Osnove Filozofije i Metodologije Nauke 1 Predavanje Uvodi (1)

1

Шта је наука?

2


У једном смислу, одговор није тешко наћи

3



Свакоме су познате области као физика, хемија, биологија које чине науку, док оне као сликарство, музика, теологија то нису

4




Ово није одговор на филозофско питање ‘Шта је наука?’

5





Тим питањем се не траже списак или примери наука

6






Питање се односи на заједничке карактеристике ствари са списка

7






Питање се односи на заједничке карактеристике ствари са списка

Другим речима, шта науку чини науком?

8


Покушајмо овако

9



Наука је покушај да се разуме, објасни, и предвиди свет у коме живимо

10




Да ли је ово довољно добро?

11





Религија такође тежи да објасни и разуме свет

12





Религија такође тежи да објасни и разуме свет

Астрологија тежи да предвиди будућност

13


Покушајмо на други начин

14



Да ли је оно што чини науку науком њен метод?

15




Многе науке користе посебне методе истраживања. Има ли у њеима нешто заједничко што би одвојило науку од онога што она није?

16





Пример који можда први пада на памет је експеримент

17






Ипак, не могу све науке да користе експериментални метод:

18







Астрономи не могу да врше експерименте са небесима

19








Исто важи за многе друштвене науке

20








Исто важи за многе друштвене науке

Уместо експериментом, ове науке могу да се служе пажљивом опсервацијом

21


Још једна битна карактеристика наука је изградња теорија

22



Научници не скупљају једноставно резултате експеримената и опсервације у огромне књиге, већ теже да их објасне помоћу општих теорија

23



Научници не скупљају једноставно резултате експеримената и опсервације у огромне књиге, већ теже да их објасне помоћу општих теорија

Једна од кључних тема фиозофије науке јесте покушај да се разуме како технике као што су експеримент, опсервација и изградња теорија омогућавају напредак науке

24

Шта је филозофија науке?


25



26

Филозофска терминологија

Шта је аргумент?

27



То је низ исказа. Последњи у низу зовемо закључком. Остале зовемо премисама.

28




Сврха аргумента је да да добре разлоге за закључак.

29





Сврха аргумента није нападати противника, нити импресионирати слушаоце

30






Такође, аргумент није само негирање нечега што други каже.

31






Такође, аргумент није само негирање нечега што други каже. Чак и када ваш противник греши и ви знате да он греши, да бисте решили расправу морате да пружите аргумент. А аргумент нисте понудили уколико нисте пружили разлоге којима показујете да он греши.

32


Када аргументишете, обично ћете неке тврдње узимати здраво за готово (њих зовемо премисе) и покушати да покажете да уколико неко прихвати премисе, мора да прихвати и закључак вашег аргумента.

33



Ево примера аргумента. Премисе су црвене

1 Нико не добија диплому овог факултета ако не плати школарину

2 Пера има диплому овог факултета

3 Пера је платио школарину

34



Ево примера аргумента. Премисе су црвене




У овом аргументу је јасно шта су премисе и шта је закључак. Али аргументи често немају овакву експлицитну форму, и тада је потребна извесна вештина да би се премисе и закључак правилно издвојили

35


Када су аргументи сложенији или када чине део неког дужег пасуса или реченице, од помоћи је уочити извесне кључне речи

Неке од речи које обично указују на премисе су зато, пошто, јер, с обзиром да. Оне често долазе испред премиса.

36




Примери:

Ауто ти је зрео за генералну, јер много црног дима излази из ауспуха

37




Примери:


С обзиром да је еутаназија уобичајена медицинска пракса, законодавац би требао да је легализује и одреди правила која би спречила злоупотребу

38




Примери:


С обзиром да је еутаназија уобичајена медицинска пракса, законодавац би требало да је легализује и одреди правила која би спречила злоупотребу

Еутаназија никада није морално оправдана, зато што је то убиство

39


Неке од речи које обично указују на закључак су дакле, тако, стога, следи да, према томе

40



Примери:

Или ти треба нови мењач, или карбуратор, или скроз нова кола; дакле, треба да се бациш на штедњу

41



Примери:


Морално је неприхватљиво убити људско биће, што фетус несумљиво јесте. Према томе, абортус је морално неприхватљив.

42



Примери:


Морално је неприхватљиво убити људско биће, што фетус несумљиво јесте. Према томе, абортус је морално неприхватљив.

Право жене да одлучује о томе шта се дешава са њеним телом је увек примарније у односу на права фетуса. Из тога следи да је абортус увек морално прихватљив

43


Аргументи се често износе тако да неке премисе остану подразумеване, дакле тако да неке премисе нису експлицитно наведене.

Са једне стране, то аргументе може чини мање убедљивим.

44


Аргументи се често износе тако да неке премисе остану подразумеване, дакле тако да неке премисе нису експлицитно наведене.

Са једне стране, то аргументе може чини мање убедљивим.

Са друге стране, подразумеване премисе могу бити тривијално истините и део општег знања

45


Питање да ли је неки аргумент убедљив често се своди на једно или оба ова питања:

1. Да ли треба веровати у премисе и да ли су оне истините?

2. Да ли закључак заиста следи из премиса?

46


Питање да ли је неки аргумент убедљив често се своди на једно или оба ова питања:

1. Да ли треба веровати у премисе и да ли су оне истините?

2. Да ли закључак заиста следи из премиса?

Да ли је први аргумент који смо навели убедљив?




47


Дедукција и индукција

Дедуктивно је оно закључивање код кога је немогуће имати истините премисе и лажан закључак

48




Другим рецима, закључак нужно следи из премиса

49





Индуктивно закључивање изводи општи закључак из појединачних случајева

50





Индуктивно закључивање изводи општи закључак из појединачних случајева

Код индуктивног закључивања закључак не следи нужно из премиса

51



Закључци које су Шерлок Холмс и Поаро изводили (и које су погрешно називали дедукцијом) јесу примери индуктивног закључивања

52




Ако се нешто увек дешавало у прошлости, склони смо да индуктивно закључимо да ће се то дешавати и у будућности. Нпр. ми верујемо да снег код нас неће падати у јулу идуће године, јер се то никада није десило у прошлости колико историја памти

53




Ако се нешто увек дешавало у прошлости, склони смо да индуктивно закључимо да ће се то дешавати и у будућности. Нпр. ми верујемо да снег код нас неће падати у јулу идуће године, јер се то никада није десило у прошлости колико историја памти.

Ако су све досада виђене вране биле црне, индуктивно закључујемо да су све вране црне (виђене и невиђене, из прошлости и оне које ће се тек родити)

54




Ако се нешто увек дешавало у прошлости, склони смо да индуктивно закључимо да ће се то дешавати и у будућности. Нпр. ми верујемо да снег код нас неће падати у јулу идуће године, јер се то никада није десило у прошлости колико историја памти.

Ако су све досада виђене вране биле црне, индуктивно закључујемо да су све вране црне (виђене и невиђене, из прошлости и оне које ће се тек родити)

Закључак да је ваш пријатељ љубоморан јер је то најбоље објашњење његовог понашања такође је индуктивно, изведено из прошлог искуства.

55



Веома је тешко одговорити уопштено када је индуктивно закључивање поуздано а када није. Део тежине тог питања увидећете током овог курса, а данас ћемо се бавити само дедуктивним закључивањем.

56


Дедуктивно валидни су они аргументи код којих је немогуће имати истините премисе и лажан закључак

57



Аргумент је дедуктивно валидан или невалидан због своје форме, а не због садржаја премиса или закључка.

58




Шта то значи? Шта је форма аргумента? Како је одређујемо?

59





Форма аргумента зависи од форми премиса и закључка.

60






Премисе и закључак су искази, дакле да бисмо знали форму аргумента, потребно је да знамо шта је форма исказа.

61







Реченице обичног језика могу изражавати исказе који су истинити или лажни.

62







Реченице обичног језика могу изражавати исказе који су истинити или лажни.

При томе те реченице могу бити сложене или просте (овде нас не интересује граматичка већ логичка структура)

63


Сложене реченице се могу поделити на делове који такође изражавају исказе који су истинити или лажни, нпр:

Или је Пера синоћ лагао или је био припит

Уз бифтек можете добити помфрит или барени кромпир

64





Ове реченице можемо поделити на делове који ће имати истинитосну вредност:

Пера је синоћ лагао

Пера је синоћ био припит

Можете добити помфрит

Можете добити барени кромпир

65





Ове реченице можемо поделити на делове који ће имати истинитосну вредност:





Ове 4 реченице не можемо даље делити на делове који изражавају тврдњу, тј на делове који имају истинитосну вредност. То су, што се логичке (не граматичке) структуре тиче, просте реченице.

66


Структуру сложенених реченица одређујемо тако што уочавамо којим логичким везницима су њихове просте реченице повезане

67



Нпр, рекли смо да се сложене реченице:



Састоје од ових простих:





68











Сложене реченице се од ових простих добијају помоћу везника или, и у логици се називају дисјункцијама.

69











Сложене реченице се од ових простих добијају помоћу везника или, и у логици се називају дисјункцијама.

70


Пера је синоћ био припит и лагао је

Певало се и играло се

71




Структуру ових реченица одређује везник и. У логици их зовемо конјункцијама.

72





Следећи битан везник је негација:

Пера синоћ није био припит

73





Следећи битан везник је негација:

Пера синоћ није био припит

Дисјункција А-или-Б је истинита када је бар једна од компоненти истинита

Конјункција А-и-Б је истинита када су обе компоненте истините

Негација не-А је истинита када је компонента лажна

74


Наравно, реченице могу имати више везника, нпр:

75



Исповедићу се свештенику, или флаши, али код

психијатра не идем!

76



Исповедићу се свештенику, или флаши, али код

психијатра не идем!

( С или Ф ) и не-П

77


Кондиционали су реченице форме Ако А онда Б, нпр

Ако препишем, положићу

78


Кондиционали су реченице форме Ако А онда Б, нпр

Ако препишем, положићу

Ако А онда Б је експлицитна форма кондиционала, али има и других израза обичног језика за које се сматра да имају логичку форму кондиционала:

Б, ако А

Из А следи Б

Б, с обзиром да А

Б, пошто А

А је довољан услов за Б

Б је нужан услов за А

А, само ако Б

Да је било А, било би Б

79


Ако А онда Б се често записује стрелицом: А Б

80



Ако-реченица се назива антецеденсом

Онда-реченица је консеквенс

81





Ако је А Б истинито, онда је антецеденс А довољан услов за Б, а консеквенс Б је нужан услов за А

82






Нпр: Ако си победио на маратону, значи да си учествовао

Кондиционал је истинит, јер је учествовање (консеквенс) нужно за победу (антецеденс). Са друге стране, довољно је знати да је неко победио да бисмо знали да је учествовао

83






Нпр: Ако си победио на маратону, значи да си учествовао

Кондиционал је истинит, јер је учествовање (консеквенс) нужно за победу (антецеденс). Са друге стране, довољно је знати да је неко победио да бисмо знали да је учествовао

Кондиционал:

Ако сам учествовао у маратону, онда сам победио

не мора да буде истинит, јер учествовање није довољно за победу, нити је победа нужна за учествовање

84


Неке реченице имају логичку структуру која није одређена везницима, већ квантифиакорима, као што су ‘сви’ и ‘неки’.

85



Сви а су б

Неки а су б

Неки а нису б

Сви а нису б

86



Сви а су б

Неки а су б

Неки а нису б

Сви а нису б

То су реченице које су вам познате из средње школе и које се користе у аргументима који се називају силогизми, нпр

Сви а су б

Сви б су ц

Дакле, сви а су ц

87


Сада можемо да се вратимо питању о томе који су аргументи добри а који нису. Рекли смо да то зависи од форме аргумента, а да форма аргумента зависи од форме премиса и закључка.

88


Сада можемо да се вратимо питању о томе који су аргументи добри а који нису. Рекли смо да то зависи од форме аргумента, а да форма аргумента зависи од форме премиса и закључка. Форма ових опет зависи од тога који се везници или квантификатори у њима јављају. За сада смо уочили 4 везника и 2 квантификатора, што је довољно за анализу једног доброг парчета обичног језика и доста корисних аргумената.

89


Дедуктивно валидни (или краће валидни) аргументи су, рекли смо, они код којих је немогуће имати истините премисе и лажан закључак. Другим речима, код њих закључак логички следи из премиса.

90


Дедуктивно валидни (или краће валидни) аргументи су, рекли смо, они код којих је немогуће имати истините премисе и лажан закључак. Другим речима, код њих закључак логички следи из премиса.

Даље, рекли смо да су аргументи валидни или невалидни на основу своје форме, без обзира на то о чему се ради у премисама и закључку.

91


Да ли су ови аргументи валидни?

Сви прасци лете

Душко Дугоушко је прасац

Дакле, Душко Дугоушко лети

Ако платим школарину, дипломираћу у року

Платио сам школарину

Дакле, дипломираћу у року

92


Да ли су ови аргументи валидни?







У премисама су углавном глупости, али питање о валидности се не односи на то, већ на форму. Валидност аргумента није исто што и убедљивост!

93


Зато покушајмо да уочимо форму.




94


Зато покушајмо да уочимо форму.




Форма овог аргумента је:

Ако А онда Б

А

Дакле Б

95


То је форма аргумента који се традиционално назива модус поненс


А

Дакле Б

96




А

Дакле Б

Да ли је модус поненс валидан?

97




А

Дакле Б


Тј., је ли могуће имати лажан закључак и истините премисе?

98




А

Дакле Б



Рекли смо да је антецеденс истинитог кондиционала довољан услов за истинитост консеквенса

99




А

Дакле Б




Уколико су и кондиционал и антецеденс истинити, то је довољно да и консеквенс буде истинит.

100




А

Дакле Б




Уколико су и кондиционал и антецеденс истинити, то је довољно да и консеквенс буде истинит.

Дакле из истинитости премиса логички следи да је истинит и закључак. Модус поненс је валидан.

101






Сви а су б

x је а

Дакле, x је б

102






Сви а су б

x је а

Дакле, x је б

И овај аргумент је валидан

103


Како практично утврђујемо валидност аргумената?

104



Тако што покушавамо да направимо противпример.

105




Противпример за аргумент одређене форме правимо тако што покушавамо да смислимо конкретне реченице које имају форму премиса и закључка датог аргумента, али тако да премисе буду истините а закључак лажан.

106





Један противпример је довољан да покаже да аргумент није валидан

107





Један противпример је довољан да покаже да аргумент није валидан.

Са друге стране, ако нађемо један пример конкретних реченица одговарајуће форме тако да и премисе и закључак буду истинити, то ништа не значи за валидност аргумента.

108





Један противпример је довољан да покаже да аргумент није валидан.

Са друге стране, ако нађемо један пример конкретних реченица одговарајуће форме тако да и премисе и закључак буду истинити, то ништа не значи за валидност аргумента.

Да бисмо утврдили да је аргумент валидан не тражимо примере који га потврђују, већ покушавамо да нађемо противпримере. Уколико увидимо да је немогуће направити противпример, онда закључујемо да је аргумент валидан.

109


Да ли је овај аргумент валидан:

Ако је Пера преписивао, положио је.

Пера је положио.

Дакле, Пера је преписивао.

110


Да ли је овај аргумент валидан:

Ако је Пера преписивао, положио је.

Пера је положио.

Дакле, Пера је преписивао.

Форма аргумента је:


Б

Дакле, А

111



Б

Дакле, А

Видели смо да истинитост премиса нема везе са валидношћу аргумента – аргументи са прасцима и школарином су били валидни и имали су лажне премисе.

112



Б

Дакле, А

Видели смо да истинитост премиса нема везе са валидношћу аргумента – аргументи са прасцима и школарином су били валидни и имали су лажне премисе.

Исто тако, истинитосна вредност закључка нам ништа не говори о валидности – нека Пера и јесте преписивао, то још увек ништа не значи.

113



Б

Дакле, А

Покушајмо зато да направимо противпример – дакле други конкретан пример исте форме коју има аргумент са Пером, такав да премисе буду истините а закључак лажан.

114



Б

Дакле, А


Ако је на Берлин пала велика комета, онда је берлински зид срушен

Берлински зид је срушен

Дакле, на Берлин је пала велика комета

115



Б

Дакле, А


Ако је на Берлин пала велика комета, онда је берлински зид срушен

Берлински зид је срушен

Дакле, на Берлин је пала велика комета

Пошто је ово аргумент са истинитим премисама и лажним закључком, закључујемо да сви аргументи ове форме нису валидни.

116



Б

Дакле, А

Аргументи ове форме се називају афирмација консеквенса, а употреба таквих аргумената се назива грешком афирмације консеквенса

117



Б

Дакле, А

Аргументи ове форме се називају афирмација консеквенса, а употреба таквих аргумената се назива грешком афирмације консеквенса.

Да је у питању грешка, можемо се уверити и а приори, анализом појмова нужног и довољног услова.

118



Б

Дакле, А

Аргументи ове форме се називају афирмација консеквенса, а употреба таквих аргумената се назива грешком афирмације консеквенса.

Да је у питању грешка, можемо се уверити и а приори, анализом појмова нужног и довољног услова.

Прва премиса тврди да је Б нужно за А, а друга да је Б истинито. Дакле, испуњен је нужан услов за истинитост закључка А, али премисе не обезбеђују и довољан услов. Другим речима, премисе нису довољне за закључак, и зато је аргумент невалидан.

119


Да ли је валидан аргумент:

Ако је Пера преписивао, положио је

Пера није преписивао

Дакле, Пера није положио

120







Не-А

Дакле, не-Б

121







Не-А

Дакле, не-Б

Употреба аргумента ове форме назива се грешком негације антецеденса

122




Пера није положио

Дакле, Пера није преписивао


Не-Б

Дакле, не-А

123




Пера није положио

Дакле, Пера није преписивао


Не-Б

Дакле, не-А

Аргумент ове форме назива се модус толенс и валидан је

Documents

Osnove Filozofije i Metodologije Nauke 1 Predavanje Uvodi (1)