1

Visa tehnika kola

Doboj 2003. god.

TEORIJA SISTEMA

Dr. Milo Sorak, red, prof.

1. OSNOVE KIBERNETIKE

Kibernetika je nastala kao potreba ovjeka da koristi nauna saznanja prilikom upravljanja svojim ponaanjem ( svojim aktivnostima ), i aktivnostima svog okruenja radi postizanja svog, unaprijed formiranog cilja. Obzirom da su principi kibernetike dosta uopteni, oni se danas koriste u svim naunim oblastima. Ipak kibernetika se danas najvie primjenjuje u upravljanju. Tvorac kibernetike je Norbert Vinner koji je 1948. godine izdao knjigu pod nazivom KIBERNETIKA. On je prouavajui balistike rakete doao do saznanja da su za upravljanje neophodne dvije komponente:

Informacija Povratna spregaNaime, Norbert Vinner je uoio da je informacija osnovna podloga za upravljanje te da kvalitet upravljanja direktno zavisi od kvaliteta informacije

Drugi bitan faktor je povratna sprega ili povratna informacija. Ona je praktino veza izmeu izlaza i ulaza. Pri tom se polazi od injenice da izlazna informacija govori o kvalitetu upravljanja. Znai ako je upravljanje loe, tada upravljaki sistem na bazi povratne sprege (informacije o kvalitetu izlaza) donosi upravljaku odluku koju saoptava regulatoru, koji treba da na bazi regulatorne odluke izvede regulativnu akciju nad upravljakim sistemom. Takoe upravljaki sistem je duan da prilikom donoenja upravljake odluke uzme u obzir i suglasnost ulaza sa projektovanim ili eljenim ulazom.

2. CILJEVI I ZADACI KIBERNETIKE

Iako mlada nauka, kibernetika ima danas velik uticaj na naine rjeavanja problema u najrazliitijim naunim oblastima (tehnika, biologija, medicina isl.). Prouavajui upravljane sisteme kibernetika je uoila i elemente bitne za njihovo funkcionisanje:

1. Kibernetika je uoila da se svijet ne sastoji samo od materije i energije nego postoji i informacija kao 3. komponenta. Upravo zahvaljujui njoj kibernetski sistemi su u stanju da jednostavnim crpljenjem istih iz okruenja poveaju svoju organizovanost, sto se kosi sa drugim zakonima termodinamike.

2. Kibernetika upravljane sisteme ne prouava u statikom stanju, nego u dinamikom stanju (stanju kretanja). Koje omoguava da otkrije zakonitosti koje su veoma bitne da prouavani sistem odri stabilno stanje.

3. Kibernetika ne prouava sisteme izolovano nego kao dio svog okruenja. Na taj nain se omoguava da se uoe bitni uticaji na prouavani sistem.

4. Kibernetski prilaz se odlikuje relativnou gledanja na sistem. To podrazumijeva da je za nas sistem ono sto prouavamo. Dijelovi tog sistema su podsistemi, a okolina kojoj pripada taj sistem naziva se nadsistem ili subsistem.

Da ne bi zaostala u svom razvoju kibernetika je pred sebe postavila 3 cilja:

1. Ustanoviti bitne injenice, koje su uopte za sve upravljane sisteme ili za klasu upravljanih sistema koji se prouava.

2. Ukazati na ogranienja koja su svojstvena upravljakim sistemima, ili za klasu prouavanih sistema.

3. Postaviti opte zakone kojima se podinjavaju upravljani sistemi ili klasa upravljanih sistema.

3. KIBERNETSKI SISTEMI

Kao i druge nauke i kibernetika ne prouava sve sisteme nego samo one koji se mogu svrstati u klasu kibernetskih. Da bi se neki sistem svrstao u klasu kibernetskih sistema on istovremeno mora biti dinamian, samoupravljiv, upravljiv i otvoren.

Dinaminost podrazumijeva postojanje vremenskog perioda za prelazak sistema iz jednog stanja u drugo.

Samoupravnost podrazumijeva samostalnost sistema prilikom postavljanja i postizanja funkcije cilja.

Upravljivost podrazumijeva sposobnost sistema da mijenja svoja stanja u skladu sa upravljakim dejstvima.

Otvorenost podrazumijeva otvorenost sistema da komunicira sa svojim okruenjem.

Na osnovu unaprijed reenog u kibernetske sisteme spadaju svi organizacioni sistemi. U njima se ulazne veliine koje mogu biti materijalne, energetske i informacione prirode putem transformacionih i upravljakih procesa pretvaraju u izlazne veliine koje takoe mogu biti materijalne, energetske i informacione prirode. Upravljaki procesi slue da se pomou njih upravlja transformacionim procesima. Preko njih se formira pravilo ili zakon kako treba da se izvri transformacija ulaza u izlaz. To pravilo ili zakon naziva se '' operatorom prenosa ''. Transformacioni procesi slue da se pomou njih izvede transformacija ulaza u izlaz. Posto su ovi sistemi izuzetno sloeni sistemi, kod njih se ne bi mogao primijeniti obrazac

Y=A *X jer je operator prenosa nemogue definisati matematiki. Zbog toga kibernetski sistemi moraju imati strukturu kao na slici:

Kibernetski sistemi

U upravljakom sistemu vrsi se transformacija ulaza u izlaz (tu se odvijaju ovi transformacioni procesi). U koliko doe do poremeaja, odnosno ukoliko transformacioni procesi ne daju eljeni izlaz, tada se mora djelovati na pojedine parametre procesa. Da bi se moglo djelovati na pojedine para- metre procesa mora postojati neki sistem preko kojega e se to raditi. Zato je neophodan izvrsni sistem. Da bi on mogao da vrsi promjene parametara na upravljakom sistemu mora da ima neku upravljaku odluku. Tu odluku treba da saopti upravljaki sistem i zato je on neophodan. Upravljaki sistem ne moe saoptiti odluku, ako nema pouzdane informacije iz okru-enja te pouzdane informacije o stanju ulaza, procesa transformacije i izlaza. Te informacije treba da obezbijedi informacioni sistem zbog ega je on takoe neophodan. Informacioni, upravljaki i izvrsni sistem ine lanac nadgradnje u upravljanom sistemu. Obzirom da je on neophodan (a najbolje bi bilo da ne postoji ), ine se napori da se umjesto njega ugrade algoritmi koji bi na bazi informacija o stanju ulaza, procesa transformacije, izlaza i okoline donosile upravljake odluke i na taj nain regulisali ponaanje regu-lisanog sistema.

ULOGA ALGORITAMA U KIBERNETSKIM SISTEMIMA

Pod algoritmom se u optem sluaju podrazumijeva unaprijed zadat sistem pravila za rjeavanje odreenog problema. Kada su u pitanju kibernetski sistemi tu se praktino ulazne veliine ili ulazne informacije (X1, X2,....,Xn) kroz odreeni broj koraka (S,S2,....,Sk), koji se nazivaju algoritamski koraci pretvaraju u izlazne informacije ili izlazne veliine (Y1, Y2,....., Yn). Pri tom se algoritamski koraci (S,S2,....,Sk) odvijaju u tano odreenim vremenskim intervalima (t1, t2,....,tk).

t1 t1 t2t2

NE

t3

ti

DA

ti

tk

tk

Sa stanovita izvravanja i meusobnih veza razlikuju se linijske i cikline algoritamske strukture.

Kod linijskih algoritamskih struktura pri jednom izvravanju algoritma vri se izvravanje svakog algoritamskog koraka i to samo jednom, dok se kod cikline algoritamske strukture jedan ili vise koraka mogu vise puta izvra-vati u toku realizacije algoritma. Prilikom izrade algoritama treba zadovoljiti sledee uslove:

1. Skup ulaznih veliina ili informacija nad kojima se vre operacije obrade trebaju biti unaprijed poznate.

2. Obrada ulaznih veliina se vri korak po korak, pri emu svaki korak podrazumijeva primjenu samo jednog, unaprijed poznatog pravila.

3. Proces rjeavanja problema treba biti unaprijed opisan u potpunosti.

4. Svaki algoritam treba da ima konaan broj koraka.

5. Skup ulaznih veliina ili informacija u svakom algoritamskom koraku treba da bude jednoznano odreen na osnovu ulaznih veliina.

6. Skup ulaznih veliina, kao i izlazne veliine algoritamskih koraka (meu rezultati) trebaju biti usmjereni ka rezultatu izlazu algoritma.

7. Algoritam treba da ima karakter optosti, sto znaci da se za skup ulaznih veliina mogu uzeti bilo koji podskup vrijednosti iz nekog ireg skupa.

4. INDUSTRISKI SISTEMI KAO KIBERNETSKI SISTEMI

Da bi se efikasno upravljalo u industrijskim sistemima radi postizanja njihove funkcije cilja veoma je bitno isti posmatrati kao kibernetske sisteme. To podrazumijeva da industrijski sistemi trebaju imati strukturu slinu kibernetskim sistemima, a pritom ih treba posmatrati kao dinamike, samoupravljive, upravljive i otvorene sisteme.

Inae osnovna karakteristika industrijski sistema kao kibernetskih sistema jeste neodreenost u njihovom funkcionisanju Ta neodreenost potie od 3. elementa:

1. Uticaj okoline

2. Postojanje ljudi i maina

3. Postojanje odvojenih dijelova i materijalnih, energetskih i informa-cionih veza izmeu njih.

Okolina sa svim svojim pozitivnim i negativnim karakteristikama utie na funkcionisanje industrijskih sistema. Taj uticaj se ogleda u mogunosti ili nemogunosti industrijskog sistema da obezbjedi odgovarajui ulaz odnosno izlaz. Naime da bi se u industrijskim sistemima izvrila transformacija ulaza u izlaze odnosno da bi se proizveli kvalitetni proizvodi neophodno je da industrijski sistem kao ulaze obezbijedi odgovarajue materijale, kadrove, maine i sl., to nije mogue uraditi u svim sluajevima.

Svoje izlaze odnosno proizvode industrijski sistemi trebaju da plasiraju u okolinu pod odreenim uslovima (cijena, koliina i sl.), to nije mogue u svim sluajevima.

ovjek takoe utie na neodreenost u funkcionisanju industrijskih sistema. Naime on kao psiho-fizioloko bie dolazi pod uticajem okoline usled ega mijenja psiho-fizioloko stanje jer je viedimenzionalan (misli, osjea i sl.), ime bitno utie na kvalitet funkcijonisanja industrijskog sistema.

Maine usled loe konstrukcije, neadeaktivnog odravanja i nekvalitetnog rukovanja sa njom (psiho-fizioloko stanje ovjeka koji na njoj radi) mogu esto da otkau to takoe dovodi do neodraenosti funkcionisanja industrijskih sistema. U industrijskim sistemima postoje odvojeni dijelovi tipa radne jedinice, sektora, slube, odjeljenja i sl., izmeu kojih postoje veze materijalne, energetske i informacione prirode, koje u svakom momentu mogu biti prekinute. Iz reenog proizilazi da na funkcionisanje industrijskih sistema uticaj ima veliki broj razliitih faktora. Zato je sve njih neophodno prouiti, sistematizovati i dati im odgovarajui znaaj.

5. STRUKTURA INDUSTRISKIH SISTEMA KAO

KIBERNETSKI SISTEM

FUNKCIJA CILJA

INF. NIVOA

REGULATIVNE

AKTIVNOSTI

1. NIVOA

REGULATIVNE

AKTIVNOSTI

2. NIVOA

REGULATIVNE

AKTIVNOSTI

3. NIVOA

ULAZIZLAZ

Da bih industriski sistemi postigli svoju funkciju cilja oni moraju imati strukturu slinu kibernetskih sistemema.

Ta struktura trebala bih da se sastoji od upravljakog sistema, rukovodnog sistema, izvrnog sistema, upravljanog sistema i informacionog sistema. Upravljaki sistem industrijskog sistema ine njegov top menadment- generalni direktor s svojim pomonicima.

Njihov osnovni zadatak jeste da na osnovu sredstava preduzea, njegove specifine osposobljenosti i istraivanja mogunosti okoline odrede funkciju cilja. Da bi se ona mogla postii nju top menadment mora razraditi do odreenog nivoa detaljnosti (razraditi navei broj ciljeva) i predati rukovodnom sistemu.

Rukovodni sistem koji ine rukovodioci preduzea ima zadatak da dalje razradi ciljeve dobivene od top menadmenta do odreenog nivoa detaljnosti i preda izvrnom sistemu.

Izvrni sistem ine izvrni inioci (izvrioci) u preduzeu. Postoje 2 grupe izvrilaca.

-Jedni od njih trebaju da dalje razrade ciljeve preduzea, a drugi trebaju da te ciljeve ostvare preko upravljanog sistema. Stoga upravljani sistemi ini oprema preduzea koja slui da se pomou nje izvri transformacija ulaza u izlaz. Da bi se to efikasnije upravljalo, instrukcijskim sistemom, upravljaki ,rukovodni,i izvrni sistemi trebaju biti obezbijeeni odgovarajuim info-rmacijama. Zato slui informacioni sistem. Njega ine:

pisana dokumenta,

pravilo o nainu kretanja i popunjavanju dokumenata i

ureaj za prijenos i obradu informacija.

Stoga informacioni sistem slui da se upravljakom, izvrnom i rukovodnom sistemu prenesu planovi o odvijanju aktivnosti , izvjetaj o stanju aktivnosti i regulativne odluke, to jest naini kako e se stvarno stanje uskladiti sa planiranim stanjem.

6. KARAKTERISTIKE INDUSTRISKIH SISTEMA KAO

KIBERNETSKIH SISTEMA

1. Dinaminost industrijskih sistema podrazumijeva da neki sistem ne moe prei iz nekog poetnog stanja (So) u neko krajnje stanje (Sk) odjednom, nego je za to neophodan odraeni vremenski interval. Taj interval je zapisan od razlike izmeu poetnog i krajnjeg stanja. to je ta razlika vea, vremenski interval je dui. Pri tome se pod stanjem sistema podrazumijeva skup vrijednosti karakteristika sistema u datom vremenskom trenutku. Stanje sistema se moe opisati verbalno- rijeima, tabelarno (sl 23.24.) i analitiki (formulama). Obzirom da se stanje industrijskih sistema mijenja esto, praktino izmenom svake aktivnosti, to je neophodno odrediti vremenske intervale, relativne za praenje promjene nastanja posmatranog sistema. Ti vremenski intervali su razliiti za razliite nivoe upravljanja industrijskim sistemima.

2. Samoupravnost industrijskih sistema se ogleda u njihovoj samo-upravnosti prilikom odreivanja i postizanja svoje funkcije cilja. To podrazumijeva da industrijski sistemi (svi organizacioni sistemi) samostalno:

odreuju funkciju cilja i samostalno je mjenjaju

u skladu sa funkcijom cilja projektuju svoje eljeno ponaanje.

upravljaju svojim stvarnim ponaanjem u skladu sa eljenim ponaanjem

3. Upravljivost industrijskih sistema se ogleda u njihovoj sposobnosti da mjenjaju svoja stanja u skladu sa upravljakim dejstvima. Da bi smo mogli utvrditi da se to postie neophodno je da u svakom momentu znamo 3-elementa. A to su:

vrijednost eljenog stanja

vrijednost stvarnog stanja

tolerantne granice

U koliko se usled upravljakih dejstava stvarno stanje nalazi u tolerantnim granicama u odnosu na projektovano stanje (eljeno stanje), tada kaemo da sistem upravljiv.

4. Otvorenost- podrazumijeva da industrijski sistem komunicira sa svojim okruenjem to znai da postoji proces obostranog uticaja.

7. OPTA TEORIJA SISTEMA

Poetkom 60-ih. Godina poeo se javljati novi pristup upravljanja organizacionim sistemima zasnovan na konceptu sistema. Po tom konceptu svi organizacioni sistemi se posmatraju kao cjeline sastavljene od dijelova razliitih karakteristika koji su povezani vezama materijalne, energetske i informacione prirode. Pri tom je poseban naglasak dat na posmatranje organizacija kao otvorenih sistema koji imaju odnose sa svojim okruenjem.

Inae opta teorija sistema prouava opti sistem univerzum kojeg karakterie veliki broj razliitih elemenata koji meusobno nemaju nita zajednikog sem da su na dialektiki (opti princip povezanosti svih bia i stvari) povezani u cjelinu.

Obzirom da prouava opti sistem ili univerzum, opta teorija sistema je slabe praktine i naune moi jer se njeni pojmovi, principi i stavovi ne mogu koristiti u rjeavanju konkretnih problema.

Doda li se tome da su mnogi, posebno politiari koristili ovaj problem kako bi rekli da su problem rijeili na nauni nain, to je sve umanjivalo znaaj jedne naune oblasti kao to je to opta teorija sistema. No bez obzira na to opta teorija sistema sa svojstvima deduktivnosti, konzistentnosti (neprotivrjenosti), danas predstavlja polaznu osnovu kod izuavanja upravljanja organizacionim sistemima. Deduktivnost znai da se sloeni pojmovi i stavovi temelje na unaprijed dokazanim i usvojenim pojmovima i stavovima.

Konzistentnost podrazumijeva da pojedini pojmovi i stavovi proizilaze jedni iz drugih. Nepruturjenosti podrazumijeva da pojedini pojmovi ne smiju protivrjeiti jedni drugima. Poseban problem koji se javlja kod opte teorije sistema jesu nedovoljno jasno definisani pojmovi i stavovi, na kojima se ona zasniva (elementi, cjelina, relacija i sl.) Razloge za to treba traiti u injenici to su mnogi pokuali da pojam sistem definiu sa to veom optou. U strunoj literaturi se danas najee susree sledea definicija, koja uglavnom vai za organizacione sisteme a to je ''Sistem je cjelina funkcionalno integrisanih elemenata i njihovi atributa relacijama koje mogu biti materijalne, energetske i informacione prirode, radi ostvarenja cilja''

Pritom se pod entitetima podrazumijevaju dijelovi cjeline, pod atributima karakteristike dijelova, a pod relacijom veze koje postoje izmeu dijelova neke cjeline, odnosno sistema.

8. SISTEM, PODSISTEM, ELEMENTARNI SISTEM I DIJELOVI SISTEMA

Na osnovu tumaenja osnovnog sistema i dialektrike povezanosti moe se kao posljedica izvui zakljuak da u prirodi postoji samo jedan sistem, a to je opti sistem ili univerzum. Problem se uvijek javlja kada treba prouavati manje dijelove tog univerzalnog sistema ili univerzuma. Opta teorija sistema je tu dala svoje miljenje a to je da se neki dio univerzuma moe izdvojiti i posebno prouavati kao cjelina ako se prilikom izdvajanja i prouavanja izdvojene cjeline u obzir uzmu i proue veze i relacije te cjeline sa ostatkom univerzalnog sistema. Postupak izdvajanja neke cjeline iz svog okruenja naziva se dekompozicija sistema. Smatra se da je dekompoziciju najbolje izvrite hijerarhijski. Sljedei problem koji se postavio jeste do kog nivoa razlagati prouavani sistem. Smatra se da prouavani sistem treba razlagati do nivoa elementa sistema. Zbog toga treba razjasniti pojmove sistema, podsistema, elementarnog sistema i elemenata sistema.

Pod:

sistemom podrazumijevamo cjelinu koja se izuava. podsistemom podrazumijevamo dio sistema koji je dobiven u proizvoljnom koraku dekompozicije posmatranog (polaznog) sistema. elementarnim sistemom podrazumijevamo onaj podsistem koji se ne moe razloiti na podsisteme, nego se isti razlae na elemente sistema. elementima sistema podrazumijevamo dijelove elementarnog sistema koji su dobiveni u prvom koraku dekompozicije ovog sistema.9. KLASIFIKACIJA SISTEMA

Posto opta teorija sistema prouava opti sistem (univerzum), to se traio nain kako nauno razvrstati i prouavati ue naune oblasti ili dijelove tih oblasti. Odgovor na to opta teorija sistema dala je uvoenjem metodologije klasifikacije sistema. Klasifikacija sistema nije nita drugo nego meto-doloko razvrstavanje sistema prema kriterijumu njihove slinosti. Klasifikacija sistema se temelji na razvoju naune misli:

konkretno apstraktno generalizacija - konkretizacija

Dakle konkretizacija uvijek polazi od konkretnih objekata. Isti se apstrakcijom na osnovu slinosti zamjenjuju jednim objektom ili sistemom koji se zove reprezent. Taj reprezeent treba praktino da posjeduje sve osobine objekata koji mu pripadaju. Na tom reprezentu se otkrivaju (pronalaze), izuavanjem ili eksperimentom teorije, pojmovi, stavovi i sl. Takvi, otkriveni pojmovi i stavovi u daljoj praksi se primjenjuju, ne samo na poetni skup podataka, nego i na sve druge objekte koji po svojim karakteristikama pripadaju reprezentu. to je reprezent manjeg obima, odnosno ako je teorija na niem hijerarhijskom nivou, to su pojmovi istavovi jae naune moi. Ukoliko je teorija na viem hijerarhijskom nivou, odnosno ako ona obuhvata vei broj razliitih objekata, to je ona slabije naune moi, ali zato ona vrijedi za vei broj objekata. Ovdje treba napomenuti da je klasifikacija nezaobilazna u svim oblastima ljudske djelatnosti. Ona se praktino susree u preduzeima, optinama, privrednim komorama, vladi i sl. Zbog toga je prilikom klasifikacije veoma bitno voditi rauna o svrsishodnosti klasifikacije i otrini ili prepoznatljivosti klase. Pod svrsishodnou klasifikacije podrazumijeva se njeno udovoljavanje zahtjevima korisnika, dok se pod otrinom klase podrazumijeva (dovoljno dobro) poznavanje kriterijuma na osnovu kojih e neki objekat svrstati u neku klasu.

10. TEORIJA INDUSTRIJSKIH SISTEMA

Prilikom prouavanja industrijskih sistema kao realnih sistema problemu treba prici na sistemski nain. Pri tom se pod pojmom ''realan sistem'' podrazumijeva iz okruenja izdvojena ograniena cjelina koju ljudski um ne moe da obuhvati, razumi i shvati. Termin ''sistemski prilaz'' se upotre-bljava u sluajevima kada se eli rei da je problem rjeavan na nauni prilaz. Taj prilaz se sastoji od sljedea 4 koraka:

Uoavanje problema koji treba rijeiti, njegovo izdvajanje iz okru-enja i grubo formiranje cjeline koju treba prouavati. Analiza dijelova radi utvrivanja njihovih karakteristika i veza sa okruenjem sa stanovita cilja istraivanja (postavljenog zadatka). Sinteza, povezivanje relevantnih injenica u jednostavnu cjelinu odnosno misaoni sistem preko koga se moe objasniti prouavani problem, odnosno postaviti odgovarajua teorija. Provjera ili verifikacija teorije pomou misaonog ili specifikog elementa. Prouavajui industrijske sisteme, unaprijed navedenim nainom data je sledea definicija:

Industrijski sistem je skup elemenata i relacija izmeu njih i njihovih karakteristika integrisanih u cilju ostvarivanja odreenog cilja.

Pri tom se pod:

ELEMENTIMA podrazumijevaju osnovni dijelovi sistema, koji mogu biti najrazliitije vrste.

RELACIJE predstavljaju veze koje spajaju elemente i njihove karakteristike u cjelinu.

KARAKTERISTIKE predstavljaju osobine odreenog elementa koje odreuju njegova svojstva.

CILJ predstavlja zadovoljenje funkcije cilja, odnosno cilj je ono sto elimo postii odreenim sistemom.

U okviru opte teorije sistema usvojena je opta grafika predstava industrijskog sistema kao na slici:

XY

X- ulaz u sistem

Y- izlaz iz sistema

Treba napomenuti da izlaz treba da bude u saglasnosti sa funkcijom cilja.

11. STRUKTURA SISTEMA

U optem sluaju pod strukturom sistema podrazumijeva se cjelina sasta-vljena od dijelova na osnovu nekog pravila ureivanja, s tim da to pravilo vai za sve dijelove koji pripadaju odreenom sistemu. Pravilo ureivanja kojim se definie odnos elemenata u sistemu naziva se relacija. Ona moe biti binarna i sloena. O binarnoj relaciji se govori kada se govori o odnosu izmeu dva elementa sistema, a o sloenoj relaciji se govori kada se radi o odnosu izmeu vise elemenata sistema, dakle sloena relacija je sloena iz vise binarnih relacija. Prilikom analize sloenih sistema treba napomenuti da je neophodno prouiti tri vrste osnovnih struktura, a to su:

Struktura dijelova

Struktura odnosa

Dinamika struktura

Struktura dijelova se smatra osnovnom i polaznom strukturom prilikom prouavanja realnih sistema. Ona nastaje na osnovu pripadnosti elemenata sistema. Struktura odnosa slui za prikazivanje veza izmeu elemenata sistema. Unaprijed navedene dvije strukture definiu statiku strukturu sistema. Meutim, da bi sistem mogao postii svoj cilj, promijenu stanja, neophodno je definisati dinamiku strukturu sistema, jer ona prikazuje nain kako se ulazi transformiu u izlaze. Iz navedenih razloga dinamika struktura se definie preko operatora prenosa.

12. ZNAAJ INFORMACIONIH SISTEMA

Transformacija ulaznih veliina u izlazne veliine u organizacionim sistemima vri se kroz njihovu vrlo sloenu strukturu. Ona je sa stanovita osnovnih elemenata proizvodnje sastavljena od tokova materjala (predmet rada), sredstava za rad (maina), rada (radne snage), energije i informacije. Da bi organizacioni sistem mogao efikasno funkcionisati i pri tom postii eljeni cilj navedene tokove treba sinhronizovati. Ta sinhronizacija tokova postie se pomou informacija. Zbog toga se informacioni sistem smatra osnovnim podsistemom jer on u sebi treba da nosi informacije o stanjima tokova i o regulativnim aktivnostima koje treba izvesti na tim tokovima. Takav informacioni sistem koji nam omoguava da upravljamo osnovnim tokovima u preduzeu naziva se integralni (integrisani) informacioni sistem. Kako on slui menaderima da upravljaju organizacionim sistemima to se on zove i menadment informacioni sistem. U taj sistem se esto ugradjuju i programi za odluivanje kao pomo menaderima prilikom donoenja odluka. Poto informacioni sistemi slue kao podloga menaderima za upravljanje to se smatra da je nerazumno razvijati informacioni sistem, a ne razvijati sistem upravljanja. Vai i obrnuto. Iz navadenih razloga danas se izuzetna panja poklanja projektovanju i implementaciji sistema menadmenta informacionih sistema. Kao osnovni razlozi za to u strunoj literaturi se navode sljedei:

1. Informacija je osnova za rad na planiranju, pripremanju i kontroli tokova rada

2. Efikasan informacioni sistem je baziran na misiji, ciljevima i politici preduzea

3. Pomou informacija se najbolje stie uvid u najznaajnije parametre organizacionih sistema

4. Informacioni sistem ima izuzetan znaaj na koritenju svih resursa

5. Dobar informacioni sistem omoguava da se razdvoje problemi informacija od drugih problema

6. Efikasan informacioni sistem omoguava da se upravlja, rukovodi i misli pomou informacija

Tri bitne karakteristike infomacionih sistema su:

1. Za jedan organizacioni sistem moe se projektovati vie (teoretski bezbroj) informacionih sistema. Bitno je samo da udovolje odredjenoj svrsi.

2. Informacioni sistem projektovan za bilo koji organizacioni sistem moe posluiti i za druge organizacione sisteme, samo je pitanje da li e on udovoljiti svrsi.

3. Informacioni sistem za neki organizacioni sistem nije jednoznano odredjen. To znai da se moe projektovati vie razliitih informacionih sistema koji e dati istu informaciju.

13. POJAM ENTROPIJE

Pojam entropije nauke su preuzele iz termodinamike, da bi mogle prikazati nepdredjenost funkcionisanja organizacionog sistema, tj. Sistema koji su predmet njihovog prouavanja. Naime, stanja organizacionih sistema stalno odstupaju od projektovanih ili eljenih stanja. Ukoliko je vee odstupanje stvarnog od eljenog stanja, to je dezorganizovanost sistema vea, a odluke koje se donose su najsigurnije. Naime, svaki organizacioni sistem eli da dodje u stanje najvee vjerovatnoe, a to je stanje haosa. Zato je uzeto da je entropija H=1 kada se sistem nalazi u potpunom neredu (haosu), a da je entropija H=0 kada je stanje sistema potpuno odredjeno. Postoje tri osnovna elementa koja utiu na dezorganizovanost organizacionih sistema, a to su:

1. Stohastiki uticaji okruenja na sistem

2. dezorganizovanost sistema koja postoji bez uticaja okruenja na sistem

3. nedovoljno poznavanje operatora sistema

14. POJAM INFORMACIJE I TOKA INFORMACIJE

Poto je entropija uzeta kao mjera za nered sistema, to je informacija uzeta kao mjera za red u sistemu. Zato se nastoji prikupiti to je mogue vie informacija da bi se uveo red u sistem. Taj postupak prikupljanja informacija radi uvodjenja nayiva se uravljanje u uem smislu. Inae termin informacija potie od latinske rijei informatio, to znai razjanjenje, osvjedoenje. U savremenim jezicima informacija ima znaaj izvetaja, izvetavanja, obavjetaja, obavjetenja i sl.

U strunoj literaturi pod informacijom se se podrazumijeva uredjen skup podataka o stanju nekog sistema u datom vremenu i datim uslovima rada. Informacija se najee prikazuje preko sljedeeg skupa veliina:

I- Identino I=(OAPF), gdje je

O- Objekat posmatranja

A- Atributi (karakteristike)

P- Skup podataka koji odredjuju smisao posmatranja

F- Intenzitet, uestalost pojave podataka

Poto se svaki informacioni sistem moe posmatrati kao sistem tokova, gdje se pod tokovima informacija podrazumijeva izdvajanje i obrada podataka o stanjima ostalih tokova potrebnih za donoenje kvalitetnih upravljakih odluka to je neophodno vriti projektovanje i analizu tokova informacija. Zato se najee koriste blok dijagrami koji se rade na osnovu konvencijonalno usvojenih znakova. (!)

Svaki informacioni tok ima dvostruku ulogu:

1. Da prenese informaciju o stanju toka koji se odnosi na dati tok

2. Da nakon obrade informacije u upravljakom sistemu regulativnu odluku prenese na izvrni sistem.

Obzirom da se iste informacije trebaju koristiti na vie mjesta u organizacionom sistemu tu se koristi jedna veoma bitna karakteristika informacije, a to je da ne iezava upotrebom i moe biti umnoena bez razaranja.

15. POJAM PODATKA I ORGANIZACIJA PODATAKA

Isto kao to se i informacija definie na vie naina to se i pojam podatka definie na vie naina. Oni koji se bave upravljanjem u organizacionim sistemima oni pod podatkom podrazmijevaju stanje nekog atributa sistema u datom vremenu i uslovima. Istraivai koji se bave informacionim sistemima podatak definiu kao registrovanu injenicu ili zapaanje u toku nekog procesa. Praktino i kod jednih i kod drugih podaci su vezani za fizike simbole koji se registruju u toku nekog procesa. Da bi imali puni smisao odnosno da bi se mogli koristiti kao informacije oni se trebaju obraditi odnosno pridruiti u odgovarajuem obliku datom objektu i njegovim atributima. Obzirom da se organizacioni sistemi sastoje od velikog broja elemenata razliitih karakteristika, a njima upravljati, to je neophodno na odgovarajui nain prikupiti, analizirati i prikazati podatke na pogodan nain. U strunoj terminologiji taj problem se naziva organizacija podataka. Ona podrazumijeva naine kako su podaci registrovani na medijumima za uvanje i obradu, postupke pristupa podacima da bi se isti mogli obradjivati i koristiti i postupke zatite podataka od neovlatenog koritenja i unitenja. Da bi se to lake upravljalo podacima oni se organizuju u datoteke gdje se pod datotekom podrazumijeva skup srodnih podataka koji se obradjuju i uvaju pod zajednikim imenom koje se dodjeljuje prilikom formiranja datoteke. Skup datoteka podataka registrovanih na magnetnom mediju ini bazu podataka u uem smislu. Bazu podataka u irem smislu ini baza podataka u uem smislu i svi drugi podaci registrovani na bilo kom drugom mediju.

16. PROEKTOVANJE INFORMACIONIH SISTEMA

Na potrebu za projektovanje informacionih sistema ukazuje injenica da su se informacije do prije 100 god. udvostruavale svakih 100 god. od prije 100 god pa do 60-tih godina prolog vijeka (XX) informacije su se udvostruavale svakih 10 godina, a od tada informacije su se udvostruavaju svakih 5 godina, s tendencijom daljeg rasta.

Razloge za ovo treba traiti u injenici da su informacije osnovne podloge za postavljanje i postizanje funkcije cilja bilo kog organizacionog sistema. Naime, na bazi informacija organizacioni sistemi projektuju svoje eljeno ponaanje, prate i reguliu svoje stvarno stanje u odnosu na eljeno. Zato su im neophodne informacije koje trebaju biti :

relevantne (odnose se na problem koji se rjeava)

blagovremene (dostupne u svakom momentu )

pouzdane (dobivene iz kvalitetnog izvora i kvalitetno obraene)

reprezentativne (reprezentuju stanja organizacionih sistema na obje-ktivan nain)

razumljivo registrovane (reprezentovane na osnovu jedinstveno usvojenih pojmova imetoda).

Iz navedenih razloga organizacioni sistemi projektuju i implementiraju informacioni sistem koji su podravani raunarom. Pri tome se vrlo esto postavlja dilema dali projektovati i implementirati integralni informacioni sistem, ili parcijalne informacione sisteme (informacioni sistem za pojedine funkcije) Istraivanja su pokazala da adekvatna reenja daju samo integralni informacioni sistemi koji su proektovani na bazi funkcije cilja i strukture posmatranog organizacionog sistema. To znai da je informacioni sistem model organizacionog sistema za koji se proektuje. Na to ukazuje injenica da informacioni sistem mora da povee sve ostale tokove preduzea u jedinstvenu cjelinu. Da bi se projektovao to efikasniji informacioni sistem neophodno je drati se uvijek odreene metodologije. U strunoj literaturi najee se predlae sledea metodologija, koja se sastoji od 6 koraka a to su:

1. Sistem analiza koji obuhvata snimak i analizu postojeeg stanja posmatranog organizacionog sistema.

2. Planiranje razvoja informacionih sistema koje obuhvata plan dugoronog i kratkoronog razvoja informacija sistema.

3. Proektovanje sistema, koje podrazumijeva projektovanje novog informacionog sistema i njegovu optimizaciju. Tu se zapravo projektuju dokumenti kao nosioci informacija o eljenom i stvarnom ponaanju informacionih sistema kao njihovi putevi kretanja.

4. Programiranje

5. Uvoenje sistema u rad (implementacija)

6. Odravanje i razvoj informacionog sistema.

OSNOVI TEORIJE UPRAVLJANJA

17. STRATEGIJA PREDUZEA

Da bi preduzea ostvarila svoju funkciju, a to je izrada proizvoda razliite vrste, kvaliteta i kvantiteta radi zadovoljenja potreba i oekivanja kupaca, ona kao prvo moraju razviti svoju strategiju. Obzirom da se na strategiji temelji rentabilna budunost preduzea, ona se uvijek radi uz instrukcije top menadmenta (vrhovnog rukovodstva - generalni direktor i njegovi pomonici), gdje su oni odgovorni za definisanje i sprovoenje strategije preduzea. Da bi kvalitetno definisali strategiju preduzea, oni kao ulaz koriste sladee elemente:

Sredstva sa kojima raspolae preduzee

Specifina osposobljenost preduzea

Mogunost okoline

Definisana strategija treba da sadri :

Strateki plan preduzea

Strateke planove za pojedine dijelove preduzea

U njima treba da se prikae ta i u kojim koliinama treba proizvoditi u budunostida bi preduzee opstalo uz odreena ulaganja u sredstva za rad i kadrove. Strateko kao proces sastoji se od sledeih pet koraka:

1. misija preduzea

2. ciljevi preduzea

3. politika preduzea

4. plan rada

5. program rada

Misija preduzea

Misijom preduzea definie se njegova svrha egzistencije. Tu svrhu egzistencije treba posmatrati kao proces zadovoljenja potreba i oekivanja okoline, a ne kao proces proizvoenja robe za trite. Zbog toga se kae da se misijom definie poslovno podruje preduzea koje podrazumijeva:

grupe kupaca koje e se usluiti potrebe kupaca koje e biti zadovoljene tehnologije kojim e te potrebe biti zadovoljeneIz navedenih razloga misiju preduzea nije lako definisati pa uglavnom velik broj preduzea i nema jasno definisanu misiju. Vrlo esto se deava da preduzea koja su imala jasno definisanu misiju usled svoga razvoja istu esto gube iz vida. Ipak smatra se da svako preduzee kao i svaki pojedinac trebaju imati svoju misiju jer ona treba biti izvor i arite snage za naredni period (najee 10-15 godina). Smatra se da misiju ne treba esto mijenjati, ve samo u sluajevima kada se osjeti da se ona vie ne moe ostvariti.

Ciljevi preduzea

Sledea faza u procesu stratekog planiranja jeste odreivanje ciljva preduzea. Njima se odreuju tenje preduzea u budunosti po pojedinim segmentima rada, bitnim za uspjeh preduzea. Tu su zapravo eljena stanja ili rezultati koji se ele postii organizovanim aktivnostima u preduzeu. Obzirom da ciljevi direktno utiu na sve aspekte poslovanja preduzea, pa su i sve aktivnosti u preduzeu usmjerene ka postizanju postavljenih ciljeva. Razlikuju se dvije vrste ciljeva:

primarni (odnose se na top menadment)

sekundarni (odnose se na pojedine poslovne jedinice)

Obzirom da svako preduzee ima vie ciljeva to je iste neophodno jasno formulisati da bi bili razumljivi. Prilikom postavljanja ciljeva treba voditi rauna o:

Ciljeve treba postaviti hijerarhijski (po vanosti)

Ciljeve treba postaviti kvantitativno (brojano)

Ciljevi moraju biti realni (teko dostini)

Ciljevi moraju biti konzistentni (da proizilaze jedni iz drugih)Politika preduzea

Ista je vezana za grku rije POLITICOS, to znai vjetina voenja poslova ka ostvarenju postavljenih ciljeva. Politikom praktino trebaju da se usmjeravaju planirane aktivnosti ka postavljenim ciljevima. Zato se kae da politika ukazuje na naela, stavove, principe i kriterijume kojima se treba rukovoditi prilikom donoenja odluka o aktivnostima preko kojih se postiu ciljevi. Prilikom definisanja politike u obzir treba uzeti sljedea tri elementa:

1. Konkretne mogunosti sa kojima raspolae preduzee

2. Ciljevi koji se ele ostvariti formulisanom politikom

3. Instrumenti koji nam stoje na raspolaganju da bi se postigli postavljeni ciljevi

Treba razlikovati primarne i sekundarne politike.

Obzirom na znaaj politike za preduzee treba se drati sljedeih 6 koraka:

1. Definisanje politike

2. Objavljivanje definisane politike

3. Objanjenje politike

4. Primjena politike

5. Interpretacija politike

6. kontrola politike

Plan rada preduzea

Rezultat stratekog planiranja kao procesa donoenja odluke o misiji, ciljevima i politici jeste plan rada preduzea. Njime se praktino prikazuje nain kako preduzee treba da pree iz nekog sadanjeg stanja u neko budue stanje. To je zapravo spisak aktivnosti preko kojih preduzee treba da ostvari svoje ciljeve. Zato su i ciljevi polazna taka za definisanje aktivnosti preko kojih e se oni ostvariti, naravno vodei rauna o politici preduzea. Razlikuju se plan postojeih i novih poslova. U planu postojeih poslova treba definisati ta raditi sa postojeim poslovima uzimajui u obzir ciljeve i politiku preduzea. Tada se moe donijeti neka od sljedeih odluka:

a) Da li treba poveati obim posla

b) Da li ostati na istom obimu posla

c) Da li smanjiti obim posla, ili prestati s poslom

Obzirom da se sa postojeim poslovima nikada nemoe ostvariti funkcija cilja to se u preduzeu uvjek mora praviti plan novih poslova.

Program rada preduzea

Da bi se ostvario plan neophodno je definisati program rada. Program rada treba da definie:

Kada se neto treba uraditi (termini poetaka i zavreteka aktivnosti)

Kako neto treba uraditi

Termin ko podrazumijeva osobu koja je odgovorna da se izvri neka aktivnost.

Davanjem odgovora na ova tri pitanja definie se praktino program rada odnosno eljena putanja kako preduzee eli da pree iz nekog trenutnog stanja u neko novo eljeno stanje. Obzirom da se eljeno stanje projektuje prije nego su poele aktivnosti to je neophodno stalno pratiti stvarno stanje i prilagoavati ga eljenom stanju.

20. MODELI I MODELIRANJE

Modeli su danas najee koriena sredstva prilikom izuavanja ponaanja sloenih sistema. Razloge za to treba traiti u injenici to bi eksperiment na stvarnom sistemu bio previe dug i skup, a da ne govorimo o tome dali bi se on poslije eksperimenta mogao uopte vratiti u poetno stanje. Zato se danas ispitivanje ponaanja sloenih sistema vri na njihovim modulima. Zbog toga se za mogul esto kae da je to uproeni original, jer mi prilikom izrade modula u obzir uzimamo samo one karakteristike originala koje su bitne za prouavanje. Pri tom uvijek trebamo biti svjesni da nismo uzeli u obzir sve karakteristike, ali da je za nas bitno da dobijemo informacije o ponaanju kljunih karakteristika sistema kojeg prouavamo, da bismo u budunosti mogli kvalitetnije reagovati na odstupanja koja e se javiti u realnim uslovima. Postoji vie podjela modela.

Prema nainu modeliranja dijele se na:

1. verbalni modeli to su modeli koji se prikazuju preko rijei. Zbog toga se za verbalni model kae da je to sistematizovan iskaz znanja o nekom objektu. Obzirom da je rijeima vrlo teko opisati neki objekat, navedeni modul se rijetko primjenjuje samostalno. Oni najee slue za pojanjenje drugih naina prikazivanja objekata.

2. grafiki modeli to su modeli koji najee prikazuju original preko unaprijed konvencionalno usvojenih znakova u obliku blok dijagrama.

3. matematiki modeli to su modeli najeeg stepena apstrakcije koji za prikazivanje originala koriste matematike i logike operacije. Iako previe pojednostavljuju stvarnost oni se danas najvie primjenjuju prilikom istraivanja ponaanja realnih sistema. Problem se rjeava tako to se sistemi jednaina napiu u algoritamskom obliku.

4. analogni modeli to su modeli koji slue da se opiu potpuno razliite prirodne pojave istim matematikim izrazima npr. Ako se uzme klatno i elektrino oscilatorno kolo i izvedu iz ravnotenog poloaja, a zatim opiu matematiki dobie se priguene sinusne oscilacije (isti matematiki izraz).

Prema stepenu uproenosti modeli se dijele na:

izomorfne modele

homorfne modele

Izomorfni modeli su modeli koji su ekstremno slini originalima pa se esto i zovu originali, jer za nekoga ko ne zna sutinu modela, za njega su ti modeli potpuno isti.

Homorfni modeli su uproeni originali. Kod ovih modela originalu koji ima n razliitih karakteristika umanjen je broj karakteristika za neki broj L pa se kae da homorfni model ima n-L karakteristika.

Stepen uproenosti modela kree se od 0 do 1. Ako je uproenost 0, onda je to izomorfni model, a ako je uproenost 1 onda praktino ne postoji model, jer nema ni jedna zajednika karakteristika. Kreativni proces stvaranja modela naziva se modeliranje. Ono se odvija kroz sledeih 6 koraka:

1. utvrivanje namjene modela, odnosno cilja istraivanja

2. nabrajanje elemenata bitnih za namjenu modela

3. selekcija i izbor elemenata bitnih za cilj istraivanja

4. formiranje poetnog modula

5. provjera funkcionisanja modela

6. optimizacija modela (ponavljanje koraka od 2 do 5) dok se ne dobije odgovarajui model.

SIMULACIJA PONAANJA INDUSTRIJSKIH SISTEMA

Modeli slue da bi se na njima moglo prikazati budue ponaanje izuavanih sistema na vjetaki nain. To vjetako odigravanje budueg ponaanja realnih sistema naziva se simulacija. Ona se danas koristi u gotovo svim naunim oblastima. Poseban znaaj simulacija ima kod prikazivanja ponaanja indusrijskih sistema. Naime, tu je veoma bitno da se prikae kako e se neko preduzee ponaati prilikom postizanja postavljene funkcije cilja prilikom donoenja razliitih upravljakih odluka. Pri tom se pod ponaanjem industrijskog sistema podrazumijeva ponaanje njegovih karakteristika, kao to su: prodaja, proizvodnja, ukupan prihod, dobit, ekonominost i sl. Problem se rjeava tako to se stanje nekog industrijskog sistema opie pomou sistema jednaina u algoritamskom obliku, a zatim se simulacijom na raunaru prikazuju vrijednosti karakteristika u zavisnosti od doneenih odluka. Simulacija se najee izvodi sljedeim redoslijedom:

1. Procjena zahtjeva uslova i ogranienja iz okruenja u vie varijanti

2. Izbor politike prilagoavanja posmatranog industrijskog sistema za svaku procjenjenu varijantu djelovanja okruenja

3. Formiranje odgovarajueg modela koji treba da bude slian originalu odnosno da u obzir uzme najrelevantnije karakteristike

4. Simulacija ponaanja sistema na modelu pomou raunara

5. Procjena ponaanja sistema za razliite procjene ponaanja okruenja

Upravljaki sistem

Izvrsni sistem

Informacioni sistem

Upravljani sistem

START

Funkcija cilja

Okolina

Ulazni podaci

S1

S2

Si

Sk

Izlazni podaci

KRAJ

KRAJ

Izlazni podaci

Sk

Si

S2

S1

Ulazni podaci

START

K

RUKOVODNI

SISTEM

OKRUENJE

UPRAVLJAKI

SISTEM

UPRAVLJANI

SISTEM

IZVRNI

SISTEM

INFO-RMA-CIONI

SIS.

S3

T

D

F

PAGE 21