Osnove Proizvodnih i Usluznih Tehnologija - Predavanja

Univerzitet u Novom Sadu FAKULTET TEHNIKIH NAUKA Departman za industrijsko inenjerstvo i menadment

Predavanja iz predmeta:

OSNOVE PROIZVODNIH I USLUNIH TEHNOLOGIJA

(Radni materijal)

Pripremili:

Dr NIKOLA RADAKOVI, vanr. prof. Dr ILIJA OSI, red. prof.

Novi Sad, 2012. godine

SADRAJ:

1. UVOD. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA ........................................... 1 1.1 Preduzee kao sistem ......................................................................... 1 1.2 Delatnost preduzea ........................................................................... 2 1.3 Osnovni procesi u preduzeu. Funkcionisanje preduzea ............. 5 1.3.1 Osnovni procesi u preduzeu. Opta ema procesa .............. 5 1.3.2 Funkcionisanje preduzea. Tehnologija rada .......................... 8 1.4 Vrste proizvoda .................................................................................... 10 1.5 Kvalitet proizvoda ................................................................................ 13 1.6 Tehnologinost proizvoda .................................................................. 17 2 REALIZACIJA PROCESA PROIZVODNJE I PRUANJA USLUGA ........... 18 2.1 Struktura procesa proizvodnje u preduzeu ..................................... 18 2.2 Istorijske faze u razvoju organizacije proizvodnje ........................... 24 2.3 Osnovni tipovi procesa proizvodnje i pruanja usluga ................... 27 2.4 Savremeni prilazi u realizaciji proizvodnje ........................................ 32 3 PROCESI PROIZVODNJE I PRUANJA USLUGA ..................................... 38 3.1 Osnovne karakteristike procesa proizvodnje i pruanja usluga ..... 38 3.2 Primeri procesa obrade i montae ..................................................... 40 3.2.1 Obrada metala livenjem ............................................................. 40 3.2.2 Obrada metala deformisanjem .................................................. 44 3.2.3 Obrada plastinih materijala ...................................................... 48 3.2.4 Obrada skidanjem strugotine .................................................... 52 3.2.5 Nekonvencionalni postupci obrade .......................................... 58 3.2.6 Postupci montae ....................................................................... 60 4. PROJEKTOVANJE PROIZVODA I TEHNOLOGIJE RADA ........................ 64 4.1 Dokumentacija za proizvodnju ........................................................... 64 4.1.1 Dokumentacija za proizvod ....................................................... 64 4.1.2 Tehnoloka dokumentacija ........................................................ 67 4.2 Postupak projektovanja proizvoda .................................................... 69 4.2.1 Sakupljanje ideja ......................................................................... 70 4.2.2 Razmatranje i obrada ideja. Izrada koncepta proizvoda ......... 71 4.2.3 Prethodne analize. Izrada studije izvodljivosti ........................ 72 4.2.4 Donoenje odluke o razvoju. Planiranje razvoja ..................... 75 4.2.5 Preliminarno projektovanje. Izrada i ispitivanje idejnog reenja .........................................................................................

76

4.2.6 Detaljno projektovanje. Izrada dokumentacije za proizvodnju .................................................................................

77

4.2.7 Startovanje novog proizvoda. Donoenje odluke o redovnoj proizvodnji ..................................................................................

78

4.3 QFD metoda ......................................................................................... 78

5. VREME RADA ............................................................................................... 103 5.1 Struktura vremena rada ...................................................................... 103 5.2 Odreivanje vremena rada snimanjem .............................................. 109 5.3 Sistem unapred utvrenih standardnih vremena. MTM sistem ...... 109 5.3.1 Razvoj naunih metoda za prouavanje rada .......................... 109 5.3.2 Osnove MTM sistema ................................................................. 112 6. UNAPREENJE PROCESA RADA ............................................................. 117 6.1 Potreba za stalnim unapreenjem procesa rada. Kaizen prilaz ...... 117 6.2 Postupak sprovoenja unapreenja procesa rada .......................... 123 6.3 Metode izdvajanja i prikazivanja podataka ........................................ 127 6.3.1 Opte metode za izdvajanje i prikazivanje podataka .............. 127 6.3.2 Metode za izdvajanje i prikazivanje podataka o procesu rada 130 6.3.3 Metode za izdvajanje i prikazivanje podataka o operacijama 136 6.4 Metode za analizu problema ............................................................... 142 6.4.1 ABC dijagram (Pareto dijagram) ............................................... 142 6.4.2 Dijagram uzroci - posledica (Ishikawa dijagram) ..................... 143 6.4.3 Analiza upotrebnih vrednosti .................................................... 147 6.4.4 Metode za analizu iskorienja vremena rada ......................... 153 6.5 Principi racionalnog izvoenja operacija .......................................... 158 6.5.1 Principi koji se odnose na ovekovo telo ................................ 159 6.5.2 Principi koji se odnose na radno mesto ................................... 161 6.5.3 Principi koji se odnose na ureaje ............................................ 165 6.6 Metoda 5S za ureenje radnog prostora ........................................... 170 7. USLOVI RADA .............................................................................................. 177 7.1 Uslovi radne okoline ............................................................................ 177 7.1.1 Osvetljenje ................................................................................... 177 7.1.2 Mikroklimatski uslovi ................................................................. 178 7.1.3 Buka ............................................................................................. 179 7.1.4 Boja .............................................................................................. 181 7.2 Ergonomski uslovi ............................................................................... 183 7.2.1 Fizioloki uslovi .......................................................................... 183 7.2.2 Psiho-socioloki uslovi .............................................................. 185 7.2.3 Antropometrijski uslovi .............................................................. 186 8. LITERATURA ................................................................................................ 187

Osnove proizvodnih i uslunih tehnologija

1

11 UUVVOODD.. DDEEFFIINNIISSAANNJJEE OOSSNNOOVVNNIIHH

PPOOJJMMOOVVAA

1.1 PREDUZEE KAO SISTEM Osnovna oblast izuavanja na ovom nastavnom predmetu bie preduzea, procesi koji se u njima odvijaju i tehnologije koje se pri tome koriste. Da bismo se pribliili osnovnoj oblasti, neophodno je u startu definisati osnovne pojmove. Svako preduzee predstavlja jedan sistem i to manje ili vie sloen sistem, koji se sastoji iz ljudi i sredstava rada. Zbog toga emo i poi od pojma sistema. ta je sistem? Postoji mnotvo definicija sistema, a ovde emo se zadrati na definiciji sistema datoj u knjizi amerikog naunika Deminga, kojeg smatraju rodonaelnikom ili "guruom" kvaliteta /Deming, W. E, 1996./:

"Sistem je mrea meusobno povezanih i zavisnih komponenti koje rade u sprezi u nastojanju da ostvare cilj sistema".

Sutina ove definicije je da se sistem sastoji iz komponenti - elemenata (sloen je), da sistem radi - obavlja neku funkciju i da sistem mora da ima cilj, tj. svrhu. Bez svrhe - nema sistema. Dakle, ve u ovoj najoptijoj definiciji se pod sistemom podrazumeva sistem koji neto radi (da bi ostvario cilj), dakle radni sistem. Radni sistem podrazumeva ljude, sredstva rada i odgovarajuu organizaciju. Po definiciji D. Zelenovia /Zelenovi, 1995./:

"Radni sistem predstavlja skup sastavnih elemenata - uesnika (ljudi) i sredstava rada organizovanih na nain da uspeno ostvaruju funkciju cilja u datom vremenu i datim uslovima okoline".

Ovo je dovoljno iroka definicija i moe se primeniti na svaki sistem koji neto radi, a moe se smatrati zaokruenom celinom. Tako, radni sistem, zavisno od toga ta se posmatra, moe da bude celokupan privredni sistem, preduzee, deo preduzea pa i pojedinano radno mesto. Kada je u pitanju preduzee, kao osnovni cilj (ili funkcija cilja) preduzea moe se prihvatiti da je:

za proizvodna preduzea: proizvodnja i prodaja proizvoda - radi zadovoljavanja potreba kupaca tj. korisnika proizvoda,

za usluna preduzea: pruanje usluga korisnicima - radi zadovoljavanja njihovih potreba.


2

Ostvarivanjem ovog osnovnog cilja, preduzee ostvaruje i posredne ciljeve, kao to su:

zadovoljenje potreba vlasnika (kroz profit koji se ostvaruje), zadovoljenje potreba zaposlenih (kroz obezbeenje plata i ostalih

elemenata ivotnog standarda), zadovoljenje potreba drutva, opstanak i razvoj preduzea u vremenu i datim uslovima itd.

Ovakva podela ciljeva preduzea na osnovne i posredne, kao i nabrojani ciljevi, mogu se prihvatiti uslovno. Apsolutno je prihvatljivo da, na primer, kao osnovni cilj pri osnivanju preduzea osniva postavi profit koji eli da ostvari, a da je posredan cilj nain na koji e to ostvariti - proizvodnja i prodaja odreenih proizvoda ili pruenje odreenih usluga. Definisanje ciljeva preduzea je vaan posao koji, uz definisanje misije (zato preduzee postoji) i vizije (emu se stremi ili gde sebe vidi u budunosti), predstavljaju polazne osnove pri osnivanju i razvoju preduzea.

1.2 DELATNOST PREDUZEA Kao to smo rekli, sva preduzea ili proizvode odreene proizvode ili pruaju odreene usluge i plasiraju ih na trite kupcima odnosno korisnicima. Proizvodnja odreenih proizvoda, odnosno pruanje odreenih usluga predstavlja ujedno i osnovnu delatnost preduzea, delatnost zbog koje je preduzee osnovano i delatnost za koju je preduzee registrovano. Postoji veoma velik broj delatnosti koje obavljaju preduzea. Takoe, postoje i razliite podele preduzea s obzirom na delatnosti kojima se bave. Najgrubljom podelom, sva preduzea se mogu svesti na dve vrste - proizvodna preduzea, koja u svojoj osnovnoj delatnosti imaju proizvodnju odreenih proizvoda namenjenih prodaji kupcima i usluna preduzea, koja u svoj osnovnoj delatnosti pruaju odreene usluge korisnicima. Sigurno se moe tvrditi da se proizvodna preduzea i realizacija proizvoda razlikuju od uslunih preduzea i realizacije usluga. Ali, kako emo videti kroz poglavlja ovog udbenika, takoe se moe pokazati i da postoje znaajne slinosti u organizaciji proizvodnih i uslunih preduzea, kao i u realizaciji proizvoda i usluga. Takoe, podela na isto proizvodna i isto usluna preduzea nije tana. Postoje preduzea koja se bave samo proizvodnjom, ili preduzea koja se bave samo uslugama, ali postoji i velik broj preduzea koje u svojoj delatnosti imaju i proizvodnju i pruanje usluga. Jedna gruba podela na proizvodna i usluna preduzea prikazana je /prema U.S. Department of Commerce Standard Industrial Classification System/ u tabeli 1.1.


3

Tabela 1.1 Podela preduzea na proizvodna i usluna

PROIZVODNA I USLUNA PREDUZEA

PRIMARNO PROIZVODNA PREDUZEA PRIMARNO USLUNA PREDUZEA

Poljoprivreda, umarstvo i ribarstvo Ratarstvo, stoarstvo, poljoprivredne usluge, umarstvo, ribarstvo, lov Rudarstvo Vaenje metala, uglja, nafte, gasa, nemetalnih minerala Izgradnja Niskogradnja, visokogradnja, specijalni graevinski radovi Preraivaka industrija Proizvodnja hrane, tekstila, odee, drvene grae i proizvoda od drveta, kunih aparata, papira, tampanih proizvoda, hemikalija, proizvoda dobijenih od nafte, gume i gumenih proizvoda, plastike i plastinih proizvoda, koe i konih predmeta, kamena, gline, stakla, primarnih metala, proizvoda od metala, maina, elektrine i elektronske opreme, transportnih sredstava, instrumenata i drugih industrijskih proizvoda.

Transportne i javne slube elezniki, drumski, vodeni i vazduni prevoz putnika i robe, potanske usluge, distribucija vode, nafte, gasa, elektrine energije, komunikacije. Trgovina na veliko i malo Trgovina graevinskim materijalom, automobilima, meovitom robom, hranom, odeom, kunim aparatima i sredstvima, ugostiteljske usluge. Finansije, osiguranje trgovanje nekretninama Baknakrstvo, kreditni poslovi, trgovanje hartijama od vrednosti, usluge osiguranja, trgovanje nekretninama. Usluge Hotelske usluge, poslovne usluge, servisne usluge, prikazivanje filmova, zabave, zdravstvene usluge, pravnike usluge, obrazovanje, socijalne usluge, zooloki vrtovi, organizacije sa lanstvom. Javna administracija Usluge dravnih organa

Preduzea o kojima e biti rei u okviru ovog predmeta obavljaju delatnosti koje su, po "Zakonu o klasifikaciji delatnosti i registru jedinica razvrstavanja", svrstane u sektore, nabrojane u nastavku:

Sektor A: Poljoprivreda, lov, umarstvo i vodoprivreda Sektor B: Ribarstvo Sektor V: Vaenje ruda i kamena Sektor G: Preraivaka industrija Sektor D: Proizvodnja i snabdevanje elektrinom energijom, gasom i vodom Sektor : Graevinarstvo Sektor E: Trgovina na veliko i trgovina na malo; opravka motornih vozila,

motocikala i predmeta za linu upotrebu i domainstvo Sektor : Hoteli i restorani Sektor Z: Saobraaj, skladitenje i veze Sektor I: Finansijsko posredovanje Sektor J: Aktivnosti u vezi sa nekretninama, iznajmljivanje i poslovne

aktivnosti


4

Sektor K: Dravna uprava i odbrana; obavezno socijalno osiguranje Sektor L: Obrazovanje Sektor LJ: Zdravstveni i socijalni rad Sektor M: Ostale komunalne, drutvene i uslune aktivnosti Sektor N: Privatna domainstva sa zaposlenim licima Sektor NJ: Eksteritorijalne organizacije i tela

Naravno da delatnosti iz svih sektora imaju odreeni znaaj za neku dravu. Rezultat rada svih delatnosti ini bruto nacionalni dohodak drave. Bruto nacionalni dohodak drave, a takoe i bruto nacionalni dohodak po stanovniku su osnovni pokazatelji razvijenosti neke drave. Takoe, rast bruto nacionalnog dohotka je jedan od osnovnih pokazatelja stepena razvoja neke drave. Meutim, posebno vaan sektor za svaku dravu je preraivaka industrija. Od nivoa razvijenosti preraivake industrije direktno zavisi nivo razvijenosti neke drave. Kao jo jedan od pokazatelja razvoja neke drave je stepen rasta industrijske proizvodnje. Pomenutim zakonom preraivaka industrije je podeljena na vei broj grana delatnosti, navedenih u nastavku:

Proizvodnja prehrambenih proizvoda, pia i duvana: mlinovi, pekare, fabrike testa, klanice, proizvodnja konzervi, prerada ribe, mlekare, masti i ulja, eerane, povre i voe, proizvodnja slada, pivare, mineralna voda, alkohol, aj, kafa, stona hrana, prerada duvana, izrada cigareta itd.

Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda: tkanice, predionice, radionice za pletenje, farbanje, sintetika vlakna, vetaka vlakna, celulozni pamuk, konfekcija, krzna, svila itd.

Prerada koe i proizvodnja predmeta od koe: koa, kona i gumena obua, predmeti od koe itd.

Prerada drveta i proizvodi od drveta: pilane, proizvodnja nosaa, pragovi, impregnirana graa, furnir, per-ploe, iverica, burad, sanduci, graevinski elementi (prozori, vrata, krovni nosai), nametaj, muziki instrumenti, deje igrake, drveno brano, ibice itd.

Proizvodnja celuloze, papira i proizvoda od papira; izdavaka delatnost i tampanje: celuloza, papir, kartonaa, proizvodi od papira i kartona, tamparije, izdavanje knjiga, novina, asopisa gramofonskih ploa i kompakt diskova, knjigoveznice itd.

Proizvodnja koksa, derivata nafte i nuklearnog goriva: koks, derivati nafte (benzin, kerozin, ulja, masti, bitumen), nuklearno gorivo itd.

Proizvodnja hemikalija, hemijskih proizvoda i vetakih i sintetikih vlakana: osnovni hemijski proizvodi (kiseline, baze, soli, tehniki gasovi), vetaka ubriva, vetake mase i vlakna, lekovi i drugi farmaceutski proizvodi, preraivaka hemijska industrija (sapun i kozmetiki preparati, uljane boje i lakovi, pirotehniki materijal, paste za obuu, mastilo) itd.

Proizvodnja proizvoda od gume i proizvoda od plastinih masa: gume za vozila, gumeni proizvodi, proizvodi od plastinih masa itd.


5

Proizvodnja proizvoda od ostalih nemetalnih minerala: staklo, staklena vlakna, proizvodi od stakla, proizvodi od keramike, opeka, crep, cement, kre, gips, beton, malter, ljunak, kamen, azbest itd.

Proizvodnja osnovnih metala i standardnih metalnih proizvoda: gvoe, elik, cevi, profili, ica, plemeniti metali, glinica, aluminijum, olovo, cink, kalaj, bakar, iva, laki metali, livenje gvoa, livenje lakih i obojenih metala, metalne konstrukcije, metalni proizvodi za graevinarstvo, cisterne, rezervoari, kotlovi, radijatori, kovanje, presovanje, tancovanje i valjanje metala, seiva, alati, brave i okovi, burad, iani proizvodi, vijani proizvodi, lanci, opruge, metalni proizvodi za domainstvo itd.

Proizvodnja maina i ureaja: motori, turbine, pumpe, kompresori, slavine, ventili, leajevi, zupanici, industrijske pei, ureaji za dizanje i prenoenje, rashladna i ventilaciona oprema, maine i ureaji za proizvodnju, maine za poljoprivredu i umarstvo, alatne maine, maine za metalurgiju, maine za rudnike, kamenolome i graevinarstvo, maine za industriju hrane, pia i duvana, maine za industriju tekstila, odee i koe, maine za industriju papira i kartona, oruje i municija, aparati za domainstvo itd.

Proizvodnja elektrinih i optikih ureaja: kancelarijske i raunske maine, elektrine maine i aparati, oprema za distribuciju elektrine energije, izolovana ica i kablovi, akumulatori, sijalice i ureaji za osvetljenje, radio, televizijska i komunikaciona oprema, televizijski i radio predajnici, aparati za telefoniju, televizijski i radio prijemnici, medicinska oprema, optiki instrumenti, satovi, kontrolni i merni instrumenti i aparati, upravljaka oprema, fotografska oprema itd.

Proizvodnja saobraajnih sredstava: motori, kamioni i specijalna vozila, automobili, karoserije, delovi i pribori za motorna vozila, izgradnja i opravka brodova, proizvodnja i opravka eleznikih i tramvajskih vozila, motocikli i bicikli itd.

Preraivaka industrija, na drugom mestu nepomenuta: nametaj, novac, nakit, muziki instrumenti, predmeti za sport, igrake, metle, etke, suncobrani i kiobrani, reciklaa

1.3 OSNOVNI PROCESI U PREDUZEU. FUNKCIONISANJE PREDUZEA

1.3.1 Osnovni procesi u preduzeu. Opta ema procesa

U cilju obavljanja svoje delatnosti, odnosno ostvarenja osnovnog cilja, u okviru preduzea se vri velik broj procesa. Svaki od ovih procesa se odnosi na obavljanje odreenih poslova neophodnih za funkcionisanje celokupnog sistema. Na slici 1.1 je prikazana opta ema procesa u jednom proizvodnom preduzeu.


6

Slika 1.1 Opta ema procesa u proizvodnom preduzeu

Kratak opis procesa, prikazanih na slici 1.1, dat je u nastavku. Upravljanje preduzeem obuhvata procese i aktivnosti na najviem nivou rukovoenja, kao to su:

utvrivanje ciljeva poslovanja (dugoronih, srednjoronih, kratkoronih), misije i vizije preuzea,

definisanje politike, donoenje strategijskih i taktikih poteza, planiranje poslovanja, obezbeenje resursa (ljudskih i materijalnih), rukovoenje i koordinacija svih drugih procesa u realizaciji poslovanja, praenje realizacije poslovanja i analiza rezultata poslovanja i utvrivanje mera unapreenja.

Marketing obuhvata procese i aktivnosti koje se odnose na postojee i potencijalne kupce ili korisnike, kao to su:

istraivanje trita i promotivne aktivnosti.

Razvoj proizvoda se odnosi na projektovanje i razvoj, odnosno osvajanje novih proizvoda i on obuhvata sledee procese:

utvrivanje ulaznih zahteva (karakteristika) za proizvod, projektovanje proizvoda (izrada dokumentacije za proizvod) i projektovanje tehnoloke dokumentacije za proces proizvodnje.


7

Proizvodnja se odnosi na neposrednu realizaciju proizvoda, odnosno transformaciju ulaznog materijala u gotove proizvode. U proizvodnju se mogu svrstati sledei procesi:

procesi izrade delova (procesi obrade), procesi montae, procesi unutranjeg transporta i procesi skladitenja (ulaznog materijala, poluproizvoda i gotovih

proizvoda). Kontrola proizvoda se odnosi na razliita kontrolisanja i ispitivanja u toku realizacije proizvoda i najee obuhvata:

ulaznu kontrolu materijala procesnu kontrolu kvaliteta zavrnu kontrolu proizvoda

Upravljanje proizvodnjom se odnosi na upravljake procese i aktivnosti, neophodne za efektivno i efikasno odvijanje proizvodnje. Tu spadaju:

planiranje proizvodnje - utvrivanje operativnog plana na osnovu zahteva prodaje,

provera kapaciteta, materijala, alata - izdavanje naloga za nabavku materijala i alata,

terminiranje i lansiranje proizvodnje (izdavanje radnih naloga za proizvodnju i trebovanja materijala i alata),

praenje proizvodnje (preko radnog naloga), izvetavanje o realizovanoj proizvodnje i analiza utroaka u procesu proizvodnje.

Nabavka se odnosi obezbeenje materijala i poluproizvoda neophodnih za realizaciju proizvoda, ali i drugih materijalnih resursa (alata, ureaja, opreme, usluga). Tu spadaju:

ugovaranje nabavke sa dobavljaima i realizacija nabavke.

Prodaja se odnosi na neposredni plasman proizvoda kupcima, odnosno: ugovaranje prodaje i isporuka proizvoda kupcima (tritu).

Integralna sistemska podrka obuhvata dodatne procese neophodne za realizaciju proizvoda, kao to su:

spoljanji transport (transport materijala od dobavljaa do preduzea, transport proizvoda do kupca),

odravanje objekata, instalacija i sredstava za rad, izrada alata, pribora i ureaja, snabdevanje energentima itd.


8

Opti i kadrovski poslovi obuhvataju dodatne procese koji nisu neposredno neophodni za realizaciju proizvoda, ali su neophodni za funkcionisanje preduzea:

praenje i sprovoenje zakonske regulative (pravni poslovi), voenje evidencija o zaposlenima, poslovi na obezbeenju objekata (portirska sluba), zatiti na radu,

protivpoarnoj zatiti itd. Ekonomsko-finansijski poslovi obuhvataju procese koji nisu neposredno neophodni za realizaciju proizvoda, ali su neophodni za funkcionisanje preduzea:

voenje materijalnog knjigovodstva, voenje finansijskog knjigovodstva, finansijska operativa (plaanja, naplate, rad blagajne, isplata zarada itd.)

Moe se rei da su gore nabrojani procesi, prikazani i na slici 1.1, procesi koji postoje u svakom proizvodnom preduzeu. Zamislimo bilo koje proizvodno preduzee u kom smo bili ili u kom smo radili i postavimo sebi pitanje: da li se u njemu obavljaju svi ovi procesi? Kad malo bolje razmislimo, moemo odgovoriti: da, obavljaju se svi ovi procesi! Moda svi nabrojani procesi nisu u svim preduzeima jednako uoljivi, ali obavljaju se. Jednostavno, da bi preduzee funkcionisalo, svi ovi procesi se moraju obavljati, najvei deo radi realizacije proizvoda, drugi deo radi odranja i razvoja preduzea, a trei deo zbog zakonske regulative. ta je sa uslunim preduzeima? Skoro svi gore nabrojani procesi se obavljaju i u uslunim preduzeima. Znaajna razlika je samo u proizvodnji. Umesto procesa proizvodnje, ovde se obavljaju procesi pruanja usluga. I slika 1.1 u najveoj meri odgovara i uslunom preduzeu. Centralni boks je drugaiji (umesto proizvodnje je pruanje usluga), skladita ili ne postoje ili su od manjeg znaaja, a sve ostalo moe da ostane.

1.3.2 Funkcionisanje preduzea. Tehnologija rada

Kako preduzee funkcionie? Preduzee funkcionie tako to obavlja gore nabrojane procese. A ko obavlja te procese? Pa, pojedini organizacioni delovi preduzea, odnosno pojedini zaposleni. Svako preduzee ima svoju organizacionu strukturu, kojom je opisana organizacija preduzea, odnosno definisani organizacioni delovi preduzea sa (najee hijerarhijskim) vezama izmau njih. Organizacionu strukturu uspostavlja rukovodstvo preduzea (direktor). Postoje razliiti oblici organizacije preduzea, zavisno od veliine preduzea i delatnosti preduzea. O tome se moe detaljnije videti u /Zelenovi, 1995/. Na slici 1.2 je prikazan primer organizacione strukture koja se esto javlja meu srednjim i velikim preduzeima. Ispod direktora, na prvom niem nivou su sektori koji ispod sebe imaju slube, pogone ili odeljenja.


9

Slika 1.2 Primer organizacione eme preduzea

Ovakvo preduzee funkcionie tako to odreeni organizacioni delovi obavljaju odreene procese. U sektorima se obavljaju grupe procesa. Dosta est primer je sa 6 sektora: sektor marketinga i razvoja, sektor proizvodnje, sektor upravljanja kvalitetom, komercijalni sektor, sektor optih, pravnih i kadrovskih poslova i sektor ekonomsko-finansijskih poslova. Dalje, na primer komercijalni sektor ima slubu nabavke, slubu prodaje, skladite sirovina i skladite gotovih proizvoda. Na elu sektora je direktor sektora, na elu slubi ili odeljenja efovi. A ta je sa malim preduzeem? I ono funkcionie tako to obavlja sve gore nabrojane poslove. Meutim, u malom preduzeu sa nekoliko zaposlenih, ili sa nekoliko desetina zaposlenih, nema sektora, nema slubi, nema odeljenja. Ali, i tamo je direktor utvrdio zaduenja i odgovornosti za obavljanje svih gore navedenih procesa. Tamo esto jedan zaposleni obavlja vie procesa. ak dosta poslova obavljaju i eksterni izvrioci (pravni poslovi, voenje knjigovodstva, portirska sluba itd.). Ali, jo jedanput, svi se procesi obavljaju. Na koji nain se obavljaju pojedini procesi? Nain obavljanja nekog procesa rada je u stvari tehnologija rada. Tehnologija rada obuhvata sve ono to se obavlja u nekom procesu - iz kojih aktivnosti se proces sastoji, kojim redosledom se aktivnosti obavljaju, ko obavlja pojedine aktivnosti, na koji nain se obavljaju pojedine aktivnosti (sadraj i redosled zadataka u okviru aktivnosti), koja sredstva rada se koriste za obavljanje aktivnosti (maine, ureaji, alati itd.) i koji reimi rada


10

se koriste (na primer: ako se koristi odreena maina - koji parametri reima) i koliko je vremena potrebne za obavljanje aktivnosti. Tehnologija rada je neophodan element za obavljanje bilo kog procesa, a naroito za proces proizvodnje. Tehnologija rada daje neophodne podatke za planiranje procesa, samu realizaciju procesa i praenje (kontrolisanje) procesa. Jo davno je ustanovljeno da bez unapred definisane tehnologije rada nije mogue realizovati bilo koji materijalni proizvod i kod skoro svih proizvodnih preduzea postoje tzv. tehnoloki postupci za svaki proizvod iz programa proizvodnje preduzea, kao pisani dokumenti koji opisuju kompletnu tehnologiju rada na izradi proizvoda. Nivo detaljnosti i forma tehnolokih postupaka su razliiti od preduzea do preduzea i od proizvoda do proizvoda, ali tehnoloki postupci u proizvodnim preduzeima uvek postoje, jer se bez njih ne moe organizovati proizvodnja. Sa druge strane, i usluna preduzea imaju svoju tehnologiju rada. I njihovi procesi sadre konkretne aktivnosti, koje obavljaju konkretni izvrioci, koristei odreena sredstva rada. Meutim, dugo vremena u uslunim preduzeima nije postojala dokumentacija kojom bi se unapred definisala tehnologija rada. Danas sve vie i uslunih preduzea svoju tehnologiju rada dokumentuje preko tzv. procedura, kojima propisuje nain obavljanja pojedinih procesa. Procedurama se definie nain obavljanja svake pojedinane usluge i to predstvalja odreenu sigurnost da e se usluga obaviti na kvalitetan nain.

1.4 VRSTE PROIZVODA Rezultat rada preduzea je ono to preduzee nudi i prodaje kupcima tj. korisnicima. Davnanja podela se svodila na dve kategorije:

- proizvode, koje neko preduzee proizvodi i prodaje kupcima i - usluge, koje preduzee prua korisnicima.

Logino, i sva preduzea se mogu svesti na dve vrste - proizvodna i usluna preduzea. Sigurno se moe tvrditi da se realizacija proizvoda razlikuje od realizacije usluga. Ali, kako emo videti kroz poglavlja ovog udbenika, takoe se moe pokazati i da postoje znaajne slinosti u realizaciji proizvoda i usluga. Meutim, danas je sve prisutnija tendencija da se i usluge definiu pod pojmom proizvoda. Svedoci smo da, na primer, banke, koje u sutini pruaju finansijske usluge, u svom portfoliju navode koje sve proizvode nude korisnicima. Izjednaavanju pojma proizvoda i usluga u velikoj meri je doprinela pojava standarda serije ISO 9000 /ISO 9000:2005/, gde su i proizvod i usluga definisani istim terminom - proizvod, kao rezultat rada preduzea. Ovakav prilaz je potpuno ispravan, jer, kada se posmatraju proizvodnja proizvoda i pruanje usluga kao procesi transformacije ulaznih veliina u izlazne, slinosti su veoma velike. Kod proizvodnje proizvoda, ulazne veliine (sirovine, energija, rad, informacije i kapital) se pretvaraju u izlazne veliine - gotove proizvode u vidu materijalnih dobara (robe), koja preduzee prodaje kupcima. Kod usluga, iste te ulazne veliine se pretvaraju u izlazne u vidu usluga, koje preduzee prua korisnicima. Proizvodi, kao rezultat rada preduzea, mogu biti razliiti. Kada se uzme u obzir veoma veliki broj delatnosti kojima se preduzea bave (opisano u okviru take 1.2) i


11

zamisli se ta je sve rezultat rada tih preduzea, moe se zakljuiti da postoji veliki broj razliitih vrsta proizvoda, meusobno i slinih i veoma razliitih. Iako se na prvi pogled iti tekim sistematizovati sve te razliite vrste proizvoda u relativno mali broj slinih, standardi serije ISO 9000 su i to obuhvatili. U standardu ISO 9000:2005 svi proizvodi su, prema osnovnim karakteristikama, podeljeni u etiri kategorije:

hardverski (pojedinani) proizvodi, procesni proizvodi, softverski proizvodi i usluge.

U nastavku su objanjene karakteristike za svaku od ovih etiri kategorije.

Hardverski (komadni) proizvodi Hardverski proizvodi su materijalni proizvodi koji imaju definisan oblik i mere i prebrojivi su - iskazuju se u komadima, tako da im odgovara i naziv: komadni proizvodi. U hardverske (komadne) proizvode spadaju najee proizvodi koji se koriste za upotrebu u svakodnevnom ivotu ili kao sredstva rada za obavljanje razliitih procesa: tekstilni proizvodi (odevni predmeti, posteljina), predmeti od koe (obua, odevni predmeti, kona galanterija), proizvodi od drveta (nametaj, stolarija, graevinski elementi), proizvodi od gume i plastike, maine i ureaji (motori, pumpe, poljoprivredne maine, maine za proizvodnju, alati, aparati za domainstvo), elektrini i optiki ureaji (raunari, elektrine maine i ureaji, oprema za TV, radio i telefoniju), saobraajna sredstva (kamioni, automobili, autobusi, inska vozila, motocikli, bicikli), graevinski objekti (zgrade, kue, putevi, mostovi) itd. Osnovne karakteristike hardverskih proizvoda su:

materijalne su prirode (opipljivi), imaju definisan oblik i mere, prebrojivi su i iskazuju se u komadima, najee su sloeni - sastoje se iz vie pojedinanih delova, ponovljivi su, to znai da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim

serijama, korisnik proizvoda nije ukljuen u proces proizvodnje, mogu se transportovati, skladititi i drati na zalihama, moe da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika.

Procesni proizvodi Procesni proizvodi su materijalni proizvodi koji nemaju definisan oblik i mere, ve su kontinualni. U procesne materijale spadaju proizvodi koji se koriste za dalju preradu, ali koji se koriste i kao finalni proizvodi: rude, elektrina energija, gas, voda, prehrambeni proizvodi (so, eer, brano, jestivo ulje i masti, konditorski proizvodi, alkoholna i


12

bezalkoholna pia, stona hrana, cigarete i sl.), nafta i naftni derivati, hemikalije i hemijski proizvodi (kiseline, baze, soli, vetaka ubriva, farmaceutski prozvodi, deterdenti, kozmetiki preparati i sl.), proizvodi od nemetala (staklo, opeka, crep, cement, kre, pesak, ljunak, beton i sl.), osnovni metali itd. Osnovne karakteristike procesnih proizvoda su:

materijalne su prirode (opipljivi), nemaju definisan oblik i mere (u rasipajuem, tenom ili gasovitom stanju, u

trakama, ipkama, vlaknima i sl.), nisu prebrojivi - iskazuju se u kg, l, m, m2, m3 neophodna je ambalaa za pakovanje, transport i skladitenje, ponovljivi su, to znai da se mogu proizvoditi u vremenski nezavisnim

serijama - arama, korisnik proizvoda nije ukljuen u proces proizvodnje, mogu se transportovati, skladititi i drati na zalihama, moe da postoji posrednik izmeu proizvoaa i korisnika

Softverski proizvodi Softverski proizvodi su nematerijalni proizvodi koji se sastoje od pisanih ili drugaije zabeleenih informacija. U softverske proizvode spadaju: raunarski softver, tehnika dokumentacija za izgradnju objekata, prostorni i urbanistiki planovi i ostala urbanistika dokumentacija, projekti razliite vrste (studije, analize, biznis planovi, tehniko-tehnoloka reenja, ekspertize), knjige i druge publikacije, filmski, video i audio zapisi. Osnovne karakteristike softverskih proizvoda su:

u principu su nematerijalne prirode - iako esto mogu da budu predstavljeni u materijalnom obliku (ukorien materijal), proizvod je u stvari sam sadraj materijala koji se sastoji od informacija,

neponovljivi su - svaki proizvod je specifian za sebe i radi se obino po zahtevu naruioca, najee nema posrednika izmeu proizvoaa i korisnika

mogu da budu zabeleeni u razliitim oblicima i na razliitim medijima (kao tekstualni zapis, kao grafiki zapis, kao notni zapis, kao video zapis, kao audio zapis, u tampanoj formi, u elektronskoj formi, na filmskoj traci itd.).

Usluge Usluge su rezultat bar jedne aktivnosti koja se vri u interfejsu izmeu isporuioca i korisnika i u principu su nematerijalne prirode. U usluge spada velik broj delatnosti koje kontinualno ili povremeno koristimo: usluge trgovine na veliko i malo, hotelske i restoranske usluge, usluge saobraaja (prevoz putnika i robe, cevovodni transport, potanske aktivnosti i telekomunikacije), usluge u graevinarstvu, finansijsko posredovanje (bankarski poslovi, osiguranje, penzioni fondovi), usluge dravne uprave, obrazovanje,


13

zdravstveni i socijalni rad, komunalne usluge, distribucija elektrine i toplotne energije, gasa i vode, rekreativne, sportske i kulturne aktivnosti itd. Osnovne karakteristike usluga su:

nematerijalne su prirode (neopipljive), obavljaju se u cilju zadovoljenja zahteva i potreba korisnika, korisnik je najee i uesnik u kreiranju i pruanju usluge, u veini sluajeva neophodan je kontakt isporuioca usluge i korisnika, ponovljive su, pri emu se prema korisniku mogu pruati jednokratno ili

kontinualno, pruanje i korienje usluge se najee odvija na istoj lokaciji, usluga se ne moe probati pre kupovine.

1.5 KVALITET PROIZVODA Kvalitet proizvoda se moe definisati na razne naine, a vrlo teko je izabrati najpogodniju definiciju. Kvalitet proizvoda treba uvek posmatrati sa stanovita kupca ili korisnika. Korisnik dosta lako moe, uporeujui vie proizvoda, da donese sud o tome koji je proizvod kvalitetniji. Svako e vam rei da je mercedes kvalitetniji od domaeg juga. Ili da je markirana jakna kvalitetnija od kineske jakne. Ili da je usluga ruavanja u restoranu hotela Hayat kvalitetnija nego u restoranu na eleznikoj stanici. Kad bismo ih upitali na osnovu ega su doneli takav sud, mnogi bi se zamislili. esto je to ist subjektivni kriterijum, koji nema vrstih dokaza. Kupac ili korisnik, kad je u pitanju neki proizvod, u stvari jasno prepoznaje karakteristike koje taj proizvod poseduje i po njima ocenjuje da li je neki proizvod manje ili vie kvalitetan. Mercedes jeste kvalitetniji od juga zato to ima bolje (i to daleko bolje i to sve) karakteristike: i tehnike, i u pogledu izgleda, opremljenosti, komfora itd. Markirana jakna jeste kvalitetnija od kineske jer ima bolje karakteristike: lepe je skrojena, bolji je materijal, avovi su bolje uraeni, trajnija je itd. Meutim, postoji i drugi bitan kriterijum - cena. I onda ujemo: kvalitetan je to proizvod, s obzirom koliko malo kota. Pa, u stvari, kaemo da se neki proizvod moe smatrati kvalitetnijim ako je u najmanju ruku isto toliko dobar kao i drugi proizvod, a prodaje se po nioj ceni. Ima pokuaja definisanja kvaliteta proizvoda i preko kriterijuma zasnovanog na ispunjenju zahteva ili oekivanja korisnika. I to je dosta dobra definicija. Ona se svodi na to da je neki proizvod kvalitetan ako ispunjava svoju namenu sa stanovita korisnika. U tom smislu, ako uporedimo amac na vesla i gliser, sasvim je oekivano da kaemo da je gliser kvalitetniji. Ali korisnik, ako eli da se aktivno rekreira, moe i za amac na vesla da zakljui da je potpuno kvalitetan, ako je njime lako rukovati, lepo klizi, siguran je itd. Verovatno je najispravnija definicija kvaliteta preuzeta iz standarda ISO 9000:

Kvalitet - nivo do kojeg skup svojstvenih karakteristika ispunjava zahteve.


14

Svaki proizvod ima sebi svojstvene karakteristike. Za svaku karakteristiku proizvoda postavljeni su zahtevi koje ta karakteristika treba da ispunjava. Koji su to zahtevi? Moe se rei da su zahtevi u stvari zahtevane vrednosti odreenih karakteristika (osobina, performansi) koje neki proizvod ima. Sa vrednostima tih karakteristika je kupac ili korisnik proizvoda upoznat tako da moe da oceni da li su te vrednosti ispunjene ili ne, kao i da preko tih vrednosti eventualno uporedi proizvode razliitih proizvoaa. Sa karakteristikama proizvoda, odnosno zahtevanim vrednostima koje proizvod treba da zadovoljava, kupac tj. korisnik treba da bude upoznat pre kupovine proizvoda. Vrednosti pojedinih karakteristika proizvoda mogu da budu deklarativno iskazane od strane proizvoaa u dokumentaciji za taj proizvod (prospektu, katalogu, deklaraciji, specifikaciji i sl.) ili da budu posebno iskazane u ponudi ili ugovoru koji se dostavlja kupcu ili korisniku. Prospekt nekog automobila uvek sadri puno karakteristika vanih za kupca sa navedenim vrednostima. Prospekt za neko turistiko putovanje sadri sve bitne karakteristike aranmana. Sutina do sada opisanog je u tome da svaki proizvod (bilo da je materijalni, softverski ili usluga) poseduje odreene karakteristike, preko kojih se moe oceniti da li je taj proizvod kvalitetan (ako ispunjava zahtevane vrednosti karakteristika) i preko kojih se mogu uporeivati razliiti proizvodi u pogledu kvaliteta (bolje ili loije vrednosti karakteristika). Razliite vrste proizvoda imaju razliite vrste karakteristika i teko je navesti karakteristike koje bi vaile za sve proizvode. Ipak, u nastavku je napravljen pokuaj sistematizacije karakteristika proizvoda i usluga sa stanovita korisnika. Sa stanovita korisnika proizvodi imaju sledee karakteristike:

- upotrebne karakteristike (performanse); odnose se na osnovne karakteristike pri upotrebi odreenog proizvoda; za automobil, na primer, to su tehnike karakteristike: maksimalna brzina, ubrzanje, potronja goriva, dimenzije itd.; za prehrambene proizvode to mogu da budu: kalorina vrednost, % masti ili % alkohola itd.; za farmaceutske proizvode to mogu da budu: podruje delovanja, nain upotrebe, kontraindikacije itd.

- specijalne karakteristike; odnose se na dodatne ili dopunske karakteristike; za automobil, na primer, to je dodatna oprema (klima ureaj, ABS itd.);

- estetske karakteristike; odnose se na izgled (dizajn), ukus, miris, boja, zvuk; kod nekih proizvoda (odevni predmeti, obua) ove karakteristike su nekad vanije od svih ostalih;

- pouzdanost; odnosi se na nepostojanje mogunosti loeg funkcionisanja ili kvara na proizvodu u odreenom periodu; neki, na primer elektrini proizvodi, poseduju znak ovlaene organizacije da su atestirani kao pouzdani;

- usaglaenost; odnosi se na stepen usaglaenosti proizvoda sa postojeim standardima, propisima ili direktivama; neki proizvodi, na primer, poseduju CE znak, koji potvruje da su izraeni u skladu sa odreenim direktivama EU;


15

- vek trajanja; odnosi se, po deklaraciji proizvoaa, na vreme u kom se proizvod sme bezbedno koristiti (kod prehrambenih, farmaceutskih i nekih drugih proizvoda) ili na vreme u kom e posedovati upotrebne karakteristike;

- servisiranje; odnosi se na posleprodajne aktivnosti, kao to su periodini pregledi, odravanje i popravke proizvoda; kod automobila, na primer, moe da bude veoma vano da li postoji zadovoljavajua servisna mrea;

- korisnikovo poimanje; odnosi se na subjektivni sud o kvalitetu odreenog proizvoda, esto baziran i na nepotpunim ili nedokumentovanim informacijama; za neki proizvod se podrazumeva da je kvalitetan jer je jednostavno brend ili firmiran i bez objektivnih dokaza.

Sa stanovita korisnika usluge imaju sledee karakteristike: - vreme; odnosi se na to koliko korisnik mora da eka na uslugu i koliko traje

njeno pruanje (koliko dugo ekamo na alteru banke ili pote, koliko vremena izgubimo za produenja vaenja line karte, pasoa ili vozake dozvole, koliko dugo ekamo za obavljanje lekarskog pregleda ili za overu semestra);

- pravovremenost; odnosi se na to da li e usluga biti pruena tano na vreme (koliko se potuje autobuski ili elezniki red vonje, da li e buket cvea biti isporuen tano na vreme);

- potpunost; odnosi se na kompletnost izvrenja usluge (da li je isporuka izvrena na sve destinacije, da li je turistiko putovanje obuhvatilo sve to je bilo u programu);

- ljubaznost; odnosi se na odnos osoblja koje kontaktira sa korisnikom; mnogi korisnici se vezuju za odreenog lekara ili odreenu prodavnicu ba zbog ljubaznosti davaoca usluge;

- postojanost; odnosi se na to da li se usluga uvek i svakom korisniku prua na isti nain; lako emo se iznervirati ako u banci, prodavnici ili kod lekara primetimo da neki korisnici imaju privilegovan tretman u odnosu na nas;

- dostupnost i pogodnost; odnosi se na to koliko lako korisnik moe da doe do usluge; nepostojanje neophodnih obavetenja, putokaza i uputstava (u ekaonicama, na primer) esto dovodi do toga da ili ne dobijemo eljenu uslugu ili da nepotrebno izgubimo mnogo vie vremena za obavljanje usluge;

- tanost; odnosi se na to da li je usluga pruena na ispravan nain (da li blagajnik u prodavnici grei pri naplati, da li popravka vozila uspeno obavljena, da li nastaju greke pri oitavanju i naplati elektrine energije, gasa, vode itd.);

- odziv; odnosi se na to koliko brzo se reaguje na neoekivane probleme (koliko dugo ekamo, ako se pokvario autobus na putu ili ako je otkazan let naeg aviona, koliko vremena treba da bi se ispravila greka na raunu za naplatu usluge, na primer);


16

- urednost; odnosi se izgled ambijenta u kom se usluga prua; i ovo moe da bude opredeljujue za nas pri biranju prodavnice ili ustanove u kojoj emo eleti da nam se usluga prui.

Karakteristike proizvoda (koje proizvod treba da poseduje da bi zadovoljio postavljene zahteve) su ulazne veliine za proces projektovanja tj. razvoja proizvoda. U procesu razvoja proizvoda, osnovni zadatak je da se u rezultatu projektovanja proizvoda (kod komadnih proizvoda izraenom konstrukcionom dokumentacijom) zadovolje svi postavljeni zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda. Dakle, moe se zakljuiti da se pri razvoju tj. konstruisanju proizvoda definiu zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda. Kada se radi o kvalitetu proizvoda koji spadaju u metalne proizvode, maine i ureaje, zahtevi u pogledu kvaliteta proizvoda definisani su putem sledeih zahteva koji su sadrani u konstrukcionoj dokumentaciji:

tanost mera na predmetu, tanost oblika i odnosa povrina na predmetu, kvalitet obraenih povrina (povrinska hrapavost), kvalitet strukture materijala (vrstoa, tvrdoa) itd.

Dalje, zahtevi u pogledu kvaliteta se na proizvodu ostvaruju u procesu proizvodnje, na taj nain to se proizvodi izrauju prema zahtevima definisanim u konstrukcionoj dokumentaciji. Konano, ostvarenje zahteva u pogledu kvaliteta proizvoda se kontrolie u procesu kontrole, na taj nain to se proverava da li su u procesu proizvodnje zadovoljeni zahtevi postavljeni konstrukcionom dokumentacijom. Zahtevi u pogledu kvaliteta imaju velik znaaj na trokove procesa proizvodnje. Nije isto, sa stanovita trokova, proizvoditi predmete niih ili viih zahteva u pogledu kvaliteta. Ako se, na primer, na predmetu zahteva visoka tanost mera i visok kvalitet obraenih povrina, to za posledicu ima potrebu za veim brojem operacija, preciznijim sredstvima rada za operacije obrade i kontrole, obuenijim izvriocima itd. Na slici 1.3 prikazana je zavisnost trokova proizvodnje od tanosti mera.

Slika 1.3 Zavisnost trokova proizvodnje od zahteva u pogledu kvaliteta - tanosti mera (kvaliteta povrine)


17

Imajui u vidu gore pomenutu zavisnost, kvalitetu proizvoda se mora pridati velika panja i pri procesu konstruisanja i pri procesu proizvodnje i pri procesu kontrole.

1.6 TEHNOLOGINOST PROIZVODA Ono o emu se pri razvoju (konstruisanju) proizvoda mora voditi rauna, osim zadovoljenja zahteva u pogledu kvaliteta, je tehnologinost proizvoda. Pod tehnologinou proizvoda, kao opta definicija, podrazumeva se pogodnost proizvoda za proizvodnju. Prema tome, tehnologinim proizvodom smatra se onaj proizvod koji je pogodan za proizvodnju, to istovremeno znai i da ima niske trokove proizvodnje. Tehnologinost proizvoda se moe analizirati preko veeg broja tzv. pokazatelja tehnologinosti, navedih u nastavku:

uee standardnih i ve osvojenih elemenata u proizvodu (tehnologiniji je proizvod koji ima vee uee standradnih i ve osvojenih elemenata, jer trai manja ulaganja u proces razvoja i proizvodnje),

oblik elemenata koji ulaze u sastav proizvoda (tehnologiniji je proizvod koji ima vee uee jednostavnijih elemenata, jer je i njihov proces proizvodnje jednostavniji),

tanost mera i kvalitet obraenih povrina elemenata koji ulaze u sastav proizvoda (tehnologiniji je proizvod kod kojeg elementi imaju niu tanost mera i nii kvalitet obraenih povrina),

uee materijala elemenata koji ulaze u sastav proizvoda (tehnologiniji je proizvod koji ima vee uee jeftinijih materijala),

uee pojedinih vrsta procesa rada (tehnologiniji je proizvod koji ima vee uee jeftinijih procesa rada).

O navedenim pokazateljima tehnologinosti mora se voditi rauna pri razvoju proizvoda, kako bi se osvojio maksimalno tehnologian proizvod. Sa druge strane, nabrojani pokazatelji tehnologinosti se mogu koristiti za uporeenje ve razvijenog proizvoda sa slinim proizvodima drugih proizvoaa. U optem sluaju analiza tehnologinosti se moe obuhvatiti:

analizu tehnologinosti celokupnog programa proizvodnje, da bi se dobila slika o pojedinim pokazateljima tehnologinosti za celokupan program proizvodnje i eventualno donele odluke o merama koje treba sprovesti da bi ste tehnologinost poboljala,

analizu tehnologinosti odreenog proizvoda, da bi se dobila slika o pojedinim pokazateljima tehnologinosti za taj proizvod i izvelo uporeenje sa slinim proizvodima drugih proizvoaa i eventualno donele odluke o merama koje treba sprovesti na proizvodu da bi ste tehnologinost poboljala,

analizu tehnologinosti odreenog elementa proizvoda (sklopa ili pojedinanog dela), da bi se dobila slika o tome koliko je element pogodan za izradu (montau ili obradu) i eventualno donele odluke o merama koje treba sprovesti na elementu da bi ste tehnologinost poboljala.


18

22 RREEAALLIIZZAACCIIJJAA PPRROOCCEESSAA PPRROOIIZZVVOODDNNJJEE II

PPRRUUAANNJJAA UUSSLLUUGGAA

2.1 STRUKTURA PROCESA PROIZVODNJE U PREDUZEU Proces proizvodnje je osnovni proces u preduzeu kojim se obezbeuje obavljanje osnovne delatnosti preduzea - dobijanje proizvoda ili usluga. Za proces proizvodnje se u potpunosti moe prihvatiti opta definicija procesa, preuzeta iz standarda ISO 9000:

Proces je skup meusobno povezanih i meusobno delujuih aktivnosti koji pretvara ulazne elemente u izlazne.

Na slici 2.1 prikazan je proces proizvodnje kao proces pretvaranja ulaznih elemenata u izlazne. U ulazne elemente spada sve ono to je potrebno za obavljanje procesa proizvodnje: materijal (ulazne sirovine, gotove komponente), energija (elektrina, gas, komprimovani vazduh, para), rad (maina i ljudi), kapital (finansijska sredstva) i informacije (dokumentacija za proizvodnju), a izlazni elementi su odreene vrste proizvoda (hardverski, procesni, softverski proizvodi ili usluge), kao rezultat procesa proizvodnje.

Slika 2.1 Proces proizvodnje kao proces transformacije /Schroeder, 1995/

Pokazatelji na izlazu mogu, u povratnoj vezi, da utiu na izmene u samom procesu proizvodnje (da se neto menja u nainu realizacije proizvodnje) ili na ulaze (da se, na primer, menjaju ulazni materijali, da se podeava dokumentacija za proizvodnju i sl.). Slika vai i za procese pruanja usluge. I kod pruanja usluga postoje svi ulazni elementi, ali su neki od manjeg znaaja u poreenju sa procesima proizvodnje. Ako


19

su kod procesa proizvodnje ulazni materijal i energija od izuzetnog znaaja (ulazni materijal se neposredno transformie u gotove proizvode, a energija je neophodna za obavljanje procesa), kod pruanja usluga ulazni materijal i energija se koriste, ali nemaju toliki znaaj kao kod procesa proizvodnje. Koji su to konkretni ulazni i izlazni elementi? Na slici 2.2 prikazani su primeri razliitih vrste procesa proizvodnje i pruanja usluga sa navedenim ulaznim i izlaznim elementima.

Proizvodnja Ulazni elementi Izlazni elementi

Banka Blagajnici, osoblje, raunari oprema, sredstva i energija

Finansijske usluge (zajmovi, depoziti, uvanje stvari, itd.)

Restoran Kuvari, konobarice, hrana, oprema, sredstva i energija

Obroci, zabava i zadovoljni kupci

Bolnica Lekari, medicinske sestre, osoblje, oprema, sredstva i, energija

Zdravstvene usluge i zdravi pacijenti

Univerzitet Fakultet, osoblje, oprema, sredstva, energija i znanje

Obrazovni profili, istraivaki projekti i obrazovani studenti

Fabrika Oprema, ureaji, rad, energija i sirovine

Gotovi proizvodi (robe)

Vazduhoplov-na kompanija

Avioni, oprema, piloti, stjuardese, ljudi zadueni za odravanje, rad i energija

Prevoz s jedne lokacije na drugu

Slika 2.2 Primeri procesa proizvodnje /Schroeder, 1995/

Struktura procesa proizvodnje u proizvodnom preduzeu Kod proizvodnih preduzea osnovna transformacija u procesu proizvodnje je pretvaranje ulaznih materijala u gotove proizvode (robe), uz korienje energije, rada, kapitala i informacija. Ako preduzee proizvodi vie razliitih proizvoda, celokupan proces proizvodnje u tom preduzeu se moe posmatrati kao skup vie pojedinanih procesa koji se odnose na pojedine proizvode iz programa proizvodnje tog preduzea. Dalje, proces proizvodnje nekog proizvoda (koji se sastoji iz sastavnih elemenata - delova) se moe posmatrati kao skup vie procesa:

procesa izrade pojedinanih elemenata - delova; ovi procesi spadaju u procese obrade;

procesa sastavljanja pojedinanih elemenata u sklopove i ceo proizvod; ovi procesi spadaju u procese montae.

Svaki pojedinani proces, i montae i obrade, sastoji se iz delova procesa koji se nazivaju operacijama. Pod operacijom se podrazumeva zaokrueni deo procesa na predmetu (proizvodu, sklopu ili delu), koji se obavlja na jednom radnom mestu. Saglasno navedenom, celokupan proces proizvodnje u nekom proizvodnom preduzeu moe se predstaviti kao na slici 2.3.


20

Slika 2.3 Struktura procesa proizvodnje u proizvodnom preduzeu

Fiziki, proces proizvodnje se obavlja u organizacionom delu koji se najee naziva proizvodni pogon. Izgled jednog proizvodnog pogona prikazan je na slici 2.4. Proizvodni pogon ine radna mesta (oznaena kvadratom), opremljena sredstvima rada i ovekom kao izvriocem.

Slika 2.4 Izgled proizvodnog pogona preduzea

Na slici je prikazan primer dobro postavljenog proizvodnog pogona u kom se celokupan proces proizvodnje obavlja u progresivnom toku, na relaciji skladite materijala - pogon izrade delova - skladite delova - pogon montae - skladite proizvoda.


21

Pri tome svaki pojedinani deo ima svoj proces izrade koji ide od skladita materijala, pa preko pojedinih radnih mesta na kojima se obavljaju neophodne operacije, do skladita delova. U skladite delova, osim prethodno izraenih delova u pogonu izrade delova, ulaze i nabavljeni delovi - kupljena gotova roba i delovi proizvedeni kod kooperanata. U pogonu montae se, nakon uzimanja svih neophodnih delova iz skladita delova, obavlja sastavljanje proizvoda i predaja u skladite proizvoda. Radno mesto je osnovni deo proizvodnog pogona. Radno mesto je opremljeno potrebnim sredstvima rada, a na njemu radi jedan ili vie izvrilaca. Pod sredstvima rada podrazumevaju se sva sredstva postavljena na radnom mestu koja slue za izvoenje odreene operacije:

tehnoloki sistem (obradni ili montani), koji prihvata predmet i ostala sredstva rada i omoguava neophodna kretanja u toku operacije; sastoji se (slika 2.5) iz: osnovne radne jedinice (maine ili ureaja), koja ostvaruje potrebna

kretanja i nosi ostale elemente, upravljakih komponenti, kojima se naredbe od strane izvrioca ili

raunara prenose na izvrne organe osnovne radne jedinice, ureaja za ulaganje i odlaganje, koji dovode predmet u poloaj za

stezanje na osnovnoj radnoj jedinici i odvode sa osnovne radne jedinice,

alati, koji se koriste za neposredne zahvate obrade ili montae u okviru operacije,

pribori, koji se koriste za pozicioniranje i stezanje predmeta i alata na osnovnu radnu jedinicu.

Najee radno mesto i dobija naziv po osnovnoj radnoj jedinici - maini, na primer strug ili builica. Upravljaka jedinica moe da bude na samoj maini ili kao posebna jedinica - komandni ormar. Ureaji za ulaganje i odlaganje takoe mogu da budu u sastavu maine ili kao posebni elementi (palete, kose ravne, voice i slino).

Slika 2.5 Osnovni elementi tehnolokog sistema /Zelenovi, 1987/


22

Operacije se dalje mogu ralaniti na posebne celine, koje se nazivaju zahvati. Zahvat predstavlja svaki zaokrueni poseban deo operacije. Zahvati se dele na:

osnovne zahvate, koji predstavljaju delove operacije neposredno vezane za obradu jedne povrine (ili montau jednog spoja, ako je u pitanju operacija montae) na predmetu;

pomone zahvate, koji predstavljaju delove operacije koji nisu neposredno vezani za obradu (montau) predmeta, ali su neophodni za izvrenje operacije; u ove zahvate spadaju: ulaganje i odlaganje predmeta ili alata, stezanje i otputanje predmeta ili alata, primicanje i odmicanje alata, pomeranje predmeta u toku operacije itd.

Zahvati se dalje mogu ralaniti na pokrete, kao najmanje delove procesa koji imaju svoju loginu celinu i vreme trajanja. S obzirom na prethodno, moe se zakljuiti da se proces izrade nekog proizvoda sastoji, kako je prikazano na slici 2.6 na primeru elektromotora, iz vie procesa: proces montae proizvoda, procese montae sklopova i procese obrade pojedinanih delova. Svi ovi procesi se sastoje iz operacija, a operacije iz zahvata, a zahvati iz pokreta.

Slika 2.6 Struktura procesa izrade elektromotora


23

Struktura procesa pruanja usluga u uslunom preduzeu Kod uslunih preduzea, ako preduzee prua vie razliitih usluga, celokupan proces pruanja usluga u tom preduzeu se moe posmatrati kao skup vie pojedinanih procesa koji se odnose na pojedine usluge iz programa (ponude) tog preduzea, kako je prikazano na slici 2.7. Svaki proces pruanja pojedinane usluge sastoji se iz zasebnih delova, koje se, umesto operacija (u procesima proizvodnje), ee nazivaju aktivnostima. Kod uslunih preduzea, umesto pojma proces, esto se koristi pojam "posao", pa se kae da, na primer, neka banka obavlja te i te poslove (poslovi platnog prometa, poslovi sa stanovnitvom, poslovi kreditiranja itd.).

Slika 2.7 Struktura procesa pruanja usluga u uslunom preduzeu

Celokupan proces obavlja se najee u jednom organizacionom delu preduzea, a pojedine aktivnosti obavljaju konkretni izvrioci na svojim radnim mestima. Pri tome, radna mesta koja obavljaju aktivnosti ne moraju, i najee nisu, prostorno povezana kao u procesu proizvodnje (tamo je to vano jer se materijal fiziki kree od radnog mesta do radnog mesta). Radna mesta su fiziki rasporeena, zavisno od vrste usluge, na alteru, u kancelariji, na otvorenom prostoru, u prevoznom sredstvu itd. Svako radno mesto je opremljeno neophodnim sredstvima rada: opremom (raunar, pisaa maina, fiskalna kasa i sl.) i eventualnim alatima (softverski alat, ita bar koda i sl.). Osnovni tok je ovde tok nosilaca informacija (dokumenata) i/ili sam korisnik, a ne tok materijala. Za velik broj usluga ceo proces se obavi na jednom radnom mestu. Na slici 2.8 prikazana je struktura jednog konkretnog procesa - procesa odobravanja stambenih kredita graanima u banci. Ovo je proces (posao) koji banka obavlja kao uslugu korisnicima - graanima i to pod unapred saoptenim uslovima. Proces zapoinje pojavom zainteresovanog korisnika i popunjavanjem kreditnog zahteva, a zavrava potpisivanjem ugovora o kreditu i izvrenom isplatom kredita, odnosno uplatom odobrenog iznosa po nalogu korisnika.


24

Slika 2.8 Struktura procesa odobravanja stambenih kredita graanima

Od nabrojanih aktivnosti, jedan deo aktivnosti se obavlja na alteru banke i u tim aktivnostima uestvuje neposredno i korisnik, a vei deo aktivnosti se obavlja u pozadini i obavljaju ih posebni izvrioci ili strune slube.

2.2 ISTORIJSKE FAZE U RAZVOJU ORGANIZACIJE PROIZVODNJE Organizacija proizvodnje postoji vrlo dugo, od kada ljudi proizvode robu i usluge. Iako se nastanak proizvodnje moe pratiti od drevnih civilizacija, naa najvea panja u ovom delu usmerena je na poslednjih 200 godina. Moglo bi se uoiti sedam glavnih faza u razvoju organizacije proizvodnje /Schroeder, 1995/. Podela rada Podela rada se zasniva na jednostavnom konceptu. Specijalizacija rada za pojedini zadatak moe rezultirati veom proizvodnou i efikasnou od one koja se postie dodeljivanjem mnogo zadataka jednom radniku. Ovaj koncept je prihvatio jo Platon 400 godina pre nove ere u "Republici", kada je rekao: "ovek iji je posao sveden na tako ogranien zadatak (npr. ivenje cipela), mora se nuno isticati u njemu". Drevni Grci su, takoe, prihvatili koncept podele rada, kada su neke radnike zaduili da ne proizvode nita osim otrih kamenih dleta. Prvi ekonomist, koji je raspravljao o podeli rada, bio je Adam Smith, autor klasinog dela "Bogatstvo naroda" (1776). Smit je uoio da specijalizacija rada poveava izlaze zbog tri razloga: 1. poveanja spretnosti kod dela radnika, 2. izbegavanja gubitka vremena radi menjanja posla i 3. snabdevanja alata i maina. Kasnije je, 1932. godine, Charles Babbage na tim idejama proirio svoju studiju o proizvodnji


25

igala. On je primetio da specijalizacija rada ne samo poveava proizvodnost, ve takoe omoguava da se nadnice plaaju samo za specifine vetine koje se trae. Iako je podela rada iroko primenjivana, danas se ona ponovo preispituje, zbog njenih uticaja na motivaciju, fluktuaciju, dosadu na poslu, te na rezultate rada radnika. Standardizacija delova Delovi se standardizuju da bi se mogli zamenjivati. Prema Chase i Aquilanu, standardizacija se primenjivala prvobitno u Veneciji, gde su kormila ratnih brodova bila izraivana tako da bi se mogla zamenjivati. To je obezbeivalo velike prednosti kada su kormila u bitkama bila oteena. Eli Whitney je zamenjive delove koristio u proizvodnji puaka. Pre toga su delovi puaka, pa ak i municija, bili prilagoavani za svaku puku posebno. Kad je Henry Ford 1913. godine uveo pokretnu traku za montau automobila, njegov koncept je zahtevao standardizovane delove, kao i specijalizaciju rada. Ideja o standardizovanim delovima se do danas toliko ukorenila u naem drutvu da retko kad ne mislimo o njoj. Na primer, teko je zamisliti sijalice od razliitih proizvoaa koje se ne mogu meusobno zamenjivati. Industrijska revolucija Industrijska revolucija je u sutini bila zamena ljudske snage snagom maine. Veliki impuls ovoj revoluciji dala je 1764. godine parna maina James Watta, koja je bila glavni izvor snage maina za poljoprivredu, eljeznikih lokomotiva i proizvodnih maina. Industrijska revolucija je dalji polet dobila kasnih 1800-tih godina, razvojem benzijskih motora i elektrine struje. Poetkom dvadesetog veka razvijeni su koncepti masovne proizvodnje, ali nisu dobili iroku primenu sve do Prvog svetskog rata, kada su pred ameriku industriju postavljeni veliki zahtevi za proizvodnjom. U doba masovne potronje nastavljen je pritisak na poveanje produktivnosti uvoenjem mehanizacije i automatizacije sredstava rada i proizvodnje velikih serija. Nae je drutvo, meutim, sada ulo u posleindustrijko razdoblje, koje karakterie promena u smeru sve vee zatite ivotne okoline. Nauna studija rada Nauna studija rada se zasniva na stajalitu da se naune metode mogu primeniti i na procese rada, kao i na fizike i prirodne sisteme. kola ovakvog naina miljenja nastoji otkriti najbolje metode rada, koristei sledee naune pristupe: 1. posmatranje sadanjeg metoda rada, 2. razvoj poboljanih metoda pomou naunog merenja i analize, 3. obuku radnika prema novoj metodi i 4. stalnu povratnu vezu (feedback) i kontrolu procesa rada. Te je ideje prvobitno razvio Frederick Taylor 1911. godine, a kasnije su ih tokom ranih 1900-tih usavrili Frank i Lillian Gilbreth. Naunu studiju rada su napadali radniki sindikati, radnici i univerzitetski profesori. U nekim sluajevima su ti napadi bili opravdani, jer je menadment ovaj pristup pogreno upotrebljavao u kampanji "poveanja produktivnosti", ne vodei rauna o zadovoljstvu radnika.


26

Uprkos tome, naela naune studije rada se mogu jo uvek primeniti u dananjem svetu, ako uskladimo odnose izmeu psiho-sociolokih uslova za zaposlene i tehnikih zahteva za procese. Meuljudski odnosi Pokret za ljudske odnose istakao je znaenje motivacije i zadovoljstva zaposlenih u oblikovanju rada. Elton Mayo i drugi su razvili ovakva razmiljanja 1930-tih godina u fabrici Western Electric, gde su sprovedene sada ve uvene Hawthornove studije. Te su studije pokazale da je motivacija radnika - zajedno sa fizikom i tehnikom radnom okolinom - glavni element u poboljanju produktivnosti. To je dovelo do ublaavanja ekstremnosti kole naune studije rada, koja je vei naglasak stavljala na tehniki aspekt oblikovanja rada. kola miljenja, koja teite stavlja na meuljudske odnose, dovela je takoe do obogaivanja rada, to se danas priznaje kao metoda s velikim potencijalom u "humanizaciji radnog mesta" i poboljavanju produktivnosi. Modeli odluivanja Modeli odluivanja se mogu koristiti za predstavljanje proizvodnog sistema pomou matematikih izraza. Model odluivanja se bazira na definisanju performansi sistema, ogranienja i varijabli odluivanja. Svrha ovakvih modela je da se pronau optimalne ili zadovoljavajue vrednosti varijabli odluivanja, koje e poboljati performanse sistema unutar relevantnih ogranienja. Ti modeli tada mogu biti korisni vodii menadmentu kod odluivanja. Jedna od prvih primena ovog prilaza dogodila se 1915. godine kada je F. W. Harris razvio formulu ekonomske koliine sirovina pri upravljanju zalihama. Godine 1931. Shewhart je razvio modele kvantitativnog odluivanja za statistiku kontrolu kvaliteta u proizvodnji. Godine 1947. George Dantzig je razvio simpleks metodu linearnog programiranja, koja je omoguila reavanje itave grupe praktinih problema (na primer: reavanje transportnog problema snabdevanja prodavnica). U 1950-tim godinama razvoj modela raunarskih simulacija je mnogo doprineo istraivanju i analizi proizvodnje. Od 1950-tih, a naroito nakon uvoenja raunara, uveliko se proirila primena razliitih modela odluivanja u proizvodnji. Uvoenje raunara Otkada su 1955. godine raunari uli u poslovanje, njihovo korienje je unelo i dramatine promene u podruju upravljanja proizvodnjom. Veina u fabrikoj proizvodnji danas koristi raunare za upravljanje zalihama, terminiranje proizvodnje, kontrolu kvaliteta, raunarom podranu proizvodnju, te za sisteme praenja trokova. Osim toga, raunari se uveliko koriste u automatizaciji administracije, a praktino i u svim vrstama uslune proizvodnje. Danas je efektivna upotreba raunara i elektronsko poslovanje bitan deo podruja upravljanja proizvodnjom.

* * * Doprinosi svake od napred navedenih sedam faza u razvoju organizacije proizvodnje na znaajan nain su uticali i na danas prisutne prilaze u organizaciji


27

proizvodnje. Ti doprinosi se, mada ponekad u modificiranoj formi, jo i sada primenjuju u upravljanju savremenom proizvodnjom.

2.3 OSNOVNI TIPOVI PROCESA PROIZVODNJE I PRUANJA USLUGA Nain realizacije procesa proizvodnje i pruanja usluga u velikoj meri zavisi od koliina proizvoda koje treba proizvesti ili obima usluga koje treba pruiti. Nije isto proizvoditi male i velike koliine, ili pruati povremene ili stalne usluge. Razlike su u potrebnim resursima (sredstvima rada i obuenosti izvrilaca), ali i u samoj realizaciji. U nastavku su, s obzirom na obim proizvoda ili usluga, opisani osnovni tipovi procesa proizvodnje i pruanja usluga.

Osnovni tipovi procesa proizvodnje Svi procesi proizvodnje se, kako je prikazano na slici 2.9, s obzirom na obim (koliinu) proizvoda mogu klasifikovati na:

pojedinanu proizvodnju (projekte), serijsku proizvodnju, velikoserijsku proizvodnju i masovnu proizvodnju.

Slika 2.9 Tipovi proizvodnje u zavisnosti od koliina proizvoda

Na slici je, za pojedine tipove proizvodnje, prikazan i uticaj na stepen standardizacije. Idui od pojedinane proizvodnje ka masovnoj proizvodnji raste nivo standardizacije i proizvoda i procesa proizvodnje (sve vea standardizacija tj. tipizacija). ta to znai? Kod pojedinane proizvodnje unapred praktino nemamo


28

nita od dokumentacije za proizvodnju (nita praktino nije unapred standardizovano), a kod masovne proizvodnje je sve to je potrebno za proizvodnju do detalja ve definisano (sve je praktino unapred standardizovano). Na slici 2.10 navedeni su primeri za pojedine tipove procesa proizvodnje.

Slika 2.10 Primeri za pojedine tipove proizvodnje

Osnovne karakteristike pojedinih tipova proizvodnje opisane su u nastavku. Pojedinana proizvodnja se odnosi na proizvodnju jednog ili nekoliko proizvoda. Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja rade iskljuivo po porudbini kupca - naruioca (projektni biroi, graevinska preduzea, zanatlijske radnje, alatnice, serviserske radionice itd.). U ovaj tip proizvodnje spadaju projekti, odnosno veliki i skupi proizvodi koji se izrauju po ugovoru sa naruiocem (graevinski objekti, brodovi, avioni, specijalna postrojenja) i proizvodnja specijalnih proizvoda, odnosno proizvoda koji nisu u standardnoj ponudi preduzea, npr. ivenje garderobe, izrada obue po zahtevu, izrada specijalnog alata, kao i drugi slini radovi. Ako iskljuimo projekte, kao posebnu vrstu proizvoda, osnovne karakteristike pojedinane proizvodnje su:

lansira se jedan (ili nekoliko komada) proizvod i to tek kada je poruen, sredstva rada su fleksibilna i univerzalna (da mogu da se koriste za irok

asortiman razliitih proizvoda), standardizacija postupaka rada je na veoma niskom nivou (poto je svaki

proizvod praktino nov, malo se postupaka u realizaciji proizvoda moe unapred definisati, odnosno velik je nivo improvizacije),


29

podela rada je na niskom nivou (esto jedan izvrilac obavlja sve aktivnosti u realizaciji proizvodnje - i definisanje karakteristika proizvoda, i projektovanje proizvoda i tehnologije rada, i samu izradu proizvoda),

osposobljenost izvrilaca je na veoma visokom nivou (jedan izvrilac obavlja sve poslove ili velik deo poslova u realizaciji proizvoda; alatniari koji izrauju specijalne alate, krojake ili obuarske zanatlije moraju da budu najsposobniji u svojoj struci).

Serijska proizvodnja se odnosi na proizvodnju manjih serija istog proizvoda (nekoliko desetina, nekoliko stotina, pa i nekoliko hiljada proizvoda u seriji). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programu proizvodnje imaju irok asortiman razliitih proizvoda sa relativno malim koliinama. Proizvodi se prave po porudbini kupca ili za nepoznatog kupca, koliina je vea nego kod pojedinane proizvodnje, ali je i dalje mala i tranja fluktuira. Primeri serijske proizvodnje su pekare, mainske radionice za izradu delova ili proizvoda u manjim serijama, obrazovanje, pravljenje nametaja i slino. Osnovne karakteristike serijske proizvodnje su:

lansira se serija proizvoda (ili ara) i serija prolazi kroz ceo tok proizvodnje,

sredstva rada treba da su dovoljno fleksibilna i univerzalna, a ne moraju da budu naroito produktivna (da mogu da se koriste za irok asortiman razliitih proizvoda),

standardizacija postupaka rada je na viem nivou (sam proizvod i tehnologija su ve osvojeni),

podela rada je na viem nivou (proizvod u svom procesu proizvodnje prolazi kroz razliite operacije, a svaku operaciju obavlja drugi izvrilac na svom radnom mestu),

osposobljenost izvrilaca je na relativno visokom nivou (jedan izvrilac obavlja odreenu vrstu operacije, ali mu dolaze veoma razliiti proizvodi, pa mora da ima ira znanja).

Velikoserijska proizvodnja se odnosi na proizvodnju velikih koliina odreenih proizvoda (nekoliko hiljada, desetina hiljada ili ak stotina hiljada proizvoda u seriji). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programu proizvodnje imaju relativno uzak asortiman proizvoda sa velikim koliinama, obino za nepoznatog kupca. Tranja na tritu je uglavnom stabilna. U proizvode, koji su rezultat ovakve proizvodnje, spadaju automobili, televizori, kuni aparati, raunari i veina robe iroke potronje. Osnovne karakteristike velikoserijske proizvodnje su:

lansira se serija proizvoda (ili ara) i serija prolazi kroz ceo tok proizvodnje,

sredstva rada su produktivna i na visokim nivou mehanizacije i automatizacije, a ne moraju da budu fleksibilna (naglasak je na to broj realizaciji proizvodnje zbog velikih koliina),

standardizacija postupaka rada je na visokom nivou (sam proizvod i tehnologija su ve osvojeni, dokumentacija za proizvodnju je detaljna),


30

podela rada je na visokom nivou (proces proizvodnje je ralanjen na jo vie operacija, a pojedine operacije su jo prostije da bi takt proizvodnje bio krai),

osposobljenost izvrilaca je na niem nivou (jedan izvrilac obavlja odreenu vrstu operacije, uvek na istom ili veoma slinom proizvodu, pa ne mora da ima ira znanja).

Masovna proizvodnja se odnosi na proizvodnju veoma velikih koliina jednog ili nekoliko razliitih proizvoda (nekoliko stotina hiljada ili nekoliko miliona jedinica). Ovakav tip proizvodnje se pojavljuje kod preduzea koja u svom programu proizvodnje imaju jedan ili nekoliko proizvoda sa veoma velikim koliinama, obino za nepoznatog kupca. Ovakva preduzea su izgraena za odreeni proizvod i proizvode ih tokom cele godine (rafinerije nafte, cementare, eerane, hidro i termo elektrane itd.). Osnovne karakteristike masovne proizvodnje su:

proizvodnja je neprekidna i proces traje 24 asa neprekidno, sredstva rada su namenska (namenjena samo za odreeni proizvod),

veoma produktivna i na veoma visokom nivou automatizacije, standardizacija postupaka rada je na veoma visokom nivou (sam proizvod i

tehnologija su ve osvojeni, dokumentacija je veoma detaljna - postoje detaljne procedure i uputstva za rad i odravanje svakog postrojenja),

podela rada je na veoma visokom nivou (proces proizvodnje je ralanjen na jo vie operacija, a pojedine operacije su jo prostije da bi takt proizvodnje bio krai),

osposobljenost izvrilaca je na niskom nivou (jedan izvrilac obavlja odreenu istu operacije u dugom periodu, koja se esto svodi samo na nadzor postrojenja, pa ne mora da ima ira znanja).

Osnovni tipovi procesa pruanja usluga Veina usluga moe se klasifikovati u iste tipove procesa kao kod izrade materijalnih proizvoda, ali se smatra da je prirodniji sistem klasifikacije usluga koji, prema /Russell, S. R., Taylor, W. B., 1999./, stavlja akcenat na stepen radne intenzivnosti (pre nego na koliinu) i stepen kastomizacije (pre nego na standardizaciju). Pod radnom intenzivnou se kod usluge podrazumeva broj ili frekvencija pojave korisnika sa novim zahtevima. Svi procesi pruanja usluga se, kako je prikazano na slici 2.11, s obzirom na radnu intenzivnost usluge, mogu klasifikovati na:

pojedinane usluge, kojima je blizak i naziv: profesionalna usluga, serijske usluge, kojima je blizak i naziv: usluna prodavnica, velikoserijske usluge i masovne usluge, kojima je blizak i naziv: usluna fabrika.


31

Slika 2.11 Tipovi pruanja usluga u zavisnosti od stepena radne intenzivnosti

Na slici je takoe, za pojedine tipove usluga, prikazan i uticaj na stepen kastomizacije. Pod kastomizacijom se kod usluge podrazumeva prilagodljivost usluge pojedinanom korisniku. Idui od pojedinane usluge ka masovnoj usluzi opada nivo kastomizacije (sve je manja prilagodljivost pojedinanom korisniku). ta to znai? Kod pojedinane usluge svaki korisnik je nov sluaj i sve se njemu prilagoava, a kod masovne usluge sve je razvijeno za nepoznatog korisnika i nema (ili je vrlo nisko) prilagoavanja pojedinanom korisniku. Na slici 2.12 navedeni su primeri za pojedine tipove procesa pruanja usluga. Osnovne karakteristike pojedinih tipova pruanja usluga opisane su u nastavku. Pojedinane usluge (profesionalne usluge) se odnose na usluge koje se pruaju pojedinanom korisniku. Za davaoca usluge svaki korisnik je nov sluaj i usluga se njemu prilagoava (velik je stepen kastomizacije), ali takvih sluajeva u toku rada ima veliki broj (veliki je stepen radne intenzivnosti, odnosno frekvencije korisnika), a asortiman razliitih usluga moe da bude veoma irok. Ovakav tip usluge javlja se u obliku razliitih profesionalni usluga, kao to su, na primer: raunovodstvene usluge, advokatske usluge, lekarske ili stomatoloke ambulantne usluge. Serijske usluge (uslune prodavnice) se odnose na usluge koje se pruaju grupi korisnika. Asortiman razliitih usluga, koje davalac prua je ui i manje je prilagoen svakom pojedinanom korisniku, ve se prilagoava grupi. Ovakav tip usluge se javlja, na primer, u turistikoj organizaciji, transportnoj organizaciji za prevoz robe, koli, bolnici itd.


32

Slika 2.12 Primeri za pojedine tipove pruanja usluga

Velikoserijske usluge se odnose na usluge koje se pruaju velikom broju korisnika sa unapred definisanim asortimanom, sadrajem i uslovima pruanja usluga. Ovakav tip usluga pruaju, na primer, maloprodajne prodavnice ili banke. Usluge su iste za sve korisnike i veoma je niska prilagodljivost pojedinanim korisnicima. Masovne usluge se odnose na usluge koje se pruaju veoma velikom broju korisnika, na unapred definisan standardni nain i sa skoro nikakvim stepenom prilagodljivosti pojedinanim korisnicima. Ovakav tip usluga pruaju, na primer, avio ili eleznike kompanije, distributeri elektrine energije, gasa ili vode, preduzea iz oblasti telekomunikacija itd. Usluge koje obavljaju ovakva preduzea su za masovnu upotrebu, pa im je zato blizak termin uslune fabrike.

2.4 SAVREMENI PRILAZI U REALIZACIJI PROIZVODNJE Razliit je nain realizacije procesa proizvodnje od preduzea do preduzea i od proizvoda do proizvoda. Principijelno, postoje dva osnovna prilaza, koja su sutinski razliita, ali su skoro ravnopravno prisutna:

- sistem vuenja (pull sistem) i - sistem guranja (push sistem).

U nastavku su data objanjenja za oba ova sistema, odnosno prilaza.


33

Sistem vuenja Ovaj nain je u potpunosti okrenut zahtevima trita ("vue" podatke sa trita) i u osnovi ima prilaz u sledeem:

Proizvodiu samo ono to mogu da prodam. Prilaz se zasniva na tome da se kree od prodaje, odnosno da se proizvodnja planira na osnovu zahteva trita, bilo da se radi o neposredno ugovorenim poslovima ili vrsto zasnovanim predvianjima. Opravdanje za ovakav prilaz je da je neekonomino proizvoditi gotove proizvode za tzv. lager, odnosno proizvode za koje se ne zna da li e se prodati. Zato je to neekonomino? Svaki gotov proizvod nas kota - kroz uloeni materijal i uloeni rad. I za materijal i za rad treba uloiti kapital. Ili su to sopstvena obrtna sredstva ili je to kredit banke. Ako nam gotovi proizvodi lee na lageru, mi smo uloili kapital, a nismo naplatili kroz prodaju - na kapital lei "zaleen". Ovako se na dui rok ne moe poslovati. to pre obrnuti kapital je danas jedna od premisa poslovanja, a ovo se ne moe ostvariti ako nemamo sigurnost da ono to proizvodimo neemo moi prodati. Ovaj sistem imaju sva preduzea koja rade po narudbini - izgradnja graevinskih objekata, izrada svih vrsta projekata, izrada specijalnih maina, postrojenja i slino. Ovakvi poslovi tek startuju kada su ugovoreni sa naruiocem. Meutim, sistem vuenja je danas dominantan kod veine preduzea koja su okrenuta slobodnom tritu. Prolo je vreme proizvodnje za lager, a da menadment ili prodaja muku mui da proda proizvode sa lagera. Sistem vuenja, kao nain realizacije procesa proizvodnje, je prikazan dijagramom toka na slici 2.13 i opisan u nastavku. Funkcija prodaje prima zahteve kupaca, preispituje zahteve, obavlja poslove vezane za izradu ponude (zajedno sa funkcijom razvoja ili pripremom proizvodnje) i poslove ugovaranja proizvodnje proizvoda za kupce. Na osnovu ugovorenih poslova, ali i eventualnih predvianja potreba trita, funkcija prodaje dostavlja funkciji proizvodnje nalog za proizvodnju odreenih proizvoda u odreenom periodu (za naredni mesec, za narednu nedelju). Funkcija pripreme proizvodnje (operativna priprema), na osnovu naloga funkcije prodaje, obavlja poslove planiranja i pripreme proizvodnje. Plan proizvodnje je osnovni planski dokument za realizaciju proizvodnje i moe se, zavisno od vrste preduzea i vrste proizvoda, praviti za tazliit planski period (nedelju, mesec, kvartal, godinu). Pre uvrtavanja proizvoda u plan proizvodnje (za mesec ili nedelju), vri se provera raspoloivih resursa za proizvodnju: ulaznih materijala (sirovina), sredstava rada (maina, alata i sl.) i uesnika u procesu. Za nedostajue materijale funkcija pripreme proizvodnje daje nalog funkciji nabavke da ih nabavi. Za nedostajue eventualne alate i pribore organizuje se njihova izrada ili nabavka. Funkcija nabavke obezbeuje potrebne materijale, alate i pribore i prima ih na osnovu unapred definisanog postupka prijema i uz eventualnu ulaznu kontrolu, ako je predviena za konkretan materijal, alat ili pribor. Ulaznu kontrolu obavlja funkcija prijemnog kontrolisanja.


34

Proizvodnja se realizuje prema utvrenom planu proizvodnje, a nakon obezbeenih potrebnih resursa za proizvodnju. Funkcija pripreme proizvodnje lansira proizvodnju izdavanjem pogonske dokumentacije funkciji proizvodnje: radnog naloga, radnih listi i trebovanja. Radni nalog je osnovni dokument kojim se lansira i prati proizvodnja jednog pojedinanog proizvoda. Radni nalog sadri osnovne podatke o proizvodu koji treba proizvesti (naziv, oznaka, koliina, rokovi), kao i o redosledu operacija koje treba obaviti. Radni nalog se koristi za praenje dokle se stiglo u procesu proizvodnje, a ujedno slui kao nosilac trokova proizvodnje. Funkcija proizvodnje realizuje proces proizvodnje proizvoda na osnovu radnog naloga za taj proizvod, pri emu se verifikacija pojedinih operacija vri na unapred definisan nain. Verifikaciju pojedinih operacija obavlja funkcija kontrole u toku procesa, koja organizaciono moe pripadati ili proizvodnji ili zasebnoj organizacionoj celini (funkciji kontrole kvaliteta). Za izvoenje pojedinih operacija na pojedinanim radnim mestima mogu se izdavati (a i ne moraju) radne liste. Radne liste se kasnije koriste za evidentiranje obavljenih poslova za pojedine uesnike u procesu. Pre startovanja procesa proizvodnje, funkcija proizvodnje obavlja izuzimanje potrebnih materijala, alata i pribora iz odgovarajuih skladita putem trebovanja. Trebovanje pradstavlja dokument kojim se zaduuju - razduuju pojedine organizacione celine materijalom, alatom i priborom. Proces proizvodnje se obavlja po dokumentaciji za proizvodnju (tehnolokoj dokumentaciji) za taj proizvod, koja treba da sadri sve neophodne podatke vezane za nain izvoenja pojedinih operacija. Proces proizvodnje za odreeni proizvod je zavren kada su obavljene i verifikovane sve operacije naznaene na radnom nalogu. Gotove proizvode funkcija proizvodnje predaje u skladite gotovih proizvoda, koje obino pripada funkciji prodaje. Verifikaciju gotovih proizvoda vri funkcija zavrnog kontrolisanja. Predaja se vri putem posebnog dokumenta - predajnice proizvoda. Otpremu proizvoda kupcu obavlja funkcija prodaje preko skladita gotovih proizvoda, uz obavljanje eventualnih operacija pakovanja i uz odgovarajui dokument - otpremnicu. Sistem vuenja je mnogo fleksibilniji od sistema guranja, koji je opisan u nastavku, ali je mnogo komplikovaniji u realizaciji.


35

Slika 2.13 Dijagram toka realizacije procesa proizvodnje sistemom vuenja


36

Sistem guranja Ovaj nain je okrenut sopstvenim mogunostima (ono to proizvedem "gurau" tritu) i u osnovi ima prilaz u sledeem:

Proizvodiu ono za ta imam kapacitete, a trudiu se da to i prodam. Polazi se od toga da preduzee ima instalisane kapacitete za proizvodnju odreenih proizvoda i da se u realizaciji procesa proizvodnje polazi od unapred donetog plana proizvodnje, najee utvrenog na osnovu raspoloivih kapaciteta. Ovakav prilaz koriste veliki proizvodni sistemi - proizvodnja i distribucija elektrine energije, gasa, vode itd. Takoe, veliki broj preduzea iji proizvodi spadaju u procesne proizvode (na primer: derivati nafte, eer, jestivo ulje, cement, vetaka ubriva itd.) primenjuju ovaj prilaz. Meutim, ima i dalje i preduzea koja prodaju za slobodno trite, a primenjuju ovaj prilaz. Na primer, proizvoa obue, da bi zaposlio svoje radnike, insistira na nekakvim planskim koliinama pojedinih artikala (jer za njih ima materijal i alate), a onda tera referente prodaje da to nekome prodaju. Ovakva preduzea nemaju nikakvu perspektivu. Sistem guranja, kao nain realizacije procesa proizvodnje, je prikazan dijagramom toka na slici 2.14 i opisan u nastavku. Kod ovog sistema, sve se moe unapred isplanirati i sa te strane je on mnogo jednostavniji za realizaciju od sistema vuenja. Proizvodnja se lansira na osnovu unapred utvrenog plana (godinji plan, razbijen po mesecima, na primer) izdavanjem radnog naloga, kojim se definie koji proizvod treba proizvesti i u kolikoj koliini. S obzirom da se sve unapred planira, prethodno je ve obavljena nabavka svih potrebnih materijala, tako da se odmah kree na pripremu proizvodnje. Na osnovu radnog naloga, proizvodnja vri pripremu proizvodnje: trebovanje materijala, podeavanje maina - postrojenja, eventualnu probu procesa i kada je sve spremno donosi se odluka o redovnoj proizvodnji. Proizvodnja se obavlja po dokumentaciji za proizvodnju (tehnolokoj dokumentaciji), pri emu se obavlja meufazna kontrola ili proizvoda ili parametara procesa. Na kraju procesa, proizvodi se zavrno kontroliu i predaju u skladite. Vrlo est sluaj je da se nakon zavretka procesa obavlja bilansiranje proizvodnje, odnosno izvetavanje o utroenim materijalima i realizovanim proizvodima.


37

Slika 2.14 Dijagram toka realizacije procesa proizvodnje sistemom guranja


38

33 PPRROOCCEESSII PPRROOIIZZVVOODDNNJJEE II PPRRUUAANNJJAA

UUSSLLUUGGAA

3.1 OSNOVNE KARAKTERISTIKE PROCESA PROIZVODNJE I PRUANJA USLUGA Iako unutar pomenute etiri kategorije proizvoda (opisane u okviru take 1.4) postoji veliki broj meusobno razliitih proizvoda, ija je i proizvodnja razliita, mogu se uoiti slinosti u karakteristikama proizvodnje pojedinih kategorija proizvoda. U nastavku je ukazano na te slinosti sa stanovita tehnologije rada, sredstava rada i drugih karakteristika. Osnovne karakteristike procesa proizvodnje hardverskih (komadnih) proizvoda su:

celokupan proces se najee sastoji iz izrade sastavnih elemenata i montae proizvoda,

za izradu sastavnih elemenata i montau proizvoda se koriste razliite vrste procesa,

zastupljen je veliki broj razliitih vrsta opreme sa razliitim tehnologijama, za obavljanje procesa neophodna je unapred definisana tehnologija, oprema moe da bude razliitog nivoa automatizacije, prenoenje predmeta u toku procesa proizvodnje moe da bude raznoliko, od

runog do potpuno automatizovanog, oprema i pojedinani procesi su fleksibilni (na istoj opremi se mogu izraivati

razliiti elementi, a isti elementi se mogu izraivati na razliitoj opremi), pojedinani procesi su nezavisni jedan od drugog, proces proizvodnje se moe organizovati sa prekidima i u eljenom broju

smena, priprema sredstava rada je kratka i jednostavna, rekonstrukcija opreme i izmena tehnologije su jednostavni, struna osposobljenost radnika mora da bude na viem nivou (rade razliite

poslove), upravljanje proizvodnjom (planiranje, terminiranje, praenje) je veoma

sloeno jer postoji velik broj proizvoda na velikom broju radnih mesta. Osnovne karakteristike procesa proizvodnje procesnih proizvoda su:


39

tehnologija vai za jedan proizvod ili familiju slinih proizvoda, koristi se sloena, namenska i linijski povezana oprema, za obavljanje procesa neophodna je unapred definisana tehnologija, oprema je na visokom nivou automatizacije, rekonstrukcija opreme i izmena tehnologije je veoma komplikovana, neophodna je detaljna priprema opreme sa posebnom procedurom

startovanja, veoma je vano efikasno odravanje - otkaz jedne maine ima za posledicu

zastoj cele linije, proces u duem periodu radi bez zaustavljanja (trosmenski ili

etvorosmenski reima rada), veoma je vano uravnoteenje kapaciteta maina, upravljanje proizvodnjom je relativno jednostavno (jedan proizvod se

ponavlja u duem periodu), struna osposobljenost radnika moe da bude na niem nivou, ali moraju

da budu specijalno obueni za svoj deo posla. Osnovne karakteristike procesa proizvodnje softverskih proizvoda su:

tehnologija rada najee nije unapred definisana i specifina je za razliite proizvode i kod razliitih isporuilaca,

u toku realizacije proizvoda esto je ukljuen i naruilac - budui korisnik softverskog proizvoda

veoma su vane pripremne faze u realizaciji proizvoda - definisanje zahteva koji se postavljaju pred proizvod,

oprema je najee od manjeg znaaja (najee je to raunarska oprema sa eventualnim softverskim alatima),

osnovni resurs je ljudski resurs, struna osposobljenost radnika je na visokom nivou i specifina za

odreenu vrstu softverskog proizvoda - esto je neophodna i potvrda osposobljenosti.

Osnovne karakteristike procesa pruanja usluga: tehnologija rada je specifina za razliite usluge, korisnik usluge je po pravilu ukljuen u poetnoj fazi (pri ugovaranju

usluge), a esto i u svim narednim fazama pruanja

Documents

Osnove Proizvodnih i Usluznih Tehnologija - Predavanja