OSNOVI TEOKRATIJE

OSNOVI TEOKRATIJE

Naslov izdanja: Osnovi teokratijeAutor: Miroljub PetrovićCopyright: CPS, www.creation6days.comIzdavač: Metaphysica, BeogradPrvo izdanje: 2009.Dizajn korice: Vladimir JajinŠtampa: Topalović, ValjevoTiraž: 1000Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

Osnovi teokratije

MIROLJUB PETROVIĆ

METAPHYSICA

4

Za razliku od životinja koje se udružuju u za -jednice kao što su krdo, čopor, jato, roj i dr,jedna od zajednica u koju se ljudi udružuju jes -te država. Ova zajednica je potrebna da bi sestvorio adekvatan ambijent za normalno funk-cionisanje pojedinaca i porodica, odnosno dabi se obezbedili uslovi za stvaranje dobrih ljudi.Zakonima koje uspostavlja, država bi trebalada kao svoju najvišu vrednost postavi čoveka iučini sve da on bude zakonom zaštićen, da svenjegove pozitivne tendencije budu podstaknu-te, a sva destruktivna ponašanja budu mak si -malno onemogućena i sankcionisana. Čo ve kovživot i njegovo zdravlje trebali bi da budu naj-veća briga ljudske zajednice koja se zove drža-va.

Iz istorije vidimo da su mnoge države veomačesto bile pod kontrolom nemoralnih ljudi, štoje za posledicu imalo potpuni kolaps država iistrebljenje i nestanak čitavih naroda i civiliza-cija. Nekada je glavni uzrok propadanja države

5

ZAŠTO TEOKRATIJA?

i naroda bila nehigijena (kao što je to bio slučajsa civilizacijama Maja i Inka),1 usleg čega sunastupile razorne i opustošujuće bolesti, a ne -kada je država propadala zbog nesavesnog ko -rišćenja prirodnih resursa (kao što je to bio slu-čaj sa Grčkim i Rimskim carstvom).2 U nekimslučajevima država je bila toliko slaba, a narodtoliko propao i postao oslabljen, da su različitiosvajači zauzimali državu, a nekada potpunoistrebljivali narod u njoj.

Generalno, postoje dva načina kako državamože da propadne:

1. Kada narod toliko duhovno i fizički degra-dira da kontrolu nad državom nasilno preuz -mu kriminalci i okrutni ljudi, čiji je smisao ži -vota uživanje u sebičnim i destruktivnim ob -licima zadovoljstva, a sve na štetu njih samih inaroda sa kojim manipulišu. Nekada su takvidestruktivni vladari i njihovi pomagači iz redo-va do maćeg naroda, a nekada je u pitanju stra-ni okupator.

2. Viši i mnogo opasniji način propadanja dr -ža ve jeste kada kriminalci i mafija ubede narodda je za njegovo dobro da bude pod okupaci-jom i ropstvom. U tom slučaju, kriminalci sepred stavljaju kao dobrotvori, i na veoma moć -ne i razrađene načine prikazuju ropstvo i des-

6

Osnovi teokratije

truktivan način života kao nešto primamljivo idobro.

Gore navedena dva oblika propadanja države, inaroda koji u njoj živi, može se lepo opisatieksperimentom sa žabom (koja predstavljanarod) i loncem (koji predstavlja državu; vodau loncu predstavlja stanje u državi). Ako bismožabu stavili u lonac sa vrelom vodom, ona biželela da iskoči iz njega (na sličan način kao štonarod koji je svestan da je država pod okupaci-jom želi da izađe iz tog stanja). Ali, ako bi žabustavili u lonac sa hladnom vodom, a onda vodupolako zagrevali do tačke ključanja, žaba bi bilaskuvana u loncu, a da ne bi ni osetila šta joj sedesilo (u pitanju je opis drugog oblika propa-danja države, kada narod nije svestan šta mu sedešava, već “uživa” u sopstvenom uništenju).

Ljudi su tokom istorije organizovali različiteob like državnog uređenja, i kao po pravilu, svete države su propadale prema jednom od dvagore navedena obrasca. Međutim, postojali suretki slučajevi jakih i naprednih država u koji-ma su ljudi napredovali i pozitivno se razvijaliu svakom pogledu, a stope kriminala i nemora-la su bile svedene na minimum ili ih nije bilo.Takva društva su bila uređena po modelu kojizovemo “teokratija”, zato što su funkcionisalapo zakonima koje je Tvorac dao u Bibliji (reč

7

Zašto teokratija?

“teokratija” potiče od grčkih reči: “teos” - Bog,“kratos” - vladavina). Drugim rečima, Bog jevladao takvom državom jer su ljudi prih vatalizakone koje je On objavio čoveku.

I kao što u fizičkom svetu postoje tačno utvr-đeni zakoni koji su uspostavljeni od straneOnoga koji je stvorio ovaj svet, tako i u duhov-noj sferi - sferi ljudskog života i međuljudskihodnosa postoje tačno utvrđeni i precizni zako-ni pomoću kojih čovek može ostvariti svrhusvog postojanja i doživeti najviše domete sreće.I ove zakone je uspostavio isti Onaj koji jestvo rio ovaj svet i čoveka da u njemu živi.

U poglavljima koja slede analiziraćemo zakonekoje je Tvorac dao ljudima u cilju organizova-nja jake, zdrave i bezbedne države, a sve u ciljuuspostavljanja ambijenta za stvaranje dobrihljudi. Proučićemo različite oblike državnih ure-đenja koji su postojali tokom istorije i uzrokenjihovog propadanja, i pokazaćemo snagu iprednost teokratskog modela državnog uređe-nja. U isto vreme biće izneti praktični principikako jedna bolesna država može da preraste uzdravu i moćnu državu delovanjem malogbroja zdravih ljudi.

8

Osnovi teokratije

Nesporna je činjenica da je dobar čovek iiskren prijatelj najveća vrednost u ovom svetu,i najveće bogatstvo koje čovek može imati.Naj važnija osobina dobrog čoveka jeste da jeslobodan, a lošeg čoveka da je rob. Pošto čo -vek funkcioniše na tri nivoa - individualnom,porodičnom i državnom, sloboda ili ropstvo semože manifestovati na svakom od ova tri ni -voa. Za kvalitetan i srećan život dovoljna jesloboda na individualnom nivou, ali se viši ob -lici sreće i blagostanja dostižu ostvarivanjemslobode na porodičnom, a naročito na držav-nom nivou.

Jedino slobodan čovek može biti nekome pri-jatelj i učestvovati u veličanstvenom delu stva-ranja dobrih ljudi. Jedna od najvažnijih osobi-na čoveka jeste da ima potencijal da može daproizvede mnogo više od onoga što mu jepotrebno, i u fizičkom i u duhovnom smislu, ikao takav je stvoren od strane Tvorca da bizajedno sa Njim taj višak koji je proizveo upo-

9

SLOBODA ILI ROPSTVO

trebio u stvaranju onoga što je najvrednije uuniverzumu, a to su dobri ljudi.

Kako osoba dostiže viši nivo slobode, tako os -tvaruje veće mogućnosti da učestvuje u ovomuzvišenom delu. Pošto je čovek stvoren da sre -ću može doživeti jedino ukoliko nastoji da dru-gima čini dobro i da druge usreći, onda je jasnoda iz veće slobode proizilaze veći potencijali zastvaranje dobrih ljudi, a samim tim i moguć-nost dostizanja veće sreće u životu. Ovaj pro-ces predstavlja lančanu reakciju jer slobodni idobri ljudi stvaraju nove takve osobe, a jedinodruštvo sastavljeno od takvih individua jestega rant mira, sreće i blagostanja.

Sa druge strane, mogućnosti roba da bude sre-ćan su veoma male, jer on nije u stanju da brineo sebi, a kamoli da ulaže u druge ljude. Njegovživot zavisi od robovlasnika i mogućnosti zanjegov razvoj i napredak su veoma male.

Idealna situacija je kada postoje slobodni poje-dinci koji formiraju slobodne porodice, koje sezatim udružuju i formiraju slobodnu državu. Utakvom ambijentu postoje svi uslovi za stvara-nje raja na zemlji - društva sastavljenog od po -jedinaca koji su razvili Božji karakter u sebi. Utakvom društvu teško je predvideti kakva ćebrojna prijatna iznenađenja čovek doživeti sva-koga dana jer razvijanjem Božjeg karaktera

10

Osnovi teokratije

oso ba stiče neograničeni raspon ideja i moguć-nosti kako unaprediti i obradovati svoje bliž-nje, a sve u cilju njihovog duhovnog i svakogdrugog prosperiteta. Kroz takvu aktivnost,onaj koji ulaže u druge postaje još više izgra-đeniji i duhovno jači, doživljava mnogo većezadovoljstvo i satisfakciju od onih u koje ulaže,i ujedno podstiče druge na takvu aktivnost. Utakvom društvu, najpoštovaniji su oni koji naj-više služe i ulažu u druge, po ugledu na našegTvorca koji je najpoštovaniji u svemiru kaoOnaj ko najviše služi svim stvorenjima.

Međutim, pošto čovekova sloboda zavisi odnjegovog izbora (slobodne volje), čest je slučajda čovek odbacuje slobodu, a bira ropstvo, štodalje dovodi do ropstva porodice i države.

Pošto slobodna država zavisi od slobode poje-dinaca i porodica (od kojih je sastavljena), unas tavku ćemo analizirati glavne mehanizmekako pojedinac, porodica i država mogu saču-vati slobodu, odnosno kako najčešće dolaze ustanje ropstva.

PojedinacBez obzira u kakvom je okruženju rođen, i sakakvim zdravstvenim stanjem raspolaže, sves -tan čovek ima neograničene potencijale da serazvija i napreduje. On može za kratko vreme

11

Sloboda ili ropstvo

da se osposobi za različite vrste aktivnosti, ta -ko da bi veliki potencijali njegovog bića moglida se iskažu.

Međutim, čovek može da izabere i konceptrop stva, koji za cilj ima nešto suprotno odonoga što proizilazi iz slobode. Iz slobode pro -izilazi stvaranje dobrog čoveka, a iz ropstvapro izilazi uništenje svega onog u čoveku štomože dovesti do stvaranja dobre individue.Dak le, svaki čovek svojim izborom odlučuje dali će razvijati svoje velike potencijale koji su murođenjem i vaspitanjem dati, ili će sve te poten-cijale uništavati.

Razlika između slobodnog čoveka i roba se la -ko uočava u njihovom načinu života. Slobodančovek je srećan, ostvaruje više od onoga štomu treba i ulaže u druge ljude - drugim rečima,deli ono što ima (sreću). Iako neki robovi mo -gu da glume da su srećni, njihov način života idruštvo koje ih okružuje pokazuje da su sebič -ni. Oni nemaju sreću pa pokušavaju da je ot muod drugih - ne ulažu u druge ljude i ni za kogane žive. Njihovo društvo čine osobe sličnogprofila, koje se međusobno lažno predstavljajuda su jedni drugima prijatelji, a ustvari vrebajupriliku da jedan drugoga prevare i nešto otmu.

Postoje različiti načini kako individua dolazi ustanje ropstva. Ropstvo najčešće dolazi kao

12

Osnovi teokratije

pos ledica nevaspitanja. Kada bi se deca od ma -lih nogu učila onome što je dobro, od njih binastajali dobri i slobodni ljudi, kao što je i reče-no u Bibliji: “Uči dete pravom putu, pa kadodraste neće skrenuti sa njega.”1

Pošto ropstvo izaziva uništenje onoga što jestvo reno i što ima veliki potencijal, a to je ljud-ski život, možemo lako zaključiti koji su glavnioblici ropstva u savremenom svetu. Istra ži va -nja pokazuju da su vodeći uzroci smrti u savre-menom svetu: nezdrava ishrana, neadekvatnafizička aktivnost, pušenje duvana i konzumira-nje alkohola (zajedno čine 80% svih smrt nihslučajeva). Zapazimo da vodeći uzroci smrti di -rektno proizilaze iz čovekovog izbora da bu derob.

Može se desiti da osoba nije rob gore pome-nutih vodećih uzroka bolesti i smrti, ali da jerob neznanja. Osoba koja nema znanje o živo-tu i radu u prirodnom ambijentu, pre ili kasni-je postaje rob velikog robovlasničkog sistemakoji danas dominira savremenim svetom. Prih -vatanjem da živi u gradu, čovek je postao za -vis an od hrane, odeće, grejanja, prevoza i sve -ga ostalog što je pod kontrolom malog brojaljudi, koji su međusobno povezani u velikumre žu manipulisanja i kontrole onih kojih suizabrali da budu deo njihovog sistema. U isto

13

Sloboda ili ropstvo

vreme, pristup svim gore pomenutim osno-vnim životnim potrepštinama u gradovimadirektno je uslovljeno prihvatanjem zakona isis tema vrednosti koji su potpuno suprotnisvim principima zdravlja i slobode.

Jedna od glavnih osobina slobodnog čovekajes te posedovanje znanja za život i rad nezavi-sno od robovlasničkog sistema, a to je vrlinaonih koji su upućeni u veštine života u prirod-nom ambijentu.

Takođe, čovek može da izabere da bude robkocke, seksualnih perverzija, destruktivne mu -zike i filmova, i mnogih drugih aktivnosti koji-ma uništava svoje zdravlje i potencijale za una-pređivanje slobode i kvaliteta života.

Kao posledica prihvatanja ropstva na individu -alnom nivou, dolazi do stvaranja bračnih za -jednica i porodica na potpuno pogrešnim os -no vama, što za posledicu ima veliki broj razo-renih brakova i nezbrinute dece. Kada robovipokušavaju da uđu u brak i stvore porodicu,oni u stvari sebi zatežu omču oko vrata i svojeropstvo još više produbljuju.

PorodicaZdrava porodica proizilazi iz bračne zajednicekoju formiraju slobodan muškarac i žena. Kao

14

Osnovi teokratije

slobodne i osposobljene individue za brigu osebi i ulaganje u stvaranje najvećeg bogatstva -dobrih ljudi, muškarac i žena se udružuju uovoj uzvišenoj misiji. Ulaskom u brak, slobo-dni ljudi odlučuju da ulažu u svog supružnikajer jedino na taj način mogu ostvariti svrhu icilj slobodnog braka. U slučaju da je jedan odsupružnika slobodan, a drugi nije, potencijalipo rodice se rapidno smanjuju.

Osobe koje nisu slobodne, ulaze u brak i stva-raju porodicu iz sebičnih razloga - da se onajdrugi iskoristi i da se od njega nešto oduzme.Sebične osobe najčešće ulaze u brak obećava-jući jedno drugom nešto što ne mogu da ispu-ne, što se već u prvim danima braka jasno po -ka zuje. Takav brak i porodica najčešće postajuizvor velikog nezadovoljstva, jer neslobodnisup ružnici ne mogu da izbegnu sve obavezekoje iz braka proizilaze (a koje bi želeli da izbe-gnu), a u slučaju raspada takvog braka ostajuna gomilani problemi koji veoma često doži -vot no za gor čavaju život bivšim supružnicima.

Ono što predstavlja najveću obavezu ne slo -bod nim supružnicima jesu njihova deca ko jihpo svaku cenu žele da se reše. Kao neslobodneindividue, oni su preokupirani zadovoljava-njem svojih bezbrojnih destruktivnih prohtevai želja, koje doživljavaju kao životno važne pot -

15

Sloboda ili ropstvo

rebe. Oni jednostavno nemaju želju da nekogaobraduju i da se posvete stvaranju dobrih ljudi.Oni nisu upoznati, i ne žele da znaju, da svaekonomska, duhovna i ostala blaga proizilazeod dobrih ljudi iz najbližeg okruženja. U name-ri da se svoje dece što brže otarase, prepuštajuih nemilosrdnom i destruktivnom robovlas nič -kom sistemu koji preko obaveznog sistema ob -razovanja i savremenih načina zabave na svemo guće načine uništavaju i degradiraju njihoveljudske potencijale. Krajnja posledica je odras -tanje bezobzirne dece koja su potpuno podkontrolom nemoralnog društvenog sistema ikoja postaju izazivači najvećeg stresa svojimro diteljima.

U slučaju slobodnih porodica situacija je pot-puno drugačija. Dve ili više složnih slobodnihporodica čini bratstvo i zajedničkim delova-njem povećavaju svoje individualne i porodič -ne potencijale. Viši oblik ujedinjenja porodica ibratstava jeste država.

DržavaU vreme najstarijih civilizacija, ropstvo jednedr žave ili naroda se manifestovalo primenomgrubih robovlasničkih principa kada je narodokupirane države bio silom prisiljen da radi zarobovlasnika. U tom slučaju, uslovi života su

16

Osnovi teokratije

bili veoma teški, rad veoma dug i naporan, od -nos robovlasnika prema robovima veoma su -rov, ali je važno istaći da je kod robova posto-jala želja za izlaskom iz stanja ropstva.

Vremenom su uslovi ropstva postali blaži, jersu robovlasnici shvatili da boljom motivacijomrobova mogu da ostvare veću zaradu. Tako sunastale feudalne države u kojima su robovi do -bili na korišćenje određeni deo zemlje, ali suro bovlasniku morali da plaćaju veliki porez odplodova zemlje. Pojedinci i porodice koji nisuprihvatali ropstvo, odlučivali su se za izolovanživot od ovakvog sistema i obično su živeli ubr dima i planinama, dakle na mestima za kojasu robovlasnici smatrali da nisu atraktivna zaos tvarivanje velike zarade. Njihov život je biomaterijalno skromniji od života onih koji suživeli u plodnijim delovima države, ali su zatouživali slobodu. Čest slučaj je bio da su svojimnačinom života podsticali svoje zemljake robo-ve da promene način života i odbace okupaci-ju, tako da istorija beleži brojne slučajeve nas -tanka slobodnih država koje su određeni vre-menski period uživale život slobodan od ro bo -vlasničke čizme.2

Razvojem nauke, već od Srednjeg veka, a naro-čito u 19. veku, počeo je rapidan rast velikihfab ričkih pogona u kojima je za kratko vreme

17

Sloboda ili ropstvo

moglo da se proizvede mnogo robe i da seostvari velika zarada. U tu svrhu, došlo je dovelikih migracija robova iz prirodnog ambijen-ta (sela) u novoformirana velika naselja okofabrika (gradove). Robovlasnici su za svoje ro -bove pravili zgrade sa malim sobama i stanovi-ma, sa ciljem da obezbede što jeftinije usloveza život (ti uslovi su najčešće bili ispod svakogminimuma). Stanje robova je postalo mnogoteže, jer su nehigijena i nezdravo okruženjepos tali dodatno otežavajući problem, tako daje došlo do pojave velikih i razornih epidemijakoje su odnele milione života. Dok su robova-li u prirodi (selu), ovakvih problema nije bilo.

Pošto su želeli da svoju vlast i polje uticaja pro-šire, različiti vladari su tokom istorije pokretaliosvajačke ratove. U početku su ti ratovi vođenioružjem i golom silom, a kasnije su počeli dase primenjuju specijalni oblici ratovanja. Na -ime, uočeno je da je sa robovima moguće ve -oma lako manipulisati jer je njihovo znanje oži votu i zakonima koji postoje u ovom svetuskoro ravno nuli. Zato su vladari jednih državapočeli da huškaju narode drugih država ne bi liih podstakli da naprave pobunu i ustanak, zba -ce postojeće vladare, a uspostave novu vlastkoja će prihvatiti “novo državno uređenje” ko -je im je prikazano kao napredno. Na takav

18

Osnovi teokratije

način su organizovane skoro sve revolucije uzadnjih petsto godina.

Ovo “novo državno uređenje” nudilo je robo-vima “pravo da odlučuju” i tako mogućnost da“preuzmu sudbinu u svoje ruke”. U ovom no -vom uređenju, ropstvo je prikazano kao neštodobro i nazvano je “slobodom”, a prava slo-boda je počela da se ismejava i da se nazivaropstvom. Robovi više nisu grubo gaženi i ni -podaštavani, već su pohvaljivani i nagrađivaniukoliko bi svojim destruktivnim načinom živo-ta podsticali i druge ljude na ropstvo. Sva komrobu je omogućeno da može da napreduje urobovlasničkom biznisu, a onim najdestruktiv-nijim je omogućen ulaz u sam vrh robovlasnič -ke hijerarhije.

Još u vreme drevnih robovlasničkih društavarobovima je bilo omogućeno da učestvuju i“uživaju” u krvavim gladijatorskim borbama,prostituciji, narkomaniji i drugim destruktiv-nim oblicima zadovoljstva koji su ih duhovno ifizički dodatno onesposobljavali i činili još ve -ćim robovima. Razvojem nauke i tehnologije,planeri “novog državnog uređenja” podigli susve oblike destruktivnih oblika zadovoljstva nanajviši mogući nivo, tako da je robovima omo -gućeno da “uživaju” u destrukciji do nezamis -livih granica. Takvo razvratno i destruktivno

19

Sloboda ili ropstvo

ponašanje je od strane robovlasnika prikaziva-no kao “zabava” i najviši oblik slobode. Pre komedija, koji su sada postali veoma moć ni i uti-cajni, vladari su promovisali destrukciju i per-verziju, a sve najgore oblike ropstva veličali iprikazivali privlačnim, da bi postojeće ro bovejoš dublje uvukli u ropstvo, kao i da bi one kojijoš nisu u ropstvu uvukli u to stanje.

Zbog ovakve agresivne medijske kampanje inaizgled “velikih privilegija” i navodno “lagod-nog života” koji je pružao život u ropstvu, veli-ki broj ljudi je dobrovoljno napuštao prirodniambijent i preselio se u velike gradove da uživau “novom i boljem životu”.

Kao vrhunac uspostavljanja novog robovlas -nič kog sistema, vladari ovakvih država su, kaonajviši oblik “slobode”, ponudili robovima da“sami odluče” o tome ko će vladati državom.Or ganizovani su “izbori”, na kojima su svi lju -di mogli da učestvuju i glasaju. Vladari su većprocenili da je narod dovoljno zaglupljen i daje sa njim moguće lako manipulisati, tako da suovakvi “izbori” predstavljali samo overu pos -tojeće okupacije. Kroz agresivnu medijskukam panju, u kojoj su najviše promovisani onikoji su ropstvo prikazivali na najlepši i najpriv-lačniji način, i koji su nudili bolje i savremenijeoblike ropstva, narod je birao one takmičare u

20

Osnovi teokratije

izbornoj trci koje su mediji najviše promovisa-li i koji su dobijali najveću podršku ujedinjenihsvetskih kriminalaca koji su vodili skoro svesvetske tokove.

Tako je i zvanično uspostavljen najviši oblikrop stva nad jednom državom i jednim naro-dom, a taj oblik ropstva je prikazan kao najvišioblik slobode kome je dato ime “demokratija”(ili “vladavina rulje”).

Međutim, postojali su narodi i države koji nisubili pogodni za uvođenje ovog “novog držav-nog uređenja” jer je u njima veliki deo popula-cije živeo u prirodnom ambijentu, a uticaj reli-gioznih ljudi je bio veliki. Zato je bilo neop -hod no da se uvede jedno “prelazno rešenje”,je dan viši oblik ropstva koji će takođe biti pri-kazan kao napredan, a koji će u stvari biti samoprelazni korak do demokratije. Tako je brojnimnarodima ponuđen komunizam3 u okviru ko -jeg je trebao da se ukine svaki uticaj religioznihlju di, ali je trebao da se privremeno zadrži nekioblik morala, pošto takvi narodi nisu bili u sta-nju velike moralne dekadencije da bi im se od -mah uvela demokratija.

Pobune komunističkih grupa, koje su pozivalenarod na ustanak protiv postojećih robovlasni-ka, izbijale su u mnogim državama širom sveta.Tako su na političkoj mapi sveta ostale samo

21

Sloboda ili ropstvo

demokratske i komunističke države. Naivnomnarodu je prikazivan prividan sukob izmeđude mokratskih i komunističkih država sa ciljemda se komunizam što više učvrsti u novofor-miranim komunističkim državama. Uticaj reli-gioznih ljudi u komunističkim državama je biopotpuno marginalizovan, a uspostavljen je“ateistički moral” u kojem je u početku krimi-nal u brojnim aspektima bio žestoko kažnja-van.

Kako je u komunizmu narod počeo sve više idublje moralno da propada, polako su počelida se uvode svi oblici demokratskog nemorala- najpre preko destruktivnih oblika muzike ifil mova, a zatim preko modnih trendova i“sek sualne revolucije”. Porodica je bila potpu-no raz bijena, deca su oduzimana od roditelja ipos tajala deo obaveznog ateističkog sistemaob razovanja, a svi oblici kriminala su počeliuveliko da cvetaju. U međuvremenu su najvišamesta u religijskim institucijama zauzeli ljudibliski demokratiji, koji su za to bili veoma nag -rađeni, uzvisivani u medijima i veličani.

Kada je situacija dovoljno sazrela, komunizamje prerastao u demokratiju - u većini državasko ro bezbolno. U retkim državama, gde je na -rod odbacio komunizam, a nije želeo da prih-vati okupaciju (demokratiju), ujedinjeni svetski

22

Osnovi teokratije

kriminalci su finansirali najokorelije grupe kri-minalaca da izazivaju teške zločine i incidente,a kada bi država krenula da se obračuna sa nji -ma, usledila bi žestoka medijska hajka svihsvetskih medija o “kršenju ljudskih prava” u tojdržavi, tako da bi u slučaju ponovnog odbijanjada se uvede demokratija usledila najpre eko-nomska izolacija pomenute države, a ako je bi -lo potrebno i vojna agresija i njeno zauzimanje,da bi se napokon uspostavila demokratija usvo joj punoj formi.

Kako se demokratija dublje uvlačila u sve as -pekte ljudskog života, tako je ropstvo i unište-nje čoveka postojalo sve teže i brutalnije. Sadase nalazimo u vremenskom trenutku kada jerop stvo skoro dostiglo svoj najviši nivo koji jepostojao u drevnim vremenima, s tim da da -naš nji robovi veruju da su slobodni, a u istovreme skoro da nemaju snage da bilo šta pro-mene. Preostalo je još samo da se ropstvo do -vede do tog nivoa, kao što je to u gladnojAfrici, kada će “novo državno uređenje” ili de -mokratija pokazati u potpunosti i bez maskesvoje pravo lice surovog satanizma. U demok -ratskim državama gladne Afrike 5% populaciježivi u izobilju (vladari i njihovi najbliži poma-gači), a 95% populacije jedva preživljava iliumi re od gladi. Naravno da kontrolisani svet-

23

Sloboda ili ropstvo

ski mediji ne prikazuju ovu sliku ostalim svet-skim narodima koje čeka ovakva sudbina.

Kada bismo izašli na ulicu i pitali slučajne pro-laznike da li veruju da postoje ljudi koji uživa-ju u tuđoj patnji i smrti, kojima ljudsko strada-nje i uniš tenje čoveka predstavlja najveće zado-voljstvo u životu, a ujedno i metod za ostvari-vanje svojih životnih ciljeva, sigurno da bi malibroj ljudi rekao da ovakvi ljudi postoje. To jeočekivan od govor velike većine onih koji suvaspitavani da čovek treba da bude koliko-toli-ko pošten u životu i da je veoma ružno izazi-vati patnju i smrt drugog čoveka.

Ali, ako bismo te iste ljude pitali, da li veruju danajgori kriminalci i najnemoralniji ljudi - najve-ći monstrumi u ljudskim obličjima kontrolišuskoro sve savremene svetske tokove, sigurno jeda skoro niko ne bi potvrdno odgovorio naovo pitanje.

Činjenica je da je ovaj svet postao jedan velikikoncentracioni logor u kojem se čovečanstvokuva kao žaba u loncu. Onaj koji je stvorio ovajsvet zatalasaće žabokrečinu u loncu i dopustitipatnju i bol čovečanstva da bi na taj načinmnogim ljudima otvorio oči da vide strahotu ibedu ropstva u koje su dobrovoljno ušli, i datako sačuva ljude (koji to žele) od samounište-nja. Upravo je krajni cilj satanizma uništenje

24

Osnovi teokratije

čoveka na način da čovek sam sebi oduzmeživot. Kada ljudi odbace Božji poziv da buduslobodni i zdravi, onda su bol i patnja jedinimehanizam koji Bog ima na raspolaganju dačoveka pokuša da sačuva od samouništenja.

Kako vreme bude odmicalo, uvođenje sataniz-ma kroz formu demokratije, kao najteže boles -ti koja može da zadesi jedno društvo, biće sveagresivnije i žešće. Ceo svet će biti doslovnozavisan od malog broja ljudi (baš kao u gladnojAfrici), a manipulacija će dostizati neza mis liverazmere. Vladari sveta će izazivati te roris tičkeakcije širom sveta, da bi za to optuživali “opas -ne teroriste” od kojih treba da strepi ceo svet.Da bi se svet “zaštitio” od tih “terorista”, bićeuvedeni restriktivni zakoni kojima će se u stva-ri ropstvo još snažnije učvrstiti i tako na ljudeizvršiti još jači pritisak za prihvatanje za konakoji vode samouništenju. Vrlo je moguće da ćena kraju ljudi biti žigosani kao stoka u torovi-ma, i čipovani kao današnji psi da bi gazdemogle da imaju lakši i bolji uvid na kretanjesvojih robova, a sve pod izgovorom “zaš tite odterorizma” i “povećanja bezbednosti”.

Pošto su čovekovi potencijali veliki, uključuju-ći i potencijale da se iz velike duhovne tameok rene ka svetlosti napretka i ozdravljenja, Bogće dopustiti da se satanizam širi sve do onog

25

Sloboda ili ropstvo

trenutka dok bude postojao makar jedan čovekza koga ima šansi da se okrene ka izbavljenju.Kada više ne bude bilo nikoga zbog koga bitrebalo čekati, Bog će intervenisati i rešiti pro-blem zla na ovoj planeti. Svaki razuman rodi-telj će lako razumeti ovo Božje odugovlačenjei čekanje, jer jedno dete vredi više od svih kućai teritorija, i svih zvezda i galaksija.

Naravno, Bog je ljudima dao uputstva kako dabudu zdravi i srećni u životu na ovoj planeti,bez obzira na okolnosti. Takođe, u svojimuput stvima Bog informiše čoveka kako je mo -guće danas i sada, uspostaviti slobodnu i zdra-vu državu u neprijateljskom okruženju. To ćebiti glavna tema narednih poglavlja ove knjige.

26

Osnovi teokratije

Čovek je u početku bio stvoren sa sklonostimasamo ka dobru. Onog trenutka kada je izabraoda živi suprotno zakonima života ili moralnomzakonu koji je Tvorac uspostavio, kod čovekaje formirana određena sklonost ka zlu. Tusklo nost, za sada, nije moguće potpuno elimi-nisati, ali ju je moguće potpuno marginalizova-ti da bude bez ikakvog uticaja. Istraživanjamoz ga slikovito objašnjavaju ovaj fenomen:1ako, na primer, neka osoba počne da puši du -van i formira lošu naviku pušenja koja uništa-va njegovo zdravlje, u mozgu dolazi do formi-ranja jakih hemijskih veza između moždanihćelija koje se manifestuju u vidu zavisnosti, ikoje osobu podstiču da nastavi da puši. Me đu -tim, ukoliko osoba izabere da prekine sa puše-njem i krene da uspostavlja pozitivne navike,ova zavisnost može da nestane, a hemijske ve -ze uspostavljene lošom navikom mogu da osla-be, ali ne i da potpuno nestanu. Ukoliko osobanastavi da vodi zdrav život, nikada više nećepoželeti da puši duvan i ova navika će biti pot-

27

ZAKON LJUBAVI I SILE

puno marginalizovana i neprimetna, ali ukolikoosoba ne bude vodila brigu o zdravlju, doći ćedo raznih oblika fizičkog i duhovnog poreme-ćaja koji mogu da “probude” staru ružnu navi-ku. Dakle, ključ pobede nad lošom navikom ilisklonosti ka zlu jeste zdrav i uravnotežen život.

Čovek dolazi na ovaj svet sa već utisnutim za -konima života ili moralnim zakonom u svojebiće, ali od svojih roditelja i predaka nasleđujei određene negativne sklonosti. Dakle, svakičo vek se rađa sa brojnim pozitivnim osobina-ma i zato su mala deca najbolji primer dobrihljudi. Ako se adekvatno vaspitaju i obrazuju,doći će do razvijanja pozitivnih osobina detetai formiraće se zdrava i moralna osoba koja ćebiti u stanju da brine o sebi, ali i o drugima. Uslučaju dobrog vaspitanja i obrazovanja, svenegativne sklonosti koje je osoba nasledila, bezobzira koliko one bile loše i jake, biće margina-lizovane i neprimetne. Naravno da je i odras -lim ljudima moguće da odbace loše sklonosti,ali kada se loše sklonosti pretvore u loše navi-ke, onda je proces izlečenja mnogo teži, negou slučaju ako se ulaže u pravilno vaspitanje iob razovanje deteta, tako da nikada ne dođe doformiranja loših navika.

Osnovni princip zdrave države ili teokratijejes te uspostavljenje preventivnih mera koji će

28

Osnovi teokratije

sprečavati pojavu destrukcije, a u isto vremerazvijanje onoga što je dobro, odnosno uspos -tavljanje zdravog ambijenta kroz zakone kojiće podsticati stvaranje dobrih ljudi, a sankcio-nisanje svega onog što vodi ka čovekovoj de -gradaciji i smrti. Onaj koji je stvorio čoveka iceo univerzum, ne samo da je uspostavio za -kone života po kojima bi čovek trebao da živi,nego ih je utisnuo u čovekovo biće tako dasvaka osoba poseduje savest prema kojoj možeda procenjuje šta je moralno i dobro za čove-ka. Pošto lošim vaspitanjem i obrazovanjemsa vest čoveka može da oslabi, a samim tim injegova sposobnost da prepoznaje dobro odzla, Tvorac je u pisanoj formi dao čoveku sveodredbe moralnog zakona za sva tri nivoa nje-govog življenja (individualnog, porodičnog idržavnog). U zakonima koje je Tvorac dao pre -ko Mojsija, a koji su zapisani u Bibliji, dati susvi zakoni za sve aspekte čovekovog života nasvim nivoima. Prihvatanjem tih zakona dolazido stvaranja zdravih i duhovno jakih individua,porodica i država. Takođe, osobe koje upraž-njavanjem loših aktivnosti delimično oslabesvo ju sposobnost za prepoznavanje dobra odzla, mogu čitanjem jasnih zakona datih u Biblijida dobiju odgovore za rešenje svih mogućihproblema. (Pitanje Božjeg postojanja i istorij-ske i naučne autentičnosti Biblije kao Njego -

29

Zakon ljubavi i sile

vog otkrivenja čoveku ne dovodi se u pitanjejer je potvrđeno viševekovnim ljudskim iskus -tvom i kroz bezbrojna naučna istraživanja očemu postoji opsežna literatura2 koja se prepo-ručuje na kraju knjige.)

Kao što u praksi možemo videti i doživeti,Tvo rac sa velikom ljubavlju i pažnjom prilazičoveku i nudi mu zakone života. Ukoliko čo -vek izabere da odbaci ono što mu se nudi, us -postavljeni mehanizmi bola i patnje bi trebalida upozore čoveka da se vrati na pravi put.Uko liko čovek ostane istrajan na putu zla i ne -morala, takva tendencija će se preslikati i nanje govu porodicu, kao i na državu, a krajnjaposledica može da bude potpuno uništenje po -jedinca, porodice i države, i potpuni nestanakčoveka sa lica zemlje.

Dakle, Tvorac primenjuje ljubav, ali i određenuvrstu pedagoškog delovanja kroz određenuvrs tu bola i patnje ukoliko čovek izabere putsamouništenja. U početku je taj bol blag i pred-stavlja senku bola i patnje koji će uslediti uko-liko čovek nastavi da živi destruktivno.

Isti model Tvorac savetuje čoveku. Čovek bipre ma svojoj deci i ljudima koji su mu povere-ni trebao da se ophodi sa ljubavlju i da ih us -merava na pravi put, a u slučaju da se pojavenaz nake neposlušnosti i skretanja na put des-

30

Osnovi teokratije

trukcije, potrebno je delovati na adekvatan na -čin da bi se širenje destrukcije sprečilo u sa -mom početku. Primena pedagoških mera, u ci -lju vraćanja deteta ili odraslog čoveka na praviput, može biti ponekad bolno i neprijatno, alibol i patnja jesu “miris i ukus” smrti koja ćeuslediti ukoliko čovek ostane na putu destruk-cije i pobune protiv zakona života.

Zakoni koje Bog daje čoveku upravo se sasto-je iz ova dva elementa - ljubavi i sile, odnosnopodučavanja i pedagoškog delovanja u slučajuzastranjivanja. Bog podučava čoveka:

“Sve re či ovoga zakona koje ti zapovedam ne -ka budu u srcu tvom, i neka se reči ovoga zako-ne ne odvajaju od tebe. Napiši ih na dovratci-ma svojih vrata, napominji ih stalno sinovimasvojim, i kad ustaješ i kad ležeš i kad si naputu.”3

Drugim rečima, Bog savetuje čoveka da se stal-no podseća na zakone života i da nikad ne od -stupa od njih da bi “napredovao na svim pute-vima svojim i da bi bio živ”.4

Ukoliko se pojave naznake prihvatanja des -truk cije i ukoliko loše sklonosti počnu da po -ka zuju svoje naznake, potrebno je pedagoškide lovati da bi se čovek sačuvao. Bog kaže:

31


“Ko štedi prut, mrzi sina svoga, a ko ga voli,poučava ga na vreme.”5

“Ne uskraćuj opomene detetu. Ako ga udarišprutom neće umreti. Udari ga prutom da mudušu izbaviš iz groba.”6

“Bezumlje je privezano detetu za srce; prutpouke ukloniće ga od njega.”7

Najbolja opcija je kada se pedagoški deluje uokviru porodice. Roditelji bi u okviru svog do -ma trebali da rešavaju sve eventualne prob -leme, tako da se u ophođenju sa drugim ljudi-ma, izvan porodice, takvi problemi ne bi javlja-li. Ukoliko se pedagoški ne deluje u ranoj faziodrastanja deteta, onda je potrebno pedagoškidelovati na odrasle osobe, što je dosta bol nijiproces nego u slučaju male dece kod kojih jedovoljna vrlo blaga mera saveta, ili eventualnoprekornog pogleda i “tapšanja po zadnjici” dabi se razumela i odbacila strahota prihvatanjaonoga što je loše.

Ukoliko porodica propusti priliku da pravilnousmeri i vaspita svoju decu, onda je takva po -rodica osuđena na propast, a nevaspitana decakada odrastu postaju problem za celo društvo,odnosno državu. Krajnja posledica su bolest iprevremena smrt pojedinca, porodice i države.U tom slučaju, da bi sprečila širenje bolesti i

32

Osnovi teokratije

prev remenu smrt, zdrava država bi trebala dase umeša, na već unapred uspostavljeni način.

Kako sprečiti širenje bolesti i smrti koju širipojedinac ili grupa ljudi (nezdrava porodica ilinekoliko nezdravih porodica)? Sprečavanje sesprovodi “zakonom ljubavi i sile”, što znači dase najpre pomenuti pojedinci ili grupa ljudiupo zoravaju na strašne posledice pogrešnogizbora i pozivaju na odbacivanje destrukcije, aukoliko se takva vrsta poziva odbaci, primenju-je se adekvatna primena sile u meri u kojoj od -ređeno destruktivno ponašanje može da izazo-ve štetu.

Činjenica je da osoba koja bira put destrukcijepostaje nepredvidljiva u pogledu štete kojumo že da izazove. Praksa pokazuje da je takvaosoba u stanju da izazove i nasilnu smrt drugihljudi, da bi ostvarila ispunjenje svojih destruk-tivnih ciljeva i želja. Ovde se nameću dva pita-nja:

1) Kakva vrsta sile, kao pedagoške mere, setreba primeniti protiv takvih pojedinaca? 2) Ko može da primeni takvu vrstu sile?

Onaj koji je stvorio čoveka i najbolje poznajenjegovu duhovnu i fizičku strukturu, dao jeuputstva kako pedagoški delovati na osobekoje krenu putem destrukcije, i kakvu vrstu si -

33


le, u tom slučaju, treba primeniti. U pitanju sunovčana kazna, zabrana vršenja određenih od -govornih poslova, prinudan rad, kao i najstro-ži oblici primene sile u pedagoške svrhe u kojespada batinanje (najčešće u vidu šibanja), kaoposlednja pedagoška mera pred najstrožu kaz -nu. Najstroža kazna jeste smrtna kazna. Smrt - na kazna se presuđuje pod posebnim okol nos -tima i na poseban, tačno utvrđen na čin, i spro-vodi se nad onima koji svojim destruktivnimponašanjem direktno ugrožavaju živote drugihljudi.

Takođe, data su nam logična i lako razumljivaobjašnjenja ko može da primeni silu protivonih koji vrše uništenje.

Činjenica je da veliki procenat ljudi u ovomsvetu bira samodestrukciju i uništenje, i da jeistorija ljudskog roda obeležena nasilnom smr -ću velikog broja ljudi, porodica i država. Oso -bina zdravog pojedinca je da vodi srećan i kva-litetan život, a da smrt nastupa kao posledicastarosti na bezbolan način, po sledećem scena-riju: osoba u poodmakloj starosti radila je togdana na uobičajen način, marljivo i vredno,doš la je kući, pozdravila se sa rodbinom i pri-jateljima, a zatim legla na krevet i zaspala (umr -la). U izuzetnim slučajevima, zdrav i moralanpojedinac umire nasilnom smrću prilikom od -

34

Osnovi teokratije

brane svoje porodice i države od napada des-truktivnih pojedinaca i država. Svojom heroj-skom smrću on uspeva da odbrani porodicu ida svojim primerom da podsticaj jačanju i raz-voju porodice (Onaj koji je stvorio čoveka obe-ćao je njegovo ponovno stvaranje nakon smrti,o čemu ćemo više reći u narednim poglavlji-ma).

I pored neminovne smrti svakog zdravog i mo -ralnog pojedinca, njihove porodice nastavljajuda žive i da se razvijaju, a ukoliko u državi po -stoji minimalan broj radno i vojno sposobnihi odgovornih muškaraca moguće je formiratizdravu i slobodnu državu. Šta predstavlja mini-malan broj muškaraca, navedenih u prethodnojrečenici, objasnićemo na sledećem primeru:

Zamislimo jedno selo od hiljadu stanovnika. Utom selu, po jednostavnoj prirodnoj raspodeli,živi oko 500 muškaraca i isto toliko žena. Odtih 500 muškaraca, bar polovina (ako ne i više)su deca i stariji ljudi koji nisu fizički sposobniza “primenu sile”, koja se obično primenjuje uratnim aktivnostima. Od preostalih oko 250muš karaca, određeni procenat (obično većipro cenat) predstavlja muškarce koji nisu spo-sobni za ratne aktivnosti. Obično je dovoljno30-50 (a nekada i samo 20) muškaraca, koji sufizički i duhovno sposobni, a ujedno i odlučni

35


i spremni, pa da upotrebom sile kontrolišu ak -tiv nosti svih preostalih muškaraca, a time i ce -log sela, uključujući sve preostale stanovnike.Dakle, dovoljno je da postoji samo 5% popu-lacije (a nekada i manje) onih koji su odlučni ispremni za primenu određenih principa i zako-na, uključujući i upotrebu sile, pa da kompletnapopulacija bude pod njihovom kontrolom.

Gore navedena kalkulacija je upravo slika ono -ga što se dešava u savremenom svetu, kako utakozvanim “razvijenim zemljama”, tako i uzem ljama najveće bede i siromaštva. U “razvi-jenim zemljama” veoma mali broj ljudi (oko 2-5% populacije) kontroliše sve finansijske, poli-tičke, sudske, vojne, kulturne, naučne i drugetokove, a u najsiromašnijim zemljama, kao štosu zemlje “gladne Afrike”, oko 5% vladajućeelite živi u izobilju, a 95% u najvećoj bedi i si -romaštvu.

Nesporna je činjenica da živimo u svetu u ko -jem je većina ljudi izabrala destrukciju i dopus -tila da mali broj kriminalaca i nemilosrdnihljudi potpuno kontroliše skoro sve države usvetu. Primenom sile oni nameću destrukcijuvećinskom delu populacije, a preko medija isistema obrazovanja (koje takođe drže podsvojom kontrolom) manipulišu ljudima i uve-ravaju ih (uglavnom uspešno) da je destrukcija

36

Osnovi teokratije

i ropstvo nešto dobro i da treba da imaju pove-renja u manjinu koja “brine o njima” (koja sanjima manipuliše).

Pošto su vodeći svetski kriminalci međusobnoujedinjeni, njihov jasan cilj je da kontrolišu ceosvet. Što su ljudi bolesniji i više izmanipulisani,sa njima je lakše vladati. Ukoliko se pojavi nekinarod ili država nad kojim oni nemaju kontro-lu, sprovodi se metod stvaranja neophodnih 2-5% populacije (muškaraca) koja je sposobna,spremna i odlučna da primeni silu i da uz po -moć nje uspostavi zakone i vlast koji postoje udrugim državama sveta. U tu svrhu obično sebiraju najnemoralniji ljudi iz naroda i državekoju tre ba okupirati, po mogućstvu osobe sazavršenim ateističkim fakultetima, poznate lič-nosti i slični pojedinci od uticaja. Kupovanjemili odu zimanjem medija u neposlušnoj državivr ši se širenje neistina i promovisanje koncep-ta oku pacije i ropstva, a promoteri tog kon-cepta u državi se veličaju i karakterišu brojnimpozitivnim atributima (progresivni, napredni,nezavisni, re formni, slobodoljubivi itd).

Ukoliko ni je moguće mirnim putem formiratiminimalan broj pogodnih muškaraca za uspos -tavljanje vla sti u državi, onda se upotrebljavasila kojom se nasilno dovode na vlast kriminal -ci lojalni ujedinjenoj svetskoj mafiji, a nasilnim

37


preuzimanjem medija i uspostavljanjem oku-patorskih zakona sprovodi se duhovni genocidnad narodom da bi se za što kraće vreme odnjega napravila bezoblična masa i rulja sa ko -jom je moguće raditi šta se želi.

Idealna kombinacija za zdravu državu je kadaje 100% svih radno i vojno sposobnih i odgo-vornih muškaraca fizički i duhovno spremno iodlučno da brani sebe, svoje porodice i državuod okupacije. Ukoliko je broj takvih muškara-ca manji od 100%, ali veći od 5%, opet je mo -guće sačuvati državu.

Koliko god taj broj od 5% izgledao mali, on jeu realnosti veoma veliki. Taj broj u praksi značida bi svaki peti radno i vojno sposobni muška-rac trebao da izabere put zdravlja i slobode dabi država mogla da se sačuva od okupacije (naprimeru sela od 1000 stanovnika, to je 50muškaraca od njih 250 koji su radno i vojnosposobni, dakle svaki peti muškarac). U okol-nostima velike moralne dekadencije nekada jedovoljno i samo 2-3% takvih muškaraca, ali ito je očigledno veliki broj. Oni koji sumnjaju uovu tvrdnju neka naprave jednostavnu računi-cu: od radno i vojno sposobnih muškaraca ko -je poznaju, koliko njih je zainteresovano zazdravlje i napredak, i koliko njih je spremno daprimeni adekvatnu silu i akciju da bi sačuvalo

38

Osnovi teokratije

svoje zdravlje i zdravlje svoje porodice i drža-ve? Da li je od pet muškaraca koje poznaju, barjedan spreman za takvu aktivnost? Ili, da li jeod deset muškaraca koje poznaju, bar jedanspreman za takvu aktivnost?

Nećemo se baviti kalkulacijama da li neka odsavremenih svetskih država ima potreban brojzdravih i odlučnih muškaraca koji mogu dauvedu zakone zdravlja u svojoj državi i omo-guće joj da bude slobodna i napredna. Iz prak -se je poznato da mnogi ljudi odbacuju zakonezdravlja na individualnom nivou, ali kada dođedo teške bolesti i stradanja mnogi od njih seok reću zdravom životu. Država je, na sličannačin, kao organizam koji može da oboli i dastrada (pa i da umre). Kada dođe do velikogstradanja naroda u jednoj državi (usled nepod-nošljivog ropstva, gladi, prirodnih katastrofa ilinečeg drugog) moguće je da dođe do formira-nja kritičnog broja od 2-5% zdravog tkiva(muš karaca) koje bi moglo da učini da se ceoorganizam (država) isceli i da ozdravi.

Neminovno je da u ovoj našoj raspravi govori-mo o “muškoj sili” jer je očigledno da živimou svetu u kojem se principi nemorala i des-trukcije nasilno nameću na svim nivoima. Ag -resivnim i nasilnim reklamiranjem i nameta-njem destrukcije, preko ismejavanja i izrugiva-

39


nja svakoga ko odbija samouništenje, do direk -tnog fizičkog ataka na one koji ostanu uporni uodbacivanju destrukcije, sprovodi se konceptsatanizma ili samouništenja. Za suprotstavlja-nje takvom nasilnom nametanju koncepta sa -mo uništenja potrebna je adekvatna odbrana, aona ne može biti u formi ljubaznih reči upuće-nih onome koji nameće destrukciju, niti u obli-ku objašnjavanja da “nije lepo uništavati svoj ituđi život”. Napadači i promoteri destrukcijebi se teško mogli opisati poznatim terminimaljudskog izražavanja. Oni su nešto mnogo goreod najkrvoločnijih divljih zveri i najkrvavijihzlikovaca iz horor filmova. Prema njima je pot -rebno postupiti na jasan i odlučan način koji jedirektno i razumljivo opisan u zakonu koji jeTvorac dao u Bibliji.

Veoma važno je znati da Onaj koji je stvorioovaj svet jeste Neko ko se veoma aktivno mešau tok ljudske istorije. To znači da pojedinci,porodice i države koji odluče da žive prema za -konima života koje je Tvorac dao, mogu daračunaju na Njegovu pomoć i podršku, i direk-tno mešanje u svakodnevnom životu. Istorijskigledano, Tvorac je pre oko 3500 godina stvo-rio prvu slobodnu državu na našoj planeti i unjoj uspostavio zakone pomoću kojih je onatrebala da se čuva od destrukcije i okupacije. Tizakoni su zapisani preko Mojsija u Bibliji i

40

Osnovi teokratije

predstavljaju ideal zakona kojima bi svaki poje-dinac, porodica i država trebali da teže. Dos ti -zanje tih zakona i njihova primena u svakod-nevnom životu predstavljaju jednostavnu for-mulu za dostizanje slobode bez obzira u kak -vom se stanju destrukcije pojedinac, porodicaili država nalaze. Država koja živi po tim zako-nima zove se “slobodna država”, a konceptvla davine u njoj “teokratija”. To praktično zna -či da je Bog vladar takve države, a njeni stanov -nici, primenjivanjem Njegovih zakona, stičusta tus Božjih sinova i kćeri.

U narednim poglavljima ćemo objasniti zakonekoje je Tvorac dao u Bibliji, a kroz njih ćemopokazati kako bi danas jedna teokratska državatrebala da bude uređena. U poslednjim poglav-ljima objasnićemo kako je u praksi mo gućeuves ti teokratsko uređenje u nekoj od sav re -menih država.

41


Jedini razlog zbog kojeg je stvoren ovaj svetjesu dobri ljudi. Ceo vidljivi univerzum, priro-da i ambijent na našoj planeti stvoreni su zbogčoveka. U takvom ambijentu, čovek bi trebaoda unapređuje svoje potencijale i učestvuje uveličanstvenom delu stvaranja bića po Božjemobličju. Čovek je upravo tako i stvoren, da sre -ću i ostvarenje smisla svog života može dostićijedino ako učestvuje u tom uzvišenom delu.

Iz iskustva je poznato da jedina prava srećapro izilazi iz nastojanja da se drugima učinidobro i da se drugi usreće. Jedino osobe koježive za nekoga mogu se nazvati srećnima. Naj -veća patnja koja čoveka može da zadesi jeste daostane sam, da u svojoj sebičnosti toliko pro-padne da nema nijednog prijatelja i da nema zakoga da živi.

Kroz prvu zapovest koju je dao ljudima: “Ra -đajte se i množite se”, Tvorac je ukazao na ži -votni put koji bi čovek trebao da sledi. Stva -ranje dobrih ljudi predstavlja izvor najveće du -

42

STVARANJE ILI STARATELJSTVO

hovne sreće i materijalnog blagostanja. Jedinopravilno ulaganje u druge ljude može dovestido stvaranja prijatelja i onih koji će iz ljubavibrinuti jedni o drugima.

Kao instituciju za stvaranje dobrih ljudi, Tvo -rac je uspostavio porodicu. Porodica je najvaž-nija ljudska institucija jer jedino ona može daobezbedi idealne uslove za dolazak na svet no -vih ljudi i pravilno oblikovanje njihovih ka rak -tera. Pošto je savremeni svet u kome živimo je -dan veliki ratni poligon na kome se vrši stravič -no uništenje čoveka, savremena porodica, pre -ma Božjoj zapovesti, treba da bude uređenakao ratna formacija da bi sačuvala svoju izvor-nu funkciju. U toj ratnoj formaciji, muškarac jeonaj koji najviše služi, jer su u ratnim uslovimanjegovi potencijali mnogo veći od potencijalažene. On je taj koji obezbeđuje fizičku zaštituporodice, materijalno je zbrinjava i stvara am -bijent da bi veliki potencijali njegove suprugemogli da dođu do izražaja, a oni su vezani zasferu duhovnosti i onoga zbog čega je Bogstvo rio ovaj svet.

U porodici kao ratnoj formaciji, muškarac jeko mandant i osoba od najvećeg poštovanja(sta tus koji on svojim ponašanjem treba daopravda). Kao mužu, muškarcu je povereno dabude “gospodar” i “vlasnik” svega što postoji

43

Stvaranje ili starateljstvo

u porodici, uključujući i ženu i decu (na jezikuBiblije, reč “muž” (hebrejski “baal”) znači“vlasnik, gospodar”). To znači da je muž odgo-voran, i pred Bogom, a i pred ostalim muškar-cima koji nose istu odgovornost u društvu, dabrine o svojoj porodici, da omogući i vodi njennapredak, kao i da snosi posledice ukoliko ne -ko od članova porodice počini neko krivičnodelo.

Ko može biti muž?Teokratski model porodice primenjen je u sav -remenom robovlasničkom društvu, ali u nega-tivnom smislu. Zakonima o preduzećima datasu velika ovlašćenja vlasnicima preduzeća, ali unegativnom smislu - u smislu porobljavanja iiskorišćavanja robova. Zaposleni radnik (rob),kao i sportista u nekom sportskom klubu (kojefunkcioniše kao preduzeće), učestvuju u proiz-vodnji onoga što se od njih traži, ali bez doz-vole gazde ne mogu da preduzmu nijedan ko -rak. Svi vlasnici preduzeća (robovlasnici) sume đusobno povezani u političke stranke, tajnadruštva ili neka slična udruženja, tako da nadržavnom i globalnom planu veoma uspešnokontrolišu skoro sve tokove života.

U konceptu slobodne države ili teokratije,muš karci koji su sposobni da vode i razvijaju

44

Osnovi teokratije

porodicu, obično su međusobno povezani posrodničkoj liniji u bratstva i plemena (poveza-nost ne mora da bude po srodničkoj ili genet -skoj liniji). Zakoni koje je Tvorac dao sprovo-de se u porodici i društvu preko sudija, a sudi-je čine najpre muževi (kao sudije u svojim po -ro dicama), a zatim odabrani slobodni muškar-ci nad deset, pedeset, sto i hiljadu radno spo-sobnih slobodnih muškaraca (njihove titule su:“desetnici”, “pedesetnici”, “stotnici” i “hiljad-nici”), odnosno ugledni muškarci koji su se is -takli svojom moralnošću, pobožnošću i požrt -vovanošću. U državi postoji “vrhovni su dija”,kao i telo od “sedamdeset mudrih ljudi” kojevrhovni sudija konsultuje u rešavanju najtežih inajvažnijih problema. Uloga sudija je da reša-vaju sporove i primenjuju zakone koje je Tvo -rac dao.

Kao sudija u svojoj porodici, muž ima pravo,ukoliko proceni da je potrebno, da sprovodisve kaznene mere prema članovima svoje po -rodice, uključujući i najtežu kaznu, a sve u skla-du sa Božjim zakonom. Za svoje postupke, onodgovara bratstvu i Bogu. Bratstvu odgovaratako što oni mogu da ga pozovu na odgovor-nost ukoliko uoče da radi nešto što je sup rotnozakonima, odnosno ukoliko radi na uništava-nju svoje ličnosti i uništenju članova svoje po -rodice. Na primer, ukoliko muž konzumira al -

45


kohol i maltretira ukućane, bratstvo ga možepozvati na odgovornost. Ili, ukoliko se njegovadeca nedolično ponašaju, on takođe može bitipozvan na odgovornost. Dakle, ukoliko na bilokoji način ne vodi svoju porodicu ka napretku(i to najpre duhovnom napretku, jer iz duhov-nog i moralnog napretka proizilaze sva ostalanapredovanja), nego dozvoljava da porodicapropada, bratstvo treba i mora da se umeša i danajpre upozori dotičnog muškarca, a ukolikoon ostane uporan u takvom destruktivnom po -našanju, može mu biti oduzet status muža, štoznači da bi bratstvo preko sudija odredilo muš -karca (staratelja) koji bi vodio njegovu porodi-cu. U tom slučaju, pomenuti muš karac gubista tus slobodnog čoveka jer mu se oduzimaod govornost za brigu nad svojim ži votom iživotom njegove porodice.

To praktično znači da se takvom muškarcuodu zima pravo da odlučuje o najvažnijim pita-njima vezano za njegov život i život njegoveporodice. On gubi status muža (vlasnika) i imaskoro identičan status kao i njegova žena ideca, što znači da za svoje aktivnosti u životumora da ima dozvolu staratelja.

Ovde treba naglasiti da je “biti muž” najvećatitula i najuzvišenije zvanje koje jedan muška-rac može da dosegne. To podrazumeva da je

46

Osnovi teokratije

muškarac dostigao potreban nivo zrelosti, zna-nja i duhovnosti koji mu omogućavaju da budeu stanju da formira porodicu i da se brine onjoj. Muž može da bude samo slobodan muš -karac, a njegova žena i deca stiču status slo-bodnih ljudi preko njega. Sloboda koju žena ideca poseduju, adekvatna je njihovoj ulozi uratnom okruženju u kojem živimo. Zato žene ideca moraju da imaju nekoga iznad sebe kobrine o njihovoj slobodi i egzistenciji. Za njihje najbolje da to bude slobodan muškarac.Uko liko se devojka uda za roba, odnosno zamuškarca koji nije u stanju da brine o sebi iporodici, dakle za nekoga ko ima staratelja, on -da se takva devojka ustvari udaje za starateljadotičnog muškarca za koga misli da se udaje.

Koncept roba u teokratiji se razlikuje od kon-cepta roba koji se najčešće koristi u savreme-nom svetu. Reč “rob”, na jeziku Biblije ozna-čava čoveka koji radi za drugoga i tako odnjega zavisi (hebrejska reč “eved” - “rob”, po -ti če od hebrejskog glagola “laavod” - “raditi”).Dakle, rob u teokratiji nije neko ko je vezanlan cima i koga muče teškim fizičkim poslovi-ma. U pitanju je muškarac koji nije u stanju dabrine o sebi i ko živi u nekoj vrsti kućnog prit-vora. O njemu brine neki drugi muškarac, aliga u isto vreme podstiče, i ako treba prisiljava,da zdravo živi i radi. Krajnji cilj teokratskog

47


kon cepta ropstva jeste da se robovi osposobeda budu slobodni i da počnu da brinu o sebi isvojoj porodici.

Žena i deca muškarca koji je postao rob tako-đe žive u sličnim uslovima kao i njihov suprugi otac. Oni za svoje postupke odgovaraju stara-telju, odnosno muškarcu koji je preuzeo brigunad njihovom porodicom. Staratelj ima sva ov -lašćenja nad porodicom koja je ropstvu, uklju-čujući i pravo da primenjuje sve vrste kaznenihmera prema neposlušnim robovima. Podra zu -me va se da staratelj za svoje postupke odgova-ra bratstvu i široj zajednici.

Blaži oblik ropstva je kada muž šalje svoje deteili ženu da rade za drugoga, da bi se tako pre-hranio i sačuvao od potpunog potpadanja podstarateljstvo druge osobe. Naravno da je poni-žavajuće biti rob, i ta vrsta poniženja bi trebalada bude naročiti motiv i muškarcima i ženamada nikada ne dođu u to stanje - muškarac bitrebao da se osposobljava da bude u stanju dabude muž, a žena da bude dovoljno mudra isposobna da izabere slobodnog muškarca zamu ža i tako izbegne status robinje, uključujućii to stanje za svoju decu.

Savremeni koncept demokratije veliča svakiob lik ropstva, a muškarci koji dostignu najvišinivo u hijerarhiji robova (kao direktori, uprav -

48

Osnovi teokratije

nici, poslovođe i slično) veličaju se kao “uspeš -ni preduzetnici” i “ljudi od ugleda”. Kao i svimdrugim robovima, i ovim “uspešnim” muškar-cima robovlasnički sistem vaspitava (čitaj “zag -lupljuje”) decu i od njih pravi još veće robovenego što su njihovi očevi, a njihove žene zako-nom o braku stavlja u poziciju koja je iznadpozicije muža. Žene ovih robova mogu da radešta žele u životu i da za to nikome ne polažuračune. Što su više nemoralnije i destruktivni-je, to će biti više promovisane u društvu kao“napredne” i “savremene”. Ukoliko se neka odnjih posveti rađanju i vaspitavanju dece, bićeismejavana kao “mašina za rađanje dece”, “glu -pa domaćica” i slično.

Zaista je sve dijametralno suprotno u teokrati-ji i demokratiji. Teokratija podstiče slobodu ipreuzimanje odgovornosti, i pedagoški delujeprema onima koji su robovi, da bi ih podstaklada postanu slobodni, dok se u demokratijiagresivno i napadno promoviše svaki oblikropstva, a sloboda pojedinaca i porodica sezakonom zabranjuje i gazi.

Činjenica je da samo slobodan čovek može dastvara i jedino on može biti označen kao “bićepo Božjem obličju”. Neslobodan čovek ili robmože da bude samo kanal preko koga nekodrugi stvara - staratelj je onaj koji ga usmerava

49


šta i kako da radi, i kako sme ili ne sme da seponaša u životu. Da bi jedna država zaistamogla da bude stvaralački poligon - poligon zastvaranje dobrih ljudi, potrebni su slobodniljudi. Slobodan čovek se svojom ulogom mužapotvrđuje kao osoba od ugleda i poverenja, azatim kao dobar staratelj pokazuje svoje naro-čite sposobnosti da brine o drugim ljudima i daih izvodi na put slobode.

Kao što smo rekli, da bi teokratska državamogla da postoji, potreban je minimalan brojslobodnih muškaraca, a to se ostvaruje krozzakone koje je Tvorac dao čoveku.

50

Osnovi teokratije

Zakoni o porodici proizilaze iz ciljeva teokrati-je. Da bi se sačuvali ljudski životi u nenormal-nom i ratnom okruženju koje postoji na našojplaneti, kao i da bi se omogućilo stvaranje, raz-voj i vaspitanje slobodnih, dostojanstvenih izdravih ljudi, potrebni su adekvatni zakoni.Treba istaći da je prva linija fronta u savreme-nom ratovanju - ona na duhovnom nivou, i dase najveći gubici i žrtve stvaraju na duhovnomplanu. Danas smo svedoci stravičnog duhov-nog genocida koji se sprovodi nad skoro svimnarodima ovoga sveta, a posledica tog duhov-nog uništenja se reflektuje kao kasnije fizičkouništenje kroz bolesti, ratove, samoubistva i dr.

Odgovornost za sve glavne tokove dešavanja uovom svetu nose muškarci. Svaki muškarac bi -ra da li će se izgraditi da bude slobodan, i dakao slobodan čovek postane muž, odakle proi-zilaze drugi oblici odgovornosti (ali i najvišiob lici sreće u životu), kao što su odgovornostsupruga, oca i čoveka koji odlučuje o važnim

51

ZAKONI O PORODICI

pitanjima u zajednici. Slobodni muškarci se po -v remeno okupljaju na posebnim mestima, zva-nim “skupštine”, gde razgovaraju, savetuju se,zajednički proučavaju zakon, rešavaju praktič -ne probleme zajednice, zajednički se mole i dr.

Muškarci koji izaberu da ne budu slobodni, us -tvari odbijaju da preuzmu odgovornost za svojživot, kao i za život svoje porodice. U stvari,ne slobodni muškarci nikada ne mogu ni daima ju porodicu, u onom izvornom smislu reči,jer oni ne odlučuju o tome kako će njihova po -rodica biti organizovana i ne mogu u pravomsmislu reči da dožive blagoslove i sreću kojiproističu iz privilegije slobodne porodice. Ta -ko đe, neslobodni muškarci ne mogu da učes -tvuju u radu skupštine i da se javljaju za reč.Oni u najboljem slučaju mogu da budu posma-trači u skupštini.

Osnovna odredba zakona o porodici u teo-kratskom državnom uređenju jeste da slobo-dan muškarac sa statusom muža (ili vlasnika)ima veliku odgovornost, ali i velika ovlašćenja.Njegova odgovornost je veoma široka i svodise na nekoliko stvari:

- fizička zaštita svoje žene i dece, kao i svojihroditelja,

52

Osnovi teokratije

- obezbeđivanje svega što je potrebno za fizič -ki razvoj porodice (hrana, odeća, krov nad gla -vom)- obezbeđivanje svega što je potrebno za du -hovni razvoj porodice (kvalitetan odabir sup -ru ge i adekvatno vaspitanje i obrazovanje dece)

U isto vreme, ovlašćenja slobodnog muškarcasu velika - proporcionalna njegovoj odgovor-nosti. On odlučuje o svemu što se dešava unje govoj porodici, može da primenjuje sve ob -like kažnjavanja, uključujući i najtežu kaznu, aza svoje postupke može da bude pozvan naodgovornost od strane zajednice (ostalih slo-bodnih muškaraca). Jačina njegove porodice jeujedno i njegova lična karta, diploma, akredita-cija i sve ostalo što ga može identifikovati kaoma nje ili više dobrog čoveka. Vaspitanost nje-gove dece, njihova pobožnost, moralnost i po -zitivan uticaj u društvu jesu neka od najvišihdostignuća slobodnog muškarca. Naravno daje imati vaspitanu i moralnu decu veoma teško,skoro nemoguće bez dobre majke, tako da sudobra deca ujedno i dokaz dobrog odabirasup ruge od strane slobodnog muškarca. Ta -kođe, sposobnost čoveka da pomogne i posa-vetuje druge ljude, predstavljaju meru slobodei veličine jednog muškarca, koja se u teokrat-skom uređenju veoma ceni, poštuje i podstiče.

53

Zakoni o porodici

U isto vreme, dobra supruga slobodnog i us -peš nog muškarca na poseban način biva cenje-na i poštovana, a njen otac i porodica njenogoca, naročito bivaju uzvišeni i poštovani jer jeuspeh njihove ćerke ujedno i njihov uspeh.Do bar odabir muža, kao i vaspitana, vredna imoralna deca, jesu između ostalog slika uzviše-nog karaktera njihove majke, a njihova majkane bi bila takva da nije proistekla iz ugledne imoralne porodice. U svemu tome, nezvanič -no najveći komplimenti bivaju upućeni majcidob re supruge, kao što je i zapisano u Bibliji:“Kak va majka - takva ćerka.”1 Zvanično,kom plimenti se upućuju njenom ocu koji jenapravio dobar odabir supruge, izgradio se daga dob ra devojka prihvati za svog supruga, iomogućio i obezbedio sve što je bilo potrebnoza kvalitetan razvoj dobre dece.

Treba reći da porodicu sačinjavaju muž, njego-va supruga, deca i roditelji muža. Dakle, oba-veza muža je da brine o svojim roditeljima, daim obezbedi hranu, odelo, krov nad glavom, alii zajednicu, što znači da je neprihvatljivo danjegovi roditelji žive u staračkom domu ili dabudu prisiljeni da žive u odvojenom domaćin-stvu od svog sina, snaje i unuka. Duhovne pot -rebe čoveka su mnogo važnije od fizičkih pot -reba, a najveća duhovna potreba čoveka je daima prijatelja, da bude deo zdrave ljudske za -

54

Osnovi teokratije

jednice, da voli i da bude voljen. Čovek će lakopreživeti u pustinji sa koricom hleba ako poredsebe ima iskrenog prijatelja, ali neće moći dapreživi u kući punoj izobilja bez ijednog iskre-nog prijatelja. Niko ne može da bude tako do -bar čovekov prijatelj kao što to mogu da budučlanovi njegove porodice.

Naravno da sve gore navedeno ne važi u de -mokratiji, jer u takvom državnom uređenju po -rodica skoro da ne postoji, a sebičnost je naj-važnija osobina pojedinaca koja se maksimalnopodstiče i nagrađuje, a ujedno je zakonski odo -b rena i zaštićena.

I dok su ovlašćenja glave porodice (muža) ve -oma velika, ovlašćenja supruge su adekvatnasta nju u kojem se nalazi savremeno čovečan-stvo. Neprirodno je za ženu da bude ratnik i dase fizički obračunava sa razbojnicima i ubica-ma koji se šire kao najzaraznija epidemija gdegod im se to omogući. Zato supruga treba dabude saradnik i pomoćnik svom mužu u pro-jektu očuvanja porodice i stvaranja dobrih lju -di. Pomažući mužu da održi i unapredi slobo-du, žena održava i učvršćuje svoju slobodu, ko -ja dostiže vrhunac kada njeni sinovi postanumu ževi, radno sposobni i slobodni ljudi. Dotada je garant slobode bio njen suprug, a sadasu to sinovi koji vremenom preuzimaju sve

55

Zakoni o porodici

oba veze i odgovornosti u porodici od svogaoca.

Kao što smo napomenuli, obaveza slobodnogmuškarca kao muža i glave porodice je da brineo svojim roditeljima. To znači da njegovi rodi-telji imaju počasno mesto u porodici i najvišeoblike poštovanja, kako sa njegove strane, takoi sa strane njegove supruge i dece. Nije dozvo-ljeno da sinovi plaćaju nekome da se brine onjegovim roditeljima i da njegovi roditelji živeodvojeno od njegove porodice. Izuzeci su teš -ke bolesti kada je takva vrsta odvajanja neop-hodna, ali to su veoma retki slučajevi u poro-dicama koje poštuju zakone zdravlja.

Zbog velike opasnosti koja preti svakoj poro-dici od strane ujedinjenih svetskih kriminalaca,žene i deca ne mogu da preduzimaju nikakvepoteze ili aktivnosti bez dozvole muža (oca).2Muž može neka ovlašćenja, vezano za decu, daprenese na majku, tako da ona odlučuje o od -ređenim stvarima u njegovom odsustvu, ali svaodgovornost za sve što se desi u porodici, ležina mužu. Ako njegovo dete jednog dana budenemoralno ili počini neko krivično delo, mužće biti odgovoran zbog toga, a ne žena, bezobzira što je možda baš loš karakter majke uz -rokovao da dete skrene sa dobrog puta. Kri vi -

56

Osnovi teokratije

ca leži na mužu koji je odabrao lošu ženu zasvoju suprugu i majku njegove dece.

Ovde je važno naglasiti da sve štetne posledice,koje eventualno izazovu žena i deca, bivaju tre-tirane kao da ih je izazvao sam muž. On je od -govoran za svu štetu koja se izazove ljudimavan njegove porodice i potrebno je da tu štetunadoknadi, bez obzira ko je od članova poro-dice neposredni izazivač štete.

Sin se smatra odgovornim za svoje ponašanjekada napuni 12 godina.3 Nakon navršene 12.godine života on se smatra odraslim i “sinomzakona”, i snosi posledice za svoje ponašanjepred ostalim članovima društvene zajednice, ane samo svoje porodice. Zakon izričito nagla-šava da “(odrasli) sinovi ne mogu da odgovara-ju za grehe svojih otaca, niti očevi mogu daodgovaraju za grehove svojih (odraslih) sino-va”.4 To znači da očevi moraju lično da odgo-varaju za prestupe svojih sinova mlađih od 12godina, a kada sinovi navrše 12 godina, onipos taju sposobni da odgovaraju za svoje pos -tupke.

Međutim, i nakon navršene 12. godine, sin nemože da donosi nezavisne odluke u životu bezdozvole oca. Sin postaje nezavisan od oca uod lučivanju kada postane muž, odnosno kadapostane sposoban da se samostalno brine o

57

Zakoni o porodici

sebi i kada je u stanju da se ženi i da ima decu.Odluku o osamostavljivanju sina donosi otac(kao slobodan muškarac) ili staratelj (ako jeotac rob).

Autoritet i ovlašćenja oca su doslovno ista kaokomandanta ratne formacije na prvoj linijifron ta. U praksi to znači da nijedna važna od -luka ne može da se donese bez njegovog odo-brenja. Sa aspekta demokratskih zakona, to jenep rihvatljivo, jer se podrazumeva da žena mo -že da “ima svoju platu”, da “bude nezavisna” ida “nikome ne polaže račune” za ono što radiu životu. Posledice takvog ponašanja su jasnovidljive svakome ko ima zdravo čulo vida. Ta -kođe, deca u demokratiji mogu da se ponašajurazuzdano i divlje, a svaki pokušaj njihovogdis ciplinovanja bio bi okarakterisan kao “zlos -tavljanje”. U isto vreme, svaki oblik vaspitanjai obrazovanja dece u demokratiji je veoma one-mogućen, zbog obaveznog sistema obrazova-nja (čitaj “zaglupljivanja”), koje je svako detepo zakonu obavezno da pohađa.

Sa druge strane, u teokratiji deca se uče od ro -ditelja najpre moralu, a onda radu u prirodi. Sviostali oblici obrazovanja moraju biti u skladusa moralnim principima i uzvišenim interesimaporodice. Naravno da deca mogu i trebaju dase razvijaju u svim mogućim pravcima koji će

58

Osnovi teokratije

ih učiniti boljim i kvalitetnijim ljudima, ali sveto mora biti pod nadzorom i sa dozvolom oca.Takođe, ozbiljna i pobožna žena neće tražiti daradi za poslodavca, jer ona je činom udajeodlučila da radi za sebe i svoju porodicu, a naj-lepši posao koji može da zamisli je rad sa de -com i ulaganje u njih kao svoje najbolje prija-telje koji će vrlo brzo sve najbolje što steknunajpre ponuditi na korišćenje svojim roditelji-ma.

Zakoni o brakuDa bi se sin oženio, ili ćerka udala, neophodnaje dozvola oca. Dakle, nije moguće da se sinoženi ili ćerka uda, ako otac to ne odobri. Sinili ćerka koji bi pobegli od kuće, da bi se ože-nili “sa kim oni hoće”, bez dozvole oca, mora-li bi da pobegnu u neku neznabožačku ili de -mokratsku državu gde je takvo ponašanje doz-voljeno. U teokratskoj državi ne bi imali gde dapobegnu, jer niko ne bi smeo da ih primi. Uslučaju da neko da podršku odbeglom sinu ilićerki, i primi ih u svoju kuću, iako je znao dasu oni pobegli od oca, bio bi kažnjen kao da jeoteo čoveka, a za takvo krivično delo je propi-sana najteža kazna (smrtna).5

Važno je reći da otac nema pravo da prisiljavasina ili ćerku na ženidbu (ili udaju). Do braka

59

Zakoni o porodici

ne može doći ako sin ili ćerka svojom slobod-nom voljom ne pristanu da uđu u brak.6 Otac,zajedno sa ostalim članovima porodice, možeda sugeriše svom sinu ili ćerki bračnog druga,ali konačnu odluku donosi sam sin ili ćerka.

Otac je, kao glava porodice, “čuvar devojaš -tva”7 svoje ćerke. To znači da je njegova ćerka“devojka”. U biblijskoj (ili teokratskoj) termi -no logiji, termini “devojka” i “devica” imaju is -to značenje. Kada se uda, devojka postaje žena.

Ako bi se prve bračne noći pokazalo da devoj-ka nije devojka (devica), to bi značilo da se onakurvala bez znanja svog oca i bila bi sankcioni-sana najtežom kaznom.8

Osim statusa devojke i žene, ženska osoba mo -že imati status udovice, raspuštenice, silovaneili kurve.

Udovica je žena kojoj je muž umro i ona možeponovo da se uda.9 Raspuštenica je žena kojuje muž oterao zbog njenog bezobrazluka i ne -mo rala za koji nije propisana smrtna kazna.Ras puštenicu niko ne može da oženi,10 osim uizuzetnim slučajevima,11 i ona ostaje neudatado kraja života. Ona može da radi na nečijemimanju i da služi u nekoj porodici radeći manjeodgovorne poslove. U slučaju da neko oženiraspuštenicu, bilo bi smatrano kao da se kur-

60

Osnovi teokratije

vao sa njom, a za kurvarstvo je propisana naj-teža kazna za oboje.12

Silovana žena je osoba koja je pružala otpornad onim koji ju je povredio (nije dobrovoljnoušla u takav odnos). Za muškarca koji je izvr-šio silovanje propisana je smrtna kazna,13 asilovana žena može da se uda, ako njen otac ilistaratelj procene da je za to spremna i ako senađe muškarac koji bi hteo da je oženi.

Kurva je ženska osoba koja menja muške part-nere koji joj nisu muževi, i takve osobe nemogu da egzistiraju u teokratskoj državi. Zanjih je propisana najteža kazna (ista sankcijavaži i za muškarce kurvare).14

Možda će neko primetiti da su kazne za nepoš -tovanje polne čistote, bračne zajednice i poro-dice veoma rigorozne, ali upravo je uništenjeporodice u savremenim demokratskim društvi-ma izvor svih oblika bolesti i smrti, i najvećihpatnji i destrukcije. Loši ljudi proizilaze iz lošihzajednica koje se ne mogu nazvati porodicom idržavom. Da bi se sprečile strahote koje su ne -minovna posledica uništenja porodice, i da bise stvorio ambijent za opstanak i razvoj dob rihporodica, potrebno je adekvatno delovati pro-tiv onih koji seju smrt na sve strane. A ne mavećih ubica od kurvi i kurvara. Deca takvihoso ba su najveći zlikovci i kriminalci u ovome

61

Zakoni o porodici

svetu. Najveći monstrumi ovoga sveta su samoverna slika nebrige njihovih roditelja.

Savremena demokratska društva su prava slikakurvi i kurvara koji se igraju braka i porodice.Ne treba da čudi što su posledice takvih “bra-kova” najstrašnija maloletnička delikvencija ine moral najgorih razmera. Naravno da ćemno gi savremeni roditelji, koji su nezadovoljnisa svojom decom, reći da su “učinili sve” danjihova deca budu dobra. Pod tim “sve” onipodrazumevaju davanje novca i vaspitanje ponajvišim kriterijumima ovoga sveta. Oni su bilipreviše sebični da svoje vreme posvete deci, alii previše glupi da prepoznaju strahote savre-menog ateističkog sistema obrazovanja. Zanjih je odlazak njihove dece na destruktivnezabave, gledanje i slušanje destruktivnih film-skih i muzičkih programa, život po principimakoji se agresivno reklamiraju u savremenomsvetu, nešto “normalno” jer to “svi rade”.

Kada udaje ćerku, otac ima pravo da traži odoca mladoženje (ili samog mladoženje) novac,robu ili nešto slično kao određenu vrstu “obeš -tećenja”15 za svoju ćerku. Vrednost “obešteće-nja” može da bude velika, gledano sa materi-jalne tačke gledišta, ali ona je uvek simboličnakada se vidi kakvu neprocenjivu vrednost do -bija porodica mladoženje. Iako je ovaj svet ve -

62

Osnovi teokratije

li ko ratno poprište u kojem nije moguće fizičkiopstati bez zaštite čvrste muške ruke, nespor-na je činjenica da bez lepote ženskog karakteranije moguće stvoriti ono što je najvrednije uuniverzumu, a to su dobri ljudi. Zato je ulazakdobre supruge u nečiji dom - najveći dar kojimmuškarac može da bude darovan od strane Bo -ga.

Potrebno je reći da prilikom sklapanja braka je -dino mladoženja može da potpiše bračni ugo-vor ko jim se obavezuje pred Bogom da će bri-nuti i ču vati svoju buduću suprugu i ispunjava-ti sve obaveze koje se očekuju od muža. Ne -vesta niš ta ne potpisuje, jer ona neće biti glavaporodice, pa prema tome ne može da preuzmeod govornost za eventualne propuste u porodi-ci. Sva odgovornost za sve što se desi u poro-dici leži na muškarcu, i zato su njegova ovla-šćenja najveća.

Prilikom stupanja u brak ne koriste se nikakvi“bračni predmeti” (prstenje, ogrlice, narukvicei dr). Takvi “predmeti” su korišćeni u neznabo -žačkim zajednicama gde se na taj način poku-šavala “prizvati sreća”.16 U savremenim demo -krat skim društvima mnogi mladi supružniciveruju da će nošenje bračnog prstenja biti nekavrsta zaštite od preljube, jer će svi moći da videda je njihov bračni drug oženjen (udata). Na -

63

Zakoni o porodici

ravno da kurvama i kurvarima nije mnogo važ -no da li je neko u braku ili nije, tako da noše-nje prstena kao znaka vernosti nema nikakvogsmisla. Vernost se pokazuje ispunjavanjembrač nih obaveza kojim se bračni drug podstičena još veću požrtvovnost i službu svom bliž-njem.

Da ponovimo, kao i sve drugo što je vezano zaporodicu, tako i ženidba i udaja sinova i kćerine može da se realizuje bez dozvole oca.

Neke specifične situacijeUdata žena može da se uda za drugog muškar-ca jedino u slučaju da joj muž umre.17 Muž mo -že da umre prirodnom smrću, nesrećnim slu-čajem ili da bude osuđen na smrt, što bi pred-stavljalo slučajeve koje bi ženu (sada udovicu)dovelo u situaciju da može ponovo da se uda.

Ponovna ženidba muškarca je malo specifični-ja zbog postojeće situacije u kojoj se savreme-na društva nalaze. Muškarac može ponovo dase oženi ukoliko je prisiljen da svoju postojećuženu isključi iz porodice i da joj uruči “knjiguraspusnu”.18 “Knjiga raspusna” je dokument orazvodu kojim muž izjavljuje da mu određenažena više nije supruga. U teokratiji muškaracne može da “bude razveden” - samo žena mo -že da bude razvedena, odnosno isključena iz

64

Osnovi teokratije

po rodice, i u tom slučaju ona ne može da seuda do kraja svog života.19 Jedino što joj preos -taje jeste da radi za neku drugu porodicu kojabi odlučila da je primi kao radnicu (roba). Uslučaju razvoda, deca ostaju sa ocem.

Ukoliko bi se desilo da se muž neodgovornoponaša (konzumira alkohol, maltretira ukuća-ne, ne ispunjava bračne obaveze i dr), njegovabraća i rođaci imaju pravo da donesu odlukuda se neodgovornom članu zajednice dodelista ratelj. U tom slučaju neodgovorni muž do -bija status roba, ali u blažoj formi nego inače,jer mu je staratelj neko od njegovih bližih rođa-ka.20

Retki su slučajevi kada muž napušta porodicu,a deca ostaju kod majke. Takvi slučajevi moguda se dese kada neoženjen muškarac ode uneku neznabožačku zemlju na privremeni rad itamo se oženi sa nepobožnom i nemoralnomženom koja mu rodi decu. Ukoliko muž proce-ni da je uticaj nemoralne majke na decu takoveliki da nije moguće da decu usmeri na praviput, on može da napusti takvu porodicu i dadecu ostavi majci, a da se ponovo oženi po -bož nom i moralnom ženom.21 Dakle, za ženuse kaže da je “razvedena”, a za muškarca da je“napustio kuću”.

65

Zakoni o porodici

Naravno da bi i mladić i devojka trebali dobroda paze sa kim ulaze u brak i da traže sve mo -guće garancije, da kasnije ne bi preživljavali teš -ke traume koje raspad braka povlači sa sobom(o pravilnom i sigurnom načinu ulaska u brakgovorili smo u našoj knjizi “Brak i porodica”).

Muškarac takođe može ponovo da se oženiukoliko njegova žena ne može da bude majka(ukoliko se tokom dužeg vremenskog periodapokaže da je nerotkinja).22 U tom slučaju, prvasupruga mu postaje kao sestra i nastavlja da ži -vi u njegovom domaćinstvu, da pomaže u sve -mu, a muškarac se ženi sa drugom ženom kojaće biti u stanju da bude majka njegove dece. Zatakav korak muškarac ne treba da ima dozvolusvoje prve žene ili bilo koga drugog. Naravnoda je ženi nerotkinji u interesu da njena poro-dica bude što jača, tako da su brojni primeri uistoriji gde su žene nerotkinje dovodile svojimmuževima žene koje su mogle da budu majke.23

Sinovi koji bi se rodili iz tog no vog braka imalibi obavezu da brinu i o prvoj očevoj ženi. Poz -nati su nam primeri gde su se sinovi ophodilisa većim poštovanjem prema prvoj ženi svojihočeva, nego prema svojim rođenim majkama(koje su takođe poštovali).

66

Osnovi teokratije

Odnos prema starim osobamaZakonska obaveza slobodnih muškaraca je dabrinu o svojim starim i radno nesposobnim (ilidelimično sposobnim) roditeljima.24 I dok svo -je radno sposobne sinove i kćeri mogu dapošalju da rade za drugoga (u slučaju da otacosiromaši),25 nije moguće da sinovi svoje starei radno nemoćne roditelje prepuste brizi dru-gih ljudi i porodica. Moguće je da rođaci priv -remeno po mognu zbrinjavanje nečijih starihro ditelja, ali ukoliko sinovi nisu u stanju daizdržavaju svoje roditelje onda dolaze u situaci-ju da dobiju staratelja (da postanu nečiji robo-vi) koji će brinuti i o nesposobnim sinovima io njihovim roditeljima, kao i o celoj porodici.

Izuzetan slučaj je ukoliko otac odluči da buderob, a sin postane slobodan. Tada brigu o ocupreuzima staratelj. Ukoliko se roditelji loše op -hode prema sinu koji je slobodan, i prema nje-govoj porodici, sin može da dodeli roditeljimastaratelja i da živi odvojeno od njih.

Robovi i porodicaLjudi koji nisu slobodni, dakle oni koji nisu ustanju da brinu o sebi i da vode svoje porodi-ce, ne mogu da ulaze u brak bez dozvole stara-telja.26

67

Zakoni o porodici

Ovde je vrlo važno istaći da se pitanje slobodeili ropstva najbolje manifestuje na primeru po -rodice. Ideal svakog ozbiljnog muškarca u teo-kratiji jeste da se osposobi da bude muž, dakleda bude onaj koji je u stanju da formira poro-dicu i da brine o njoj, i da kao slobodan čovekkoji stvara dobre ljude i ulaže u napredak celezajednice učestvuje, zajedno sa drugim slo bod -nim muškarcima, u odlučivanju o najvažnijimpitanjima države.

Dok je mlad i neoženjen, sin poseduje slobodupreko svog oca (koji je slobodan), ali nemapravo da učestvuje u odlučivanju u porodici,ni ti u široj zajednici (bratstvu, državi). Kada seos posobi da radi, prepoznaje dobro od zla, pri-menjuje zakon i vodi porodicu, sin postajespre man za ženidbu kao slobodan muškarac imože da učestvuje u radu lokalne skupštine (dase javlja za reč, da iznosi predloge, da učestvu-je u primeni zakona i dr).

Kao što je imperativ svakog ozbiljnog mladićada što pre postane sposoban za ženidbu i dapreuzme odgovornost za vođenje porodice, ta -ko je imperativ svake devojke da se što pre os -posobi da bude supruga i majka (kada joj togodine dozvole).

Mladići i devojke koji odbiju da iskoriste mo -gućnosti da budu muževi i supruge (očevi i

68

Osnovi teokratije

majke) u razumnom vremenskom roku, moguod strane očeva da budu zaposleni da rade kodnekoga kao sluge (robovi), a da sav prihod odnjihovog rada bude predat ocu koji brine oizdržavanju pomenute dece. Takvi sinovi moguprivremeno ili trajno da budu odstranjeni izpo rodice, na način da ih otac pošalje kod ne -kog gazde (slobodnog muškarca) kod koga biradili i koji bi brinuo o njima. U tom slučaju bigazda mogao ocu ovakve dece (njegovim ro -bo vima) da plaća određenu nadoknadu za tošto oni kod njega rade. Otac može da odluči daovakva deca rade i na njegovom imanju, alitakvi sinovi ne mogu da budu tretirani od stra-ne zajednice kao osobe od dostojanstva i ugle-da, i ne bi mogli da učestvuju u procesima od -lučivanja.

Ponovimo još jednom da pojam “roba” u teo-kratskom društvu ima značenje “radnika” -onog radnika koji radi za drugoga i nije u sta-nju da brine o sebi nezavisno od drugih ljudi.

Čovek može da postane rob i ukoliko pozajminovac, pa nije u stanju da ga vrati. Onda posta-je rob onome kome duguje, u smislu da morada radi za njega dok mu ne vrati dug. Nekadačovek može da postane rob tako što izazoveštetu drugom čoveku, pa u tom trenutku nemamogućnosti da nadoknadi štetu. Tada, po is -

69

Zakoni o porodici

tom obrascu, postaje rob onome kome trebada nadoknadi štetu i radi za njega dok ne vratidug.28

Postoji mogućnost da se dužnik dogovori saonim kome duguje da mu dug isplaćuje u rata-ma, a moguće je da rođaci čoveka koji je u du -gu plate njegov dug i tako ga spasu od ropstva.

U ovom trenutku našeg izlaganja, važno je na -pomenuti da rob ne može da se ženi bez doz-vole njegovog staratelja (gazde). Rob je vlasniš -tvo gazde sve dok ne otplati dug, odnosno dokne plati za svoju slobodu.

Takođe je važno istaći da ako se rob oženi to -kom svog vremena robovanja (rada za gazdu),i u tom vremenu dobije decu, njegova žena ideca su takođe vlasništvo gazde (staratelja) iimaju status robova. Ako otplati svoj dug ipostane slobodan, bivši rob ne može da pove-de sa sobom ženu i decu koju je stekao za vre -me svog robovanja.28 Da bi i oni pošli sa njimi bili slobodni, potrebno je da plati za njihovot kup ili slobodu, jer je on tu ženu i decu ste-kao zahvaljujući njegovom bivšem gazdi kojimu je to omogućio.

Gazda ima pravo da kažnjava robove ako senedolično ponašaju, ako su lenji i ne ispunjava-ju svoje elementarne obaveze koje imaju prema

70

Osnovi teokratije

njemu. Kao što smo rekli, jedan od načina kaž-njavanja jeste batinanje, što najčešće podrazu-meva bičevanje - najviše do 40 udaraca bičem.Svrha batina je da čoveka koji srlja u smrt upo-zori na strahote njegovog izbora, kao što jerečeno u Bibliji: “Modrice od batina i bol kojiprodire do srca, jesu lek zlome.”29 U isto vre -me, batine ne smeju da budu sredstvo onespo-sobljavanja za rad. Ukoliko bi gazda povredioroba tako što bi mu izbio zub, oštetio vid ilinešto slično, takav rob bi postajao slobodan odsvih dugova prema gazdi i mogao bi da ga na -pusti.30

Kao što ćemo videti u poglavlju o državnimpraznicima, krajnji cilj teokratije je da ne buderobova u državi. Iz tog razloga se svim robovi-ma stalno daje šansa za novi početak. Naime,prema Božjem zakonu svake sedme godinesvim robovima mora da se ponudi status slo-bodnog čoveka.31 Tada robovi mogu da sevrate u svoje mesto i u svoj dom, i da započnuživot kao slobodni ljudi. Ukoliko smatraju dasu nes posobni da žive kao slobodni ljudi, oninastavljaju da budu zavisni od gazde i da živekod njega.

Robovi koji izraze želju da zauvek ostanu ro -bovi jer im je “lepo kod gazde”, bivaju dove-deni na javno mesto (gde prolazi najviše ljudi)

71

Zakoni o porodici

i biva im probušeno uvo i stavljena alka (min-đuša) kao znak da su izabrali da doživotnobudu robovi.32 Kao što je poznato, kada je Bogizvodio svoj narod iz Egipta, gde su bili robo-vi, Njegova namera je bila da narod bude uvekslobodan, a jedini put do slobode jeste krozpoštovanje zakona života koje im je On dao.Među tim zakonima postojala je odredba, kojabi mogla da se izrazi slobodnim rečima na sle-deći način: “Uvo koje ne želi da čuje manifestslobode, treba da bude probijeno.” Dakle, min-đuša (probijeno uvo) je, po zakonu, bila simboldoživotnog rop stva koje je čovek mogao daizabere.

U savremenim demokratskim društvima, tak-mičenje u postavljanju minđuša i bušenju svihdelova tela samo pokazuje želju ljudi da žive posvim najtežim oblicima ropstva koji se promo-višu u takvim državama.

Generalno, u demo kratiji ne postoji porodica,jer je porodica koja stvara dobre ljude “uljez” ipretnja demokratiji. Da bi se što bolje manipu-lisalo ljudima potrebno je razbiti porodicu, ta -ko da ni muževi ni žene (ni očevi ni majke) ne -maju nikavu odgovornost u zajednici koju zo -vu “bračnom zajednicom” (koja u stvari to ni -je). Kao što smo rekli u našoj knjizi “Brak iporodica”, brak je zajednica tri osobe: muškar-

72

Osnovi teokratije

ca, žene i Boga. Bog je prisutan u onim zajed-nicama koje imaju za cilj stvaranje dobrih ljudi.U demokratskim “brakovima” muškarac nemaobavezu da izdržava suprugu i decu, a ni ženanema obavezu da poštuje muža i da se brine odeci.

Da zaključimo, u teokratiji se robovi tretirajukao članovi porodice, ali imaju niži status u od -nosu na najuže članove porodice njihovog gaz -de. Gazda ili glava porodice je doslovno vlas-nik svega što postoji u porodici, ali ne u nekomvulgarnom smislu, već u smislu brige o ljudimai omogućavanja da svi članovi porodice posta-nu slobodni i nezavisni ljudi. Na kraju takavgazda dobija “krunu”, kao što je rečeno u Bib -liji: “Kruna su starcima unuci njihovi, a slava susinovima oci njihovi.”33 Otac koji je vodio slo-bodnu porodicu i uz Božje vođstvo stvorioslobodne i dobre ljude, moći će da vidi plodo-ve svog rada, a kada zađe u godine i kada musnaga oslabi, njegovi potomci će izražavati na -ročito poštovanje prema njemu i njegovomglavnom pomoćniku i saradniku u životu - nje-govoj supruzi.

Kakvo je stanje u brakovima demokratskih ze -malja veoma lepo je izraženo u rečima PaškaNikača iz Malesije, koji privremeno živi i radi ujednoj takvoj zemlji. On je izjavio: “Ovde su

73

Zakoni o porodici

mu ževi gosti u svojoj kući.” Zatim je u nekoli-ko rečenica pojasnio da se pod tim podrazu-meva da muževi u demokratskim zemljamamo gu u svakom trenutku da budu izbačeni izsvoje kuće ako ćuteći i pokorno ne otrpe mal-tretiranje svojih zlih žena, pošto žene mogu zanajmanju sitnicu da pozovu policiju, a onda popravilu, policija traži da muž “za pet minuta”napusti kuću. Nekada se dešava da muž budesproveden u zatvor zbog navodnog “maltreti-ranja” svoje žene (ovim ne želimo da kažemoda nema slučajeva maltretiranja žena od stranemuškaraca u demokratiji). Ukoliko je neoprav-dano izbačen iz kuće, muž može da tuži ženu,ali na to se niko ne odlučuje jer se unap red znaishod takvog sudskog procesa.

U najkraćem, zbog prihvatanja različitih, pot-puno suprotnih sistema vrednosti, zakoni obraku i porodici se veoma razlikuju u teokrati-ji i demokratiji. Deca koja izlaze iz takvih poro-dica jesu slika tih zakona.

74

Osnovi teokratije

Krivični zakoni u teokratskoj državi odnose sena dela koja su uperena protiv čoveka i njego-vog napretka, kao i protiv porodice i države -zajednica u koje se slobodni ljudi udružuju.Generalno, sva krivična dela mogu se svrstati uneku od dole navedenih krivičnih radnji:

- ubistvo- povređivanje- krađa- laž

Da bi se omogućio napredak i razvoj čoveka, iočuvanje njegovog duhovnog i fizičkog zdrav-lja, a time i opstanak porodice i države, predvi-đene su adekvatne kaznene mere protiv onihkoji ugrožavaju čoveka i zajednice koje on for-mira (porodicu i državu). Te kaznene mere su:

- novčana kazna- prinudan rad- batinanje (do 40 udaraca bičem)- smrtna kazna

75

KRIVIČNI ZAKONI

Teokratski princip kažnjavanja glasi: “Svakomepo delima njegovim.”1 U nastavku ćemo neštoviše reći o načinu sankcionisanja svakog odgore navedenih krivičnih dela.

Ubistvo. Postoje tri vrste ubistva: 1) kada jeizvršilac ubistva želeo da izazove smrt nevinogčoveka, 2) kada izvršilac ubistva nije želeo daizazove smrt nevinog čoveka, 3) ubistvo u sa -moodbrani.

Prva vrsta ubistva se naziva “zločin ubistva” iza nju je predviđena smrtna kazna.2 Druga vr -s ta ubistva može predstavljati “zločin ubistva”ukoliko je osoba svojom nemarnošću izazvalasmrt jednog ili više nevinih ljudi. Na primer,ako čovek poseduje životinju koja može bitiopasna po ljude (kao na primer opasan pas ilibik), i poznato je da je njegova životinja opa-sna, a on nije vodio dovoljno brige o njoj, paživotinja usmrti nekog nevinog čoveka, ondaće vlasnik ovakve životinje biti osuđen na smrt,a njegova životinja ubijena.3 Ukoliko se nijezna lo da je njegova životinja opasna po ljude,pa do đe do nečije smrti ili povređivanja, vlas-nik životinje neće biti kriv.4

Slična je situacija i ukoliko bi čovek vozio auto-mobil pod dejstvom alkohola i usmrtio nevi-nog čoveka (ili više njih). Bez obzira što direkt -no nije želeo da izazove nečiju smrt, osoba pod

76

Osnovi teokratije

dejstvom alkohola ju je izazvala svojim neod-govornim ponašanjem zbog konzumiranja al -kohola, za koji se zna (za alkohol) da izazivapromenu stanja svesti i onesposobljava čovekaza normalno funkcionisanje. U tom slučaju bitakođe bila primenjena smrtna kazna. Ukolikone bi došlo do smrti, već samo do povređiva-nja, osoba koja je izazvala povređivanje moralabi da plati odštetu osobi, ili osobama, koje jepovredila, koliko sudije odrede.

Druga vrsta ubistva može da bude slučaj kojise ne može tretirati kao “zločin ubistva”. Uko -liko bi, na primer, tokom zajedničkog rada višeljudi došlo do povređivanja nekog od njih, i tonenamernom aktivnošću nekog drugog, takoda bi nastupila smrt, osoba koja je izazvalasmrt ne bi podlegala smrtnoj kazni. Slučaj kojije opisan u Bibliji jeste slučaj ljudi koji sekudrva, kada jednom od njih, prilikom zamahasekirom, odleti metalni deo sekire i usmrti dru-gog čoveka. Osoba čiji je metalni deo sekireuzrokovao ubistvo provešće određeno vreme ukućnom pritvoru.5

U slučaju samoodbrane, osoba ima pravo daubi je osobu koja je napada sa smrtnom pret-njom.6

Pod trećom vrstom ubistva ili ubistvom u sa -moodbrani se podrazumeva i slučaj kada lopov

77

Krivični zakoni

dođe noću na nečije imanje ili nečiju kuću sanamerom da nešto ukrade. Vlasnik imanja ilikuće ima pravo da ubije lopova i da nikome zato ne odgovara.7 Ukoliko lopov dođe tokomda na sa istom namerom, vlasnik nema pravoda ga ubije, osim ukoliko lopov fizički ne nasr-ne na njega.8 Vlasnik po danu može da vidiiden titet lopova, da pokuša da ga uhvati, i daprema njemu primeni srazmernu silu - onukoju bi lopov pružao kao otpor. Bio uhvaćenili ne, prema lopovu će biti primenjene sankci-je u skladu sa zakonom, o čemu ćemo neštoviše reći u paragrafu o krađi.

Povređivanje. Ukoliko neki slobodan muška-rac, ili neko iz njegove porodice ko je pod nje-govom upravom (dete, žena ili rob), ili njegovaživotinja, povredi nevinog čoveka, takav muš -karac će morati da plati odštetu povređenomčoveku u skladu sa veličinom povrede, kolikosudija odredi.9 Sudija ima pravo da donese pre-sudu kojom bi se izazvala fizička povreda ono -ga ko je izazvao povredu, po principu “oko zaoko, zub za zub” (svakome po delima njego-vim).

Ukoliko do povređivanja dođe u sukobu osobakoje su sve odgovorne za izazivanje sukoba,sudija će odrediti da li neko od njih, i u kolikojmeri, treba da plati odštetu nekom drugom.

78

Osnovi teokratije

Ukoliko sin povredi oca ili majku psujući ih iliproklinjući ih, biće kažnjen najtežom kaz-nom.10

Krađa. Pod krađom se ne podrazumeva krađačoveka, pošto se krađa (otmica) čoveka tretirakao ubistvo čoveka i za otmicu čoveka je pro-pisana smrtna kazna.11

Krađa se sankcioniše u skladu sa dve stvari: 1)da li je lopov uništio ili oštetio ono što je uk -rao, i u zavisnosti od 2) vrednosti ukradenestvari.

Ukoliko lopov nije potrošio novac koji je uk -rao, ili nije prodao ono što je ukrao, ili nije oš -tetio ono što je ukrao (na primer, nije zaklao ipojeo životinju), moraće da vrati vlasniku dup -lu vrednost onoga što je ukrao.12 Ukoliko jelo pov potrošio novac koji je ukrao, ili je pro-dao ili oštetio ono što je ukrao, platiće četiri ilipet puta veću vrednost od vrednosti robe ko -ju je ukrao. U Bibliji je dat primer u kojem senavodi da je za krađu ovce potrebno da lopovvrati vlasniku četiri ovce, a u slučaju krađe volatre ba da vrati vlasniku pet volova.13

Laž. Laž se u teokratskoj državi sankcioniše uskladu sa štetom koju je određena laž trebalada uzrokuje čoveku ili ljudima protiv kojih seiznosila laž. Ukoliko je laž iznošena da bi izaz-

79

Krivični zakoni

vala smrt čoveka, onaj koji je iznosio laž bio bisankcionisan smrtnom kaznom.14 Sudije bi udru gim slučajevima odlučivale o šteti koju jeodređena laž mogla, ili je trebala, da uzrokujenekom čoveku ili ljudima, i u skladu sa tom po -tencijalnom štetom bi osoba koja je iznela lažbila sankcionisana. Kazna za takvu laž (koja ni -je smrtna kazna) može da bude novčana kazna,batinanje (bičevanje do 40 udaraca bičem)15 iprinudan rad (ropstvo) - nešto od toga, ili svekazne zajedno.

Možemo da vidimo da se u teokratiji svi oblicidestruktivnog ponašanja sankcionišu sa ciljemda se krivično delo više nikada ne ponovi, a dase u isto vreme, ako je ikako moguće, pružišan sa osuđenom da se pozitivno promeni. Sadruge strane, u demokratiji se svi oblici nemo-ralnog ponašanja maksimalno podstiču i zako-nom štite, jer što su ljudi nemoralniji, to je sanjima lakše manipulisati. Pošto su skoro svistanovnici demokratskih društava prihvatiliropstvo i potpuno su zavisni od sistema, pod-sticanje i širenje kriminala, terorizma i nemora-la svake vrste u takvim društvima još više vezu-je porobljeni narod za državne vladare tražećiod njih da ih bolje zaštite. Vladari onda uvodejoš restriktivnije i strože zakone, i stepen rop-stva još više pojačavaju, tako da se narod jošviše osiromašuje kroz nove “antiterorističke

80

Osnovi teokratije

državne projekte” koji se finansiraju iz novihvećih poreza.

Naravno da je svaki oblik traženja pravde oddržavnih institucija u demokratskim društvimabesmislen i uzaludan, jer to podrazumeva više-godišnje sudske procese od kojih oštećeni imaviše štete nego koristi, pa čak i u slučaju da“do bije” spor na sudu. U praksi to znači da akorazbojnik napadne čoveka da mu otme tašnu sanovcem, za napadnutog čoveka je bolje dapreda razbojniku tašnu nego da pruži otpor, jeru slučaju da u samoodbrani povredi napadača,najverovatnije će biti optužen i osuđen za “pre-komernu upotrebu sile“ i nanošenje “teškihpov reda” napadaču. Na kraju presude će mubi ti savetovano da se sledeći put, u slučaju slič-nog napada, obrati policiji za pomoć (policijikoja po opisu zanimanja ima zadatak da štitikriminalce u de mokratskom društvu, počev odonih na samom vrhu države, pa sve do dileradroge i ostalih kojih rade za državne organe upromociji i uspostavljanju demokratije).

U slučaju da se stanovnik demokratske državeogreši o vlast, u smislu da ne plati porez navreme ili na neki drugi način ugrožava demo-kratiju (čitaj “okupaciju”), pravosudni organiće reagovati brzo kao u slučaju zle supruge ko -ja se žali na svog muža koji je “maltretira”.

81

Krivični zakoni

Čovekov organizam se sastoji od više hiljadamilijardi ćelija od kojih skoro svaka u sebi sadr-ži informaciju. Tačna i kvalitetna informacija unašim ćelijama je veoma važna za pravilno izdravo funkcionisanje organizma. Kada dođedo negativne promene u ćelijskoj informaciji,posledica može biti bolest ćelije i celog orga -niz ma, uključujući i smrt. Nezdravim načinomživota roditelj može da izazove negativne pro-mene i ćelijskim informacijama svog organiz-ma i da te negativne promene prenese na svojepotomstvo, što se veoma često manifestuje bo -lešću dece.

Međutim, veoma je važno istaći da su skorosve negativne promene u ćelijskoj informacijičoveka uzrokovane negativnim informacijamakoje ulaze u njihov um putem vaspitanja, obra-zovanja i pod uticajem medija. Najčešća slika usavremenom svetu, vezano za informaciju, jes -te da se čovek od malih nogu bombarduje laž-nim informacijama koje izazivaju najrazličitije

82

NE STAVLJAJ PREPREKUPRED SLEPCA

oblike bolesti i prevremene smrti. De ca se odnajranije dobi stavljaju pred televizor gde gle-daju destruktivne scene crtanih filmova u koji-ma mačak Tom juri miša Džerija sa sekirom, aovaj njemu uzvraća sa testerom. Kako vremeodmiče, Tom i Džeri postaju zaista be zazleni upoređenju sa okrutnim monstrumima koji supreuzeli primat u dečjim programima. Istra ži -vanja pokazuju da su scene nasilja i destrukcijenajzastupljenije upravo u dečjim prog ramima.1

Bez roditeljske ljubavi i pažnje, kao i adekvat-nog vaspitanja, deca postaju žrtve ulice i ateis -tičkog sistema obrazovanja u kojima dobijajunajrazličitiji spektar lažnih informacija koje ihpozivaju na samodestrukciju i ropstvo raznimzabludama. Kako dete odrasta, tako se stepenlažnih informacija kojima su zapljusnuti inten-zivno pojačava. Ubrzo počinju da uče da u sve -tu ne postoje apsolutna moralna načela, da ječovek potomak majmuna i da nije “ništa stra-šno” ako se čovek ponaša kao majmun. Kadadeca vide da se njihovi roditelji i nastavnici zai-sta ponašaju kao majmuni, i gore od majmuna,mnogi verovatno pomisle da su potomci dino-saurusa pa tako počinju i da žive.

Pošto je zakonodavstvo u savremenom svetuta ko uspostavljeno da veliča i uzdiže svaki ob -lik destrukcije, ljudi širom sveta masovno slede

83

Ne stavljaj prepreku pred slepca

pogrešnu informaciju kojom su zapljusnuti.Kriminalci, ubice, prostitutke, dileri droge, pre-varanti, kockari i ostali robovi zabluda veličajuse u svim medijima kao najuspešniji i najsreć-niji ljudi na planeti (i univerzumu), a posledicaje veliko propadanje i stradanje ogromnog bro -ja ljudi zbog promovisanja lažne informacije -najteže bolesti se lažno prikazuju kao najvećioblici uspešnog života i napretka.

U teokratskoj državi je svaki oblik lažnog in -formisanja najstrože zabranjen. Uslov opstan-ka jedne države jeste adekvatna dostupnostpra vilne informacije do svih pojedinaca, kao isankcionisanje pronošenja svih oblika lažnihin formacija koje mogu da izazovu bolest, smrtili neki drugi oblik destrukcije među ljudima.

Generalno, postoje tri vrste informacija:

- istinita informacija- delimično istinita informacija- lažna informacija

Način na koji se laž najčešće promiviše u savre-menom svetu jeste putem delimično istinitihinformacija, a kako ljudi moralno degradiraju ipostaju sve manje sposobni da prepoznaju lažod istine, lažna informacija postaje sve višezas tupljena. Delimično istinita informacija se

84

Osnovi teokratije

pro moviše po principu: “Laž treba zaodenutisa onoliko istine da laž izgleda verovatna.”

Razlog zašto je veoma važno da mladić pazikada se ženi jeste informacija. Ukoliko se oženisa devojkom koja je pogrešno vaspitana i nau-čena, informacija koju će ona preneti njegovojdeci može biti smrtonosna i za njega i za širuzajednicu. Na sličan način, neozbiljni muškar-ci, koji su na neki način došli u posed lažneinformacije i prihvatili je kao kodeks ponašanjau svom životu, moraju da budu stavljeni podkontrolu staratelja da ne bi promovisanjem lažinaudili ljudima sa kojima dolaze u kontakt.

Pravilno vaspitanje i obrazovanje čoveka pove-zano je sa pružanjem istinite informacije. Do -laženjem u posed istinitih informacija čovek seosposobljava da prepoznaje istinu od laži i dakvalitetno funkcioniše, što doslovno znači fi -zič ki i duhovni opstanak kao slobodno biće uovom nemilosrdnom svetu ratnih sukoba. Prvekvalitetne informacije čovek bi trebao da dobi-je u najnižem uzrastu od svojih roditelja, a to -kom daljeg razvoja roditelji bi trebali da nasta-ve sa davanjem kvalitetnih informacija svojojdeci i da ih tako pripremaju za život i osposo -bljavaju za koristan rad, da bi kao odrasli ljudimogli da budu slobodni i da učestvuju u veli-koj misiji stvaranja dobrih ljudi.

85


Najvažnija informacija do koje čovek može dadođe jeste ona vezana za pitanje nastanka isvrhe postojanja čoveka i ovog sveta. “Temeljsvih temelja i stub mudrosti je znati da postojiBog”,2 glasi izreka kojom bi mogla da se opišenajvažnija informacija koja postoji. Samo čo -vek koji je upoznat sa činjenicom da je ovajsvet stvoren i da su najveće bogastvo dobri lju -di, može da dostigne najveće domete sreće iuspeha u životu.

“Ko se hvali, neka se hvali time što mene poz-naje”,3 kaže Tvorac. Poznavati karakter Tvor -ca, znači poznavati ideal ka kome čovek trebada teži, jer je to uslov svakog napretka i sreće uživotu. Zato poznavanje Božjeg pisanog otkri-venja ili Njegovog ljubavnog pisma čoveku(Biblije) predstavlja najveći domet saznanja iinformisanosti koji čovek može da dosegne.Zakoni kako ovaj svet funkcioniše, a naročitoduhovni zakoni koji karakterišu odnose izme-đu duhovnih bića - Boga i Njegovih stvorenja,jeste nešto sa čime bi svako trebao da budeupoznat da bi mogao kvalitetno da živi. Poz -navanje ovih zakona je uslov slobode jednogpo jedinca. Oni koji nisu upoznati sa zakonimakoji postoje u ovom svetu neće biti u stanju darešavaju svakodnevne probleme sa kojima sesusreću i predstavljaće problem svima sa koji-ma dođu u kontakt. Takve osobe će u teokrat-

86

Osnovi teokratije

skoj državi morati da budu pod kontrolom sta-ratelja.

“Ne stavljaj prepreku pred slepca”4 jeste jednaod zapovesti koju je Tvorac dao čoveku. Ljudikoji su neinformisani predstavljaju, na određennačin, slepe osobe sa kojima je moguće mani -pu lisati. Bog nas upozorava da ne zloupotreb-ljavamo znanja i mogućnosti sa kojima raspo-lažemo da bismo povredili druge ljude. Na ža -lost, savremeni čovek je zapljusnut lažnim in -formacijama, a zatim kao pravom slepcu na no -se mu se povrede svake vrste. Umesto da de cabudu pravilno informisana od svojih ro ditelja izaštićena sa njihove strane od savremenih kri-minalaca i ubica, ona se uče da budu slepa iveoma ranjiva, da bi kao neobučeni, nesposo-bni i potpuno nespremni vojnici bili poslati naminsko polje ovoga sveta. Oni koji prežive pr -va minska polja i malo odrastu, bivaju kon-stantno bombardovana lažnim informacijama ipritiscima da pretrčavaju druga minska polja ida se igraju ruskog ruleta, preko obaveznogsis tema obrazovanja i medija.

Zakoni demokratskih društava, uspostavljeniod strane najokorelijih kriminalaca i ubica, pro-movišu širenje lažnih informacija i apsolutnuzaš titu onih koji te laži promovišu. “Pro fe si o -nalni lažovi” ili novinari, zaštićeni su kao beli

87


medvedi (retke životinje) u svim demokratskimdruštvima. Upravo su ti novinari prva linijafronta vodećih svetskih kriminalaca. Ono štosu nekada bile plaćene ubice, danas su postalinovinari koji lažnim informacijama mogu daubiju skoro svakog čoveka. Kompromitovatinevinog čoveka i oduzeti mu dostojanstvo rav -no je činu ubistva, jer čovek bez dostojanstvanije čovek. Dostojanstvo je u stvari Božje obli-čje koje čovek ima u sebi i koje bi trebao daunapređuje i razvija. Bića koja nemaju Božjeob ličje i ne razvijaju ga jesu životinje, koje obi -č no nazivamo “stokom”. Sa stokom se lakomo že manipulisati, baš kao i sa “slepcem” kojine zna za istinitu informaciju. Na jeziku Bib -lije, reč “glup čovek” (hebrejski “baar”) potičeod reči “stoka” (hebrejski “beir”).

Koliko je velika sprega između savremenihsvet skih novinara i vodećih kriminalaca, svedo-či činjenica da svaki politički ili neki drugi su -parnik svetskoj demokratskoj eliti može u sva-kom trenutku da bude ubijen, a da mediji obja-ve da je poginuo u saobraćajnoj nesreći ili“nes rećnim slučajem”. Savremeni čovek tolikoveruje medijima, da će veoma retki posumnja-ti u novinarske laži.

Činjenica je da je ceo savremeni svet stavljenpod kontrolu istog svetskog centra laži kojeg

88

Osnovi teokratije

čine ujedinjeni svetski kriminalci. Informacijekoje se objavljuju iz tog centra, preko nekolikonajpoznatijih svetskih novinskih agencija, ob -javljuju svi svetski mediji. Lokalni mediji su vr -lo dobro upoznati kakve informacije smeju daobjavljuju i koje koncepte smeju da promovi-šu, tako da danas imamo da su svi značajnijisvetski mediji potpuno pod kontrolom malegru pe najokorelijih kriminalaca i okultista (okojima smo više govorili u našoj knjizi “Kovlada svetom”). Tako imamo da se najnemoral -niji ljudi, kao što su ubice, prostitutke, satanisti,pedofili, narkomani, homoseksualci, dileri dro -ge i njima slični veličaju u svim svetskim medi-jima i tako postaju idoli novim generacijama.Ta kođe, najveći ratni zločinci iz istorije, koju sudo pre nekoliko godina bili na stubu srama, da -nas su postali “velikani” i “veliki borci za ljud-ska prava i demokratiju”. U isto vreme, svi kojise usude da brane svoje bližnje i svoj na rod odfizičkog i duhovnog genocida ujedinjenih svet-skih satanista bivaju gonjeni kao divlje zveri,hapšeni, satanizovani preko medija ili ginu uatentatima koji se prikazuju kao “nes reć ni slu-čajevi”.

Zakonom o obaveznom ateističkom i sekular-nom obrazovanju, koji je usklađen u celom de -mokratskom svetu, nastavlja se satanizacija izag lupljivanje čitavih generacija. Lišeni rodi -

89


telj ske ljubavi, vaspitanja i elementarnog zna-nja o životu, mladi naraštaji dospevaju u kan-dže ateističkih učitelja, nastavnika i profesorakoji kao veliki robovi demokratskog sistemapristaju na svaki destruktivan oblik nastavnogplana i programa samo da bi zadržali svoj po -sao, bednu platu i neki lažni status u društvu.Stravičnom nedisciplinom u školama i ogrom-nom količinom nepotrebnih i lažnih informa-cija kojima se mlade generacije zapljuskuju,stva ra se divlji i neobuzdan naraštaj sa kojim jemoguće manipulisati na svaki mogući način.“Najbolji đaci” takvih “obrazovnih institucija“postaju glavni promoteri demokratije i sataniz-ma u svojim državama, a međunarodna zajed-nica na poseban način brine o njima, obezbe-đuje im stipendije, veliča ih u medijima i svimapokazuje “ko su najuspešniji, najnapredniji inajsrećniji ljudi u društvu”.

Jedna od glavnih svrha teokratije je da sprečiši renje lažnih informacija i satanizaciju društva.Zakoni teokratske države, po pitanju širenjainformacija, uspostavljaju se na način da se nedopusti da ljudi postanu slepci i stoka, već dabudu slobodni i napredni, i da se razvijanjemBož jeg obličja u sebi osposobe za najuzvišeni-ju misiju koja će ih učiniti bogatim i srećnim -misiju stvaranja prijatelja i dobrih ljudi. To upraksi znači da je u teokratskom društvu nedo-

90

Osnovi teokratije

pustivo da duhovno slepe i nemoralne osobevaspitavaju decu i kontrolišu sistem obrazova-nja i medije, kao što je to slučaj u demokrat-skim društvima. Promovisanje lažnih informa-cija se u teokratkoj državi sankcioniše na svenačine, uključujuči i smrtnu kaznu, u zavisnos -ti od stepena destruktivnosti objavljene lažneinformacije.

Važno je istaći da postoje dve glavne grupe laž-nih informacija koje se agresivno promovišu usavremenim de mokratskim društvima prekome dija i sistema obrazovanja:

- lažno prikazivanje da ovaj svet nema Tvorca(najvažnija laž demokratije)- lažno prikazivanje da je destrukcija pozitivnaili u celini, ili u “malim količinama” (ova lažproizilazi iz prethodne)

Najvažnija laž demokratijeSve što je stvoreno ima svrhu svog postojanja.Na primer, automobil ima svrhu i smisao svogpostojanja, baš zato što je stvoren. Njegovusvr hu određuje konstruktor automobila (ilitvorac au to mobila). Sve što je vezano za auto-mobil, a u skladu je sa svrhom njegovog stva-ranja, označava se kao “dobro”, a ono što nijeu skladu sa svrhom označava se kao “zlo”. Svr -ha stvaranja automobila jeste da se čovek brže

91


i lakše preveze sa jednog mesta na drugo. Akose automobil koristi u tu svrhu, onda je to neš -to što je “dobro”. Ako bi se automobil koristioda se ga ze ljudi na ulici, onda bi to bilo suprot -no svrsi njegovog stvaranja i označilo bi se kao“zlo”. U isto vreme, konstruktor automobila jeupostavio zakone po kojima bi automobil naj-bolje mogao da ostvari svrhu svog postojanja(kako da se održava, koje gorivo i ulje treba dakoristi itd).

Na sličan način, ako je čovek stvoreno biće,on da je njegov Tvorac odredio svrhu i smisaonjegovog postojanja i života. Sve ono što biradio u životu, a što bi bilo u skladu sa svrhomsvog postojanja označilo bi se kao “dobro”, aono suprotno kao “zlo”. Međutim, ako nemaTvorca i ako je čovek nastao slučajno u svemi-ru, onda čovekov život nema svrhu i smisao,pa prema tome ne postoje kategorije kao što su“dobro” i “zlo”. Bez postojanja svrhe i smisla,sve vrednosti u životu postaju subjektivne ipod ložne hiru pojedinca. Moralnost postajestvar dogovora i glasanja, a može i da se odba-ci ako ne služi nečijem trenutnom cilju. Upravoiz takvog stava proizilazi savremena životna fi -lozofija savremenog čoveka u demokratskimdruštvima: “Ukoliko ćeš sa tim ima ti trenutnukorist ili zadovoljstvo, učini to.”

92

Osnovi teokratije

Činjenica je da postoji ogroman broj naučnihinformacija i logičkih primera koji dokazuju dapostoji Tvorac i da je čovek stvoren sa svrhomi smislom.5 Svrha čovekovog postojanja je daučestvuje sa svojim Tvorcem u velikoj misijistva ranja dobrih ljudi, i jedino kroz tu misijučovek može doživeti sreću i puninu radosti uživotu.

Koliko je istinita informacija važna za čoveko-vu sudbinu, svedoči primer najpoznatijeg svet-skog ateiste, osobe poznate pod nadimcima:“ikona ateizma” i “šampion ateizma”. Dr En -toni Flu, autor brojnih ateističkih knjiga, sus -reo se na jednom predavanju sa dva pitanja, odkojih je na prvo znao da odgovori, dok je dru -go izazvalo preokret u njegovom umu. Jedanreligiozni naučnik ga je najpre upitao: “Gde jenastala ova knjiga?” Dr Flu je odgovorio: “Uštampariji.” Usledio je prigovor osobe koja jepostavila pitanje: “Knjiga sadrži informaciju, ainformacija nastaje u umu pisca. Dakle, knjigaje nastala u umu pisca, da li se slažete?” “Da,slažem se”, odgovorio je Dr Flu.

A onda je usledilo drugo pitanje: “Ćelije svihži vih organizama sadrže izuzetno složenu in -formaciju. Gde je nastala ta informacija?”

Dr Entoni Flu je ćutao. Nekoliko meseci jepokušavao da pobegne od jasnog zaključka na

93


ko ji ga je navodilo ovo pitanje. Na kraju, naj-poznatiji svetski ateista je izašao pred kamere ipriznao: “Suočen sa jasnim činjenicama, mo -ram da priznam da postoji Tvorac.”6

Upravo tako - izuzetno složena informacija ućelijama svih živih organizama nije mogla danastane slučajno, već je morala da nastane unečijem umu. Ozbiljni naučnici nemaju dilemeo kom se Umu radi.

Međutim, postojanje Tvorca ukazuje na posto-janje svrhe i smisla čovekovog postojanja, a sa -mim tim i na kategorije “dobra” i “zla” koje jeTvorac definisao. Zato se savremeni mediji isis tem obrazovanja u demokratskim društvimaiz sve snage upinju da dokažu da je svet nastaoslučajno, jer onda čovekov život nema smisao,i ne postoje tačno definisane kategorije dobra izla. Teorija evolucije, nastanak svemira i čove-ka od velike eksplozije (Velikog praska), razvojod majmuna do čoveka, milijarde godina evo-lucije svemira, planete Zemlje i čoveka, jesuglavne slike svih medija i “obrazovnih” prog -rama u demokratskim društvima. Na taj načinse ljudski umovi oblikuju da veruju da nepostoje apsolutna moralna načela i prihvata semo ralni relativizam. U isto vreme, priprema seput za drugu grupu laži koja se kao lavina ob -rušava na savremeno čovečanstvo. Novinski

94

Osnovi teokratije

naslovi i udarna “naučna” otkrića demokratijeuzvikuju:

“Istraživanja pokazuju da su homoseksualcibo lji roditelji od heteroseksualaca (bračnogpara muško-žensko)!”

“Konzumiranje marihuane i drugih droga uma lim količinama je blagotvorno i zdravo!”

“Vodeći umovi sveta su konzumirali neku vrs -tu droge koja ih je dovela do uspeha!”

“Studenti koji češće menjaju seksualne partne-re manje su podložni stresu!”

“Religiozni roditelji sa puno dece mnogo češćezlostavljaju svoju decu!” itd, itd.

Naučnici, političari i novinari koji se naročitoistaknu u promociji slučajnog (evolucionog)nastanka čoveka i svemira, “dokazivanju” dačovekov život ne ma svrhu i da je uživanje udestrukciji najbolji izbor za čoveka, bivaju na -građeni najvećim od likovanjima svetskih drža-va i vlada, kao i svetske “naučne” zajednice.

Vrlo je interesantno da su navodne teorije Ve -likog praska, nestanka dinosaurusa zbog udaraasteroida, teorija osunčavanja i druge ateističketeorije zasnovane na evolucionizmu, u početkunailazile na podsmeh i odbacivanje od samihateista, ali kada je uočeno da nemaju nijedno

95


bolje objašnjenje, onda su ove lažne teorijepos tale naučna dogma - svete krave nauke.7

Koliko je evolucionizam i slučajan nastanakčo veka i svemira važan za funkcionisanje de -mokratije svedoči i nedavna rezolucija Evrop -ske Unije o “opasnosti kreacionizma” (kreaci -onizam je naučni pravac koji naučno dokazujepostojanje Tvorca i autentičnost Biblije). Upu -ćena je poruka svim vladama i akademijamana uka da se “ujedine” u borbi protiv ove “pse -udo-nauke”.8

Dakle, u vreme kada se svet politički ujedinju-je na svim nivoima, i kada se isto dešava na po -lju religije, nastao je problem sa jednim kon -cep tom - doslovnim biblijskim konceptom. Sa -vremenom čoveku se sugeriše da prihvati bi lokoji politički i religijski koncept - samo ne dos -lovni biblijski koncept. Razlog je jasan - doslo-vni biblijski koncept ukazuje na postojanjeTvorca, na svrhu i smisao života, i na mo ralnezakone koji su tačno definisani. U tom kon-ceptu nema prostora za moralni relativizam iglasanje po pitanju šta je dobro, a šta zlo. Takavkoncept ne dopušta manipulisanje ljudima ipro moviše potpuno drugačiji sistem vrednostiod onog koji se danas agresivno promoviše udemokratskim društvima.

96

Osnovi teokratije

Važno je još jednom naglasiti da je informacijakoju čovek dobija u najnižem uzrastu, najvaž-nija informacija u njegovom životu. Zato netreba da čudi da su najpoznatiji svetski mani-pulatori izjavljivali: “Dajte nam dete do sedmegodine, a vi posle sa njim radite šta hoćete.”Pravilna informacija je neophodna za opstanakjednog društva, jer od nje direktno zavisi čove-kovo zdravlje, kao i zdravlje njegovih potoma-ka.

97


Jedno od najlepših obećanja koje je Tvorac daočoveku, jeste ono vezano za zdravlje. Naime,Tvorac je obećao da čovek neće bolovati od“nijedne bolesti”, ako bude živeo po zakonimakoje je On uspostavio.1 Ne treba biti veliki me -dicinski stručnjak pa razumeti opravdanostjed nog ovakvog obećanja. Ako odemo u priro-du, nećemo naići na bolesne životinje, osim usredinama gde je čovek svojim štetnim utica-jem izazvao pomor i uništenje.

Svima su nam poznati brojni slučajevi ljudi kojisu živeli, ili još uvek žive, u prirodnom ambi-jentu, koji su fizički aktivni, konzumiraju pri -rod nu i zdravu hranu, udišu čist vazduh, okru-ženi su toplinom i ljubavlju svojih ukućana, iimaju dug životni vek bez ikakvih bolesti. Čo -vek je zaista stvoren da živi bez bolesti, a akopogledamo koji su uzroci bolesti savremenihljudi videćemo da su svi uzroci povezani sa čo -ve kovim kršenjem prirodnih zakona. Drugimrečima, savremeni čovek je izabrao da sebe

98

NIJEDNA BOLEST

truje i uništava. Statistički gledano, skoro 80%svih savremenih bolesti je uzrokovano od stra-ne samo četiri štetna faktora:

- nezdrava ishrana- nedovoljna fizička aktivnost- pušenje duvana- konzumiranje alkohola

Ostalih 20% uzroka bolesti uglavnom čine: in -fektivne bolesti, razni otrovi, upotreba vatre-nog oružja, neadekvatno seksualno ponašanje,sa obraćajne nesreće i konzumiranje ilegalnihdro ga (legalne droge su duvan, alkohol, kofeini dr).

Svrha zdravstvenih zakona u teokratiji jeste dase omogući ambijent za dostizanje ideala koji ječoveku dat - društvo bez ijedne bolesti. I dokse savremena demokratska društva hvale veli-kim brojem savremenih bolnica, bezbrojnim“le kovima”, apotekama na svakom ćošku, og -romnim budžetima za zdravstveno osiguranje -što u stvari ukazuje da su takva društva teškobolesna, primena jednostavnih teokratskih za -kona dovodi do toga da medicinski radnici ne -maju koga da leče, već se njihov posao svodina preventivu - savetovanje ljudi kako da zdra-vo žive i da nikada ne budu bolesni, dok bi seu retkim slučajevima oboljenja primenjivalepri rod ne metode izlečenja. Glavni medicinski

99

Nijedna bolest

rad nici u jednom ozbiljnom društvu bi trebalida budu roditelji, koji bi svojim primerom ikvalitetnim informacijama pozitivno delovalina svoju decu i usmeravali ih na put zdravlja.

U teokratskom državnom uređenju zakonomje zabranjena proizvodnja i distribucija bilokak ve vrste otrova čijim bi korišćenjem moglada se izazove bolest i smrt čoveka.2 Oni koji bise usudili da se bave takvim poslom bili bi ade-kvatno sankcionisani, u skladu sa potencijal-nom štetom koju bi mogli da izazovu. To prak-tično znači da bi proizvodnja i distribucija vo -dećih uzročnika bolesti i smrti, kao što su nez -drava hrana, duvan, alkohol i dr, bilo najstrožezabranjeno. Zbog velike neinformisanosti sav -remenog čoveka, u nastavku ćemo reći nekoli-ko reči o gore navedenim vodećim faktorimakoji uzrokuju najviše bolesti kod ljudi.

Nezdrava ishrana. Kompletan čovekov sis - tem za varenje predviđen je za konzumiranjebiljaka - usna duplja, jačina želudačne kiseline,dužina creva i drugi čovekovi organi za varenjejesu organi biljojeda. Poznato je da su biljke je -dini proizvođači hrane na planeti zemlji, doksu životinje i ljudi potrošači ili konzumenti.Jas na naučna istraživanja pokazuju da biljkesadrže sve hranljive materije koje su potrebnečoveku.3

100

Osnovi teokratije

U svom odvajanju od prirode čovek se potpu-no okrenuo neprirodnom načinu ishrane. Bilj -ke pune hranljivih sastojaka, čovek je počeo daprerađuje i da im oduzima hranljivu vrednostda bi stvorio proizvod koji može što duže dastoji na policama prodavnica. Tim prerađenimi osiromašenim proizvodima dodaju se veštač -ki zaslađivači, pojačivači ukusa i konzervansikoji su najčešće veoma štetni i kancerogeni.4Ma sovno konzumiranje takvih nezdravih i ne -prirodnih namirnica dovodi do eksplozije naj-različitijih bolesti širom sveta, tako da je nez -drava ishrana postala vodeći uzrok smrti usavremenom svetu.5

Idući korak dalje, čovek je počeo da uništavaog romne površine zemlje, koje su nekada bilepokrivene šumama, da bi stvorio nove pašnja-ke za stoku.6 Umesto da se hrani prvostepe-nom hranom (biljkama), dominantne namirni-ce na stolu savremenog čoveka jesu namirniceživotinjskog porekla - ili prerađene biljke. Nataj način čovek ne samo da ne konzumira onošto je najzdravije, već uništava ogromne količi-ne prvostepene hrane, jer je:

- za 1 kg svinjetine potrebno je 7 kg biljne hra -neza 1 kg govedine potrebno je 4,9 kg biljnehra ne

101

Nijedna bolest

- za 1 kg piletine potrebno je 2,8 kg biljne hra -neza 1 kg sira potrebno je 2,8 kg biljne hrane - za 1 kg jaja potrebno je 2,7 kg biljne hrane7

(pod “biljnom hranom” se podrazumeva stan - dardna hrana za stoku kao što su žitarice i soja)

Napomenimo da su biljke superiornije u odno-su na namirnice životinjskog porekla u svimaspektima - ne samo da se lakše i brže vare, ne -go su najbogatije svim hranljivim sastojcima.8

Danas je konzumiranje prerađene i nezdravehrane postalo moda i stvar “napretka” jednogdruštva. Kada su nedavno pitali kineske selja-ke, da li dobro žive, ovi su odgovorili: “Živimobolje nego nekada. Pre pet godina uopšte nis -mo jeli meso, a danas jedemo meso pet putasedmično.” Sa takvim načinom ishrane, odmahje naglo porastao i broj tumora i drugih, do ta -da nepoznatih bolesti kod Kineza.

Konzumiranje mesa u svetu je u periodu od1950-1990. godine poraslo za 300%,9 a isto ta -ko rapidno su porasle i sve vrste oboljenja.Vodeće bolesti od koje umiru ljudi u savreme-nom svetu jesu bolesti srca i krvnih sudova.Pošto znamo da je holesterol glavni uzročnikzakrečenja krvnih sudova, a da holesterola ne -ma u biljkama, već samo u namirnicama živo-tinjskog porekla, onda dolazimo do jasnog za -

102

Osnovi teokratije

k ljučka zašto su bolesti srca i krvnih sudovapostali “ubica broj jedan u svetu”. Čovekov or -ganizam nema potrebu za unosom holesterolapošto njegova jetra proizvodi holesterola koli-ko je potrebno. Postoje i drugi štetni aspektiprekomernog konzumiranja namirnica živo -tinj skog porekla o čemu govore brojne studijei literatura.10

Situacija se dodatno pogoršava zbog nezasiteželje vlasnika mesne industrije za što većimpro fitom. U toj trci za novcem životinje na far-mama žive u nezdravim uslovima, oboljevajuod najrazličitijih bolesti, a činjenica da se 55%celokupne proizvodnje antibiotika u Americiubrizgava životinjama na farmama ili im se sipau hranu (do 1960. godine ovakva pojava je bilanepoznata),11 govori dovoljno o trenutnomsta nju u mesnoj industriji (primer Amerike jemo del onoga što se dešava u savremenom sve -tu).

Kao krajnji proizvod svega navedenog imamovelike supermarkete prepune mrtve, prerađenei nezdrave hrane, upakovane u lepu ambalažukao i svaki drugi oblik prevare. Čak i biljna hra -na koja se prodaje kao “prvostepena”, prošla jekroz višestruko prskanje najrazličitijim otrovi-ma i genetsku modifikaciju u laboratorijama,ta ko da na našoj planeti polako potpuno išče-

103

Nijedna bolest

zava ona hrana koja je u početku bila stvorenaza čoveka. I tako je ono, što je trebalo da služičoveku kao izvor energije i fizičke snage, pos -talo čovekov glavni izvor otrova i vodeći uz -ročnik bolesti i smrti.

Nedovoljna fizička aktivnost. Čovek je stvo-ren da živi i radi u prirodi. Fizički rad u priro-di je najzdravija fizička aktivnost za čoveka ko -ja ga čini i mentalno zdravim. Nedovoljnom fi -zičkom aktivnošću čoveku propadaju svi orga-ni, a naročito mišići, kosti i mozak. Čovekovmozak radi veoma otežano ako je telo pre kodana sve vreme fizički neaktivno. Imuni sistemslabi ako nema fizičke aktivnosti, i svi drugičovekovi potencijali se smanjuju. Jedan pozna-ti psihijatar je izjavio: “Pacijenti koji do laze dami se žale da boluju od depresije žive samo ugradovima, a iz sela mi niko ne dolazi.”12

Glavna fizička aktivnost u savremenom grad-skom načinu života jeste sport. Uglavnom je upitanju neka vrsta takmičarskog sporta, a broj-na naučna istraživanja jasno pokazuju kakotakmičarski sport veoma štetno deluje na čove-kov karakter. Ne samo da su oni koji se bavetakmičarskim sportom skloniji prevari, nego sudaleko više skloniji nasilju i seksualnom zlos -tavljanju u odnosu na one koji se ne bave ovak-vim aktivnostima.13 “Sreća” koju doživljavaju

104

Osnovi teokratije

spor tisti ne naliči sreći koju doživljavaju rodi-telji kada čine dobro svom detetu, niti je tosreća koju osećaju oni koji čine dobro svojimprijateljima. U pitanju je “sreća” koja veoma li -či na “radost” krvoločnog ubice koji se radujezato što je nekome razbio glavu, prosuo cre vaili izlomio kosti.

Ono što dodatno podstiče savremenog čovekana neaktivnost i mentalno propadanje jeste gle-danje televizije. Istraživanja jasno pokazuju dagledanje televizije veoma negativno deluje načo vekov karakter. Na primer, u Južnoj Africido 1975. godine nije bila uvedena televizija. Uvremenskom rasponu od 30 godina pre negošto je televizija uvedena, stopa ubistava se sma-njila za 7%. U periodu od 12 godina posleuvo đenja televizije stopa ubistava je skočila130%.14 Slične podatke imamo širom sveta.

Pušenje duvana. Duvanski dim sadrži više od4000 otrovnih jedinjenja15 tako da predstavljavo dećeg izazivača raka u savremenom svetu.16

Svaki treći umrli čovek od raka oboleo je zbogpušenja duvana.17 Ova štetna aktivnost dovodido stvaranja najmanje 17 oblika raka i bezbroj-nih drugih oboljenja.18 Posle nezdrave ishrane inedovoljne fizičke aktivnosti, pušenje du vanaje vodeći uzročnik smrti u savremenom sve -tu.19

105

Nijedna bolest

Alkohol. Konzumiranje alkohola spada u samvrh aktivnosti koje dovode do bolesti i smrtičoveka. U svojoj beskonačnoj ludosti, savre -me ni čovek simulira procese truljenja i fer-mentacije iz debelog creva, stavljajući najboljebiljne plodove u veliku burad da se kvare i pro-padaju do stepena nepodnošljivog zaudaranja.Na kon toga tu odvratnu smesu “prerađuje” ipravi napitak koji ga čini još luđim i bolesnijim.

Koliko su alkoholni “napici” odvratni za miris,a ne samo za konzumiranje, svedoči primermo je devetogodišnje ćerke koju sam nedavnozamolio da prospe sadržaj boce viskija u WCšolju (jedan dobronamerni i neupućeni pozna-nik mi je poklonio bocu viskija kada je prvi putdošao u goste kod mene). Ćerka me je pitala dali mo že da vidi šta ima u toj “lepoj boci” prenego što je prospe. Dopustio sam joj. Kada jeotvorila flašu i pomirisala, napravila je kiselolice i prokomentarisala: “Kako ovo odvratnozaudara, sad ću da se ispovraćam.” Dok je išlapre ma WC šolji da prospe sadržaj boce, čuosam još jedan njen komentar: “WC šolja ćesigurno da se ispovraća kad ovo prospem unju.”

Jedna od najvećih laži u savremenoj medicin-skoj nauci jeste laž da je “alkohol koristan akose konzumira u malim količinama”. Pošto zva-

106

Osnovi teokratije

ničnu medicinu kontrolišu isti oni koji kontro-lišu politiku, ekonomiju, medije i skoro sve os -talo u ovom svetu, ne treba da čudi što jasna isveobuhvatna naučna istraživanja o štetnostialkohola u najmanjim količinama nisu dospelado širokog auditorujuma. Navešćemo podatkesamo nekoliko od tih brojnih istraživanja:

- Utvrđeno je da mala upotreba alkohola slabičovekov imuni sistem. Sposobnost tela da sebo ri sa bakterijama i virusima se smanjuje za67% nakon konzumiranja samo dva alkoholnapića (pod alkoholnim pićem se podrazumevačašica žestokog pića, čaša vina ili flaša piva).20

- Kod mlađih osoba (starosti 16-40 godina),na kon popijenih dva do tri pića, u narednih 24sata povećava se verovatnoća od šloga za 6 pu -ta kod muškaraca, i 7,8 puta kod žena, u odno-su na osobe koje uopšte ne piju alkohol.21

- Ostale bolesti i problemi izazvane umerenimkonzumiranjem alkohola (dva do tri pića sed -mič no): visok krvni pritisak, samoubistvo, rakdojke, rak debelog creva, men strualni bol, os -teporoza, gojaznost, gastritis, giht, hronični za -mor, cerebralna atrofija, fetalni alkoholni sin-drom, leukemija kod potomstva, nesrećni slu-čajevi, potenciranje velike upotrebe alkohola,sma njenje procesa rasuđivanja, predviđanja,mo ralnog razmišljanja i dr.22

107

Nijedna bolest

Mogli bismo još dugo da iznosimo činjenice oštetnosti ovih i drugih otrova kojima savreme-ni čovek uništava svoje zdravlje, ali verujemoda je ovo dovoljno da skrene pažnju čitaocu naono najvažnije. Za više informacija može sekonsultovati preporučena literatura na krajuknji ge.

Zdravstveno osiguranjeDa bi se sačuvalo zdravlje stanovnika jednedržave, potrebno je doneti i sporovoditi zako-ne koji bi sankcionisali sve oblike širenja bole-sti, a u isto vreme podsticali ljude da čuvaju iunapređuju svoje zdravlje. Očuvanje zdravljamoguće je sprovesti obezbeđivanjem dva ne o -phodna uslova:

- pravilna informisanost stanovništva- preuzimanje odgovornosti

Ozbiljna država bi morala da obezbedi da ljudibudu kvalitetno informisani o tome šta je zdra -v o za čoveka i kako sačuvati zdravlje. Glavniprenosioci ovih informacija bi trebali da buduroditelji, a zatim i svi ostali. Sistem obrazova-nja i mediji bi takođe morali da budu u funkci-ji ovog uzvišenog cilja, a svaki oblik širenjadezinformacije trebao bi da bude adekvatnosankcionisan.

108

Osnovi teokratije

Ono što je takođe veoma važno, jeste preuzi-manje odgovornosti. To znači da muž ili glavaporodice preuzima odgovornost za zdravstve-no stanje svoje porodice. On je već preuzeoodgovornost kada je izabrao da bude slobodančovek, a kao osoba koja je osposobljena za ula-zak u brak on preuzima zdravstvenu odgovor-nost prilikom odabira bračnog druga. Zdravljenjegove supruge će direktno uticati i na njego-vo zdravlje, kao i na zdravlje njegove dece.Uko liko dođe do bilo kakve bolesti, glava po -rodice ima obavezu da obezbedi adekvatnu po -moć i lečenje, i da sanira sve posledice koje bieventualno nastale kako bi porodica mogla danastavi normalno da funkcioniše. Ako to ni je ustanju da učini, dobiće staratelja koji će brinutio njemu i njegovoj porodici (drugim rečima,postaće rob i radiće za drugoga).

Već smo videli da ljudi i drugi organizmi kojižive u prirodi i po prirodnim zakonima nikadane oboljevaju, tako da je obećanje koje je Tvo -rac dao čoveku vezano za zdravlje zaista dos -tupno svakome.

Sa druge strane, u demokratskim društvima jesvaki oblik manipulacije dozvoljen i legalizo-van, tako da je ogroman broj ljudi teško boles -tan. Stanje sa manipulacijom ljudi je toliko alar-mantno, da je u najrazvijenijim demokratskim

109

Nijedna bolest

društvima loša medicinska usluga postalatre ći vodeći izazivač smrti (nezdrava ishrana,nedovoljna fizička akrivnost, pušenje duvana idr. uzrokuju bolesti zbog kojih nastupa smrt;vodeće bolesti zbog kojih nastupa smrt subo lesti srca i krvnih sudova, i rak, a sledeća“bolest” koja izaziva najviše smrti je loša medi-cinska usluga - vidi tabelu dole).

110

Osnovi teokratije

Vodeći uzroci smrti

Uzrok smrti Broj smrtnih slučajeva

- Srčana oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .710.760- Rak (maligne neoplazme) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 553.091- Medicinska nega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 225.400- Šlog (cerebrovaskularno oboljenje) . . . . . . . . . . . 167.661- Hronična oboljenja donjih disajnih puteva . . . . 122.009- Nesrećni slučajevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97.900- Dijabetes melitus . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69.301- Grip i upala pluća . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65.313- Alchajmerova bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 49.558

Smrt zdravstvenom negom

Broj Amerikanaca koji godišnje umru od:

- Davanje pogrešnih lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7.400- Nepotrebna operacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12.000- Druge sprečive greške u bolnicama . . . . . . . . . . . . 20.000- Infekcije dobijene u bolnicama . . . . . . . . . . . . . . . 80.000- Štetni efekti lekova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 106.000

(U gonjim tabelama su dati podaci iz SAD, koji predstavljajutrend u savremenom svetu.)

Dr Edgar Berman, savetnik američkog pred-sednika za medicinska pitanja i vanredni profe-sor na medicinskom fakultetu “John Hop -kins”, izrekao je neke potresne informacije:

“Barem oko 200.000 doktora koji se danas ba -ve medicinom u Americi (ili 80% svih doktora)su nesposobni... Procenjujem da su barem10% od ovih zapravo korumpirane varalice...Na žalost, samo mali postotak - sigurno manjiod 15% - su inteligentni, vredni, saosećajni imoralni lekari.”23

“Trka za novcem se pokazuje i u statistici. Ima -mo oko 1.500.000 nepotrebnih vađenja krajni-ka godišnje. Nekih 14.000 - 16.000 ljudi umresvake godine zbog 2.000.000 - 3.000.000 obav-ljenih nepotrebnih operacija. A samo Bog znakoliko stotina hiljada komplikacija je još bi -lo.”24

“U zadnjih 50 godina doktori su skrivili višeinfekcija, sakaćenja i patnje nego sve nesrećepro uzrokovane motornim vozilima.”25

“Studije sa univerziteta Kornel i Jejl pokazalesu da je 1.250.000 ljudi svake godine smeštenou bolnice zbog lekova koje su dobili na recept.Čak i u bolnici niste sigurni. Naše bolnice, čaki one najbolje, ‘proizvode’ 5.000.000 slučajevabolesti svake godine.”26

111

Nijedna bolest

Da bi se nastavilo sa još većim zdravstvenimsa kaćenjem i manipulisanjem, demokratskevlas ti su uvele “zdravstveno osiguranje” svojihgrađana. Primenjen je metod koji su koristiline moralni sveštenici u Srednjem veku, kada sumanipulisali narodom na polju religije. Oni sunudili naivnom narodu da može da upražnjavasve oblike nemorala i greha, ali da ako plate“religijsko osiguranje”, svi njihovi gresi će na -vodno biti oprošteni. Tako su ovi “sveštenici”imali cenovnik po kojem su ljudi mogli da plateza sve svoje grehe koje su počinili u prošlosti,kao i za one koje će počiniti u budućnosti. Ta -kođe, mogli su da plate i za gre he svojih živih imrtvih rođaka. Doslovno, mog li su da plate zasvačiji greh, bez obzira koliko on strašan bio.Na taj način su naivni ljudi mislili da su oslo-bođeni svake odgovor nos ti i živeli su nemoral-no i destruktivno, što je drastično smanjivalokvalitet njihovog života, dok su se nemoralnisveštenici bogatili i još vi še manipulisali ljudi-ma. Ljudi su u isto vreme verovali da će na tajnačin “izbeći pakao” koji Bog za njih navodnopriprema.

Savremeni demokratski sistem “zdravstvenogosi guranja” je verna kopija nekadašnjeg “reli-gijskog osiguranja”. Ljudima se danas nudi dažive kako kod žele, da upražnjavaju sve oblikenezdravog ponašanja, čak se i podstiču u tome,

112

Osnovi teokratije

a oni koji najviše uništavaju svoje zdravlje veli-čaju se kao osobe koje se “najbolje zabavljaju”i “najviše uživaju u životu”. Zauzvrat, od ljudise traži da plaćaju “zdravstveno osiguranje”, aobe ćava im se da će u slučaju bolesti imati“besplatno lečenje”.

I kao što su u Srednjem veku, ljudi koji su prih-vatili “religijsko osiguranje” od svog životapra vili pakao jer su upražnjavali sve oblike ne -moralnog ponašanja, tako i savremeni čovek udemokratskim društvima biva podstican na sveoblike nezdravog načina života, tako da odsvog života pravi pakao koji dostiže vrhunackada dospe u sav remene bolnice. Tamo ga do -čekuju “eksperti” koji imaju tačno utvrđene“me tode lečenja” za svaku bolest - metode ko -je je odredila farmaceutska ma fija. Željni novcai karijere, ovi “eksperti” vremenom potpunooguglaju na ljudsku bol i patnju i postaju slepiizvršioci želja svojih pretpos tavljenih - a to jema nipulacija i uništenje čoveka.

Kako se broj bolesnih ljudi u demokratskimdruštvima stalno povećava, tako poskupljuje i“zdravstveno osiguranje”. Kada narod dovolj-no oboli i propadne, i postane potpuno bespo-moćan, onda će biti ukinut ovaj postojeći sis -tem “zdravstvene zaštite”, a narod će biti pre-pušten sam sebi, kao što je to slučaj sa narodi-

113

Nijedna bolest

mo u gladnoj Africi gde 5% ljudi živi u izobi-lju, a 95% ljudi bukvalno umire od gladi, pot-puno osiromašen i bez skoro ikakve moguć -nos ti da bilo šta preduzme.

Ujedinjeni svetski kriminalci i ubice čak i ovuljudsku patnju, koju su upravo oni izazvali, ko -riste za svoju promociju, pa povremeno odne-su neku mrvicu hrane tim jadnim ljudima i sli-kaju se za svoje medije kao “dobrotvori”, da bišto brže i bolje i preostali deo svetske popula-cije doveli u to jadno stanje.

Zakoni teokratske države, vezano za zdrav -stve nu zaštitu, upravo imaju za cilj da sprečepropast stanovništva svoje države i da omogu-će njegov zdravstveni i svaki drugi napredak.Zato su zakonom muževima data velika ovlaš -ćenja, ali se od njih traži i velika odgovornost.

Kada smo govorili o zakonima o porodici, vi -deli smo da sinovi i kćeri ne mogu da se žene iudaju bez dozvole svojih roditelja (koji su slo-bodni) ili staratelja (ako im roditelji nisu slo -bod ni). U demokratiji to nije slučaj. Demok -ratski zakoni dozvoljavaju svakome da sa sva-kim ulazi u polne odnose, a ako dođe do rađa-nja bolesnog deteta, ili ako roditelji napuste de -te, demokratska država “preuzima brigu” otom detetu. Kakva je briga napuštene dece udemokratskim društvima ne treba da govori-

114

Osnovi teokratije

mo, jer je u pitanju sramota najgoreg ranga,kako od uslova u kojima ta deca žive, tako douslova pod kojima zaposleni u tim ustanovamarade.

Takođe, zakoni demokratskih država dozvolja-vaju ubistvo nerođene dece ili abortus. Netreba biti mnogo informisan pa shvatiti da se udemokratiji dozvoljavaju, i čak promovišu, svioblici uništenja čovekovog zdravlja i ubijanjaljudi.

U svetlu strašnih posledica prihvatanja demo-kratije i njenih zakona vezano za porodicu, netreba da čudi što je u teokratskom društvu uve-dena smrtna kazna za kurvarstvo. Dru gim reči-ma, osobe koje bez dozvole roditelja ili starate-lja ulaze u polne odnose, dakle, ne poštuju in -stituciju braka, bivaju kažnjeni smrt nom kaz-nom. Svako ko je razuman lako će uočiti da jeposledica kurvarstva smrt - tako što se ili nero-đena deca ubijaju putem abortusa, ili se rođenadeca prepuštaju na milost i nemilost destruk-tivnom demokratskom sistemu obrazovanja i“brizi” države, i tako od njih nastaju pravi sata-nisti - nemilosrdni i bezobzirni ljudi koji suspremni da počine svaki oblik zločina i krimi-nala zarad sticanja novca i karijere u ovom sve -tu.

115

Nijedna bolest

Poveriti na čuvanje novac kriminalcima, nerad-nicima i razbojnicima je prava katastrofa, alipoveriti nečije zdravlje kurvarima i neradnici-ma, to je mnogo veća katastrofa. Ako se nemo-ralnom čoveku dopusti da radi šta želi (kao štoje to dopušteno u demokratiji), on će najpreuniš titi svoje zdravlje i pod dejstvom raznihdroga koje su dostupne na tržištu postaće pra -va tempirana bomba gde god se pojavi. Da liće ubiti nekoga zbog malo novca koliko mu jepo trebno za flašu alkoholnog pića ili dozuheroina, ili će silovati nekoga, ili nešto treće,veoma je teško predvideti. Zakoni teokratijesprečavaju mogućnost da neko od sebe napra-vi ubicu, razbojnika i silovatelja. Kada se poro-dični od nosi i zakoni uspostave pravilno, ondase svi problemi brzo i lako rešavaju.

Teokratski zakoni vezano za zdravlje insistirajuna odgovornosti na nivou porodice. Zdravapo rodica je rasadnik zdravih ljudi. Sa ovakopos tavljenim zakonima, ne samo da će svakipo jedinac paziti na svoje zdravlje, nego će pa -ziti sa kim ulazi u brak, jer su posledice ulaskau brak sa bolesnom osobom katastrofalne. Uteokratiji ne postoji “zdravstveno osiguranje”već postoji “zdravstvena odgovornost”. Onajko narušava svoje zdravlje snosiće posledicesvo jih pogrešnih odluka. Ne samo da će u sa -mom startu biti sankcionisan od strane glave

116

Osnovi teokratije

porodice, staratelja ili šire zajednice, nego ćemo rati da snosi troškove svog lečenja ili even-tualnog narušavanja tuđeg zdravlja.

To takođe znači da vozači motornih vozilasno se odgovornost ako vozeći nekoga povre-de. U teokratiji oni ne mogu da se “osiguraju”kao što je to moguće u demokratiji. Njihovoosi guranje jeste njihova odgovornost za svo jezdravlje i zdravlje drugih ljudi. U slučaju nes -reće ili povrede, onaj koji je izazvao nesrećumoraće da plati sve troškove štete koju je izaz-vao.

Nemoguće je u jednoj knjizi opisati sve straho-te demokratskih zakona vezano za zdravlje.Za koni koje uspostavljaju kriminalci i najoko-relije ubice, mogu samo da budu onakvi kakvisu i njihovi autori - ubilački. Na primer, čim sedete rodi, odmah mu se ubrizgava koktel ot -rov nih supstanci koje bi navodno trebale daštite dete od bolesti. U pitanju su mnogo hva-ljene vakcine. Naivan i neinformisan naroduop šte ne zna šta sadrže vakcine, a veliki brojroditelja biva šokiran kada im posle vakcinaci-je dete postane paralizovano, oboli od neketeš ke bolesti ili umre. Možda samo da napo-menemo da je autizam bio nepoznata bolest usvetu dok 1943. godine nije uvedena vakcinaprotiv velikog kašlja.27 Ako znamo šta sadrže

117

Nijedna bolest

vak cine, onda pojava ovakvih i drugih obolje-nja i smrti ne treba da čudi.

Sadržaj vakcina.28 Vakcina nastaje tako što la -boratorijski tehničari uzimaju gnoj bolesnih ži -votinja (krava, svinja i dr) i onda pokušavaju daga “prečiste”, odnosno da stvore serum koji ćesadržavati mrtve ili oslabljene viruse i bakteri-je. Da bi umrtvili ili oslabili ove izazivače teškihbolesti, tehničari koriste različite vrste otrova.Na taj način nastaje vakcina koja se ubrizgavadeci i odraslim ljudima. Medicinski “stručnja-ci” će reći da ovi oslabljeni ili umrtvljeni virusii bakterije, kada se ubrizgaju u telo čoveka uvidu vakcine, podstiču njegov imuni sistem dastvara antitela, tako da u slučaju da se osobazaista zarazi nekom od bolesti protiv koje jevakcinisana, njegov imuni sistem će biti spre-man i ojačan da pobedi uzročnika bolesti.

Ovakvo objašnjenje je više nego skandalozno,a dokaz za to su nebrojeni slučajevi najtežihoboljenja i smrti širom sveta nakon vakcinaci-je. Činjenica je da je zdravlje savremenog čove-ka veoma narušeno nezdravim načinom životai da sve više ljudi i dece ne može da podnese“male količine otrova” koje navodno trebajuda podstaknu čovekov imuni sistem da “ojača”protiv neke bolesti. Istraživanja jasno pokazu-ju da tamo gde postoji higijena i čistoća, gde se

118

Osnovi teokratije

poštuju zakoni zdravlja, nema nikakvih epide-mija i zaraza. Najbolji način da se svaki pro-blem sa bolestima reši jeste uspostavljanje čis -toće i higijene. Na žalost, studenti zvaničneme dicine nemaju u programima svojih fakulte-ta predmete kao što su higijena ili preventiva, aako ih negde imaju, to su neki kratki i neozbilj-ni kursevi.

Važno je napomenuti da se trovanje vakcinamane završava rođenjem, već traje skoro tokomcelog života. U tabeli na sledećoj strani prika-zan je program vakcinacije koji se sprovodi ujednoj evropskoj demokratskoj državi.29 Ovajvid narušavanja čovekovog zdravlja naziva se“imunizacija”, što bi ljude pog rešno moglo danavede na zaključak da se tim programomčovekov imuni sistem jača. Pro gram je zakon-ski obavezan.

Ovakvim programom vakcinacije farmaceut-ska industrija zgrće ogroman novac, a bolestinajrazličitijih vrsta se šire kao epidemija. Ti istioboleli ljudi zatim ponovo dolaze kod svojih“lekara” koji su ih vakcinisali da se leče i da pla-ćaju za lečenje (od bolesti koje su izazvane vak-cinama).

Kada je 1976. godine u Americi pokušana dase progura epidemija svinjskog gripa, na osno-vu smrti jednog vojnika u Nju Džersiju za koga

119

Nijedna bolest

nikada nije dokazano da je umro od te bolesti,ve liki broj ljudi je bio vakcinisan. U pr vom na -letu vakcinacije došlo je do smrti 113 ljudi ši -rom Amerike, a samo u Kaliforniji je 75 ljudibilo paralizovano.30 Ubrzo se prekinulo sa vak-cinacijom, a veliki broj ljudi je tražio milionske

120

Osnovi teokratije

Program imunizacije

Kontinuirana imunizacija sprovodi se tokom cele godine.Kontinuirana imunizacija obavezno se sprovodi u svimpodručjima opštine, a prema utvrđenom kalendaru:

- odmah posle rođenja protiv tuberkuloze (BCG) i hepa-titisa B (unutar 12-24 sata), - sa navršenim jednim mesecom života protiv hepatitisaB, - sa navršena dva meseca života protiv difterije, tetanusa,pertusisa, poliomijelitisa i hemofilus influence tip b, - u četvrtom mesecu života protiv difterije, tetanusa, per-tusisa, poliomijelitisa i hemofilus influence tip b, - sa navršenih šest meseci života protiv difterije, tetanusa,pertusisa, poliomijelitisa i hepatitisa B, - u dvanaestom mesecu života protiv morbila, rubeole iparotitisa, - u osamnaestom mesecu života - revakcinacija protiv po -liomijelitisa i hemofilus influence tip b, - u petoj godini života - revakcinacija protiv difterije, te -tanusa, pertusisa i poliomijelitisa, - u šestoj godini života - revakcinacija protiv morbila, ru -beole i parotitisa, - u četrnaestoj godini - revakcinacija protiv difterije, teta -nu sa (dT pro adultis) i poliomijelitisa, - u osamnaestoj godini života - revakcinacija protiv te ta -nusa.

odštete zbog stravičnih posledica narušavanjazdravlja. U vreme pisanja ove knjige, u svetu sesprovodi stravična kampanja navodne “pande-mije” svinjskog gripa. Vladari svih zemalja na -ručuju vakcine u ogromnim količinama, a me -diji nikada nisu bili tako ujedinjeni i pod kon -trolom onih koji seju smrt po svetu. Naivanna rod, kao “stoka koja se vodi na klanje”,31 če -ka da stane u red za vakcinu i “spasi” se od“strašne epidemije”. Slične kampanje za vakci-naciju su sprovođene i u prošlosti (kao u sluča-ju “zaštite” od dečje paralize u Americi),32 alinikada ova ko agresivno i na svetskom ni vou.

Svrha teokratskih zakona i teokratskog držav-nog uređenja jeste sprečavanje stravične mani-pulacije ljudima i širenja bolesti i smrti koji sedanas čine zarad nečijeg bogaćenja ili uživanjau tuđoj nesreći.

Činjenica je da je biološko oružje mnogo efi-kasnije nego nuklearno ili konvencionalno, jerse njime uništavaju ljudi, dok infrastruktura(zgrade, mostovi i dr) ostaje sačuvana. Zvučine verovatno, ali ako pogledamo na koji se na -čin bolesti danas šire po celom svetu teško jeoteti se zaključku da neko svesno radi na uni-štenju čovečanstva. Postoji termin - “održiviraz voj”, kojim se želi naglasiti da na planetiZemlji živi previše ljudi i da je neminovno

121

Nijedna bolest

sma njiti ljudsku populaciju - po nekim izjava-ma čak do jedne milijarde.33 Na taj način će,navodno, biti dovoljno resursa za preostali deoljudske vrste.

Da li se scenario “održivog razvoja” zaista pri-menjuje na današnjem čovečanstvu, možemotestirati na pitanju side. Tri grupe ljudi su od -govorne za skoro sve slučajeve side u svetu. Upitanju su homoseksualci, narkomani i oni kojimenjaju partnere, kao što vidimo u donjoj ta -beli.34

Možemo uočiti da skoro 80% svih slučajeva si -de se javlja kod homoseksualaca i narkomana,dok čak oko 60% svih slučajeva se javlja kodho moseksualaca.

Poznato je da je do pre nekih 35 godina homo-seksualizam smatran teškim psihijatrijskim po -re mećajem i bolešću, a onda je Udruženje ame-ričkih psihijatara skinulo ovu bolest sa liste psi-

122

Osnovi teokratije

Zastupljenost side u zavisnosti od načina života

- Homoseksualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 54%- Intravenozna upotreba droga . . . . . . . . . . . . . . . . . . 27%- Homoseksualnost i intravenozna upotreba droga . . 5%- Heteroseksualnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11%- Novorođenčad . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1%- Transfuzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1%- Hemofiličari . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . <1%

hijatrijskih bolesti i proglasilo je “normalnompojavom”.35 Taj zaključak je ubrzo prihvatila iSvet ska zdravstvena organizacija, da bi danas usvetu postojale samo retke zemlje koje takvotu mačenje nisu odobrile.

Na prethodnoj tabeli vidimo da je homosek -sualizam jedan od opasnijih oblika širenjasmrti među ljudima. Ako bismo malo dubljeušli u analizu ove bolesti videli bismo da jehomoseksualizam jedna od najopasnijih bole-sti koja može da zahvati jedno društvo. Svakonormalan može lako da zaključi da to što radehomoseksualci je suludo, bolesno i nenormal-no, ali o kakvoj se bolesti radi možemo takođevideti na osnovu izveštaja ubistava koje počinehomoseksualci. Svaki ubica zna da postojinekoliko vi talnih tačaka na čovekovom telukoje, ako se povrede, može nastupiti smrt.Dovoljan je je dan ili nekoliko udaraca u nekuod tih vitalnih tačaka da bi nastupila smrt, ivećina ubistava je obično opisana na takavnačin. Međutim, istraživanja pokazuju da kadaubistvo izvrši ho moseksualac, žrtva po pravilupretrpi veliki broj teških udaraca, kao što jepreko 35 udaraca nožem, kasapljenje i slično.36

Pored perverznih “seksualnih zadovoljstava” ukojima uživaju, homoseksualci su poznati i po“zadovoljstvu” praznovanja najmorbidnijih i

123

Nijedna bolest

najodvratnijih praznika. “Noć veštica” je poz-nat kao najveći praznik satanista, kada se namno gim mestima u svetu prinose ljudske žrtve“u čast bogovima” (demonima). Naivni i zag -lupljeni ljudi širom sveta ne mogu da veruju daje moguće da se takve stvari zaista dešavaju, anestanak velikog broja dece,37 naročito pred“Noć veštica” (31. oktobar uveče), prihvata seonako kako to mediji lažno prikazuju. Najvećapros lava “Noći veštica” održava se u Los An -đelesu, u Santa Monika bulevaru u ZapadnomHolivudu, kada se na “proslavi” okupi prekopola miliona homoseksualaca i lezbejki obuče-nih u maske zombija, vukodlaka, veštica, ča -robnjaka i drugih okultnih likova.

Kako izgledaju takozvane “gej parade” u naj-većim centrima homoseksualizma, kao što jeSan Francisko, nemoguće je opisati ljudskimrečnikom jer to prevazilazi svaki oblik gadostii perverzije, i nezamisliv je ljudskom umu. Slič -ni su primeri zlostavljanja dece, koju danasmogu da usvajaju homoseksualci i lezbejke naosnovu usvojenih zakona u demokratskimdruš tvima.38

U teokratiji je za homoseksualizam, kao i sličnepojave (kao što je sodomija - polni odnos sa ži -votinjama, i dr) propisana smrtna kazna.39 Sadruge strane, homoseksualni lobi je najmoćni-

124

Osnovi teokratije

ji lobi u demokratskim društima i on kontroli-še skoro sve političare, medije, policiju, vojskui zakonodavna tela. Zato ne treba da čudi što je“demokratija” lepši naziv za “satanizam” kojisprovode najagresivniji promoteri ovog des -truk tivnog koncepta.

Zakoni teokratije sasecaju u korenu svaku po -misao na ovakav vid destrukcije, i brzo i efika-sno eliminišu svaku mogućnost širenja smrtina ovakav način.

Ovde treba reći da se usled nezdravog i des-truktivnog načina života rađaju deca sa odre đe -nim negativnim sklonostima. Neka deca ima jusklonost ka nekim bolestima, kao što su alko-holizam, srčana oboljenja i dr, dok se nekamuška deca rađaju delimično isfeminizirana, aneka ženska deca delimično muškobanjasta.Važ no je istaći da “sklonost ka bolesti” ne zna -či automatski i predodređenost da neko morada oboli od određene bolesti. Lek za sva kulošu sklonost postoji, a to je razvijanje poziti v -nih navika, tako da niko ne može imati op rav -danje za svoj nemoralan i destruktivan život.

Ateisti će optužiti Boga da je kriv što dopuštada se rađaju deca sa određenim lošim sklono-stima, ali bolje je da se deca i takva rađaju, pada pobede loše sklonosti i ostvare puninu srećei smisla života, nego da se nikada ne rode. Sva -

125

Nijedna bolest

ko dete, i ono najbolesnije, je veliki izvor rado-sti i sreće za roditelja, iako među zdravim ipobožnim roditeljima takvi slučajevi ne posto-je ili su veoma retki.

Zakoni zdravlja Bog je u svom pisanom otkrivenju, naročito uprvih pet knjiga Biblije, dao jasna, jednostavnai razumljiva uputstva kako bi čovek trebao dačuva i unapređuje svoje zdravlje. Dobro zdrav-lje je jedan od pokazatelja da čovek ostvarujesvrhu svog postojanja i da u svom životu usva-ja zakone života koje mu Tvorac nudi. Ta kođe,dobro zdravlje je jedan od dokaza da čovekima vezu sa svojim Tvorcem.

Prva zapovest koju je Tvorac dao čoveku veza-no za zdravlje glasi: “Rađajte se i množite se.”40

Čovek je stvoren da živi okružen dobrim ljudi-ma i zajedno sa svojim Tvorcem trebao bi daučestvuje u najvećoj i najlepšoj misiji koja pos -toji, a to je stvaranje dobrih ljudi. Samo oni kojisu okruženi dobrim ljudima i iskrenim prijate-ljima mogu da pretenduju da budu zaista zdra-vi. Samoća je najteže stanje u koje čovek možeda dospe i izvor najtežih bolesti, kao što je de -p resija. Ulaganje u porodicu i dobre ljude jenaj isplativija investicija, kako na duhovnompla nu, tako i na materijalnom. Zato bi ozbiljan

126

Osnovi teokratije

čovek trebao da ulaže u svoje zdravlje tako štoće ulagati u stvaranje dobrih ljudi.

Sledeća zapovest vezana za čovekovo zdravlje,vezana je za ishranu. Pre pobune protiv Tvor -ca, čoveku je bilo dato da jede dve grupe na -mirnica:

- bilje koje nosi seme, i- drveće koje nosi seme.41

Nakon pobune, čoveku je bilo uskraćeno dakonzumira jednu posebnu vrstu ploda,42 pa muje dodata još jedna grupa namirnica:

- bilje u polju.43

U isto vreme, životinjama je dato da jedu svozeleno bilje.44

Ako analiziramo šta je čoveku bilo dato da jedeu početku, lako možemo da zaključimo da suto bile biljke - ali ne sve biljke. Voće, povrće,žitarice i orašasti plodovi jesu biljke koje su biledate čoveku da jede. Pre pobune, čovek je oči-gledno konzumirao samo plodove biljaka “ko -je nose seme”, a nakon pobune mu je još bilododato da konzumira biljke kod kojih se kon-zumira koren, list i stablo (šargarepa, luk, ku -pus i dr).

127

Nijedna bolest

Zapazimo da je životinjama bilo dato da jedusvo zeleno bilje, dok su čoveku bile date samoodređene grupe biljaka.

Nakon Potopa, kada je vegetacija bila uništenai kada je došlo do promene klimatskih uslova,tako da mnoge prepotopne biljke nisu mogleda egzistiraju i donose plod, čoveku je bilo do -pušteno da u slučaju nedostatka biljne hranemože da konzumira meso životinja. Tekst kaže(Bog govori): “Dajem vam da jedete sve što semiče po zemlji. Sve vam to dajem da jedete kaošto sam vam dao svo zeleno bilje.”45

Pažljivim čitanjem teksta jasno se vidi na kojinačin je ljudima bilo dopušteno da jedu svoživotinjsko meso - na isti način kao što im jebilo dopušteno da jedu svo bilje. Ljudi su većbili upoznati za podelu među biljkama, tako dasu znali koje biljke mogu da jedu. Takođe, ljudisu pre Potopa znali za podelu među životinja-ma na “čiste” i “nečiste”.46 Noje je u Barkuuveo po par od svih kopnenih životinja, ali posedmoro od čistih životinja.

Dakle, iz biblijskog teksta se jasno vidi da je inakon Potopa biljna hrana zadržala status“prvostepene hrane” za čoveka, ali je bilo do -pušteno i konzumiranje mesa, kao zamena zaprvostepenu hranu u slučaju njenog nedosta-tka. Takođe, tekst jasno naglašava da nije doz-

128

Osnovi teokratije

voljeno konzumiranje mesa svih životinja, kaošto ni sve biljke nisu za konzumaciju.

U daljem tekstu se detaljno objašnjava kojevrs te mesa su dopuštene čoveku da konzumi-ra, a naučna istraživanja na sjajan način potvr-đuju biblijska uputstva o ishrani. Piramida is -hra ne pravi jasnu podelu izvora hrane na biljke(kao jedine proizvođače hrane na planeti zem-lji), biljojede, me sojede i svaštojede (vidi dija-gram na dnu strane). I dok zvanična medicinadozvoljava konzumiranje svih vrsta mesa, bib -lijska uputstva se ograničavaju samo na prvedve stepenice piramide ishrane - biljke i biljo-jede, s tim da treba istaći da Tvorac u Biblijidozvoljava konzumiranje mesa samo određe-nih životinja biljojeda i određenih riba.

Prema Njegovim rečima, čoveku je dozvoljenoda konzumira meso sledećih životinja:47

129

Nijedna bolest

BILJKE

BILJOJEDI

MESOJEDI

SVAŠTOJEDI

PIRAMIDA ISHRANE

- meso životinja koje imaju razdvojene papke ipreživaju (životinja mora da zadovoljava obauslova da bi njeno meso bilo prihvatljivo zakonzumiranje)- meso ptica koje nisu grabljivice- meso riba koje imaju krljušti i peraja (ribamora da zadovoljava oba uslova da bi njenomeso bilo prihvatljivo za konzumiranje)

Govoreći naučnim terminima, Bog je čovekudao da jede meso ruminantnih biljojeda, kojisu poznati po tome što imaju želudac sastav-ljen iz četiri komore u kojima se hrana na pose-ban način vari, preživa i pročišćava pre negošto uđe u creva i krvotok. Druge životinje ima -ju želudac sačinjen od samo jedne komore, na -kon čega hrana odlazi u creva i krvotok. U istovreme, ruminantni biljojedi spadaju u grupuarciodaktilnih životinja - koje su dobile ime potome što imaju razdvojene papke (čiji je brojuvek paran) (vidi slike na sledećoj strani).

Tako imamo da “ruminantni arci o daktili”pred stavlja ime za biljojedne životinje čije jemeso Bog dozvolio ljudima za ishranu. U pita-nju su životinje kao što su: krava, koza, ov ca,jelen i dr. Od životinja čije meso nije dozvolje-no za ishranu, među onima koje se najviše ko -riste u ishrani savremenog bolesnog čoveka,najpoznatije su: svinja, konj, zec i dr.

130

Osnovi teokratije

131

Nijedna bolest

Želudac ruminantnih biljojeda sastavljen je iz četiri komore: burag, mrežavac, listavac i sirište.Ne-ruminante životinje, kaošto su konj, svinja ili zec,imaju želudac od jednekomore. Takav je slučaj ikod čoveka.48

Razdvojeni papci

jelena. Svaka

polovina ima

jednak broj

papaka.

Jedno kopito

konja (nije

razdvojeno).

Klasifikacija vrsta u Bibliji može nekome, na prvi pogled, iz -le dati nenaučna. Međutim, ona je zasnovana na fiziološkim izdravstvenim kriterijumima koji i danas važe.49

Poznato je da se koncentracija otrova u mesuži votinja, zbog zagađenosti životne sredine,dramatično povećava kako se penjemo po pira-midi ishrane. Najmanja koncentracija otrova jeu mesu biljojeda, viša je u mesu mesojeda, anaj viša u mesu svaštojeda. Primer povećanjakoncentracije otrova kod životinja, najbolje semože videti u slučaju riba. Navešćemo jedanprimer.

Jezero Klir u Kaliforniji je dva puta bilo prska-no otrovom zvanim DDD za uništavanje štet-nih insekata. Rezultati prskanja ovim insektici-dom su prikazani u donjoj tabeli. Možemo za -paziti da je jezerska voda imala jedva primet nenivoe ovog otrova - 0,02 ppm ili 2 kapi otrovaDDD-a na svakih 100 miliona kapi jezerskevode. Međutim, povećanje koncentracije otro-va (ili biomagnifikacija) je prouzrokovalo dras -tični porast nivoa u tkivima organizama koji su

132

Osnovi teokratije

Biomagnifikacija DDD insekticida

Mesto uzimanja uzorka Količina DDD-a (ppm)

- Jezerska voda 0,02- Fitoplankton (koji živi u DDD

kontaminiranoj vodi) 5- Biljojedne ribe (jedu plankton) 40-300- Ribe mesojedi (jedu biljojedne

ribe) više od 2500

U delovima na milion (ppm) u jezeru Klir, u Kaliforniji

živeli u jezeru. Koncentracija DDD-a u fito-planktonu (biljkama) u jezeru je bila 5 ppm, štopredstavlja 500 puta veću koncentraciju od oneu jezerskoj vodi. Kod riba biljojeda bila je jošveća, a kod riba mesojeda koncentracija DDD-a je bila 2.500 ppm - neverovatnih 125.000 pu -ta više od koncentracije u vodi.50

Prema Bibliji, ribe koje su dozvoljene za kon-zumaciju jesu: šaran, pastrmka, smuđ, štuka idr (dakle, one koje imaju i krljušti i peraja), a uone koje nisu dozvoljene spadaju: som, jegulje,lignje i dr, kao i morski plodovi - rakovi, školj-ke i dr. Isto tako, među pticama čije je mesodozvoljeno za konzumaciju nalaze se: kokoška,ćurka, golub i dr.

Videli smo da je nezdrava ishrana vodeći uz -ročnik smrti u savremenom svetu. Zakoni teo-kratske države strogo zabranjuju konzumiranjemesa nečistih životinja, a kazne uključuju i onunajstrožu.51 Biblijski princip da svako treba dadobije “po delima svojim” jasno se vidi i popitanju zdravstvenih zakona teokratije, jer onikoji proizvode i distribuiraju smrt - putem nez -drave hrane (u ovom slučaju nezdravog mesa),moraju da budu adekvatno sankcionisani.

Sledeća biblijska zapovest vezana za zdravljeodnosi se na zabranu gajenja biljaka koje su ot -rovne.52 U savremenom demokratskom svetu

133

Nijedna bolest

je uzgajanje ovakvih biljaka dozvoljeno, a naj-više uzgajane otrovne biljke među njima sumak, kafa i kakao.

Iz čaura maka se dobija opijum, čijom se pre-radom dobijaju neki od najopasnijih oblikadroge, kao što je heroin.

Biljka kafa je još jedna od veoma štetnih bilja-ka koja se danas masovno konzumira. U kafi senalazi najmanje 100 štetnih hemijskih sastojakauključujući kofein, acetaldehid, sirćetnu kiseli-nu, amonijak, ugljenik-disulfid, katehol, etanol,metanol, naftalin, fenol, vodonik-sulfid, i dr.Kofein stimuliše sve delove kore mozga. Smr -to nosna doza je 10 grama, što predstavlja koli-činu koja se nalazi u oko 70 šolja kafe. Mnogiljudi svakog dana uzimaju jednu desetinu ovesmrtonosne doze, a čak i u jednoj šolji kafevrebaju supstance koje ozbiljno i štetno menja-ju hemiju tela. Žene koje piju samo jednu šoljukafe dnevno izložene su skoro tri puta većemriziku od dobijanja raka bešike u odnosu nažene koje ne piju kafu. Kod trinaest od četr-naest žena koje su pile sedam ili više šolja kafednevno tokom trudnoće, dolazilo je do poba-čaja, fetalnih smrti ili mrtvorođenih beba. Po -većan rizik za razne bolesti se javlja i kod muš -karaca.

134

Osnovi teokratije

Kafa je glavni izvor kofeina koji se danas kori-sti u svetu, a nalazi se takođe i u koka-koli, cr -nom čaju i čokoladi.53

Čokolada je priča za sebe, i kao i kafa, prepunaje otrovnih sastojaka. Teobromin iz čokoladeje jedan od štetnih alkaloida koji prouzrokujuabnormalan rast žlezda, stimulaciju centralnognervnog sistema, nesanicu, depresiju i nervo-zu. Poznato je da soli teobromina prouzrokujunelagodnost u stomaku, rumenilo kože uz ose-ćaj topline i opšti ili lokalizovani svrab.

Drugi otrovi, kao kofein i teofilin, koji se tako-đe nalaze u čokoladi, pojačavaju neželjene odli-ke njenog hemijskog sastava. U otrovne efekteteofilina spadaju nadraživanje stomaka, uz ne -lagodnost, mučninu i povraćanje, kao i stimu-laciju nervnog sistema. Nedavno je otkrivenoda čokolada izaziva uvećanje prostate kodmuš karaca. Pošto je poznato da čvorovi u pro-stati, koji su slični tumorima u dojki, povećava-ju rizik od raka, i treba sve učiniti kako bi sespre čio takav rast.

Sve vrste biljke kakao, od kojih se pravi čoko-lada, sadrže više tanina po šolji u odnosu nako ličinu u prosečnoj šolji crnog čaja. Tanin jepovezan sa određenim vrstama raka sistema zavarenje. Deca će verovatnije imati probleme samokrenjem u krevetu ako im se daje kakao.54

135

Nijedna bolest

Dakle, u teokratskoj državi su svi oblici proiz-vodnje i distrubucije otrova kao namirnica zaljudsku ishranu najstrože zabranjeni i zakonskikažnjivi, uključujući i najtežu kaznu. U gor-njem izlaganju smo spomenuli samo najpozna-tije oblike otrova koji izazivaju bolest i smrt čo -veka, a u literaturi se mogu naći informacije i odrugim popularnim oblicima otrova koje kon-zumira savremeni čovek.

Zdravlje i polni odnos U nastavku ćemo izneti još dva zdravstvena as -pekta koja su naročito povezana sa čovekovimzdravljem, a tiču se polnog odnosa.

Polna higijena muškarca. Poznato je da jerak materice najučestaliji rak kod žena. U okvi-ru materice, rak grlića materice je najdominan -tniji. Međutim, istraživanja jasno pokazuju dapostoje žene koje skoro nikada ne oboljevajuod ovakvog oblika raka.55 To su žene čiji sumu ževi obavili cirkumciziju ili obrezanje (cir-cum - okolo, cisio - rezanje). Slična je situacijai sa ra kom penisa, koji je mnogo manje prisu-tan kod obrezanih muškaraca.56

U slučaju neobrezanih muškaraca veoma jeteš ko održavati pravilnu čistoću i higijenu pol-nog organa. Rezultat toga je pojava mnogihopas nih bakterija, među kojima se nalazi

136

Osnovi teokratije

Bacillus smegmatis, koji uzrokuje rak. Za vremepolnog odnosa, te bakterije se odlažu na grlićmaterice. Ako je sluzokoža grlića netaknuta izdrava, neće biti štetnih posledica. Ako posto-je razderotine, koje su vrlo česte posle svakogporođaja, te bakterije mogu prouzrokovati pri-lične smetnje - u obliku značajnih nadražaja.Budući da je svaki deo tela koji se izlaže suviš -nom nadraživanju i trenju sklon stvaranju raka,sasvim je razumljivo zašto se rak grlića materi-ce vrlo lako razvija kod žena čiji muževi nisuobrezani.

Koliko je čin obrezanja važan za zdravlje i higi-jenu kako žene, tako i muškarca, svedoči poda-tak da se u nekim zemljama skoro sva muškadeca nakon rođenja obrezuju, a roditelji koji nežele da im deca budu obrezana moraju da pot-pišu dokument da to ne žele, i da time na sebepreuzimaju odgovornost za zdravlje svog dete-ta.

Bog je čoveku zapovedio da se obrezanje vršiosmog dana nakon rođenja.57 Nedavna naučnaistraživanja otkrila su da je upravo to idealnovre me za ovaj čin, jer je tada najveća stopazgrušavanja krvi tokom celog čovekovog živo-ta.58 Ta kođe, produkcija određenih zaštitnihma terija (kao što je imunoglobulin G) koddeteta je tada najveća, jer ga ono poseduje iz

137

Nijedna bolest

krvi majke, a tada počinje i njegova sopstvenaprodukcija.59

Činjenica je da ljudi nikada ne bi otkrili važnostobrezanja da im Tvorac to nije otkrio. Zato netreba da čudi što je Bog čin obrezanja nazvao“znakom saveza”60 iz me đu Njega i Njegovognaroda. Pošto istraživanja jasno pokazuju da jeneobrezanje čin ne higijene koji izaziva smrt ve -likog broja ljudi (pre svega žena), ne treba dačudi što u teokratiji nije dozvoljeno da muškar-ci budu neobrezani. Čin neobrezanja se, premazakonima teokratije, smatra činom izazivanjasmrtnih posledica i na taj način se sankcioni-še.61 (Podsetimo da su svi osnivači monoteizma- Avram, Mojsije, Isus, Muhamed - bili obreza-ni. Danas je čin obrezanja od raslih mu š karacabezbolan medicinski zahvat.)

Polna higijena žene. Pitanje menstrualnogcik lusa može da bude od velike važnosti zazdravlje žene. Jedna od zapovesti koje je Tvo -rac dao ljudima tiče se “polnog odvajanja” že -ne od muškarca u periodu od sedam dana,62 odkada ženi počne ciklus. Iako ciklus može da sezavrši ranije (na primer posle pet dana), žena bitrebala da bude odvojena od svog supruga to -kom svih sedam dana (u tom periodu nije doz-voljeno imati polni odnos).

138

Osnovi teokratije

U slučaju da krvarenje tokom ciklusa traje duženego obično (duže od sedam dana), žena bi na -kon prestanka krvarenja trebala još sedam da -na da bude nedostupna svom suprugu.63

Takođe je važan period “polnog odvajanja” na -kon porođaja. U slučaju rađanja muškog dete-ta taj period treba da bude najmanje 40 dana, au slučaju rađanja ženskog deteta - 80 dana.64

Možda će neinformisanom čoveku svi ovizdrav stveni zakoni i propisi izgledati nebitni inepotrebni. Činjenica je da je savremeni čo vekpostao skoro potpuno nezainteresovan za svo -je zdravlje, kao i za zdravlje svojih bližnjih, ta -ko da su najteže bolesti postale čovekova sva-kodnevnica, a smrt ljudi “normalna pojava”ko ja čoveka mnogo ne pogađa.

Najviše što jedno dete može da učini za svogroditelja jeste da bude zdravo i da roditelj vidinjegovu sreću i napredak. Jedan biblijski pisacje postavio pitanje: “Kako ću zahvaliti Bo gu zasva dobra koja mi je učinio?” A onda je daoodgovor: “Uzeću čašu spasenja.”65 Bi ra nje pu -ta kojim spašavamo ono što nam je Bog pove-rio, a to su život i zdravlje nas i naših bližnjih,jeste najveći oblik zahvalnosti koji mo žemo dauputimo našem nebeskom Ocu i najbolji načinda ga obradujemo i usrećimo.

139

Nijedna bolest

Voleti Boga znači živeti po Njegovim zakoni-ma. Bog se čoveku otkriva preko prirode, pre -ko savesti i preko Biblije. Bog je u čoveka utis -nuo svoj zakon - zakon života, i čovek prekosavesti može da zna šta je dobro, a šta zlo. Kaošto smo rekli, “dobro” je kada čovek ostvarujesvrhu svog postojanja, a “zlo” je kada je čovekne os tva ruje. Svrha čovekovog postojanja, jošjednom da ponovimo, jeste da zajedno sa svo-jim Tvorcem učestvuje u misiji stvaranja dob -rih ljudi, i sva čovekova sreća, napredak, karije-ra i budućnost povezana je sa ovom misijom.Ta mo gde su dobri ljudi, postoji mir, prosperi-tet, ljubav i blagostanje svake vrste.

Naravno da je Božji zakon merilo dobrog čo -veka. Jedino kroz prizmu Božjeg zakona može-mo odrediti da li je neko dobar i da li ostvaru-je svrhu svog postojanja.

Božji zakon je dat preko Mojsija, i zapisan je uprvih pet knjiga Biblije. Ceo zakon bi mogaoda se sažme u dve zapovesti: 1) voli Boga, i 2)

140

LJUBI BOGA SVOG

voli čoveka. Zakon je zapisan pre 3500 godinakada je Bog formirao teokratsku državu naZem lji i ušao u savez sa jednim narodom. Naosnovu uspostavljenog saveza između Boga iizraelskog naroda, obaveza naroda je bila daživi u skladu sa zakonom koji je Bog dao, a Bogje obećao da će čuvati narod od neprijateljskiorijentisanih susednih neznabožačkih naroda,da će obezbediti povoljne klimatske uslove zaproizvodnju hrane, da će unaprediti zdravlje ina svaki način podsticati stvaranje dobrih ljudi.Tako je došlo do formiranja teokratske državeIz rael (dobila ime po imenu jednog pretkaovog naroda). Takođe, Bog je obećao velikomaterijalno blagostanje narodu u toj državi,uko liko bude živeo u skladu sa Njegovim zako-nom.

Istorija beleži neverovatne događaje na tlu dr -žave Izrael. Skoro svi značajniji istorijski doga-đaji bili su direktno vezani sa ovom državom.Svi narodi tokom istorije, pa sve do danas, bezobzira koliko su bili upućeni u religiju i dešava-nja u svetu, mogli su da primete da je narodIzraela, poznat kao “jevrejski narod”, jedanpo seban narod. Bez obzira da li ga smatrajuBožjim narodom ili narodom koji se suprots -tavlja Bogu, teško je naći čoveka koji nije čuoza ovaj narod i nema stav u odnosu na njega.

141

Ljubi Boga svog

Božji plan je bio da teokratska država Izraelbu de videlo svim drugim državama i narodimau svetu, i da videvši kako Izrael napreduje usvakom pogledu i kako je u svemu bolji oddrugih naroda, i drugi narodi požele da i oniuvedu Božje zakone, da uđu u savez sa Bogomi učestvuju sa Njim u velikoj misiji stvaranjadobrih ljudi.

Prema zakonima teokratske države, svaki čo -vek na Zemlji je mogao da dođe u Izrael, da iz -razi želju da živi u toj državi prema zakonimako je je Tvorac dao, da uđe u savez sa Bogomi da postane deo Božjeg naroda. Takođe, uko-liko bi većina stanovnika teokratske države od -bacila Božje zakone i počela da živi nemoralno,po jedinci koji bi živeli moralno mogli su da os -tanu u savezu sa Bogom na individualnom ni -vou. Naravno da postoji velika razlika u kvali-tetu života ukoliko se živi u teokratskoj državi(gde se poštuju Božji zakoni) ili u nekoj druga-čije uređenoj državi gde se oni ne poštuju, ili sesamo delimično poštuju.

Važno je istaći da su zakoni koje je Bog daopreko Mojsija pisani jednostavnim jezikom,baš kao i cela Biblija, i prvobitno su bili datine pismenim jevrejskim pastirima. U vreme za -pisivanja zakona, bilo je malo pismenih ljudita ko da se zakon čitao narodu javno u skupšti-

142

Osnovi teokratije

nama svake sedmice i na praznicima. I poredvelike početne nepismenosti naroda, razumlji-vost i jednostavnost zakona je bila očigledna,tako da je teokratska država mogla sjajno dafun kcioniše, sa tendencijom jačanja kako je na -rod postajao pismeniji i kako je u svemu nap -redovao.

Tekst zakona i ostalih knjiga Biblije bio je naposeban način čuvan od strane posebne grupereligioznih ljudi, tako da danas imamo potpu-no sačuvan biblijski tekst bez ikakvih izmena.1Prepisivači Biblije ili “masoreti” su pažljivoprepisivali svaku reč Biblije, brojali slova i upo-ređivali tačnost kopije u odnosu na original dotačke fanatizma. Kada su nakon Drugog svet-skog rata u pećinama kod Mrtvog mora prona-đeni čuveni Kumranski spisi, među njima subile i najstarije kopije Biblije, koje su definitiv-no potvrdile da je tekst Biblije i Božjeg zakonakoji danas imamo potpuno autentičan.

Voleti čoveka znači podsticati svaki njegov po -tencijal u smeru izgradnje čovekovog bića poBožjem obličju. Ulagati u čovekovo dobro i os -tvarivanje svrhe njegovog postojanja jeste je -dan od najviših oblika ljubavi prema čoveku.Lju bav prema čoveku se pokazuje i u slučajuda neko zastranjuje i krši Božje zakone ili zako-ne života. Principijelnost i odlučnost u strikt-

143

Ljubi Boga svog

nom primenjivanju kaznenih mera i sankcioni-sanju svega onoga što širi bolest i smrt, takođepredstavlja vrstu izražavanja ljubavi prema čo -veku i Bogu. Iz prakse je vrlo dobro poznatoda roditelji koji su dopuštali svojoj deci da radešta žele, na kraju su se susretali sa strašnim pro-blemima - razuzdanom decom koja ih ne poš -tuju i koja postaju prokletstvo za porodicu. Sadruge strane, roditelji koji su vaspitavali svojudecu i učili ih radu i disciplini, i adekvatnosankcionisali njihovu neposlušnost, danas mo -gu da uživaju u dobroti i poštovanju od stranesvoje dece koja napreduju u svemu što rade.

Ljubav prema Bogu izražava se ljubavlju premačoveku, na već utvrđen način preko raznih za -kona o kojima smo govorili i o kojima ćemogovoriti. Međutim, ljubav prema Bogu se izra-žava i poštovanjem Njegove ličnosti na načinkoji je On odredio. Za razliku od brojnih laž-nih bogova koji se obožavaju u ovom svetu,poš tovanje Boga se izražava kroz isticanje trinajvažnije osobine Njegovog Bića, a to su oso-bine koje ukazuju da je On: 1) Stvoritelj, 2) Iz -bavitelj, i 3) Spasitelj.

Isticanje ove tri osobine Božanskog Bića važnoje iz dva razloga:

1) da čovek nikada ne zaboravi da je stvorenje(a ne bog) i da njegov život i kompletan napre-

144

Osnovi teokratije

dak u svemu što radi zavisi od povezanosti saIzvorom Života - Tvorcem. Kršenjem zakonaživota koje je Tvorac uspostavio, čovek preki-da svoju vezu sa Tvorcem i zapada u najrazli-čitije probleme čiji je cilj da podstaknu čovekada se vrati na put života i zdravlja;

2) isticanjem ove tri osobine Bo žan skog Bića usvom životu, čovek postaje videlo drugim lju-dima u ovom svetu i svetlost Božje istine kojabi mogla da privuče i druge ljude na put živo-ta.

U funkciji posebnog objavljivanja i isticanjasvog karaktera čovečanstvu, Tvorac je usposta-vio praznike čijim bi upražnjavanjem čovekstal no trebao da se podseća na ulogu Tvorca uovom svetu kao Stvoritelja, Izbavitelja i Spa si -telja. Za tu svrhu, Tvorac je uspostavio trigrupe praznika:

- sedmični praznik- prolećni praznici- jesenji praznici

Sedmični praznik. Prema biblijskom računa-nju vremena, dani u sedmici nemaju imena,osim sedmog dana. Pošto je Tvorac stvorioovaj svet za šest dana, a sedmi dan posvetio iuspostavio kao odmor i praznik, dani u sedmi-ci se nazivaju prema danima Stvaranja: prvi

145

Ljubi Boga svog

dan, drugi dan, treći dan itd.2 Sedmi dan sezove “Šabat”, a njegovo ime ukazuje na miro-vanje i odmor (koren reči “Šabat” je isti kao ikoren hebrejskih glagola “ne raditi”, “sedeti” idr). Sed mi dan u sedmici ili Šabat predstavljapraznik koji ukazuje na Boga kao Stvo ritelja.Pre ma re čima samog Tvorca, obeležavanjeovog praznika predstavlja poseban znak pove-zanosti iz među Boga i čoveka.3

Pošto biblijsko računanje vremena podrazu -me va da dan traje od zalaska do zalaska sunca,Šabat predstavlja vremenski period od petkauveče (od zalaska sunca) do subote uveče (dozalaska sunca) u terminima neznabožačkog ra -čunanja vremena. Dakle, dani u sedmici su:

1. dan - od subote uveče do nedelje uveče,2. dan - od nedelje uveče do ponedeljka uveče,3. dan - od ponedeljka uveče do utorka uveče,4. dan - od utorka uveče do srede uveče,5. dan - od srede uveče do četvrtka uveče,6. dan - od četvrtka uveče do petka uveče,7. dan - Šabat - od petka uveče do subote uve -če.

Dan pre Šabata smatra se “danom pripreme zaŠabat”, kada se priprema jelo, sređuje kuća isprema sve ostalo za obeležavanje jednog odnajvećih praznika. Tokom Šabata se ne pripre-ma hrana, ne rade se poslovi koji donose pro-

146

Osnovi teokratije

fit, izbegavaju se putovanja, jednom rečju čo -vek miruje, odmara i podseća se na veliko deloStvaranja kada je Tvorac stvorio ovaj svet, uk -ljučujući i čoveka. Na Šabat se organizuju pri -god na religijska predavanja, porodica je naoku pu i cela atmosfera odiše zahvaljivanjemBo gu što nas je stvorio i što nam je dao velikemogućnosti, da možemo bez obzira na okol-nosti, uspešno i kvalitetno da živimo.

Prolećni praznici. Praznici koji ukazuju naBo ga kao Izbavitelja obeležavaju se svakogpro leća. Centralni praznik u okviru grupe odčetiri prolećna praznika jeste Praznik Pashe,ko ji predstavlja uspomenu na veliki događajizbavljenja Božjeg naroda iz egipatskog rop-stva (Pasha na hebrejskom jeziku znači “prola-zak” i ukazuje na događaje kada je Bog prošaokroz Egipat i izbavio svoj narod).4 Pre oko3500 godina Bog je na poseban natprirodannačin uticao na egipatskog faraona da dopustiizraelskom narodu da napusti Egipat i ode uzemlju koja im je obećana - Obećanu ZemljuIzrael.

Ia ko je istorijski poznato da se ovaj događaj iz -bavljenja zaista desio, veoma je važno da seBož ji narod svake godine, na dan izlaska izEgipta, podseća na ovaj važan događaj.

147

Ljubi Boga svog

Kada je Tvorac ulazio u savez sa svojim naro-dom i davao mu zakone na planini Sinaj, prvereči koje je izgovorio bile su: “Ja sam Bog tvojkoji sam te izveo iz zemlje egipatske, iz domarobovanja.”5 Ovim rečima je istaknuta veomavažna činjenica da je Bog Onaj koji ne samo dastvara čoveka, već se aktivno meša u njegovživot i pruža mu ruku izbavljenja u svim nje-govim nevoljama. Činjenica je da je čovek robgreha i zabluda, i da sva njegova patnja i bolproističu iz odvajanja od Izvora Života.

Praznik Pashe se obeležava 14. dana prvog me -seca u godini, prema biblijskom računanju vre-mena. Prvi mesec u godini je onaj kada zri je -čam, a to se dešava u martu ili aprilu. (Saz re -vanje ječma diktira datume svih prolećnih ijesenjih praz nika i ima važno teološko znače-nje.*)

Obeležavanja Pashe je veoma važno, a onimakoji su sprečeni da je proslave prvog meseca ugodini (iz opravdanih razloga) omogućeno jeda 14. dana drugog me seca proslave Pashu.

Jesenji praznici. Jesenji praznici ukazuju naBoga kao Spasitelja koji će u skoroj budućno-sti rešiti problem greha na planeti Zemlji, ob -

148

Osnovi teokratije

* Za više informacija o praznicima pogledati knjigu “TajneBiblije”, odeljak “Božji praznici”, autor Aleksandar Med ve -dev, izdavač Metafizika, Beograd.

noviti Zemlju i uspostaviti uslove koji su pos -tojali u početku, kada su stvoreni prvi ljudi. Je -senji praznici započinju prvog dana sedmogmeseca u godini (prema biblijskom kalendaru),kada trube deset dana najavljuju centralni jese-nji praznik - Dan očišćenja (ili Dan pomire-nja),6 koji ukazuje na dan kada će se Bog najedan poseban način umešati u tok ljudske isto-rije i zauvek očistiti Zemlju od greha i smrti,kao i svih onih koji izazivaju smrt. Za DanOčiš će nja, koji se obeležava 10. dana sedmogmeseca određen je post, koji podrazumevapotpuno uzdržavanje od bilo kakvog jela i pićatokom tog dana.

U danima pred Dan očišćenja ljudi se pozivajuda se izmire sa svojim dužnicima, da odbacegreh, da preispitaju svoj život i da spremnidočekaju ovaj praznik - dan kada će Bog defi-nitivno uspostaviti red na Zemlji. Vreme u ko -jem sada živimo naziva se “vreme milosti”, ka -da Bog poziva ljude da odbace zlo i destrukci-ju, a praznik Dan očišćenja ukazuje da postojivreme “kraja vremena milosti” kada vi še nećebiti mogućnosti da čovek promeni svo je odlu-ke.

Pet dana nakon Dana očišćenja sledi najrados -niji praznik, u trajanju od osam dana, koji ljudiprovode u prirodi i u prirodnom ambijentu.7

149

Ljubi Boga svog

Ovaj praznik ukazuje na život na obnovljenojzemlji, koji će biti uspostavljen nakon događa-ja na koje ukazuje Dan očišćenja.

U vreme jesenjih praznika, svake sedme godi-ne, svi robovi postaju slobodni. Te godine sezemlja ne obrađuje nego se jede ono što samaod sebe rodi (i ono od prethodne žetve).

Obaveza svih stanovnika teokratske države jes -te da proslavljaju pomenute praznike i da na tajnačin pokažu da im je stalo do zajednice sa Bo -gom i do prihvatanja Njega onakvim kakav seOn otkriva ovom svetu - kao Stvoritelj, Iz ba -vitelj i Spasitelj.

Naravno da je život u teokratskoj državi stvarličnog izbora i svaki stanovnik takve države jeslobodan da je napusti i da ode da živi tamogde se ovi zakoni ne praznuju, nisu obavez nida se praznuju ili se praznuju neki dru gi zako-ni. Ali, oni koji izaberu da žive u te ok ratskojdržavi, obavezni su da proslavljaju sve pome-nute praznike. Nepoštovanje ovih praznikapred stavlja jedan od najtežih oblika kršenjazakona za koji je predviđena najstroža kaz na.

Ponovimo da svi navedeni praznici nisu oba-vezni da se praznuju u ne-teokratskim država-ma, ali sigurno je da svaki pojedinac koji obe-ležava i praznuje Božje praznike, gde god ži -

150

Osnovi teokratije

veo, uspostavlja jednu posebnu i čvrstu zajed-nicu sa Bogom i pokazuje da mu je stalo doBožjih prin cipa i zakona, tako da je njegov sta-tus u Bož jim očima na poseban način uzvišen.

Sa druge strane, glavni praznici u demokrat-skim društvima odnose se na obožavanje drev-nog paganskog božanstva - boga Sunca, ilipraznovanja događaja iz nacionalne istorije ka -da su pojedini narodi postali “slobodni”, od -nosno postali odvojeni od Boga, uspostavilide mokratiju i krenuli putem propasti i destruk-cije.

SkupštinaSkupštine su mesta koja postoje u svim nase-ljenim mestima teokratske države u kojima seokupljaju slobodni muškarci iz nekoliko razlo-ga:

- da bi rešavali svakodnevne probleme lokalnezajednice,- da bi zajednički čitali i poučavali se iz Biblije,- da bi se zajednički molili Bogu.

U teokratskoj državi bi svaka mesna zajednicaimala svoju skupštinu. U skupštinama je doz -vo ljen pristup ženama i deci, s tim da žene se -de fizički od vojeno od svojih muževa (običnožene sede na balkonu skupštine, a muš karci u

151

Ljubi Boga svog

donjem delu; robovi mogu da prisustvuju zase-danjima skupštine uz nadzor staratelja). Uskup štini pravo gla sa imaju samo slobodni mu -š karci.

HramU teokratskoj državi Izrael postojala je poseb -na građevina, zvana Hram, u kojoj se odvijalapo sebna služba svakoga dana i na praznike.Služ ba u Hramu je trebala na poseban, upečat -ljiv način, da ljudima približi Božji plan spase-nja.

Hram je smeo da se podigne samo na mestukoje je Bog odredio, a to je brdo Morija u Je -rusalimu.8 Takođe, služba je mogla da se obav-lja isključivo u Hramu u Jerusalimu.

U slučaju kada bi neka druga država (ne Izrael)odlučila da uspostavi teokratiju, ne bi bilo pot -rebno (a ne bi ni smelo) da se uspostavljaHram i služba u njemu. Dovoljno bi bilo da seusvoje svi ostali zakoni dati u Bibliji, jer je pos -tojanje Hrama predviđeno isključivo za Jeru sa -lim.

Sveštenici i drugo osoblje koje je radilo u Hra -mu nije moglo da ima nikakvo materijalnonasledstvo ili dodatni posao koji bi im donosiozaradu. Oni su imali kuće i manje komade

152

Osnovi teokratije

zem lje koje nisu mogli da prodaju niti iznaj-mljuju. Ostali stanovnici države imali su oba-vezu pred Bogom da dobrovoljno odvajaju de -seti deo svojih prihoda (od plodova zemlje ilinekog drugog posla) i da daju sveštenicima zanjihovo izdržavanje.9 Davanje “desetka” je bilona dob rovoljnoj bazi, a Bog je obećao da ćeblagosloviti pojedince i ceo narod ako budu natakav na čin brinuli o sveštenicima i njihovimpomoćnicima koji vrše Božju službu.10

U slučaju da nema Hrama (kao što je to danasslučaj*), ili da država nije teokratska, ostajeoba veza svakog religioznog pojedinca da odva-ja deseti deo od svoje zarade i da ga ulaže u“Božju službu”. To može da bude ulaganje ureligiozne ljude koji druge podučavaju Božjimvr li nama, ulaganje u knjige i video materijalekoji će ljudima približiti biblijske principe živo-ta, ulaganje u svoje ili nečije teološko obrazo-vanje, ili ulaganje u neki drugi vid duhovnogprosperiteta svoje šire zajednice.

Takođe, obaveza religioznih ljudi je da pomažusiromašnima izvan svoje porodice, pre ma tre-nutnim mogućnostima. Bog je obećao: “Kopok lanja siromahu, Bogu pozajmljuje, i Bog ćemu platiti za dobro njegovo.”11

153

Ljubi Boga svog

* Hram u Jerusalimu je razoren 70. godine od strane Rim -ljana.

Teokratska država i drugi narodiPo zakonima teokratske države, svaki čovekko ji prihvati principe i zakone koje je Tvoracdao, trebao bi da živi u teokratskoj državi. Onikoji žive van teokratske države nazivaju se“nez nabošcima”, jer ne znaju, ili neće da znajuza pravog Boga, i zato žive u državama gde sepodstiče svaki oblik ropstva i manipulisanjaljudima, i gde je materijalizam dominantni sis -tem vrednosti, a briga o čoveku skoro da nepostoji.

Međutim, ako neki neznabožac želi da živi poBožjim zakonima i da se nastani u teokratskojdržavi, to može jednostavno da učini. Do -voljno je da dođe u teokratsku državu i izraziželju da živi u njoj po njenim zakonima. Tadaje pot reb no da uđe u savez sa Bogom na sle-deći način:

1) da se obreže, 2) da se obredno okupa, i 3) da sveštenik prinese za njega žrtvu u Hra -mu.

Čin obrezanja predstavlja poseban čin fizičkečistote koji je Tvorac uspostavio za one kojiži ve u Njegovoj državi. Obredno kupanjepred stavlja jednostavno uranjanje celog čovekau vodu (u reci, jezeru, moru ili bazenu) i sim-

154

Osnovi teokratije

bolički predstavlja želju čoveka da bude du -hov no čist - čist od svih oblika greha. Pri -nošenje žrtve ima svoju teološku poruku otku-pa čovekovih greha. U teokratskoj državi kojanije Izrael, prinošenje žrtve ne bi bilo potreb -no, jer nema Hrama.

Lažni oblici bogosluženjaKao što smo rekli, u svojoj objavi ljudima naplanini Sinaj, prve reči Tvorca su bile: “Ja samBog tvoj koji sam te izveo iz zemlje egipatskeiz doma robovanja.”12 Njegove druge reči,od mah nakon ovih prvih, bile su: “Nemoj ima -ti drugih bogova osim mene.”13

Tokom istorije su brojni narodi obožavali raz-ličite bogove pod različitim imenima. Tvoracnas upozorava na opasnost i pravu pozadinutih “bogova”. U pitanju je grupa stvorenih du -hovnih bića - anđela, koji su u pobuni protivTvorca, baš kao i mnogi ljudi na Zemlji. Tvo -rac nas takođe informiše da su anđeli veomamoćna stvorenja, a po bunjeni anđeli (demoni)pokušavaju da se prikažu ljudima svih naroda isvih generacija kao “bo govi”. U tome su ve -oma uspešni, jer ljudi u svo joj nezainteresova-nosti za duhov ni napredak prihvataju lažnefilozofske i religijske koncepte koji ih odvlačeu još veću bedu i propast.

155

Ljubi Boga svog

Demoni su u stanju da čine razna čuda i ljudiširom planete su tokom istorije, a i danas, bilifascinirani tim čudima. Pomeranje predmeta,po javljivanje svetlećih objekata na raznim mes -tima i u različito vreme, neobični zvukovi, vat -ra koja ne nanosi opekotine, pojavljivanje umr-lih ljudi u obliku duhova, mrtvi predmeti kojigovore i plaču, neobična izlečenja, jesu neka odčuda koja čine demoni, a koje ljudi pripisujude lovanju bogova.

I kao što pobožni ljudi mogu molitvom da za -mole Boga da za njih učini velike stvari u ži vo -tu, tako i nemoralni pojedinci, koji žele da os -tvare “uspeh” u ovom svetu i da manipulišudru gim ljudima, mogu da prizovu demone da unjihovom prisustvu učine čuda koja će za divitinaivne i neupućene osobe.

Komuniciranje sa demonima ili bavljenje okul -tizmom (okultizam potiče od reči koja znači“skriven”) je najstrože zabranjeno prema zako-nima teokratske države. Za ovo krivično delood ređena je najstroža kazna. Navešćemo nekeod najčešćih oblika okultizma.

Pravljenje kipova i slika u religijske svrhe.Tokom istorije demoni su tražili od svojih sled-benika da im prave kipove i slike u skladu sapojavama koje su im prikazivali. Tako su ljudipravili kipove i slike raznih čudovišta i bića tipa

156

Osnovi teokratije

polučovek-poluživotinja. Demoni su tražili daim se njihovi sledbenici mole pred tim kipovi-ma i slikama, jer će ih na taj način lakše prizva-ti.

U svojoj objavi na planini Sinaj, Tvorac je naj-strože zabranio pravljenje bilo kakvih kipova ilislika u religijske svrhe, kao i upućivanje molitvimrtvim predmetima.15 Zato ne treba da ču dišto su tokom istorije neznabožački narodi Jev -reje nazivali “ateistima” i optuživali ih da semo le “ne vidljivom Bogu”,16 i da zapravo Jev -reji i ne maju Boga. Sa druge strane, neznaboš -ci su se molili svojim bogovima u vidu kipovai slika, i bilo im je nezamislivo da se neko moli“nevid ljivom Bogu”.

Pravljenje kipova i slika u religijske svrhe pred-stavlja teško kršenje zakona i veliku hulu naBo ga, što dovodi do odvajanja čoveka od Bogai omogućava demonima da priđu takvim oso-bama i fasciniraju ih svojim čudima, a da onitime fasciniraju i druge i odvuku ih u du hovniotpad.

Proricanje budućnosti (vračarstvo). Demo -ni kao duhovna bića velikih potencijala odličnopoznaju prošlost svakog čoveka, kao i događa-je iz istorije. Poznato je da se mnogi ljudi bavenavodnim “proricanjem budućnosti” putemgle danja u šolju, pasulj, dlan, karte, natalnu kar -

157

Ljubi Boga svog

tu (astrologija) i dr, a oni koji ih posećuju biva-ju fascinirani kako ovi pogađaju sve događajeiz njihove prošlosti. Nakon što steknu povere-nje u ove vračare, jer su im savršeno pogodilidogađaje iz prošlosti, bivaju spremni da pove-ruju sve što im ovi kažu vezano za budućnost.Vračar ili okultista ne mora da bude svestanodakle mu “dolaze” informacije (u ovom slu-čaju demon mu ih daje). Važno je da se ne mo -ral nim načinom života udaljio od Boga i dademoni mogu sa njim da manipulišu u prido-bijanju drugih lakovernih i nemoralnih oso ba.

Postoje neverovatni slučajevi da vračari prekotelefona mogu ljudima da pogađaju sve detaljeiz prošlosti, ili da na osnovu slike određeneoso be mogu da pogode, na primer, od kojebolesti bo luju i dr. Kada znamo za postojanjedemona i za nji hove mogućnosti, onda ovakvačuda postaju lako objašnjiva.

Činjenica je da demoni ne znaju budućnost, alina osnovu prošlosti i tendencija koje vide kododređenog čoveka, mogu da pokušaju da naga-đaju šta će se desiti.

Sa druge strane, najveće čudo koje Tvorac činijeste čudo promene čovekovog karaktera. Pos -toje trenuci kada se Tvorac meša u tok ljudskeistorije na svima vidljiv i očigledan način, ali tosu retki događaji koji se dešavaju kada ljudi

158

Osnovi teokratije

pot puno oslepe da vide svakodnevno Božjedelovanje u njihovim životima.

Lažna isceljenja. Veliki procenat ljudi kojibo luje od neke psihosomatske bolesti u stvariima problem sa opsednutošću ili delovanjemde mona. Demon najlakše može da deluje nanervni sis tem osobe koja živi nemoralno i da jestavi u stanje depresije, ili da izazove neki druginervni poremećaj kao što su košmarni snovi,noćno mokrenje, šizofrenija, epilepsija i dr.Demon doslovno može da opsedne čoveka, daopsed ne njegov um, i da ga dovede u stanjeludila da poželi da sebi oduzme život (što se umnogim slučajevima i dešava).

Jedna od najvećih demonskih prevara jeste ka -da bolestan čovek, koji je opsednut demonom,dođe kod okultiste koji se predstavlja kao isce-litelj. Tada okultista primeni određenu “iscelju-juću radnju” i demon se povuče od bolesnogčoveka tako da ovaj oseti olakšanje i reaguje savelikim oduševljenjem i zahvaljivanjem prema“iscelitelju”. Na taj način ovaj lažni isceliteljdo bija na popularnosti, tako da i drugi naivni iizmanipulisani ljudi dolaze kod njega da se“leče”. Praksa je pokazala da su svi oni koji subili privremeno izlečeni od strane ovakvih isce-litelja kasnije upadali u još teža zdravstvena sta-nja i još teže rešavali probleme koje su imali.

159

Ljubi Boga svog

Na taj način demon ostvaruje dvostruku “ko -rist”: promoviše svog iscelitelja preko kogama nipuliše ljudima, i stavlja u još teže stanjeone koje privremeno oslobodi svoje opsednu-tosti.

Treba reći da demoni nisu u stanju da nadok-nade izgubljenu ruku ili oko, ili da vaskrsavajumrtve. Njihov domen delovanja je na pokreta-nju predmeta, stvaranju svetlosti ili zvuka, stva-ranju iluzija, stvaranju halucinacija i košmarnihsnova kod onih koji nemoralno žive ili su poddejstvom droga, kao i manipulisanju sa oseća-njima i duhovnim stanjem onih koji su se od -vojili od zdravog na čina života.

Simuliranje mrtvih. Još jedna od velikih de -monskih prevara jeste simuliranje umrlih ljudi.Naime, demon može da se pojavi kao duhov -no biće u obliku čoveka koji je umro, i da upot punosti simulira njegov glas. Pošto odličnopoznaje prošlost svakog čoveka, demon možesimuliranjem oblika i glasa nekog preminulogčoveka, kao i prepričavanjem događaja iz pro-šlosti njegovim bližnjima, da izazove nevero -vat na osećanja kod njih i da sa njima manipuli-še na nezamislive načine.

Bog nas jasno obaveštava da čovek nakon svo -je smrti nije živ u nekom duhovnom obliku.17

On tada jednostavno ne postoji, osim u us -

160

Osnovi teokratije

pomenama svojih bližnjih. Bog je obećao da ćedoći dan kada će svi ljudi biti ponovo stvoreni(ili vaskrsnuti) - kada će jednima biti suđeno zanedela koja su počinili, a drugima će biti datnovi život.18

Verovanje skoro svih svetskih religija po ovompitanju tokom istorije, pa sve do danas, jeste dačovek postoji i nakon svoje smrti u nekombes telesnom ili duhovnom stanju, i da je samrt vim ljudima moguće komunicirati. Bognam u Bibliji jasno kaže da su oni koji pokuša-vaju da razgovaraju sa mrtvima “gad predBogom”.19 Takvi pojedinci u stvari uspostav-ljaju komunikaciju sa demonima koji simulira-ju umrle ljude i vrše strahovitu manipulaciju.Za to ne treba da čudi što je Bog za ovakav vidokultne aktivnosti odredio najstrožu kaznu.20

Tajna društva. Dok su se nekada okultisti krilii bili proganjani od strane pobožnih i religioz-nih vlasti, danas je okultizam postao zvaničnareligija skoro celog čovečanstva. Najuticajnijipo litičari, biznismeni, naučnici, novinari i drugiljudi skoro svih država postali su članovi tajnihdruštava u okviru kojih dobijaju direktne infor-macije od demona kako da se bave svojim pos -lom. I kao što većina vračara nije svesna kojaim vrsta sile daje informaciju i moć da čine ču -da, tako i većina članova tajnih društava ne zna

161

Ljubi Boga svog

šta je pozadina njihovih organizacija.21 Ipak,oni su tu jer je to uslov za uspeh u poslu kojimse bave. Vrh tajnih društava je duboko u okul -tizmu i svi svetski tokovi vode se u skladu sazahtevima njihovih “bogova”. Zauzvrat dobi-jaju us peh u ovom svetu, karijeru, novac i sla -vu.

Sećam se kada sam kao dečak pitao jednogsvog rođaka: “Zašto je važno biti član Savezako munista?” On mi je odgovorio da nije mo -guće napredovati u društvu, ako nisi član te or -ganizacije. Na identičan način, danas nije mo -guće imati karijeru u ovom svetu, novac, uspehi moć, ako osoba nije član nekog tajnog druš -tva - ili drugim rečima, ako nije deo najveće de -mon ske manipulacije.22 Što je neko dublje uokul tizmu i viši u hijerarhiji tajnih društava, toće imati veće privilegije i biće na bolji način pri-kazivan u medijima kao neko ko bi trebao dabude primer drugima u uspešnosti i sreći uživotu.

Činjenica je da čovekovo biće ima određeneosnovne potrebe bez čijih zadovoljenja ne bimogao da funkcioniše. Fizička hrana (jelo) idu hovna hrana (religioznost) predstavljaju os -novne potrebe čoveka i danas su postala poljanajvećeg manipulisanja. Videli smo da je nez -drava hrana (jelo) vodeći uzrok bolesti i smr ti

162

Osnovi teokratije

u savremenom svetu. Duhovna čovekova hra -na (religioznost) postala je takođe predmet naj-većih mogućih manipulacija. Današnje verskezajednice i crkve postale su mesta velike mani-pulacije ljudima, a sveštenici veliki biznis meni imanipulatori. Božju poruku života i zdrav lja,zamenila je prazna religijska forma pre punaokultističkih elemenata. Posledica je čovekovoodvajanje od Boga i veliko duhovno stradanje.Pa ipak, Bog je svakom iskrenom tra gaocuomogućio da prepozna put koji vodi ka Bogu,i dao snagu da izabere ono što je dobro.

U najkraćem, svaki čovek svojim izborima uživotu staje na jednu od dve strane - Božju ilidemonsku. Nije neophodno da čovek zna zapostojanje Boga i demona da bi se svrstao naneku od ove dve strane. Oni koji ne znaju zaBoga najverovatnije će biti izmanipulisani i sta -će na pogrešnu stranu, iako postoje slučajevida neki koji ne znaju za Boga žive po svojoj sa -vesti (preko koje im se Bog otkriva) i staju naBožju stranu birajući u životu ono što je dobro.

Viši oblik odabira u životu jeste kada čovektragajući za istinom i napretkom u životu spoz -na da Bog zaista postoji, i da je On zaintereso-van za čoveka. U svom traganju, iskren čo vekneminovno dolazi do pisanog Božjeg otkrive-nja (Biblije) i ulazi u blisku zajednicu sa Njim.

163

Ljubi Boga svog

Putem molitve, čovek se obraća svom Tvorcukao roditelju i Ocu, koristi priliku da mu sezahvali i da traži od Njega da se meša u njegovživot, i u živote njegovih bližnjih, što se u prak -si neminovno dešava. Tada čovek ne sa mo dazna za Boga, nego ga i lično upoznaje. Do -gađaji u kojima čovek prepoznaje okolnosti isituacije koje direktno idu njemu u prilog, akoje su bile predmet njegovih molitava, više nepredstavljaju “slučajne događaje”, već direktnuBožju intervenciju u njegovom životu.

Na žalost, i molitva je postala predmet zloupo-trebe i manipulacije. Umesto da se Bogu obra-ćaju svojim rečima, kao roditelju i dobrotvoru,savremeni okultisti, koji su preuzeli kontrolunad savremenim religijskim institucijama, uve lisu duge i besmislene molitve sa mnoš tvomnapamet izgovorenih reči koje su sve drugo, aline i obraćanje Nekome ko želi da čuje iskreneželje čovekovog srca. Ovakav na čin “molitve”,poznat kao “mantra”, tokom ko je osoba bezrazmišljanja izgovara napamet veliki broj reči,predstavlja prvi korak u ulazak u stanje samo-hipnoze, odnosno opsednutosti de mo nom.

Koliko su danas skoro sve religije postale iden-tične svedoči proces njihovog ujedinjenja nasvetskom nivou. Ovo ujedinjenje predstavlja

164

Osnovi teokratije

krunu svih ostalih ujedinjenja pobunjenog čo -veka protiv Boga i Njegovog naroda.

Da ponovimo, ljubav prema Bogu se manifes -tuje upotrebom razuma, prepoznavanjem dob -ra od zla, i biranjem onoga što će se učiniti dabi se ostvarila svrha čovekovog postojanja.

165

Ljubi Boga svog

Pristup ekonomiji zavisi od sistema vrednostikojeg prihvati pojedinac ili država. U teokrat-skoj državi na snazi je duhovni sistem vredno-sti koji ima za cilj stvaranje dobrih ljudi. Sve jepodređeno tom cilju, uključujući i ekonomiju.Da bi se stvorio dobar čovek potrebne su dvestvari:

- zdrav i prirodan ambijent, i - pružanje ljubavi i posvećivanje vremena čo -veku u njegovoj edukaciji i osposobljavanju daupozna svog Tvorca, svrhu svog postojanja,za kone koji postoje u ovom svetu i učenju ko -risnom radu.

Dobri ljudi su izvor najveće sreće i svakog bla-gostanja, a čovekovo bogatstvo se meri iskre-nim prijateljima koji ga okružuju. Ekonomskobogatstvo treba da služi isključivo tom cilju -stvaranju dobrih ljudi. Iz gore navedene dvestvari koje su potrebne za stvaranje dobrih lju -di, lako možemo zaključiti da su za ostvariva-nje najvećeg blaga u ovom svetu potrebna ve -

166

ZEMLJA DA SENE PRODAJE

oma mala ekonomska sredstva. Naime, zdrav iprirodan ambijent je dostupan svuda, a dobroporodično vaspitanje i obrazovanje je ta kođenešto što možemo dobiti besplatno.

Čovekove osnovne fizičke potrebe je su: hra na,odeća i krov nad glavom. Ove osnovne fizičkepotrebe su neophodne da bi se ostvarile naj-važnije potrebe čoveka, a to su one duhovne -prijateljstvo sa Bogom i dobrim ljudima. Vas -pitanom i adekvatno obrazovanom čovekuhra na ne predstavlja problem jer on uvek možeda je proizvede na svom komadu zemlje. Ode -ća ozbiljnog i moralnog čoveka je kvalitetna idugo traje, tako da ne predstavlja veliki izdatak.Što se tiče krova nad glavom, Božji narod jena kon izlaska iz Egipta jedno vreme živeo podšatorima, a dolaskom u Obećanu zemlju šato-re su zamenile jednostavne kuće kod kojih su,kao i kod šatora, postojale dve glavne prostori-je - u jednoj su spavali muškarci, a u drugojžene i deca. Ljudi su veći deo dana provodili uprirodi, gde su radili i družili se, i gde su ras -pravljali o važnim životnim pitanjima, prouča-vali Božje poruke i razmenjivali iskustva. Šato-ri i kuće su bila mesta gde se uglavnom samospavalo.

Prihvatajući takav sistem vrednosti, ljudi su bilimnogo moralniji i pobožniji, imali su mnogo

167

Zemlja da se ne prodaje

jače porodice sa puno dece, i bili su dalekozdraviji i srećniji od savremenog čoveka koji sehvali svojim materijalnim dostignućima.

Za razliku od duhovnog sistema vrednosti kojise prihvata u teokratskom društvu, savremenademokratska društva su prihvatila materijalis -tič ki sistem vrednosti. Prihvaćeno je demon-sko objašnjenje da čovek nije stvoreno biće,već je nastao slučajno - da je potomak majmu-na i da ne postoji svrha njegovog postojanja.Na os novu ove zablude savremenom čoveku jena metnut koncept života po kojem će biti ono -liko srećan koliko se dobro i kvalitetno drogi-ra, a pošto je kvalitetno drogiranje povezano savelikim novcem, onda se kvalitet života merikoličinom novca koji neko poseduje.

Savremenog, moralno posrnulog čoveka, je d -nostavna i zdrava hrana ne zadovoljava jer sanjom ne može da se drogira. On je uveren odstrane svojih lažnih autoriteta da jednostavnahrana, koju je Bog dao čoveku, nije dovoljna dabi se zadovoljile njegove potrebe, tako da seprepušta najrazličitijim perverzijama u ishrani,konzumirajući otrovne namirnice prepuneštet nih hemikalija. Ali, ove otrovne namirnicesu pripremljene da budu “veoma ukusne”, ta -ko da je ovakav oblik žderanja jedan od najpo-pularnijih oblika drogiranja savremenog čove-

168

Osnovi teokratije

ka - kada nema šta da radi, savremeni čovek sedrogira svim i svačim što se reklamira. Pošto jenesposoban da proizvodi zdravu i kvalitetnuhranu, potrebna su mu velika materijalna sred-stva da bi kupio skupu i nezdravu hranu kojamu se nudi.

Takođe, savremeni čovek nije zadovoljan jed-nostavnom, dugotrajnom i kvalitetnom ode-ćom. On je naopako naučen da treba svake se -zone da kupuje novu garderobu da bi bio “mo -deran” i “u trendu”. Garderobu koju je kupioprošle godine on ne želi da oblači jer “to se vi -še ne nosi”. Za ovakav oblik neodgovornog ineozbiljnog po našanja opet su potrebna velikamaterijalna sredstva.

Pošto se odvojio i otuđio od prirode, savreme-ni čovek najveći deo svog vremena provodi uneprirodnom ambijentu zatvorenog prostorasvog radnog mesta i stana. Nekvalitetni stano-vi, naslagani jedni preko drugih u prljavim izagađenim gradovima, postali su najskupljistam beni objekti u demokratskim društvima.

Teokratski koncept ekonomije mogao bi da seiskaže u samo jednom biblijskom stihu: “Zem -lja da se ne prodaje.”1 Onaj koji ima komadzem lje u stanju je da prehrani sebe i svojuporodicu. Okružen dobrim ljudima u prirod-nom ambijentu, ozbiljnom čoveku je zaista

169


pot rebno veoma malo da bi dostigao najvišedomete radosti i duhovnog ispunjenja. Iz ova -k vog koncepta ekonomije proizilazi od lič nozdravlje i dugovečnost svih članova porodice,kao i ekonomski jaka i stabilna država.

Sa druge strane, ekonomija demokratskih dru-štava je robovlasnička ekonomija u kojoj čovekništa ne poseduje. Kuće, stanovi, zemljište, au -to mobili i ostalo nije njegovo, jer je sve to “ku -pio na dug”, pozajmljujući novac od banke, ina to mora da plaća porez. Sam čin plaćanjapo reza dokazuje da to, što on misli da posedu-je, nije njegovo, već je vlasništvo demokratskogrobovlasnika, a njemu je sve to samo dato nakorišćenje. To će moći da koristi samo dok bu -de plaćao porez i dok bude bio lojalan robov-lasniku.

Porez je neophodan u demokratskim društvi-ma da bi se održavala okupacija naroda i spro-vodilo njegovo porobljavanje. Porezom se pla -ća policija i vojska koja štiti vladare države odne zadovoljnog naroda. Porezom se plaćaju ate -is tički nastavnici i učitelji koji treba da zaglup -ljuju decu koja su oduzeta od roditelja obavez-nim sistemom ateističkog obrazovanja i da ta -ko stvaraju ljude nesposobne za samostalan ži -vot i rad - robove zavisne od sistema. Porezomse plaća “besplatno lečenje” u ateističkim bol-

170

Osnovi teokratije

nicama, u kojima lekari rade kao dileri drogekoju proizvodi farmaceutska mafija. Porezomse plaća izdržavanje starih i nemoćnih robovakoji su ceo život radili za robovlasnički demo-kratski sistem (oni tu bedu od izdržavanja zovu“penzija”).

U demokratskim društvima se uništava svakioblik nezavisne ekonomije, tako da i ljudi kojižive u prirodi moraju da plaćaju porez na zem-lju koju obrađuju i kuću u kojoj spavaju, a svakikomad stoke je žigosan i obeležen od stranero bovlasnika da bi se na taj način i na životinjeplaćao porez.

Novac koji je u upotrebi u demokratskim dru-štvima je bezvredni papir koji nema pokriće urealnoj vrednosti. Međutim, taj novac odgova-ra sistemu vrednosti koji je prihvaćen u demo -k ratskim društvima. Na primer, za savremenogčoveka droga ima veliku vrednost. Gram he ro -ina dostiže astronomsku cenu na savremenimtržištima. Dakle, savremeni čovek je prihvatioda otrov koji mu oduzima zdravlje i život imaveliku vrednost. Takođe, nekvalitetni stanovi uprljavim i nebezbednim gradovima imaju veli-ku vrednost, dok kuće i placevi u prirodi zasavremenog čoveka ne vrede skoro ništa. Fa -kul teti koji su najpoznatiji kao bastioni ateiz -ma, darvinizma i svakojakog duhovnog otrova,

171


iz kojih ljudi izlaze potpuno ispranih mozgovai nesposobni za bilo kakvu zdravu aktivnost,predstavljaju najpopularnije i najprestižnije fa -kultete sa najskupljim školarinama.

Kao i sve drugo u savremenim demokratskimdruštvima, i novac je sredstvo porobljavanja imanipulisanja čoveka. Sav novac koji poseduje,čovek mora da poveri na čuvanje lopovima(bankama). Ukoliko pokuša da izvuče iz bankeneku malo veću količinu novca u gotovini,mogao bi da bude optužen da “finansira tero-riste” ili da “trguje drogom”. Na taj način secelokupni svetski novac stavlja pod kontrolumalog broja svetskih kriminalaca.

Dakle, u demokratskom društvu čovek je pot-puni rob sistema i sve što misli da ima u stvarinije njegovo, i može mu biti oduzeto u svakomtrenutku. Dovoljno je da se zameri sistemu, paće ga mediji proglasiti za državnog neprijateljai teroristu, a pravosudni sistem će brzo odradi-ti svoj prljavi posao.

Pošto nema ništa svoje i potpuno je zavisan odsistema, savremeni čovek je prinuđen da prih - vati svaki zakon koji mu sistem nameće, štopredstavlja najbolji mehanizam za kom plet nusatanizaciju jednog društva.

172

Osnovi teokratije

Da bi se sprečila satanizacija društva, zakoni-ma teokratske države se sprečava bilo kakavoblik porobljavanja i manipulisanja čoveka, uk -ljučujući i domen ekonomije. To znači da u te -okratskoj državi nije moguće da neko dođe izinostranstva i da sa bezvrednim papirima (nov-cem koji je izmislio) kupuje zemlju i medije, ida obećava ljudima “veliku zaradu” i “kvalite-tan život”, a da onda od ljudi pravi robove iuspostavlja svoj sistem vrednosti.

U teokratskoj državi zemlja ne može da se pro-daje, već može samo da se iznajmi do takozva-ne “jubilarne” ili 50. godine, kada se sva zem-lja vraća vlasnicima ili njihovim muškim po -tomcima.2

U teokratskoj državi je zabranjeno po zaj mlji -vanje novca sa kamatom.3

Ekonomiju te o krat skog društva čini veliki brojmalih privatnih preduzeća (porodica u prirod-nom am bi jentu), a svaki oblik monopolskogponašanja, uvoza jeftine i nekvalitetne robe, iuništenje do maće proizvodnje je nedopustiv.

Jedna od najvažnijih osobina ekonomije teo-kratske dr žave jeste da je potpuno nezavisnaod svetske ekonomije, a to se postiže prihvata-njem ispravnog sistema vrednosti.

173


Takođe je važno istaći da je ispravna i kvalitet -na informacija uslov zdrave ekonomije. Medijii sistem obrazovanja koji promovišu ispravansistem vred nosti predstavljaju osnovu takveekonomije.

Jedino zdravi i slobodni ljudi mogu da buduno sioci zdrave ekonomije. Zdravu eko nomijujed ne države prepoznajemo po zdravlju i slo-bodi njenih stanovnika.

174

Osnovi teokratije

Izbori u teokratskoj državi odvijaju se podpret njom velikog požara. Planeta zemlja je za -h vaćena velikim požarom nemorala svih vr stakoji proždire narode i države širom sveta.Najnemoralniji ljudi, ujedinjeni na svim nivoi-ma, uništavaju sve pred sobom zarad svojihtre nutnih sebičnih zadovoljstava i prohteva.Ovaj požar uništenja preti da zahvati svakogpojedinca, po rodicu i državu na našoj planeti.

Kada dođe do požara, najodgovorniji, najhrab -riji i najsposobniji ljudi odmah reaguju i činesve što je u njihovoj moći da požar lokalizuju ida ga ugase. Nije potrebno da se organizuje“gla sanje” i da se tokom nekoliko sedmica ilimeseci odluči “ko će ići da gasi požar”, već lju -di između sebe znaju ko je za to najsposobniji,i bez čekanja da ih neko pozove, kreću u akci-ju gašenja stihije. Podrazumeva se da požar ne -će gasiti žene, deca, starci, kao i muškarci kojisu plaš ljivi ili nedovoljno sposobni za takvuaktivnost. Takođe, u gašenju požara neće biti

175

IZBORI

dozvoljeno učestvovanje neodgovornim i ne -moralnim muš karcima, koji mogu da zloupo-trebe svoj položaj na razne načine, uključujućida posao obave traljavo i loše. U slučaju nezna-božaca koji se usele u teokratsku državu, nji-hovo treće koleno može da učes tvuje u izbori-ma.1

Izbori u teokratskoj državi se sprovode isklju-čivo među slobodnim muškarcima - na nivoude set, pedeset, sto i po potrebi na nivou većegbroja ljudi (hiljadu itd). Izabrani pojedinci ima -ju status sudija i starešina, i mogu imati imena:“desetnik”, “pedesetnik”, “stotnik” itd. Pod -razumeva se da ne postoje izbori na nivou po -rodice i da je otac (ili muž) starešina i sudija uporodici. Najodgovorniji pojedinac u državi jevrhovni sudija,2 kojem u radu pomaže savet od70 najmudrijih ljudi,3 a koji se biraju od straneslobodnih pojedinaca i starešina.

Kao što vidimo, teokratska država je uređenakao vojna formacija. Odgovornost za funkcio-nisanje države je raspoređena na svim nivoima,tako da je idealno da se svi problemi rešavajuna nivou porodice, a da u posebnim slučajevi-ma starešine i sudije odlučuju o nastalim pro-blemima.

Izbori za starešine i sudije se održavaju po pot -rebi u skupštinama, a izbor starešine nije vre-

176

Osnovi teokratije

menski ograničen. Za starešinu mogu da buduizabrani samo oni slobodni muškarci koji prih-vate tu funkciju. Slična je situacija i sa obavlja-njem vojnih obaveza. U rat niko ne može bitiprisiljen da ide, ako se oseća nesposobnim iliplašljivim.4 Tako đe, oni koji su tek napravilikuću ili su se tek oženili, oslobođeni su vojnihaktivnosti.5

U teokratskoj državi ne postoji policija i vojskakao u demokratskim društvima. Policajci i voj-nici u teokratiji su svi slobodni i hrabri muškar-ci koji su u svakom trenutku spremni da delu-ju u smeru sprečavanja pojave i širenja des-trukcije, bolesti i smrti. Oni deluju u onomdomenu koji im je poveren, a to je pre sveganjihova porodica, a zatim lokalna zajednica, itako redom sve do nivoa države, na način kakose između sebe dogovore.

Ljudi koji žive u teokratskoj državi mogli bi seopisati kao ljudi u jednom velikom čamcu. Akobi neki pojedinac krenuo da buši rupu ispodsvog sedišta, ostali bi trebali da reaguju i da gaspreče u tome. Neodgovorni pojedinac bi mo -gao da kaže: “Ostavite me na miru! Ja bušimrupu ispod svog sedišta, a ne ispod vašeg!” Nasličan način neko može da dopusti da se nje -gov sin ili ćerka nedolično ponašaju, ili dadopusti neki drugi oblik destrukcije u svojoj

177

Izbori

porodici. Oba veza ostalih članova društva, naj-pre njegovih suseda, trebala bi da bude da ganajpre upozore, a ako on odbije da reši pro-blem, ostali članovi društva bi trebali da delujui takvog neodgovornog pojedinca sankcionišu,ili da njegovoj porodici do dele staratelja. Uko -liko se to ne učini, onda pos toji mogućnost dase destrukcija i bolest prošire i na druge poro-dice, pa onda i na čitavo društvo, kao što je toslučaj sa demokratskim društvima.

Dakle, izbori u teokratskoj državi se sprovodena individualnom nivou. Kada država ima mi -nimalan broj odgovornih osoba koje su izabra-le slobodu i napredak u zajednici sa Bogom,on da se izbori na svim višim nivoima lakospro vode, jer je cilj svakog zdravog i slobod-nog pojedinca da se spreči pojava i širenje po -žara nemorala i destrukcije.

Sa druge strane, u demokratskim društvima nepostoje slobodni izbori, jer na demokratskeizbore izlaze neslobodni ljudi - robovi raznihzabluda koji nisu u stanju da brinu o sebi, nitida prepoznaju šta je dobro, a šta zlo, tako da osvim dešavanjima u demokratskom društvubri ne neko drugi, a ne sami stanovnici države.Vladari demokratskih država su samo mario-nete vodećih svetskih kriminalaca koji odluču-ju o svim svetskim tokovima. Ukoliko bi se

178

Osnovi teokratije

pojavio neki političar ili drugi pojedinac, koji bise usudio da se suprotstavi svetskim tokovimadestrukcije i ropstva čitavih naroda i država,br zo bi bio satanizovan od strane medija kojisu pod kontrolom ujedinjenih svetskih krimi-nalaca i morao bi da se povuče sa položaja, ilibi bio nasilno uklonjen.

Današnjim narodima i državama je nametnutrat u kojem se od njih traži bezuslovna kapitu-lacija, što podrazumeva da okupator uspostavisvoje zakone, preuzme medije i postavi svojeljude koji će sprovoditi koncept uništenja ljudina svim nivoima, a u isto vreme tražiti od svihda tvrde da im je lepo i da uživaju u svim obli-cima destrukcije koji su uspostavljeni.

Zato je po zakonima teokratske države zabra-njeno ulaženje u bilo kakav savez sa neznabo-žačkim državama. Biti deo sveta, znači prihva-titi zakone koji vladaju u tom svetu, a to dru-gim rečima znači prihvatiti samoubistvo.

Izbori koje nudi teokratska država jesu izboriza Boga i Njegove principe, što dovodi do sva-kog oblika progresa i zdravstvenog napretka.Tada teokratsko društvo postaje videlo drugimnarodima i državama, koji će biti prisiljeni dazaključe: “Samo je ovaj narod mudar i razu-man.”6

179

Izbori

Uspostavljanje i očuvanje teokratije moguće jejedino uz direktnu natprirodnu intervenciju sa -mog Tvor ca. Postoje dve vrste takve interven -cije:

1) ona koju svi prepoznaju kao delovanjeTvorca, uključujući i najokorelije ateiste,2) ona koju samo religiozni ljudi prepoznajukao delovanje Tvorca, dok je ateisti doživljava-ju kao “slučajno delovanje prirode”.

U slučaju izlaska Izraelaca iz egipatskog rop-stva, svi ljudi, i religiozni i ateisti, znali su da jeu pitanju natprirodna Božja intervencija koja jeimala za cilj oslobođenje izraelskog naroda izropstva. Egipatski faraon, koji je pre tih natpri-rodnih događaja tvrdio da “ne zna za Boga”,1ubrzo je tražio od Mojsija da se “moli Bogu zanjega”.2 Istorijski izveštaj beleži da su svi naro-di tog vremena bili upoznati i osvedočeni daBog postoji i da se On umešao u tok istorije najedan poseban i prepoznatljiv način, sa tačnorazumljivim ciljem. Čak su i prostitutke, koje

180

PRIMENA DANAS

pripadaju onoj grupi ljudi koja je najmanjezainteresovana za moral i Boga, tvrdile da suitekako upoznate sa onim što se desilo, da imse “rastopilo srce od straha”, tako da su čak ione priznale da je Bog “vladar neba i zemlje”.3

Tokom istorije, postojali su takođe brojni do -gađaji koji su omogućavali da određeni narodiili grupe ljudi budu oslobođeni od okupacije ida tako duhovno i moralno napreduju. Pri rod -ne katastrofe, specifičan splet političkih deša-vanja u svetu, kao i brojni drugi faktori, uticalisu da narodi koji su težili ka slobodi i duhov-nom napretku zaista dođu u situaciju da toostvare, tako što su bili oslobođeni okupacije iuticaja svetskih kriminalaca. Obično je takvasloboda kratko trajala, jer su ljudi ponovo bira-li destruktivan način života i potpadali pod uti-caj negativnog faktora, najčešće iz inostran-stva. Religiozni i teološki pismeni ljudi su lakomogli da prepoznaju delovanje Boga u takvimsituacijama, kako po pitanju oslobođenja, takoi po pitanju okupacije naroda i države.

Svaki religiozni pojedinac svedok je bezbrojnihBožjih intervencija u svom vlastitom životu,ko je nikako ne mogu da se pripišu slučajnosti.Kao neko ko na takav način poznaje Boga, onzna da postoji uzročno-posledična veza izme-đu njegovih svakodnevnih odluka i kvaliteta

181

Primena danas

života. Ukoliko izabere ono što je u skladu sauspostavljenim prirodnim zakonima, odnosnoono što je dobro u Bož jim očima, moći će daočekuje pozitivne tendencije u životu. Čak je inepismenim ljudima omogućeno da Bogaupoz naju na bezbrojne načine, o čemu svedo-če njihove izreke: “Dobro radi i dobro misli idobru se nadaj.”4

Teološki pismeni ljudi su odlično upoznati sanajznačajnijim događajima iz istorije, naročitoonim koji su opisani u Bibliji, kada se Bognebrojeno puta mešao u tok ljudske istorije iomogućavao slobodu državi u kojoj je živeoNjegov narod. Zbog toga, biblijski religioznimljudima je jasno i razumljivo da je Božja natpri-rodna intervencija moguća i danas, ali da je onauslovljena sa ljudske strane.

Osobina savremenog sveta jeste da sve aspek-te ljudskog života skoro u potpunosti kontroli-šu ujedinjeni svetski kriminalci. Vladari svihdržava su njihove marionete i dovoljna je malaneposlušnost pa da uticajna strana ambasada ilineko međunarodno predstavništvo u zemljiizrazi “zabrinutost zbog kršenja ljudskih pravai ugrožavanja demokratije”. Ukoliko se vladari“ne prizovu pameti”, postoje bezbrojni meha -nizmi kako svaki vladar može biti uklonjen namiran ili nasilan način.

182

Osnovi teokratije

Takođe, nije moguće da narod jedne državedigne ustanak protiv okupacije, jer u slučaju davladar države nije u stanju da uguši takvu po -bunu pomoću policije i vojske, brzo će mu pri-teći u pomoć njegovi “međunarodni prijatelji”(čitaj “gazde”). Ujedno, to nije način na kojiBog želi da država postane slobodna.

Jedna država može biti slobodna na isti načinkao što i pojedinac može biti slobodan. Onošto čini da pojedinac postane rob jeste zabludau kojoj živi i kršenje prirodnih zakona - štopro iz ilazi iz prihvatanja zablude. Da bi postaoslobodan, potrebno je da se upozna sa zakoni-ma slobode i da počne da ih primenjuje u svomživotu. Pozitivni rezultati će brzo doći i čovekće vremenom doći u stanje da bude slobodan,što znači da će biti osposobljen da bude neza-visan od robovlasničkog sistema, i osposobljenza rad na svom unapređenju i unapređenjusvo jih bližnjih.

Da bi država bila slobodna, nije neophodno dasvi njeni stanovnici u početku prihvate kon-cept slobode koji Tvorac nudi. Potrebno je dapostoji minimalan broj slobodnih ljudi prekokojih bi Tvorac mogao da uvede slobodu (teo-kratiju) i koji bi bili u stanju da tu slobodu odr-žavaju i unapređuju. Videli smo da je potrebno

183

Primena danas

oko 2-5% ljudi u jednoj državi da bi se jedandruštveni poredak uspostavio i održavao.

U slučaju demokratskih država, tih 2-5% ljudipredstavljaju lokalni kriminalci i njihovi sarad-nici, koje je uspostavio međunarodni krimina-lni faktor, preko kojih se vodi država, a ujednose takvoj vlasti nudi fizička i svaka druga zašti-ta u slučaju eventualnih unutrašnjih nemira ipo buna.

U slučaju teokratske države, Bog uspostavljaslobod nu državu i vlast u njoj na osnovu pos -to janja potrebnog minimalnog broja slobod-nih mu š karaca koji su Njega izabrali. U istovreme, Bog štiti teokratsku državu od napadabrojnijih i fizički jačih okolnih neznabožačkihnaroda.

Čitajući istorijske izveštaje možemo videti nakakve je sve fascinantne načine Bog štitio drža-vu Izrael od okolnih neznabožačkih naroda uvreme dok su oni prihvatali da žive po Nje go -vim zakonima.5 Takođe, iz istorijskih izveštajamožemo da učimo kako se dostizala sloboda uvreme okupacije, i kako je Bog oslobađao onekoji su žalili zbog svojih prestupa, prihvatalizakone života i molili Boga za oslobođenje odokupacije.6

184

Osnovi teokratije

Jedna od najvažnijih istina jeste da čovek bezBoga ne može ništa da učini u životu. Biblijskitekst kaže: “Ako Gospod neće graditi kuću,uzalud se muče oni koji je grade. Ako Gospodneće čuvati grad, uzalud ne spava stražar.”7

Možda će neko reći: “Evo, ja imam novac i svedozvole, ko me može sprečiti da sazidam ku -ću?” Ili: “Ko me može sprečiti da učinim ovoili ono?” Tako je govorio i jedan od najpozna-tijih svetskih vojskovođa Aleksandar Make -don ski. Kada je bio na vrhuncu moći, u 30.godini života, odlučio je da zida razoreni gradVavilon za koji je Bog rekao da više nikada ne -će biti sazidan. Aleksandar je želeo da oboriovo Božje obećanje, ali je ubrzo umro u Vavi -lo nu ne ostvarivši svoj plan.8

Brojni su slični slučajevi tokom istorije gde suveliki moćnici i diktatori bili uvereni u svojupobedu, i oko sebe okupljali veliki broj ljudi, pačak i država, jer je “svima bilo očigledno” daim niko ništa ne može. Ali, njihov kraj je biostrašan i sramotan.

U Bibliji piše: “Kad bezbožnici niču kao trava,i kada cvetaju svi koji bezakonje čine, to bivada bi se zatrli zanavek.”9 Svaki ozbiljan čovekje svestan da nijedno zlo neće večno trajati i daje svakom zlu određen brz kraj. Takav je slučaji sa sadašnjim velikim svetskim zlom koje se

185

Primena danas

proširilo na sve narode sveta. Takođe, svakiozbiljan i pobožan čovek zna da bi Bog veomavoleo da uspostavi svoju državu na zemlji - te -okratsku državu, i to što pre, ali je problem štoljudi to ne žele. Bog kaže: “O kad bi narod mojslušao mene i hodio putevima mojim, brzo bihpokorio neprijatelje njihove pod noge njiho-ve.”10

Činjenica je da sve u ovom svetu zavisi od Bo -ga, ali je činjenica da su Bogu “vezane ruke” dapomogne čoveku kao pojedincu, narodima idr žavama, jer oni nisu zainteresovani za kon-cept slobode koji im On nudi.

Jedan ateista se ismejavao, postavljajući pitanje:“Može li Bog da stvori tako veliki kamen kojine može da podigne?” Teolog mu je od govo -rio: “Ti si taj kamen. Bog ne može da te podig -ne ako mu to ne dopustiš.”

Dakle, Bog ne može od roba da napravi slo-bodnog čoveka, i od okupirane države da nap -ravi teokratsku državu, ako ljudi to ne žele. Ali,šta se dešava ako ljudi to žele?

Uspostavljanje teokratijeDa bi se u jednoj državi uspostavila sloboda(teokratija) potrebno je započeti rad na slobo-di pojedinaca. Svaki čovek koji zna za Boga i

186

Osnovi teokratije

koji je upoznat sa zakonima slobode, bez obzi-ra da li je slobodan ili nije, trebao bi da radi nadostizanju lične slobode ili unapređenju slobo-de koju poseduje. To praktično znači osposob-ljavanje za život u prirodi, nezavisno od ro bo -vlasničkog sistema. Čovek može da ima privre-meno neki posao u gradu, ali u isto vreme tre -bao bi da ima spremnu odstupnicu u prirod-nom am bijentu tako da bi u svakom trenutkumogao da bude potpuno nezavisan od sistema.

U isto vreme, slobodan čovek treba da širi svo -ju slobodu i na druge ljude, a to se najpre pos -tiže u svojoj porodici. Pravilnim odabirombrač nog druga i vaspitanjem dece nezavisnood destruktivnog ateističkog sistema obrazova-nja, osoba od svoje dece stvara slobodne ljude.Takav način vaspitanja i obrazovanja se najlak -še postiže u okviru neke religiozne zajednice.To je jedan od načina kako izbeći obaveznoateističko “obrazovanje” koje nameće okupa-tor, jer zakoni demokratskih država još uvekomogućavaju religioznim zajednicama i privat-nim licima da osnivaju svoje osnovne škole čijiplan i program mora da bude usklađen sa dr -žav nim normama. Naravno da država ne možeda kon troliše i sprovede svoje “obrazovanje” uovak vim školama, i tu se otvara prostor za ade -k vatno obrazovanje dece, a u isto vreme izbe-

187

Primena danas

gavanje ulaženja u sukob sa zakonima robo -vlas ničke države.

Ukoliko u državi ne postoji nijedna religioznaza jednica ili grupa ozbiljnih pojedinaca koja jezainteresovana za osnivanje ovakvih privatnihškola, postoji mogućnost vanrednog pohađa-nja školske nastave ili primena “kućne škole”(roditelji podučavaju decu, a na kraju godinedeca polažu ispite iz svakog predmeta).

Takođe, slobodni pojedinci bi mogli da se po -vezuju na najrazličitije načine gde bi se stvara-lo jako jezgro slobodnih ljudi koji bi moglipozitivno da utiču i na sve druge koji su zain-teresovani za unapređenje kvaliteta života uskladu sa principima koje je Bog dao.

Ako postoje uslovi, slobodni ljudi se mogu or -ganizovati da deluju kao politička organizacijakoja bi učestvovala na demokratskim izborima.Iako su demokratski izbori nepošteni u sva-kom pogledu, jer mediji i međunarodni faktoršire najstrašnije laži u promociji svojih kandi-data, a u isto vreme prete sankcijama, ratom idrugim oblicima pritiska utiču na narod državeda prihvati njihove kandidate, učestvovanje naovak vim izborima može da bude jedan od na -čina da istinita informacija dođe do mnogihljudi.

188

Osnovi teokratije

Kao što smo rekli, dovoljno je da bude 2-5%slobodnih ljudi (muškaraca) u jednoj državi dabi se stekli uslovi da je Tvorac oslobodi odoku pacije. To znači da ako bi na demokratskimizborima politička stranka sa teokratskim aspi-racijama dobila 8-10% glasova, to bi moglo dabude veliko ohrabrenje za one koji žele slobo-du svojoj državi (podrazumeva se da jedan deood ovih 8-10% predstavljaju stari i nemoćniljudi, a jedan deo žene, tako da bi ostatak mo -gao da predstavlja potreban broj slobodnihmuš karaca).

U slučaju takvih okolnosti, i dostizanja kritič-nog broja onih koji bi mogli da budu nosiocislobode u državi, Tvorac lako može da izazovekolaps vladajućeg demokratskog vrha i njiho-vog sistema koji je inače na staklenim nogama.To mogu da budu prirodne katastrofe koje biurušile sistem u državi ili neki drugi splet okol-nosti koje bi Tvorac lako mogao da podstakne.Takođe, iste takve katastrofe u stranim zemlja-ma mogle bi da dovedu me đunarodne krimi-nalce u stanje kolapsa u ok viru kojeg bi moralida se bave svojim problemima, tako da bi poje-dine satelitske države ostale bez njihove “zašti-te”. Pošto ljudi zaposleni u policiji, vojsci i dr -žavnom aparatu jedne demokratske države“vo le” svoju vlast onoliko koliko su im trenut -ne pla te i privilegije, u slučaju kolapsa ekono-

189

Primena danas

mije i vlasti njihova “ljubav” prema vlastodrš -cima istog trenutka prestaje. Tako se otvarapros tor da zdravo tkivo jedne države skoro“bez borbe” uspostavi uređenje i poredak zas -no vane na zakonima slobodne države (teokra-tije). Na takav način su tokom istorije uspo-stavljane sve teokratske države.

Pod takvim okolnostima, u najkraćem mogu-ćem roku bili bi uvedeni zakoni koji bi vodili kaozdravljenju naroda i obezbeđivanju uslova zarazvoj svakog oblika slobode i napretka. Na tajnačin bi narod i država ušli u savez sa Bogom,na isti način kako je to bilo učinjeno pre 3500godina pod planinom Sinaj. To praktično značida bi država bila fizički zaštićena od bilo kak -vog oblika spoljne agresije, a isti Izvor Zaštitebi obezbedio svaki drugi oblik pomoći za svojnarod. U tom slučaju, Bog bi bio vladar drža-ve, kao Otac svih ljudi i Car države, a svi slo-bodni stanovnici države bi imali status “carskihsinova”. To je ideal kome Bog teži i kojem bisvaki čovek takođe trebao da teži. Biti carskisin (ili ćerka), je ono što Bog želi za svakog po -jedinca.

Možda će neko prigovoriti da je ovakav scena-rio formiranja teokratske države nemoguć, alimnogobrojni primeri iz istorije, naročito oniopisani u Bibliji, daju za pravo svakom ozbilj-

190

Osnovi teokratije

nom čoveku da veruje da nešto što se više putadesilo tokom istorije, može da se ponovi. Jedanod razloga zašto se jevrejski narod smatra po -sebnim narodom jeste njihov drugačiji načinživota, kao i događaji iz istorije koji su vezanisamo za njih, a koji se tiču uspostavljanja slo-bodne države.

Veliki dokaz da je ponovno formiranje teo-kratske države moguće, jeste Božje obećanjedato u Bibliji. On je obećao da će na kraju isto-rije ove planete još jednom uspostaviti svojudržavu kao videlo svim narodima ovoga sve -ta,11 kao poslednji poziv za promenu načinaživota i prihvatanje zakona života. Osnivanjeteokratske države Izrael je u toku, a velika mrž-nja pre ma jevrejskom narodu, koja buja nasvim meridijanima ove planete, jeste jedan odznakova tog budućeg događaja.

Jedna od glavnih osobina onih koji odbacujuBoga i Njegove zakone jeste da za pos ledicesvojih pogrešnih izbora okrivljuju druge. Netreba bi ti mnogo mudar pa prepoznati ko uovom sve tu napreduje u svakom pogledu. Po -jedinci i na rodi koji su se odvojili od Boga i kojisu opsednuti demonima, lako će biti izmanipu-lisani da sav svoj gnev i nezadovoljstvo svalena Božji narod. To će ujedno biti i mehanizamko jim će Bog pročistiti svoj narod, pozvati ga

191

Primena danas

na potpuno okretanje Njemu i prihvatanje svihNje govih zakona. Cela Biblija odjekuje opisi-ma tog velikog događaja koji je pred nama.

Dakle, teokratska država će sigurno biti uspos -tavljena, bar još jednom, što ne znači da Bognije spreman da isti obrazac primeni na sva-kom mestu i u svakoj državi u kojoj bi se narodok renuo Njemu.

Pojedinac i državaČinjenica je da su najpre potrebni zdravi i slo-bodni pojedinci, da bi bila stvorena zdrava islobodna država. Većina ljudi u savremenomsvetu pogrešno očekuje da prvo dođe do pro-mene vlasti i državnog uređenja, pa da ondadođe do pozitivnih promena na individualnomnivou. Nesporna je činjenica da kvalitet životasvakog pojedinca zavisi od kvaliteta njegovihsvakodnevnih odluka, a ne toliko od državnoguređenja. Svakom pojedincu u svakoj državi naovoj planeti omogućeno je da na veoma lak na -čin dođe u prirodni ambijent i tamo or ga nizujesvoj život. Za kvalitetan i srećan život ni je po -treban novac, već dobar karakter. Ka rak ter naosoba poseduje znanje koje će mu omo gućitipredivan život u prirodnom ambijentu, a u istovreme je njegov karakter veoma snažna priv -lač na sila za svakog ozbiljnog čoveka, tako da

192

Osnovi teokratije

je karakterna osoba najbogatija ličnost na pla-neti jer poseduje iskrene prijatelje.

Važno je uočiti da se rat u ovom svetu vodi nanivou pojedinca. Čoveku se nude sva “blaga”ovoga sveta ako izabere destrukciju i samou -niš tenje. Osobe koje su najveće samoubicepos taju najpopularnije ličnosti i medijski idoli.

Sa druge strane, Bog čoveku nudi nešto što seu potpunosti može razumeti samo na jezikuBib lije - jeziku na kom je On razgovarao saAda mom i Evom, i na kom je pisana Biblija.Na hebrejskom jeziku nije moguće reći “jedanživot”, “tri života”, “četiri života” itd. Heb -rejska reč “hajim”, koja se na svim svetskimjezicima prevodi kao “život”, doslovno znači“dva života” i predstavlja dual ili dualnu mno-žinu koja označava “dva”.

Većina imenica u hebrejskom jeziku posedujejedninu, dualnu množinu (dva) i običnu mno-žinu (više od dva), ali neke imenice posedujusamo jedninu, ili samo dualnu množinu, ili sa -mo običnu množinu. Tako na primer imenice“vaskrsenje” i “spavanje” imaju samo jedninu(dakle, na hebrejskom jeziku nije moguće reći“pet vaskrsenja”, “četiri spavanja” i sl). To selepo uklapa u biblijsku poruku da za svakogčoveka postoji sa mo jedno vaskrsenje (ponov -no stvaranje) i samo jedno “spavanje” (period

193

Primena danas

od trenutka smrti do vaskrsenja je u Bibliji opi-sano kao “spavanje”12).

Ne treba biti previše teološki obrazovan pa ra -zumeti da Bog čoveku nudi “dva života”. Ka -da se na jeziku Biblije kaže: “Ja imam život”, ustvari se reklo: “Ja imam dva života.” Biblijskiobrazovana osoba zna da svaki čovek posedu-je dva života - ovaj život koji sada živi, i večniživot koji mu se nudi. Ovaj život koji sada živi-mo nismo birali, ali večni život možemo da iza-beremo ili da odbacimo. Način na koji živimoovaj život jeste naš odgovor na pitanje kojenam Bog postavlja: “Da li želiš večni život?”

I sada, lako je razumeti suštinu sukoba kojipos toji u ovom svetu, a koji se odvija na du -hov noj ravni. Prihvatanje destrukcije u ovomži votu znači već sada bedan i nekvalitetan ži -vot, ali ujedno i gubitak večnog života. Prihva -tanje zakona života i zdravlja, znači miran, kva-litetan i dostojanstven život već danas, i večniživot sa Bogom i ostalim bićima koja Njegaiza beru.

Pred svakim čovekom je izbor - izbor života ilismrti.13 Demonska strana će sve učiniti da čo -veka najpre “mirnim” putem nagovori da iza-bere destrukciju i samouništenje - preko oba-veznog sis tema ateističkog obrazovanja, agre -siv nim pritiscima destruktivnih medija, pozivi-

194

Osnovi teokratije

ma da se bude “najbolji” i “najslavniji” u ovomsvetu, i na druge brojne slične načine. Ako čo -vek odbije da mirnim putem prihvati samou -bis tvo, onda na scenu stupaju svi oblici nasil-nog prisiljavanja da se čovek odvoji od zakonaži vota. Istrajati na putu života i podstaći drugeda izaberu život, predstavlja čin pobede uovom životu, prema rečima samog Tvor ca.14

Oni koji izaberu put života, sve vreme će nosi-ti sa sobom Božje obećanje da nikada na njihneće doći tako veliko iskušenje koje neće moćida pobede.15 Tvorac svih ljudi odlično poz najesvaku ličnost i kao nežni roditelj odlič no znameru nevolje i iskušenja koja će na svakogčoveka delovati u smeru napretka i iz grad nje, au isto vreme biti test vernosti Njemu i za ko -nima života.

Svako od nas u svojim rukama drži svoju sud-binu. Svakome od nas su date sve mogućnostida izaberemo život. Život je ono što sigurnomožemo da izaberemo. Biranjem života izabi-ramo i teokratiju, a Bog će je upostaviti na pra-vom mestu i u pravo vreme.

195

Primena danas

Biblija je data od strane Boga pobožnim ljudi-ma drevnog Izraela na hebrejskom jeziku. He -b rejski jezik nije samo jezik starih Izraelaca,već originalni jezik celog čovečanstva koji jebio korišćen od strane samog Tvorca tokomStva ranja sveta.

U Bibliji se kaže da je pre pobune ljudi protivBoga, tokom građenja Vavilonske kule, “bio naceloj zemlji jedan jezik i jednake reči”.1 Kaoposledica pobune drevnih Vavilonjana, Bog je“pomeo (razdelio) jezik cele zemlje”.2 Od tada,čovečanstvo je podeljeno na brojne narode, sasvojim jedinstvenim jezicima koji su nerazum-ljivi drugima narodima.3 Origi nalni jezik, kojimse govorilo pre pobune u Va vilonu, bio je he -brejski jezik (možda se tada drugačije zvao). Toje očigledno na osnovu porekla reči i imenaopisanih u pr vih deset poglavlja 1. Knjige Moj -sijeve, pre po metnje jezika. Na primer, u Biblijise kaže:

196

Dodatak

VAŽNOST HEBREJSKOGJEZIKA

“A Adam reče: ‘Sada eto kost od mojih kosti, itelo od mojega tela. Neka joj ime bude čoveči-ca, jer je uzeta od čoveka’.”4

Hebrejska reč za “ženu” (čovečicu) je IŠA, ko -ja potiče od hebrejske reči za “čoveka” - IŠ.Ovaj primer se takođe dobro razume i na na -šem jeziku. Naša reč “čovečica” potiče od reči“čovek”.

Međutim, postoje brojne reči i imena koje supostojale u svetu pre pometnje jezika u Va -vilonu koje se mogu razumeti samo u okviruhebrejskog jezika. Na primer, prva žena je bi lanazvana Eva, a na hebrejskom jeziku - HAVA,jer je “ona majka svim živim ljudima”.5 Ovoobjašnjenje je zasnovano na hebrejskoj rečiHAJ, što znači “neko ko je živ”. Njoj je datoime HAVA (Eva) jer je ona majka svakog HAJ-a (živog čoveka). Evino ime pokazuje da jeAdam govorio hebrejskim jezikom. Da je go -vorio našim jezikom, on bi svoju ženu nazvao"Živka" i rekao bi: "Ona je majka svih živihljudi", ali ju je nazvao HAVA jer je govorio he -b rejskim jezikom.

Postoje brojna druga objašnjenja za imena uperiodu pre pobune u Vavilonu. Ime KAJIN jebilo dato jer je Eva rekla: “Stvorih čoveka saGospodom”,6 pošto je zasnovano na hebrej-skoj reči "stvorih" (KANITI).

197

Dodatak: Važnost hebrejskog jezika

La meh je naz vao svog sina Noje (hebrejskiNOAH) rekavši: “Ovaj će nas odmoriti (uteši-ti) od poslova naših i od truda ruku naših nazemlji koju prokle Gospod”,7 zasnovano nahebrejskoj reči “utešiti” (NAHEM). Drugi pri-meri su Avelj, Sit, Sim, Ham, Jafet i brojnidrugi. Sva ova imena i ob jaš njenja daju jasandokaz da je hebrejski jezik bio jezik kojim segovorilo pre Potopa.

Sam Bog je koristio hebrejski jezik kada je stva-rao svet. Prvog dana Stvaranja rekao je na heb -rejskom jeziku JEHI OR ili “neka bude svet-lost”, a onda je nazvao svetlost prema hebrej-skoj reči JOM (“dan”), a tamu je nazvao premahebrejskoj reči LAJLA (“noć”). Kada je stvo-rio prvog čoveka od praha zemlje, nazvao ga jeADAM na osnovu hebrejske reči za zemlju -ADAMA.8

Hebrejski jezik ni je samo prvi jezik čovečan-stva, već je to božanski jezik koji je korišćenpri likom stvaranja univerzuma.

Pitanje koje se nameće jeste: Kojim će se jezi-kom govoriti jednog dana na obnovljenoj zem-lji? Logično je očekivati da će svi ljudi govoritiistim jezikom. Da li će to biti jezik kojim sugovorili prvi ljudi? Mislimo da hoće.

198

Osnovi teokratije

Oni koji su zainteresovani da nauče jezik Bib -lije putem interneta mogu to da učine sa nekogod donjih linkova:

www.hebrejski.webatu.comwww.cps.org.rs/hebrejski.htmwww.hebrejski.webs.com

199

Dodatak: Važnost hebrejskog jezika

Zašto teokratija?1. Kim MacQuarri. The Last Days of the Incas. Simon &Schuster. 2007.2. Tom Hartman. Poslednji dani planete Zemlje. Metafizika,Beograd, 2005, str. 112-115.

Sloboda ili ropstvo1. Priče Solomonove 22,6. Biblija.2. Marko Rašović. Etnografsko-istorijski pregled plemena ku -ča. Beograd, 1969.3. Za nastanak komunizma pogledati knjigu: Vatikanske ubice- ispovest bivšeg jezuite, Dr Alberto Rivera, Metafizika,Beograd, 2009.

Zakon ljubavi i sile1. Voren Piters. Kako unaprediti mozak. Metafizika, Beograd,2008.2. Miroljub Petrović. Nauka i problem smrti. Metafizika, Be -ograd, 2007.3. 5. Knjiga Mojsijeva 6,6-9. Biblija.4. 5. Knjiga Mojsijeva 16,20; 29,9. Biblija.5. Priče Solomonove 13,24. Biblija.6. Priče Solomonove 23,13.14. Biblija.7. Priče Solomonove 22,15. Biblija.

Zakoni o porodici1. Knjiga proroka Jezekilja 16,44. Biblija.2. 4. Knjiga Mojsijeva 30. poglavlje. Biblija.3. Jevanđelje po Luci 2,42. Biblija.

200

LITERATURA

4. 5. Knjiga Mojsijeva 24,16, Jezekilj 18,20. Biblija.5. 2. Knjiga Mojsijeva 21,16. Biblija.6. 1. Knjiga Mojsijeva 24,57.58. Biblija.7. Josif Flavije. Judejske starine. Dveri. Beograd, 2008, str. 38.8. 5. Knjiga Mojsijeva 22,20.21. Biblija.9. 5. Knjiga Mojsijeva 25,5. Biblija. 10. 3. Mojsijeva 21,7; Jevanđelje po Mateju 5,32. Biblija.11. 5. Knjiga Mojsijeva 24,1. Biblija.12. Jevanđelje po Mateju 5,32. Biblija.13. 5. Knjiga Mojsijeva 22,25. Biblija.14. 5. Knjiga Mojsijeva 22,23.24. Biblija.15. 1. Knjiga Mojsijeva 29,18; 2. Knjiga Mojsijeva 22,17. Bib -lija.16. Keti Barns, Masonski i okultni simboli. Metafizika, Be -ograd, 2007, str. 210.17. 5. Knjiga Mojsijeva 25,5. Biblija.18. 5. Knjiga Mojsijeva 24,1. Biblija.19. Jevanđelje po Mateju 5,32. Biblija.20. 3. Knjiga Mojsijeva 25,25. Biblija.21. 1. Knjiga Mojsijeva 21,9-14. Knjiga Jezdrina 9. i 10. poglavl-je. Biblija.22. 1. Knjiga Mojsijeva 16,2. Biblija.23. Ref. 22.24. 2. Knjiga Mojsijeva 20,12. Biblija.25. 2. Knjiga Mojsijeva 21,7. Biblija.26. 2. Knjiga Mojsijeva 21,4. Biblija.27. 2. Knjiga Mojsijeva 21,19. Biblija.28. 2. Knjiga Mojsijeva 21,4. Biblija.29. Priče Solomonove 20,30. Biblija.30. 2. Knjiga Mojsijeva 21,26. Biblija.31. 5. Knjiga Mojsijeva 15,12. Biblija.32. 2. Knjiga Mojsijeva 21,5-6. Biblija.33. Priče Solomonove 17,6. Biblija.

Krivični zakoni1. 3. Knjiga Mojsijeva 24,20. Jevanđelje po Mateju 16,27.Biblija.2. 2. Knjiga Mojsijeva 21,14. Biblija.3. 2. Knjiga Mojsijeva 21,29. Biblija.

201

Literatura

4. 2. Knjiga Mojsijeva 21,28. Biblija.5. 5. Knjiga Mojsijeva 19,5. Biblija.6. 5. Knjiga Mojsijeva 13,6.7. Biblija.7. 2. Knjiga Mojsijeva 22,2. Biblija.8. 2. Knjiga Mojsijeva 22,3. Biblija.9. 2. Knjiga Mojsijeva 21,18.19. Biblija.10. 2. Knjiga Mojsijeva 21,17. Biblija.11. 2. Knjiga Mojsijeva 21,16. Biblija.12. 2. Knjiga Mojsijeva 22,4. Biblija.13. 2. Knjiga Mojsijeva 22,1. Biblija.14. 5. Knjiga Mojsijeva 19,16-19. Biblija.15. 5. Knjiga Mojsijeva 25,1-3. Biblija.

Ne stavljaj prepreku pred slepca1. Nil Nidli. Zakoni zdravlja i izlečenja. Eden, SremskaKamenica, 2006, str. 220-222.2. Maimonides, Mishneh Tora, p. 5.3. Knjiga proroka Jeremije 9,24. Biblija.4. 3. Knjiga Mojsijeva 19,14. Biblija.5. Miroljub Petrović. Nauka i problem smrti. Metafizika,Beograd, 2008.6. Entoni Flu. Priznajem: Postoji Bog. Metafizika, Beograd,2009.7. a) Arijel Rot. Postanje - povezivanje nauke i Biblije. Me -tafizika, Beograd, 2005. b) Arijel Rot. Nauka otkriva Boga. Me -tafizika, Beograd, 2008.8. Rezolucija 1580. http://assembly.coe.int

Nijedna bolest1. 2. Knjiga Mojsijeva 15,26. Biblija.2. 5. Knjiga Mojsijeva 29,18. Biblija.3. Pamplona Rodžer, Zdrava ishrana. Metafizika, Beograd,2006.4. D. Lerotić, I. Vinković-Vrček. Što se krije iza E brojeva.Udruga za demokratsko društvo, Zagreb, 2004.5. Nil Nidli. Zakoni zdravlja i izlečenja. Eden, SremskaKamenica, 2006, str. 7.6. Tom Hartman. Poslednji dani planete Zemlje. Metafozika,Beograd, str. 59.

202

Osnovi teokratije

7. Ref. 5, str. 335.8. Ref. 3.9. Ref. 5, str. 333.10. Naročito preporučujemo knjigu: Kolin Mek Kibel. Moćishrane. Metafiika, Beograd, 2008.11. Ref. 6, str. 71.12. Lična komunikacija sa psihijatrom dr Tihomirom Jova -novićem, direktorom psihijatrijske bolnice “Laza Lazarević”Beograd.13. Ref. 5, str. 226-227.14. Ref. 5, str. 219.15. Ref. 5, str. 271.16. Ref. 5, str. 271.17. Ref. 5, str. 271.18.Ref. 5, str. 271.19. Ref. 5, str. 7.20. Ref. 5, str. 306.21. Ref. 5, str. 308.22. Ref. 5, str. 315.23. http://www.goodnewsaboutgod.com/studies/medical/swine_flu.htm. Prevod je na: www.cps.org.rs/svinjski_grip.pdf24. Ref. 24.25. Ref. 24.26. Ref. 24.27. Vens Ferel. Vakcine - novi genocid. Metafizila, Beograd,2008, str. 46.28. Ref. 27, str. 62-65.29. U pitanju je Bosna i Hecegovina, BiH Federacija.30. Ref. 23.31. Priče Solomovove 7,22. Biblija.32. Ref. 23.33. Ref. 23.34. Ref. 5, str. 255.35. Jovan Veljković. Beda psihijatrije. Slobodan Mašić, Be -ograd, 2001.36. Lična komunikacija sa policajcima Državne bezbednostiMUP-a Srbije kojima su na obuci prezentirani navedeni podaci.37. www.missingkids.com38. http://blogoye.org/doktor

203

Literatura

39. 3. Knjiga Mojsijeva 18,22.29. Biblija.40. 1. Knjiga Mojsijeva 1,28. Biblija.41. 1. Knjiga Mojsijeva 1,29. Biblija.42. 1. Knjiga Mojsijeva 3,22-24. Biblija.43. 1. Knjiga Mojsijeva 3,18. Biblija.44. 1. Knjiga Mojsijeva 1,30. Biblija.45. 1. Knjiga Mojsijeva 9,3. Biblija.46. 1. Knjiga Mojsijeva 7,2. Biblija.47. 3. Knjiga Mojsijeva 11. Biblija.48. George D. Pamplona-Roger. Encyclopedia of Foods andTheir Healing Power. Editorial Safeliz, Madrid, 2001, p. 297.49. Ref. 48.50. Ref. 5, str. 92-93.51. 3. Knjiga Mojsijeva 11,26-47. Biblija.52. 5. Knjiga Mojsijeva 29,18. Biblija.53. Agata Treš. Otrov sa velikim K. Metafizika, Beograd, 2005.54. Ref. 53.55. Medhus A. Mortality Among Female Alcoholics. Scandi -navian Journal of Social Medicine 3 (1975):111.56. www.circumstitions.com57. 1. Knjiga Mojsijeva 17,12. Biblija.58. Revell F. H. None of these diseases. Fleming H. RevellComp. 1986. p. 20.59. Grgurić J. Socijalna pedijatrija. Školska knjiga, Zagreb,1986.60. 1. Knjiga Mojsijeva 17,11. Biblija.61. 1. Knjiga Mojsijeva 17,14. Biblija.62. 3. Knjiga Mojsijeva 15,19. Biblija.63. 3. Knjiga Mojsijeva 15,25-28. Biblija.64. 3. Knjiga Mojsijeva 12,2-5.65. Psalam 116,12-13. Biblija.

Ljubi Boga svog1. Miroljub Petrović. Nauka i problem smrti, poglavlje“Najbolje čuvani drevni spis”. Metafizika, Beograd, 2008.2. 1. Knjiga Mojsijeva 1. poglavlje. Biblija.3. 2. Knjiga Mojsijeva 31,13. Biblija.4. 2. Knjiga Mojsijeva 12. poglavlje. Biblija.5. 2. Knjiga Mojsijeva 20,2. Biblija.

204

Osnovi teokratije

6. 3. Knjiga Mojsijeva 23,27. Biblija.7. 3. Knjiga Mojsijeva 23,34-36. Biblija.8. 2. Knjiga Dnevnika 3,1; 1. Knjiga o carevima 6,1. Biblija.9. 3. Knjiga Mojsijeva 27,30-32. Biblija.10. Knjiga proroka Malahije 3,10. Biblija.11. Priče Solomonove 19,17. Biblija.12. 2. Knjiga Mojsijeva 12,2. Biblija.13. 2. Knjiga Mojsijeva 12,3. Biblija.14. 3. Knjiga Mojsijeva 18. poglavlje. Biblija.15. 2. Knjiga Mojsijeva 20,4-5. Biblija.16. Predrag Marković. Jevrejsko-hrišćanski odnosi. Audio pre-davanje, www.svetigora.org/category/2/61?page=217. a) Psalam 146,4. Biblija. b) Za teološku analizu pitanja sta -nja mrtvih pogledati: Aleksandar Medvedev. Tajne Biblije,Metafizika, Beograd, 2009, deo “Život posle smrti”.18. Knjiga proroka Danila, 12,2. Biblija.19. 5. Knjiga Mojsijeva 18,10-12. Biblija.20. 3. Knjiga Mojsijeva 20,27. Biblija.21. Keti Barns. Skrivene tajne masonerije. Metafizika, Beograd,2008.22. Miroljub Petrović. Ko vlada svetom. Metafizika, Beograd,2008.

Svako da ima komad zemlje1. 3. Knjiga Mojsijeva 25,23. Biblija.2. 3. Knjiga Mojsijeva 25,8-11. Biblija.3. 3. Knjiga Mojsijeva 25,35-36. Biblija.

Izbori1. 5. Knjiga Mojsijeva 23,8. Biblija.2. Knjiga o sudijama 10,1-2. Biblija.3. Knjiga Mojsijeva 24,1; 4. Knjiga Mojsijeva 11,24-25. Biblija.4. 5. Knjiga Mojsijeva 20,8. Biblija.5. 5. Knjiga Mojsijeva 20,5-7. Biblija.6. 5. Knjiga Mojsijeva 4,6. Biblija.

Primena danas1. 2. Knjiga Mojsijeva 5,2. Biblija.2. 2. Knjiga Mojsijeva 12,32. Biblija.

205

Literatura

3. Knjiga Isusa Navina 2,9-11. Biblija.4. Jovan Erdeljanovic: Kuči, Bratonožići i Piperi, originalnoizdanje Srpske kraljevske akademije: Naselja srpskih zemalja,knjiga IV, 1907. godine, novo izdanje: Slovo Ljubve, Bibliotekafototipskih izdanja, Beograd, 1981.5. Knjiga Isusa Navina. Biblija.6. a) Knjiga o sudijama, b) 1. i 2. Knjga Saumilova, c) 1. i 2.Knjiga o carevima. Biblija.7. Psalam 127,1. Biblija.8. Aleksandar Medvedev. Tajne Biblije, poglavlje “Biblijskapro ročanstva”, Metafizika, Beograd, 2009.9. Psalam 92,7. Biblija.10. Psalam 81,13-15. Biblija.11. Knjiga proroka Zaharije 12; Knjiga proroka Jeremije 16,14-15; Knjiga proroka Isaije 11. Biblija.12. Knjiga proroka Danila 12,2. Biblija.13. 5. Knjiga Mojsijeva 30,19. Biblija.14. Otkrivenje 2,7; 2,11; 2,17; 2,26; 3,5; 3,17; 3,21. Biblija.15. 1. Korinćanima 10,13. Biblija.

Dodatak: Važnost hebrejskog jezika1. 1. Knjiga Mojsijeva 11,1. Biblija.2. 1. Knjiga Mojsijeva 11,9. Biblija.3. 1. Knjiga Mojsijeva 11,7. Biblija.4. 1. Knjiga Mojsijeva 2,23. Biblija.5. 1. Knjiga Mojsijeva 3,20. Biblija.6. 1. Knjiga Mojsijeva 4,1. Biblija.7. 1. Knjiga Mojsijeva 5,29. Biblija.8. 1. Knjiga Mojsijeva 2,7. Biblija.

206

Osnovi teokratije

207

Sadržaj

- Zašto teokratija? ....................................... 5- Sloboda ili ropstvo .................................... 9- Zakon ljubavi i sile .................................. 27- Stvaranje ili starateljstvo ........................ 42- Zakoni o porodici ................................... 51- Krivični zakoni ........................................ 75- Ne stavljaj prepreku pred slepca .......... 82- Nijedna bolest ......................................... 98- Ljubi Boga svog .................................... 140- Zemlja da se ne prodaje ....................... 166- Izbori ...................................................... 175- Primena danas ....................................... 180- Dodatak: Važnost hebrejskog jezika ........ 196

208

O autoru

Miroljub Petrović je diplomirao geologiju,smer paleontologija, na Univerzitetu u Beo gra -du. Završio je medicinu na International Insti -tu te of Ori gi nal Medicine u SAD. Momentalnoradi doktorsku disertaciju. Osnivač je i direktorCentra za pri rodnjačke studije u Beogradu iSakra mentu, SAD, kao i Instituta za prirodnume dicinu. Jedan je od osnivača Centra za an -tro pološke studije iz Beograda koji se bavi pro -blemom sekti. Održao je veliki broj pre davanjau Evropi i Americi.

209

Preporučujemo knjigeMiroljuba Petrovića

Nauka i problem smrtiTajna srećnog života

Brak i porodicaKo vlada svetom

Preporučujemo predavanja MiroljubaPetrovića na DVD-u:

- Nauka i problem smrti (23 predavanja)- Darvinizam: put ka super-čoveku ili putka samouništenju (9 predavanja)- Tajne skrivene u stenama (8 predavanja)- Ko vlada svetom

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062

www.creation6days.comwww.zakonizdravlja.com

210

Preporučujemo:

Nauka i religija:- Priznajem: Postoji Bog, Dr Entoni Flu- Nauka otkriva Boga, Dr Arijel Rot- Biblijska proročanstva, Aleksandar Medvedev- Biblijski Potop, Dr Henri Moris- Dinosaurusi - neverovatna otkrića, Dr Djuen Giš- Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev- Jevrejski Ješua ili grčki Isus, Nehemija Gordon

Popularna medicina:- Najbolje o zdravlju - 8 najboljih knjiga- Zakoni zdravlja i izlečenja, Dr Nil Nidli- Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli- Moć zdravlja, Dr Hans Dil- Moć ishrane, Dr Kolin Kembel- Kako unaprediti mozak, Dr Elden Čalmers- Vakcine - novi genocid? Vens Ferel- Tehnologija samouništenja - GM hrana, Dr Marijan Jošt- Seme uništenja - GM hrana, Džefri Smit

Opasnosti okultizma:- Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns- Masonerija - zavera protiv hrišćanstva, Ralf Eperson- Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns- Moj beg od demona, Rodžer Norn- Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman- Mistična medicina, Dr Voren Piters- Ispovest palog anđela, Penta Gram- Ispovest bivšeg jezuite, Dr Albero Rivera- Vavilonska misterijska religija, Ralf Vudrou

Video izdanja:- Dokazi stvaranja, Opasnosti okultizma, Zakoni zdravlja.

Distibucija: Metaphysica, 011/292-0062www.creation6days.com, www.zakonizdravlja.com

Documents

OSNOVI TEOKRATIJE