VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJA

LESKOVAC

SEMINARSKI RAD

izOsnovi ekonomije

Tema: DELOVANJE PONUDE I TRANJE Mentor: Student:

Prof. dr ika Stojanovi Petar Petrovi

Prof. mr Jovica Cvetkovi br.ind. Leskovac, 2014.Sadraj:

Uvod31. Definicija i zakon tranje42. Elastinost tranje93. Definicija i zakon ponude104. Cenovna elastinost ponude135. Ravnotea cena i ravnotea koliina14Zakljuak15Literatura16Uvod

Svaka ekonomska ili intelektualna aktivnost podrazumeva posedovanje kompleta alata ili instrumenata za stvaranje dobara ili usluga, pa se tako i u ekonomiji koriste razliiti alati ili instrumenti, kao to su: teorije, modeli, podaci, injenice, grafikoni, jednaine i drugo. Analiza ponude i tranje jedan je od osnovnih ekonomskih alata, a ekonomisti ga koriste za analizu konkurentskih trita. U ekonomskoj teoriji esto se javljaju nesporazumi, jer se ne shvata da trite tamo gde je neophodno, mora funkcionisati kao kompletan i razvijen sistem. Treba imati jasnu predstavu o njegovoj strukturi bez koje on ne bi mogao funkcionisati kao podsistem, te razlikovati izvesne njegove sistematske nedostatke od odreenih nedostataka koji su mu samom sebi svojstveni. Ova negativna dejstva se moraju odreenim merama ekonomske politike ublaiti, pa ak, u odreenim sluajevima, i sasvim neutralisati.Cilj poslovanja preduzea je prodaja proizvoda/usluga sa ostvarivanjem to veeg dobitka. Sa preduzetnike take gledita, vano je napraviti razliku izmedju:nabavnog trita, gde se kupuju svi elementi poslovnog procesa po to boljim uslovima (niska cena, dugi rokovi otplate, planiranje odgovarajuih zaloga...) da bi trokovi nabavke bili to nii, i prodajnog trita, gde se proizvodi prodaju to uspenije (visoke cene, velike koliine, kratki rokovi otplate...).Dva su osnovna nosioca ekonomske aktivnosti u trinoj privredi domainstva, kao osnovne potroake jedinice i preduzea, kao osnovne proizvoake jedinice. Domainstva (koja se na tritu pojavljuju kao nosioci tranje za proizvodima i uslugama) u razmeni nastoje da troenjem raspoloivog dohotka maksimiziraju korisnost. S druge strane, preduzea (koja predstavljaju osnovne nosioce ponude u trinoj privredi ) organizuju proizvodnju proizvoda i usluga sa ciljem da maksimiziraju profit na angaovani kapital.

1. Definicija i zakon tranje Ponuda i tranja su pojmovi kojima se ekonomisti najee koriste i to sa dobrim razlogom, jer su ponuda i tranja sile koje omoguavaju funkcionisanje trinih ekonomija. One odreuju koliinu svakog dobra koje se proizvodi i cenu po kojoj se ono prodaje. Ako se eli saznati kako e neki dogaaj ili politika uticati na ekonomiju, prvo treba da se vidi kako e uticati na ponudu i tranju. Izraz tranja i ponuda odnose se na ponaanje ljudi kada na tritu meusobno deluju jedni na druge. Trite je prostor, na kome se sreu ponuda i tranja za odredjenom robom. To je mehnizam poravnavanja cena i koliina robe.Tranja podrazumeva odreenu koliinu i vrstu materijalnih dobara i usluga koju su kupci spremni da kupe po odgovarajuoj ceni. U tesnoj je vezi sa potronjom, s obzirom da je krajnji cilj tranje upotreba dobara radi zadovoljavanja odreenih ljuskih potreba.

to je via cena nekog dobra ljudi e ga manje kupovati i obrnuto - to mu je nia cena vie e se kupovati, uz ostale nepromenjene uslove. Sa aspekta proizvoaa odgovarajua je ona koliina proizvoda koju on moe da proizvede raspoloivim iniocima proizvodnje uz najmanji utroak ukupnog rada po jedinici proizvoda, dok je odgovarajua ona cena proizvoda koja mu nadoknauje sve trokove oko plaanja faktora proizvodnje i obezbeuje zaradu iznad tih trokova koja ga izjednaava sa istim takvim proizvoaem.

Sa aspekta potroaa odgovarajua je ona koliina proizvoda date vrste koju on moe da kupi da bi zadovoljio svoje uobiajene potrebe, dok je odgovarajua ona cena proizvoda po kojoj on moe da kupi odgovarajuu koliinu proizvoda.

Tranja se moe izraavati u naturalnim pokazateljima (komadi, jedinice, kilogrami, metri itd.) i vrednosnim pokazateljima, putem cena. Naturalno izraavanje tranje se koristi prilikom analize funkcionalnih odnosa izmeu cene i koliine tranje za pojedinanim proizvodom, dok su vrednosni pokazatelji u upotrebi pri analizi agregatnih veliina.

Tranja predstavlja koliinu dobara koju su kupci spremni da kupe po odreenoj ceni, na odreenom tritu u odreenom vremenu. Ili drugaije reeno, tranja predstavlja koliinu novca koju je kupac spreman da plati da bi kupio odreenu koliinu dobara. Izmeu koliine traenog dobra i cene tog dobra postoji meuzavisnost. Pod predpostavkom da se ostali faktori ne menjaju,onda postoji vrsta veza izmeu trine cene robe i traene koliine robe, i ona se izraava kao: Qd = f(P) gde je Qd (quantity demand) traena koliina, a P (price) trina cena.Funkcija tranje moe se prikazati tabelarno ili grafiki to nam omoguuje da dobijemo tabelu, odnosno krivu tranje.Tranja potroaa zavisie od cene proizvoda, pod pretpostavkom da su sve ostale okolnosti nepromenjene. Na osnovu podataka iz skale tranje moemo da zakljuimo da se traena koliina robe poveava sa smanjenjem cena, a pada sa rastom cena. Kada podatke iz skale tranje unesemo u koordinantni system dobijamo krivu tranje. Kriva tranje ima negativan nagib, to znai da su traene koliine dobara i usluga i kretanje njihovih cena u odnosu obrnuto srazmerne traena koliina dobara poveava se sa smanjenjem cena i obrnuto, traena koliina dobara smanjuje se sa poveanjem cena. Pomenuta meuzavisnost kretanja cena i traene koliine dobara u teoriji je poznata kao Kurno-Maralov zakon tranje. Matematiku formulaciju tog zakona u obliku funkcije prvi je dao A.Kurno 1838. godine: d = f(p), uz uslov f(p) < 0

Valjanost ovog zakona je relativna jer poiva na pretpostavci da su potrebe, cene ostalih dobara i dohodak potroaa nepromenljive veliine. To znai da se pri objanjenju uzorka opadajueg nagiba krive tranje polazi od pretpostavke da se mena jedino cena konkretnog dobra, uz ostale nepromenjene uslove. Meutim, promena tranje za nekim dobrom nije rezultat iskljuivo promene nivoa cena tog dobra, ve moe biti izazvana i promenom trine cene nekog drugog dobra. To znai da kriva tranje ne samo da nije ista za razliita dobra, ve se moe menjati i za jedno isto dobro ukoliko doe do promena u nivou dohotka potroaa. Kada je u pitanju meuzavisnost izmeu tranje za odreenim dobrom i kretanja cena drugih dobara, razlikujemo:

1. nezavisna dobra - to su ona dobra na iju tranju ne utiu promene u ceni drugih dobara i

2. zavisna dobra koja za razliku od nezavisnih, utiu promene u ceni drugih dobara. Zavisna dobra mogu biti supstituti i komplementi. Supstituti su dobra koja mogu u procesu potronje da zamene jedno drugo, tj. da podmire iste ili sline potrebe. Na primer ukoliko poraste cena elektrine energije, domainstva mogu kao energiju da koriste gas; ako doe do rasta cena svinjskog mesa, domainstva mogu da kupuju junee meso, itd. Komplementarna dobra su ona dobra koja su povezana u potronj. To znai da poveanje potronje jednog dobra povlai za sobom poveanje potronje drugog i obrnuto. Kao primer takvih dobra esto se navode kafa i eer, benzin i automobili itd. Pored cena drugih dobara i usluga dohodak potroaa je takoe vrlo vaan faktor koji utie na tranju za nekim dobrom. Poveanje dohotka, ceteris paribus, utie na porast tranje a pad dohotkaka na smanjenje tranje za odreenim dobrom. Ve smo ukazali na to da poveanje cene nekog dobra utie na rast traene koliine tog dobra. To je opte pravilo. Meutim u literaturi se navode ti izuzetka tog pravila.

1. Giffenov paradoks kad poveanje cene nekog dobra dovode do poveanja traene koliine istog dobra. To se deava kada rastu cene inferiornih dobara ili dobara slabijeg kvaliteta, jer tada dolazi do rasta tranje za njima kod potroaa sa niskim realnim dohotkom.2. Veblenov efekat kada s padom cena dolazi do smanjenja traene koliine nekog dobra. Radi se o dobrima koja predstavljaju statusne simbole; njihovim pojeftinjenjem postaju dostupna irim slojevima i zato pada tranja za ovim dobrima kod bogatijih slojeva stanovnitva.

3. pekulativni sluajevi kad pad cene nekog dobra izaziva poveanje tranje jer se oekuje dalji pad cene i obrnuto, rast cene izaziva naglo poveanje tranje jer se oekuje dalji rast cena.

Faktori koji utiu na trnju su:1. Cena robe - zakon tranje

2. Dohodak - normalna i inferiorna roba

3. Cene povezanih roba - supstituti i komplementarne robe

4. Ukusi5. Oekivanja

Tranja je funkcija cene. Uticaj cene na tranju za proizvodima i uslugama meri se koeficijentom elastinosti tranje u odnosu na cene: tranja je elastina kada snienje cena ima za posledicu vei ukupni prihod preduzea; tranja je neelastina kada snienje cena ima za posledicu manji ukupni prihod preduzea.

Ukoliko je rast ili pad izdataka za kupovinu proporcionalno manji u odnosu na rast ili pad dohotka znai da su promene u izdacima proporcionalno manje u odnosu na promene u dohotku. To je logika egzistencijalnih proizvoda ma koliko rastao dohodak, rae i izdaci za egzistencilane potrebe, ali ne u tolikom procentu koliko raste dohodak. Ukoliko je rast ili pad izdataka za kupovinu proporcionalno vei u odnosu na rast ili pad dohotka znai da su promene u izdacima proporcionalno vee u odnosu na promene u dohotku. To je logika luksuznih proizvoda ma koliko raste dohodak, jos vie e rasti izdaci za luksuzne proizvode od rasta dohotka.

Ukoliko su proizvodi supstituti, proizvodi koji mogu da zadovolje istu potrebu na isti nain, rast tranje za jednim proizvodom uslovljen je rastom cene i smanjivanjem tranje za drugim proizvodom.Ukoliko su proizvodi komplementi, proizvodi povezani u potronji koji ne mogu da se troe odvojeno, rast tranje za jednim proizvodom uticae na rast tranje za drugim proizvodom.Proizvodi mogu biti i nezavisni, proizvodi koji se troe samostalno, i tada tranja raste ili pada od drugih faktora na tritu. Odnos cena i koliina dobara moe se izraziti tabelarno putem skala tranje i grafiki u koordinatnom sistemu putem krive tranje. Kriva tranje predstavlja grafikon koji pokazuje odnos izmeu cene dobra i traene koliine. Kriva ima negativan nagib nanie, od severozapada ka jugoistoku. Ovo vano svojstvo zove se zakon opadajue tranje. CenaKoliina

1.54

2.52

31

Slika 1. Skala tranjeOdnos izmeu koliine koja se potrauje (QD) i cene (P) moe se napisati u obliku jednaine: QD = QD (P)

Grafik 1. Kriva tranje

2. Elastinost tranje

U ekonomskom smislu elastinost predstavlja osetljivost neke ekonomske veliine na promene neke druge ekonomske veliine, s kojom se nalazi u korelacijskom odnosu. Stepen te osetljivosti meri se koeficijentom elastinosti, koji iziskuje odnos izmeu procentualne promene zavisne ekonomske varijable. Postoje dve osnovne kategorije elastinosti tranje: cenovna i dohodovna elastinost. U okviru cenovne elastinosti, moemo da posmatramo reagovanje tranje za nekim dobrom na promenu cene tog dobra i tada govorimo o cenovnoj elastinosti tranje; a moemo posmatrati i reagovanje tranje za nekim dobrom u zavisnosti od promene cene nekog drugog dobra tzv. unakrsna elastinost tranje.

a) Cenovna elastinost tranje pokazuje intezitet promene traene koliine nekog dobr u zavisnosti od promene cene tog istog dobra. b) Unakrsna elastinost tranje pokazuje osetljivost traene koliine jednog dobra (y) u odnosu na promenu cene drugog dobra (x).

c) Dohodovna elastinost tranje tranja za nekim dobrom reaguje i na promenu dohotka. Stepen reagovanja zavisi od toga koje su kategorije dobara u pitanju

Koeficijent cenovne elastinosti tranje moe biti vei od 1, jednak 1 i manji od 1, pa razlikujemo elastinu, jedinino elastinu i neelastinu tranju.

Ako je koeficijent cenovne elastinosti tranje vei od 1, tranja je elastina. Kod elastine tranje relativna promena traene koliine je vea od relativne promene cena.Ako je koeficijent cenovne elastinosti tranje 1, tada se radi o jedininoj elastinosti tranje. Kod jedinine elastinosti tranje relativne promene traene koliine i cena su jednake.Ako je koeficijent cenovne elastinosti tranje manji od 1, a vei od 0, tranja je neelastina. Kod neelastine tranje relativna promena traene koliine manja je od relativne promene cena.Savreno neelastina tranja je ona gde traena koliina ne reaguje na promene cena bez obzira na to kolika ona bila. Koeficijent savreno neelastine tranje jednak je 0.Savreno elastina tranja je ona kod koje beskonano mala promena cena izaziva beskonano veliko poveanje traene koliine. Koeficijent savreno elastine tranje jednak je plus beskonano.

Elastinost tranje je uvek negativna, jer se koliine i cene kreu u suprotnom pravcu. Rast cena prouzrokuje pad koliina, te je njihov odnos negativan, i obrnuto. 3. Definicija i zakon ponude

Ponuda predstavlja koliinu nekog dobra koju su preduzea voljna da proizvedu i ponude u odreeno vreme, na odreenom mestu, po odreenim cenama. Ponuda, za neko dobro, pokazuje odnos izmeu njegove trine cene i koliine tog dobra koju su proizvoai voljni prizvesti i prodati, uz pretpostavku da ostale stvari ostanu nepromenjene, posebno trokovi proizvodnje. Ovu odliku moemo nazvati zakon ponude. Zbog odnosa direktne proporcionalnosti izmeu ponuene koliine i trine cene, poveanjem cena dolazi do poveanja ponude. Ponuda je koliina dobara i usluga koje prodavci ele da prodaju po odreenoj, odnosno bilo kojoj realnoj ceni. Obim i struktura ponude zavisi od obima i strukture drutvenog proizvoda, stepena

robnosti privrede, cena i trokovi proizvodnje. Ponuda se nalazi u tesnoj vezi sa proizvodnjom, jer bez proizvodnje nema ni ponude. Proizvodnja je materijalna sadrina ponude.

Kao i tranja, i ponuda se moe izraavati u naturalnim i vrednosnim pokazateljima. Naturalni su oni pokazatelji koji se izraavaju u fizikim jedinicama mere i koriste za izraavanje veza izmeu cena i ponude konkretne robe, dok se analiza globalnih kategorija i globalnih odnosa na tritu i u privredi vri preko vrednosnih pokazatelja.

Pod ponudom se podrazumeva koliina dobara koja se u odreenom vremenu, na odreenom tritu i po odreenoj ceni nudi kupcima. Izmeu cene i ponuene koliine postoji odnos uzajamne zavisnosti. Zakon ponude upuuje na taj odnos i, prema njemu, proizvoai e biti voljni da ponude veu koliinu odreenog dobra kad mi je, ceteris paribus, cena vea i obrnuto, kad je cena dobra nia, proizvoai e tritu ponuditi manju koliinu istog dobra. Prvu matematiku formulaciju zakona ponude dao je A. Kruno tako to je postavio ponuenu koliinu nekog dobra kao funkciju cene tog dobra, i to kao funkciju iji je prvi izvod po ceni vei od nule, odnosno:

S = f(p), uz uslov f(p) > 0 gde je S ponuena koliina, a p cena dobra.

Meuzavisnost cene i ponuene koliine moe se predstaviti peko skale ponude, koja daje sve kombinacije moguih cena i ponuenih koliina nekog dobra u odreenom periodu.

Kada podatke iz skale ponude unesemo u koordinantni sistem dobijamo krivu ponudu. Kriva ponude ima rastui nagib, za razliku od krive tranje koja ima opadajui nagib. Izgled krive ponude pokazae da je koliina ponuene robe i cena upravo proporcionalna; drugim reima, koliina ponuene robe poveava se sa rastom cene i smanjuje sa padom cene.

Meutim u odreenim sluajevima mogue je odstupanje od ovog opteg pravila. Naime, vea cena moe da znai veu ponuenu koliinu do odreene take, nakon koje dalji rast cena dovodi do smanjenja ponuene koliine. Radi se o tzv. Regresivnoj krivi ponude, a kao dobar primer moe da poslui kriva ponude rada koja posle odreenog nivoa nadnice vodi manjoj ponudi rada jer radnik slobodno vreme i druge aktivnosti pretpostavlja poveanju ponude rada.

Determinante trine ponude su:1. Cena robe - zakon ponude2. Cena faktora proizvodnje3. Raspoloiva tehnologija4. Oekivanja 5. Cene supstituta

6. Mere makroekonomske politike

7. Mere fiskalne i monetarne politike

8. Organizacija tritaPonuda se moe definisati i kao odnos koliine ponuene robe na tritu i njene cene. Ona izraava i prodajnu spremnost proizvoaa pri razliitim nivoima cena i ostalim uslovima na tritu. Koju e masu proizvoda proizvoa ili drugi subjekt koji njom raspolae ponuditi na tritu zavisi od cene

koju e za nju ostvariti. Na taj nain uspostavlja se funkcionalna veza izmeu ponude i cena. Za najvei broj proizvoda postoji pozitivan odnos cena i ponude. Kada se cena nekog proizvoda povea dolazi do poveane ponude roba i usluga, i obrnuto.

Promene u nivou trinih cena robe prouzrokuju promene u obimu ponuene koliine robe na tritu. Meusobni odnos cene i ponude moe se izraziti tabelarno putem skale ponude, grafiki u koordinatnom sistemu putem krive ponude i putem algebarske funkcije.CenaKoliina

12

24

36

Slika 2. Skala ponude

Grafik 2. Kriva ponude4. Cenovna elastinost ponude

Cenovna elastinost ponude predstavlja intezitet promene ponuene koliine nekog dobra u odnosu na promenu cene istog dobra. Meri se koeficijentom cenovne elastinosti ponude, koji se dobija deljenjem procentualne promene ponuene koliine nekog dobra sa procentualnom promenom njegove cene. Koeficijent cenovne elastinosti ponude moe biti vei, jednak ili manji od jedinice. Ponuda je savreno neelastina ako se pri promeni cene ne menja ponuena koliina dobara. Kriva savreno elastine ponude vertikalna je u odnosu na apscisu. Savreno elastina ponuda postoji onda kada malo poveanje cene dovede do beskonanog poveanja ponude i obrnuto, kada mali pad cene dovede do potpunog prekida u ponudi. Stepen elastinosti ponude u velikj meri zavisi od stanja zaliha i mogunosti prilagoavanja obima proizvodnje cenama. Uticaj cena na ponuenu koliinu vei je ukoliko je period prilagoavana dui. S tog aspekta moemo da razlikujemo trenutni, kratki i dugi rok. Trenutni rok obuhvata vreme realizacije ve proizvedene robe i zato je ponuda odreena stanjem zaliha. U kratkom roku postoji izvestan stepen elastinosti ponude jer se obim proizvodnje moe menjati u granicama raspoloivih kapaciteta i date tehnologije. U dugom roku, elastinost ponude je najvea jer ponuda nije ograniena datim kapacitetima i tehnologijom ve je to vreme sazrevanja investicija, promene tehnologije i mogunosti ulaska i izlaska preduzea iz date grane. 5. Ravnotea cena i ravnotea

koliina Analiza ponude i tranje pokazala je prirodu zavisnosti ponuene i traene koliine od veliine trinih cena. Skala i kriva ponude, kao i skala i kriva tranje, uzete same za sebe nedvosmisleno ukazuju na to koliki bi bio obim ponuene, odnosno traene koliine robe pri datom nivou cena. Meutim, ono na ta skala i kriva ponude i tranje same po sebi ne mogu da ukau, to je na kom nivou e se formirati cena na tritu u datim uslovima i u kojoj koliini e konkretna roba biti proizvedena i potrona. Samo uzete zajedno one mogu da daju odgovor na pitanje koja je to trina cena po kojoj e sva proizvedena roba moi da se proda. Kada je u pitanju analiza ponude i tranje jedna od moguih greaka jeste da se ne uzimaju u obzir delovanje svih promenjivih ve se pojaanim uticajem jedne promenjive ublaava ili eliminie delovanje druge promenjive. Druga greka se javlja kada ne razlikujemo kretanje po samoj krivi ponude ili krivi tranje od njihovog pomeranja odnosno ako ne razlikujemo promene tranje od promene traene koliine ili promene ponuene koliine od promene ponude.

Zakljuak Svako preduzee se na tritu pojavljuje u dve uloge, jednom kao kupac, a drugi put kao prodavac. Interesi su u ta dva sluaja suprotni. Ponuda i tranja u odgovarajuoj nacionalnoj privredi nisu vidljivo uskladjene. Ako je ponuda odredjene vrste robe vea od tranje za njom, njena cena e pasti. Roba, koja se ne bude mogla prodati u tim razmerama, zbog previsokih trokova proizvodnje e propasti ili e se fleksibilno preusmeriti u drugu industrijsku granu. Pad cena bi tako uticao na smanjenje obima ponude, sve dok se ona ne uskladi sa tranjom. Ako je tranja za odredjenom robom vea od ponude, cene e poeti da rastu, to bi pobudilo postojee ponudjae da poveaju obim proizvodnje, tj. ukljuenje preduzea iz drugih industrijskih grana. Obim ponude e rasti, sve dok se ne uskladi sa tranjom. Svaka promena u obimu ponude ili tranje utie na promenu obima proizvodnje (koliinu robe) i prodajne cene. U razmerama pune konkurencije, kada je na tritu veliki broj prodavaca, njihovi proizvodi su praktino identini (medjusobno su tako jednaki da je kupcu svejedno gde e ih kupiti), a uticaj pojedinca - ponudjivaa na prodajnu cenu e biti mnogo manji. Zato je mora shvatiti kao datu i na kratak rok prilagoditi se odredjenim koliinama, da bi poslovni rezultat bio mnogo bolji. Puna konkurencija omoguava donoenje zakona vrednosti, jer se trine cene formiraju nezavisno od pojedinaca i objektivan su rezultat grupnog delovanja ponudjaa i potraitelja.Nakon date trine cene, uspeniji prodavci su nagradjeni dobitkom, a neuspeni kanjeni gubitkom. U tim razmerama slobodne trine privrede, nevidljiva ruka trita bi prouzrokovala veliku tetu, ako se niko ne bi bavio delatnostima koje ne donose dobitak, ali su nuno potrebne u odredjenom drutvu. Zato je vana uloga drave, koja pomae i finansira javnu potronju, daje pomo nezaposlenim i bolesnim, brine o inflaciji, subvencionira odredjene privredne grane (npr. poljoprivredu...).

Literatura: 1. Stojanovi ., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac 2007. 2. Kitanovi D., Doc. dr Golubovi N., Osnovi politike ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni 2006. 3. Kitanovi D., Doc. Dr Golubovi N., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni 2006.4. http://www.vtssa.edu.rs/Ekonomija/Seminarski%20radovi%202013/Seminarski%20rad%20TRZISNE%20SILE%20PONUDE%20I%20TRAZNJE.pdf5. http://studenti.rs/skripte/ekonomija/trzizne-sile-ponude-i-traznje/ 3

1

C Cena P

K Traena koliina Q

2

1

2

3

4

K Ponuena koliina Q

C Cena P

1

3

2

2

4

6

8

Stojanovi ., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac 2007. str 53

Stojanovi ., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac 2007. str 55

http://www.vtssa.edu.rs/Ekonomija/Seminarski%20radovi%202013/Seminarski%20rad%20TRZISNE%20SILE%20PONUDE%20I%20TRAZNJE.pdf

http://www.vtssa.edu.rs/Ekonomija/Seminarski%20radovi%202013/Seminarski%20rad%20TRZISNE%20SILE%20PONUDE%20I%20TRAZNJE.pdf

Stojanovi ., Osnovi ekonomije, Visoka poslovna kola strukovnih studija, Leskovac 2007. str 56

http://studenti.rs/skripte/ekonomija/trzizne-sile-ponude-i-traznje/

Kitanovi D., Doc. dr Golubovi N., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni 2006. god. str 132

Kitanovi D., Golubovi N., Osnovi ekonomije, Ekonomski fakultet, Ni 2006 god. str.134

PAGE 16