Republika Srbija Autonomna Pokrajina Vojvodina Izvrno vee Autonomne Pokrajine Vojvodine Bulevar Mihajla Pupina 16 21108 Novi Sad

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"Strategija

Novi Sad, mart 2007.god.

Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj je sainio projektni zadatak za izradu strategije Osnovni pravci tehnolokog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine u maju 2006.godine. Potpisani su ugovori za izradu nacrta stragije sa Fakultetom tehnikih nauka, Tehnolokim fakultetom i Prirodno-matematikim fakultetom Univerziteta u Novom Sadu 17. maja 2006. godine. U izradi predloga stratekog dokumenta Osnovni pravci tehnolokog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine su uestvovali sledei strunjaci: Prof. dr Vojin enk, dr uro Kutlaa i prof. dr Stevan Stankovski za oblast Raunarstvo komunikacije i automatizovani sistemi, dr Jasna Mastilovi i prof. dr Radovan Pejanovi za oblast Biotehnologija i proizvodnja hrane, prof. dr Duan Gvozdenac, dr Rade iri i prof dr Milo Tei za oblast Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije, prof. dr Milan Matavulj, prof. dr Mirjana Aanski, prof. dr Zorica Svirev, prof. dr Dragan Radnovi, mr Maja Karaman, mr Jelica Simeunovi, mr ore Jovanovi, eljko Maleti i Sanda Savi za oblast Ekologija i hemijsko inenjerstvo, prof. dr Zoran Zekovi i doc. dr Karmen Stankov i Prof. Dr Nikola Gruji za oblast Nove tehnologije u medicini i farmaciji, prof.dr Miroslav Veskovi, prof.dr Itvan Bikit, prof.dr Svetlana Luki, dr Miroslav Dramianin, dr J. Nedeljkovi, mr D.Mra, mr D. trbac, S.Forkapi, i G.trbac za oblast Nuklearne tehnologije i novi materijali. Nacrt strategije je zavren 30. oktobra 2006. godine. Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj je uputio Izvrnom veu Autonomne Pokrajine Vojvodine Nacrt strategije i predlog odravanja Javne rasprave u januaru 2007. godine. Izvrno vee Autonomne Pokrajine Vojvodine je na 145. sednici odranoj 7. februara 2007. godine razmotrilo Nacrt strategije Osnovni pravci tehnolokog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine i predlog programa javne rasprave. Nacrt strategije je istog dana postavljen na sajtu pokrajinskog sekretarijata za nauku i tehnoloki razvoj. Utvren je program javne rasprave o Nacrtu strategije. Zavrna rasprava o Nacrtu strategije je odrana 5. marta 2007. godine u Skuptini Autonomne Pokrajine Vojvodine. Na zavrnoj raspravi su uestvovali strunjaci sa Univerziteta u Novom Sadu, predstavnici Privredne komore Vojvodine, predstavnici Instituta, predstavnici SANU i VANU, predstavnici velikih privrednih sistema kao i brojni zainteresovani pojedinci. Nakon sprovedene zavrne rasprave o nacrtu strategije Pokrajinski sekretarijat za nauku i tehnoloki razvoj je u saradnji sa nosiocima projekata u okviru utvrenih oblasti izradio Predlog strategije. Izvrno vee Autonomne Pokrajine Vojvodine je usvojilo Predlog strategije Osnovni pravci tehnolokog razvoja Autonomne Pokrajine Vojvodine na 149. sednici odranoj 14. marta 2007. godine i uputilo ga Skuptini Autonomne Pokrajine Vojvodine na usvajanje.

2

"OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE"Sadraj

1

UVOD............................................................................................................................................. 81.1 PROGRAM PODRKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA BNT............................................. 8 1.2 CILJEVI STRATEKOG DOKUMENTA............................................................................................... 8

2 3

OKVIR DOKUMENTA............................................................................................................... 9 OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA ZA OBLAST RAUNARSTVO KOMUNIKACIJE I AUTOMATIZOVANI SISTEMI.......................................................... 103.1 3.2 3.3 3.4

ELEMENTI STRATEKOG DOKUMENTA....................................................................................... 10 SWOT ANALIZA POSTOJEEG STANJA......................................................................................... 10 ISTRAIVAKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODINI ............... 20 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMA............................................................................... 21 3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODINI ...................................................................... 21 3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 24 3.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 25 3.8 PREDLOG MERA ZA RAZVOJ IKT SEKTORA.................................................................................29 3.8.1 IKT Infrastruktura.................................................................................................................. 29 3.9 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU .................................................................................................. 30 3.10 PREDLOG INSTITUCIONALNIH I FINANSIJSKIH MERA ........................................................... 30 3.11 FINANSIJSKI MODELI ZA PODSTICAJ......................................................................................... 31 3.12 KRITERIJUMI ZA INVESTIRANJE.................................................................................................. 31 3.13 KRITERIJUMI ZA EVALUACIJU PROJEKATA............................................................................. 32 3.14 KORISNICI DOBARA I USLUGA.................................................................................................... 33 3.14.1 Korisnici dobara na domaem tritu..................................................................................... 33 3.14.2 Korisnici dobara na inostranom tritu .................................................................................. 33 3.14.3 Direktni korisnici dobara i usluga........................................................................................... 34 3.14.4 Indirektni korisnici dobara i usluga ........................................................................................ 35 3.15 LITERATURA... 36

4

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA ZA OBLAST BIOTEHNOLOGIJA I PROIZVODNJA HRANE.......................................................................................................... 374.1 UVOD..................................................................................................................................................... 37 4.2 ANALIZA POSTOJEEG STANJA..................................................................................................... 37 4.3 POTENCIJALI RAZVOJA.................................................................................................................... 38 4.4 OGRANIENJA..................................................................................................................................... 38 4.5 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 39 4.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONU.................................................................... 47 4.7 PRIORITETI RAZVOJA........................................................................................................................ 49 4.7.1 Unapreenje efikasnosti i obima poljoprivredne proizvodnje.................................................... 49 4.7.2 Optimizacija valorizacije produkata primarne poljoprivredne proizvodnje............................... 51 4.7.3 Osavremenjavanje i revitalizacija industrijskih kapaciteta prehrambene industrije................... 52 4.7.4 Podrka planskom pokretanje MSP u agrobiznisu i proizvodnji hrane..................................... .53

3

4.7.5 Funkcionalni franizni sistemi bazirani na domaim potencijalima.......................................... 55 4.8 ZAKLJUAK...................................................................................................................................... 56 4.9 LITERATURA.................................................................................................................................... 57

5

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA ZA OBLAST ENERGETSKA EFIKASNOST I OBNOVLJIVI IZVORI ENERGIJE.......................................................... 585.1 5.2 5.3 5.4 5.5 5.6 UVOD.................................................................................................................................................... 58 ENERGETSKI SISTEM AP VOJVODINE.......................................................................................... 59 STRUKTURA POTRONJE FINALNE ENERGIJE U AP VOJVODINI...........................................60 ENERGETSKI INDIKATORI SRBIJE I NEKIH ZEMALJA IZ OKRUENJA.................................61 CENE ENERGENATA..........................................................................................................................62 IZBOR KOMERCIJALNIH ENERGETSKIH TEHNOLOGIJA POGODNIH ZA PRIMENU U AP VOJVODINI............................................................................................................................................63 5.6.1 Energetska efikasnost............................................................................................................. 65 5.6.1.1 Poveanje energetske efikasnosti u industriji....................................................................65 5.6.1.2 Distribuirana proizvodnja toplotne i elektrine energije.................................................. 66 5.6.1.3 Poveanje energetske efikasnosti u zgradarstvu.............................................................. 66 5.6.1.4 Kombinovana postrojenja elektrine i toplotne energije..................................................67 5.6.1.5 Rekapitulacija potencijala u oblasti energetske efikasnosti............................................. 67 5.6.2 Obnovljivi izvori energije....................................................................................................... 68 5.6.2.1 Proizvodnja toplotne energije iz biomase........................................................................ 68 5.6.2.2 Postrojenja biogasa i korienje biogasa u energetske svrhe........................................... 69 5.6.2.3 Sagorevanje gradskog otpada........................................................................................... 70 5.6.3 Geotermalna energija.............................................................................................................. 71 5.6.4 Hidroelektrane u Vojvodini.....................................................................................................73 5.6.5 Proizvodnja elektrine energije korienjem vetra................................................................. 75 5.6.6 Solarni foto-naponski sistemi................................................................................................. 76 5.6.7 Rekapitulacija potencijala obnovljivih izvora energije...........................................................77 5.7 PREPREKE ZA POVEANJE ENERGETSKE EFIKASNOSTI I KORIENJE OBNOVLJIVIH IZVORA ENERGIJE.................................................... ......................................................................... 78 5.8 VERTIKALNE I HORIZONTALNE AKTIVNOSTI............................................................................ 79 5.9 SWOT ANALIZA................................................................................................................................... 81 5.10 ZAKLJUAK...................................................................................................................................... 81 5.11 LITERATURA.................................................................................................................................... 82

6

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA ZA OBLAST EKOLOGIJA I HEMIJSKO INENJERSTVO..................................................................................................846.1 UVOD......84 6.2 ALTERNATIVNA EKOLOKA, TENA GORIVA........84 6.2.1 Bioetanol.85 6.2.2 Biodizel...85 6.2.3 Biopesticidi..86 6.2.4 Biofertilizatori.....86 6.2.5 Biosintetike bioaktivne supstance.86 6.2.6 Biosintetiki biodegradabilni termoplastini materijali..87 6.3 BIOETANOL..........................................................................................................................................87 6.3.1 Uvod........................................................................................................................................87 6.3.2 Proizvodnja bioetanola........87 6.3.3 SWOT analiza proizvodnje etanola u Vojvodini...............................................................87 6.3.4 Stanje opreme..................87 6.3.5 Ljudski resursi.............................................................................................................................88 6.3.6 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.................................................................................89

4

6.3.7 Prioriteti razvoja.........................................................................................................................89 6.3.8 Analiza uticaja na okolinu..........................................................................................................90 6.3.8.1 Otpadne vode..... 90 6.3.8.2 Dibra kao sekundarna sirovina 90 6.3.8.3 Sporedni proizvodi pri proizvodnji bioetanola i njihov mogui plasman 90 6.3.9 Zakljuak...................................................................................................................................90 6.4 BIODIZEL..91 6.4.1 Biljna ulja kao sirovina za tena goriva 91 6.4.2 Prednosti biodizela 91 6.4.3 Potrebe za tenim gorivima.......................................................................................................92 6.4.4 SWOT analiza postojeeg stanja...... 92 6.4.4.1 Analiza tehnolokih celina za proizvodnju biodizela u Srbiji . 92 6.4.4.2 Naune institucije i proizvodna preduzea... 92 6.4.4.3 Tekue aktivnosti u oblasti novih biotehnologija..................................................... 93 6.4.4.4 Sirovine za proizvodnju biodizela u Vojvodini.........................................................93 6.4.4.5 Uljarice kao sirovina za proizvodnju hrane, hemikalija i drugih proizvoda.. ..94 6.4.4.6 Povrine, prinosi i proizvodnja uljanih biljaka u svetu i kod nas... ...94 6.4.4.7 Uljarice u Vojvodini................................................... ...95 6.4.5 Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu.............95 6.5 PRIORITETI RAZVOJA...........................................................96 6.5.1 Tehnologija proizvodnje......... ...96 6.5.1.1 Uljni talozi............................................................................ .....96 6.5.1.2 Biljna ulja iz kuhinja i prionica.................................................................................96 6.5.2 Primeri projekata u svetu................................................................................. ..97 6.5.3 Predlozi osvajanja tehnologija proizvodnje biodizela................................................................97 6.5.4 Kvalitet biodizela kao preduslov pouzdanog korienja........ ...97 6.5.5 Ispitivanje vrednosti investicionih ulaganja u postrojenja za proizvodnju biodizela.................97 6.5.6 Strateki pravci razvoja hemijskog inenjerstva u funkciji zatite ivotne sredine............98 6.6 ANALIZA UTICAJA NA OKOLINU........................................................................................ 98 6.6.1 Ekoloki znaaj biodizela........... ...98 6.6.2 Uticaj korienja biodizela na emisiju CO2 ...................................................................... 98 6.6.3 Biodegradabilnost viodizela kao ekoloki faktor........................................................................99 6.6.4 Zakljuak......................... 99 6.7 PREDLOG INSTITUCIONALNIH MERA............................................. 99 6.7.1 Racionalizacija proizvodnih kapaciteta........................................................... ...99 6.7.2 Koncetracija proizvodnih kapaciteta ...................................................... 100 6.7.3 Disperzija proizvodnih kapaciteta .......................................... 100 6.7.4 Korienje nusproizvoda iz proizvodnje biodizela...................................... 100 6.7.5 Istraivanja biljne biomase kao potencijalnog izvora energije................................................ 100 6.7.6 Sirovi glicerol kao nusproizvod proizvodnje biodizela............... 101 6.8 EKONOMIKA PROIZVODNJE ULJARICA ................... 101 6.8.1 Trokovi proizvodnje biodizel goriva i potreba dravnih subvencija......... 101 6.8.2 Vrednost i opravdanost investicionih ulaganja............ 101 6.8.3 Osnovni uslovi za odravanje postojeih i izgradnju novih postrojenja za proizvodnju biodizela...............................101 6.8.4 Dravne subvencije i unapreenja legislative i regulative........................................... 102 6.9 POTENCIJALNI KORISNICI I MOGUNOST PLASMANA...................................... 102 6.10 ULJARICE U STRUKTURI SETVE U VOJVODINI........................................................................103 6.10.1 Proizvodnja suncokreta u Vojvodini...................................................................................... 103 6.10.2 Proizvodnja soje u Vojvodini................................................................................................. 103 6.10.3 Proizvodnja uljane repice u Vojvodini...................................................... .104 6.10.4 Uticaj proizvodnje biodizela na otvaranje novih radnih mesta........104 6.11 PREDLOG STRATEGIJE UVOENJA BIODIZELA U PRAKSU................................................. 105

5

6.12 LITERATURA................ 106

7

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA U MEDICINI I FARMACIJI..............................................................................................................................1077.1 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI U AP VOJVODINI.....................................................................................................................................107 7.2 SWOT ANALIZA PRIMENE NOVIH TEHNOLOGIJA U FARMACIJI U AP VOJVODINI.................................................................................................................................108 7.3 SADANJOST I PERSPEKTIVE U MEDICINSKOJ I FARMACEUTSKOJ NAUCI U VOJVODINI, EVROPI I SVETU......................................................................................................108 7.3.1 Nove informacije i tehnologije donose i nove odgovornosti.....................................................109 7.3.2 Naune publikacije.................................................................................................................... 109 7.3.3 Budunost bolnikih ustanova.................................................................................................. 109 7.3.4 Farmaceutski preparati u medicini............................................................................................ 110 7.3.5 Pravci tehnolokog razvoja u oblasti farmacije........................................................................ 111 7.3.5.1 Dobijanje farmakoloki aktivnih supstanci............................................................... 111 7.3.5.2 Savremeni metod ekstrakcije - Ekstrakcija gasovima u superkritinom stanju........ 112 7.3.5.3 Transdermalni terapijski sistemi .............................................................................. 112 7.3.5.4 Vakcinacija............................................................................................................... 113 7.3.5.5 Minimalno invazivna hirurgija................................................................................. 113 7.3.5.6 Robotizacija.............................................................................................................. 114 7.3.5.7 Senzori...................................................................................................................... 114 7.3.5.8 Transplantacija organa.............................................................................................. 114 7.3.5.9 Tehnike "imidinga" ("imaging")............................................................................. 115 7.3.5.10 Specijalistike bolnice u budunosti....................................................................... 115 7.3.5.11 Informacione tehnologije u klinikoj praksi u zemljama u razvoju....................... 116 7.3.6 Primena rezultata biomedicinskih istraivanja u medicinskoj praksi....................................... 119 7.3.6.1 Genotipiziranje..........................................................................................................119 7.3.6.2 Epigenetika (metilacija DNA).................................................................................. 120 7.3.6.3 Analize ekspresije gena............................................................................................ 120 7.3.6.4 Interferirajue RNA (RNAi)................ 120 7.3.6.5 Proteomika............................................................................................................... 120 7.3.6.6 Genetska terapija: strategija primene u naslednim oboljenjima.............................. 120 7.3.6.7 Genetska terapija opti principi............................................................................ 121 7.3.6.8 Etiki i pravni aspekti primenjenih genomskih tehnologija.................................... 121 7.3.6.9 Izazovi primene genetske terapije............................................................................ 121 7.3.6.10 Klinika farmakogenomika.................................................................................... 122 7.3.6.11 Nanotehnologija u medicini................................................................................... 122 7.4 PROJEKCIJA POTENCIJALNIH KORISNIKA I MOGUNOST PLASMANA USLUGA U IMPLEMENTACIJI NOVIH TEHNOLOGIJA U MEDICINI I FARMACIJI ...............................123 7.5 LITERATURA...................................................................................................................................125

8

OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA ZA OBLAST NUKLEARNE TEHNOLOGIJE I NOVI MATERIJALI................................................................................1278.1 NUKLEARNE TEHNOLOGIJE........................................................................................................127 8.1.1. Drutveno-ekonomski aspekti nuklearne energije i primena....................................................127 8.1.2 Zdravstvo................................................................................................................................... 128 8.1.2.1. Nuklearna medicina........................................................................................................... 129 8.1.3 Hrana i poljoprivreda................................................................................................................ 131 8.1.3.1. Nuklearne tehnike za poboljanje useva........................................................................... 131 8.1.3.2. Nuklearne tehnike u zatiti useva..................................................................................... 131 8.1.3.3. Poboljanje stone proizvodnje i zdravlja stoke............................................................... 132

6

8.1.3.4. Bezbednost hrane.............................................................................................................. 132 8.1.4. Odrivo upravljanje zemljitem i vodama........................................................................... 132 8.1.4.1. Vodni resursi..................................................................................................................... 133 8.1.5. Radijacione tehnologije za bezbednu i istu industriju........................................................... 133 8.1.6 Nuklearne elektrane................................................................................................................... 134 8.1.6.1 Nuklearne elektrane budunosti: pouzdaniji, ekonominiji i efikasniji standardizovani dizajn...................................................................................................................................134 8.1.6.2. Nuklearne elektrane u Evropi..............................................................................................136 8.1.7. Opte koristi od nuklearnih nauka i njihove primene............................................................... 137 8.1.7.1. Istraivanje...........................................................................................................................137 8.1.7.2. Upravljanje i ouvanje znanja u oblasti nuklearnih tehnologija kroz obuku i edukaciju... 137 8.1.7.3 Nauni stastanci....................................................................................................................137 8.1.7.4 Laboratorijske aktivnosti. 137 8.1.8 Predlog mera u AP Vojvodini.......... 137 8.2 NOVI MATERIJALI.......................................................................................................................... 139 8.2.1 Uvodni deo....................................................................................................................139 8.2.1.1 Aktuelno stanje u oblasti novih materijala u Evropi i svetu..................................... 139 8.2.1.2 Perspektive daljeg razvoja novih materijala............................................................. 141 8.2.2 Sadanje stanje u AP Vojvodini...... 142 8.2.2.1. Naune institucije i proizvodna preduzea.. 142 8.2.2.2. Nauno-istraivaki kadar........................................................................................148 8.2.2.3. Tekue aktivnosti u oblasti novih materijala............................................................150 8.2.3. Elementi projekcije daljeg razvoja u oblasti novih materijala................................................152 8.2.3.1 Strateki pravci razvoja materijala u AP Vojvodini..................................................152 8.3 LITERATURA........ .....154

7

1. UVOD

1.1 PROGRAM PODRKA TRANSFERU NOVIH TEHNOLOGIJA - BNTProgram Podrka transferu novih tehnologija BNT je deo integrisanog plana razvoja (IRDP) Autonomne Pokrajine Vojvodine. Strateki cilj programa BNT je podizanje tehnolokog nivoa malih i srednjih preduzea (MSP) kroz: Kreiranje stratekog dokumentaOsnovni pravci tehnolokog razvoja AP Vojvodine, Kreiranje mree za transfer i razvoj novih tehnologija, Razvoj kapaciteta za razvoj novih tehnologija (ljudski resursi, oprema), Kreiranje pilot projekata za uvoenje novih tehnologija u MSP, Finansijska podrka MSP za uvoenje novih tehnologija, Kreiranje informacionog sistema-web portala novih tehnologija u AP Vojvodini. Strategija Osnovni pravci tehnolokog razvoja Autonome Pokrajine Vojvodine treba da prui odgovor na pitanje stratekih pravaca tehnolokog razvoja AP Vojvodine u narednih 10 godina. Pored toga, dokument treba da bude osnova i da prui dovoljno informacija Izvrnom Veu AP Vojvodine u cilju realizacije i upravljanja programom BNT Podrka transferu novih tehnologija u celini.

1.2 CILJEVI STRATEKOG DOKUMENTASpecifini ciljevi stratekog dokumenta Osnovni pravci tehnolokog razvoja AP Vojvodine su: Analiza postojeeg stanja tehnolokog razvoja AP Vojvodine u skladu sa evropskim indeksom konkurentnosti, Ocena ciljnih grupa, mogunosti otvaranja radnih mesta, uticaja na lokalni i regionalni razvoj, potencijala za spreavanje odliva mozgova, mogunosti za stvaranje preduzetnikog duha. Analiza politike u sektoru MSP, Identifikacija potencijala za razvoj i primenu inovacija u AP Vojvodini i lokalnim zajednicama, Predlog stratekih pravaca tehnolokog razvoja Vojvodine, Predlog pilot projekata u ciljnim sektorima u skladu sa stratekim pravcima tehnolokog razvoja Vojvodine, Bolje razumevanje drutva o pitanjima tehnolokog razvoja i primene inovacija u MSP, Dokument za podrku finansiranju od strane meunarodnih donatora i lokalnih vlasti, Procena uloge i odgovornosti donosioca odluka i vlasti na svim nivoima (republika i pokrajinska vlada i organi uprave optina). Strategijom Osnovni pravci tehnolokog razvoja AP Vojvodine se ne daju procene potrebnih investicija postavljenih prioriteta. Ove procene se oekuju u okviru izrade programa implementacije strategije. Generalno opredeljenje Izvrnog vea AP Vojvodine je privredni razvoj AP Vojvodine to podrazumeva i jaanje infrasrtrukture pokrajine kroz izgradnju i unapreenje putne, eleznike, telekomunikacione i elektroenergetske mree, naftovoda i gasovoda. Ovi projekti od kapitalnog znaaja izlaze iz okvira ove stategije ali se smatraju preduslovom za realizaciju strategije i privrednog razvoja pokrajine uopte.

8

2. OKVIR DOKUMENTADokument sadri Osnovne pravce tehnolokog razvoja AP Vojvodine po oblastima: Raunarstvo, komunikacije i automatizovani sistemi Biotehnologija i proizvodnja hrane Energetska efikasnost i obnovljivi izvori energije Ekologija i hemijsko inenjerstvo Nove tehnologije u medicini i farmaciji Nuklearne tehnologije i novi materijali Elementi stratekog dokumenta u okviru utvrenih oblasti su: SWOT analiza postojeeg stanja (prirodni i ljudski resursi, istraivake i obrazovne institucije) Aktuelne tendencije u svetu, EU i regionu Predlog institucionalnih i finansijskih mera (predloeni finansijski modeli za podsticaj, kriterijumi za investiranje, indeks povraaja investicija, kriterijumi za evaluaciju projekata) Projekcija potencijalnih korisnika i mogunost plasmana novih proizvoda i usluga Korisnici dobara na domaem tritu Korisnici dobara na insotranom tritu Direktni korisnici dobara i usluga (MSP, start up preduzea, nezaposleni, studenti) Indirektni korisnici dobara i usluga (AP Vojvodina, Univerzitet u Novom Sadu, instituti, istraivake jedinice, industrijski sektor, Republika Srbija) Zakljuak Literatura

9

3. OSNOVNI PRAVCI TEHNOLOKOG RAZVOJA AP VOJVODINE ZA OBLAST RAUNARSTVA, KOMUNIKACIJA I AUTOMATIZOVANIH SISTEMA3.1 ELEMENTI STRATEKOG DOKUMENTAAP Vojvodina je smetena u Panonskoj niziji idealnoj za poljoprivrednu proizvodnju. Prirodni resursi AP Vojvodine poput nafte i gasa, obezbeuju vii standard stanovnitva u odnosu na druge delove Srbije. Zbog te atraktivnosti je broj stanovnika Pokrajine nesrazmerno vei od broja neophodnog za efikasno korienje tih resursa. Viak stanovnitva stoga se koncentrie u velike gradove poput Novog Sada, pre svega, Zrenjanina, Subotice, Sombora, Kikinde, Paneva, Vrca, Sremske Mitrovice i drugih. Postojanje znaajnih obrazovnih institucija u ovim centrima, a pre svega Univerziteta u Novom Sadu, omoguuje razvoj relativno bogatih ljudskih resursa. Zadravanje u zemlji i zapoljavanje kvalitetnih ljudskih resursa stoga je prioritet ukupnog razvoja APV. Korienje infrastrukture koju pomenuti gradovi, a pre svega Novi Sad imaju, predstavlja ansu da se ovaj cilj dostigne. U domenu informacionih tehnologija infrastrukturu treba znaajno unaprediti izgradnjom institucija inovacione delatnosti poput naunotehnolokog (NT) parka, poslovnih inkubatora, inovacionih centara itd. Sektor informacionih i komunikacionih tehnologija (IKT) kao generiki, ima kljunu ulogu u ovom domenu. On moe, ne samo da zaposli ljudske resurse kolovane za rad u tom sektoru, ve i da, zbog svoje inherentne multidisciplinarnosti, omogui zapoljavanje strunjaka u svim drugim oblastima. AP Vojvodina se suoava sa mnogim izazovima na putu izgradnje ive trine ekonomije. Investiciono i poslovno okruenje se poboljava uporedo sa donoenjem novih zakona, formiranjem novih institucija i stvaranjem nove razvojne politike. Vei deo postojee industrije prolazi kroz radikalne promene i restrukturiranje, to znai da u doglednom vremenu nee moi da doprinese rastu i zapoljavanju. Industrija IKT u APV u fazi je snanog razvoja, ali postoji mnogo neiskorienih potencijala u drugim sektorima za ukljuenje koristi koje IKT predstavlja za sopstveni razvoj. Industrija IKT, stoga, predstavlja veliku ansu i mogunost da se AP Vojvodina priblii evropskim integracijama i standardima, a privreda AP Vojvodine ostvari proboj na svetsko trite.

3.2 SWOT ANALIZA POSTOJEEG STANJAirom sveta IKT sektor, a naroito industrija softvera, izuzetno se proirio tokom poslednjih deset godina i doneo mnoge mogunosti za razvoj poslovanja i preduzetnitva. Oekuje se da e se taj rast nastaviti, jer su tehnologija i komunikacije omoguile i malim i velikim preduzeima pristup globalnom tritu i novim poslovnim prilikama. Ovaj sektor u svetu obino ima sledee glavne karakteristike [4]: prua kvalitetno zaposlenje kompjuterski pismenim diplomcima i tehnikom osoblju; poetne smetnje za ulazak na trite, u smislu novanih izdataka, obino su male u odnosu na mnoge druge sektore, to olakava pojavu novih inovativnih firmi; trita, naroito za namenski softver i za usluge proistekle iz kompjuterske tehnologije, jo su fragmentirana i raznovrsna, to omoguava irok spektar mogunosti u podsektorima za male specijalizovane firme; finalni proizvod mogu da izvoze ak i mala preduzea, ukoliko imaju dobre kontakte sa meunarodnim tritima, jer je izvozni kanal jednostavan (prikljuak na Internet); internacionalne kompanije stalno trae jeftinija reenja i pristup znanjima, koja e ih uiniti konkurentnim, to doprinosi globalnom irenju tehnologija na zemlje u razvoju i tranziciji. Ovaj sektor u Srbiji i AP Vojvodini raste, za razliku od mnogih drugih, dok se Vlada Republike Srbije priprema da primeni program e-uprave na dravnom i regionalnom nivou, a privreda i javna preduzea pokuavaju da osavremene poslove u administraciji i samom radnom procesu. Ohrabrujue je to strane firme dolaze u AP Vojvodinu da proizvode i za domae i za inostrano trite. Male privatne firme zarauju od

10

izvoza na specijalizovana trita, a univerziteti i instituti su inicirali stvaranje univerzitetskih inovacionih centara, inkubatora, nauno-tehnolokih parkova i novih inovativnih (spin-out) firmi, fokusiranih na spoljnu saradnju [4]. Cilj ove strategije je predoavanje objektivnih inilaca i konkurentskih mogunosti preduzea industrije IKT u AP Vojvodini, kako bi se na adekvatan nain uklopila u moderne trine tokove i ravnopravno parirala konkurenciji na domaem i stranom tritu. U ovom istraivanju, kao primarni, korieni su podaci prikupljeni za potrebe statistikog istraivanja, a kao sekundarni podaci iz postojeih statistika. Uzorak je izabran tako to je od Privredne komore Republike Srbije dobijen spisak predzea registrovanih za delatnosti u oblasti IKT u APV. Proverom podataka iz tog spiska identifikovana su 43 aktivna preduzea u oblasti softverske industrije sa 497 zaposlenih, u oblasti telekomunikacija 4 sa 71 zaposlena, a u oblasti hardverske industrije 32 preduzea sa 517 zaposlenih, to ukupno daje 79 preduzea sa 1085 zaposlenih. Direktnim uvidom obilaskom, intervjuom, a zatim i analizom prikupljenih upitnika od tih preduzea, obraen je uzorak od 14 preduzea sa 399 zaposlenih, to ini 37% od broja ukupno zaposlenih u industriji IKT u AP Vojvodine. Za ovo istraivanje razvijen je "Upitnik za istraivanje kompetentnosti, konkurentnosti, kooperativnosti i karakteristinih razvojnih trajektorija preduzea IKT sektora u AP Vojvodini", kojeg ine sledee celine: (1) Opti podaci o preduzeu; (2) Podaci o profilu preduzea za identifikaciju kompetentnosti preduzea; (3) Podaci o poslovanju i rastu preduzea za identifikaciju konkurentnosti preduzea; (4) Podaci o stratekom partnerstvu preduzea za identifikaciju kooperativnosti preduzea; (5) Podaci o efektima poslovanja preduzea; (6) Miljenje odgovornog menadera preduzea o kvalitetu ljudskih resursa koji rade u preduzeu stanje i uoeni trendovi u periodu 1995-2006. (7) Plan daljeg razvoja preduzea ta e odgovorni menader preduzeti da preduzee bolje posluje u periodu 2006 -2008. (2010), u sledeim oblastima: Tehnoloki razvoj, Domae trite, Strano trite, Razvoj ljudskih resursa preduzea; (8) Kakva su oekivanja preduzea od drave ta oekuju da drava preduzme u cilju poboljavanja uslova poslovanja firmi u AP Vojvodini; (9) Da li je preduzee zadovoljno raspoloivom komunikacionom infrastrukturom; (10) Podaci o licima koja su popunila upitnik. U sledeoj analizi je data ocena ciljnih grupa, mogunosti otvaranja radnih mesta, uticaj na lokalni i regionalni razvoj, potencijali za spreavanje odliva mozgova i mogunosti za stvaranje preduzetnikog duha: (1) Uvoenje sistema kontrole kvaliteta postalo je jedan od kriterijuma za poslovanje preduzea iz drava ne-lanica sa preduzeima iz drava lanica EU. Na alost, ni jedno od analiziranih preduzea ne poseduje meunarodni sertifikat standarda kontrole kvaliteta, samo je nekoliko naglasilo da je u proceduri ili namerava da uskoro obavi ovu sertifikaciju. (2) Veina analiziranih preduzea industrije IKT su relativno mlada, osnovana posle 2000. Uglavnom su u privatnom vlasnitvu.Godina osnivanja preduzea Broj preduzea % analiziranih preduzea Pre 2000.g. 2 14.3% 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 1 2 2 3 2 2 0 7.1% 14.3% 14.3% 21.4% 14.3% 14.3% 0%

(3)

Analizirana preduzea industrije IKT po broju zaposlenih pripada kategoriji mikro/malih/srednjih preduzea. Imaju izuzetno dobru kvalifikacionu strukturu, sa vie od 80% zaposlenih koji su zavrili fakultet. Zaposleni na razvoju sofvera sa visokom strunom spremom ine vie od 50% ukupnog broja zaposlenih. Posebno ohrabruje trend zapoljavanja. Uoava se da je ova, 2006. prelomna, jer je vie nego udvostruen broj zaposlenih, sa namerom da se i u 2007. nastavi sa znaajnim zapoljavanjem. To ukazuje na sve bolje poslovanje ovog sektora.

11

Zaposleni u preduzeu stanje 31.12. za 2007. plan: Ukupan broj zaposlenih: Porast broja zaposlenih prethodna godina = 100%: Broj zaposlenih sa VSS: Zaposleni sa VSS kao % ukupnog broja zaposlenih: Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera: Zaposleni sa VSS na razvoju SW - % ukupno zaposlenih:

2001. 44 100% 38 86% 22 50%

2002. 53 120% 44 83% 24 45%

2003. 96 181% 76 79% 50 52%

2004. 120 125% 109 85% 75 59%

2005. 186 155% 165 85% 100 52%

2006. 2007. 399 494 215% 124% 373 467 93% 94% 271 351 68% 71%

(4)

Glavne aktivnosti analiziranih preduzea su: (a) prodaja svojih proizvoda/usluga; i (b) outsourcing. Za obe aktivnosti identifikovano je 12 proizvoda/usluga. Kada je aktivnost preduzea prodaja svojih proizvoda/usluga, preovlaujui su: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu; Web aplikacije; Komunikacioni softver; Upravljanje proizvodnjom, odnosno poslovnim procesom (ERP). Kada je u pitanju outsourcing, preovlaujui su: Web aplikacije, Upravljanje proizvodnjom, odnosno poslovnim procesom. Uoava se da su analizirana preduzea koncentrisana na manji broj proizvoda / usluga, kada je njihova aktivnost upravo njihova prodaja. Kod outsourcinga, uoava se vea disperzija.Uee u prodaji svojih proizvoda / usluga: 19.58% 19.58% 17.50% 17.08% 6.25% 5.42% 5.42% 5.00% 2.92% 0.83% 0.42% 0.00% 100% Uee kao outsourcing: 14.55% 23.18% 2.73% 7.27% 11.36% 7.27% 16.36% 4.55% 2.73% 0.00% 5.45% 5.00% 100%

Vrsta proizvoda / usluge: Upravljanje proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP): Web aplikacije: Softver za upravljanje sistemima u realnom vremenu: Komunikacioni softver: Ugraeni (embedded) softver: Portovanje prilagoavanje SW novoj hardverskoj platformi: Konsalting: Testiranje: Podrka u radu: Sistemski softver: Implementacija: Middleware reenja: Ukupno:

(5)

Softverski alati / programski jezici koji se najvie koriste su JAVA i C++, to ukazuje na prirodu najveeg broja aplikacija koje se razvijaju u ovim preduzeima, a ujedno ukazuje i na to kakva su znanja neophodna od tek diplomiranih strunjaka.Broj zaposlenih koji koriste taj alat 189 154 44 14 12 10 6 4 2 1 1 1 1 1 1 441 271 1.63

Softverski alati / programski jezici koje koriste u radu JAVA C++ Eclipse/NetBeans, JavaScript, HTML Microsoft .NET (ASP.NET, C#) Baze podataka, SQL WebSphere Development Studio Ostalo: Delphi, ASP, Basic Matlab Progress 4GL CVS, ClearCase, Bugzilla, ClearQuest, MS Project SUN Forte OS Windows 95/98/2000/2003/XP/CE; Linux OS u Linux, Symbian, Nucleus PHP Enterprise Architect Ukupno Broj zaposlenih sa VSS na razvoju softvera (2006.g.) Broj alata po zaposlenom

(6)

Prihod ovih preduzea, na domaem i stranom tritu, rastu iz godine u godinu. Iako preduzea nisu voljna da daju podatke o svom poslovanju, od prikupljenih podataka se moe zakljuiti da je najvei

12

broj i da su najznaajniji kupci/korisnici proizvoda/usluga ovih preduzea u inostranstvu. Poto je prosena bruto cena rada na nivou 50% u poreenju sa konkurencijom u zemljama EU, zakljuuje se da je glavni izvor konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda/usluga naih preduzea, poto je cena istog rada u Rumuniji i Bugarskoj oko dva puta manja nego kod nas.Ukupan prihod preduzea: 2001. godine 2002. godine 2003. godine 2004. godine 2005. godine 2006. godine (plan) 2007. godine (plan) Na domaem tritu, u EUR Izvoz EUR EUR Broj odgovora preduzea EUR Broj odgovora preduzea 105.376 3 584.066 3 244.923 5 1.049.097 6 564.470 6 1.752.815 9 726.306 8 3.035.076 11 1.528.670 8 4.710.568 12 2.465.000 8 9.750.000 13 2.790.000 6 15.630.000 9

(7)

Prethodni zakljuak se potvruje i ocenom znaaja izvora konkurentske prednosti analiziranih preduzea industrije IKT: Kada je u pitanju strano trite, najznaajniji izvor konkurentske prednosti je dobar kvalitet; Kada je u pitanju domae trite, najznaajnija je specijalizovana ekspertiza za odreenu oblast.Ocena znaaja za domae trite 3.89 3.38 4.44 3.78 3.78 3.44 3.13 3.33 3.38 3.00 4.11 Ocena znaaja za strano trite 4.57 4.36 4.21 4.14 4.07 4.00 3.91 3.57 3.23 2.92 2.09

Ocena znaaja izvora konkurentske prednosti (1bez znaaja; 2od malog znaaja; 3znaajan; 4veoma znaajan; 5izuzetno znaajan): Dobar kvalitet: Promptna (brza) isporuka: Specijalizovana ekspertiza u oblasti: Sposobnosti dizajniranja softvera : Programerske sposobnosti: Ranije steeni ugled: Pristup stranim partnerima i kontaktima: Konkurentna cena proizvoda/usluga: Diversifikacija irenje asortimana proizvoda / usluga: Manja udaljenost od trita u odnosu na kljunu konkurenciju: Pristup domaim klijentima i kontaktima:

(8)

Znaajna informacija za strateko pozicioniranje i razvoj domaih preduzea industrije IKT jeste ocena izvora konkurentske slabosti: Kada je u pitanju strano trite, najznaajniji izvor konkurentske slabosti je slab marketing; Kada je u pitanju domae trite, najznaajnije slabosti su slab marketing i visoka cena proizvoda/usluga, to ukazuje na jo uvek nedovoljno razvijeno domae trite IKT proizvoda/usluga.Ocena znaaja za domae trite 3.50 2.70 3.40 2.10 1.90 1.90 2.30 Ocena znaaja za strano trite 3.69 2.92 2.77 2.62 2.23 2.15 2.00

Ocena znaaja izvora konkurentske slabosti (1bez znaaja; 2od malog znaaja;3znaajan;4veoma znaajan; 5izuzetno znaajan): Slab marketing: Nedostatak programera i dizajnera: Visoka cena: Nizak kvalitet: Slabe dizajnerske sposobnosti: Ograniene programerske sposobnosti: Ograniena (niska) ekspertnost u specifinim oblastima:

(9)

Najvaniji oblici odnosa sa stranim partnerima jesu ugovori o istraivanju i razvoju, joint venture i zajedniki razvoj proizvoda, uz znaajno prisustvo i licencnih ugovora. Ovaj nalaz mora imati znaaj i za domae institucije nadlene za upravljanje NT razvojem, jer ukazuje na vaan deo inovacionog sistema APV, koji, zvanino, jo uvek nije deo NI i IR sistema, odnosno, nije korisnik javnih izvora za finansiranje i podsticanje NT razvoja.

13

Odnosi sa stranim partnerima (svi oblici koji su vaei u trenutku popunjavanja upitnika): Potpuno u vlasnitvu stranog partnera: 14.29% Ugovor o istraivanju i razvoju: Joint venture: 35.71% Zajedniki razvoj proizvoda: Proizvoa: 14.29% Autorizovani distributer: Autorizovni prodavac (reseller) sistema: 7.14% Ugovor o sistemskoj integraciji: Licencni ugovor: 28.57% Sistemski partner: Prodavac koji prua znaajnu tehniku podrku pre prodaje: 0.00% Ugovor o zajednikoj proizvodnji:

35.71% 35.71% 0.00% 0.00% 7.14% 7.14%

(10)

Domaa preduzea industrije IKT u stranim partnerima vide reenje za svoj problem nalaenja kupca trita, to potvruje prethodni nalaz o slabom marketingu, kao najznaajnijem izvoru njihove konkurentske slabosti.

Ocena znaaja veza sa stranim partnerom u ponuenim funkcijama partnerstva (1 bez znaaja; 2 od malog znaaja; 3 znaajna; 4 veoma znaajna; 5 izuzetno znaajna): Dizajn: 3.08 Marketing: 3.62 Kvalitet: 3.54 Prodaja: 3.92

(11)

Ostali nalazi od znaaja za analizu stanja u industriji IKT u APV su:

Procenat preduzea koja uestvuju u programima obuke i usavravanja koje organizuje strani partner: 71.43% Procenat preduzea koja sarauju sa domaim partnerima (drugim firmama, fakultetima, IR institutima): 71.43% Procenat preduzea koja nude programe obuke i usavravanja domaim klijentima / korisnicima usluga: 64.29% Procenat preduzea koja ocenjuju da je znanje i iskustvo sa projekata sa stranim partnerima mogue transferisati na domae projekte: Mogue u potpunosti: 50.0% Mogu delimian transfer: 42.9% Nije mogu transfer: 0%

(12)

Zavrni nalaz ukazuje na veliku razliku u razvijenosti domaeg i stranog trita IKT proizvoda/usluga. Strano trite je zahtevnije ne samo po ceni i pravovremenosti (potovanju rokova), ve naroito po pitanju kvaliteta. Domae trite, kako je to i u prethodnim nalazima naglaeno, vie vodi rauna o ceni, nego o samom kvalitetu IKT proizvoda/usluga.Ocena kvaliteta strane tranje 4.04

Ocena kvaliteta tranje za proizvodima / uslugama preduzea: (1 rutinske Ocena kvaliteta usluge; 2 ne naroito zahtevne usluge; 3 zahtevne usluge; 4 veoma domae tranje zahtevne usluge; 5 izuzetno zahtevne i kompleksne usluge): 2.67

Kvalitet ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinanih iskaza analiziranih preduzea) To su dobri programeri posveeni svom poslu; Uzimaju u obzir izuzetno sloenu problematiku sutinskih softverskih komponenti, nedostaju izuzetno talentovani kako programeri, tako i poznavaoci drugih oblasti potrebnih za ovu sloenu oblast (digitalna obrada signala, lingvistika, matematika...); U oblasti menaderstva, takode, je dosta teko nai dovoljno prodorne ljude koji mogu brzo da se upute u relativno sloenu problematiku kojom moraju da barataju, a da im je opet sposobnost komunikacije sa ljudima i trini nastup dovoljno ubedljiv; Kvalitet strunih kadrova je na veoma visokom profesionalnom nivou, uz prisutnu linu elju za unapreenjem radnog okruenja i stalnim profesionalnim usavravanjem; Ljudski resursi preduzea IKT industrije su najvrednija imovina; Razvoj ljudskih resursa je iniciran iz naunoistraivakog centra Fakulteta tehnikih nauka; Kada su u pitanju poetnici juniorske programerske pozicije diplomirani elektroinenjeri sa FTN su spremni za brzo ukljuivanje u proces rada, a pored njih i diplomirani informatiari sa PMF u Novom Sadu. Promene nastavnih planova na fakultetima su omoguile sudentima da steknu vie praktinog iskustva, radei na univerzitetskim projektima, to se pokazalo kao veoma korisno. Sposobnost brzog usvajanja novog znanja, efikasno korienje Interneta i izgraden pristup logikog reavanja problema su osobine koje najee poseduju mladi strunjaci ovog profila; Sve je vie ljudi sa iskustvom prisutno na tritu; Osea se nedostatak ljudi to je rezultat velike potranje; Cene kvalitetnih ljudi su znaajno porasle u poslednjih godinu dana;

14

Praktina saradnja izmeu FTN i preduzea IKT industrije strategijski se ulae u svoje budue zaposlene pratei ih tokom studiranja i gde je to mogue fokusirajui ih na odreene oblasti, koje e studentima po diplomiranju omoguiti lake zaposlenje. S obzirom na sve navedeno, postoji direktna veza izmeu kvaliteta studija na FTN-u i kvaliteta kadra kojima preduzea trenutno raspolau ili e raspolagati u budunosti, stoga je jasna posveenost preduzea poboljanju nastave na FTN-u; Programeri su zaposleni direktno nakon zavretka studija (FTN, raunarski smer) imali su dovoljno dobro poznavanje tehnika programiranja i alata koji se koriste (Java, SQL, Eclipse, CVS, i. slino) da su odmah u startu mogli biti ukljueni u rad na projektima. Takoe, poznavanje engleskog jezika je bilo na dovoljno dobrom nivou. Programeri su zainteresovani da se usavravaju, ue nove tehnologije i rade na interesantnim projektima; U procesu zapoljavanja/intervjuisanja potencijalnih kandidata, zapaeno je da su neki od njih 'izgoreli' na prethodnim poslovima (trae drugi posao na kome se ne radi previe), ili i nisu preterano zainteresovani za rad (imaju druge izvore prihoda, ive kod porodice i sl. i 'ne moraju' da rade); Razmiljanja na temu 'Koji su kvaliteti potrebni za jednog Junior Programera?': o Inteligencija (IQ je jako bitan; ne mora biti genije, ali natprosean IQ dosta pomae); o Upornost, elja za uenjem / usavravanjem (ne vredi super IQ ako je lenj i ne interesuje ga posao na kome radi); o Etike/moralne vrednosti, iskrenost, otvorenost (Ovo moda zvui trivijalno, ali je jako bitno: Ako se dogovorimo da se neto uradi, a on surfuje Internet, igra igrice ili odrauje neki projekat sa strane i onda kae kako je naiao na problem, dugo e biti junior programer, jo verovatnije je da e biti nezaposleni junior programer. Takve stvari pre ili kasnije isplivaju na povrinu. Isto vai i u obrnutom smeru; ako si u firmi u kojoj ne ispunjavaju obeanja (kao pravilo, ne izuzetak), trai drugu firmu, nemoj puno da razmislja. Ove tri stvari je nemogue/teko nauiti); o Sve je mogue nauiti/promeniti, naravno, ako postoji upornost i elja za uenjem/usavravanjem; o Komunikacija: Malo ljudi, pogotovo tek izalih sa fakulteta, ima sposobnost sluanja. Pod sluanjem se ne misli na reakciju na "naredbu", ve aktivno uestvovanje u konverzaciji, 'aktivno sluanje' i rezonovanje u toku konverzacije (nasuprot klimanju glavom, bez potpunog razumevanja o emu se pria); Postavljanje pitanja kada neto nije jasno, bez nekog stida/straha da je pitanje glupo; Otvorena komunikacija o problemima sa kojima se susree; ako neto ne ide, pita se / kae se u emu je problem, obino ima neko iskusniji ko moe da pomogne; o Pragmatinost: Iskustvo sa poetnicima je da oni po pravilu pokuavaju probleme da ree sa najoptijim reenjem. Bez iskustva u nekoj oblasti, mnogo je bolje uraditi neto na jednostavan nain pa posle generalizovati (u drugom prolazu e se ve znati mnogo vie o problemu). Takoe, ljudi se esto vezuju za neki alat ili okruenje i potpuno zanemare bilo ta drugo to moe da im omogui efikasnije radno okruenje (to je vezano za radoznalost i sposobnost sluanja; esto se mogu uti od drugih ljudi interesantne ideje ili ih proitati na internetu); o Poznavanje stranih jezika (prvenstveno engleskog); o Odsustvo arogancije; o Naravno, pretpostavka je da se ima osnovno znanje bazirano na projektima u koli (ako se uklapa u matricu opisanu gore, ima sigurno neke). Nedovoljan broj kvalitetnih programera za Java i Net tehnologije na domaem trtu; "Najkvalitetnije kadrove trenutno dobijamo sa katedre za raunarske nauke FTN; Problem strunosti definitivno postoji. Posebno u oblastima koje nisu u vezi sa popularnom Internet tehnologijom. Ovaj problem je prisutan i u inostranstvu. Meutim, mnogo vei problem je odnos prema poslu i obavezama (profesionalna etika); U periodu 1995.-2006. uoen je trend opadanja broja raspoloivih kvalitetnih ljudi, to je delom posledica poveanja potranje. Trenutno ima vrlo malo kvalitetnih ljudi koji zavravaju fakultet; Zbog specifinosti posla i dugoronih projekata na kojima se radi, preduzea industrije IKT su opredeljena uglavnom na 'stvaranje novih kadrova', zapoljavajui nove kadrove nakon zavretka

15

fakulteta i postepeno ih uvodei u svoje razvojne timove; Raspoloivi ljudski resursi u potpunosti izvravaju postavljene zadatke. Kao glavna mana im se moe navesti da samo razmiljaju o tekuim poslovima i ne predlau nove ideje. Preduzee u 90% sluajeva zapoljava diplomirane inenjere elektrotehnike, diplomce smera za telekomunikacije ili smera za raunarsku tehniku FTN u Novom Sadu. Znanja steena tokom studija omoguuju aktivno uee u programu treninga, koji preduzee organizuje za kondidate za posao. Uoava se potreba za unapreenjem programa studiranja intenzivnija saradnja sa privredom u okviru koje bi studenti zavrnih godina bili u mogunosti da steknu i praktina iskustva u okruenju buduih potencijalnih poslodavaca. Ovo bi studentima omoguilo susret sa problemima iz prakse i pre svega kontakt sa realnim zahtevima i normama procesa rada u ciljnoj industriji.

Planirani tehnoloki razvoj firmi SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinanih iskaza analiziranih preduzea) Bolja organizacija poslova u preduzeu, vea kontrola rada svakog radnika (redovan uvid u rad, pomo, saveti, sastanci, itd). Vei angaman na marketingu i prodaji onih aplikacija koje su zrele za trite, a ubrzani razvoj onih koje to jo nisu. Bolja reklama, nastupi na sajmovima, ee prezentacije itd.; Praenje primene najnovijih tehnologija iz oblasti u kojima se pruaju usluge; Firma tei ka uskoj povezanosti sa najveim svetskim kompanijama iz oblasti upravljanja elektroenergetskim sistema. Prioritet je dalji razvoj irokog spektra funkcionalnosti softvera za upravljanje distributivnim sistemima, razvoj funkcija za EMS, integracija sistema naplate, odravanja i "trouble call" centra u jedinstven sistem, kao i dalja integracija i partnerski odnos sa svetskim gigantima u cilju nametanja DMS reenja kao standarda na svetskom tritu u oblasti DMS sistema; U toku 2005. i prve polovine 2006, u okviru potencijala firme, investirano u sopstveni razvoj. Konkretno to znai razvoj i zaokruivanje funkcionalnosti prve verzije nae razvojne platforme za razvoj web informacionih sistema. Njena implementacija se bazira na korienju Jave i najsavremenijih open-source tehnologija. U narednom periodu planira se razvoj novog informacionog sistema, paralelno se radi na drugoj verziji razvojne platforme koja treba da obezbedi neka nova funkcionalna reenja, kao i da uini rad na razvoju softvera efikasnijim; Optimizacija resursa, pojaavanje prodajnih sposobnosti, formiranje prodajnog tima i pokuaj penetracije na vie domaih i stranih trita. Zaokruivanje proizvoda i prodaja/integracija reenja. Kontrolisani razvoj novih reenja; Oekuje se znaajan rast preduzea sa posebnim osvrtom na NI rad i kreiranje sopstvenog patentnog portfelja. Time je planirano da se u narednom periodu izvri migracija od firme koja prua usluge u ITu do firme koja prodaje sopstvenu tehnologiju. Da bi se to postiglo, neophodno je ulaganje u obuku i trening ljudi, u infrastrukturu i u istraivanje trita i tehnolokih trendova. Znaajne aktivnosti u svakoj od navedenih oblasti su ve preduzete, ali se oekuje njihov dalji rast u periodu 2006-2008. Za sve to je preduslov bliska saradnja sa ino partnerima, koji pruaju najkvalitetnije informacije o tritu, o tehnologijama i o zahtevima za iste. Bitno je dalje ulaganje i jaanje odnosa sa svim ino partnerima; Praenje i usavravanje u novim tehnologijama i razvojnim metodologijama (Ajax, ruby on rails, agile development,). Interni razvoj tehnologija za komercijalizaciju, prvenstveno na stranom tritu; Ograniavajui faktor rasta je nedostatak programera, tako da e se u narednom periodu pokuati da se raznim akcijama motiviu studenti da izaberu smerove koji e ih uiniti lake "upotrebljivim nakon zavretka studija; Planira se program prekvalifikacije; Paralelni rad na NET tehnologiji; Interno ureivanje softverskih procesa, nastavak rada na razvoju sopstvenog sistema za kvalitetno upravljanje softverskim projektima, dostizanje CMMI nivoa 3; Iniciranje prvih projekata vezanih za optimizacioni softver, pruanje kvalitetnijih usluga razvoja softvera i definisanje paketa usluga (usluge vezane za konsalting i sertifikaciju softverskih firmi); Dalja usmerenost na Java programski jezik kao opredeljenje, ali paljivo usvajanje novih trendova koji

16

se pojavljuju u softverskoj industriji; Biti fleksibilna kompanija koja e izgraditi sistem prilagodljiv brzom tehnolokom razvoju koji se deava u ovoj delatnosti, koji e brzo usvajati nove tehnologije i koristiti ih u svom radu; Dalji rad na specijalizovanju usluga i proizvoda firme na tritu treba da nas prepoznaju po naoj specijalnosti (workflow) i da se na tome gradi ime i prepoznatljivost na domaem i inostranom tritu; Dalji razvoj naeg reenja za document management i workflow. U planu je sertifikacija firme; Za razvoj firme i za odravanje veeg broja stalno zaposlenih ljudi, osim inenjering poslova potrebno je da se firma bavi i trgovinom opreme, koja se inae implementira u projektima. U pogledu trita, osim automatizacije industrijskih poslova planira se i automatizacija poslova koji su u vezi sa kunim okruenjem. Saradnja sa Univerzitetom na projektima primenjenih i razvojnih istraivanja, uee u zajednikim projektima. Uvoenje novih informacionih sistema (softverski alati, softverski paketi) u cilju poboljanja efikasnosti i kvaliteta poslovanja, npr. alati za praenje statusa i rezultata projekta. Unapreenje raunarske mree (softver, hardver).

Razvoj ljudskih resursa u firmama SW industrije AP Vojvodine (pregled pojedinanih iskaza analiziranih preduzea) Firma i sada ima veoma este sastanke i intenzivnu razmenu informacija. U budunosti e se to jo vie unaprediti, da se komunikacija pobolja. Uee na domaim i stranim konferencijama u vezi sa oblastima od interesa e nastaviti da bude praksa firme, ali e se, takoe, stalno osvrtati na iskustva drugih kad su ove tehnologije u pitanju; Zapoljavanje novih kadrova i edukacija; Firma deluje na vie polja u cilju obezbeivanja i odravanja nivoa kvaliteta ljudskih resursa koje zapoljava, putem programa stipendiranja najtalentovanijih studenata, mentorskog rada, velikog broja meunarodnih projekata i dobrom timskom organizacijom u firmi; U oekivanju je da e se kroz partnerski odnos sa najveim svetskim kompanijama iz ove oblasti broj visoko kvalifikovanih strunjaka, koji rade na razvoju proizvoda, udvostruiti u naredne dve godine; Osim poveavanja broja zaposlenih, planira se i sledee: unapreivanje znanja i praenje najnovijih tehnologija, pre svega interno organizovanim transferom znanja u okviru preduzea, kao i u organizaciji inostranih klijenata, zatim uestvovanje na seminarima, pre svega u oblastima organizacije i upravljanja preduzeem, upravljanja razvojem softverskih projekata, poslovnom komuniciranju itd; Pojaavanje marketing tima, selekcija i optimizacija razvojnog tima cilj sniziti trokove poslovanja; Firma oekuje rast broja zaposlenih, ali i porast ulaznog inenjerskog kvaliteta novozaposlenih. Ovo e se ostvariti pre svega sa jo konkretnijom saradnjom sa FTN-om u Novom Sadu, a saradnja sa ino partnerima, kao to je to do sada ve i bio sluaj, podrazumeva obavezne treninge i dalju obuku ljudsih resursa koja se esto odvija ili kod ino partnera ili kod specijalizovanih kua za to. Tako prikupljena znanja se ve utvrenim sistemima dalje prenose i ire u samom preduzeu. Oekuje se da e takva uspena praksa nastaviti i u budunosti; Slanje zaposlenih na konferencije, rad na interesantnim projekatima, stimluacija (plaanje trokova) magistarskih/doktorskih studija, direktan rad (mentoring) sa radnicima; Firma ne vidi da e u bliskoj budunosti biti problema sa ljudskim resursima, ono to je u ovom momentu najbitnije je trening i usavravanje zaposlenih, i to pre svega u oblastima voenja projekata, kontrole kvaliteta i kreiranje odreenih menadmentskih vetina uz, naravno, konstantno tehnikoprofesionalno usavravanje; Interni sistem obuke i razvoja ljudskih resursa; Stipendiranje studenata na zavrnim godinama; Studentske prakse; Omoguavanje usavravanja za zaposlene u inostranstvu; Firmi je potrebna kvalifikovana i motivisana radna snaga: o Stalno obuavanje resursa i upoznavanje sa novim tehnologijama i trendovima u softverskoj

17

industriji; o Sertifikacija vodeih strunjaka; o Saradnja sa Univerzitetom u vezi sa regrutovanjem novih kadrova potrebnih firmi; o Zapoljavanje marketing managera; o Stipendiranje studenata; o Uestvovanje na strunim skupovima u inostranstvu (iz oblasti workflow-a); Firma e razvoj HR uskladiti prema potrebama za ispunjavanje dobijenih poslova, a to se pre svega odnosi na dobijanje odgovarajuih licenci i polaganja strunih ispita. Ciljevi razvoja preduzea podrazumevaju dalje unapreenje poslovanja preduzea, podizanje kvaliteta naih proizvoda, kao i obezbeivanja uslova za efikasno i blagovremeno praenje razvoja savremenih komunikacionih tehnologija i razvojnih procesa odnosno ispunjenja zahteva naih kupaca ili naruilaca. U tom smislu, preduzee planira usavravanje svojih kadrova kroz uee na seminarima i kursevima, pre svega iz oblasti upravljanja i organizacije softverskih razvojnih projekata. U ovoj oblasti iskustva domaeg trita su i dalje daleko od iskustva i prakse meunarodnog trita, naroito trita EU sa kojim do sada preduzee ima najznaajniju poslovnu saradnju. Kursevi stranih predavaa i razmena iskustava sa kolegama iz inostranstva veoma su korisni i znaajni. Naalost, organizacija ili kotizacija za uee na takvim kursevima zahteva znaajna finansijska sredstva, koja preduzee za sada teko moe da izdvoji. Takoe, preduzee interno za svoje potrebe, najee u skladu sa zahtevima aktuelnih projekata u firmi, organizuje tematske kurseve koje najveim delom samostalno realizuje.

ta se oekuje od drave u cilju poboljavanja uslova poslovanja SW firmi u Srbiji? (pregled pojedinanih iskaza analiziranih preduzea) Pozdravljaju se programi poboljanja izvoza i marketinkog nastupa preduzea, subvencionisanje naunog razvoja i visokih tehnologija i takva praksa treba da se nastavi; Ulaganje u infrastrukturu, obrazovanje, nauno-tehnoloke parkove; Program stvaranja balkanske ekonomske unije je dobra ideja, ali se neto uti o tome u poslednje vreme. Umesto toga bi se mogla uprostiti i olakati procedura uvoza/izvoza, jer to sad mogu da rade samo ovlaeni pediteri, koji to skupo naplauju; Oekuje se privatizacija dravnog sektora i primena strategije za elektronsku upravu u sektoru dravne uprave; Oekuje se primena strogih naela zakona o javnim nabavkama uz negovanje strategije dugoronog investiranja u nove tehnologije i inovacije od strane velikih preduzea u dravnom vlasnitvu; Potpuna legalizacija sektora IT usluga, kao i pomo drave za usluna preduzea orijentisana ka izvozu u vidu subvencija za zapoljavanje mladih kadrova i izvoza usluga; Razvoju sektora IT pomoi e ulaganje u infrastrukturu (brzi Internet, digitalizacija TV kanala i sl.); Firma trenutno zapoljava oko 100 visoko kvalifikovanih strunjaka i u budunosti se oekuje zapoljavanje najmanje jo toliko diplomiranih inenjera i strunjaka iz oblasti elektroenergetike i kompjuterskih nauka iz nae zemlje, a prvenstveno sa FTN u Novom Sadu, kroz prilagoen program obrazovanja na studijama, gde se vri edukacija novih ljudskih resursa i njihovo pripremanje, kako bi kao samostalni strunjaci mogli posredno, ve u toku studija, a kasnije i direktno nakon diplomiranja bili ukljueni u projekte firme i razvoj proizvoda. Konkretno u cilju poboljanja uslova poslovanja u firmi pomogle bi poreske olakice za projekte stipendiranja i edukacije visoko strunih kadrova, kao i mogunost zadravanja najtalentovanijih mladih strunjaka u zemlji; Da se uvede efikasan sistem naplate potraivanja na domaem tritu; Da se stvori takva klima u drutvu gde e redovno plaanje i izvravanje svojih obaveza biti uobiajen i normalan oblik ponaanja; Kvalitetna konsultantska podrka malim preduzeima, koja nemaju mogunosti da zaposle potrebne strunjake raznih profila; Osnivanje servisa (agencije) koji bi bio integrator grupe domaih firmi slinog, a komplementarnog profila, kako bi mogle da konkuriu za dobijanje znaajnijih projekata. Pri tome se misli na projekte za

18

domae trite koje finansiraju institucije EU, iji uslovi su takvi da eliminiu manje i relativno mlade domae firme. Takoe, veruje se da bi se mogli dobiti i poslovi razvoja softverskih projekata i u inostranstvu, moda u regijama sa kojima Vojvodina inae razvija odnose; Organizovanje poslovnog inkubatora u Novom Sadu; Edukacija preduzetnika, to i sada postoji, ali treba da je bude vie i da bude bolje organizovana, da se na seminarima ne obrauje povrno mnotvo tema, nego samo jedna ili dve, ali detaljno; Problem kod sklapanja ugovora sa klijentom iz inostranstva nije moglo da se obezbedi osiguranje od profesionalne odgovornosti naih zaposlenih iz prostog razloga to takav oblik osiguranja nije moglo da obezbedi ni jedno domae osiguravajue drutvo; Usvajanje strategije razvoja informatike infrastrukture (ne samo deklarativno, ve olieno u budetu namenjenom za ove svrhe); Usvajanje regulative koja treba da omogui rast i razvoj preduzeima koja rade na ovom polju, a koja treba da omogui jaanje ovih firmi do nivoa da postanu regionalno konkurentni; Kao firma koja potie sa Univerziteta, duboko se veruje u ideju i uspenost NT parkova, pa se stoga smatra da formiranje istih mora biti snano potpomognuto od strane Republike. Kreiranjem NT parkova se stvara zdrava osnova za formiranje novih i dalje jaanje postojeih start-up, kao i za dublju i bolju saradnju ve postojeih IT kompanija. Drava mora jasno da pokae svoju posveenost IT-u formiranjem stabilnih i samoodrivih NT parkova u svim univerzitetskim centrima u Srbiji; Neke stvari koje se oekuju da uini drava su odravanje nivoa i kvaliteta tehnikih studija, ovo je preduslov za bilo kakvu dalju ozbiljniju priu o Srbiji, kao novoj IT destinaciji; Da se na domaim tenderima forsiraju razvojna domaa preduzea (domaa tehnologija), umesto tehnologija trgovakih kua stranih firmi, naravno tamo gde je to mogue i gde to ima smisla; Drava bi trebalo da znaajnije ulae u pravljenje imida Srbije, kao IT destinacije (primer Rumunije), sa tim da se u kreiranju te i takve politike mora jasno konsultovati sa relevantnim akterima iz privrede; Poboljanje 'imagea' Srbije: Ono to bi znaajno pomoglo u IT sektoru su dobre vesti u vezi sa informacionim tehnologijama (npr. Microsoft otvorio razvojni centar u Beogradu, i sl); Kvalitet kolovanja: podii kvalitet visokog kolovanja, kao i svest mladih ljudi o potrebi za obrazovanjem, konstantnim usavravanjem i uenjem. Studenti na 4-5 godini bi morali da imaju mnogo vie dodira sa praksom: o Polaganje ispita kroz rad na projektima (na fakultetu ili u firmama); o Organizovanje predmeta kroz koje ljudi iz firmi prezentuju realne projekte na kojima se radi u praksi, priaju o realnim problemima iz poslovnog okruenja. Podii nivo doktorskih studija; umesto dosadanjeg pristupa, gde te studije predstavljaju modalitet da kandidati stignu do zvanja profesora, doktorske studije treba postaviti na nivo na kome e kandidati kroz te studije (uz rad ili ne), imati priliku da se upoznaju sa novim tehnologijama i da steknu iskustvo na projektima (koji bi imali vie naunoistraivakih elemenata). Bilo bi poeljno i da doktorske studije ne budu samo peat za 'profesuru' ili titulu, ve prvenstveno modalitet za usavravanje u specifinoj oblasti. Jedna od ideja je uspostavljanje saradnje sa ljudima koji rade na fakultetima u inostranstvu, motivisanje da provedu recimo semestar na fakultetima u Srbiji, kao gostujui profesori; od njih bi mnogo nauili i studenti, kao i nastavno osoblje (asistenti, profesori), a vei broj njih bio bi zainteresovan da provede est meseci radei u Srbiji. Formiranje trita rada - pod ovim se prvenstveno misli na svest ljudi, manje na infrastrukturu i logistiku podrku drave. Pitanje je ta drava moe da uini po tom pitanju, ali rezultat bi trebalo da bude da mladi ljudi koji izlaze sa fakulteta razumeju ta ih oekuje kada ponu da rade, da shvate da moraju da se bore da bi ostvarili svoje ciljeve i da postoje alternative i mogunosti za rad u boljem okruenju; Ukidanje monopolskog poloaja pojednih preduzea vezanih za fakultete mora da postoji jasna linija izmeu firme i fakulteta kao nauno-obrazovne institucije. Isto vai i za profesore na fakultetima veoma je pozitivno da profesori imaju dodira sa praktinim projektima, ali pod uslovom da je NI rad na fakultetu na prvom mestu i da ne postoji konflikt interesa pri zapoljavanju studenata; Promovisanje smerova na fakultetima za koje se zna da su traeni na tritu; Pruanje stimulacije za zapoljavanje kvalitetnih mladih ljudi u IT oblasti;

19

Sve IT firme zajedno sa dravom (gde drava mora da pokae jasnu nameru i finansijsku i organizacionu), moraju da doprinesu stavljanju Srbije na IT mapu, jer su nam inae anse za uspeniji i masovniji izlazak na strana trita znaajno umanjena; Najbitnija stvar koju drava moe i mora da potpomogne jeste formiranje NT parkova pri Univerzitetima. Tu drava mora najvie da uradi, da obezbedi prostore i infrastrukturu, moda i inicijalno finansiranje odreenih trokova, jer razvijanje preduzetnikog duha mora biti prioritet, i to preduzetnikog duha u IKT; Strategija Vlade po pitanju razvoja IT sektora i odnos prema IT sektoru (npr. Rumunski pristup); Ukidanje monopola Telekom, to e dovesti do poboljanja telekomunikacione infrastrukture u zemlji; Da se obezbedi ravnopravan tretman malim i srednjim preduzeima u razvojnim projektima, koji se finansiraju iz budeta u odnosu na nauno-obrazovne institucije; Jednostavniji uvoz repromaterijala; Povoljniji kreditni uslovi. Pojednostavljenje carinskih propisa i regulativa u delu uvoza-izvoza opreme za rad, tehnika oprema. Podrka i promocija domaih reenja u odnosu na uvoz gotovih reenja. Trenutno, sva znaajnija oprema (TK infrastruktura), esto i strune usluge dolaze iz uvoza, a bez jasnog finansijskog ili drugog osnova. Finansijska i druga podrka u procesu standardizacije, npr. meunarodni sertifikati standarda kontrole kvaliteta. Finansijska i druga podrka u procesu razmene znanja i iskustava sa privrednim subjektima razvijenih zemalja.

3.3 ISTRAIVAKE I OBRAZOVNE INSTITUCIJE U SEKTORU IKT U AP VOJVODININajznaajnije istraivake i obrazovne institucije sektora IKT u AP Vojvodini su locirane u okviru Univerziteta u Novom Sadu: - Fakultet tehnikih nauka; - Prirodno-matematiki fakultet. Raspoloivi ljudski resursi za istraivanje i razvoj, kao i za edukaciju studenata na redovnim i poslediplomskim studijama u oblasti IKT u AP Vojvodini, dati su u Tabeli 3.1. Tabela 3.1: Istraivaki i obrazovni ljudski resursi u sektoru IKT u AP Vojvodini

Ljudski ResursiRedovni profesori Vanredni profesori Docenti Asistenti Asistenti pripravnici Istraivai pripravnici Nastavno i istraivako osoblje Ukupno Studenti I godina Prosean broj diplomiranih godinje % diplomiranih u odnosu na broj upisanih

E115 10 7 29 17 7 85

FTN E210 6 7 22 10 55 400 204 51 %

Ukupno25 16 14 51 27 7 140

PMF5 1 1 6 4 1 18 84 51 61 %

Ukupno30 17 15 57 31 8 158 484 255 53 %

20

3.4 IDENTIFIKACIJA POTENCIJALA ZA RAZVOJ I PRIMENU INOVACIJA U AP VOJVODINI I LOKALNIM ZAJEDNICAMANa osnovu analize rezultata istraivanja, kao i obavljenog istraivanja za potrebe OECD [4] na skoro istom uzorku preduzea softverske industrije Srbije, mogue je izvesti sledee preporuke: (1) S obzirom na veliki potencijal rasta IKT sektora drava bi mogla da inicira osnivanje meovitih domaih i stranih preduzea, koja bi poslovala u softverskoj industriji i time doprinesu optem privrednom razvoju zemlje, smanjenju stope nezaposlenosti visoko obrazovanih kadrova i mladih strunjaka, kao i njihov odliv u inostranstvo, dok bi dravne garancije potencijalno doprinele oslobaanju od straha stranih investitora od ulaganja u nau zemlju. (2) Drava treba da promovie parterstvo privatnog i javnog sektora. (3) Poeljan je razvoj grupisanja (klastera) ili partnerstava preduzea (na primer, vea razmena informacija u okviru sektora, vie zajednikog rada i zajednikog pristupa istraivanju i razvoju, kao i vie zajednikih inicijativa za ulazak na nova trita itd). (4) Najvei broj do sada osnovanih preduzea su mala preduzea. Na slici 3.1 uoava se da preduzea sa malim brojem zaposlenih imaju veliku disperziju veliine prihoda po zaposlenom, jer rade na projektnoj osnovi, odnosno, za vee projekte angauju profesionalce po ugovoru i ne zapoljavaju ih za stalno. Prihod po zaposlenom je praktino konstantan za preduzea veliine od 60 do 110 zaposlenih. (5) Prethodni nalaz, uz ve pomenuti nedostatak ljudskih resursa u ovoj oblasti, inicirao je predlog osnivanja Centra za obuku srednjokolaca za alate JAVA i C++. Ovaj Centar bi obezbedio efikasnu od 6 do 12 meseci obuku novih programera, spremnih da se odmah ukljue u razvojne projekte preduzea industrije IKT u AP Vojvodini, uz istovremeno studiranje uz rad. Slino reenje dalo je znaajne rezultate u Temivaru (Rumunija).

Prihod po zaposlenom u 2006.80000 70000

Prihod po zaposlenom [EUR]

60000 50000 40000 30000 20000 10000 0 0 20 40 60 80 100 120

Broj zaposlenih

Slika 3.1: Prihod po zaposlenom u analiziranim preduzeima industrije IKT

3.5 SWOT ANALIZA SEKTORA IKT U AP VOJVODININa kraju pregleda stanja u preduzeima, istraivakim i obrazovnim institucijama u oblasti IKT u AP Vojvodini, daje se sinteza ocene u obliku SWOT tabela (tabele 3.2, 3.3, 3.4 i 3.5).

21

Tabela 3.2: SWOT analiza Ljudski resursi u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI specifinosti IKT NEDOSTACI specifinosti IKT Visoka kvalifikaciona struktura zaposlenih Nedovoljan broj programera i drugih IKT Programeri najvie koriste JAVA i C++ specijalista Programeri obueni za iroku paletu SW alata Nedovljno menadera za voenje IKT biznisa Programeri posveeni svom poslu Potrebno 3-6 meseci da tek diplomirani strunjaci Kvalitet ljudi na visokom profesionalnom nivou mogu da realizuju zadate poslove u preduzeu Sposobnost brzog usvajanja novog znanja, Ima ljudi koji su zbog uslova ivota u zemlji efikasno korienje Interneta i izgraden pristup izgubili interes i motivaciju na poslu logikog reavanja problema su osobine koje Nedovoljan broj kvalitetnih programera za JAVA i najee poseduju mladi IKT strunjaci .Net Uoen trend opadanja broja raspoloivih kvalitetnih ljudi i broja diplomiranih IKT specijalista Nedovoljna inventivnost i inovativnost MOGUNOSTI specifinosti IKT PRETNJE specifinosti IKT Od 2005. trend sve veeg zapoljavanja Cene kvalitetnih ljudi znaajno porasle od 2005.g. FTN i PMF kvalitetni fakulteti za obrazovanje IKT Odnos prema poslu i odsustvo profesionalne etike specijalista Nezainteresovanost mladih za studije tehnike Razvija se praktina saradnja izmeu FTN i Nerazvijena infrastruktura za specijalizovane preduzea IKT industrije obuke IKT profesionalaca IKT preduzea organizuju trening i obuku svojih Nepostojanje i/ili nedovoljan nivo specifinih ljudi znanja i vetina za IKT poslove: upravljanje IKT Programi brze obuke ljudi sa SSS za SW poslove projektima; marketing i PR u IKT; itd. Ukljuivanje ljudi nieg obrazovnog profila ili sposobnosti u usluge putem IKT infrastrukture Stipendiranje studenata zavrnih godina IKT studija

Tabela 3.3: SWOT analiza - infrastruktura u oblasti istraivanja i razvoja u oblasti IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI specifinosti IKT NEDOSTACI specifinosti IKT Tradicija kvalitetnog visokog obrazovanja u Nedovoljni visokoobrazovni potencijali u oblastima tehnikih, prirodnih i matematikih oblastima tehnikih, prirodnih i matematikih nauka nauka za potrebe APV Razvijen inovativno-preduzetniki potencijal na Nedovoljna regionalna distribucija IR univerzitetu infrastrukture u oblasti IKT u APV Razvijena meunarodna saradnja u oblasti istraivanja i razvoja u IKT Jo uvek konkurentna cena IR resursa u oblasti IKT MOGUNOSTI specifinosti IKT PRETNJE specifinosti IKT Visok nivo kompetentnosti domaih ljudskih Politika situacija u gradu, APV i Republici, koja resursa, kao potencijal za saradnju sa stranim i usporava / koi razvoj NT parka na univerzitetu domaim IKT preduzeima i IR organizacijama Jeftin outsourcing IR projekti, koji nisu Programi EU za regionalnu IR saradnju u oblasti definisani u skladu sa domaim potrebama IKT ukoliko saradnja sa inostranstvom nije na Potencijali i potrebe IKT trita u APV i Srbiji komercijalnoj osnovi Nestabilna ekonomsko-politika situacija u zemlji Brain-drain

22

Tabela 3.4: SWOT analiza industrije IKT u AP Vojvodini PREDNOSTI specifinosti IKT NEDOSTACI specifinosti IKT Preduzea IKT industrije uglavnom mlada, Preduzea, uglavnom, nemaju meunarodni osnovana posle 2000. sertifikat kontrole kvaliteta Uglavnom su u privatnom vlasnitvu Najznaajniji izvor konkurentske slabosti, kada je Dobra kvalifikaciona struktura, sa vie od 80% u pitanju strano trite, jeste slab marketing zaposlenih sa VSS. Najznaajniji izvor konkurentske slabosti, kada je Preduzea IKT industrije realizuju prodaju svojih u pitanju domae trite, jeste visoka cena proizvoda i usluga naroito u oblastima: Softver za proizvoda/usluga. upravljanje sistemima u realnom vremenu; Web Domaa IKT preduzea trae strane partnere za aplikacije; Komunikacioni softver; Upravljanje reenje problema nalaenja trita, zbog proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). nedovoljnih sopstvenih marketing potencijala. Preduzea IKT industrije realizuju outsourcing Domae trite IKT proizvoda / usluga ne vodi naroito u oblastima: Web aplikacije, Upravljanje mnogo rauna o kvalitetu IKT proizvoda/usluga, proizvodnjom odnosno poslovnim procesom (ERP). ve samo o ceni. Preduzea IKT ind. znaajno vie su koncentrisana Kada je njihova aktivnost outsourcing, uoava se na manji broj proizvoda / usluga, kada je njihova vea disperzija angaovanja, odnosno, prihvatanje aktivnost upravo prodaja svojih proizvoda/usluga. poslova na mnogo veem broju proizvoda / usluga Prihod ovih preduzea, na domaem i stranom tritu, rastu iz godine u godinu Najznaajniji kupci /korisnici proizvoda / usluga ovih preduzea su u inostranstvu MOGUNOSTI specifinosti IKT PRETNJE specifinosti IKT Bruto cena rada zaposlenih u IKT preduzeima je Strani partneri zahtevaju sertifikat kontrole na nivou 50% u poreenju sa konkurencijom u kvalitetapo ISO 9001 i CMMI / nivo 3 i vii zemljama EU, sledi da je glavni izvor Ulazak Rumunije i Bugarske u EU, poto su to konkurentnosti upravo kvalitet proizvoda / usluga zemlje sa istom geografskom pozicijom, ali niim naih preduzea, poto je cena istog rada u cenama radne snage Rumuniji i Bugarskoj dva puta manja nego kod nas. Kriza u IKT sektoru u EU (bankrotstva Kada je u pitanju domee trite, najznaajniji izvor tradicionalnih partnera naih preduzea) konkurentske prednosti je specijalizovana Strano trite IKT proizvoda / usluga je zahtevnije ekspertiza za odreenu oblast. ne samo po ceni i potovanju rokova, ve i po pitanjima kvaliteta. Ulazak novih firmi na trite (Belorusija,Moldav.) Tabela 3.5: SWOT analiza IKT sektora u AP Vojvodini sintezna tabela PREDNOSTI NEDOSTACI Razvijeno IKT trite Odsustvo stranih kompanija Struno osoblje u IKT sektoru Nedovoljan priliv novih programera i dizajnera Raznovrsne usluge/proizvodi Povean broj IKT MSP-a Aktivno inovativno ponaanje

MOGUNOSTI Privlaenje novih studenata u oblast IKT Planirana industrijska infrastruktura Potiskivanje i/ili legalizacija sive ekonomije Prisustvo velikih IKT preduzea u susednim regionima u Maarskoj i Rumuniji, zbog njihovih planova za irenje u Srbiju/Vojvodinu. Spremnost lokalnih vlasti da se bave pitanjima od znaaja za ekonomski razvoj, kao i postojanje svesti o razvoju IKT.

PRETNJE Ilegalni outsourcing odliv mozgova Politika nestabilnost zemlje Mogue nestabilnosti na ciljnim tritima, pre svega u Nemakoj Skok cena kvalitetne radne snage Poveavanje potreba za komunikacionom infrastrukturom, to provajderi irokopojasnih telekomunikacionih usluga ne pokrivaju.

23

3.6 AKTUELNE TENDENCIJE U SVETU, EU I REGIONUSvetska ekonomija je obuhvaena procesima koji menjaju uslove i pravila globalne kompeticije, a posebno se meu njima istie tranzicija prema ekonomiji zasnovanoj na znanju IKT i posebno sektor softverske industrije, najbolji su predstavnik nove tehnoloke revolucije zasnovane na znanju. Svetski ekonomski forum (SEF) definie konkurentnost kao agregat faktora, politika i institucija koje determiniu nivo produktivnosti u dravi i time opredeljuju nivo razvoja koji drava moe da ostvari u uslovima uspostavljanja i funkcionisanja ekonomije zasnovane na znanju [7]. Metodologijom SEF, razvijenom 2001. (autori J.Sachs i J.McArthur), definisan je Indeks rasta konkurentnosti (Growth Competitiveness Index, GCI), koji objedinjuje tri komponente predstavljene sa tri indeksa [7]: (1) Komponenta koja opisuje kvalitet makroekonomskog okruenja za nju se izraunava Indeks makroekonomskog okruenja, (2) Komponenta koja opisuje stanje institucija u dravi za nju se izraunava Indeks javnih institucija i (3) Komponenta koja opisuje znaaj tehnologije i inovacija, odnosno, nivo tehnoloke spremnosti za nju se izraunava Indeks tehnoloke spremnosti (ili Tehnoloki indeks), ije su komponente sledea tri indeksa: Indeks inovativnosti, Indeks transfera tehnologije, Indeks informaciono-komunikacione tehnologije. Podaci za dravnu zajednicu Srbija i Crna Gora u ovom izvetaju SEF (u izvetaju nisu dati podaci za Srbiju, a za APV ili bilo koju regiju neke drave, takvi podaci se ne prate), meutim, nisu nimalo povoljni: dravna zajednica Srbija i Crna Gora je 2005. ak pogorala svoju poziciju u odnosu na 2004, mereno indeksom spremnosti umreavanja drave (The Networked Readiness Index Rating 2005 and 2004): 2004. je bila na 79, a 2005. na 80. mestu od 104 rangirane drave [8]. Prema podacima o indeksu rasta konkurentnosti dravne zajednice SCG, ona je 2005. godine bila na 80. mestu od 117 rangiranih drava, ime je popravila svoju poziciju u odnosu na 2004, kada je bila na 89. mestu. Neto bolja pozicija zabeleena je u indeksu tehnoloke konkurentnosti 68 (75. mesto 2004), dok je izuzetno loa pozicija prema indeksu makroekonomskog okruenja 111. mesto, to je pogoranje u odnosu na 102. mesto 2004. Po treoj komponenti agregatnog pokazatelja konkuretnosti drave, indeksu javnih institucija, dravna zajednica SCG je 2005. zauzela 69. mesto od 117 rangiranih drava (85. mesto 2004) [7]. U izvetaju SEF za 2005/2006. posebno se naglaava znaaj obrazovanja i savladavanja odreenih vetina, kao i nivo treninga i obuke zaposlenih, u novim uslovima globalne ekonomije i razvoja IKT. Smanjeni trokovi transporta i komunikacije uslovili su da velike multinacionalne kompanije premetaju svoje proizvodne i razvojne kapacitete u delove sveta u kojima je postignuta odgovarajua kombinacija znanja i vetina zaposlenih i trokova (cene) njihovog rada, kao i politike i drutvene stabilnosti (tzv. outsourcing). Upravo takva kombinacija postignuta je tokom tranzicionih procesa u veini drava centralne i istone Evrope (CIE) tokom devedesetih godina prolog veka, zbog ega su ekonomije tih drava rasle, proseno, dvostruko bre od ostatka Evrope [7]. U cilju boljeg razumevanja uticaja IKT na razvoj ekonomije i drutva u celini u dravama CIE, posebno novih lanica EU i drava kandidata za lanstvo u EU, proteklih nekoliko godina pokrenuto je vie istraivanja ovog fenomena, koje za potrebe EU koordinira Institut za studije tehnolokog razvoja (Institute for Prospective Technological Studies, IPTS) u Sevilji. Cilj tih istraivanja jeste izrada niza nacionalnih monografija o izgradnji i uspostavljanju informacionog drutva, sa analizom pozitivnih i negativnih efekata i uticaja u dravama CIE. Sintetiki izvetaj za grupu analiziranih drava CIE ukazuje na tri glavna izazova koji e uticati na razvoj informacionog drutva u Evropi u ovoj deceniji [6]: (1) Promenjeni uslovi konkurentskih pritisaka potencijal IKT za ekonomski razvoj; (2) Rastue podele u drutvu uloga IKT na drutvene grupe i segmentaciju drutva, tzv. digitalna podela;

24

Pojava novih problema u okviru ekonomskog rasta i demografije uticaj IKT na tranziciju i reforme u obrazovanju. Rezultati tih istraivanja su grupisani u okviru dva glavna nalaza [6]: (1) IKT mogu da pomognu dravama, novim lanicama EU, da dostignu nivo ekonomske razvijenosti drava koje su inile EU pre proirenja (tzv. EU 15); (2) Postoji potencijal za ekonomski rast zasnovan na IKT i u sektorima koji ne koriste IKT. Ovi nalazi su ukazali na potrebu za intenzivnijim korienjem IKT u odreenim industrijama i javnom sektoru i stvaranjem ekonomskog i institucionalnog okruenja u kojem e poslovni sektor vie da investira u IKT, ime e se postii bri ekonomski rast i izgradnja informacionog drutva u dravama CIE, u skladu sa Lisabonskom strategijom poveanja konkurentnosti EU [3]. Sumorni pokazatelji SEF o stanju konkurentnosti ekonomije Srbije, ohrabrujui su u delu koji se odnosi na trend: 80. mesto u 2005. je znatno bolje od 89. mesta 2004, uz relativno jo bolju poziciju kada je re o indeksu tehnoloke konkurentnosti (68. mesto 2005. u odnosu na 75. mesto 2004). Naime, indeks tehnoloke konkurentnosti po svom sadraju ukazuje na kapacitete i potencijale jedne ekonomije za njen dalji razvoj. Poto je IKT jedan od najvanijih faktora, koji ine indeks tehnoloke konkurentnosti, namee se kao logian predmet istraivanja upravo analiza konkurentnosti ovog sektora. U tabeli 3.6 dati su pokazatelji razvoja industrije IKT u svetu, a posebno i u regionu. (3) Tabela 3.6: Najvaniji indikatori ravijenosti IKT i primene IKT u ekonomiji i drutvu [2]Godina 2002 Grka EU Zapadna Evropa Japan vedska SAD Godina 2002 Rumunija Bugarska Poljska Slovaka Maarska eka Republika Slovenija Ukupno CIE Ukupno Zapadna Evropa IT trokovi/ GDP [%] 1.38 3.22 3.26 3.48 4.88 4.77 IT trokovi u milionima [EUR] 719 312 3,992 757 1,956 2,620 507 11,555 286,740 IT trokovi per capita [EUR] 169 723 745 903 1,216 1,362 Uee [%] 6.2 2.7 34.5 6.5 16.9 22.7 4.4 100.0 100.0 Broj PC na 100 VS zaposlenih 63 83 85 49 113 141 IT/GDP [%] 1.5 1.8 2.0 2.4 3.5 3.3 2.1 2.3 3.1 Broj PC na 100 stanovnika 10 28 29 39 54 83 IT trokovi per capita [EUR] 32 40 104 141 193 254 255 111 735

Ukoliko usvojimo zemlju sa najslabijim ulaganjem u IT opremu per capita iz ove tabele, Rumuniju, kao reper za APV, dobijamo da je minimalno ulaganje privrede i javnog sektora u IKT oko 64 miliona EUR. Ukoliko bismo usvojili taktiku na nivou CIE, to bi bilo 222 miliona EUR, a na nivou Zapadne Evrope 1,47 milijardi EUR.

3.7 PRIORITETI RAZVOJAA. Opredeljenja: 1. Moraju se definisati prioriteti, jer nemamo dovoljno snage da se ide na sve oblasti. Prioriteti se definiu na osnovu snaga (vidi poglavlje 1 analiza IKT AP Vijvodini) identifikovanih analizom postojee IKT industrije u AP Vijvodini; 2. Naglasak treba dati na interdisciplinarna istraivanja: - medicina i medicinska prevencija preko IKT, - korienje IKT aplikacija za podrku rada (i ivota) starijih i hendikepiranih da mogu da budu ekonomski nezavisni i manje optereuju drutvenu infrastrukturu,

25

B.

C.

optimizacija poljoprivredne proizvodnje sistematskim, neprekidnim monitoringom i obradom podataka sa njiva i skladita hrane; 3. Transfer od primenjenih istraivanja ka aplikacijama. Slabosti (Evrope, vai i za Vojvodinu): - mali kapacitet apsorpcije i uenja, shvatanja mogunosti koje donosi Internet brzine prihvatanja znaaja revolucije koji donosi Internet i ukljuivanja posledica koje donosi ta revolucija u svoj rad (i ivot), - Internet revolucija donosi uslove za radikalne promene u raspodeli moi i pozicija u savremenom svetu moe se ignorisati ili zauzeti prava pozicija (primer: Indija, Izrael, Irska). U Evropi, kako je to ve definisano Lisabonskim ciljevima 2001, a pojaano u strategiji i 2010, IKT je postao esencijalni, generiki prioritet razvojnih politika EU i zemalja lanica. Funkcionisanje IKT sektora je iroko prihvaeno kao glavna strategija da se EU uini atraktivnom za strane investitore.

-

Na osnovu informacija dobijenih anketiranjem industrije IKT u AP Vojvodini, tehnolokog foresight-a uraenog za potrebe EU, kao i saznanja o mogunostima i potrebama daljeg razvoja KT kod nas, sainjen je predlog od 10 pilot IR programa (IRP), koji bi trebalo da se realizuju u APV u neposrednom narednom periodu. Saglasno Delphi metodologiji [1], izvreno je ocenjivanje znaaja, ocenjivanje izvodljivosti i rangiranje ovih 10 IRP, pri emu je svim angaovanim ekspertima dozvoljeno da predloe jo jedan IRP, koji ocenjuju i rangiraju, kao i prvih 10 predloenih IRP. Svi predloeni IRP razvrstani su u okviru pet prioritetnih oblasti: I Podrka zdravstvenim i socijalnim potrebama oveka II Elektronska uprava III Podrka poljoprivredi IV Podrka inovacionoj delatnosti V Podrka procesnoj industriji i upravljanju tehnolokim sistemima. U Tabeli 3.7 je dat pregled IRP po prioritetnim oblastima, uvaavajui rang znaajnosti pojedinanih IRP. U tabeli je dato ukupno 11 IRP, jer je znaajan broj eksperata kao dodatni IRP definisao IRP-6 (e-learning). Tabela 3.7: Rang lista IR programa u oblasti IKT po prioritetu za razvoj AP Vojvodini

Prioritetne oblasti

Predlozi Prioritetnih IR Programa u oblasti IKT u APVIRP-3b e-health: Razvoj IKT kao sistema za nadgledanje zdravstveno rizinih grupa stanovnita i rano dijagnostifikovanje kritinih zdravstvenih situacija. IRP-3a e-social: Razvoj IKT zasnovane podrke poveanju ivotnih sposobnosti oveka, produenju radnog veka i poveanju kvalitetu rada u poznim godinama: sistemi koji ljudima u poznim godinama i hendikepiranima omoguavaju da bolje pamte, vide, uju, komuniciraju, kreu se i na osnovu toga bolje i vie rade i uklapaju se u socijalno okruenje. IRP-6 e-learning: Razvoj infrastrukture za podrku eLearning-u: komunikacione, raunarske, softverske i organizacione. Komunikaciona infrastruktura treba da obezbedi komun