UVODNE NAPOMENEi

1. Intereso vanj e za jezike probleme javlja se od najstarijih istorijskih vremena kod mnogih kulturno razvijenih naroda.. iri razmah tog intereso van ja bivao je po pravilu neposredno izazvan konkretnim socijalnim prilikama.

2. U sredinama npr. gde je religija igrala dalekosenu drutvenu ulogu javlja se redovno tenja za poznavanjem jezika kulta i to u onom vidu u kojem je taj jezik ostajao zafeeleen u odgovarajuim religioznim tekstovima. Jezik Veda je npr. ta to dobio svoje detaljne opise jo u davnim danima hindu religije, dosta vekova pre nae ere (v. 17). Hrianski srednji vek je znatan deo svoje kulturne aktivnosti posvetio prouavanju latinskog (v. 2427). Jevreji sju uili hebrejski iz Biblije (v. 34). Arabljani su osnivali gramatike centre s osnovnom ambicijom da se pravovemima omogui pravilno itanje Korana (v. 31) itd. Zaeci preciznih gramatikih opisa, filolokih studiranja teksta, ideje o jezikom uzom i kodifikaciji gramatikih pravila sve to lei upravo u dalekim, skromnim poecima ove vrste, diktiranim osobenim karakterom jednog vremena i konkretnih ljudskih obiaja.

3. U jednoj, za svoje doba visoko kulturnoj sredini, sa relativno dosta religioznog liberalizma, kakva je bila antika Grka, jezika ispitivanja su prela nske okvire isto praktinih ciljeva ukljuujui se u bogatu skalu filozofske problematike kojoj je helenska kulturna misao bila intenzivno naklonjena (v. 8). To prvo kontaktiranje jezike teme s filozofijom donelo je oveanstvu osnovne pojmove o jezickim kategorijama, o principima ustrojstva reenice, o povezanosti misaonog sa govornim procesom. Ma koliko* to sve bilo vie neodreena saznaj na kontura nego jasna slika o jezikom fenomenu ipak u tom ranom, prvom, malo naivnom drugovanju s filozofijom lee koreni duge istorije gramatike, one klasine, na kojoj

11

je roena i dojueranja generacija lingvista, a od koje ni danas pojedinci ne umeju da se odmaknu.

4. Epoha centralizacije vlasti potkraj feudalne ere u Evropi dala je poleta radu na normativnoj gramatici. Stvaranje jakih politikih centara sa izrazitom socijalnom diferencijacijom donosilo je sobom tenju da se tano' utvrdi i neprikosnoveno' potuje jezik privilegisanih nosilaca kulture. S usponom francuskog kraljevstva npr. raste i francuska tradicija strogo normativnog posla oko jezika (v. 38), tradicija koja je verno prenoena iz generacije u generaciju, prerastajui tokom vremena usko nacionalne okvire, prelivajui se u kulturnu tradiciju drugih nacija kao' podstrek, takmac ili uzor-,

5. Ali sve to je raeno na jeziku do u" poetak XIX veka ima ipak vrednost samo usputnog, parcijalnog, upravo lokalnog dogaanja bez velikog odjeka van svoje sredine. Nigde do1 toga vremena jeziko prouavanje nije zaista primilo' vid organizovane naune discipline iji bi radni program bio sistematski ostvarivan, sa visokim ciljem naunog saznanja.

6. Kad pogledamo paljivo unatrag ta nam je ko od naroda zaista podario na polju naih saznanja o jeziku, ostaemo impresionirani ne samo fragmentarnim karakterom ispoljenih interesovanja, ve i zajednikom jednostranou u oceni svoga prema tuem jeziku: svaki je narod svoj jezik smatrao uzor-jezikom, najpotpunijim dokumentom maksimalno uspele sinteze jezikih formi i ljudskoga duha. Bili su potrebni iri horizonti optih znanja, dublji kontakti meu narodima, pa da se stvori potrebna, intelektualna baza za sistematska, zaista nauna lingvistika prouavanja.

JEZIKA ISPITIVANJA U ANTIKOJ GRKOJ

7. Antiki Grci su zaorali prve brazde jezikog ispitivanja u vie pravaca. Oni su, pre svega, bili prvi (i ostali dugo vremenai jedini) jezika teoretiari u svetu. Njima pripada slava prvih Evropljana koji su se zainteresovali kako1 za akribino' ispitivanje tekstova tako i za normiranje jezika svoje kulture. Oni su, najzad, i posebno, ne samo osnivai principa klasine evropske gramatike nego i zasluni za tradiciju gramatikog prouavanja u kasnijim veko'vima.

8. Njihov rad na jezikoj teoriji prodzaao je iz njihovog filozofskog interesovanja. Da bi upotpunili ili tanije obrazloili svoje filozofske stavove, oni su se trudili u prvom redu da sagledaju: po

12 i

reklo jezika,,1 neposredni odnos njegove glasojiae-.strukture i odgovarajueg znaenja, mogunost orimene Togikih principa u razjanjavanju sutine gramatikih formi. Ova pitanja, koja su Grci prvi postavili, i danas jo stoje na repertoaru lingvistikih interesovanja.

9. Gotovo sve najznaajnije linosti antike filozofije uputale su se, bar usputno, u teoretisanja o jeziku. U okviru filozofskih diskusija razvijala su se esto i raspravljanja koja su se neposredno ticala jezikih problema. Posebno je slavna ostala vanredno dugotrajna diskusija o tome da li postoji neka duboka, neposredna, lo- gina veza izmeu onoga to rei oznaavaju*i njihovog konkretneg" 'glasovnog^skiepa, ili je ta veza proizvoljna, nastala .u mnogostrukoj igri sluajnosti.2^

Po shvatanju analogista jezik je prirodni dar a ne plod ljudske konvencije. On je u sutini pravilanTTogian, to znai da postoji najistija harmonija jzmeu gt50i5llBg^sEI6pa rei i znaenja__koje se u njemu Krije. U tenji da dokau ovu harmoniju, trudei se da elkniniu svako zamraenje ove idealne veze, koje vreme ume sobom da doiiese, analogisti su forsirali etimoloka ispitivanja.3 Oni su, dakle, jjrvi etimolozi po orijentaciji svog lingvistikog InEereso- vanja, ali njiirove etimoloke naklonosti ipak nikada nisu dosezale do sistematskih studija lingvistikih pramena.4

1 Poreklo jezika je od vajkada zanimalo ljudsku misao. Jo je stari grki istoriar Herodot (V vek pre n. e.) zabeleio npr. priu o egipatskom kralju Psametihu po ijoj su naredbi dva novoroena deteta izo- lovana od ostalog sveta kako bi se saznalo kojim e jezikom spontano progovoriti. Po predanju, deca su prvo izgovorila re bek os, to znai hleb na frigijskom. Tako je frigijski proglaen najstarijim jezikom svela.U novom veku razmiljanja o poreklu jezika poela su se prvenstveno odnositi na pitanje oformljenja glasovne strane jezika: moda su glasovi postali u tenji za imitiranjem prirodnih zvukova (tzv. bau-vau ili onomatopejska teorija) ili kao odgovor, odjek zvukovima prirode (ding- dong ili nativistika teorija) ili, najzad, u spontanom vrisku (puh-puh ili interjekcionalna teorija). I danas se raspravlja o glotogonijskim problemima (= problemima postanka jezika).

2 Ne zna se tano ko je prvi otpoeo diskusiju. Pojedinci to pripisuju Pratagpri (oko 480 410), drugi opet Pitagori (oko 572 497). Diskusija je trajala vekovima.

3 Etimologijom su se kasnije mnogi bavili, po ugledu na Grke, i latinski gramatiari, takoe bez dovoljno objektivnosti.

4 Meu najvatrenijim pristalicama etimolokih studija (koje otkrivaju istinu o reima) istiu se predstavnici filozofske kole stojika (u III veku pre n. e.). Ostavljajui po strani etimologiju, stojici su inae u jezikim ispitivanjima imali i pozitivnih rezultata. Uenje o padeima npr. obija svoj odreeniji poetak od stojika. Dok je za Aristotela pade bio svaki oblik neke rei koji odstupa od onoga to se smatralo osnovnim (svaki glagolski oblik, recimo, u odnosu na prezentski, bio je

13

Anomalisrti, naprotiv, nisu vei-ov.ali u idealnu korelaciju izmeu formalne i semantike strukture rei. Ukazivali su~na nepravilnosti koje siu se javljale na svakom koraku i ovde i drugde na planu jezikih odnosa.

Etimoloki ar mnogih generacija analogista podsticala je npr. injenica da je jedan tako lucidan duh kakav je bioJHerakMt (oko 500 pre n. e.) isticao identinost razuma u celini sa cellrtOTiT'jezike

-Mrukture. Anomalisti suljeTopet, priseali stavova slavnog De- mokrita (oko 460 360) koji se odluno izjasnio protiv -hipoteze o hoanskam poreklu jezika.5 Ni Platon (427347) Rije mimoiao ovu temu.6 Mada se borio protivvnaivnog etimologisan j a naslonjenog na bukvalnu interpretaciju Heraklitovog tvrefija, Platon je ipak podravao H^raklita u osnovnoj ideji o> korelaciji razuma i J ez ik e strukture,7

10. Platon uopte polazi od uverenja da jeare rpaterijalni oblik ideje, a da u ideji ldi poetak saznanja o svetu. Iz ovakvog filo- zfKog stava rada se prvi pokuaj defimsanja. oisn-ovnih gramatikih kategorija. Primenjujui kriterije koji se tiu logikih operacija, Platon npr. ukazuje na imenicu k ao na ono o emu se neto kon- statuje (to odgovara' oiSog kasnijoj, tradicionalnoj, do dananjeg dana od mnogih ponavljano] definiciji subjekta) dok bi^agpl_tre- balo shvatiti kao-'ono to se konstatuje o imenici (= k asn i ja TcTasicmi koncepcija predikata).

11. Tek je, meutim, Aristotel (384322) uao u istoriju jezike nauke kao utemelja klasine evropske gramatike. Njegovo uenjeo kategorijama-rei menjano je tokom poznijih vekova samo u detaljima, ne u osnovnom duhu. Tradicionalna gramatika, koja, se i

pade; komparativ prideva prema obliku pozitiva je takoe bio pade, itd.), stojici su iskljuili glagole iz padene kategorije, obuhva- tajui pojmom padea iskljuivo nominalne oblike. Oni su prvi uveli klasinu opoziciju nominativa prema ostalim padeima (casus rectusi/ca- sus obliqui).

5 Sa sledeom argumentacijom: nesavrenost jezika dokazana je po- stajanjem homonima i sinonima, injenicom da su jezike forme podlone promeni, kao i to da ne postoji analogija u gramatikom ponaanju rei (od nekih imenica se npr. mogu graditi glagoli, a od drugih ne).

6 On nju obrauje u svom poznatom delu Kra.tylos, u vidu rasprave izmeu Kratila (pristalice Heraklita), Hermogena (predstavnika ano- malista) i filozofa Sokrata (koji ovde, u zastupanju kompromisnih gledita, reprezentuje Platonov stav).

7 Ograujui se od primitivizma u koncepciji ovakve korelacije, onjo isticao da nju i ne treba traiti u konkretnoj manifestaciji jezikogfenomena. Ona postoji u sferi idejnog, apstraktnog, tamo gde su isti logiki principi odsudni za jeziku strukturu kao i za proces miljenja.

14

i

danas jo ui po naim kolama, vue sve svoje bitne korene iz Aristotelovih naina prilaenja jezikom fenomenu, posebaorTr-oblasti -sintofcse. Kategoriui gramatike oblike po tome xla--ii--se-njima odreuje supstanca, kvalitet, kvantitet, relacija, egzistencija, pro- mena itd., Aristotel, u stvari, uvodi u razmiljanje o jeziku kriterije kojima se odlikuju filozofska ispitivanja. To naslee filozofskih koncepcija pokazalo se neobino trajnim i dalekosenim u kasnijoj isto- riji razvoja lingvistike.

Aristotel je prvi pokuao da razradi teoriju o podeli, xei na vrste. Izdvojio je u jednu grupu imenice (qnoma) i glagole,(rhema), smatrajui da jedino ovakve rei (mogu neto da znae same za, sebe, nasuprot svim ostalim refcna, ikoje samo slue za povezivanje u logikim procesima ipiljenja (syn'desmoi). Princip ove njegove po- dele zadrani je dosledno^ kasnije kada je donekle promenjen konkretan raspored pojedinih vrsta rei u okviru ovih veju grupa.

. Glagoli se, po, Aristot;qlovem miljenju, odlikuju svojom ovre- menjenou od svih ostalih vrsta rei. Zato glagolu i pripada prvenstveno funkcija predikata. .Predikat je, dodue, ipak za Aristotela neto iri pojam od glagola. Predikat je sve ono ime se neto sa- optava o pometu. Poto se mogu ljudi odreivati po osobinama, onda te osobine, izraerie ajektivima, nisu pravi glagoli, ali jesu predikati Znai, ima reenica bez glagola, kao to i predikat moe ne b.rti'pravi glagol.

Reenicu Aristotel definie kao spoj glasovnih kompleksa koji ima samostalan, odreen smisao, ali silim da i svaki njegov sastavni eo takoe neto znacf sam zaJsebe. Inae, teoriju reenice Aristotel povezuje s teorijom rasuivanja, dajui pri tom centralni znaaj pitanj u_prei3ikativnosti.8

12. Filozofi-Grci su se, u stvari, mnogo vie iskreno intereso- vali za jezike pojave nego to su zaista slutili svu mnogostrukost i komplikovanost jezike problematike. Njihovi saznajni horizonti bili su opasno sueni ve samim shvatanjem da, je ba u njihovom jeziku najbolje oformljena ljudska misao i da se sva teoretisanjao jeziku mogu izvoditi iskljuivo na bazi grkih lingvistikih fakata.

13. Antiki Grci su udarili temelje i filolokim studijama razvijajui tradiciju akribinog ispitivanja jezika pisanih tekstova. Najpoznatiji grki filolog antikog doba je bio Aristarh (216 144) koji

e Predikacija se sastoji u sjedinjavanju ili razdvajanju dvaju pojmova. Osnovica predikacije je u glagolu biti; ak kad se kae npr. ovek ide to, u stvari, odgovara logikom sudu: ovek jeste u stanju idenja. Ova Aristotelova teorija o suenju i predikaciji ostala je klasina u istoriji logike.

15

4

je studirao s jezike strane spevove Ilijadu i Odiseju. Svojim metodom rada on spada meu izrazite predstavnike tzv. aleksandrijske kole.

14. Aleksandrijska kola je danas ve u istoriji razvoja lingvistike pojam cele jedne vanredno plodne epohe gramatiarskog rada u centru za jezika ispitivanja koji su Grci osnovali u Aleksandriji (centar je bio aktivan ve u III i II veku pre n. e.). Slinih kola je bilo i drugde u helenistikom svetu u Maloj Aziji, u Pergamu i Tarsu.9 Meutim, samo je aleksandrijsika kola stekla izuzetnu reputaciju eminentnog centra, jedinstvenog u antikom svetu, u kojem su se vaspitavale generacije darovitih gramatiara i zasnivale velike tradicije gramatiarskog interesovanja i naina rada. Do aleksan- drijaca gramatika je bila samo ogranak grkih filozofskih studija, od aleksandrijaca ona je samostalna disciplina koju neguju posebno oibueni strunjaci, ak sa razgranatom specijalizacijom (leksikografi su se bavili prikupljanjem i negoivanjem renikog blaga, glosatori su objanjavali teke termine, dijalekatske oblike i poetske izraze, retori su studirali jezik radi usavravanja oratorske vetine, skolijasti su bili specijalisti za komentare tekstova, it.).

Alaksandrijci nisu doneli nieg naroito npvog jeziikoj teoriji. Nastavljali-su da razvijaju filozofske koncepcije O' jeziku nasleene iz. matike grke oblasti. Nastavili saT prouavanje vrsta rei. Morfo- , loSEe^studije cvetaju, ali i fonetika ulazi u krug neposrednog irrtere- srfvanja.10

Posebno zainteresovani za probleme grkog jezika, aleksandrijci su bili naklonjeni normirani u jezikih fakata. Poznat je njihov pokuaj da u svakoicKevni jezik svoga doba unesu izraajne forme - starojonskog (na kojem su pisane uvene epske peme). Bilo je ta- koe tenji da se jezilT^vBEWee!frTr^uvenim Jtorskim pesmama dorskog porekla postavi na nivo jezika-uzora.

Aleksandrijci su dali u svoje ,weme..nadaleko uvenu deskriptivnu gramatiku grkoga jezika. Njena stvarna vrednost, meutim, kao pozitivnog uzora bila je smanjena injenicom da deskripcija niji' bila dovoljno objektivno sprovedena iz dva razloga: zbog suvie filozofske interpretacije lingvistikih fenomena i zbog preteri-

* kole istoga tipa postojale su kasnije i u Vizantiji.10 Grci su izvrili podelu glasova na samoglasnike i suglasnike. Sa

moglasnici su definisani kao glasovi koji mogu sami po sebi da obrazuju zvuk i koji mogu biti dugi i kratki, a suglasnici kao glasovi koji obrazuju pun zvuk tek u kombinaciji sa samoglasnicima. Izvrena je podela suglasnika na poluzvune i bezvune. Artikulacioni momenti nisu uzimani u obzir.

16

vanja u postavljanju grkog na stepen potpuno idealnog, maksimalno loginog' jezika.

Autornajstarije- ouvane grke gramatike, poznate pod nazivom aleksandrijske gramatike techne, bio je slavni Dionysios Thrax (^^-TKaanin; II vek pre n. e.)11 Pored mnogih drugih vrednih gramatiara ove kole naroito se kasnije isticao Apollonios DyskolgsH (II vek pre n. e.), takoe svojim radom pa, deskrf|Hivnoj gramatici, a posebno injenicom da je jedan od prwh gramatiara u svetu koji se poeo ozbiljnije interesovati i za sitvcaksiku pmbiomn-ti.kn.12 Dy- skclosov sin Herodian bavio se istoriiom jezika: prouavajui jezik antikih grkih pisaca ^(iz V veka) Herodian je dao, pored ostalog, prve panje vredne opise grkih akcenata.

Bibliografske napomene

15. Za osnovne podatke konsultovali: Bloomfiel-Language (poglavlje The Study of Language); Zvegincev-Istorija jazyk. I. (str. 9 14). Arens Sprachwissenschaft (str. 5 28).

Podrobnije informacije daje zbornik lanaka pod naslovom A n t i n y e t e o r i i j a z y k a i s t i 1 j a u redakciji O. M. Frei- denberga, Moskva-Lenjingrad 1936. V. i.: H. Steinthal, Geschichte der Sprachwissenschaft bei Griechen und Romern, Berlin 1863 (II izd. 1890); E. Egger, Appollonius Dyscole, Essai sur lhistoire des theories grammaticales de lantiquite, Pari 1854; Anton Dobia, S i n t a k s i s A p o l l o n i j a D i s k o l a , Kiev 1882.

Od novijih, specijalnih studija preporuuje se: R. H. Robins, Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in Europe, with Parti- cular Reference to Modgrn Linguistic Doctrine, London 1951; W. S. Allen, Ancient Ieas on the Origin and Development of Language, Transactions of the Philological Society 1948/49, 35 60; Josef Derbolav, Der Dialog Kratylos im Rahmen der platonischen Sprach- und Erkenntnisphiloscphie, Schriften der Univ. des Saar- landes, Saarbrucken, West-Ost-Verlag 1953; R. H. Robins, Dionysius

11 Njegova je, pored ostalog, poznata definicija reenice: spoj rei koji izraava zavrenu misao. Njegova je i podela imenica na opte (npr. ovek) i pojedinane (npr. Sokrat). Thrax je prvi dao i detaljniji opis morfolokih karakteristika grkog glagola.

12 On je prvi postavio odredene okvire sintaksikom prouavanju; sintaksa treba da se bavi pravilima povezivanja rei u reenici. Ova pravila Dyskolos utrvuje ostajui dosledno u okvirima svojih pojmova o vrstama rei, tj. ne odvajajui dovoljno slubu rei u reenici od onoga ime se re inae odlikuje, van konkretne sintaksine slube.

17

Tbrax and the Westem Grammatical Tradition, Transactions of the Philological Society, London 1957, str. 67 106.

Interesantno moe lingvistima biti i izlaganje poznatog filozofa Ernsta Cassirera (v. 393) o antikim jezikim teorijama: Ernst Cas- sirer, The Philosophy of Symbolic Forms, New Haven 1953, poglavlje The Problem of Language in the History of Philosophy, odeljak The Problem of Language in the History of Philosophical Iealism (Plato, Descartes, Leibniz), str. 117 132.

Posebno se preporuuje ovde knjiga Francisa P. Dinneena: An Introduction to General Linguistics (New York 1967) zbog bogatstva informacija koje prua (u odeljku 4. koji nosi naslov The De- velopment of Language Study in the West, str. 70 107). V. i veoma obaveteno izlaganje Johna Lyonsa u Introduction to Theoretical Linguistics, Cambridge Univ. Press 1'9G8 (na str. 4 12).

INDIJSKA GRAMATIARSKA KOLA

16. Indijcima pripada slava izuzetno darovitih gramatiara. Pominju se danas s posebnim potovanjem ne toliko zbog impozantne obimnosti svoga rada i postignutih rezultata, koliko zbog smisla za objektivnu, egzaktnu deskripciju jezikih fakata. Ovi stari majstori gramatike umeli su da definiu poj ave.maksimalno kratko a tano. gotovo matematiki. Bili su uz to izrazito neistoriari po in- teresovanju i umenju, ostajui sigurni i precizni samo na-terenu ^giah3-nije. Zbog svega toga moderni lingvisti naih dana sve vie upiru na njih svoje seanje kao na prve, daleke vesnike onog budueg, strukturalnog i matematikog, u lingvistici.

17. Interesovanje za jezik niklo je u indijskom drutvu vrlo davno, dosta vekova pre nae ere. To interesovanje je bilo neposredno vezano za njihovo opte socijalno i kulturno formiranje. U toj sredini izde!jen>j-jia_Ji^te_ neprikosnovenost drutveno najviih ubrajala je nuno i izolaciju jezika kulture. Da^JjLMstotaJezika viih bila osiguranaJinobilisane sulrlncige snage da popisu i-epiu-- sva njegove forme. Kooreni takvog gramatiarskog posla zadiru u dubinu antike epohe, a njegove tradicije ostaju ive do naih dana.

Pomeni o gramatiarskom interesovanju Indijaca nalaze se ak i u njihovoj drevnoj pismenosti. U tzv. v-edskim-tekstovima (u treoj grupi tekstova) raspravlja se o nekim jezikim pitanjima. P-otvrdu o vrstojIradiciii u gramatiarskom poslu daje najsigurniji svedok Panini, pominjui razna imena-svojih prethodnika, svedo- ei, uostalom, sam svojim delom, istinitije od svega, da je imao

18

\

odakle poi i na emu razmahnuti svoj veliki, neponovljivi lingvistiki talenat.

18. Ne zna se tano kojih je godina Punini iveo. Misli se moralo je to biti negde poetkom I\T veka pre nae ere. A ve je u njegovo vreme bilo i dovoljno interesovanja i. gramatiarskog iskustva da se moglo pristupiti onome emu je Panini pristupio: normiranju tzv. klasinog sanskrita13 na kojem je indijska kultura najdue i najbujnije cvetala.

Za gramatiku sanskrita koja nam je od Paninija ostala rekao je umesno Leonard Bloomfield (v. 325): to je jedan od najveih -spmnfinika-4^udske-inteligencije.1, Zadivljujui je smisao tog antinog Indijca za preciznost u oceni, u opisu, u formulaciji. Njegova je definicija maksimalno kratka i jasna, gotovo formula. U 4000 ovakvih _definicija-formula ostavio je Panini pomen o jeziku kulture svoga sveta. Panini je oevidno potpuno razumeo da je jezik sistem. Raspolagao je pojmom nula-morfeme (termin morfema 334). Lingvistici naeg doba trebalo je mnogo napora da se obogati poznavanjem principa morfofonologije (v. 298). A Panini je, tako savreno pouzdano kao da je izrastao u vremenu strukturalne lingvistike, odreivao ulogu i znaaj glasovnih smenjivanja u morfolokim manifestacijama gramatikih znaenja.

19. Istorija indijskih uspeha na polju jezikog ispitivanja nije se zavrila sa Paninijem. Njegovo naslee prihvatili su potomci dovoljno daroviti da ga ne samo odre ve i jo dalje razviju. Pored mnogih drugih, takoe zaslunih gramatiara, posebno se pominje, naroito danas, Patanjali (II vek pre_n. e.) i mnogo kasniji po vremenu, ali vrlo srodan po duhu rada Bhartrhari ffiTT vpk nap prpi Obojica su predstavnici one gramatiarske kole koja je izgraivala teorijuo stalnom, neizmenljivom supstratu svih izgovornih varijacija moguih u okviru jednog datog jezika. Primenjeno konkretno na glasove, imala se u viduinvarijantna (=nepodlona individualnim izgovornim varijacijama) glasovna vrednastJipja postoji kao jedinica odreenog jezikog sistema u slubi obele_avanja_razlika u. znae- njima rei. Sagledana je, dakte^u principu on_pojava_koja je teku X X veku nae ere precizno teorijski osvetljena i_nazvana jone- _ mom. Sem toga, traganje za invarijantnim vrednostima dovelo je do uoavanja znaaja funkcionalnog momenta od koga zavise modifikacije osnovnog znaenja gramatikih kategorija. U vezi s tim je

13 samskrta, znai: jezik sa utvrenim pravilima, normirani jeziks.14 This grammar . , . is one of the ereatest monmaenis of human

inteligence L. Bloornfield, j>Language, New York 1933, 11.

2* 19

poklonjena velika panja i definisanju odnosa zavisnosti koji se uspostavljaju meu jezikim jedinicama.

20. U egzaktne poslove indijske gramatike spada i odreivanje numerikih odnosa rei i slogova u jednome tekstu. I u tom^su pogledu Indijci nai znaajni prethodnici. Rukovanje brojkama u jezikom opisu tek je u nae doba dobilo iroke razmere, sistematinost i mnogostruk znaaj.

21. Stari Indijci su se uspeno bavili i fonetskim opisima. Oni su od prvih u svetu (zajedno sa nekim drugim istonim narodima, prvenstveno Kinezima) koji pri opisivanju glasova poklanjaju punu panju artikulacionim momentima. Nisu se pokazali loi ni kao leksikografi. Najmanjesiu uspeha imali s etimologisanjem. Nevini istorijskoj gramatici, sinhroniari po tradiciji, oni se nisu mogli snai u otkrivanju zamrenih puteva u razvoju rei.

22. Gramatiki poduhvat antikih Indijaca ostao je usko nacionalan, indijski. Trebalo je da prou vekovi i vekovi, da svetska nauka o jeziku poe iz druge, ne njihove kolevke, pa da Evropa sazna za indijske davne lingvistike podvige. Izolovani, ispustili su retku slavu (toliko im inae na dohvatu ruke!) neposrednih zaetnika najveih buduih dogaaja lingvistike

Bibliografske napomene

23. Elementarne podatke v. u Bloomfield-Language (u poglavlju The Study of Language); neto vie podataka daju Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 59) i Georges Mounin, Histoire de la lingui- stique des origines au X X e siecle, Pari 1967 (poglavlje V, str. 6270).

Od posebnih studija preporuuje se: John Brough, Thecries of General Linguistics in the Sanskrit Grammarians, Transactions of the Philological Society, 1951, 2746; W. S. Alen, Phonetics in Ancient India, London Oriental Series 1, London, Oxfor Univ. Press 1953, 1 96; J. F. Staal, Word order in Sanskrit and Universal Grammar, Foundations of Language, Supplementary Series, Vol. 5, 1967; Barend A. van Nooten, Parinis Theory of Verbal Mean- ing, Foundations of Language, Vol. 5, No 2, 1969, 242 255. V.' i O. Bohtlingk, Paninis Grammatik, Leipzig 1887 (II izd.).

Posebno se preporuuje knjiga: K. Kunjunni Raja, Inian The- oriens of Meaning (Madras 1963) u kojoj e se, pored ostalog, nai i detaljnijih informacija o upotrebi termina sphota kod starih Indijaca (o tome kako treba razumeti ovaj termin postoje danas inae kontroverzna miljenja).

PERIOD OD RIMLJANA DO KRAJA RENESANSE

24. Rimljani su podraavali Grke, posebno aleksandrijce, u gramatikim poslovima. U I veku pre nae ere poznati gramatiar Klarcus Terentius Varro (11627) napisao je u svoje vreme i kasnije veoma cenjenu gramatiku latinskog jezika: ^De. lingua latina (u njoj se naroita panja poklanja morfolokim-pojavama). Njegova gramatika je posluila kao uzor mnogim generacijama srednjeve- kovnih gramatiara koji su vredno radili na prouavanju latinskog jezika kulture svoga doba. Varro je ostao zapamen, pored ostalog, i po tome to se vehementno zjagaQ_z.a-istotu latinskog jezika ukazujui na snagu koju imaju, s jedne strane, ve steene jezike navike, a s druge intervencije vrene po analogiji, tj. u rezultatu poputanja tenji ka ujednaavanju dotle nesaobraznih jezikih pojedinosti.

25. Ve iz prvog veka n. e. dopiru pomeni o pojedinim istaknutim radnicima na gramatikim problemima latinskog (npr. o Rem- miusu Palaemonu, poreklom iz Grke). Ipak, najznaajnija imena dolaze u neto kasnijim vekovima: u IV veku Donatus (pisac uvenog dela Ars grammatica) i u VI veku Priscian (autor dela Insti- tutiones grammatlcae, koji je, razvijajui ideje ApolloniOsa ]5ysko- losa, najvie~uticao~na savremenike).

26. Krajem IV veka gramatiarske snage su najvie koncentri- sane na prouavanju latinske ortoepije i metrike^-Nekih originalnih pogleda na jezik po pravilu tada nije bilo.15 Od( VI veka (zahvalja- jui Priscianu) razrauju se gramatiki problemi u duhuzaciie koiu ie io Dvskolos sprovodio: ue se glasovi fodeljak gramatike poznat pod nazivom De voce_ili Orthographia), daju se objanjenja o slogu (De svllaba. Prosodia), klasifikuju se rei po vrstama (De partffiuscjrationis), pristupa se jarkim pokuajima zahvata u sintaksu (Pratio, Syntaxis

osnovnih gramatikih pojava (razgraniena je npr. imenika kategorija od pridevske, istaknut je znaaj glagolske rekcije za utvrivanje padenog znaenja, definisana je apozicija, itd.).

27. Jezika teorija u srednjem veku dobij a interpretaciju koja odgovora optem duhu kulturne i filozofske misli toga doba: skola- stiari, veliki potovaoci Aristotelovih radova, uoavaju u jezikom fenomenu pre svega direktnu manifestaciju logikog rasuivanja.

Za primenu skolastike logike u gramatici izjanjavao se npr. uveni Abaelard (1079 1142). U XI veku je bila na glasu skolasti- arska kola Michaela Psellosa koja je imala i kasnije velikih odjeka. Skolastiki J[uh u gramatici srednjeg veka dostie kulminaciju u idejij$Raymond, Lujleaj (1235 1315) da bi vredelo konstruisati jedan univerzalan filozofski jezik kojem bi baza bio latinski, ali preraen'tako da se u k o mb ina c ij i jezikih e 1 emenata ogled a maksimal- na primana l ogikog principa (po ovoj svojoj ideji Lulle je u neku ruku pretea 'dananjih naunika koji rade na izgraivanju meta-

. jezika v. 388). Logiki duh jezikih ispitivanja ostao je karakteristian prvenstveno za francusku gramatiarsku sredinu ne samo kroz ceo srednji vek ve i kasnije (v. o koli Port-Royala 38).

28. Bilo je u srednjem veku jo pojedinanih, interesantnih zapaanja o jeziku, ali su ona ostala usputno izreena, bez znaaja za razvoj jezikih studija. Poznati filozof Toma Akvinski (1225 1274) npr. razmiljajui o jeziku zakljuuje: glasovi postoje zato da neto

1 oznae f^ principaliter data ad significancTum): bez veze sa znaenjem glasovi su vetaka ljudska tvorevina (significantia artificialiter) liena svrhe. Ove ideje koje zvone udno moderno fgntnvn fonoloki: v.o fonologiji 270) izreene su upravo u prazno ostajui bez odjeka.

29. U srednjem veku su se rascvetale jezike studije i u sredinama gde se nije govorilo indoevropskim jezicima: meu Arablja- nima i Jevrejima, predstavnicima semitske jezike grupe.

30. Srednjovekovne mone arabljanske drave obuhvatale su heterogene nacionalne elemente. O porobljenih naroda Arabljani su, sa zadiv.ljujuim ekTektizmom, prihvatili osnovne kulturne tekovine na bazi kojih su onda poeli izgraivati svoju sopstvenu kulturu, gramatiarsku, tradiciju primili su, sa ostalim pozitivnim ostvarenjima, od Grka. Meutim, kako je jezik Arabljana bio sasvim drukijeg tipa od grkog, gramatiarska ispitivanja su se morala u ovom sluaju provoditi na specifian nain.

31. Neposredan motiv za jeziko ispitivanje bio je ovde praktine prirode: trebalo je prouiti jezik Korana, svete knjige" svete religije (u ime koje su Arabljani osvajali svet). Tradicija je zabra

22

njivala da se tekst Korana prevodi ili menja. Trebalo ga je, dakle, uiti na' arapskom jeziku (to je naroito teko padalo pravover- nima iz, redova pokorenih naroda, kojima arapski nije bio matemji jezik). O istosti jezika Korana brinuli su se odabrani jeziki strunjaci. Iznikle su gramatiarske kole za vaspitavanje mladih kadrova (najpoznatije su bile kole u Basri i Kufi gradovima u bazenu Mesopotamije).

32. Arabljansiki gramatiari meu prvima ukazuju na znaaj utvrivanje neposrednog odnosa izmeu konkretne sintaksike funkcije i forme datog jezikog znaka. Oni s naroitom panjom ispituju glasove (rei Korana trebalo je pravilno izgovarati!) uzimajui u obzir kako fizioloke tako i akusti ke-momente.

SistenTaraBrjansKe? gramatike, izloen je u knjizi A1 Kitab koju je napisao Sibavajhttz'Basre^fKitab Sibawaih). I pisac i knjiga bili su u svoje vreme nadaleko uveni.

33. Arabljani se naroito istiu kao izvrsni leksikografi.17 Ostala je uspomena na mnoge vredne radnike u ovoj jezikoj oblasti, posebno na Firuzabadija (Flruzabadi, 132'91414) koji je, po predanju, napisao oko sto tomova renika (renik je imao naziv Al-qamus< to bi otprilike znailo: beskrajan okean rei).

Vrednost ovoga rada na leksikografiji odredile su umnogome konkretne drutvene i kulturne prilike u dravama Arabljana. Tamo je svaki pojedinac, bez obzira na drutveni poloaj, mogao zadrati u jeziku dijalekatske osobine ovoga kraja ne plaei se za svoj lini

, ugled>-glavnor"]e bilo poznavati jezik Korana i umeti ga pravilno citati. Leksiki fond arapskog jezika se stoga bogatio vrlo intenzivno i nekontrolisano razkiiim leksemama koje su se upotrebljavale naporedo, unesene iz raznih krajeva gde se govorilo arapski. Leksi- kolozi su revnosno beleili ove sinonime, ne uoavajui njihovu

..__razliku po poreklu, poTtiBKoi vrenostL po eposi iz~ko j eTU^ponikli.Takp_ su, kkle, bez perspektive, svrstavane ravnopravno rei iz raznih dijalekata, iz raznih vremena, pesgiki neologizmi kao i standardni izrazi atog istorijskog trenutka. Ovaj metodoloki nedo- statak u kvalifikaciji i klasifikaciji sakupljenog remkog blaga obezvredilo je llmnogomS celokUpan zamaan rad ovih vrenih starih leksikografa.

34. U arabljanskim dravama bilo je i jevrejskog stanovnitva. Jezik Jevreja hebrejski bio je srodan arabljanskom. Ovu srod-

17 Izvrsni leksikografi bili su, jo od davnih vremena, i Kinezi. Ali je njihov rad na jeziku ostajao nepoznat predstavnicima indoevropske lingvistike tako da nije neposredno uticao na razvoj lingvistike misli u svetu.

nost Jevreji su bili uoili jo u X i XI veku. Poredei hebrejski ne samo sa arabljanskim ve i sa aramejskim, oni su zakljuili da u ta tri jezika ima dosta zajednikog. Tako Jevrejima pripada slava prvih komparatista u jezikim studijama, mada su njihovi radovi oiveli iri publicitet u Evropi tek mnogo docnije i nisu, dakle, imali neposrednog uticaja na razvoj nauke o jeziku.

U kontaktu s arabljanskom kulturom razvijala se, u obimu u kojem su tadanje prilike doputale, i jevrejska tradicija rada na sopstvenim nacionalnokultumim problemima, najvie na razradi^ - vanju filo'zofsko-religioznih stavova i na filolokom prouavanju

.Biblije. Metod jezike analize primljen je od Arabljana.35. Tek u doba renesanse poeli su se evropski gramatiari blie

upoznavati sa tradicijom u prouavanju semitskift jezika. Pojam o korenu rei prenesen je iz te tradicije u indoevropsku gramatiku.'

36. Renesansa je doba tipino filolokog interesovanja za jezik: prouavaju se latinski i grki tekstovi. U kasnoj renesansi poinju se studirati hebrejski i arapski (posebno hebrejski, koji se \j2 ima kao najstariji jezik ovo u vezi sa biblijskom priom o potopui Noj u). U to doba su u velikoj modi i etimoloke studije.

Ve tada zablista usamljeno ponegde neka originalna lingvistika misao, prvi vesnik buduih vekova. U XVI veku npr. iveo je Italijan Claudio Tolomei, prvi gramatiar iju je panju osvojila pravilnost glasovnih zakona. Tolomei je umeo da uoi razvoj latinskog pl u italijansko (toskansko) pi na poreenju primera kao to su ital. pieno: lat. plenus, ital. piu: lat. plus i si. Naalost, njega u ovim opaanjima niko nije neposredno sledio.

Bibliografske napomene * i

37. Osnovna obavetenja pruaju: Bloomfield-Language (ode- ljak The Study of Language); Zvegincev - Istorija jazyk. I (str.3420). Opirnije informacije v. u Arens-Sprahwissenschaft (str.2354). V. jo i: R. H. Robins, Ancient and Mediaeval Grammatical Theory in E u rope... (v. 15); Jean Collart, Varron grammairien latin, Pari 1954; K. Barwick, Remmius Palaemon und die romi- sehe ars grammatica, Leipzig 1922; Louis Kukenheim, Contribu- tions a l histoire de la grammaire grecque, latine et hebraique a l'epoque de la Renaissance, Leiden 1951; Khalil J. Semaan, Linguistics in the Middle Ages. Phonetic Studies in Early Islam, Leiden 1968; Francis P. Dinneen, An Introduction to General Linguistics, New York 1967 (str. 107 150).

24

PERIOD OD RENESANSE DO KRAJA XVIII VEKA

38. Kroz -gramatiearske tradicije XVII i XVIII veka provlai se naslee iz prolosti. Logika koncepcija jezika npr. ostaje i dalje osnovno teorijsko uporite gramatike, posebno u francuskoj grama- tiarskoj sredini (koja je bila na glasu kod savremenika). Ta sredina je bila najdostojnije reprezentovana radovima poznatog gramatiarskog centra Port Royala. Iz tog centra je 1660. izala uvena gramatika Grammaire generale et raisonnee (autori: Cl. Lancelot,A. Arnauld).18 U njoj je ispoljen vrlo izrazito teorijski princip port- royalaca: gramatike norme treba da maksimalno odgovaraju zah- tevima logike; logika je jedna, opteljudska, univerzalna; prema tome mogue je izgraditi univerzalnu gramatiku teoriju koja bi odgovarala sutini svih jezika sveta. Odjeci ovih ideja bili su mnogobrojni.10 U Evropi se upravo tada rascvetavala bogata tradicija normativne gramatike.

39. Ve pred kraj renesanse probudilo se u pojedinim evropskim sredinama interesovanje i za prouavanje tekstova koji nisu pisani na grkom i latinskom, ve na kojem drugom indoevropskom jeziku (to dalje ka XIX veku ovo je interesovanje sve intenzivnije). Jo je Franciscus Junius (1589 1677) ostao zapaen po svojim ispitivanjima tekstova koji se tiu germanskih jezika (u prvom redu engleskog zatim skandinavskih jezika, pa frizijskog, holandskog, gotskog.) Njegovim stopama poao je i George Hickes (1642 1715) koji je objavio gotsku i anglosaksonsku gramatiku20 i niz informacija iz oblasti fadanjeg znanja o engleskom i srodnim jezicima. Tek, meutim, u XVIII veku filoloka ispitivanja tekstova dobijaju solidnu metodoloku razradu., Tada se filoloki metod poinje prime- njivati i na druge oblsfsti u istoriji knjievnosti, u ispitivanju narodnih obiaja. '

40. Normativna gramatika dobij i u XVIII veku sve odreeniju teorijsku osnovicu izraenu u koncepciji o jezikoj stagnaciji: sma-

13 Najblii uzor ovom delu je gramatika iz 1587. god. (izdata u Sala-manki) koja je ostala poznata pod nazivom Minerva (autor F. Sanctius).

19 Gramatika Port Royala sluila je u XVIII veku kao obrazac zasastavljanje filozofskih gramatika (tj. univerzalnih, sastavljenih pocptim logikim principima). Jedna od takvih gramatika je i delo Engleza Jamesa Harrisa: Hermes or a Philosophical Inquiry Concerning Language and Universal Grammar (objavljeno 1751) koje je bilo neobino popularno kod savremenika (deivelo je do 1794. u Engleskoj petizdanja, prevedeno je na nemaki 1788, a na francuski 1796).

20 Pod naslovom: Institutiones grammaticae anglo-saxonicae et moeso-goticae, Oxford 1689.

25

tralo se da krivicu za promene koje je tokom vremena pretrpeo latinski snose gramatiari zahvaljujui njihovoj nedovoljnoj budnosti prostota je uspela da iskvari jezik (inae se jezik po sebi ne bi promenio).

41. Filozofske ideje XVIII veka imaju direktnog odjeka i u jezikim ispitivanjima. Francuski racionalizam iz vremena enciklopedista (1751 1777) samo je favorizovao logiko prilaenje jezikim faktima i podupirao tenje ka univerzalizaciji gramatike. Uticaj engleskih filozofa XVII veka, empirista i induktivaca, psihologa i pragmatiara, manifestovao se u zainteresovanosti engleske grama- tiarske sredine za govorni jezik (to je sasvim novo u istoriji jezikih studija). y

42. U XVIII veku se intenzivno razmilja o poreklu jezika21 (osim hipoteze o hebrejskom kao najstarijem jeziku oveanstva posle potopa v. 36, postojale su i druge, isto toliko proizvoljne hipoteze i pre XVIII veka).22 Tada se, uostalom, poinju naglo iritii znanja o raznovrsnosti jezike strukture.

43. Jo su u XVI veku poeli pristizati u Evropu prvi, primitivni opisi nekih amerikih i filipinskih jezika (izvetaje su slali panski misionari). Pred kraj XVIII veka znalo se ve ukupno za oko 200 jezika,23 a prve decenije XIX ta se cifra popela $a oko 500.24

44. Najvanije otkrie nije se, meutim, ticalo nekog egzotinog, neindoevropskog jezika. Ticalo se upoznavanja evropske naune publike sa jednim dotle nepoznatim indoevropskim jezikom, sa sansk ritom.

Prvi veliki sanskritolog bio je Englez William Jones (1746 1794) koji je utvrdio da su sanskrit, grki, latinski, gotski i (verovatno) keltski najblii roaci, postali iz zajednikog, danas nepostojeeg ->

21 Pitanjem porekla jezika bavio se i poznati Johann Gotfrie von Herder (1744 1803) razvijajui za svoje doba progresivne ideje (jezik po njemu nije prosto boja tvorevina; ovek razvija jezik iz svojih unutranjih potreba i si.). Njegova studija Ober den Ursprung der Sprache (objavljena 1772) imala je velikog odjeka kod savremenika.

22 Holananin Goropius Becanus (XVI vek) je npr., u aru patriotizma, izraavao uverenje da su se svi jezici sveta razvili iz njegovog, ho- landskog.

2:1 Po nagovoru filozofa Leibniza a pod pokroviteljstvom ruske carice Katarine II, P. . Pallas je (u periodu od 1787 1798) izdao u Petro- gradu neku vrstu renika od 25 rei na 200 razliitih jezika Evrope i Azije pod naslovom Linguarum totius orbis vocabularia comparativa Augustissimae cura collecta. Ve u drugo izdanje ovog renika, koje je , dopunio Srbin Teodor Jankovi-Mirijevski (1790/91), ukljueno je jo 80 jezika (od kojih su neki bili sa teritorije Afrike i Amerike).

24 Kada je objavljen uveni Adelungov renik v. 50.

26

jezika. Iz ovog njegovog tvrenja nije se neposredno izrodila epoha komparativne lingvistike; ona je naila neto kasnije (v. 53). Ipak je Jonesova^teori^a'^pripremila evropsku lingvistiku misao na sle- dei istorijski trenutak komparativnih''jeziih studija.

45. Krajem XVIII veka otpoelo je, uostalom, i komparativno prouavanje ugro-finske grupe jezika (za ovo je naroito zasluan bio Maar S. Gyarmathi,25 1751 1830).

Bibliografske napomene

46. Izvori osnovnih informacija: Bloomfield Language (ode- ljak The Study of Language); Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 2124). Opirnije podatke potraiti u Arens Sprachwissenschaft (str. 58 132). V. jo i Ernst Cassirer, The Philosophy of Symbolic Forms (v. 15), odeljci: The Position of the Problem of Language in the System of Empiricism. . . (133139) i The Philosophy of the French Enlightenment. . . (139 147); P. Kuehner, Theories on the Origin and Formation of Language in the Eighteenth Century in France, Philadelphia, Univ. of Pennsylvania Press 1944; G. Har- nois, Les theories du language en France de 1660 a 1821, Pari 1929; Otto Funke, Studien zur Geschichte der Sprachphilosophie, Bern 1928 (I deo: Zur Spraehphilosophie des 18. JahrhunefFs: J. Harris Hermes); L. Kukenheim, Esquisse historique de la lingui- stique frangaise et de ses rapports avec la linguistique generale, Leyde 1962 (drugo ispravljeno i dopunjeno izdanje izalo je u ediciji Publications romanes de lUniversite de Leyde, VIII, Leiden 1966); Maurice Leroy, Les Grands Courants de la Linguistique Moderne, Bruxelles 1963 (v. na str. 8 14); G. Tagliavini, Storia della Lin- guistica, Bologna 1963 (v. na str. 3550); Georges Mounin, Hi- stoire de la linguistique des origines au X X e siecle, Pari 1967 (v. na str. 116 151); Francis P. Dinneen, An Introduction to General Linguistics, New York 1967 (v. na str. 151173).

Godine 1966. objavljeno je u Stuttgartu novo, kritino izdanje dela Grammaire generale et raisonnee ou La grammaire de Port- Royal (I tom sadri faksimil treeg izdanja od 1676. godine, a II tom varijante teksta i razliite napomene; izdava je Herbert E. Brekle). V. i: N. Chomsky, Cartesian Linguistics: A Chapter in the History of Rationalist Thought, New York 1966, kao i veoma oba- veten, kritiki prikaz ove knjige u Journal of Linguistics Vol. V,

25 S. Gyarmathi, Affinitas linguae hungaricae cum linguis fennicae originis grammatice demonstrata, Gottingen 1799.

27

No 1, 1969, 165 187 (autor Vivian Salmon); H. E. Brekle, Die Bedeutung der Grammaire generale et raisonnee bekannt als Grammatik von Port-Royal fiir die heutige Sprachwissenschaft, Indogermanische Forschungen 72, 1967, str. 1 21.

Bliu sliku o najvanijim pogledima na jezik tokom XVIII veka daju radovi: Edward Sapir, Herders Ursprung der Sprache, Modem Philology 5, 1907/8, str. 106 146; J. Viertel, Concepts of Language Underlying the 18th Century Controversv ahout the Ori- gin of Language ,Problems in Semantic History of Linguistics, Linguistics and English (= Report of the 17th Annual Round Table Meeting on Linguistics and Language Teaching No 19, Washington 1967, izdanje F. P. Dinneen, str. 109 132). V. i Johann Gottfried Herder, Uber den Ursprung der Sprache (pogovor Karla Koniga, str. 125 150), Stuttgart 1965.

28

JE Z I K A ISPITIVANJA U XIX VEKU

UVODNE NAPOMENE

47. Lingvistiki poetak X IX veka odlikuje se onim to je ostalo uglavnom i karakteristika lingvistike XIX veka u celini: intereso- vanjem za konkretni jeziki fakat. Ovim je prekinuta tradicija jezikih prouavanja XVIII veka po kojoj je glavni akcenat panje leao na traganju za univerzalnim, logikim strukturama u jeziku.

48. Ve prvih decenija XIX veka poinje se razvijati istoricizam u ispitivanjima jezikog fenomena1 da sedamdesetih i osamdesetih godina, u eri mladogramatiarstva, sve jezike studije budu postavljene na teorijsku osnovicu uverenja (koje je eksplicitno formu- lisao veliki teoretiar mladogramatiarstva, Hermann Paul): nema nauke o jeziku bez istoricizma (v. 98).

49. Otkrie sanskrita,2 indoevropskog jezika a ipak znatno razliitog od grkog i latinskog (na kojima su dotle izgraivani lingvistiki pojmovi), domelo je nove poglede na jezike fenomene, nove probleme pred nauku i stvaranje nove discipline uporedne gramatike.

Epoha komparativnih jezikih studija, koja je obeleila specifinim tipom rada prve decenije lingvistike X IX veka, bila je

1 Ovo najpre i najvie u okviru romanskih studija: poznavanje latinskog, iz kojeg su se vremenom razvili romanski jezici, davalo je izuzetnih mogunosti za uoavanje istorijske perspektive. Inae, prva interesovanja za istoriju nacionalnog jezika razvila su se poetkom X IX veka u Nemakoj u vezi sa tadanjim romantiarskim oduevljenjem za nacionalna obeleja.

2 Mada je W. Jones jo 1786. ukazao na vrednost prouavanja sanskrita (v. 44) neposredan kontakt evropske lingvistike javnosti s ovim jezikom ostvaren je tek kasnije, zaslugom F. Boppa v. 53. Treba se ovom prilikom podsetiti i na injenicu da je jezuitski misionar, Francuz Coeurdoux, jo 1767. napisao (za Institut frangais) memorandum o tome da postoje upadljive srodnosti meu reima sanskrita i latinskog. Naalost, njegov je memorandum objavljen tek 1808. i nije odigrao ulogukoja bi se oekivala.

31

veoma plodna. Jeziki strunjaci su najvie bili preokupirani ispitivanjem srodstva indoevropskh jezika. Manje su se interesovali pitanjem srodstva drugih, tada takoe ve dosta poznatih jezikih grupa (semitskih, hamitskih, ugarskih i altajskih jezika). Tek krajem XIX veka, u stvari, otpoinje era ozbiljnih studija neinoevropskih lingvistikih problema (tada je npr., posle deifrovanja asirskih tekstova, otpoela epoha procvata semitske lingvistike). Iz redova komparatita izali su i prvi teoretiari jezika u ijim su shvata- njima nali svoj neposredan otklik pravci miljenja karakteristini za dati razvojni trenutak nauke u celini: Schleicher i njegova kola (v. 60).

50. Evropa je u XIX veku bila upravo zasuta lingvistikim! podacima sa najrazliitijih strana sveta. To je doba velike ekspan- f zije Evropljana na druge kontinente, to je onelo neminovno novih lingvistikih saznanja. Ve je Adelunpovj^enik, u prve dve decenije,3 pobudio interesovanje a dcatle-nepoznate jezikeJipov stim ulirao

, pojedince na optelingvistike meditacije. Jedan od lingvista izuzetno darovitih za jeziETteorijuT^aetrnk optelingvistikih studija, javio se upravo na poetkft stolea, nadahnut poznavanjem neindo- evropakih jezikih struktura: veliki W. von Humboldt (v. 68).

51. Dok je u XVIII veku preovladavala logika koncepcija jezika, dotle se lingvistika teorija XIX veka odlikuje prvenstveno uvoenjem psiholokih kriterija u analizu jezikog fenomena. Lingvistiki psihologizam ima svojih eminentnih predstavnika ve pedesetih i ezdesetih godina (v. 80); njihovi su radovi bili od presudnog uticaja na formiranje osnovnih lingvistikih koncepcija mnogih generacija.

3 Renik (koji je izdao Johann Christoph Adelung uz saradnjui drugih lingvista, najvie Vatera, ali i Hurnbolta) nosio je naslov Mithri- date^oder Allgemeine^Sprachenkunde, mit dem Vater unser als Sprach- probe in beinahe fu^&ui/dert Sprachen und Mundarten, izdato u Berlinu: I tom 1806, A tom 1809, III tom 1812 1816, IV tom 1817. U reniku se nalazi pregled svih u to vreme poznatih jezika sveta uz ukazivanjc^na - njihovu strukturu i srodnost i s osvrtom na mnoge ranije'Tffi'gvistike radove. Jezicr 'seT tliS lIE !^p o geografskom momentu. Mada se ukazuje na poznatu srodnost izmeu persrjsfeog i germanskog, grkog i latinskog, nedostaje vrsta koncepcija.o jedinstvenoj, indoevropskoj jezikoj porodici. Ipak',~i" pored svih svojih nedostataka, Adelungov je renik u svoje vreme uticao u pravcu irenja naunih horizonata. Za nas Jugoslovene od naroitog je znaaja injenica da je Adelung im a o progresivne idejeo potrebi saglasnosU izme pravopisa_i izgovora zato to je njih prihva

t i o slovenaki slavista tfernej IJopitar. Kopitar nije uspeo da sa ovakvim principima prodre uTtOverraKoj sredini, ali je uticao na Vuka Karadia koji ih je primenio u srpskom pravopisu.

32

52. Najvaniji razvojni trenutak doao je, meutim, tek pred kraj veka, sedamdesetih godina, kada su se pojavili mladogramati- ari (v. 93). Tada je komparativno-istorijski metod dobio najzad punu sistematinost, rigoroznost i solidnu teorijsku fundiranost. Mlaogramatiari su ostavili za sobom dela ozbiljna, vrsto postavljena. Ta dela se mogu dopunjavati ili korigovati; ali ostaje injenica da u njima lei osnovni fond studiozno sakupljenih znanja o istoriji indoevropskih jezika, to im daje neosporivu vrednost.

EPOHA PRVIH KOMPARATISTA

ostnivaem kom- izneo pred lin

gvistiku javnost jeziki materijal sanskrita u poreeniu sa nekim drugim indoevropskim jezicima1 ostaje istorijski datum:5"'tada J e ' otpoela ne samo komparativna epoha u lingvistici ve i sama lingvistika kao organizovana, samostalna nauna disciplina.

I pre Boppar s ^ znalo za sanskrit i njegovu srodnost sa drugim indoevropskim jezicima. O tortne je govorio jo u XVIII veku W. Jones (v. 44). Boppova izvanredna zasluga, meutim, lei u tome to je prvi shvatio da pitanje meusobnih odnosa^lnidofivropskih jezika moze pojtati^_predmet-4 >osebnih naunih .studija.

54. Nedostatak ovakve koncepcije liio je Danca Rasmusa Kri- stiana Raska (1787 1832) Boppove slave, mada je Rask radio komparativnu jeziku analizu otprilike kad i Bopp, ak i neto ranije.0

4 U studiji:_ trber das Conjugationssystem der Sanskritsprache in Vergleichung mit jenen der griechischen, lateinischen, persischen und germanischen Sprache. Glavnim Boppovim delom smatra se meutim knjiga u tri toma (objavljeno u periodu od 1833 1852) sa naslovom Ver- gleichende Grammatik des Sanskrit, Zend, Armenischen, Griechischen, Lateinischen, Litauischen, Altslavischen, Gotischen und Deutschen. Knjiga se smatra prvim udbenikom uporedne gramatike.

5 Izraz uporedna gramatika (vergleichende Grammatik) javlja se, dodue, i pre 1816. godine. Upotrebio ga je jo Friedrich Schlegel (1772 do 1829) u radu Uber die Sprache und Weisheit der Inder, Heidelberg 1808.

Rask je bio poznavalac mnogih jezika. Napisao je, pored ostalog, zapaen rad o finsko-ugarskoj jezikoj grupi. Posebni znaaj imala je rjegova studija o severnoislandskom jeziku (Undersogelse om det gamle Nordiske eller Islandske Sprogs Oprindelse) objavljena 1818. god. (Tu Rask, pored ostalog, pokazuje da postoji pravilan odnos u zvucima germanskih rei prema zvucima u odgovarajuim reima drugih indoevropskih jezika: Germani imaju npr. f prema latinskom p father / pater). Drugi deo ove studije (koji je, u nemakom prevodu lingviste Vatera,

53. Nemac Frar^Bopp^(1791 1867) smatra se parativne gramatike? Godina 1816. kada je Bopp

3 33

Zato to je inae u mnogo prilika odluno insistirao na primen! istorijskih kriterija u jezikom prouavanju, Raska mnogi smatraju zaetnikom dijahronine (= istorijske) lingvistike.

55. Epoha komparatista obeleena je mnogim slavnim imenima. Jakob Grimm (1785 1863) je npr. autor uvene Nemake grama-

_ tike7 koja mu je stvorila renome utem^JJaaTiemake lm^vfetjke. U ovorti svom delu Grimm, u stvaTiTire' obraduj e samo problematiku nemakog jezika, ve daje komparativni pregled gramatikih karakteristika germanske jezike grupe fgotsfeogj^jiemakog, holand- skog, engleskog, frizijskqg_j-sikandmavskih_jegika). U drugom izdanju prverTrnjige (l8a2. godine) Grimm unosi i sistematski pregled odiaosa^.getrnanskihjcensonajiata prema odgovarajuim konsonanti- ma drugih indoevropskih-jezika utvrujui postojanje odreene za- konitosti u manifgstaciji tih onosar-fostalo u lingvistici poznato pod terminom Grimmov zakon).*

56. Georg Curtius (1820 1885), autor uvenog dela Grundzuge der griechischen Etymoldgle (1858 1862), uveo ie komparativno- istorijski metod u klasinu filologiju. Johann Kaspar Zeuss (1806. do 1856) j^7~objavTJwanj5Tfrsvoje~Grammatica Celtica (1853), udario temelj studijama keltske jezike grupe. Romanistika je definitivno utemeljena klasinim delom Friedricha Dieza (1794 1876), koje je, uostalom, umnogome doprinelo razvijanju istorijske perspektive uopte u jezikim studijama: Grammatik der romanischen Spra- chen (objavljeno u periodu od 1836 1844). Prvo komparativno ispitivanje slovenskih jezika izvrio je eh J.J2ojjffi^sky (i753. do 1829), a prvo sistematsko prouevanje slovensl5h~glasovnih pojava Rus A. X. Vostokov (1781 1864).9 Za razvoj upor edae-g ramatike

doiveo iru popularnost) nosi naslov tlber die thrakische Sprachklasse (Iialle 1822). U njoj se ukazuje, pored ostalog, na veze izmeu germanskih jezika, grkog, latinskog, baltikih i slovenskih jezika (sanskrit nije uzet u obzir). Mada insistira na meujezikoj srodnosti, Rask ipak jo nema dovoljno iskristalisan pojam o indoevropskoj porodici jezika.

7 Deutsche Grammatik: prva knjiga 1819, u preraenom izdanju 1822; druga knjiga 1826, trea 1831, etvrta 1837; delo obuhvata uglavnom sve oblasti gramatike, sa izuzetkom sintakse. '

8 Latinskom: p, t, k odgovora gotsko: i>, h; grkom: (p, &, x gotsko: b, d, g; latinskom: b, d, g gotsko: p, t, k (primer: caput / got. haubiP). Grimmov zakon se nije uvek potvrivao, naroito ne onda kada se radilo o konsonantima u unutranjosti rei. Docnije je Grimmov zakon dopunjen Vernerovim (v. 97).

9 Prvu istorijsko-komparativnu fonetiku slovenskih jezika (i uopteprvu knjigu takve vrste koja bi se ticala neke od indoevropskih jezikih grupa) Vostokov je objavio 1820. godine pod naslovom R a s s u d e -n ie o s l a v j a n s k o m j a z y k e .

34

slovenskih jezika od fundamentalnog je znaaj a_ JaikrTjlafgvijfvan j e dela Slovenca Franje MiHoia^-^Fr^z^lIHosichlSlS 1891): Ver- gleichende Grammatik der Slav-ischen Sprachen (u periodu od 1852. do 1875; poslednja, etvrta knjiga t i e s i n t a k s e i jo uvek je u upotrebi kao dragocena zbirka materijala).11

57. U predstavnike epohe prvih komparatista spada i August Friedrich Pott (1802 1887) koji se smatra osnivaem nauno postavljenih etimolokih studija. Objanjavajui da se etimoloke ispitivanje tie traganja za starijim jezikim formama (a ne za njihovim prvobitnim, izvornim oblikom i znaenjem kako se to radilo npr. u antiko doba), Pott je u periodu od 1833. do 1836. objavio svoje etimoloke radove koji su obeleili izrastanje jedne posebne, plodne grane lingvistikog ispitivanja.

58. Rani komparatisti nisu samo pioniri naunog metoda u lingvistici. Oni su doneli i prve detaljnije informacije o materijalu razliitih indoevropskih jezika ocenjujui ga prvi put u irem pre- seku meusobnog poreenja. Iz njihovih redova izali su i prvi teoretiari jezika, Schleicherovci (August Schleicher i njegovi uenici v. 60).

Bibliografski podaci

59. Theodor Benfey, Geschichte der Sprachwissenschaft und orientalischen Philologie in Deutschland, Miinchen 1869; Geschichte der indogermanisehen Sprachwissensehaft seit ihrer Be- griindung durch F. Bopp (kolektiv autora, pod rukovodstvom W. Streitberga, Leipzig 1916; izato u okviru poznate publikacije koju su osnovali K. Brugmann i A. Thumb: Grundriss der indogermanischen Sprach- und Altertumskunde); B. Delbriick, Einleitung in das Sprachstudium, Leipzig 1908 (V izdanje; ruski prevod od 1904. izdat u Petrogradu: V v e d e n i e v i z u e n i e j a z y k a ) ; V. Tbomsen, Sprogvidenskabens Historie, Kopenhagen 1902 (nemaki prevod H. Pollaka: Geschichte der Sprachwissenschaft bis zum Ausgang des 19. Jahrhunerts, Halle 1927; ruski prevod iz 1938: I s t o r i j a j a z y k o v e d e n i j a d o k o n c a XIX v e k a ) ;

10 Mikloi je, pored ostalog, veoma zasluan za istraivanje- ---------------^sobnih uticaja balkanskih jezika razliitog porekla. Te studije, kojimaje pna^podtreE^oIIo Kopitar, docnijlTsirprerasle u znaajnu naunu disciplinu bn?.konis^~lTt~^ifcanotQixijM.

11 Po svojojnaunoj orTjentaciji u ovu grupu zaslunih slavista svrstava se i patrijarh slavistikg_oniggaJzremena J3rvat~Vatroslav Jagi (1838 1923). "

3' / 35

H. Pedersen, Sprogvidenskaben i det Nittende Aarhundree: Meto- der og Resultater, Kopenhagen 1924 (engleski prevod Johna Web- stera Spargoa: The Discovery of Language: Lmguistic Science ip, the Nineteenth Century, Cambridge Mass. 1931; poslednje izdanje 1962); Iorgu Jordan, An Introduction to Romance Linguistics. It Schools and Scholars (preveo John Orr, London 1937); A. Meillet, Introduction a l etude comparative des langues indo-europeennes (III izd. Pari 1912; ruski prevod iz 1938: V v e d e n i e v s r a v n i t e l n o e i z u e n i e i n d o e v r o p e j s k i x j a z y - k o v); A. Meillet, La methode comparative en linguistique histo- rique, Oslo 1925; John T. Waterman, Perspectives in Linguistics, Chicago 1963; G. Tagliavini, Storia della Lingvistica, Bologna 1963; Maurice Leroy, Les Grands Courants de la Linguistique Moderne, Bruxelles 1963; G. Mounin, Histoire de la linguistique des origines au X X e siecle, Pari 1957.

Osnovne podatke jasno izloene daju i knjige: Zvegincev Istorija jazyk. I (str. 2517); Bloomfield Language (str. 14 16); Sreten ivkovi, Uvod u opu lingvistiku, Zagreb 1958, str. 193 do 196.

Pregled postignutih rezultata u oblasti komparativnih jezikih studija daje A. Schleicher u Compendium der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen (Weimar 1861).

Godine 1967. objavljena je, na engleskom jeziku (u Blooming- tonu, Indiana; izdava i prevodilac W. P. Lehmann), antologija najvanijih lingvistikih tekstova pisanih u XIX veku: A. Reader in Nineteenth Century Historical Indo-European Lingvistics. Tu se nalaze, pored ostalog, radovi autora kao to su R. Rask, F. Bopp, J. Grimm idr.

BIOLOKI NATURALIZAM U LINGVISTICI

60. Oko sredine XIX veka duhove evropskih intelektualaca uzbuuje velika novost sa polja biolokih nauka: Darwin je argumen- tovano izneo svoju slavnu teoriju o evoluciji vrsta. Kod mnogih se javlja uverenje da principe evolucije koje je Darwin utvrdio na ivim biima treba uoiti i u ostalim oblicima ivotne stvarnosti, poto su oni nesumnjivo univerzalni. Oyakvo shvatanje zastupao je u lingvistici profesor Jenskog univerziteta, Nemac August Schleicher (1821 1868).

61. Schleicher je bio komparatista po osnovnoj lingvistikoj orijentaciji, ali se interesovao i za probleme rekonstrukcije indo

36

evropskog prajezika (poznato je da je ak pokuao da sastavi jednu _basnu .na rekonstruisanom indoevropskom prajeziku).12 Njegov kom- parativno-istorijski jnetgd izvirao je iz koncepcije da je jezik ivi organizam, nezavisan od oveka, iji je razvojni put odreen optim biolokim zakonima evolucije: jezik se rodi, ivi neko vreme, da ivot drugom, mlaem jeziku koji ga vremenom smenjuje da bi, kasnije i taj mlai jezik bio nastavljen nekim svojim izdankom; jezik, kao i ovek, ima genealokoustablo., tj. prapretka od kojega se, u vidu grananja stabla, razvilo mnogobrojno potomstvo' srodnika (otuda se Schleicherova teorija naziva teorijom biolokog natura- lizma u lingvistici, a poznata je i pod terminima Stammbaum teorija, odnosno pedigree teorija).

62. Za- Schleicliera.lezikJe_.misao izraena u zvucima: niti ima jezika bez miljenja niti miljenja bez jezika. Znaenje rei lei u korenima rei i tu ga moemo uvek otkriti

63. Jezik je prirodan organizam i njegov razvitak ima u principu iste one oblike koje zatiemo i drugde u prirodi. Postoje tri osnovna jezika tipa: korenski jezici (kakav je npr. kineski, od- nosijnelLJeelma-nheleavaju se odreenim redom slaganja korena~ rei), aglutinativni (npr., maarski jezik: gramatikrodnosi obele- avaju se sistemom prilepaka stavljanjem posebnih, dodatnih jezikih formi, za svako novo znaenje, na osnovni oblik rei) i fleksivni (npr. srpskohrvatski; rei imaju odreenu fleksiju_= si- stem nastavaka za obeleavanje gramatikih odnosa). Ova tri tipa, po Schleicheru, stoje u neposrednoj zavisnosti od dostignutog stupnja^ razvitka i direktno odgovaraju (po istom redu) osnovnim oblicima zemaljske stvarnosti: svetu kristala, svetu biljaka, ivotinjskom svetu.13

64. Schleicherova teorija je bila meu savremenicima veoma zapaena, mada je izazvala i kritike osvrte. Meu prvima koji je posumnjao u Schleicherovo jeziko stablo i podrio celu teoriju bio je Schleicherov uenik Johannes Schmidt (1843 1901).14

Schmidt je utvrdio da se jezike ^ 04JaGije-(^= novine, nove osobine), ponikle u jednoj govornoj sredini, ne ire dalje, u druge sredine, u vidu pravilnog grananja, kako j Schleicher zamiljao, ve

12 A. Schleicher, Eine Fabel in inogermanischer Ursprache, Bei- trage zur vergl. Sprachforschung, Bd. 5, 1868, na str. 206.

13 U slinom smislu naivna mada drukije stil'izovana shvatanja o stadijumima jezikog razvoja propagirao je u X X veku sovjetski lingvista Marr v. 200.

14 V. J. Schmidt, Die Verwantschaftsverhaltnisse der indogermanischen Sprachen, Weimar 1872.

I

da je njihov nalet slian udaru voenog talasa; bivaju zahvaene nekad vee, nekad manje govorne oblasti, u zavisnosti o sluaja.15 Prema forne, tri susedne .govorne oblasti nikad nee poznavati apsolutno isti ili apsolutno razliit inventar jezikih osobina: novonastala osobina e u jednom sluaju prei granice oblasti A i zahvatiti oblast B, u drugom sluaju * zahvatie C, u treem i B i C, a u etvrtom inovacija nee uopte prelaziti granice izvorne oblasti A (izlaui detaljnije svoje ideje Schmit se sluio shemama koncentrinih krugova; po tim njegovim talasima i sama teorija je u nauci ostala poznata pod imenom teorije talasa). Radi ilustracije svojeg shvatanja Schmidt je naveo nekoliko izoglosa (= granice prostiranja jedne jezike osobine) na osnovu kojih se po veu ju, s jedne strane, pprmanska i_bnltisko-slovenska jezika grupa u jedinstvenu familiju, a s druge strane sanskrit i grki. U oba sluaja Schmidtove izoglose soku liniju koja deli ^indoevropske jezike na dve glavne grupe, kentumsku i satemsku. Modema dijalektoloka proua- vanja su dala nove potvrde SchmitovoJ Hipotezi.

65."~ch 1 eicherove ideje, u modifikovano] stilizaciji, zastupao jei poznati oksfordski profesor Maks Miiller (1823 1900). Miiller se slagao sa Schleicherom u tome da lingvistici treba dati mato u okviru prirodnih nauka, poto na prolost jezika treba gledati ne kao na istorijsko zbivanje ve kao na spontani proces izrastanja koji je svojsten svakoj prirodnoj pojavi. Slagao se i u odreivanju odnosa jezika i miljenja: jezik je i za Mullera nepoisredan organ ljudske misli. Odstupao je, meutim, od Schleicherove koncepcije u jednom, za Schleicherovu teoriju bitnom detalju: nije pridavao jeziku svojstva ivog, autonomnog organizma, istiui a jezik ostaje nerazluivo vezan za ljudsku govornu aktivnost (neponovljivo je ono to se izrekne: govorni fenomen umire upravo onog trenutka kad biva izreen).

Miiller je veoma zasluan za popularizaciju ideja biolokog na- turalizma meu savremenicima. Njegova predavanja iz te oblasti (Lectures on the Science of Language), odrana na Oksfordu u periodu od 1861 1863, bila su primljena sa najveim interesova- njem (nekoliko puta su objavljivana u Engleskoj, a prevoena sui na druge jezike).

15 Sline ideje o prostiranju jezikih inovacija imao je, uostalom,i H. Schuchardt (v. 108) v. njegove studije Der Vokalismus des Vulgarlateins, Leipzig 1866/67 i Ober die Klassifikation der romani- schen Mundarten, Graz 1900 (pretampano u Schuchardt-Brevier, v. 113). Ipak je tek Schmidt teoriju talasa u potpunosti postavio i razradio, tako da njemu u ovome pripada sva slava.

38

66. Predstavnici biolokog naturalizma u lingvistici zasluni su za skretanje panje na govorni jezik (poto se u okviru govornog jezikog fenomena mogu, po njihovom shvatanju, najjasnije uoavati manifestacije prirodne veze jezika i miljenja). Njihovu ideju o stihijnom karakteru jezike evolucije, uslovljene nekim zakonima prirode koji nisu pod kontrolom ljudske volje, prihvatili su u osnovnom obliku najreprezentativniji predstavnici lingvistike X IX stolea mlaogramatiari.

Bibliografski podaci

67. V. Schleicherove radove: Sprachvergleichene Unte-rsuchun- gen: Zur vergleichenden Sprachgeschichte, Bonn 1848; Lingui- stische Untersuchungen: Die Sprachen Europas in systematischer Ubersicht, Bonn 1850; Die eutsche Sprache, Bonn 1859; Com- pendium der vergleichenden Grammatik der indogermanisehen Sprachen, Weimar 1861 1862; Die Darwinische Theorie und die Sprachwissenschaft, Weimar 1863; tiber die Bedeutung er Sprache fiir die Naturgeschichte des Menschen, Weimar 1865. V takoe:B. Delbriick, Einleitung in das Sprachstudium (v. 59); V. Thom- sen, Geschichte der Sprachwissenschaft. . . (v. 59); A. V. D e s - n i c k a j a , V o p r o s y i z u e n i j a r o d s t v a i n d o e v r o - p e j s k i x j a z y k o v , i zd. A N SSSR, M o s k v a - L e n i n - g r a d , 1955; V. Pisani, August Schleicher und einige Richtungen der heutigen Sprachwissenchaft, Lingua, vol. IV, 4, 1-954/55, 337. do 368; A. S. C i k o b a v a , P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a , M o s k v a 1959; Zvegincev Isto- rija jazyk. I (str. 89 104).

U knjizi Portraits of Linguists I dati su biografski podaci o Schleicheru (str. 374395; autor J. Schmidt) i Mulleru (str. 395. do S99; autor E. W. Hopkins).

HUMBOLDTIZAM U LINGVISTICI (TEORIJA WELTANSCHAUUNGA )

68. Najvei teoretiar lingvistike XIX veka bio je Nernac Wil- helm von Humboldt (1767 1835); smatra se Osnivaem ovste linavi- stike (= discipline koja ispituje siutinu jezikoi~ienomena_ila f^alr- '/ / tima najrazliitijih jezika).

69. W. von Humboldt je prvi naunik koji je prouio jedan od jezika Indonezije: jezik kaw i sa oet-rva Jave.18 Kontakt sa lin gv istikim oscbenostim a tako bitno razliitim od onoga ime se odlikuju indoevropske jezike strukture dao je Humboldtu materijala za izgraivanje dotle nesluenih pojmova o prirodi jezika i njegovoj ulozi u ivotu oveka.

70. Originalnost Humboldtov'og naunog talenta ispoljila se i u njegovom m etodu ispitivanja kao i u teorijskim pogledima. Poetak lingvistike X IX veka obeleen je po pravilu osvetijavanjem jezikih fakata iz istorijske perspektive 1 traganjem za osnovnim pretkom (prajezikom) iz kojeg su se kasnije razvili postojei jezici-srodnici, lanovi ve lik e indoevropske porodice (v. 49). Meutim Humboldt nije insistirao na dijahroniji ( = istoriji jezika). N aprotiv^njegova panja je bila usmerena prvenstveno na uoavanje jezikih stanja specifinih za dati vrem enski period, dakle na posmatranje jezika

prcseku (v. 260). Poredenie jezika vrioie-anali- tiki, ne ulazei neposredno u pitanje genetikog srodstva. Rekonstrukcijom prajezika n ije se bavio. N ije aksm atFaTni to da bi indoevropski jezici zasluivali v ie naune panje od drugih jezikih familija-.------

71. Humboldt se izjanjavao protiv univerzalne-gram atike, izgraene prema klasinom, skolastikom ablonu, istiui da gramatika pravila treba izvlaiti induktivno, iz samih specifinih -fakata svakog jn k rc in o ^ Iek a J L efin isa o je jezik kao dinamiki fenomen (po grkoj terminologiji: jezik je energeia, ne ergon) naglaavajui da je statika u jeziku samo prividna. Insistirao ie posebno na vezi jezika a miljenjem: intelektualna~~de!at.nosit tei obavezno ka sjedinjavanju sa zvukovnim (= govornim) fenomenom; bez^zdruenosti ti:' nema p rav og_ miljenj a.~HJ ~vezr~s tTm je i njegova teorija o misli sa zvucim a ne moe svet predstava da pree vi svet pojmova, unutranjoj form i ( gprrn) jezika, o kojoj su kasnije raspravljali m nogi eminentni predstavnici jezike teorije (posebno predstavnici psiholoke lingvistike, kakav je bio, recimo', Marty v. 89): pod unutranjog jezikom formom treba razumeti specifinost psiholoke strukture datih govornih predstavnika od koje jieposred-

10 V.: W. von Humboldt, trber ie Kawi-Sprache auf der InselJava, Berlin 18361839 (posmrtno izdanje). Kawi je starojavanski jezik(izumro u XIII veku) na kojem su pisani najstariji javanski tekstovi (odIX veka). Fonoloka i morfoloka struktura ovog jezika imala je izrazitoindonezijski karakter, ali je reniki fond oevidno pretrpeo intenzivanuticaj sanskrita (to je u vezi sa istorijskom ulogom indijske kultureu javanskoj sredini).

40

no zavisi konkretna organizacija spoja zvukovne sa znaenjs'kom stranom njihovog jezika.17

72. Centralno mesto Humboldtove jezike teorije obuhvata problem odnosa jezike strukture sa mentalitetom naroda. Po Humboldtu, jezik je speci f i fin n^innnnr-ijgfj i ih a datoga naroda, spoljanji izraz jedne unutranje forma kola otkriva odreeni pogled na sveit (WeTtanschauung

Einfluss auf die geistige Entwicklung es Menschengeschlechts (1830 1836; zamiljeno kao uvod u veliki rad o jeziku kawi, objavljeno u W. von Humboldts gesam m elte Schriften, VII Band, Ausgabe der Berliner Akademie; faksimil originalnog izdanja od 1836. objavljen je 1960, s pogovorom izdavaa: Bonn-Hanover-Ham- burg-Miinchen; Diimmler).

77.Lingvisti X X veka koj_Lzastupaju osnovne teorijske stavove Humboldta, prvenstveno teoriju Weltanschauunga, nazivaju se neohumboldtovcima* Oni su dobrim delorn iz redova leksikologa, kao npr.: L. Weisgerber, J. Trier, G. Ipsen, F. Dornseif, A. Jolles, W. Porzig, W. von Wartburg, itd. N ajistaknutiji meu neohum - boldtovcima uestvovali su (poetkom ezdesetih godina) u zasnivanju takozvane gram atike koja se tie sadrine (Inhaltbezogene G ram m atik v. 520524).

U amerikoj lingvistici, sredinom X X veka, razvile su se, nezavisno od evropskog humboldtizma, ideje o jeziku koje takoe uzimaju za osnovicu problem W eltanschauunga v. 348.

B ibliografske napomene

78. V.: A. Fr. Pott, W ilhelm von Humboldt und die Sprach- wissensehaft, Berlin 1876; Otto Funke, Studien zur G eschichte der Sprachphilosophie, Bern 1928 (II deo, pod naslovom : Zur Sprachphilosophie der Gegenwart, str. 5155); G. Ipsen, Sprachphiloso- pbie der Gegenwart, Berlin 14)30; R. L. Brown, W ilhelm von Hum- boldts Conception of Linguistic Relativity (= Janua Linguarum, Series Minor 65, The Hague 1967).

Izvode iz Humboldtove studije tjber d ie V erschiedenheit. . . (v. 76), daje (na ruskom) V. A. Zvegincev u Istorija jazyk. I (68. do 86). Sem toga, kao to je ve spomenuto (v. 76), danas su iroj lingvistikoj publici pristupani i originalni Hum boldtovi spisi. Biografski podaci o Humboldtu dati su u Portraits of L inguists II, str. 71 101 (autor A. Dove).

Od radova najveeg popularizatora Hum boldtovih ideja, L. W eis- gerbera, preporuuje se posebno: Vom W eltbild der deutschen Sprache, Diisseldorf 1-953. Opirnije podatke o W eisgerberovim lingvistikim pogledima daju M. M. Guhman u studiji L i n g v i - s t i e s k a j a t e o r i j a L. V / e i s g e r b e r a (u zborniku V o - p r o s y t e o r i i j a z y k a v s o v r e m e n o j z a r u b e n o j l i n g v i s t i k e , izd. AN SSSR, Moskva 1961, str. 123 162) i P. Valentin u studiji Linguistique Semantique: A propos de louvrage

42

de Leo W eisgerber Von den Kraften der deutschen Sprache (Etu- des Germaniques XIX, 1964, str. 255261). V. i prikaz istog Weis- gerberovog dela koji daje Stanko epi u Suvremena lingvistika (skripta) III, 1964, 115 124 (o ovoj publikaciji v. 137 n).

Radi blieg upoznavanja sa metodom i osnovnim teorijskim stavovim a neohumboltovaca preporuuje se dela: W. von Wartburg, Einfuhrung in die Problematik und Methodik der Sprachwissen- schaft, H alle 1943 (francuski prevod 1946; drugo, u saradnji sa Stephanom Ullmanom prepravljeno i proireno izdanje, objavljeno je 1962. u Ttibingenu); W. Porzig, Das Wunder der Sprache, Bern 1950.

V. i: H. Basilius, Neo-Humboldtian Ethnolinguistics, Word 8, 1952, 95 105; R. L. Miller, The Linguistic Relativity Principle and Hum boldtian Ethnolinguistics (= Janua Linguarum, Series Minor 67, The Hague 1968).

PSIHOLOGIZAM U LINGVISTICI

79. Humboldtovo uenje o jeziku kao emanaciji duha (v. 72) pustilo je svoje korene u nemakoj lingvistici. H. Steinthal (1823. do 1899), osniva lingvistikog psihologizma, objanjavao je sutinu jezika polazei od ove Humboldtove koncepcije.

80. Steinthal je svoje osnovno lingvistiko vaspitanje dugovao Humboldtovoj teoriji, a poglede na psiholoke fenomene izgradio je najvie prema teorijskim stavovima poznatog psihologa (i pedagoga) Herbarta,18 usvajajui njegove ideje o asocijativnoj organizaciji ljudskoga duha (tj. da se misli, podstaknute spoljnim utiskom, samoniklo u oveku razvijaju, i to u nizanju jedna na drugu: jedna misao iznie iz druge putem koje joj utire mrea podsvesnih asocijacija). Godine 1855. Steinthal objavljuje svoju psiholoku gramatiku (Grammatik, Logik und Psychologie, ihre Prinzipien und ihr Verhaltniss zu einander, Berlin 1855) u kojoj se zalae za opisivanje gramatikih fenomena s psiholoke take gledita, podvrgavajui ujedno kritici ranije koncepcije logikog univerzalizma u gramatici. Ovo Steinthalovo delo, kao i delo njegovog savreme- nika i jednomiljenikaljVl. Lazarusa ,(1824 1903) Das l^eben_ der

_Spel*_(B erlin 1855) u kojem se takoe propagira psiholoka interpretacija jezikog fenomena, imalo je velikih odjeka meu savreme-

19 Johann Friedrich Herbart (17761841), poznat najvie kao zaetnik naune pedagogije koja se oslanja na psiholoke studije.

43

nicima. Najznaajniji dogaaj za popularizaciju psihologizm a u lingvistici bilo je, meutim, pokretanje asopisa Zeitschrift ftir Vol- kerpsychologie und Sprachwissenschaft (prvi broj 1860, poslednji 1890) u kojem su glavnu re vodili pokretai asopisa Steinthal i Lazarus, kao i njihovi uenici. L ingvisti okupljeni oko ovog aso^ pisa najvie su zasluni, pored ostalog, za upoznavanje ire lingvistike javnosti sa teorijom Humboldta o vezi jezika sa psihologijom naroda (tada je upravo izraz V dlkerpsychologie postao neobino popularan uopte u krugovima nemakih intelektualaca zainteresova- hih za pitanja nacionalne kulture).

81. U svajajui naelno Humboltovu ideju o jeziku, Steinthal je proirio unekoliko njene teorijske okvire uvodei i pojam ind>- vidualnag-govornog akta u oblast naunog interesovanja: ako1 je f iz ik m -gainojim se duh manifostuje, onda je jezik kolektiva izraz duha kolektiva, a jezik pojedinca izraz individualne psihologije. Tada je i prvi put izreena misao (koju su kasnije, posle Steinthala, zastupali i drugi lingvisti, prvenstveno predstavnici Voss- lerove kole v. 171) o tome da rei nem aju apsolutno odreenih znaenja: svaki pojedinac, izriui rei, stavlja u njih -avnja lina preivljanja, svoju individualnu psihologiju, tako da_ri^i^dobijaju tenkritnLsmLsao'Jedino u m omentima kad se izgovaraju, svaki put prelivene naroitom nijans&mr^aeenja,4roja bTva neposredno uslov- ljena posebnim psiholokim svetom svakog pojedinca.

82. Steinthal je prvi eksplicitno odredio okvire ispitivanjima jezika koja bi oprinela upoznavanju psih blogne narnda. Ta bi se ispitivanja ticala ne sam o istorije jezik^ ve i utvrivanja njegovog porekla kao i srodnosti-i razlika u konkretnim tipovim a je- zikih struktura. U vezi s tim zapoinju prvi opseniji radovi na opisivanju jezikih tipova (tada je ve bio poblie poznat i prilian broj neindoevropskih jezika19). U radu na prvim klasifikacijama poznatih jezika- lingvisti su se rukovodjli Steinthalovim psiholokim^ kriterijam a: duhovno srodstvo m eu narodima dokazivano je srod- . nim oblicim a jezike strukture, i obrnuto.

83. p s ih o lo g ijo m naroda interesovao se, pored ostalih, i osniva p r /e laboratorije- za eksperim entalnu -psihologi ju- na svetu, s la v n i"W ilhelm ~W im F7(IB3 2 1920). Ovaj nemaki naunik, lekar po struci, p sih o log ijo entralnom naunom interesovanju i uticaju,

i p regled osnovnih jezikih tipova daje Steinthal 1860. u radu: Charakteristik der hauptsachlichsten Typen des Sprachbaues (Berlin 1860). Ovo njegovo delo preradio je Fr. Misteli i objavio (pod istim naslovom) 1893. u Berlinu.

44

ostavio je prve studiozne rasprave o psiholokoj pozadini jezikog fenom en.au - .. ' '

84. W undtova psiholoka orijentacija je drukija od Steintha- love, dok je Steinthal asocijacionista, Herbartov sledbenik (v. 80), W unt zastupa apercepcionalistiku teoriju: svet ovekovih predstava, iz kojih se raaju ideje, prima se ulima7~o tom, preko ula sazdanom psiholokom svetu, saoptava jezik.20 ""

IJST ^undt nije verovao u ideju da je jegjk_ duh naroda, mada se i sam ifttenzivno interesovao problemom psihologlje~haroda. Odreena psihologija kolektiva, isticao je Wundt, plod je zajedniko g ivota. D a -b i se ta psihologija ispitala, treba dobro poznavati sve konkretne m anifestacije tog zajednikog ivota, a to su_iezik naroda, pa obiaj i. Jideologij_a celokupna kultura, jednom re ju.

86. Klasino WtfffStovO eio (izalo u deset knjiga) nosi naziv >;V61kerpsychologie. Prve dve knjige, pod naslovom Die Sprache (v. 92), posveene su jezikoj problematici. Tu je Wunt izneo niz interesantnih opservacija (npr. o percepciji govora, o reeninim konstrukcijama,- o obrazovanju slozenica, itd.). Posebna.je_znaajno njegovo izlaganje o glasovnim promenama.21

87. W undtovi savremenici, .mladogramatiari. kritiki su se odnosili prema vrednosti Wundtovih radova o jeziku, naglaavajui da povezivanje psihologije s jezikom nema stvarnog znaaja za jezike studije (u tradicionalnom smislu). U nae vrem e Wundtov rad doivljava mnogo pozitivnije ocene, prvenstveno od strane neo- humboldtovaca (y .r~~TJ) i predstavnika antropoloke lingvistike (v. 342). U istoriji eksperimentalne psihologije Wundtovo m esto je posebno znaajno.22

88. Svi ostali predstavnici XIX veka, ukoliko su se bavili jezikom teorijom, ostaju u krugu tih optih, psiholokih interpretacija jezikih pojava, dodue bez insistiranja na psihologiji naroda. Ta

20 Poznata je Wundtova podela psiholokih procesa na elementarne i sloene. Elementarni procesi su neposredno vezani za fizioloke to su, u stvari, psihofizioloki procesi (Wundtova eksperimentalna ispitivanja su se ticala upravo takvih procesa). Sloenim procesima Wundt smatra sve ono to se neposredno tie miljenja (emocija, ideologija i si.) pa se stoga eksperimentalnim metodom ne moe prouavati.

21 Istiui da su glasovne promene prvenstveno rezultat odreenih psiholokih procesa, Wundt daje, pored ostalog, objanjenje glasovne asim ilacije i disimilacije osvetljavajui odsudnu ulogu asocijativnih impulsa u ovakvim sluajevima.

22 Odjeka njegovog uenja bilo je ne samo u Evropi ve i u Americi. U Americi je prvih decenija XX veka njegova eksperimentalna psihologija doivela veliki ugled. Popularizovanju Wundtovih ideja u SAD doprineo je najvie poznati ameriki psiholog E. B. Titchener.

45

kav je bio npr. u nemakoj lingvistikoj sredini Hans Gorg von der Gabelentz (18401893) koji je jasno naglaavao da nema prim itivnih jezika, da je svaki jezik u svom pravcu savren (u svom e poznatom delu Die Sprachwissenschaft, v. 92). Takav je u slavistici bio uveni A. A. Potebnja (1835 1891; profesor univerziteta u Harkovu od 1860. godine) koji je ukazivao u raznim prilikama na duboku vezu misaonog sveta sa jezikom strukturom zaduujui nauku o jeziku nizom dragocenih radova o znaenju i upotrebi gramatikih kategorija u ruskom jeziku (najznaajnije je sakupljeno u delu Iz z a p i s o k p o r u s s k o j g r a m a t i k e v. 92).

89. Poslednjih decenija X IX veka i prvih X X razvijao je svoju psiholoku filozofiju jezika poznati lingvista A. Marty (1847 1914). Marty je eleo da izgradi principe opte lingvistike na bazi psihologije. Polazei od konstatacije da se znaenje jezikih formi tie iz raavanja psiholokih stanja govornog lica i stim uliranja odgovarajuih psiholokih reakcija kod sagovom ika, to spada u oblast psiholokih studija, M arty izvodi zakljuak da osnovnu jeziku teoriju filozofiju jezika treba, u stvari, svesti na psihologiju. Mada njegova teorija n ije u celini prihvaena, pojedine njegove ideje, esto interesantne, originalne, im ale su uticaja na formiranje optelingvistikih pogleda prvih decenija X X veka.

90. Krajem XIX veka javlja se psiholoka orijentacija i u francuskoj lingvistikoj sredini da poetkom X X veka doivi svoj naj- puniji razmah (v. 161). S kraja X IX veka zapoinju i sem antike studije ( = studije o znaenjim a rei v. 404), izrasle u istoj atm osferi zainteresovanosti za vezu psiholokog sveta i jezikih formi.

91. Evropske tradicije psiholokog prouavanja jezika nastavljaju se i u X X veku nalazei svoje em inentne predstavnike u redovima teoretiara jezika i semantiara (A. Gardiner, K. Biihler i dr.). U drugoj polovini ovog stolea psihologizam postaje vana komponenta i u razvoju amerika lingvistike (v. npr. 352360).

B ibliografske napom ene

92. Podatke o Steinthalu i Wundtu daje Otto Funke u Stu- dien zur Geschichte der Sprachphilosophie (v. 78) na str. 5557, a takoe i Arens Sprachvvissensehaft: o Steinthalu (252260) i Wundtu (360370). O predstavnicim a psihologizm a (prvenstveno o Steinthalu, Wundtu i Martyju) inform ie i ikobava: P r o b l e m a j a z y k a k a k p r e d m e t a j a z y k o z n a n i j a , Moskva 1959

/46

(str. 21 31). V. i kod Zveginceva Istorija jazyk. I u poglavlju IV (P s i x o l o g i z m v j a z y k o z n a n i i podaci na str. 105. do 107; priloeni izvodi iz dela Steinthala i Potebnje).

V. pomenuta dela: H. Steinthal, Grammatik, Logik und Psycho~ logie ihre Prinzipien und ihr Verhaltniss zu einander (Berlin 1855), Potebnjino Iz z a p i s o k p o r u s s k o j g r a m m a t i k e (prve dve knjige su objavljene 1888, trea 1899, IV 1941) i Wundtovo Die Sprache (I izd. 1900, III izd. 1912, Leipzig). Osim toga, radi blieg upoznavanja sa stavom mladogramatiara prema Wundtovom uenju preporuuju se studije: B. Delbruck, Grundfragen der Sprach- forschung mit Riicksicht auf W. Wundts Sprachpsychologie, Strass- burg 1901; W. Wundt, Sprachgeschichte und Sprachpsychologie, m it Riicksicht auf B. Delbriicks Grundfragen der Sprachforschung, Leipzig 1901.

V.: H. G. von der Gabelentz, Die Sprachwissenschaft, ihre Auf- gaben, M ethoden und bisherige Ergebnisse (I izd, 1891; II izd. 1901, Leipzig); A. Marty, Untersuchungen zur Grundlegung der allge- m einen Grammatik und Sprachphilosophie (Halle 1908) i Gesam- m elte Schrifte (Halle: I 1916, II 1 1918, II 2 1920); Otto Funke, Innere Sprachform; Eine Einfiihrung in A. Martys Sprachphilosophie, Reichenberg 1024.

Psiholoka ispitivanja jezika produavaju se i u XX veku; u kojem sve vidu i sa kakvim rezultatima informiu knjige: A. Gardiner, The Theory of Speech and Language (I izd. 1932; II izd. Gxford 1951), K. Biihler, Sprachtheorie. Die Darstellungsfunktion der Sprache (Jene 1934); L. S. Vygotski, M y l e n i e i j a z y k, M oskva-Lenjingrad 1934 (II izdanje 1956, Moskva); Otto Ernst, Sprachwissenschaft und Philosophie (Berlin 1949); Fr. Kainz, Psychologie der Sprache (u etiri knjige; W ien 1951 1956); Fr. Kainz, Psychologie der Einzelsprachen I (Stuttgart 1965; ovo delo ini celinu sa prethodno pomenute etiri knjige, rauna se, dakle, kao peti tom jedinstvenog opusa). V. i H. Wein, Sprachphilosophie der Gegenwart. Eine Einfuhrung in die europaische und amerika- nische Sprachphilosophie des 20 Jahrhunderts, Den Haag 1963.

Nedavno je poznati eki lingvista K. Horalek objavio knjigu Filosofie jazyka (Karlova Universita, Praha 1S67) u kojoj se sa savrem enih lingvistikih pozicija raspravlja o ulozi psiholokih faktora na jezik. Razvoj modernih shvatanja (preteno u amerikoj sredini) o odnosu psiholokog sa jezikim fenomenom izloio je psiholog H. Hormann u knjizi Psychologie der Sprache Berlin- H eidelberg-New York 1967).

47

MLADOGRAMATIARI

93. Sedamdesetih godina prolog veka, na univerzitetu u Leip- zigu (Nemaka), nala se na okupu grupa lingvista, darovita i radna, ija je uloga u razvijanju lingvistikih studija bila od izvanrednog znaaja. Ta je grupa nazivana prvobitno la jpcikom kolom. Danas je, meutim, najire poznat term in m ladogram atiari (Junggramma- tiker) koji se prim enjuje ne samo na ovu grupu, ve i na sve poznije lingviste sa istim metodolokim koncepcijama. Termin je iskovan u vrem e kada je lajpcika grupa, sastavljena od predstavnika m lade generacije, vodila borbu protiv konzervativnih ideja starijih lingvista (meu kojim a je bilo i vrlo poznatih imena; u izrazite protivnike mladih ubrajao se npr. C u^ius v. 56). Starija, protivnika generacija je pominjanjem mladosti onih koji su se zalagali za nove puteve lingvistikih m isli elela da potceni stvarnu vrednost njihovog naunog podviga. Mladima je, opet, naziv bio drag jer je u njemu lealo obeanje neeg sveeg i novog ime je trebalo obdariti lingvistiku. Tako je term in saglasno primljen i ostao do danas simbol jedne solidne, vredne kole kojoj e ostati asno m esto u istoriji lingvistike.

94. Najvea zasluga mladogramatiara tie se davanja pune naune rigorozncsti komparativno-istorijskom m etodu. Produbljivanje lingvistike metodologije ^zapoeto je u okviHfTspitivanja glasovnih promena. Znalo se, dodue, i pre mladogramatiara da. se u okviru evolutivnih fonetskih fenom ena uoavaju upadljive pravilnosti.-3 AlTnijedna geH~&raelja~pre njihnnTfe'taKS^.sgo, apoeflktiki, izloila princip o apsolutnoj dOslednosti izvrenja glasovnih promena: glasovi sc 'm enjaju po odreenim zakonimaJiQjjLsfi__sprovodebezrTzue- taka; izuzeci nastaju tek naknadno, analogijom (tj. iz psiholokih razlog: podsyesnim lisocy^ij ama atogr jezikog oblica sa drugim, u kojem do glasovne prom ene nije moglo doi, naruava se pravilo promene u datom obliku).

95. O zakonitosti fonetskih promena govorili su prvi i najvie: slavista A ugust Leskien (1840 1916) i indoevropeista Karl Brug- mann (184-3 1919). Leskienov rad, objavljen 1876. pod naslovom Die Lautgosetze kennen keine Ausnahme, bio je veoma zapaen. Ali je ipak centralan'znaaj imalo objavljivanje studije Moroho- logisch^JIntefsughjifrgen (K. Brugmann u koautorstvu sa l i . Ost- Koifom [1847 1909]; u Leipzigu 1878): to je shvaeno kao manifest

23 O tome da se glasovni zakoni dosleno sprovode govori npr. Schleicher u Die Darwinische Theorie (Weimar 1863).

48

m laogram atiarske ideologije, kao defin itivno u tem el javan je sam e kole.

96. Ideja o zakon itosti u jeziku, koja je b ila osnovni m oto m ladogram atiarskog naunog uverenj a,. zdruena sa kom parativno- istorijskom orijentacijom lin gv istik og interesovanja, koju su m lade - gram atiari n a sled ili od prethodnih generacija, odredila je osnovnu form u n jih ovog raa na jez ik u: m inuciozno, strp ljivo, oni su istra iva li j |v a k u ^ je z i k u jgojedinost kroz sve n jen e evo lu tivn e faze, b riljivo p azei da u h vate osnovnu n it konkretne zakonitosti, odstranjujui izu zetak potrebnim objanjenjim a k ao to se trunje odbacuje da n e zam rai bistru sliku . Atom iziraju jezik, govorile su k asn ije n o v e generacije , b un tovn ik i odbijajui da pou utabanim m etodolok im stazam a tada v e starih m ladogram atiara. Tano je da su esto, za iie ti h v a ta n je m je n e m a le , jednostavne, m oda ak i beznaajne n it i u ukupnosti jezikog tkiva, m ladogram atiari is p utali iz v id a celov itost slik e jezikog razvoja, u kojem n ita n e iv i sam o z a seb e v e ' sv e u m eusobnom spoju. A li je zato taj n jihov ak rib ian rad n agom ilao dovoljno p oznavanje jezik ih k on kretnosti, te su k asn ije sa tog solidnog oslonca b re i sigu rn ije iz rastali n o v i teor ijsk i vid ici.

97. K om parativno-istorijsk e studije su tek u rukam a m ladogram atiara d ob ile punu naunu vrednost. R evid irana su i dopunjena izvesn a ranija tum aenja (tako je recim o Grim mov__zakon d opunjen 3 TGrngaoyim )24 P osao oko~~rekonstrukcij e~rrai star ijih -fa za inddvropskih jezika izvregrT le^olidnijim T opsenijim zahvatom , jfrvenstveno zaslugom slavn oga K. Brugm anna25 (najbolje su ob

24 Grimmov zakon (v. 55) dopunio je K. Verner (18461896) 1877. u studiji Eine Ausnahme der ersten Lautverschiebung (Kuhns Zeit- sehrift fiir vergleichende Sprachforschung XXIII). Dopuna se sastoji u objanjenju da u unutranjosti rei bezvuni germanski spiranti. koji odgovaraju starim indoevropskim "bezvunim *p, *t, *k, ostaju bezvuni iikolikn..j e vokal neposredno ispred njih pod akcentom: 'ukoliko akeenat nije na vokalu neposredno ispred spiranta, onda bezvuni glas prelazi u zvuni (ovo isto vai i za glas s u germanskim jezicima). Vernerov zakon neto je prestilizovao kasnije komparatista A. Meillet u studiji Caracteres generaux, des langues germaniques (Pari 1917). Po Meille- tovoj definiciji pomenuti spiranti i glas s postaju zvuni izmeu dva zvuna elementa od kojih je prvi vokal prvog sloga rei; do ozvua- vanja ne dolazi ako je taj prvi slog pod akcentom.

25 K. Brugmann je, pored ostalog, pisac poznatog prirunika: Kurze vergleichende Grammatik der indogermanischen Sprachen (Strassburg 19021904). On je u zajednici sa B. Delbriickom izradio prvo izdanje klasinog dela indoevropeistike: Grundriss der vergleichenden Grammatik der indogermanischen Sprachen: I i II knjigu izradio je Brugmann u periodu od 18861892; III, IV i V knjigu obradio je B. Delbriick

4 49

raeni problemi Jionotike~-ir msH^ologiie; prvi veliki klasini rad iz sintakse- dao je B. pelfesick26). iitori^L ivih indoevropskih jezika takoe je poklonjernfptma panja.

98. Mladogramatiari su se istopi aja iezika bavili sa dubokim ubeenjem da je istoricizam u fiauT oHai metodoloki postupak koji najpotpunije odgovara visokim ciljevima- naunog saznanja. Taj sCfsvoj stav onTlTra^lttr~priBkamI~naglaavali.27 Najglasnije se za ovaj stav zalagao eminentni teoretiar mla