Osvald Spengler, Propast Zapada IV- Drugi Deo

7/28/2019 Osvald Spengler, Propast Zapada IV- Drugi Deo

1/158

PENGLER Propast Zapacla

rata, pa se jedv a. spasao batina. Vojsk ovo a Av idi jeKasije nazivao je cara Marka Aurelija filozofskombabom.

Ono^ to je naci jama 20 veka os talo ouvano odstare i velike tradicije, od istoriskog biti u formi,od iskustva koje je prelo u krv uzdie se do jednemoi kojoj nema ravne. Stvaralaki pijetet, ili (dashvatimo dublje) prastari takt iz davnog ranog vre-mna koji jo kao oblik dela u naoj volji, vezan je

za nas samo za one oblike koji su stariji no Napoleoni revolucija2, koj i su organski izrasli, a nisu teoriskipravljeni. Svaki, pa ma koliko skromni, ostatak toga

jo ouvanog pi je te ta , koj i se jo dri u biu nekezatvorene manjine, ubrzo e porasti do neizmernevrednosti i proizvesti istorika dejstva, koja trenutno

jo niko ne smatra moguim. Tradicije stare monar-hije, starog plemstva, starog otmenog drutva, ukoli-lco su jo zdrave te mogu udaljiti od sebe politiku kaoposao ili kao apstrakciju, ukoliko imaju asnosti,odricanja, discipline, pravog i istog oseanja za velikoposlanstvo, dakle ukoliko imaju rasnih osobina, di-sciplinskog odgoja, smisla za dunosti i rtve mogupostati sreditem koje vrsto dri struju bia itavog

jed no g naroda, mogu uinit i da se ist ra je kroz ovovreme i da se dostigne obala budunosti. Biti u for-mi i u ustavu to je sve. Ovde se radi o najteemvremenu za koje zna istorija visoke kulture. Poslednjarasa u formi, poslednja iva tradicija, poslednji vokoji ima iza sebe njih dve proi e kroz cilj kaopobednik.

14

Cezarizmom naziva se nain vladavine koji je,

' uprkos svem dravno-pravnom formul isa nju , po svo-

jo j unutarnj oj sutini ipak potpuno bezl ian. Sv ej edno

je da li Avgust u Rimu, Hoangt i u Kini , Am oz is u

Egiptu, Alp Arslan u Bagdadu zaodevaju svoj poloaj

2 Tu spada i ameri'kanski ustav, i samo se otudamoe objasniti udno strahopotovanje koje Amerikanacima prema njemu, pa i onda kada jasno uvia njegovenedostatke. " .

206


2/158

PROPAST ZAPADA Drava

ii starinske nazive. Duh svih tih oblika mrtav je 1. I/ato sl i sve institucije, ma koliko ih briljivo odra-vuli, otsada bez smisla i bez prave vanosti. Znaajaima jedino sasvim lina vlast, koju vri cezar ili na-mesto njega neko ko je sposoban. To je povratakiz sveta savrenog po oblicima u primitivnost, u kos-mioku bezistorinost. Bioloki oiscci vremena opetzauzimaju mesta istoriskih epoha.

Na poetku, tamo gde se civilizacija razvija upunom cvetu danas stoji pred nama udo ve-likog grada, Veliki kameniti simbol bezoblinosti, ogro-rnan, raskoan, ponosno i prkosno rasprostrt. On avla-i u sebe struje bia bezmone zemlje, ljudske masekoje se presipaju lcao peane dune vetrom gonjene iz

je dn e u drugu, koje teku kroz kam enj e kao slobodnipesak. Tu novac i duh slave svoje najvee i poslednjepobede. To je neto najvetakije i najfjnije to sepojavljuje u svetlosnom svetu ljudskog oka, neto je-zovito i neverovatno, to je skoro ve sa one stranemogunosti kosmikog oblikovanja.

A tada se opet javljaju bezidejne injenice, nage idinovske. Veno-kosmiki takt lconano je savladaoduhovne napone nekolikih stolea. U obliku demokra-

tije triumfovao je novac. Bilo je vreme kada je onsam, ili gotovo sam, gradio politiku. Ali im je razo-rio stare poretke kulture, iz haosa je izronila nova jed-na nadmona veliina, koja dopire do u pra-dno svegpostojanja: ljudi cezarskog kova. Svemo novca lomise o njih i propada. Carsko doba znai, i to u svakojkulturi, kraj politike duha i novca. Sile krvi, prvobitninagoni sveg ivota, neslomljena telesna snaga, opet sepenju na svoj stari presto. Izbija rasa, ista i neodo-ljiva: uspeh najsnanijeg, a ostatak plen! Ona sedohvata svetskog reima, a carstvo knjiga i problemaumrtvljuje se i tone u zaborav. Otsada su opet mo-gue herojske sudbine u stilu pred-vremena, koje nisuobavijene velom kauzalnosti za nau svest. Nema vie

unutarnje razlike izmeu ivolr Septimija Severa iGalijena ili Alariha i Odoakra. I R.amzes i Trajan iVu-ti spadaju u jednolino gore-dole bezistoriskihotselca vremena.

1 C-ezar je to jasno uvideo: Nihil esse rem publicam,appellatiortem modo sine corpore ac specie (Sueton. Cas.77).

20 7


3/158


Kada poinje carsko doba, prestaju da postojepolitiki problemi. ovek se snalazi sa situacijama ivlastima kakve postoj e. Reke krvi su plavi le i crvenileplonike svih svetskih gradova u vreme boreih sedrava, da bi pretvorile u stvarnost velike istine de-mokratije i izborile prava bez kojih je izgledalo daivot nije vredno ivuii. Sada ta prava jesu osvojena,ali unuke ne moe ni kaznom naterati da ih upotrebe.

Jo sto godina, pa ak ni is to ria ri ne razu'meju vie

stara sporna pitanja. Ve u Cezarovo vrerne, stanovni-tvo koje se raunalo u pristojno jedva je jo uestvo-valo u izborima1. Veli kome Tiber iju zagoralo je ivotto to su se najsposobniji ljudi njegova vremena po-vukli iz svake politike, a Neron vie nije mogao nipretnjarna namorati viteze da dodu u Rim radi vrenjasvojih politikih prava. To je kraj velike politike, koja

je nekada bila zamena za ra tove (du ho vn ij im sredst-vima), a sada opet ustupa mesto ratu u njegovomnajprvobitnijem obliku.

Mi smisao vremena iz osnova nismo shvatili ako kao Momzen2 preduzmemo dubokomisleno ra-lanjavanje diarhije koju je stvorio Avgust, sa nje-nom podelom vlasti izmeu princepsa i senata. Jedanvek ranije taj bi ustav i bio neto^stvarno, ali bazato nije ni na um pao nijednom od tadanjih nasilni-ka. A sada on nije znaio nita drugo do pokuaj

jedn e slabe linosti da sama sebe obmane o neopozi-vim injenicama, i to pomou golih formi. Cezar jegledao stvari onakve kakve su i udeavao je svojuvladavinu bez sentimentalnosti, po praktinim gledi-tima. Zakonodavstvo njegovih poslednjih meseci za-nimalo se iskljuivo prelaznim odredbama, od kojih ni

jedna jedina nije bi la zamil jena tako da bude dugo-trajna. A to se uvek previalo. On je bio isuvie dubok

1 Ciceron, u svom govoru za Sestija, ukazuje na to

da je pri plebiscitima prisutno po pet lica iz svake tribe,a jo i lih. pet ustvnri pripadaju nekoj drugoj tribi. Pa jta petorica prisustvovala su samo zato da bi sebe prodalivlastodrcima. A jedva pedeset godina ranije, mase Itali-ana pale su za ovo izborno pravo.

2 Pa, udnovato, i Ed. Majer u svom majstorskomdelu: Ccisars Monarchie, jedinom delu dravnikog rangao tome vremenu (i ranije ve ti svome lanku o caru Avgu-stu, Kl. Schr. S. 441 ff.).

208


4/158


poznavalac stvari, da bi u"tom trenutku, tik pred par-eanske ratove, hteo da unapred zna razvitak i da zan j utvrd i konane form e. A Avgut, kao ni Pompe jpre njega, nije bio gospodar svojih privrenika, nego

je zavisio od. nj ih i nj iho vih nazora. Oblik pr incipatai nije njegov iznalazak, ve doktrinarno sprovoenjezastarelog partiskog ideala, koji je zamislio drugi je-dan slabi, Ciceron1. Kada je Avgust 13 januara 27godine predao dravnu vlast natrag u ruke senatu i

narodu rimskom u jednoj sceni islcreno zamiljenojali utoliko besmislenijoj, zadrao je za sebe tribunat,i to zadravanje bilo je ustvari jedino delo politilcerealnosti koje se tom prilikom pojavilo. Tribun je biolegitimni naslednik tiranina, i ve je K. CTrah godine122 dao tituli sadrinu, koja je bila ograniena jedinodarovitou linosti onoga koji titulu nosi, a ne vienekim zakonskim granicama u zvanju. Od njega, pravalinija vodi preko Marija i Cezara do mladog Nerona kada se usprotivio politikim namerama svoje majkeAgripine. Nasuprot tome, princeps je otada bio samokostim, samo rang; moe biti neka drutvena injeni-ca, ali sigurno ne vie politilca. A ba je taj pojamu teoriji Ciceronovoj bio obasjan sjajem i ve ga je

on, Ciceron, vezivao sa titulom Divus (boanstveni)2

.Naprotiv, saradnja senata i naroda bila je samo jed-na starinska ceremonija u kojoj nije bilo vie ivotano u obiajima Arvalske brae, koje je Avgust takoevaspostavio. Od velikih partija Grahovih vremena odav-no su ve postale pratnje, cezarijanci i pompejanci, pa

je konano sa je dne strane ostala bezobl ina svevlast ,injenica u najbrutalnijem smislu, cezar ili onajkoji ga je mogao staviti pod svoj uticaj, a sa drugestrane gomilica ogranienih ideologa, koji su svojenezadovoljstvo skrivali pod filozofijom, te odatle po-kuavali da zaverama pomognu svoj ideal. U Rimu to,behu stoiari, u Kini konfucijanci. Tek sada moemorazumeti uveno veliko spaljivanje knjiga koje je

naredio 212 pre Hr. kineski Avgust i koje je u oimakasnijih literata dobilo izgled ogromnog varvarstva.

1 De re publica, iz godine 54, memoar otlreen zaPompeja,

2 Somnium Scipionis VI, 26, gde se naziva bogomonaj koji tako upravlja dravom quam hunc mundum ilie

princeps deus.

20 9


5/158


6/158


n.i maa i ponovo ovlauje strana preslice u biu;I">.loji jo samo privatna istorija, privatne sudbine,

jn ivatna am bi ci ja, poev od br inih ne vol ja fe laha pado pustih i besnih pokolja cezara oko privatnog pose-

flovanja svela. Ratovi u doba svetskog mira su privatnitalovi, straniji no svi dravni, jer su bezoblini.

Jer svetski mi r koj i je ve esto bi vao tu sadri privatno odricanje ogromne veine od rata, alime i nepriznatu njenu gotovost da bude plen drugihkoji se ne odriu. To poinje eljom za optim pomi-renjem (koja razara drave), a svrava se time toniko ni ruku ne digne kad nesrea pogodi samo su-seda. Ve pod Markom Aurelijem svaka drava, svakikraj zemlje, misle samo ria sebe, a aktivnost vladarevasamo je privatna stvar, pored drugih takvih stvari.Onima koji daleko stanuju i on i njegove trupe iciljevi isto su toliko ravnoduni koliko i namere ne-prijateljskih germanskih vojnih gomila. Na toj duev-noj pretpostavci razvija se drugo vikintvo. Ono bitiu formi prelazi sa nacija na ete i pratnje pustolova,bili oni cezari ili, se oni zvali otpadn iki voj skovoi ilivarvarski kraljevi, za koje stanovnitvo nije nita dru-go do sastavni deo tla. Postoji duboka srodnost izme-u junaka milcenskog pred-vremena i rimskih vojni-kih careva, izmeu Menesa moda i Ramzesa II. tose tie germanskog sveta, probudie se ponovo duhoviAlariha i Teodoriha, o emu nam prvu slutnju dajepojava Cecila Rodesa; a inoplemeni delati ruskogpred-vremena, od Dingiskana do Trockoga, izmeukojih iei epizoda petrovske Rusije, ne razlikuju seba mnogo od ponekih pretendenata romanskih repub-lika Srednje Amerike, ije su privatne borbe tamo veodavno smenile vreme panskog baroka, puno oblika.

Sa uoblienom dravom legla je da poiva san ivisoka istorija. ovek ponovo postaje biljka, vezan zagrudu, trajan, i tup. Bezvremensko selo, veni se-Ijak, opet se pojavljuju, raaju decu, bacaju seme u

zemlju: vredni i samodovoljni vrve preko koga hujibura vojnikih careva. Posred zemlje lee stari svetskigradovi, prazna stanita ugaene due, u koje se po-lagano gnezdi bezistorisko oveanstvo. ivi se poonorpe dan i komad, u sitnoj, tedljivoj srei, i trpise. Mase bivaju gaene u borbama osvajaa oko moii plena ovoga sveta, ali preiveli popunjuju praznine

211


7/158


primitivnom plodnou i trpe i dalje. I dok se na vi-sinama pob euje i pada u venoj smeniru dubini se moli ,moli onom silnom pobonou druge religioznosti koja

je zasvagda savlada la sve sumnje . Tu, u duama, svet-ski mir je postao stvarnost, Boji mir, blaenstvo se-dih monaha i pustinjaka; i jedino tu. Taj mir je pro-budio onu dubinu u snoenju jada koju istoriski o-vek u tisuleu svog razvoja ne poznaje. Tek na krajuvelike istorije ponovo se pojavljuje sveto, tiho, budnobie. To je prizor koji je uzvien u svojoj besgiljnosti,besciljan i uzvien kao hod zvezda, okretanje zemlje,smena kopna i mora, leda i prauma na zemlji. Divilimu se ili ga oplakivali taj prizor je tu.

212


8/158

TREI DEO

FILOZOFIJA POLITIKE

15

Mi smo razmiljali o pojmu politike vie no toje to bilo dobro po nas. Utoliko smo se manje razu-mevali u posmatranju stvarne politike. Veliki dravni-ci obino delaju neposredno, i to na osnovu sigurnogsmisla za injenice. To je za njih tako samo po sebirazumljivo da im ni napamet ne pada da je moguerazmiljanje o optim, osnovnim pojmovima tog de-lanja, naravno ako takvih pojmova uopte i ima. Onisu odvajkada znali ta su imali da ine. Teorija o to-me niti je odgovarala njihovu daru, niti njihovu uku-su. A profesionalni mislioci, koji su skretali pogled nainjenice to su ih ljudi stvorili, bili su unutarnje takodaleko od svog delanja da su se umudriili u apstrak-cije, najradije u mitske tvorevine kao: pravda, vrlina,sloboda, pa prema njima odmeravali istorisko zbivanjeprolosti, a najpre budunosti. U tome su konano za-boravili na rang istih pojmova i doli do uverenja da

je pol itika za to tu da formira tok sveta po jednomidealnom receptu. A kako se tako to nije nikada inigde deavalo, to im je politiko delanje u sravnjenjusa apstraktnim miljenjem izgledalo tako siuno dasu se u svojim knjigama prepirali oko toga postoji liuopte genije dela.

Nasuprot tome, ovde se pokuava da se namestoideolokog sistema stvori jedna fiziognomika politike,

onakva kakva je u toku celokupne istorije odista stva-

rana, a ne onakva kakva bi trebalo da je bila stvarana.

Prodreti u poslednji smisao velikih injenica, videti

ih, osetiti u njima ono to je simboliki znaajno i to

213


9/158


opisati to e biti zadatak. Planovi popravljaa sve-ta nemaju nieg zajednikog sa istoriskom stvarnou.1

Ljudske struje bia nazivamo istorijom, im ihuoimo kao pokret; a rod, narod, stale, naciju nazi-vamo istorijom im ih uoimo kao neto to je pokre-nuto. Politika je nain na koji se tekue bie odraya,raste, triumfuje nad ostalim ivotnim strujama. Savivot je politika, u svakoj nagonskoj crti do u sr. Onoto danas rado obeleavamo kao ivotnu energiju(vitalnost), ono to u nama, koje hoe napred i naviepo svaku cenu, slepi, kosmiki, enjivi nagon za va-enjem i moi, koji je biljoliko i rasoliko vezan zazemlju, domovinu, ona upravljenost i ona primora-nost na delanje to je ono to svuda meu viimIjudima kao politiki ivot trai velike odluke i morada ih trai, da bi ljudi bili sudbina ili da bi trpelisudbinu. Jer, ili se raste ili se izumire. Tree mogu-nosti nema.

Zato je plemstvo kao izraz snane rase pravi poli-tiki stale; zato f je disciplinski odgoj, a ne obrazova-nje, pravi politiki nain vaspitanja. Svaki veliki poli-tiar, centar sile u struji zbivanja, ima neeg plemi-skog u svom oseanju pozvanosti i u svojoj unutar-

nj oj vezanosti. Napro tiv, sve mikro kosmi ko, svakiduh je nepolitiki, i zato svaka programska politikai ideologija imaju neeg svetenikog. Najbolje diplo-mate su deca kada se igraju ili kad hoe neto daimaju. Tu probija neposredno ono to, kosmiko tovezano u pojedinanom biu, i kri put sigurno kaomesear. Deca ne ue nego zaborave to majstorstvosvojih prvih godina odrastajui. Zato je meu ljudimadravnik tako retka stvar.

Ove struje bia u domaaju velike kulture, u koji-

ma i meu kojima jedino i postoji velika politika,

mogue su samo u mnoini. Jedan narod jeste samo u

1 Carstva prolaze, dobar stih ostaje, mislio je V.Humbolt na bojitu Vaterloa. Ali, linost Napoleonova for-mirala je unapred istoriju narednih vekova. Dobri stihovi

va ljafo je samo da za njil i zapita nekog seljaka usput.Oni ostaju za nastavu knjievnosti. Platon je veit za filologe. Ali Napoleon vlada, unutarnje, nama svima,naim dravama i vojskama, naim javnim mnenjem, ce-lim naim politikim biem, i to u toliko viie ukoliko smotoga manje svesni.

214


10/158


odnosu na druge narode. A prirodni, rasni, odnos nji-hov ba zato i jeste rat. To je injeniea koju neinogu izmeniti istine. Rat je pra-politika svega ivo-ga, i to u tolikoj meri da su borba i ivot u dubinisvojoj jedno i/'isto, pa se i ivot gasi kada se ugasi .volja za borbom. Starogermanske rei za to, kao orru-sta i orlog, znae ozbiljnost i sudbinu nasuprot ali iigri; to je samo jedno jaanje i poveavanje ale iigre, a ne neto to bi, po sutini, bilo razliito od

njih. Iako svaka visoka politika hoe da nadomestirna duhovnijim orujem, iako ambicija dravnika navisini svake kulture ide na to da rat vie ne budepotreban "ipak ostaj e prasrodnost i zmeu diploma-tije i ratne vetine: karakter borbe, ista taktika, istoratno lukavstvo, nunost da imamo u pozadini i ma-teri jaln u silu da bismo operaci jama dali vanosti. Pai cilj ostaje isti: raenje sopstvene ivotne jedinke stalea ili nacije na raun drugih. I svaki pokuajda se ovaj rasni elemenat iskljui dovodi samo do to-ga da se on premesti u drugu oblast: namesto izmeupartija izmeu pojedinih krajeva, ili, ako sc i tuugasi volja za raenjem, onda izmeu pratnji pustolo-va kojima se ostatak stanovnitva dragovoljno poko-

rava. 'U svakome ratu izmeu ivotnih sila radi se o to-

me : ko e da upravlja celinom. Uvek je ivot, a nesistem, zakon ili program, onaj koji daje takt u strujizbivanja1. Bit i akcioni centar, aktivno sredite jednemase, podii unutarnji oblik sopstvene persone do ob-lika itavih naroda i epoha, imati u rukama komanduistorije, da bismo sopstveni narod, ili rod, i njegoveciljeve izveli na ejo dogaaja to je onaj jedva sve-sni i neodoljivi nagon u svakom pojedinanom biukoje nosi u sebi istoriski poziv. Postoji samo lina. isto-rija, pa i samo lina politika. Borba ne naela nego /ljudi, ne ideala nego rasnih crta i poteza oko vre-nja moi to je prvo i poslednje; pa ni revolucije ne

ine izuzetak, jer suverenost naroda nije nita drugodo re za to da je sila koja vlada uzela titulu narodnogvoe namesto titule kralja. Time se metoda vladanja

jed va i me nja, a po lo a j onih kojima se vlada ba ni

1 To znai englesko naelo: men not measures, injime je stvarno data tajna svake uspene politike.

21 5


11/158


u em. Pa ak i svetski mir, kad god je tu bio, nijebio nita drugo do robovanje oveanstva pod rei-mom maloga broja snanih priroda koje su odluile davladaju.

U pojam izvravanja vlasti spada i to da se jednoivotno jedinstvo ve i meu ivotinjama raspadana subjekte i objekte vladavine. To je tako samo posebi razumljivo da se ova unutarnja struktura svakogmasovnog jedinstva ne gubi ni za trenutak ak ni unajteim krizama, kao u onoj iz 1789. Iezava jedino

vlastodrac, a zvanje ne; a kada jedan narod u strujidogaaja odista izgubi svako vostvo i pliva slobodno,to samo znai da je njegovo vostvo premeteno uspolja, da je on kao celina postao objekat.

Ne postoje politiki obdareni narodi, postoje je-dino narodi koji su vrsto u rukama jedne vladajuemanjine, i lcoji se, usled toga, oseaju dobro u for-mi.~Englezi su, kao narod, isto tako bezrasudni, uskii nepraktini u politikim stvarima kao i ma kojadruga nacija, ali oni imaju tradiciju poverenja i po-red sveg ukusa za javne debate. Razlika je jedino utome to je EngleZ objekat jedne vladavine sa vrlostarim i uspenim navikama, sa kojom se slae zatoto zna iz iskustva za koristi koje od nje ima. Od togaslaganja, koje spolja izgleda kao razumevanje, douverenja da ta vladavina zavisi od njegove volje samo je jedan korak; iako, obrnuto, ona njemu stalnonamee taj nazor, iz tehnikih razloga. Vladajua klasau Engleskoj razvila je svoje ciljeve i metode sasvimnezavisno od naroda i ona radi po i u jednomnepisanom ustavu, ije su potpuno neteoriske finese(nastale upotrebom) za neposveene koliko neprozirnetoliko i nerazumljive. A hrabrost jedne trupe zavisiod poverenja u vostvo; poverenje to znai dobro-voljno odricanje od kritike. Oficir je onaj koji inikukavice junacimajli junake kukavicama. To vai zavojske, narode, stalee, kao i za partije. Politika obda-renost. jedne mase nije nita drugo do poverenje uvodstvo. Ali to poverenje valja stei; ono mora laganoda sazre, da se proveri uspesima i da postane tradici-

jom. Nedostatak u kval it et ima voe u vladaj u em slo-ju je st e ono to se pojavl juje kod onih kojima se vla-da kao nedostatak oseanja sigurnosti, i to u viduone neinstinktivne kritike koja hoe da se umea u

216


12/158


sve i koja samim svojim postojanjem ini da jedannarod ispadne iz forme.

16

Kako se gradi i ini politika? Roeni dravnik jepre svega poznavalac, poznavalac ljudi, situacija, stva-ri. On ima oko koje obuhvata bez oklevanja, nepod-mitljivo, sav krug onoga to je mogue. Poznavalac

konja ispita jed'nim pogledom dranje ivotinje i znakakve izglede ona ima za trke. Igra baci jedan po-gled na protivnika i zna za idui njegov potez. initii ne znajui ono to ba treba, sigurna ruka koja ineprimetno popusti ili pritegne uzde to je sutasuprotnost obdarenosti teoriskog oveka. Tajni taktsvega postajanja u njemu i onaj u istoriskim stvarima

jedan je i isti . Oni se uz aj am no nas luuju, oni sutu radi ,te uzajamnosti. injeniki ovek nikada nepada u opasnost da se bavi oseajnom i programskompolitikom. On ne veruje u krupne rei. Njemu je stal-no na usnama Pilatovo pitanje. Istine? Roeni drav-nik je sa one strane istinitog i lanog! On ne mea lo-

giku dogaaja sa logikom sistema. Istine ili za-blude to je ovde isto za njega dolaze u obzirsamo kao duhovna strujanja, i to u pogledu njihovadejstva, iju jainu, trajanje i pravac on pregleda iuzima u raun za sudbinu moi kojom upravlja. On,svakako, ima uverenja koja su mu draga, ali kao pri-vatan ovek; nijedan politiar od ranga nije se oseaozavisnim od njih dogod je delao. Onaj ko dela uvek

je besavestan; savesti ima samo on aj ko po sm at ra (Gete). To vredi o Suli i Robespjeru, kao i o Bizmarkui Pitu. Velike pape i engleski partiski voi, dok godsu imali da upravljaju stvarima, nisu sleclovali drugimnaelima do onima kojima i osvajai i pobunjenicisvih vremena. Neka se izvedu iz delovanja Inoentija

III, koji crkvu zamalo nije doveo do svetskog gospo-darstva, naela, pa e se dobiti katihizam uspeha kojipretstavlja sutu suprotnost svakom religioznom mo-ralu, ali bez koga ne bi mogli postojati, u snoljivompoloaju, ni crkva, ni engleske kolonije, ni amerikan-ska imanja, ni pobednike revolucije, najzad nijedna

21 7


13/158


drava, nijedna stranka, nijedan narod uopte. ivotje besavestan a ne po je dinac.

Zato valja razumeti vreme za kojfe se raamo. Kone shvata i ne sluti njegove najtajnije sile, ko ne oseai na sebi samom neto srodno, to ga vue napred poputu koji se ne moe pojmovima opisati, ko veruje upovrinu, javno mnenje, krupne rei i dnevne ideale

taj nije dorastao do ga a jim a vremena. On je unjihovoj vlasti, a ne oni u njegovoj. Ne osvrtati sei ne uzimati merila iz prolosti! A jo manje iz kak-

vog sistema po strani! U vremenu kao to je dananje,ili kao ono u doba Graha, ima dve vrste kobnog idealiz-ma: reakcionarnog i demokratskog. Jedan veruje uobrtljivost istorije, drugi veruje u cilj koji ima istorija.Ali za nuni neuspeh, kojim oba optereuju naciju nadijom sudbinom imaju mo, svejedno je da li tu na-ciju rtvuju seanju ili pojmu. Pravi dravnik je isto-rija in persona; on je njena upravljenost kao pojedi-nana volja, njena organska logika kao karakter.

A dravnik od ranga valja da bude vaspita u ve-iikome smislu, ne zastupnik morala ili doktrine, negouzoran po svom delanju. Poznata je injenica da ni-

je dna nova re li gi ja nikada nije izmenila sti l bia. Onaje proel a budno bie, duhovnog oveka, bacila je no-vu svetlost na onostrani svet, stvorila je neizmernusreu snagom krotosti, odricanja i topljenja do smrti;nad silama ivota nije imala moi. Samo velika linost,ono to, rasa u njoj, kosmika snaga vezana u njoj,deluje stvaralaki u ivotnome, ne obrazujui ve od-gajajui, preobraavajui tip itavih stalea i naroda.Ne istina, dobro, uzvieno, ve iaj Rimljanin,laj puritanac, taj Prus, jeste injenica. Oseanje asti,oseanje dunosti, disciplina, odlunost ne ue seiz knjiga. One se imaju razbuditi ivim uzorom u biukoje struji. Zato je Fridrih Vilhelm I bio jecian odnajveih vaspitaa svih vremena, iji lini rasni stavne iezava iz niza generacija. Ono to razlikuje pra-vog dravnika od oveka koji je samo politiar, koji

je igra zato to vo li da se kocka, lovac sree na visi-nama istorije, prodrljivac koji ezne samo za rangom,kolski uitelj jednog ideala ono to, dakle, ini turazliku jeste to onaj prvi moe traiti rtve, i to muse one i daju, zato to njegovo oseanje da je nuan zavreme i naciju dele sa nj ime hiljade , koje, to oseanje

218


14/158


preobraava do sri i osposobljava za dela kojimaniae ne bi bile dorasle1.

A najvie je: ne delati, nego umeti zapoveclati.'l'ek time pojedinac izrasta iznad sebe sama i postajecentrom jednog aktivnog sveta. Postoji jedna vrstazapovedanja koja sluanje ini ponosnom, slobodnomi otmenom navikom i koju, na primer, Napoleon nijeiinao. Jedan ostatak potinjenosti u njemu uinio jeda nije odgojio ljude, ve pripadnike delove jedne re-gistrature, da nije vladao pomou linosti, ve pomounaredaba; i zato to se nije razumevao u tom najfini-

jem taktu zapovedanja, pa mo rao sam da ini sve onoto je odista bilo odluno, propadao je lagano uslednesrazmernosti zadataka koje mu je nametao njegovpoloaj prema granicama ljudske sposobnosti. A koima taj najvii i poslednji dar najsavrenijeg ovetva,kao Cezar ili Fridrih Veliki, taj ima udesno oseanjemoi (zanavek zatvoreno ljudima od istina) uoi bit-ke kada operacije hitaju eljenome kraju i kada sepobedom odluuje pohod, ili u asu u kome se po-slednjim potpisom okonava jedna epoha u istoriji.Postoje trenuci, a oni oznaavaju vrhunce kosmikihstrujanja, u kojima pojedinac zna da je identian sasudbinom i sreditem sveta, te osea Svoju linostskoro kao neku ljusku u koju se zaodeva istorija bu-dunosti.

Prvi je zadatak: i sam neto initi; drugi, ne takovidljiv, ali tei i vei" po svom delovanju na daljinu:stvoriti tradiciju, dovesti druge dotle da oni i samiproduuju nae delo, njegov takt i duh; osloboditistruju i pustiti je da tee, struju jedinstvom vezaneaktivnosti, kojoj prvi voa vie nee biti potreban dabi ostala u formi. Time dravnik izrasta do visine,do neega to je antika dobro obeleavala kao boanst-vo. On postaje tvorcem novoga ivota, duhovnim pret-kom mlade rase. On sam, kao bie, nestae za malogodina iz ove struje. Ali jedna manjina, koju je on

pozvao u bie, drugo jedno bie udesne vrste, stupa

1 To najzad vredi i za crkve, koje su neto sasvimdrugo od religija, naime elementi injenikog sveta, pa suzato po karakteru svoga vostva politike, a ne religiozne.Svet nije osvojila hrianska propoved, nego hrianskimuenik; a ovaj ima da zahvali za snagu kojom je toizvrio ne uenju, nego uzoru oveka na krstu.

219


15/158


na njegovo mesto, i to za nepredvidljivo vreme. To ko-smiko Neto, tu duu vladajueg sloja, moe roditipojedinac i ostaviti kao naslednika, i to jc ono to jeuvek proizvodilo u istoriji trajna dejstva. Veliki drav-nik je redak. Da li e doi, da li e uspeti suvierano ili suvie kasno - sve je to sluaj. Veliki poje-dinci esto vie razore no to izgrade prazninom ko-

ju osta vl ja nj ihova smrt u st ru ji zb ivanja . Al i st vori titradiciju, to znai iskljuiti sluaj. Tradicija odgaja

visoku prosenost, sa kojom budunost moe nasi-gurno raunati, ne Cezara ali senat, ne Napoleona alinjegov neuporedivi oficirski kor. Snana tradicija pri-vlai sa svih strana talente i postie malim darovimavelike uspehe. To dokazuju slikarske kole u Italiji iHolandiji isto toliko koliko i pruska vojska i diploma-tija rimske kurije. Velika slabost Bizmarkova u srav-uje nju sa Fridrihom Vilh elmom I bila je u tome to seon razumevao dodue u delanju, ali ne i u stvaranjutradicije, to nije stvorio pored Moltkeovog oficirskogkora i odgovarajuu rasu politiara, koja bi se osealaidentinom sa njegovom dravom i njenim novim za-dacima, koja bi neprekidno uzimala ozdo znaajneljude i pripajala ih svom taktu delanja zauvek. Ako se

to ne zbude, onda namesto salivene drave ostaje sa-mo jedna zbirka glava, koje sve bespomono stojepred nepredvienostima. A ako to uspe, onda nastajesuverem narod u jedinome smislu koga je jedan na-rod dostojan i u kome je^mogu u injenikom svetu:jedna vi soko odgo je na manj ina, koj a sama sebe stva-ra, sa sigurnom, u dugom iskustvu sazrelom, tradici-

jom , ko ja vue sebi svakog obdarenog oveka, iskori-uje ga, pa se ba usled toga slae sa ostatkom na-cije kojim vlada. Takva manjina lagano postaje pravarasa, ak ako je bila i partija, i odluuje sigurnoukrvi, a ne razuma. A ba zato se u njoj sve zbiva sa-mo od sebe; njoj nije vie potreban genije. To znai,ako tako moemo rei, zamena velikog politiara veli-

kom politikom.A ta je politika? Umetnost onoga to je mo-

gue; to je jedna stara re, a njome je skoro sve re-eno. Vrtar moe biljku izvui iz semena ili joj ople-meniti soj. On moe razviti ili pustiti da zakrljavedispozicije skrivene u njoj, njen rast i izgled, njenicvetovi i plodovi. Njeno savrenstvo, njena snaga, nje-

220


16/158


na sva sudbina zavise od njegovog pogleda za ono toje mogue. Al i osnovni oblik i pravac nj en og bia, nje-ni stupnjevi, brzina i tra jan je, zakon po lcome jenastupila to nije u njegovoj moi. Ona sve to mo-ra ispuniti ili e propasti; a isto to vredi i za ogromnubiljku kulturu, i za struje bia ljudskih rodova veza-nih za njen poli tik i obli kovni svet. Vel iki dravnikje vr ta r svoga naroda>

Svaki delatnik je roen u jedno vreme i za to

vreme. Time je odreen krug onoga to on moe po-stii. Za dedove je dato jedno, a za unuke neto drugo dakle i ci lj i zadatak su drugi. Kru g se i da lje su-ava granicama njegove linosti i osobinama njegovog naroda, poloaja i ljudi sa kojima mora da radi.Politiara od ranga karakterie to to on ima retko kadda rtvuje neto zato to se u tim granicama prevario;on ne previa nita to se moe ostvariti. U to dolazi

jo i ov o (ba nama Nemc ima to se ne mo e do vo ljnoesto ponavljati): da ne mea ono to treba da bude

sa onim to e biti. Osnovni oblici drave i politi-kog ivota, pravac i stanje njihova razvoja, dati su savremenom, i to neizmenjivo dati. Svi politiki uspe-si postiu se sa njima a ne na njima. Svakalco, oboa-

vaoc i politikih ideala stvaraju iz niega. Oni su u svoji m glavama - zaudo slobodni; ali nji hovemislene zgrade od vazduastih pojmov a: mudrosti,pravinosti, slobode, jednakosti, konano su uvekiste, i oni otpo inju spoetka. Maj sto ru injenicadov olj no je ida neprimetno u pravl ja onim toza njega naprosto post oji . To nekima izgledamalo, no tek tu i poinje sloboda u vel iko me'smislu. Radi se o malim potezima, o poslednjem naj-opreznijem pritisku krme, o finom oseanju za naj-nenija kolebanja i treptanja due pojedinaca i naroda.Dravna vetina je jasan pogled na velike linije kojesu neotklonjivo povuene i sigurna ruka za neponov-Ijivo, za lino, ono to u okviru tih-linija moe od bli-

ske zle kobi nainiti odluni uspeh. Tajna svih pobedalei u organizaciji onoga to se ne istie vidljivo. Kose u tome razume, taj moe kao zastupnik pobeenogada svlada pobedioca, kao Taleran u Beu. Cezar, iji

je pol o aj tada bi o go tov o oajan, i nepr imetno je , u Lu-ki, stavio Pompej evu mo u slubu svo jih cil jeva, i timeje po tkopao . Al i ima jedna opasna granica moguega,

22 1


17/158


koju savreni takt velikih baroknih diplomata nije ni-kada povredio, dok se prvenstveno ideolozi o nju stal-no spotiu. Ima obrta u istoriji kojima se poznavalacputa na volju neko vreme, da ne bi izgubio gospodar-stvo. Svaka situacija ima svoju meru elastinosti, okojoj se ne smemo ni najmanje varati. Revolucija ko-

ja iz bi ja uvek dokazuje nedostatak po li ti kog taktai u onih koji vladaju i u njihovih protivnika.

Ono to je nuno mora se uiniti u pravo vreme,

naime dok je ono jedan poklon kojim vladajua silaosigurava sebi poverenje, a ne mora biti prineseno kaortva koja otkriva slabost i izaziva preziranje. Politikioblici su ivi oblici, koji se neumoljivo menjaju u

jedno m odre e no m pravcu. Kada hoe mo da spreimotaj hod ili da ga skrenemo u pravcu ideala, prestajemobiti u formi. Rimski nobilitet imao je za to takta,a spartanski ne. U doba demokratije koja se penjeuvek se dostizao onaj kobni trenutak, u Francuskojpre 1789, u Nemakoj pre 1918, u kome je bilo dockanslobodno darovati nunu reformu, u kome je dakle njuvaljalo bezobzirnom energijom uskratiti, jer bi taj darsada, kao zrtva, doneo rasulo. A onaj ko ne vidi ono

prvo u pravo vreme, jo manje e uvideti drugu nu-

nost. I odlazak u Kanosu moe se desiti suvie dockanili suvie rano; u tome je odluka za sve narode hoe li oni ubudue biti sudbina za druge ili e sud-binu trpeti od drugih. A i demokratija koja opadaponavlja istu greku: to hoe da odri jueranji ideal.

To je opasnost 20 veka. Na svakoj stazi ko ja vodi ce-zarizmu nalazi se po jedan Katon.

Vrlo je neznatan uticaj koji ima ak i jedan drav-nik neobino jakog poloa ja na politik e metode;dravnikov rang poznaje se po tome da li se u tomevara ili ne. Njegov je zadatak da radi u onom isto-riskom obliku, i sa njime, kakav pred sobom ima; sa-mo se teoretiar oduevljava iznalaenjem idealnijihoblika. A u politiko biti u formi spada i bezuslovno

'e najmodernijim sredstvima. Tu nema izbora.dstva i metode daje vreme, i oni spadaju u

njegov unutarnji oblik. Onaj lco se u njima zabuni i onjih ogrei, ko dozvoli da mu ukus i oseanje nad-

jaaj u takt, taj gubi injen ice iz ruku. Opasnost ari-stokratije je u tome to je ona konzervativna u sred-stvima, demokratije to mea formulu sa formom.

122


18/158


Sredstva sadanjice, jo za mnoge godine, jesu parla-rnentarna: izbori i tampa. Moemo o njima mislitikako hoemo, oboavati ih ili prezirati ih, ali moramonjima vladati. Bah i Mocart su vladali muzikalnimsredstvima svoga vremena. To je karakteristika svakogmajstorstva. Ni sa dravnom vetinom ne stoji druk-ije. Ali nije u pitanju spoljanji oblik, nego kako jeon zaodeven. Zato se on moe menjaiti a da se sutinazbivanja i ne menja; svoditi na pojmove i ustavne

lekstove, a da se stvarnost i ne dotakne. A ambicijasvih doktrinara i revolucionara iscrpljuje se u tome dase meaju u tu igru sa pravima, naelima i slobodama,u igru koja se odigrava na istoriskoj povrini. Drav-nik zna da je obim prava glasa potpuno nesutastvenprema atinskoj, rimskoj, jakobinskoj, amerikanskoj, asada i nemakoj tehnici kojom se izbori vre. Kakoglasi engleski ustav to je ravnoduno prema inje-nici da njenom primenom vlada mali sloj otmenih po-

rodica tako da je Edva rd V I I bio ministar svogaministarstva. A to se tie moderne tampe, sanjalicamoe biti zadovoljan kada je ona po glasu ustava slo-bodna; poznavalac se pita samo: ko njome raspolae.

Politika je, najzad, oblilc u kome se vri istorija

jedne na ci je u okvi ru mnoine naci ja . Ve lika je vetinadrati unutra u formi svoju sopstvenu naciju zadogaaje spolja. To je ne samo za narode, drave istalee, nego i za sve ive jedinice, sve do najprostijihrojeva ivotinja, ak i do pojedinanog tela, prirodniodnos unutarnje i spoljne politike, od kojih ona prvajeste tu iskljuivo radi one druge, a ne obrnuto. Pravi.demokrata obino tretira onu prvu kao cilj samoj se-bi, proseni diplomata misli s'arao na onu drugu. A bazbog toga pojedinani uspesi obojice vise u vazduhu.Politiki majstor najbolje se pokazuje u taktici unu-tarnjih reformi, u svojoj privrednoj i socijalnoj aktiv-nosti, u umenosti kojom javnu formu celine, prava islobode, dri u skladu sa ukusom vremena i isto-

vremeno ih odrava efikasnima; u vaspitavanju ose-anja. bez ko jih jedan narod ne moe ostati u formii u ustavu: poverenja, potovanja prema vostvu, sve-snosti svoje moi, zadovoljstva i, ako je to nuno,oduevljenja. Ali sve to dobija svoju vrednost tek saobzirom na osnovnu injenicu visoke istorije: da jedannarod nije sam na ovome svetu, da njegovu budunost

22 3


19/158


odluuje odnos njegove snage prema drugim narodimai silama, a ne jedino poredak u njemu samome. A ka-ko pogled obinog oveka ne dopire tako daleko, tomora jedna manjina koja vlada imati taj daleki pogledi za sve ostale, ona manjina u kojoj dravnik tek na-lazi orue za izvoenje svoje namere1.

17

Za ranu politiku svih kultura vodee sile su vrstodate. Celokupno bie je strogo u formi: patrijarhal-noj i simbolikoj; veze maternjeg tla tako su snane,lenski savez, pa i staleka drava, za ivot koji se njimavezuje, tako su neto samo po sebi razumljivo da sepolitilca homerovskog i gotikog vremena ograniava nadelanje u okviru naprosto datih oblika. Ovi oblici seu neku ruku sami od sebe menjaju. Nikome i ne padana um da je zadatak politike: da se obara kraljevstvoili podvrgava plemstvo. Postoji samo staleka politika,carska, papska, vazalska. Krv, rasa, progovara iz nagon-skih, polusvesnih poduzea, je r i svetenik, u kolikotera politiku, dela ovde kao ovek od rase. Proble-mi drave jo se nisu razbudili. Vladarstvo i pra-sta-

lei, sav rani oblikovni svet jeste bogodan, i organskemanjine, fakcije, bore se meusobno jedino pod tompretpostavkom.

Sutina fakcije je u tome to njoj nije ni pristu-pana pomisao da se poredak stvari moe planski iz-meniti. Ona hoe da izbori rang, mo i posed u okvirutog poretka, kao to to hoe i sve to raste u jednomorganskom svetu. To su grupe u kojima igraju ulogusrodstvo, kua, ast, vernost, savezi skoro mistino pri-sno shvaeni, a apstraktne ideje su tu potpuno isklju-ene. Takve su fakcije u homerovsko i gotiko dobaTe lemah i prosioci na Itac i, plav i i zeleni pod Justini-janom, Velf i i Va jb lin zi , kue Lankaster i Jork, pro-

1 Nije potrebno ni naglasiti da to nisu naela aristo-kratske vladavine, nego naela vladanja uopte. Nijedandarovit voa mase nije druke tretirao svoje zvanje, niKleon, ni Robespjer, ni Lenjin. Onaj ko se odista oseakao ovek koji vri naloge mase, a ne ikao regent onihkoji ne znaju ta hoe, ne bi ni dana gospodario u kui.Pitanje je samo: da li velike voe naroda svoj poloaj dreradi sebe ili radi drugih; o tome bi se imalo ta rei.

224


20/158


k-stanti1, hugenoti, pa jo i pogonske sile fronde i prveliiiinije. Makiavelijeva knjiga poiva sva na tome duhu.

Obrt nastupa im, sa velikim gradom, preuzmevotstvo nestale, graanstvo. Sada se, naprotiv, poli-lieki oblik izdie kao predmet borbe, kao problem.Dosad je taj oblik organski sazrevao, sada ga trebaivoriti. Politika postaje budna; ona se ne shvata sa-nio, nego se svodi na pojmove. Sile duha i novca diusr protiv krvi i tradicije. Namesto organskog stupaorganizovano, namesto staleia partija. Partija nije ra-sna izraslina nego skup glava, i otuda nadmonija poduhu od starih stalea, a siromanija od njih po ins-linktima. Ona je smrtni neprijatelj svake organskeslaleke podele, ije ciglo postojanje protivrei njenomhiu. Zato je pojam partije uvek vezan sa pojmomjednakosti, pojmom koji je bezuslovno negativan, kojiu politikom pogl'edu rastvara, a u drutvenom pogle-du opet izravnava i ujednauje. Priznaju se jedinointeresi profesi ja.. a ne staleki ideali2. Ali je taj poj amvezan i sa, isto tako negativnim, pojmom slobode: par-tije sw isto gradska pojava. Potpunim osloboenjemgrada od zemlje i sela, staleka politika svuda ustupapartiskoj, saznali mi za to ili ne saznali: u Egiptu kra-jem Sr ednj eg carstva, u Kini u doba boreih se drava,u Bagdadu i Vizantiji sa abasidskim vremenom. Poprestonicama Zapada obrazuju se partije parlamen-tarnog stila, po antikim polisima partije foruma, apartije magiskog stila vidimo u mavalijama i u mo-nasima Teodora Studiskog3.

A uvek je 7-ze-stale (jedinstvo protesta protiv biastalea uopte) onaj ija vodea manjina obrazo-vanje i posed nastupa kao partija, sa programom,sa ciljem (ne prooseanim nego definisanim), sa od-bijarijem svega onoga to se ne moe shvatiti razumom.Zato, u osnovi, postoji samo jedna partija, partija gra-anstva, liberalna partija, i ona je tog svog ranga pot-puno svesna. Ona sebe jednai sa narodom. Njeni

protivnici, pre svega pravi stalei, plemii i popovi,

1 Prvobitno ujedinjenje devetnaest kneeva i slobod-nih gradova (1529). *

2 Zato na tlu graanske jednakosti novani poscdodmah zauzima mesto genealokog ranga. ,

3 Uporedi i: VVellhausen, Die relig.-politischen Oppo-sitionsparteien im alten Islam (1901).

22 5


21/158

PJSNGLER Propast Zapada

je su ne prijat el ji i iz da ji ce nar oda , sopstveno nj enomnenje je glas naroda, koji se ubrizgava u taj na-rod svim sredstvima partisko-politikog obraivanja,na forumu govorima, a na Zapadu tampom, da bionda partizani zastupali narod .

Prastalei su plemstvo i svetenstvo. Pra-parlija jepartija novca i duha, liberalna, partija velikog grada.

Tu le i duboko op ravdan je pojmov a: ar is tokrat ij a idemokratjja, i to za sve kulture. Aristokratsko je pre-ziranje duha gradova, demokratsko je preziranje se-Ijaka, mrnja na zemlju i selo1. To je razlilca izmedustaleke politike i partiske, izmeu staleke svesti ipartislce nastrojenosti, izmeu rase i duha, izmeu or-ganizma i konstrukcije. Aristokratska je savrena kul-tura, demokratska je zapoeta svetskogradska civiliza-cija dok se suprotnost ne uniti u cezarizmu. Kaoto plemstvo jeste stale, a tiers nikada ne moe posti-i da na taj nain bude u formi, tako ni plemstvone uspeva da se osea kao partija sve i kad se organi-zuje kao partija.

Ali plemstvu ne stoji na volju da se te vrste orga-nizacije odree. Svi moderni ustavi odriu stalee izasnovani su na partiji kao na samorazumljivom osnov-

nom obliku politike. Devetnaesti vek i prehrianskitrei jesu zlatno doba partiske politike. Demokratskipotez tih vekova iznuuje i obrazovanje protiv-partija,i dok se nekada jo u 18 veku tiers konstituisaokao stale po uzoru plemstva, sada nastaje po uzoruliberalne partije konzervativna, kao odbranbena tvo-revina2, potpuno ovladana formama one prve, pogra-anena ialco ne graanska, i upuena na taktiku ijesu metode i sredstva odreeni iskljuivo liberalizmom.Ona samo moe bol je da rukuje tim sredstvima 'noprotivnik3 ili da podlegne, ali ja sutina stalea u tome

1 Za demokratiju u Engleskoj i Americi bitno je toto je -tamo seljatvo izimurlo, a ovde nije ni postojalo.Farmer je, duevno, ovek iz predgraa i bavi se zem-ljoradnjom praktino kao industrijom. Nema seljaka; nosamo fragmenata velikih gradova.

2 I svuda gae izmeu oba prastalea postoji i poli-tika suprotnost, kao u Egiptu, Indiji i na Zapadu, gdepostoji jo i klerikalna partija, tj. ne kao religija negokao crkva, ne kao vernici nego kao svetenstvo.

3 Njihova snanija rasnost stavlja im to potpuno uizgled.

. . \226


22/158


M


23/158


liberalnih konzula, kao stariji Katon, i konzervativ-nih tribuna, kao Oktavije, protivnik Tib. Graha. Obepartije istiu svoje kandidate na izborima i trude sesvim sredstvima demagokog obraivanja da ih pro-lure, pa ako novac pri izborima nije imao nekoguspeha, on e bolje uspeti bar kod izabranih.

U Engleskoj su se vigovci i torijevci, u poetku 19veka, sami konstituisali kao partija, po formi se po-graanili, i obe partije uzele su bar po zvuku rei

liberalni program, ime je javno mnenje, kao i uvek,bilo savreno ubeeno i zadovoljenO. Ovim majstorskimi na vreme izvedenim skretanjem nije se uopte nidolo do obrazovanja jedne partije koja bi bila anti--staleka, kao to je to bilo u Francuskoj iz 1789. la-novi Donjeg doma postadoe od izaslanika vladajuegsloja narodni zastupnici, i dalje finansiski zavisniod njega; vostvo je ostalo u istim rukama, a partiskasuprotnost, za koju su se od 1830 nale rei liberal-na i konzervativna same od sebe, poivala je najed no m v i e il i manj e, a ne na i lii l i. To su isteone godine kojih je literarno slobodarslco raspoloenjemlade Nemake prelo u partisku nastrojenost, ikojih se u Americi pod pretsednikom Deksonom orga-

nizovala demokratska partija nasuprot republikanskoji bilo u punoj formi priznato naelo: da su izboriposao, a sva dravna zvanja plen pobednikov1.

Ali se oblik vladajue manjine razvija nezadrivoi dalje od stalea preko partije do pratnje pojedinaca.Otuda se kraj demokratije i njen prelaz u cezarizamispoljavaju na taj nain to ne iezava partija treegstalea, liberalizam, nego iezava partija uopte kaooblik. Nastrojenje, popularni cilj, apstraktni ideali sva-ke prave partiske politike raspadaju se i na njihovo

1 Potpimo u tiini prela je istovremeno katolikacrkva sa staleke na partisku politiku i to jednom strate-giskom sigurnou kojoj se ne moe dovoljno nadiviti. U18 veku bila je ona potpuno aristokratska, to se tie

stila njene diplomatije, davanja velikih poloaja i duhanjenih viih krugova. Setimo se tipa opata d crkvenihkneeva koji su postaiali i ministrima i poslanicima kaomladi.. kardinal Roan. Sada, sasvim po liberalski , dolazinamesto porekla nastrojenje, namesto ukusa radna snaga,a velika sredstva demokratije, tampa, izbori, novac, treti-raju se jednim ukusom kakav pravi liberalizam retko po-stie, a nije ga nikako nadmaio.

228


24/158


ineslo dolazi privatna politika, nespreavana volja zamoei malog broja rasnih ljudi. Stale ima instinkte,

piu lij a program, a pratnja gospodara: to je put odpidricijata i plebsa preko optimata i populara do pom-

pejahaca i cezarijanaca. Vreme pravog partiskog go-spodarstva obuhvata jedva dva veka, a za nas je ono u

punom opadanju od svetskog rata. Samo je u prvom

naletu bilo mogue da sva masa biraa zajednikimpoletom bira ljude koji e voditi njihovu stvar

kako se naivno zamilja u svim ustavima; to pretpo-stavlja da jo nisu postojali ni zaeci za organizaciju

odreenih grupa. .Tako je bilo 1789 u Francuskoj, 1848u Nemakoj. Ali je sa postojanjem skuptine vezano i

obrazovanje taktikih jedinica, koje na okupu drivolja da se jednom osvojeni vladajui poloaj odrzii koje se vie nikako ne smatraju zagovornicima svo-

jih biraa , nego, obrnuto, te birae svim sredstvimaagitacije ine poslunim, da bi ih udesile za svoje ci-

ljeve. Jedan narodni pravac koji se organizovao timsamim je ve postao orue organizacije, i on sada ne-zadrano ide dalje putem, sve dok i organizacija samane postane sredstvom voa. Volja za moi je jaa od

svake teorije. U poetku vostvo i aparat postaju radiprograma, onda ih vlasnici brane radi inoi i plena

(kao to je to danas ve uopte sluaj kada hiljade

ive od partije i od zvanja i poslova koje ona daje),pa se, konano, i program brie iz seanja, a organi:

zacija radi samo za sebe.

U starijeg Scipiona i Kv. Flaminija jo se govori

o prijateljima koji ih prate u rat, ali je mlai Scipion

obrazovao jednu cohors amicorum, svakako prvi pri-

mer organizovane pratnje, koja onda radi svoj posao

kod suda i pri izborima1. Isto tako, prvobit no sasvim

patrijarhalni i aristokratski, odnos vernosti patrona

prema klijentima razvija se u interesnu zajednicu nasasvim materijalnoj osnovi, a ve i pre Cezara postoje

pismeni ugovori izmeu kandidata i biraa sa tano

utvrenim plaanjima i protiv-uslugama. Na drugoj

1 Uz ovo: M. Gelzer, Die Nohilitat der rom. Republik(1912) S. 43 ff.

22 9


25/158


strani opet obrazuju se, kao u dananjoj Americi 1, klu-bovi i biraki savezi tribula, lcoji vladaju masom okru-nih biraa ili ih rasteruju, da bi sa velikim voama,prethodnicima cezara, pregovarali od monika do mo-nika o izbornome poslu To nije brodolom nego smi-sao i nuni konani rezultat demokratije, pa tube sa-njalakih idealista o razaranju njihovih nada karakte-riu jedino njihovu slepou za neumoljivu razdvojenostistina i injenica i za unutarnju vezanost duha i novca.

Politiko-socijalna teorija je samo jedna, ali i nu-na, podloga partiske politike. Ponosni niz od Rusoa doMarksa ima svoj pandan u antikom nizu od sofistado Platona i Zenona. U Kini se osnovne crte odgova-rajuih uenja mogu iznai u konfucijanskoj i taoisti-koj literaturi; dovoljno je imenovati socijalistu Moh-Ti.U vizantiskoj i arabljanskoj literaturi abasidskog vre-mena, gde se radikalizam javlja uvek u strogo pravo-vernom obliku, takva uenja su mnogobrojna i delujukao pogonske snage u svim krizama 9 veka; u Egiptui Indiji dokazano je njihovo postojanje duhom doga-aja u vreme Bude i Hiksa. Njima ne treba liberalnioblik; isto toliko je efikasno i usmeno irenje: pro-poved i propaganda po sektama i savezima; ovaj nain

irenja je opti pri kraju puritanskih struja, dakle uislamu i englesko-amerikanskom hrianstvu.

Da li su ta uenja istinita ili lana to je zasvet politike istorije (to se uvek mora ponovo nagla-avati)-pitanje bez smisla. Opovrgavanje recimo mar-ksizma spada u delokrug akademskih raspravljanja ili

javn ih debata, gde svaki ima pravo (a ostali ne ma ju ).Vano je i radi se o tome: da li su ta uenja efikasna;otkada i za koliko vremena pretstavlja uverenje: da sestvarnost moe popraviti po jednom sistemu misli uopte jednu mo sa kojom politika ima da rauna.Mi smo u jednom vremenu bezgraninog poverenja usvemo razuma. Veliki opti pojmovi: sloboda, pravo,oveanstvo, napredak svet'i su. Velike teorije su

evanelja. Njihova snaga ubeenja ne poiva na razlo-

1 Opte je poznat Tammany Hall u Njujorku, ali seovom stanju pribliuju sve zemlje gde vladaju partije.Amerikanski caucus, koji deli svojim lanovima dravnazvanja, pa onda natura njihova imena birakoj masi, uveo

je emberlen u Englesku kao National Liberal Federation,a od 1919 se i u Nemakoj brzo razvijao.

230


26/158


/ima, jer masa jedne partije nema ni kritike energijeni distance da bi razloge ozbiljno ispitivala, nego na.ukramentalnoj posveenosti njihovih parola. Svakako,la arolija se ograniava na stanovnitvo velikih gra-dova i na doba racionalizma, te religije obrazovanili.Na seljatvo ona ne deluje ba nita, a i na gradske.inase samo izvesno vreme, ali onda silinom jednog no-vog otkrovenja. ovek biva obraen (kao u veru);zarko se hvata rei i njihovih navestilaea; postaje mu-enik na barikadama, po bojnim poljima, na vealima;pred oima mu se otvara politika i socijalna onostra-nost, a trezvena kritika te arolije izgleda mu niska iprofana, i nju valja usmrtiti.

Ali su, ba time, spisi kao Contrat social i Komu-nistiki manifest mona sredstva prvoga reda u rukamanasilnika koji su se uspeli u okviru partiskog ivota iumeju da stvore, i iskoriste, ubeertje mase kojomvladaju.

Meutim, ovi apstraktni ideali imaju mo koja seprua jedva na dva stolea (stolea partiske politike).Na kraju krajeva njih ne opovrgnu, nego oni postanudosadni. Ruso je to ve odavno, a Marks e ubrzopostati takvim. Ljudi konano ne naputaju ovu ili

onu teoriju, nego veru u teoriju uopte, pa time isanjalaki idealizam 18 veka: veru da e se nezadovo-ljavajue injenice moi popraviti primenjivanjem poj-mova. Kada su Platon, Aristotel i njihovi savremenicidefinisali antike ustavne oblike i meali ih da bi do-bili najmudriji i najlepi, sav svet je to sluao, a baPlaton je svojim pokuajem da Sirakuzu preobrazi poideolokom receptu upropastio taj grad1. Isto takomi izgleda sigurno da su june drave Kine ispale izforme usled filozofskih opita sline vrste2, i time po-stale plen imperijalizma Cina. Jakobinski fanatici slo-bode i jednakosti predali su, od direktorijuma, Fran-cusku zanavek na milost i nemilost naizmeninoj vla-davini vojske i berze, a svaki sociialistiki ustanak kri

nove puteve kapitalizmu. Ali l:ada je Ciceron pisaosvoju knjigu o dravi za Pompeja, a Salust oba svoja

1 0 istoriji ovog traginog opita vidi: Ed. Meyer,Gesch. d. Alt. V; 987 ^ff.

2 Planovi boreih se drava, un-ciju-fan-lu i i-volopisi u Sema-cijena puni su primera uenokolskih me-anja mudrosti u politiku.

23 1


27/158


memoara Cezaru, na to vie niko nije obraao panju.U Tib. Graha e se moda jo i nai uticaja onog stoi-kog sanjara Blosija, koji se kasnije ubio, poto je na-veo u propast i Aristonika iz Pergamona1, ali u po-slednjem predhrianskom veku teorije su postaleizanala kolska tcma, i otada pitanje se vrzlo samooko vlasti i moi.

Niko ne treba da se vara: vreme teorije blii se iza nas svome kraju. Veliki sistemi liberalizma i soci-

ja li zma postali su svi skupa izmeu 1750 i 1850. Mark-'sov je danas ve stogodinjak, a on je ostao poslednji.Unutarnje, on sa svojim materijalistikim shvatanjemistorije znai krajnju konsekvencu racionalizma i, potome, njegov kraj. I isto onako kako je vera u Rusoovaprava oveka izgubila svoju snagu otprilike sa 1848,prola je i vera u Marksa sa svetskim ratom. Ko upo-redi onu odanost do smrti koju su Rusoove misli naleu francuskoj revoluciji sa dranjem na primer so-cijalista iz 1918, koji bi bili morali pred svojim privr-enitvom i u njem.u odrati uverenja (koja oni samivie nisu imali) ne radi ideje nego radi moi koja jeod toga zavisila taj vidi ocrtan i dalji put na komee konano pasti sva'ki program, zato to smeta borbiza mo. Vera je odlikovala dedove; unucima je onadokaz provincijalizma. Namesto toga danas ve nie,usled duevnih jada i grie savesti, nova rezigniranapobonost, koja umesto jasnih pojmova trai tajnu ikoja e je i nai konano u dubinama druge religioz-nosti.

18

To je jedna, jezika, strana ve like injen ice de-mokratije. Ostaje nam jo da posmatramo drugu, iodlunu, rasnu. Demokratija bi ostala u glavama i napapiru, da mieu njenim zatonicima nije bilo pravihgospodarskih prirodci, za koje je narod bio samo obje-

kat a ideali sarno sredstva, ma koliko da su i oni

1 O njegovoj Sunevoj dravi, obrazovanoj od ro-bova i nadniara, upor. Pauly-Wyssowa, Real-Encycl., 2,961. Isto tako je revolucionarni kralj Sparte Kleomen III(235) bio pod uticajem stoika Sfera. Razumljivo je to jerimski senat esto proganjao filozofe i retore, tj. poslov-ne politiare, fantaste i bundije.

232


28/158


Muni bili slabo svesni toga, Sve pa i najnesumn jivi je me-tude demagogije, koje su, unutarnje, sasvim iste kojei ii diplomatiji ancien regime-a, samo oslonjene namase umesto na vladare i poslanike, na razuzdananiiljenja, raspoloenja i izlive volje umesto na iza-brane duhove, jedan orkestar duvakih instrumenatanamesto kamer-muzike, bile su izraene od estitih alipraktinih demokrata; partije koje zastupaju tradicijunauile su se tim metodama tek od njih.

Ali je svakako karakteristino po put demokratijeda zaetnici popularnih shvatanja nisu nikada naslutilistvarno dejstvo svojih planova, ni onaj tvorac servi-janskog ustava u Rimu, niti Narodna skuptina u Pa-l izu. Kako svi ti oblici nisu organski izrasli, kao lenst-vo, nego su izmiljeni, i to ne na osnovu kakvog du-bokog poznavanja ljudi i stvari, nego na osnovu aps-traktnih pretstava o pravu i pravinosti, to zjapi itavponor izmeu duha zakona i praktinih navika, kojesu se pod pritiskom tog duha neujno stvorile da bizakone prilagodile taktu stvarnoga ivota ili ih od togtakta drale daleko. Telc je iskustvo nauilo ljude, ito istom na kraju celog razvitka, da su prava narodai uticaj naroda dve stvari. Ukoliko optije pravo glasa,

utoliko neznatnija mo biraa.Na poecima demokratije jedino duhu pripada po-

lje rada. Nema nieg plemenitijeg i istijeg nego onanona sednica od 4 avgusta 1789 ili ona zakletva uBalhausu ili raspoloenje u Pavlovoj crkvi u Frank-furtu, gde se, imajui vlast u rukama, dugo savetovalo

0 optim istinama, sve dok se nisu sakupile sile stvar-nosti i odgurnule sanjalice u tranu. Ali se ubrzo jav-Ija i druga koliina demokratije i opominje na inje-nicu: da se od ustavnih prava moe initi upotrebasamo onda kada se ima novca1. Da izbo rno pravo ma

1 pribl inq izvri sve ono to od njega oeku je ideali-

1 Rana demokratija, ona demokratija punonadenih

ustavnih projekata koja za nas dopire otprilike do Linkol-na, Bizmarka i Gledstona, mora to iskustvo tek stei; ka-sna demokratija, za nas ona demokratija zrelog parlamen-tarizma, polazi sa tog iskustva. Tu su se istine i injenice,u obliku partiskog ideala i partiske kase, konano razile.Pravi parlamentarac osea da je ba noveem osloboen odone zavisnosti koja se u naivnom shvatanju biraa sadrikao istina o njemu.

23 3


29/158

PENGLER Propast Zapada

sta, moramo pretpostaviti: da nema organizovanog vo-stva, koje deluje na birae u svom interesu i u raz-meri raspoloivog novca. A im je to vostvo tu, izboriimaju jo samo znaenje cenzure koju masa dodeljujepojedinim organizacijama, na ije oblikovanje ona nakoncu nema vie ni najmanjeg uticaja. Isto tako iidealno osnovno pravo zapadnjakih ustava, pravo ma-se da slobodno odreuje svoje zastupnike, jeste samogola teorija, jer se svaka razvijena organizacija ustvarisama dopunjuje. Najzad se budi oseanje da izbornopravo uopte i ne sadri neko stvarno pravo, pa niizborno pravo izmeu partija, zato to tvorevine moii sile, izrasle na tlu izbora, vladaju pomou novca svimduhovnim sredstvima govora i pisma i time upravljajupo svojoj volji miljenjem pojedinca o partijama, doksa druge strane svojim raspolaganjem nad zvanjima,uticajem i zakonima odgajaju sebi naroiti soj bez-uslovnih privrenika, caucus, koji sve ostale iskljuujei dovodi u jedno takvo stanje zamorenosti od izborakoje se konano ak ni u velikim krizama ne moevi'e savladati.

Prividno postoji ogromna razlika izmeu zapad-njake, parlamentarne, demokratije i demokratija egi-

patske, kineske, arabljanske civilizacije, kojima je pot-puno tua misao o optim narodnim izborima. Ali zanas, u ovom vremenu, masa je kao birako telo uformi u istom onom smislu u kome je ona to bilaranije kao savez podanika, naime kao objekat za sub-

jekat, kakva je ona i bila u Bagdadu i Vizantiji kaosekta ili monatvo, a na drugim mestima kao vojskakoja vlada, kao tajni savez ili kao drava u dravi.Sloboda je uvek i jedino negativna. Ona se sastoji uodbijanju tradicije: dinastije, oligarhije, kalifata; aliizvrna vlast odmah, neposredno i neokrnjena, prelazisa njih na nove sile, partiske voe, diktatore, prctcn-dente, proroke i njihovo privrenitvo, prema kojimamasa. i nadalje ostaje bezuslovni objekatK Pravo na-rodnog samoodreivanja to je samo jedna utiva

1 A to se ona uprkos tome osea osloboena, tosamo pokazuje, jo jednom, duboku nesnoljivost izmeuvelikogradskog duha i organski odrasle tradicije, dok iz-meu aktivnosti njegove i vlade novca postoji unutarnjiodnos.

i

234


30/158


h.i/.a; stvarno, svakim optim anorganskim iz-bornim pravom ubrzo prestaje uopte prvobitni smi->uo biranja. Ukoliko se temeljitije politiki ugase or-i'iinske podele stalea i profesija, utoliko bezoblinija,utoliko bespomonija, postaje biraka masa, utolikoje bezuslovni je predata na mi lost i nemi lost no vi m si-laina, partiskim vostvima, koja diktiraju masi svojuvolju svim sredstvima duhovnog namoravanja, bijui/.nieu sebe bitku oko vlasti metodama od kojih masana kraju krajeva niti to vidi niti razume, i diu jedno

protiv drugoga javno mnenje kao jedino oruje, kojesu sami sakovali. A ba zato neodoljivi potez vue de-inokratiju i dalje tim putem, koji je vodi do samo-unitenja1.

Osnovna prava antikog naroda (demos, populus)prostiru se na posedanje visokih dravnih zvanja i pra-vosue2. Svet je bio u formi za takva prava na fo-rumu, sasvim po euklidovski, kao telesno prisutna ma-sa skupljena na jednoj taci; tu je on bio objekatobraivanja po antikom stilu, naime telesnim, bli-skim, ulnim sredstvima, retorikom koja je delovalaneposredno na svako uvo i oko, koja je postala isklju-ivo na tom mestu i za taj cilj, sa svojim za nas de-

limino odvratnim i jedva snoljivim sredstvima: izu-enim suzama, razdrtim haljinama3, bestidnom hva-

1 Nemaki ustav od 1919, nastao dakle ve na praguopale demokratije, veoma naivno sadri diktaturu partiskihmaina, koje su same na sebe prenele sva prava, te riisunikome ozbiljno odgovorne. Ozloglaeni srazmerni izborii lista Rajha osiguravaju im samodopunjavanje. Namestoprava naroda, koja su, po ideji, sadrana u ustavu iz1848, postoje samo prava partija, to zvui nevino, ali sa-dri u sebi cezarizam organizacija. U tom smislu, on jesvakako najnapredniji ustav vremena; po njemu se veuvia kraj: samo neke male izmene i on pojedincudaje neogranienu vlast.

2 Nasuprot tome, zakonodavstvo je vezano sa jednimzvanjem. ak i onde gde skuptina moe primiti ili odba-citi formu zakona, zakon moe uvesti samo jedan inov-

nik, recimo tribun. elje za pravima, koje masi sugerirajunajveim delom vlastodrci, ispoljavaju se dakle u ishoduinovnikih izbora, kako nas ui vreme Graha.

3 Jo je i pedesetogodinji Cezar morao da odigra tukomediju svojim vojnicima na Rubikonu, zato to su oninavikli na to kada se od njih neto hoe. To odgovaraotprilike tonu dubokog uverenja u dananjim skupti-nama.

23 5


31/158


lom prisutnih, ludim laima o protivniku, jednom veustaljenom sastojinom sjajnih obrta i zvunih kaden-ca; antiki ovek bio je jo obraivan i igrama i po-klonima, pretnjama i udarcima, a ponajpre novcem.Poetke znamo u Atini iz godine 4001, a kr aj , u stra-hovitim razmerama, u Rimu Cezara i Cicerona. Kao isvuda tako i ovde: izbori su od naimenovanja stalekihzastupnika postali borbom izmeu partiskih kandidata.A time je data arena na kojoj sada novac prelazi unapad, i to jo poev od Zame, poveavajui dimen-zije do ogromnosti. Ukoliko je vee bilo bogatstvokoje se moglo koncentrisati u ruke nekolicine, utolikose vie borba oko politike vlasti pretvarala u pitanjenovca2. Time je sve reeno. Pa ipak ni je tano, u

jedno m dub lj em smislu, govo ri ti o ko ru pc iji . To ni jeizopaavanje obiaja, to je sam obiaj, obiaj zreledemokratije koja sudbinskom nunou uzima te obli-ke. Cenzor Apije Klaudije (310), bez sumnje pravi he-lenista i ustavni ideolog (kao i ma koji iz kruga go-spoe Rolan), mislio je pri svojim reformama sigurnona izborna prava, a ne na vetinu pravljenja izbora,ali ona prava samo pripremaju put ovoj vetini. Teku njoj dolazi do izraaja rasa i ona se ubrzo savrenoprobija. A u okviru diktature novca ne moemo tekrad sa novcem oglasiti kao neku degeneraciju.

Rimska inovnika karijera iziskivala je, otkakose vrila u obliku narodnih izbora, itav kapital, koji

je budueg poli ti ara prav io dunikom cele sv oj e oko-line. Pre svega, edilstvo, pri kome je kandidat morao

ja vn im ig rama nadmait i prot ivnika ako je eleokasnije da dobije glasove gledalaca. Sula je pao priprvom izboru za pretora, zato to nije bio edil. Paonda ona sjajna pratnja sa kojom se ovek morao po-kazivati svakodnevno na forumu da bi laskao besposle-noj gomili! Jedan zakon zabranjivao je plaenu prat-nju, ali je skuplja bila obaveza otmenih da daju zaj-move, preporuke za mesta i poslove i odbrane pred

sudom, to je opet ljude obavezivalo da kandidata pra-

1 Ali tip Kleona, samo se po sebi razume, postojaoje tada i u Sparti, kao i u Rimu za vreme konsularnihitribuna.

2 Gelzer, Nobilitat, S. 94. Ova knjiga, pored Majero-vog Cezara, daje najbolji pregled rimskih demokratskihmetoda.

236


32/158


te i svako jutro poseuju. Pompej je bio patron po-l(vini sveta, od picenskih seljaka do istonih kraljeva;zastupao je i titio sve; to je bio njegov politikikapital, koji je mogao uloiti protiv beskamatnih po-zajmica Krasovih i pozlaivanja1 svih ambicioznihod strane osvajaa Galije. Biraima se serviraju do-ruci po okruzima2, daju im se slobodna mesta zagladijatorske igre, ili im kandidati, kao Milon, novacalju direktno kui. Ciceron to zove potovatiobiaje otaca. Izborni kapital penjao se do ameri-kanskih dimenzija i iznosio je pokatkada stotine mi-liona sestercija. Pri izborima godine 54 popela se ka-mata sa 4% na 8%, zato to je najvei deo ogromnegotovine koja je bila u Rimu uloen bio u agitacije.Cezar je kao edil toliko novca izdao da je Kras morao

jami ti u iznosu od 20 mi li ona za njega, da bi ga po-verioci pustili da otputuje u provinciju; a pri izborimaza Pontifex maximus on je opet tako preterao u da-vanju kredita da mu je njegov protivnik Katul mogaopozajmiti novaca da otstupi, jer bi u sluaju da izgubina izborima bio propao. Ali je, zbog toga i predu-zeto, osvajanje i pljakanje Galije uinilo Cezara naj-bogatijim ovekom na svetu; tu je ve bila dobivenabitka kod Farsala3. Jer Cezar je te mili one osvo ji oradi moi, kao i Cecil Rodes, a ne iz radosti premabogaenju, kao Veres, a ustvari i Kras, veliki novarsa sporednim zanimanjem politiara. On je shvatio dana tlu demokratije ustavna prava nisu nita bez nov-ca, a da sa novcem znae sve. Kad je Pompej jo sa-njao da moe legije iz zemlje stvoriti, Cezar ih je nov-

1 Inaurari . u tom ci lju Cicpron je preporuioCezaru svog prijatelja Trebacija.

2 Tributim ad prandium vocare (Cicero pro Mure-na) 72.

3 U pitanju su milijarde sestercija koje su otadaprolazile kroz njegove ruke. Posvetni darovi galskih hra-mova, koje je on u Italiji prodavao, izazvali su pad zlatnevrednosti! Od kralja Ptoiomeja iznudili su on i Pompej zapriznanje 144 miliona (Gabinije jo jeclnom 240). KonzulEmilije Paul (50) bio je kupljen sa 36, Kurion sa 60 mi-liona. Odatle je mogue izvesti zakljuke i o imanjimanjegove blie okoline koja su bila zavidna za mnoge.Pri triumfu od 46 svaki vojnik (od njih vie no 100.000)dobio je po 24.000 sestercija, a oficiri i voi jo mnogoznatnije sume. Pft ipak je, posie njegove smrti, dravnablagajna bila dovoljna da osigura Antonijev poloaj.

23 7


33/158


cem ve prizvao u stvarnost. On je te metode naaogotove; on je njima vladao, ali se nije sa njima iden-tifikovao. Mora nam biti jasno da se, otprilike od 150,partije sakupljene na naelima pretvaraju u line prat-nje oko ljudi koj i su imali privatno -politi ki cil j i -kojisu se dobro razumevali u oruju svoga vremena.

A tu sem novca spada jo i uticaj na sudove. Po-

to antike narodne skuptine samo glasaju, a ne

savetuju se, to je proces pred sudom jedan oblik par-

tiskk borbe i stvarna kola politike reitosti. Mladipolitiar zapoinjao je svoju karijeru time to bi

optuivao kakvu veliku linost i po mogustvu1 je uni-

tio, kao devetnaestogodinji Kras uvenoga Papirija

Karbona, prijatelja brae Graha, koji je kasnije pri-

ao optimatima. Katon je bio iz tih razloga optuivan

44 puta i uvek oslobaan. Pri tome je pravno pitanje

bilo potpuno otstranjeno2. Partiski polo aj sudija, bro j

patrona i obim pratnje merodavni su, a broj svedoka

je ustvari samo zato tu da osvetl i to bolje po li ti ku i

finansisku mo tuioca. Sva reitost Ciceronova protiv

Veresa hoe da, pod maskom sjajnog etikog patosa,

uveri sudije da je osuda njegova u njihovom stalekom

interesu. Po optem antikom shvatanju samo se posebi razume da sedite u sudu ima da poslui privat-

nim interesima i interesima partije. Demokratski tu-

ioci u ALini obino su na kraju svog govora skretali

panju protivnicima iz naroda da e oslobaanjem

1 Gelzer, S. 68.2 Tu je bilo pitanje ponajvie o ucenjivanju i pod-

iniivanju. Poto je to u ono doba bilo identino sa po-litikom i poto je svaki znao da su i sudije i optueniinili istu stvar, to se vetina sastojala u tome da se odripartiski govor iji je pravi cilj mogao shvatiti samo po-sveeni, a koji se imao obaviti u oblicima dobro odigranestrasne moralnosti. To potpunce odgovara modernom par-lamentarnom obiaju. Narod bi se udom zaudio kada

bi video partiske protivnike kako meu sobom askajuposle besnih govora na sednici (za izvetaj tampe). Potse-tiemo se i sluajeva u kojima se jedna partija strasnozauzima za neki predlog, poto je dogovorno sa protivni-cima osigtirala da se on ne primi. U Rimu takoe nijebilo pitanje o presudi; bilo je dovoljno da optueni ranijedragovoljno napusti grad i time ispadne iz partiske borbei utakmice oko zvanja.


34/158


bogatoga optuenika izgubiti svoje parnike honorare1.Ogromna mo senata poiva najyeim delom na tomeSto je on posedanjem svih sudova imao u rukama sud-l>inu svakog graanina; po tome se moe odmeriti za-manost grahovskog zakona iz 122, koji je prenosiosudove na viteki stale i nobilitet, tj. time visoke i-novnike predao na milost i nemilost finansiskom sve-iu2. Sula je godine 83 isto vremeno sa proskr ipc ija mavelikih novara vratio sudove senatu, kao politiko

oruzje razume se; a konana borba vlastodraca nalaziizraaja i u stalnom menjanju sudiskog izbora.

Ali, dok je antika, na elu sa rimskim forumom,narodnu masu sakupljala u vidljivo i gusto telo, da biga primorala na upotrebu njegovih prava onakvu kak-va se hoe, stvorila je istovremeno evropsko-ameri-kanska politika tampom jedno polje sila duhovnihi novanih napona, koje deluje preko cele zemlje, ukoje je pojedinae svrstan a da toga i nije svestan, takoda mora misliti, hteti i delati onako kako to neka vla-dajua linost negde u daljini smatra celishodnim. To

je dinamika pr ot iv statike, faus tovsko oseanje svetaprotiv apoliniskog, patos tree dimenzije protiv iste,ulne sadanjice. Ne govori se od oveka oveku; tam-

pa i u vezi sa njom elektrina obavetajna sluba drebudno bie itavih naroda i kontinenata pod zaglu-nom bubnjarskom vatrom reenica, parola, stanovita,scena, oseanja i to iz dana u dan, iz godine u go-dinu, tako da svako ja postaje funkcijom jednogogromnog duhovnog neto. Novac ne ini svoj po-litiki put kao metal iz ruke u ruku. On se preobra-ava u silu i odreuje intenzitet onog obraivanja svo-jom ko li inom.

Barut i tampa idu zajedno, oboje pronaeni ugotiko doba, oboje sa temeljima u germanskoj teh-nikoj misli, kao dva velika sredstva faustovske da-ljinske taktike. Reformacija je ugledala, u poetku ka-snog vremena, prve tampane letke i poljske topove;

francuska revolucija u poetku civilizacije prvi naletbroura u jesen 1788, a kod Valmia prvu masovnuartilerisku vatru. A time se tampana re, spravljana

1 Von Pohlmann, Griech. Geschichte (1914) S. 236 f.2 Tako je mogao biti osuen u ozloglaenom suenju

iz 93 Rutilije Ruf, zato to je kao namesnik po dunostipostupio protiv ucenjivanja zakupnih drutava.

23 9


35/158


u masama i rairivana preko beskrajnih povrina, iz-die do strahovitog oruja u rukama onoga ko ume darukuje njime. U Francuskoj 1788 radilo se jo samo oprvobitnom izrazu privatnih ubeenja, ali se u Engle-skoj ve dolo na to da se planski proizvodi utisak naitaoca. Rat koji se iz Londona vodio protiv Napoleo-na lancima, letcima, falsifilcovanim memOarima nafrancuskom tlu, bio je prvi veliki primer. Pojedinilistovi iz doba prosveenja pretvaraju se u tampu

kako se kae sa je dn om karakter is ti nom anonim-nou1. Ratn i poho d tampe postaje kao neko produ-enje ili proirenje rata drugim sredstvima, injegova strategija predstraarskih borbi, prividnih ma-nevara, prepada, juria, izrauje se u toku 19 veka dote mere da jedan rat moe ve biti izgubljen pre noto plane hitac zato to ga je tarnpa ve dobila!

Mi smo danas tako neotporni prema dejstvu oveduliovne artilerije da retko ko moe imati unutarnjudistancu sa koje e jasno videti ogromnost tog pri-zora. isto demokratski preodevena volja za moi do-vrila je svoje majstorsko delo time to se jo i laskaoseanju slobode objekata koji su u savrenom rop-stvu kakvoga jo nikad nije bilo! Liberalni graan-

ski duh se ponosi ukidanjem cenzure, poslednjeg ogra-nienja dok diktator tampe Nortklif! dri rop-sku etu svojih italaca pod biem svojih uvodnihlanaka telegrama i ilustracija. Demokratija je potpu-no istisnula novinama knjigu iz duhovnog iivota na-rodnih masa. Svet knjiga sa svojim bogatstvom stano-vita i gledita, koja su prinuavala misao na izbor ikritiku, stvarno poseduju jo samo uski krugovi. Na-rod ita jedne, svoje, novine, koje u milionima pri-meraka svakodnevno prodiru u sve kue, privlae du-hove, u svoju sferu od ranog jutra, svojim zasadimabacaju u zaborav knjige, pa i kad se ipak ponetopojavi na vidokrugu, one to dejstvo iskljuuju svojompristrasnom kritikom.

ta je istina? Za gomilu to je ono to se stalnoita i slua. Moe neka sirota glava negde sedeti i sa-kupljati razloge koliko god hoe, da bi se utvrdilaistina to ostaje njegova istina. Druga, javna istina, istina trenutka, koja jedino dolazi u obzir u injeni-

1 Slino se veli artiljerija namesto pojedinih orua!

240


36/158


kom svetu delovanja i uspeha, jeste danas proizvodslampe. Ono to ona hoe to je istina. Njeni zapo-vednici proizvode, menjaju, izmenjuju uzajamno istine.

Tri ne del je tampa pos lu je i svet je uv ideo istinu1.Nfjeni razlozi su neoborivi sve dotle dok ima novcakoji omoguuje da se ti razlozi neprekidno ponavljaju.I antika retorika bila je sraunata na utisak, a ne nasadrinu (ekspir je to sjajno prikazao u Antonijevomposmrtnom govoru), ali se ona ograniavala samo na

prisutne i na trenutak. Dinamika tampe hoe trajnodejstvo. Ona mora trajno drati duhove pod pritiskom.Njeni razlozi padaju im protivni razlozi nau veunovanu silu, koja njih jo ee iznosi pred oko iuvo. U tom istom trenutku obre se magnetska igla

ja vnog mnen ja prema ja em polu. Svaki je odmahuveren u novu istinu. Naglo se budi iz zablude.

Sa politikom tampom u vezi je potreba za op-tim kolskim obrazovanjem, koje potpuno nedostaje uantici. U tome je jedan sasvim nesvesni nagon da semase kao objekti partiske politike privedu monomsredstvu novina. Idealistu ranije demokratije to jeizgledalo kao prosveivanje bez ikakvih zadnjih name-ra, pa i danas jo ima, ovde onde, maloumnika koji

se oduevljavaju milju o slobodi tampe, ali ba timebudui cezari svetske tampe uzimaju maha. Onaj koje nauio da ita pada po d nj ih ovu mo. Kasna de-mokratija iz eljenog samoodreivanja pretvara se uradikalno nainjeno odreenje naroda pomou silakojima se pokorava tampana re.

Danas se u borbama otimaju o to oruje. U naiv-nim poecima novinske moi, to oruje bilo je otee-no cenzurom kojom su se branili zastupnici tradicije,pa je graanstvo vikalo da je sloboda duha u opasno-sti. Sada gomila mirno ide svojim putem; ona je tuslobodu konano osvojila, ali se u pozadini nevienobore nove sile kupujui tampu. Novine promene

1 Najjai primer za budue generacije bie pitanjeodgovornosti za svetski rat, to jest pitanje ko pomouvlasti tampe i kablova svih kontinenata poseduje mo dasvetskom javnom miljenju servira onu istinu koja mu jepotrebna za njegove ciljeve, i da je dotle odrava kolikomu je to potrebno. Sasvim drugo jedno pitanje, koje se

jo samo u Nemakoj sa prvim zamenjuje, isto je nau-no: ko je, naime, imao interesa da ba u leto 1914 izazovedogaaj o kome je ve tada postojala itava literatura.

241


37/158


gospodara, pa time i italac menja gospodara i neprimeujui tu promenu1. I tu tri umf uje novac i pri-morava slobodne duhove da mu slue. Nijedan ukro-titelj zverova ne dri tako u zaptu svoje krdo. Narodse podbuni kao italaka masa, pa juria ulicama, pre-ti i razbija prozore. Jedan mig tabu tampe i narodse utia i ide kuama. tampa je danas vojska sa bri-Ijivo organizovanim rodovima oruja, sa urnalistimakao oficirima, a itaocima kao vojnicima. Ali, i tu jekao u svakoj vojsci: vojnik slepo slua, pa se ratni cilj

i operacioni plan promene, a on za to i ne zna. italacnema ni pojma o onome ta se sa njime hoe; on i netreba da zna kakvu ulogu igra. Nema stranije satirena slobodu misli. Nekada se ljudi nisu usuivali daslobodno misle; sada to smeju, ali ne mogu. Oni samo

jo hoe da misle ono to treba da hoe, i ba tooseaju kao svoju slobodu.

A druga strana ove kasne slobode: svakome je slo-bodno da kae to hoe; ali tampi je na volju hoe lito uzeti na znanje ili nee. Ona moe osuditi na smrtsvaku istinu time to ne preuzima na se posredovanjepred svetom: strana cenzura utanja, koja je utoliko'svemonija, ukoliko ropska masa italaca novina i neprimeuje da takva cenzura postoji12. Tu se pojavljuje,kao i svuda pri poroajnim bolovima cezarizma, jedandeo potonulog ranog vremena. Luk zbivanja se zatvara.Kao to u graevinama od elika i betona izbija jo

je dnom iz ra a jna vo lja prve go ti ke , ali samo hladna,savladana, civilizovana, tako se ovde javlja gvozdenamona volja gotike crkve nad duhovima kao slo-boda demokratije. Vreme knjige uokvireno je ugotiku propoved i u moderne novine. Knjige su liniizraz, a propoved i novine pokora vaju .se bezlinomcilju. Godine sholastike daju nam u svetskoj istoriji

1 U pripremanju svetskog rata tampa itavih zema-Jja stavljena je finansiski pod komandu svojih metropola,ime su pripadni narodi dovedeni u strogo duhovno rop-

stvo. Ukoliko je demokratskiji unutarnji oblik jedne na-cije ; utoliko ona lake i potpunije podlee toj opasnosti.To je stil dvadesetoga veka. Demokrata staroga Jcova ne bidanas zahtevao slobodu za tampu, nego od tampe, alisu se, meutim, voe pretvorile u skoroevie koji mo-raju da osiguraju svoj poloaj prema masi.

2 Veliko spaljivanje knjige u Kineza (o kome smoranije govorili) naivno je prema ovome.

242 '


38/158


jt'dini pr im er duhovne disc ip line koj a ne doputa dase igde u zemljama pojavi spis, govor, misao kojibi protivreili jedinstvu koje se hoe. To je duhovnadinamika. Antiki, indiski, kineski ljudi sa uasom bip.fedali takav prizor. A ba se to vraa kao nuini rezul-lat evropsko-amerikanskog liberalizma, onako kako jemislio Robespjer: despotizam slobode protiv tiranije.Namesto lomaea stupa veliko utanje. Diktatura par-liskih glavara oslanja se na diktaturu tampe. Pokua-va se da se pomou novca preotmu ete italaca i i-tavi narodi iz neprijateljskog pripadnitva i stave podsopstvenu disciplinu misli. Tu oni saznaju samo joono to treba da znaju, a jedna via volja formira slikunjihova sveta. Nije vie potrebno da se podanici oba-vezuju na oruanu slubu, kao pod vladarima baroka.Njihovi duhovi se podjaruju lancima, telegramima,slikama Nortklif! dolc oni sami ne potrae orujete primoraju voe na onu borbu na koju su ti voihteli da budu primorani.

To je kr aj demokrat ij e. U svetu istina dokaz sveodluuje: u injenikom svetu uspeh. Uspeh to zna-i triumf jedne struje bia nad drugima. ivot je

odrao svoje; snovi popravljaa sveta postali su orua

gospodarskih priroda. U kasnoj demokratiji izbija rasai zarobljava ideale ili ih sa smehom baca u ponor. Ta-

ko je bilo u egipatskoj Tebi, u Rimu, u Kini; ali ni u

jed noj drugo j ci vi li zaci ji (sem nae) nije vol ja za mo

dobila tako neumoljivi oblik. Misli, a time i delanje,

masa dre se pod gvozdenim pritiskom. Zato, i samo

zato, ovek je italac i bira, dakle dvostruki rob, dokpartije postaju poslune pratnje nekolicine, iznad ko-

ji h cezari zam ve baca pr ve sv oj e senke. Kao englesko

kraljevstvo u 19, tako u 20 veku parlamenti postaju

sveana i prazna scena. Kao tamo skiptar i kruna,

tako se ovde narodna prava ceremonijalno nose pred

gomilom, i utoliko se vie pazi na njih, ukoliko manje

znae. To je razlog sa koga mudri Avgust nije propu-tao nijednu priliku, a da ne naglasi staro-osveene

obiaje rimske slobode. Ali se danas mo ve premeta

iz parlamenata u privatne krugove, a isto tako i izbori

nezadrivo spadaju do komedije, i za nas kao i za

Ri m to su bili., Nova c organi zuje izborni proc es u

24 3


39/158

PEMGLEM Propast Zapada

interesu onih koji novac imaju,1 i izborni posao po-staje ugovorena igra, koja se inscenira kao samoodre-enje naroda. Ako je izbor prvobitno bio revolucija ulegitimnim oblicima sada se taj oblik iscrpao i o-vek bira svoju sudbinu opet prvobitnim sredstvimakrvave sile kad mu politika novca postane nesno-ljivom.

Novcem demokratija unitava samu sebe, poto jeprethodno novac unitio duh. Ali ba zato to su svi

snovi odleteli, snovi o tome da e se ikada moi stvar-nost popraviti m islima kakvog Zenona ili Marksa, "1zato to se nauilo da se u carstvu stvarnosti jednamona volja moe sruiti samo drugom (to je velikoiskustvo iz doba boreih se drava), konano se budiduboka enja za svim onim to jo ivi od starihplemenitih tradicija. ovek je do odvratnosti sit nov-ane privrede. Nada se spasu ma otkuda, pravometonu asti i vitetva, unutarnjeg plemistva, odricanjai dunosti. I sada zapoinje vreme kada se u dubinamaopet bude oblikovne sile krvi, koje su bile potisnuteracionalizmom velikih gradova. Sve to je ostalo jopoteeno, dinastika tradicija, staro plemstvo, otmeniobiaji uzvieni nad novcem, sve to se osea dovoljno

snanim da bude, po reima Fridriha Velikog, slugasvoje drave u napornome radu punom odricanja ibrige, sve to ba poseduje neogranienu silu, sve tosam ja nazvao socijalizmom nasuprot kapitalizmu2 sve to odjednom postaje iom ogromnih ivotnih sna-ga. Cezarizam odrasta na tlu demokratije, ali mu ko-reni dopiru duboko do u podzemlja krvi i tradicije. Zasvoju mo antiki cezar ima da zahvali tribunatu; svojedostojanstvo, i time svoju trajnost, on ima kao prin-ceps. I tu se jo jednom budi dua rane gotike: duhvitekih redova savlauje pljakako vikintvo. Nekasilnici budunosti i vladaju svetom kao privatnim po-

1 Tu je tajna zbog ega sve radikalne, dakle siro-mane, partije nuno postaju orua novanih sila: u Rimuequites-a, a danas berze. Teoriski one napadaju kapital;praktiki, one ne napadaju berzu ve tradiciju (u interesuberze). Tako je bilo u vreme Graha, kao i danas to je,i to u svim zemljama. Polovina voa moe se kupiti nov-cem, zvanjem, uestvovanjem u poslovima, a sa voamai itave stranke.

2 Preussentum und Sozialismus, 41 f.

244


40/158


sedom, poto se veliki politiki oblik kulture raspaoneopozivo, ipak ta bezoblina i bezgranina mo sadri

je da n zadatak, zadatak neumorne br ig e za ov aj svet,zadatak koji je suprotnost svim interesima u dobanovanog gospodarstva, zadatak koji iziskuje visokoosean je asti i svesti, o dunosti. Ali se ba zato po-die konana borba izmeu demokratije i cezarizma,izmeu vodeih ila diktatorske privrede i isto poli-tike volje za redom i poretkom u cezara. Da bismorazumeli tu konanu borbu izmeu privrede i politike

u kojoj politika ponovo osvaja svoje carstvo, potrebnoje da bacimo pogled na fizi ognom iju pr iv redne is to ri je .

f

24 5


41/158


42/158

GLAVA PETA

OBLIKOVNI SVET PRIVREDNOG IVOTA

PRVI DEO\

N O V A C

1i

Stanovite sa koga moemo razumeti privrednuistoriju visokih kultura ne sme se potraiti na tlusame privrede. Privredno miljenje i delanje samo je

jedna strana ivota, koja biva netano osvetljena imje posmatramo kao samostalnu vrstu ivota. A naj-manje emo nai to stanovite na tlu dananje svetskeprivrede, koja ve 150 godina prevaljuje jedan fanta-stian, opasan, i najzad skoro oajan put navie, koji

je iskl juivo zapadnjaki i dinamiki, a ni na jm an jeopte oveanski.

Ono to danas nazivamo nacionalnom ekonomijom

izgraeno je na isto i specif ino engleskim pretpo-stavkama. Mainska industrija, potpuno nepoznata svimdrugim kulturama, danas je u cehtru kao da je to ne-to to se samo po sebi razume, i gospodari potpuno

stvaranjem pojmova i izvoenjem takozvanih zakona,a da mi toga nismo ni svesni. Kreditni novac, u onomosobenom obliku koji je rezultirao iz engleskog odnosa

svetske trgovine i izvozne industrije u jednoj zemljibez seljaka, slui kao podloga za definicije rei: kapi-tal, vrednost, cena, imanje, koje se posle bez daljegaprimenjuju na druge kulturne stupnje i ivotne kru-

gove. Insularni poloaj Engleske odredio je u svimekonomskim teorijama shvatanje politike i njenog od-nosa prema privredi. Tvorci ove privredne slike jesu

247


43/158


David Hjum1 i Adam Smit2. Ono to je posle pisano0 njima i protiv njih pretpostavlja i nesvesno kritiki osnov i metodu njihovih sistema. To vredi zaKerija i Lista isto tako kao i za Lasala i Furijea. A tose tie najveeg protivnika Smitovog, Marksa tu

je najmanje u pi tanju da li mi , osta jui potpuno uvlasti pretstavnog sveta engleskog kapitalizma, protivnjega protestujemo: jer ga ba time priznajemo, pasamo hoemo da, drugim jednim pogrenim raunom,njegovim objektima pribavimo korist koju imaju nje-govi subjekti.

Od Smita do Marksa, u pitanju je ista samoana-liza privrednog miljenja jedne jedine kulture, i to jona jednom jedinom njenom stupnju. Ta je samoanahzapotpunce racionalistika, te polazi od materije i njenihuslova, nevolja i drai, namesto od due rodova, sta-lea, naroda, i od njene oblikovne snage. Ona posmatraoveka kao neki pridodatak koji pripada poloaju stva-.ri, a ne zna nita o velikoj linosti i o volji p^jedinih

1 itavih rojeva, volji koja formira istoriju i koja uprivrednim sredstvima ne gleda ciljeve, nego sredstva.Ona smatra da je privredni ivot neto to se bezostat-no moe objasniti iz vidljivih uzroka i posledica, neto

to je potpuno mehaniki ustrojeno i potpuno u sebezatvoreno, i najzad, neto to je u nekakvom kauzal-nom odnosu prenla krugovima politike i religije, kojise takoe zamiljaju kao neto za sebe. Kako je takavnain posmatranja sistematski a ne istoriski, to onveruje u bezvremensku vanost svojih pojmova i pra-vila, te ima ambiciju da postavi jedino tanu metoduvoenja privrede uopte. Zato se potpuno slomio svu-da gde su se njegove istine sukobile sa injenicama,kao to je to bio sluaj sa proricanjima graanskih3

teoretiara o izbijanju svetskoga rata, a proleterskih oureenju sovjetske privrede.

Nema, dakle, jo nacionalne ekonomije, ukolikopod tim imenom razumemo morfologiju privredne

strane ivota, i to ivota visokih kultura sa njihovimstvaranjem privrednog stila jednovrsnim po stupnju,

1 Political discourses, 1752.7 uveno delo Inquiry, 1776.3 Opte uenjako shvatanje bilo je da e privredne.

posledice mobilizacije iznuditi prekid rata za nekoliko ne-delja.

248


44/158

I'ROPAST ZAPADA Oblikovni svet privrednog ivota

lcmpu i trajanju. Jer privreda ncma sistem, ve fiziog-nomiju. Da bi se ispitala tajna njenog unutarnjeg obli-ka, njene due, potreban je fiziognomiki takt. Da bise imalo u njoj uspeha, mora se biti poznavalac onako kako je neko poznavalac Ijudi ili poznaval

Documents

Osvald Spengler, Propast Zapada IV- Drugi Deo