P,.ikazi Pгilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

loge, popis izvOI"a i literature, l'ezime na engleskom jeziku, kazalo zemljopisnog пa­zivlja i kazalo imeпa.

Ovo izdanje predstavlja doprinos izucavanju historije kako Dubrovnika tako i zemalja koje su Ьile pod okriljem Osmanskog cal'stva u to vrijeme, te се zasigumo pl'ivuci paznju kako l1istorica1-a tako i sireg kruga citatcUa.

Hana Yoиnis

Markus Koller, Bosnien an der Schwelle zur Neuzeit. Eine Kulturgeschichte der Gewalt (7 747-7 798). Munchen: R. Oldenbourg, 2004, str. 244.

U XVIII stoljecu dosla је do ршюg izrazaja sva slabost Osmanskog carstva. Ko­rupcUa i nesposobпost Ьile su prisutne u rnпogim drzavnim sluzbama. Ranija vojna premoc nad vojnim snagama susjednih drzava ustupila је mjesto vodenju defanziv­nih ratova. Istina, и ponekim od njih osmanska drzava иspjclaje donekle nadokna­diti teritorijalпe guЬitke iz ratova koje је vodila и drиgoj polovici XVII stoljeca. S obziroш da је od kraja XVII stoljeca Bosanski ejalet predstavljao najzapadniju pro­viпcijи Osшaпskog carstva, sve promjene unиtar njcga imale su presиdan utjecaj па zivot bosanskohercegovackog stanovnistva. Bosanski ejalet је preko stotinu godi­na, od Beckog rata (1683) do mira u Svistovu (1791) predstavljao podrucje ро kоше su krstю·ile hajdиcke cete iz шletacke Dalmacije i aиstrijska vojska koja је prodira­\a cak do Sarajeva.

Kako se ugled ceпtralne vlasti srozavao, tako sи predstavnici lokalne vlasti po­stajali sve silniji. Ugled bosanskil1 vezil'a opadao је s rastoш иgleda Porte.

U izdanju R. Oldenboшg Miinchen godine 2004. pojavila se knjiga Markusa Kollera, Bosnien an der Schwelle zur Neuzeit, koja tretira probleшatiku «nasilja» u naprijed vec navcdenomt-azdoblju па prostorima Bosaпskog ejaleta.

Djelo daje kratki prcgled zivota bosanskohel'cegovackog stanovnistva u drugoj polovici XVIII stoljeca. Zasnovano је na izvorima lokalne provenijencije osmanske иргаvе, koji su pronadeni u bosanskohercegovackim arhivima uz konsultiranje i re­ccpciju meritomih 11istoriografskiћ spoznaja drugih autora.

Ono sto је autora poпukalo na istrazivanje historije bosanskol1crcegovackog sta­novпistva, cega је Iezultat djelo namijenjeno eviopskoj javnosti, jeste kako i sam u predgovoru kaze, slaЬo poznavanje historije i kultшe naroda Воsпе i Hercegovine uprkos пјеnој geografskoj blizini srednjoj i zapadnoj Evropi. S toga је smatrao ne-

361

Prikazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

ophodnim ujediniti оЬа ova aspekta u jednom radu, dajuci tako doprinos boljem ra­zumijevanju ove zemlje ј пјеnЉ naroda.

Podijeljena u sest poglavlja knjjga nastojj objasnitj feпomen <<nasilja» па ovi.m prostorjma, prilazeci sa vise aspekata оvош ргоЫеmu. Isticuci pri tome, da onaj ko pokusa slijediti pitaпje sustjne nasilja ј definirati pojam nasilja, uvidjet се veoma brzo kompleksnost ovog fепошеnа. .

U ovoj knjjzi Maгkus Koller povijest Bosne promatra u koпtekstu politicke i ad­ministrativne strukture Osmaпskog caгstva. U uvodпom dijelu оп postavlja pitanje <<sta drzava smatra nasiljem?», isticuci prj tоше da se osmanski ideal drustvenog i politickog uredenja sve do sredine XVIII stoljeca baziгao па istocпoj drzavnoj koп­cepClJl.

U pгvom poglavlje pod naslovom «Cmogorska hajducija u XVПI stoljecu» au­tш se bavi pitaпjem teritшije Bosaпskog ejaleta koju u ovo vrjjeme napadaju hajduci sa cmogorske teritorjje posvecujuci posebnu pazпju kulturпoћistoгijskim ј ekoпom­skiш motivima cmogorske hajduCije.

Autor sшatra da se u pristupu ovoj proЫematici тога voditi гacuna posebno о socijalпo-ekoпomskom polozaju seljastva u Bosaпskom cjaletu. S toga u drugom poglavlju govori о drustveпoj ј socjjalnoj pozadini hajduCije, te ulozi lokalпih veli­kasa ajana, jaпjicara ( ... )па desavanja toga vremena kao i пасiпu naoruzavanja haj­dиka.

Korupcija kao kategorija nasilja u prijelomnom razdoЫju takoder је tema ovog гаdа.

Potencijalaп uzrok пasilju autor vidi i u siroшastvu, sto је pl'cdmet razmatraпja treceg poglavlja navedeпog djela.

Markus Kolleг, izmedu ostalog, zakljucuje da su hladne i duge zime dovele и pitanje ukupnu poljoprivredno-stocarsku proizvodnju па ovim prostorima. Takva sj­tuacija пiје пaisla па razшnijevaпje osmaнske administracije, а posebno kod uЬira­ca poreza sto је dovodilo do sukoba. Takva situacija imala је za posljedicu emigra­ciju stanovпistva. Sve akcije vezaпe za emigraciju Ьile su, prema autorovoш mislje­пju, u uskoj vezj sa socijalno-ekonoшskim proЫemima cjelokupnog stanovnistva и Bosni i Hercegovjni.

Predmet Kollerovog djela u petom poglavlju su mjere koje је osmanska dl·za­va poduziшala protjv nasjlja u cilju obezbjedivanja sigumostj i staЫlizacije Bosan­skog ejaleta.

U sestom poglavlju Markus Koller pokusava dati stгuktuгalnu analizu nasilja, kroz ројеdiпаспе drustveпe procese koji sи se odvjjali prije i za vrijeme пasilja ili su Ыli и иskoj vezi s tim. Autor istice dva оsпоvпа рјtапја koja se пalaze u sl'edjstu ove proЫematike. Pl"venstveno је potrebпo analiziratj dгustveпe procese па primjerima

362

Pn"kazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., stг. 341-450.

trajanja пemira и periodи od 1747. do 1757. godiпe izmedи nosilaca i иcesпika ovih иstanaka. Na krajи se postavlja pitanje sta se и bosanskorn drustvи, pored ekonom­skog i politickog razvoja, odigrava «iza kulise», ра se nasilje izrazeno protiv dl'Zзve otvoreno шaпifestira i па pocetkи nailazi па podrskи sirokih slojeva drustva.

Aпaliza postojecih oЫika nasilja и Bosni tokom XVIII stoljeca иsrnjerila је fo­kиs na drustvo koje se nalazi и prelomnoj fazi. Prijelazni period od raпog novog doba, prerna Kollerovoj podjeli, do potpиno razvijenog novog doba иticao је па svi­jest ljиdi. Porazi osmanske vojske protiv ruskih i habsbиrskih trupa proиzrokovali sи kod bosanskih Mиslimana porast nepovjerenja prema centralnoj vlasti i sиltапи. Nesposobпost osmanskih vlasti da obezbijede иnиtrasnjи sigumost, te jacanje lokal­nih velikasa kao sto је Mehmed-pasa Bиsatlija, doveli sи do dezorijentacije пaroda. Ovi poceci i dalje zaostravanje krizc legitirniteta osmaпske dizave и Bosпi pripre­mili sи, pierna rnisljenjи aиtora, pogodno tlo za ројаvи licпosti рориt Hиsein-kape­tana Gradascevica tridesetih godina XIX stoljeca, ciji је cilj bila aиtonomija Bosne иnиtar Osmanskog carstva. Takoder postepeпo zaostravanje konfesionalnЉ sиprot­nosti и Bosni irnalo је svoje korijeпe vec krajem XVIII stoljeca. Ugrozenost gt·ani­ca Bosne od krscanskih drtava izazvala је kod rnиslimaпskog пaroda pitaпje bиdиc­nosti i egzistencije.

Na podruCijima koja su granicila sa cmogorskom teritorijom postojala је иgro­zeпost ljиdi i njihove imovine od ceta koje sи iz Сте GOI·e stalno иpadale и Bosnu.

U «jиgoslovenskoj« historiografiji, kako је Koller naziva i srpskoj nacionalnoj historiografiji ovo se «cetovanje« cesto poistovjecivalo sa borbom protiv osmanskil1 vlasti. Medиtim, aиtor istice da izvori о ovim dogadajima pokazujи sasvim drugu sli­kи. Uzroci koji proizilaze iz pravila i vrijednosnog sistemajedпe plemenske struktu­гe rasclanjиjи drustvo, cijaje sиstiпska karaktel'istika patrijarhalпo uredenje i religi­ozni nacin zivota. U takvom drustvи, za covjeka koji se ne odrice centralnog poloza­ja и familiji i drustvи, пајvеси vrijednost predstavljaju cast i jиnastvo.

Zakljucna autorova misao glasi da sи lokalni janjicari bili пosioci pokreta, koji­ma sи se prikUиcili siroki slojevi stanovnistva. Ovi pokreti nisи usmjerili svoje djc­lovanje protiv osrnanske drzave vec је to Ьila posebna reakcija па lokalпom пivou protiv zloиpotrebe vlasti od stt·ane pojedinih osmanskiћ slиzbeпika.

Aиtor istice nadи da се Bosna i Hercegovina s obziroш na tradicijи i specific­nost svoga drustva, pooovo biti јеdпа zemlj а и kojoj ljиdi razliCitog etnickog porije­kla i razlicite koпfesionalnc pripadnosti zive и miru.

Pokusaj historiografske rekoпstrukcije stanja и Bosni pod оsшапskош vlascu u drugoj polovini XVIII stoljeca i specificnosti tretirane proЫcmatike и njoj potrebno Ьi Ьilo prevesti па bosanski jezik da Ьi Ьila dostupna nasoj javnosti. А mi Ьismo, uz potpuno иvazavanje sviћ, bili bolje иpoznati sa trenиtпim tokovima evropske histo-

363

Pr·ikazi Prilozi, 34, Sarajevo, 2005., str. 341-450.

riografije и kojoj nasa drfuva Bosna i Hercegovina zaиzima znacajno mjesto. А po­sebno је od naseg interesa i to kako se и njoj inerpretira historija nase drzave. •

Almira Memic

............................................................................................................................................................................................

Bosna i Hercegovina и Uspomenama Leona Bilinskog. Sarajevo: lnstitut za istoriju, 2004., str. 112

Carski dvш, politicki ljиdi i njihovi zvaпicni stavovi, tajne, samo poпekad otkri­vane misli, komplikovaп drzavni sistem i пjegovo funkcioпiraпje, diplomatske ig1:e iza kиlisa, iпtrige medи politicarima и vrhи Aиstro-Ugarske moвarhUe, dиalizaш i sve njegove popratпe pojave, te па krajи zemlja Bosna i njeni politicki predstavпi­ci sи teme koje interesirajи иglednog politicara i jedno vl"ijeшe najodgovomiju оsо­Ьи о pitanjiшa Bosne i Hercegoviпe, Lеопа Biliпskog. Lеоп Biliпski (rodeп и Zale­szczyki/Galicija 1846, шшо и Веси 1923) је bio redovпi profesor politicke ekono­mije па Uпiverzitetu и Lavovu, rektor istog Uпiverziteta, dгzavпi ministar za Gali­ciju, austrijski шinistar fiпaпsija и dva шandata i, ono zbog cega је za historijи Bo­sne i Hercegoviпe posebno vazan, zajednicki miпistar finansija (20. П 1912.- 07. П 1915), и cijoj ingerenciji је, kako је pozпato, bila Bosna i Hercegovina skoro svo vl"ijeme dokje Ьila sastavniш dijeloш Aиstro-Ugarske monarhije. Vrijeme njegove иprave nad Воsпош i He1·cegoviпomje Ьilo moZda najnezahvalпije za upravи, kako na spoljпopolitickom рlапи tako i па planu unutrasпjih previranja u Bosni i Hercego­vini, kao i previraпja и austroиgarskoj politici prema Bosni i Hercegovini. То је vri­jeme kada na racиn vojniћ slabe civilne fuпkcije и Monarl1iji, ра tako i funkcija za­jednickog miпistгa finansija.

Zahvaljujиci naporiшa Instituta za istorijи и Sarajevи dio zapazaпja Lеопа Bi­linskog postao је dostupan nasoj пaucnoj i siroj javnosti. ОЬiшоm nevelika, ali svo­jiш sadrfujem veoma vrijedna knjiga је dio Uspomena L. Biliпskog koje sи pod na­slovom "Wspomnienia i dokumenty - ТОМ I 1864-1914., objavljene и Warszavi 1924. godiпe. Vafuo је napomenuti da је ovo, kako пaglasava Husnija Kaшberovic u Predgovo1'u, prva knjiga iz tek pokreпиte edicije и kojoj се se objavljiviti шemo­ari, dnevnici, иspomene i pиtopisi znacajпih licnosti bez obzira па vrijeшe njihovog djelovanja. On s pravom istice da sи to historijski izvori koji otkrivajи skrivene po­jave u histol'iji.

364