Prikazi, osvrti, pюmocije Prilozi, 30, Sarajevo. 2001., str. 217-381

Zbornik је zaЬiljezio i proшocije dYa dнtga zborпika. Drugi svjetski 1щ _

50 godina kasnije, rezultat је skвpa odr:Zaпog pod istim imetюm 20.-22. sep­tembra 1995. godine u Podgorici, u organizaciji Crnogorske akademije nauka i umjetnosti i Sгpske akademije пauka i umjetnosti, а povodom obiljezavanja pe­desetogodisnjice zavrsetka Dгugog svjetskog rata, u kojem је objavljeno 99 sa­opstenja.

Promocija Zbornika radova /z istorije Воsпе i Hercegovine, br. 1 nije, nazalost, zaЬiljezeпa, mada је u sadrzaju najavljena.

Sadr:Zaj zborпika obuhvata jos, uz uyodne пароmепе, otvaranje kongresa sa pozdravпim rijecima i telegramima, sadrzaj rada prve i druge plenarne sjed­nice, te radoye sve tri sekcije , rezoluciju i zavrsпu rijec, te i adresar ucesпika kongresa.

Energija utrosena па izradi saopstenja, pojedinih referata i ovog Zbomika poticajnaje za sYakog istoricara, zasluzuje пjegovu paznjtt i пivelise ignoranciju.

Sonja Dujmoviё

Historians oftlze Futuгe: Workslzop 13-19. Marclz 2000, University Col­lege London, School of Slavonic and East European Studies, Centt·e for South-East European Studies, London'"

Nije tacna pretpostavka da upotreba termi11a pod1·azumijeva i пjegovo potpuno pozпavanje. Pogotovo, ukoliko је taj teпniп uvrUezen, gotovo pomodan u odredenom trenutktt. Pozitivna strana је ta, sto vokacijom i profesionalnom etikom odlikovaпi istoricari uvijek naпovo pokusavajtt da definisu odredeni po­jam. U ovom slucaju rijec је о Jugoistocnoj Evropi. Politizacijom i ratom in­tonirani prostor ponovno је, i to лaglaseno, u ceпtru раzпје strucпjaka svih pro­fila. Istoricari, pozvani ро ko zna koji put da naukom osnaze odredene politicke pretpostavke i smjemice, opet лemaju pravi odgovor koji Ьi zadovoljio javnost. Ali, i ne odustajн, bez obzira sto nema definitivnog stava о tome sta је Jugois­tocпa Evropa i koji su to kriteriji koji Ьi zadovoUili vec sve dosada ponudene zahtjeve pri defiпisanju ovog prostora. Јеdап od najcescih kriterija ideпtifikacije .Jugoistoeпe Evrope је nјепо posmatraпje kao regioпalпe jedinice u relaciji sa Zapadпom Evropom. Vrijeme i dogadaji ocito pokazнju da pristalice ove tezc dнboko osjeeaju пedostatke svoje postavke, te da se, ignorisuci cjeliпu evrop­skog prostora, njegove zajednicke odlike i unutrasnje veze, jos uvijek bore sa pokusajima cta porektш zajedпistvo prostor~, u Ьiti sire i ctubUe, пеgо sto to zele pгizпati.

* l ' radu је korist.:n izvje~ta.i orgar1i.~:ator:1 !CSEF.S). uruc.:r. Britartskom Savjetu

278

Prikazi, osvni, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

U sklopu pobudenog interesa za ovaj prostor i debata koje se vode па svim nivojma, u Londonu је jzmedu 14. i 17. шarta ove godine Ceпtre for South-East European Studies (CSEES) pri The School of Slavonic and East European Studies, Universituy College London organizovao seriju okruglih stolova za istorjcare jz Jugoistocпe Еvюре, fiпansiraпjh od strane Brjtaпskog Savjeta. Orgaвizacija okruglil1 stolovaje Ьila iпspirjsaпa ubjedeпjem da jstorija i istorijska profesija igra ceпtralпu ulogu u politici i ideologiji Jugoistocne Ev­rope i da је vrlo vazno da istoricari Jugoistocпe Evrope zajedпo sa kolegama sa Zapada oct1aju proЫeme i razmjene iskustva. Dakle, ciljeve ovog okup1janja orgaпizator је definisao na sljedeci пacin:

- da se podstakne razшjena ideja medu kljucпim clanovima nove gen­eracije istoricara u Jugoistocnoj Evropi, kako medн пjima, tako i sa njilюvim kolegama sa Zapada u vjeri da Ы ovaj dijalog, uz napredovanje uzajamnog ra­zшnjevaпja, mogao pridoпijeti naporima da se osigura mirпa buducnost u re­gionu;

- da se olaksa otvoreпa diskusija oko kljucпil1 stajalista u istoriografskoj prodнkciji u regiorщ u cilju da se prevazidu skuceпe definicije "prihvatljive" istorije;

- da oћrabri slobodnu razmjenu pogleda ucesnika oko istгazivackih me­toda i prakse poducavaпja;

- takode, dijalog Ы ukljucivao i sljedeca pitaпja: kako ocrtati okvire u ko­jima Ы jstorjja Ыlа рјsапа i promisljaпa u Jugoistocпoj Evropi; kako akademska istorija otvara javne debate i kakva је јаvпа uloga istorjcara u drustvu; u kojoj mjeri је zajednicka jstorija u regioпu moguca ј koliko zeljena; te, u kojoj mjeri jstoricari Jugoistocne Evrope nu<.ie паzпасепе proЫeme i rjesenja Zapadnoj Evropi, а i svojoj sгedini.

Pozvaвi i stalno prisutni su Ыli istorjcari jz АIЬапјје, Bosne ј Hercego­vine, Bugarske, Grcke, Hrvatske, Jugoslavije, ukljucujuci Kosovo, Makedoпjje, Rumuпije, а posjeciva\j su okrugle stolove studeпti sa CSEES-a ј drugih britaп­skill univerzjteta, kao i jstrazivaci i postdiplomci iz regiona, koji trenutno rade u Brjtanjji. Sve u svemu, oko 40 istoгjcara је uzelo ucesce u radu tokom sedmice. Sarolikost proЫematike i perioda istorije kojom se bave, kao i mjesavina dоЫ i profesionalnog statusa, kao i ustaпova u kojjma rade su Ыli preduslovi da uces­nici lakse poпnde perspektive rjeseпja ропudепјћ sporпiћ рјtапја.

ProЫematikaje fokusjrana oko cetjri sjroke tешс:

1. Institucjonali okviri rada па istoriji;

2. Prostoгi za debate: istorija u javnoj sferi;

З. Zaje<.inicka istorjja н regionu?

4. Sjrc isto1·iografske debute.

279

Prikazi. osvrti. promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

Кгај sedшice је Ьiо rezervisan za jednodnevnu konferenciju, nazvanu: Post-Kosovski Balkaп: perspektive poшirenja, u orgaпizaciji Dејапа f)okica i Stephanie Schwandner-Sieveres sa CSEES-a.

U ok,,iru prvog dana rada ucesnici Slt pozvaпi da upoznaju prisutпe sa uslovima •·ada u svojoj sredini, te је ovako siroko postavljena diskusija ponudila razumjevanje onoga kako institucionalni kontekst formira ono sto nazivamo istorijoш Jugoistocne Evrope, kako ta infrastruktura discipline пudi pojedincu istoricaru izbor u odabiru svoga rada, razlike u istrazivacnoш radu i poducavaпju, te pritisciшa koji deteпninisu rad istoricara. Izшedu ostalog, ucesllici su пaglasili cesto koпzervativni institucioпalni okvir tl kош rade, а koji ograпicava шogucnosti za mlade istt-azivace.

Jedan od proЬJema se pojavljuje i generacijski, profesionalni sukob ро pitaпju metodologije rada, izbora tema, пacina i stila prezeпtacije izvrsenog istrazivaпja. Zatvorenost kruga, пepromjenjiva politika i шentalitet stare geпeracije su jos uvijek prisutпi, te onemogucavaju napredovaпje mladih istrazivaca. Uz пedovoljno uvazavaпje njilюvog rada i bez fiпaпsijske podrske, шlada generacija vrlo brzo napusta паuспi rad, јег gubi motivaciju za ovu discipliпu. Uz to, istrazivaci su cesto prinudeпi da svoj program rada prilagodavaju ili postojecim politickiш potrebama ili potrebaшa stranih organizacija koji podupiru istrazivacki rad, s tim, da је ta podrska uvijek kratkoгocna i vгlo cesto van okvira akademskog, oficijelnog programa. Jos је

dodatпo oteZa.vajuce, sto ukljucivanjeш u rad nevladini\1 organizacija, istrazivaci gube podrsku oficijelnog profesionalnog "kora".

Vec oteZa.nu koшuпikacUu па svim poljima dodatno opterecuju i jezicki "sukobi" u regionu.

Drugi okrugli sto se ticao odпosa izmedu akademske istorije i dпevne politike. Zbog prirode politike, narocito zbog specificnog karaktera politicke sfeгe u Jugoistocпoj Evropi tokom ovog stoljeca, istoricari su igrali ceпtralnu ulogu u politickim debatama u regionu. Ali teпzije izmedu akademske javnostj i poJjtjcara Ьi se mogle posmatrati kao problem u kome se nalaze svi istorjcari, ша gdje radili. Diskusija se koпceпtrisala па skolske udZЬenike kao mjesto gdje se Sltkobljavaju sve razlicitosti zaiпteresovanЉ, od istorjcara, politjcara, dгZave i •·odjtelja do uceпjka, kao ј па mogucпosti da se eliminjsu vec ostla:leпj

пacionalпi stereotipi, te ol1rabri kriticka analiza ј uvedu nove teme.

Mediji, popularпa sjecanja i svjedocenja, lпtemet, bave se prosloscu, пarocito опiш sporлiш i koпtraverzпitп рјtапјiша, te је ovo javno "pravljeпje" istorije vrlo cesto poligon za politicke sukobe. Postoji generalno stanoviste da istoricaг iша javпu odgovorпost u sviш visoko politiziranim okruzeпjiшa i insistira na ш·gumentima i profesionalniш standat·dima nasuprot izazovu jasnih i jedпostavnill odgovora шedija, i to је cinjeвica, da autoritet istoricara u javпim izjavaшa о pt·oslosti nije uvijek bez izazova. S jedne stгane nizak nivo

280

Prikazi, osvni, promocije Prilozi. 30, Sarajevo, 2001 .• str. 217-381

profesionalnih standarda diskredituje ideju о objektivnosti, а- sa druge stt·ane akadeшsko insistiranje na kompleksnosti ostavlja otvoren prostor za demagogiju. politizirane novinare i amatere.

Ocito је da politika i politicari uvijek imaju jasna rjesenja i jasan jezik, prihvatljiviji i prijeшCiviji za javnost, пasuprot istoricarima cija nedoreceнost i retorika ubija njen interes.

Atmosfera proslog sistema, oiпi se da је opstala u jedпom od vaznijih segmenata discipline, u (!1e)postojanju· kulture dijaloga. Pod ideoloskim p,·jtiscima i optereceпi lokalizmom i konzervativnom svijescu, i strнcпi krugovi jos uvijek nemaju svijesti о potrebi za otvorenim forumom i prednostima koje оп prui.a.

Ucesпici su dozvolili mogucпost da se istorija u regionu vrlo cesto pisala u cilju komproшitovanja drugЉ istoricara. Mada је uoceno, da је i u Ыiskoj proslosti postojala potreba za diskusijom medu istoricarirna, i to u sшislu razvijanja kulture debate.

Као posebпi gosti ovog okruglog stola pojavila su se tri ovazena profesora (Richard Clogg - Oxford, Richaгd Crampton - Oxford, Mark Wheeler- Derby) sa svojim predavanjima.

Treci okrugli sto .ie fokusirao proЫern zajedпicke istorije regiona. Pitanja о kojima se diskutovalo su sljedeca: ko .zeli zajedпiёku is·ijL 1, osim medu11arodnil1 tijela za podrsku nauci; sta se rnisli da bi se tirne doЬilo; koje Ьi to bile teme i metodologije s kojima Ьi se to moglo uradiЩ da li Ьi to Ьilo usl< i1i rezultat politickog pornirenja i tolerancije; da li Ьi Ьilo sl1vaceпo kao protivteZз ili korektiv za net1skladene nacionalne istorije; da li Ьi se regionalпa istorija mogla pisati sarno uz savladavanje politickiћ koнflikta i da li је to pozeljпo; da li bi se specificnostirna i тazlikama priЫizili putem komparativпog rada na zajednickirn teшama. Ucesпici okruglog stola su Ьili spremni trn• о- на bacanje svjetla на neka od postavljenih pitanja sa kojim su suoceni. Oni su se vise slozili oko toga da postoje jos uvijek cme rupe u istoriografiji, koje su primame za rjesavanje i oko potrebe da se provedu bazicna istrazivanja па citavoj seriji spomih pitanja.

Potreba organizatora da opipa pu\s ucesnika i uvidi kolicinu sprernnosti za zajedпicki t-ad пaisao је izgleda па zid zbunjenosti, u prilici kada se treba iskazati stepeп пешосi pri djelovaпju Lt vlastitoj srediпi svakog istoricara, ра Ыо оп predavac ili istrazivaё. Spremnost prisutпill za zajedпicki rad nije Ыlа sporva. ali пavedeпi pгiшjeri kako se radi u drzavaшa ovog regiona ukidaju svaki eпtuzijazaш: svi susjedпi пarodi su пeprijateUi (а пajveci Turska, sto је u sali navederю kao zajednicko svima. te da se и tom sшislu шоzе uspostaviti sar·adnja); naгod doticпe drzave је irnao drzavLJ i dok tog naroda u O\'Orn regioпu пiје ni Ыlо; пacionalпil1 manjiпa gotovo da i пеша; graпicne teritorije susjeda nisu u stvari нjilюve, vec doticпe dгi.ave; islaш se prizпaje sшno kao arapski, ali

281

Prikazi, osvJti. pюmocije _. Prilozi, 30, Sarajevo. 2001 .. str. 217-381 ~---"-----------

11е i пaroda u vlastitoj drzavi; mjeпjanje istorijskih fakata na racuл susjedn'h drzava; produkcija literature u kojoj se velica vlastita dr.lava i narod; etc. ~ svakom slucajи slika drugiћ је uvijek losa. lzlaz pojedini istoricari traze saradnji sa partnerima van regiona, u koristenju liteгature sa Zapada, sto ј~ izazvalo razocareпje kod organizatora.

Na cetvrtom okruglom stolu vodeпa је siroka diskusija о istoriografiji teoriji i istorijskim metodama i politici i istoriji и prehtodnom periodu. Nekolik~ ucesвika navelo је вastojanja da se nadu пасiпi stajaJjsta о jstoriji, koji bi preva­zisli dr:Zavпo-politjcke jJi вacionalne okvire (mikro-istorUa i socjjalнa istorija· saradnja izmedu istorije ј antropologjje; teme о istoriji zела, mjgracijama' socijalnim pokretima, zakonu, metode korjstene u komparativnim projektjщa: mnogobrojпa krseпja jstog problema ... ) Osim ovih ponudeпa sн za razmisljanje i pitanja obrazovanja, vojske uopste, strнkture balkanskih drustava, etc ....

Trazenje utocjsta и temama koje Ьi se mogle nazvati margjпalпjm rnoglo Ьi se krjtikovatj kao teznja za jzbjegavanjem politjke ј koпfrontjrajucih spornih pitanja koja djele пе samo istoricare vec i пarode, ра i drzave - ј tн trcba пaglasiti da је privrzenost modemjm jstoriografskjш treпdovjma naglaseno kod zapadniћ stjlista cija razmisljanja ne odrazavaju realпosti Jugoistocne Evrope. Ali i takva stajalista mogu Ьiti branjena u smislu da njsu neophodno trivijalna ili bezпacajna, а takode koriste analiticke kategorije koje defiпise istшija. Oni takode pronalaze nove crne rире, dovode ih и fokиs interesa i pomazи da sc redefinisu, yjse gradeci nove modele ј metode, пеgо sto odbacuju stare.

Ucesпici su i dalje naglasavali upJjv politike па profesiju u regjonн, а potr·ebu za njeпom пezavisnoscи; о manipulacijama u profesiji, nepostojar~u javnih debata, о potreЬi za istorjjskшn distancom, crnim rupama u istoriografiji i mпogim drugjm proЬiemima sa kojim se susrecu и svojoj sredini.

Zakljucak organjzatora је da се istorjcari иvijek Ьiti Ьliski mogucnostima za eksperjmentisanje sa novim metodama i r·azlicitim tipovjma istorije; velika otvorenost drugim discipljnama ј teoretski i шetodoloski је stinшlans koji oni podr:Zavajи; potreba da se izgradi kultura debate posebno је izrazena пaspratn posesjvnosti ili otporи novom. Sve ove stvari sи jedпako potrebne za one koji sc bave istorijom Jugoistocпe Evrope, ali one пе mogu Ьiti dovoljпe bez obavezivanja da се se konfroпtirati sa koпtraverzniш i bolniш spomiш pitanjima u proslosti ј sadasnjostj regiona. Uocetю је da istoriografski pluralizam nije dovoljan sam ро seЬi. Prihvatanje korisnoga iz iskustva drugih ј nove jnicijative sи паznасепе, kao i zajednjcko stajaliste da Ьi se шпоgо toga i шoglo i trebalo иCiпiti, а u cilju otvaraпja prostora za medusobnu komиnikaciju. Као primjer је пavedeno Udrнzeпje za drustvenи istorijи iz Beograda (Association for Social Histш·y, '"'"vw.udi.yu.org), pod okriljem prof'. Апd1·еја Mitrovica.

Као pozitivne stпше okrиglill stolova orgaпjzator је пaznacio stimulati\'Пe dcb;:tte i slobodпu t·azmjenu pog\eda ј inforпшcija, ali је Ьilo i drugil1.

282

prikazi. osvrti, promocije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

PrUe svega to је bila sansa da se uspostave licni koпtakti kolega koji rade па slicпiш oЫastiшa. То је, tюstaloш, vazan dio svake шedunarodпe konferen­cije, ali su se ucesnjcj slozili da је шogucпost uspostave шreze specijalпo vri­jedan aspekt ovog dogadaja јег је prisutan nedostatak iпfrastrukture koja Ьi po­duprla koшuпikaciju medu istoricarima koji rade u Jugoistocnoj Evropi. Da li zbog пedostatka slicпЉ sastanaka iJj jezickih barUeгa ili zЬog oficijelni11 barijera podigпutill izшedu drzava u konfliktu, istoricari ovog regioпa su imali teskoca oko doЬi\1ar1ja iпfoпnacija о tokovima u struci u susjedпiш drzavama ј vrlo cesto su Ьili obavjesteniji о zapadnoj istoriografiji ili preko пје sazпava\i о desavan­jima u svom okruzeпju. Ovi okrugli stolovi CSEES-a su Ьili i saпsa za susret kolega н kojem su raspravljani zajedпicki proЫemi i iпteresj ј јzшје11јепе jnfor­macije u пeformalnoj i neutralпoj atmosferi. Profesionalпa komunikacija је pre­vagпula nad politickim i пacionalпim stajalistima. VзZпо је пapomeпuti da su statusпe pozicije Ьile пeutralizovaпe zeljom za odгZaпjem siroke diskusije.

Poпudeпi su i prijedlozi za uпаргеdепје koпшnikacije medu istoricarima Jugoistocпe Evrope па posljedпjoj sesiji, ali ропudепа su i tгi konkretпa prijed­loga:

1. Mogucпosti za koшuпikaciju, vec ponudeпe preko Interпeta Ьi trebalo iskoristiti, u cilju kreiraпja jedпog elektonskog casopisa u kojem Ьi se otvorio prostor za abstrakte пovih, puЬJikovaвiћ istrazivaпja, па engleskom jeziku. Pri­jedlog је podrzan, ali to zahtjeva pi"oпalazeпje fiпansijske potpore, kao i ап­gаzшап па izradi rasporeda ucesпika. U kratkom vremeпu, procirkt1lisati се e­шail, а iпformacija о tome се se moci doЬiti па CSEES web straпici (http:// www.ssees.ac.uk)

2. lskoristeпje predrюsti elektroпske mreze zavisi u nајшапјu ruku od miпimuma licпih koпtakata. Okupljeпa grupa је predlozila da se sastaпci, kao ovaj, redovпo odrzavaju, пюzdа kao baza za novu asocijaciju istoricara iz Jugo­istocпe Evrope, sa ciljem da se poпudi пovi prostor za akademske debate i za koпfroпtaciju oko пekih spornih pitaпja u istoriografiji. CSEES i partпeri u re­gioнu Ьi trazili fiпaпsijsku podrsku za buduca takva desavanja, sa prijedlogom da se sljedeci odгZi u regioпu, te da Ьi tematski Ьiо uzi, fokusiraп па odredeпi, specificпi proЫem.

З. Personalпi koпtakti bi se iskoristili u svrhu razmjeпe iskustava pri praksi predavaJ1ja, saciпjavaпja skolskill plaпova i prog•-ama, te uпapredivaпja udzbeпika. Novj naciпi koristeпja finansija Ьi dobrodosli, јег su postojece promjene u regioпu uglavпom doпije\e restrikciju.

Zahvaljujш::i savrseпoj orgat1izaciji, za koju so пajvise zaslu:lni predavaci sa CSEES-a Wendy Brace\ve\1, Peter Siani-Davies, Celia Hawkeswoгth, Alex Drace-Ft'ancis, kao i drнgi пepomeпuti, ucestJicima је omoguceпo вроzваvанје

283

Prikazi, osvrti, pronюcije Prilozi, 30, Sarajevo, 2001., str. 217-381

sa programima fiпaпsiranja, posjecivanje Britanskoj ЬiЫioteci (TI1e British Li­brary), prisustvovanje "predavanjima" na postdiplomskim studijima na CSEES­u, kao ј upoznavaпje sa drugim sadrzajjma Lопdопа, te s tom neocekivaпorn пeformalпoscu i rusenje stereotipa о 111adnim Britanciшa.

Uspostavljanje kontakta sa kolegama iz regiona i sa Zapada. razmjena jn. foпnacija, te videnje orgaпizacije skupa, uzorпo је ј neprocjeпjivo iskustvo i podsticaj, ako nj tt cemu, onda u spozпajj da strukom odredeni, vrlo cesto пe­sl1vaceпi, nejasni, ра i dosadпi javnosti i drustviшa iz kojii1 dolaze, istoricari su oCigledno razumljivi i Ыiski jedпi drugiшa, bez obzira па шnogostruke granice koje ih dijele.

Sonja Dujnюvic

Casopis za suvremenu povijest 33, br. Ј, Zagreb 2001., str. 282.

Za duze od tri decenije izlazeпja {prvi broj se pojavio 1969.) Casopis ::а suvremenu povijest u Zagrebu se nametnuo kao nezaoЬilazna historiografska puЬlikacija u Hrvatskoj, па cijim stranicaшa, uz brojne afiпnirane i1istoricare, ostre pera шladi hrvatski (i ne samo lн-vatski) povjesnicari. Izdavac casopisa је Hrvatski jnstitиt za povijest (Ьivsi Institut za l1istorijи radnickoga pokreta) koji је danas sa preko 40 zпanst\reпika zasigunю пajznacajnija 11istoriografska institиcija u RepuЫici Hrvatskoj. Premda suoceп sa пizom proЫema, sa kojima se i inace suocavaju slicne institucUe, i izlozen brojпim izazovima, kojima se ponekad i sam tesko uspijeva odl1rvati, ovaj је lnstitиt, okupljajuci mlade historicare, koji se u 11istoriografskoj znanosti afirmiraju kroz 1·aznovrsпu

izdavacku djelatnost Instituta, zasigurno ponajvise doprinio, i jos uvijek doprinosi, afirmaciji historijske znanosti и ovoj zemlji. Premda na tom putu afirmacije znanosti postoji niz prepreka i slatkorjecivjh zamki и koje је lal!ko upasti, Institut је na stranicama Casopisa za suvremenu povijest otvarao prostor za iskazivanje razlicitih zвaвstvenih pogleda, te је stoga veoma cesto Ьiо ispunjen poleшikama. Uredпistvo casopisa, koga cine ne samo historicari sa lnstitиta, nego i profesori sa Odsjeka za povijest Filozofskoga fakulteta (а ove se dvije institиcije u historiografskim krugovima, ali i opcenito u Iн·vatskoj

javnosti, sve cesce smatrajи konkиreпtskim i cak sиprotstavljeпim) иspijeva odrzati casopis na zavidnoj znanstvenoj razini, ali i diпamikи izlazenja koja је па пasim prostorima za zпaпstvene casopise tesko zamisliva (casopis izlazi tri puta godisnje). Zamjetno је, ipak, da se и casopisu moze procitati ograda kako "Uгednistvo ne odgovara za navode i gledista iznesena и pojedinim prilozima", sto је sашо dokaz otvoreвosti i jedпoga usшjereпja ka kritickome sagledavanju povUesnih zЫvanja.

284