30динарашаБац, 10.новемБар 2011. Година V Број 202-203

Стр. 12

Бицикломдо Јадранаи назад

ШаПчаниниван КнЕжЕвићначиниО ПравиПОдвиг

Стр. 20“Оскар”у Шапцу

Стр. 12

Председник Србије Борис Тадић посетио Шабац

Шабац је град изузетнихразвојних потенцијала

Стр. 5

ШШааппччааннккаа ннааккррооввуу ЕЕввррооппее

Оливера Качаревић:

Стр. 13

др мирко нАгл, професор шАбАчке гимнАзије

АкцијА месне зАједнице “доњи шор”

Стр. 7

Први доктор Методике

наставе физике у

Србији!

Тркалиште моје игралиште

2 www. podrinske.com 10.новембар 2011.заБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

Лични СТав: ХаниБаЛ КОвач

Чули сте већ, тј. знате, за ову

фрку у Ковиљачкој Бањи са ази-

лантима. Тамошњи мештани се

побунили јер држава наша све

обесправљене странце из аф-

рике и азије угурава и то баш у

туристичку нам Ковиљачку

Бању где наши Срби одлазе да

се лече када нпр., добију окич-

мењавање кичме. Стварно нема

никаквог резона да се цео про-

блем лагерисања азиланата све-

де по кичмама мештана нама

тако блиске и драге бање....Ко-

виљачке. јесте без везе, туриста

има пуно и мештанима су и

они преко

главе ал ба-

рем остав-

љају неку

кинту. од

ових азила-

ната који су

се нахвата-

ли из целог

света, ни-

какве кори-

сти, по цео

дан само

седе и блеје

у оном ле-

пом парку у

бањи и уме-

сто нагоми-

ланих сек-

с у а л н и х

фрустрација да мало изонанишу

, они силују туристкиње. меш-

тани су, дакле, са правом по-

дигли фрку против државе која

у њиховој бањи нагомилава ази-

ланте, као да нема других места

и забити по Србији.

једино ми није јасно зашто

мештани Ковиљачке бање зло-

употребљавају децу у дневно

политичке сврхе и преко њих

покушавају да реше горући про-

блем. родитељи школске деце у

бањи крај Лознице, су забрани-

ли својим клинцима да похађају

редовну наставу убеђени да је то

једини и најбољи пут да се

реше азиланашта и поново по-

врате на далеко познат тури-

стички мир. е, овако, драги

моји из Ковиљачке Бање јесте

имате проблем са азилантима,

али срем вас било што мало-

летну децу злоупотребљавате

за решење ваших оправданих

проблема.

У шапцу, пак, имамо све

више Кинеза трговаца који мир-

но раде тргујући и препро-

дајући нам разне ситнице за буд

зашто. ми са Кинезима немамо

проблем, они су тихи, мирни,

раде свој посао, а ми купујемо

код њих за мале паре. Сви за-

довољни! ево, неки дан и ја ку-

пих чарапе неке у Кинеској

робној кући и оно што ми је за-

пало за око, на први поглед, не

добих фискални рачун. Погле-

дам муштерије иза мене, ни

они нису до-

били фис-

кални рачун,

иако је фис-

кална каса

врло уочљи-

ва и назочна!

нисам био

ленај отишао

сам у обила-

зак других

к и н е с к и х

продавница

и куповао

гл у п о с т и .

нико у кине-

ским радња-

ма ми није

дао фискал-

ни рачун. Уз

пут сам фотографисао ,, алпи-

нисте" на старој робној кући

који су спектакуларно намеш-

тали велику рекламу за Кинес-

ку робну кућу.

дакле, хоћу да питам, зашто

држава, инспекције гледају кроз

прсте Кинезима и зашто за њих

не важе исти закони као и за

нас. Зашто се кинески трговци

толико фаворизују и зашто се

наши кажњавају ако не отку-

цају фискални рачун? Пла-

шим се да ће оваква политика,

гледања кроз прсте Кинезима,

разних инспекција довести до

буне грађана шапца и де-

монстрација против странаца

сличне онима у Ковиљачкој

Бањи. испашће да су Срби,

шапчани шовинисти, нацисти,

зајгори и то све због неразум-

ног шлихтања нама драгим и

тако удаљеним Кинезима.

Азиланти,Кинези ифискалнекасе

на жалост, сва је прилика, да

у шапцу лов све мање остаје

хоби и спорт, а све више арена

за разне размирице од полити-

ке до сујете!

наиме, дописника ових ре-

дова, посетили су шабачки лов-

ци који су недавно организова-

ли гостовање ловаца из Фран-

цуске, а који су у шабац дошли

преко посредничке агенције

„војвођански ловац“ д.о.о. нови

Сад. Господа ловци који су нам

се обратили за медијску помоћ,

доставили су нам документа-

цију од преписке између Фран-

цуза и шапчана, па све до рачу-

на који су Французи морали да

плате по обављеном лову и го-

стовању у шапцу. Како наводе

људи који су заступали интере-

се Француза и који су им били

пратња, тврде да су гости из

Француске кроз разне рачуне

брутално покрадени. Пример

ради, наводе да им је између

осталог, наплаћено коришћење

шест возила у вредности од 600

€, и ако су Французи користили

само два аутомобила (џип и

цитроен) власника, такође лов-

ца, Боројевића који како нам је

личино рекао није желео да на-

плати овакве пријаељске услу-

ге гостима из француске. Бо-

ројевић поставља питање за-

што им је ловачко друштво „Се-

лимир Селе јевтић“ из шапца

фактурисало и наплатило нешто

што гости нису користили и

нису ни требали да плате. Та-

кође, поставља се питање зашто

су Французима фактурисане и

ставке о потрошеној муницији

када по закону муницију не

може да продаје ловачко друшт-

во него за то надлежна инсти-

туција или организација. Тако-

ђе, наводе Французи, они јед-

ноставно толико муниције нису

ни потрошили, што кажу лако

могу и да докажу. дакле, цео

овај провод Француских ловаца

у шапцу их је коштао 2.800 € и

како наводе, више неће долази-

ти у наша шабачка ловишта,

јер не желе да више икада буду

тако драстично покрадени.

новинарска етика нам на-

лаже да саслушамо и другу

страну, што смо и учинили. Су-

протна страна, дакле, челници

ловачког друштва „Селими Селе

јевтић“ су нам рекли следеће:

„То све што је наведено против

нашег ловачког друштва су но-

торне лажи и нека врста хајке на

председника ловачког друштва

драгана Томића. Тачно је то да

гости из Француске нису хтели

а ни имали намеру да плате све

оно што су потрошили у нашем

граду и нашим ловиштима, већ

су покушали да побегну из наше

земље. Тек брзом акцијом, тј.

подношењем кривичне пријаве

у тужилаштву и претњом бло-

каде излазних граница из наше

земље, Французи су платили

све оно што су и били дужни да

плате. Тачно је то да су се чак и

проводили по разним шабач-

ким кафанама и да су посећи-

вали чак и јавне куће. У тим те-

ревенкама је дошло до туче и не-

колико француза је било по-

вређено. о томе јавност ћути.

Тачно је то да смо ангажовали

господина Боројевића и његов

превоз, али је тачно и то да их

је господин Боројевић на вол-

шебан начин мимо свих дого-

вора и уговора одвео, без нашег

знања, на војвођанска ловишта

у близини новог Сада. Ти Фран-

цузи који су били овде код нас

су далеко од европске господе и

пре су деловали као лазурларе-

на банда која је мислила да у

Србији може свашта да се ради.

Такви нам гости и пословни

партнери у будуће и не требају.

на крају крајева, нас је овим по-

водом посетила инспкција за

лов и није пронашла никакве не-

регуларности“.

Чињеница је, драги наши

читаоци да се већ у назад дуже

време нешто дешава у шабачком

ловству. Поједини медији на

својим насловним странама

пишу о самовољи драгана То-

мића. Господину Томићу је оду-

зето и комплетно ловачко орижје

од стране шабачког супа јер је,

наводно оружје дао свом сину,

да се са пушком у друштву ло-

ваца слика и ако дечко нема

дозволу за ношење оружја. Чи-

њеница је такође да, по нашим

сазнањима у шапцу постоје две

струје које једна другој замерају

много тога и да једни другима

спочитавају најпрљавије ствари.

на истражним органима је да

утврде шта је од свега тога тач-

но. јадни наши шумски зечеви,

фазани, лисице, а вукова нигде

и нема. Ханибал Ковач

НЕСУГЛАСИЦЕ У ЛОВАЧКОМ ДРУШТВУ ,, СЕЛИМИР СЕЛЕ ЈЕВТИЋ", ЧИНИ СЕ, КУЛМИНИРАЈУ

Шишање (л)оваца

Градоначелник шапца ми-

лош милошевић, у центру Бо-

госавца, 1.новембра, обишао је

радове на изградњи дома култу-

ре, где ће бити и простор за рад

месне заједнице и месне канце-

ларије. вредност прве фазе ра-

дова, чији се завршетак ( „до под

кров“) очекује до краја године, је

три и по милиона динара, док ће

за комплетне радове на дому

културе Град издвојити више од

десет милиона динара.

реч је о објекту површине

180 кавадратних метара, са два

улаза и терасама. Поред сале и

санитарног чвора, у згради ће

бити простор за месну канцела-

рију; планирано је и поткровље,

које ће касније бити изграђено и

опремљено у складу са потре-

бама у месној заједници.

-После више година разго-

вора и договора са људима из

месне заједнице Богосавац кре-

нули смо са изградњом дома

културе, и ја заиста делим ра-

дост са њима. изузетно су ак-

тивни, и захваљујући томе ус-

пели су да много тога ураде у

свом селу – истакао је градона-

челник шапца милош мило-

шевић. Подсетио је да су у про-

теклих пет-шест година урађе-

ни путеви према маовима,

Слепчевићу и Липолисту, чиме

је Богосавац, „од једног при-

лично издвојеног и завученог

села, постао центар у овом делу

Поцерине“. Урађена је и нова

амбуланта, продавница је ре-

конструисана, још много тога.

-Све то не би било могуће

без јако активних људи у месној

заједници, месној канцеларији,

квалитетног одборника који ин-

тересе села заступа у локалном

парламенту. активизам се и те

како исплатио, наишао је на

подршку Градске управе, а за-

хваљујући томе Богосавац више

не личи на село од пре неколи-

ко година – за људе у Богосав-

цу није штедео речи похвале

градоначелник шапца. Подсе-

тио је и да је доста урађено на

реконструкцији нисконапонске

мреже, јавне расвете, да су ас-

фалтиране неке од сеоских ули-

ца, да је квалитетно одржавана

и мрежа малских и њивских

путева на подручју села.

-оно што бих желео посеб-

но да истакнем јесте да су жи-

тељи Богосавца у овој години

урадили скоро три километра

тротоара у свом селу, што је за

сваку похвалу. и ту су исто ис-

користили подршку града, и

јаћу поновити, и позвати и дру-

ге месне заједнице. Град је и у

овом послу партнер месним

заједницама, при чему оне обез-

беђују шаловање и физичку

радну снагу, а град бетон. Уз три

километра урађеног тротоара у

Богосавцу, сличних активности

је било још само у Слепчевићу

и штитару. ово је позив, пого-

тово селима која се налазе уз

изузетно прометне саобра-

ћајнице магистралних и регио-

налних путева, да се организују

за изградњу тротоара, и на тај

начин повећају безбедност

својих житеља, првенствено

деце – позвао је градоначелник

милошевић. Подсетио је да

Град, комплетно из буџета, реа-

лизацијом своје политике ради

локалне путеве, школске објек-

те, амбуланте: „оно што је у Бо-

госавцу за похвалу (наравно, и

многим другим селима), је ак-

тивизам села, то су заједнички

пројекти, принципом „два на

динар“, Града и месне заједни-

це или групе грађана, за из-

градњу малских путева, рекон-

струкцију нисконапонских мре-

жа, уређење центара села, из-

градњу тротоара, и друге акције.

Богосавац данас и пре десет го-

дина, неупоредиви су. Услови за

живот прилично су изједначени

са условима у самом граду, што

и јесте сврха политике Градске

управе коју водимо већ целу де-

ценију уназад. То је да се равно-

мерно развијају сва насеља на

подручју Града шапца – истакао

је градоначелник милош ми-

лошевић, приликом обиласка ра-

дова на изградњи дома културе

у Богосавцу. Ц.Љ.

310.новембар 2011. www. podrinske.comШаБац

казне за несавесне грађанеПрекршајни суд у шапцу казнио је пет суграђана због прља-

ња јавне површине са по пет хиљада динара. наиме, Комунал-

на полиција је Прекршајном суду поднела пријаве против ових

лица зато што су уринирали на улици и својим недоличним по-

ступком прљали јавну површину и учинили непријатност суг-

рађанима.

ово је иначе први случај у Србији да се за овакву врсту пре-

кршаја изрекне казна, чији је циљ да позитивно утиче на суг-

рађане, односно спречи нарушавање комуналног реда

АКТИВНОСТИМА ГРАДА И МЕСНЕ зАЈЕДНИЦЕ

Нова разгледница Богосавца

- Уз изградњу објеката ко-

муналне инфраструктуре,

месна заједница интензивно

ради и на уређењу центра

села. Самим тим, овај дом ће

много значити, и старијима и

млађима. млади ме заустав-

љају, питају, кад ће бити, кад

ће се завршити, шта је све

планирано, значи да жељно

очекују неки свој простор. У

склопу изградње дома, пла-

нирали смо да уредимо и овај

парк, па ће то заједно, пру-

жати једну лепу слику центра

нашег Богосавца – каже пред-

седник месне заједнице, и од-

борник, раде јованић.

Поводом обележавања 7. но-

вембра дана ватрогасно-спа-

силачких јединица,у шапцу су

припадници те јединице извели

јавну показну вежбу - на згра-

ди “Стари навип”, на углу Ка-

рарађорђеве и улице Кнеза ми-

лоша.Грађани су имали прили-

ку да виде атрактивни приказ га-

шења пожара и спасавања угро-

жених лица из вишеспратнице и

увере се у изузетну спремност и

оспособљеност ватрогасаца. У

разговору са новинарима,на-

челник одељења за ванредне си-

туације александар Стојковић је

подсетио, да је 7. новембра,

давне 1834. године,на предлог

тадашњег министра Унутраш-

њих дела Ђорђа Протића, књаз

милош обреновић донео Уред-

бу о гашењу пожара,а тридесе-

так година касније, тачније 1864.

године, шабац је формирао

прву ватрогасну чету. наш град

је 1951. године, оформио прво

добровољачко ватрогасно

друштво. Стојковић је даље

казао – да је одељење за ван-

редне ситуације шабац, у про-

теклих 10 месеци, имало око

1.200 догађаја и интервенција,од

чега око 1.000 на гашењима по-

жара,где је учествовало 3.000

ватрогасаца са око 1.300 возила,

с тим, да је ватрогасни батаљон

у једном дану - имао чак 41 ин-

тервенцију. Командант ватро-

гасног батаљона, Кристољуб

Ковачевић,истакао је, да је тај

батаљон са целокупном техни-

ком и људством извео показну

вежбу за грађане и том задатку

пришао веома одговорно, као да

је прави пожар у питању.он је

казао – да је техника са којом

располажу времешна и заста-

рела,али и поред тога,то се на-

докнађује свакодневним увеж-

бавањем и радом припадника

јединице. - „изведена вежба - из

три елемента,показала је,да тех-

ника којом располажемо може

бити у функцији. Користили

смо и ваздушно-ускочни јастук,а

показали смо и како ради једно

од најновијих достигнућа у на-

шем послу,а то је инпулсна пуш-

ка,која је веома ефикасна у га-

шењима пожара у затвореним

просторијама“ - рекао је Ко-

вачевић и додао, да је ове годи-

не био већи број интервенција у

односу на минулу годину, јер је

ова обиловала са много топлих

и сушних дана.Статистички гле-

дано,од преко 1.200 пожара и

интервенција у овој години,две

трећине било је на отвореном,а

остало су били пожари у затво-

реном простору и техничке ин-

тервенције“ – нагласио је Ко-

вачевић. Б.П.

Ватрогасци у акцији

Вождове порукесадашњим нараштајима

Културни центар шабац

вечерас је домаћин новом књи-

жевно-позоришном дружењу.

Текстом историчара Богдана

Секендека, под називом „не-

бески крунски савет“, пред-

стављају се чланови аматер-

ског позоришта „вожд“ из ми-

шара.

Почетак скупа је у 19 часо-

ва. Ц.Љ

4 www. podrinske.com 10.новембар 2011.друШТвО

Челници шапца и Сремске

митровице, са представницима

Програма подршке развоју ин-

фраструктуре локалне само-

управе и Фонда за заштиту жи-

вотне средине, посетили су 4.

новембра, у јарку, главну лока-

цију за одлагање чврстог отпа-

да у оквиру регионалне депо-

није.

„ово је једна од најважнијих

области у којима европска унија

инсистира да се граде овакви

објекти и да се штити животна

средина“, истакао је градона-

челник шапца, милош мило-

шевић, наглашавајући значај

изградње регионалне депоније

за оба града.

-Захваљујући помоћи ев-

ропске уније, и њеној донацији

од више од седам милиона евра,

ми се сада налазимо на за-

вршним радовима једног од

најзначајнијих делова депоније,

и очекујемо да ће он до краја де-

цембра бити завршен. Пара-

лелно са овим, очекујемо да ће

до краја децембра бити за-

вршена и Трансфер станица у

шапцу, као део овог система,

којом би било омогућено и

функционисање регионалне де-

поније. То значи да би до краја

ове, или почетком следеће го-

дине, могло, кроз пробни рад,

прво смеће из шапца да крене

пут регионалне депоније. Сва-

како, у току следеће године за-

твара се наша градска депо-

нија, или сметлиште, како то

стручњаци називају. шабац и

Сремска митровица добијају

врло скуп и значајан објекат

комуналне инфраструктуре,

који, уз изградњу постројења за

пречишћавање отпадних вода у

самом Граду шапцу представља

два стратешка објекта у овој

области. Све ће то у шапцу

омогућити подизање нивоа ко-

муналног реда у самом граду,

али ће омогућити и уласке у

неке нове фазе попут сертифи-

ковања хране произведене на

подручјима која су покривена

оваквим објектима, тако да оче-

кујемо и директне економске

користи од изградње ове депо-

није и свих пратећих објеката –

истакао је градоначелник шап-

ца, милош милошевић.

- ово је прва фаза пројекта

који финасира миСП, односно

Програм подршке развоју ин-

фраструктуре локалне само-

управе, који финансира ев-

ропска унија,аспроводи деле-

гација европске уније у репуб-

лици Србији –истиче председ-

ник александар Продановић,

председник Скупштине Сремске

митровице и члан надзорног

одбора миСП-а: „У другој фази

ће се градити линија за сепара-

цију, овде у Сремској митро-

вици, а и за то очекујемо под-

ршку Фонда за заштиту живот-

не средине. ово је значајан

пројакат и за шабац и за Срем-

ску митровицу јер до сада у на-

шим градовима смеће није од-

лагано на прописан начин. Због

тога су били угрожени и зем-

љиште и воде, а на овај начин

практично на прави начин ћемо

дугорочно решити еколошке

проблеме везано за депоновање

смећа.“

Фонд за заштиту животне

средине, за подршку изградњи

депоније у јарку издвојио је

око 90 милиона динара, а ди-

ректорка Жељка јуракић, ис-

такла је задовољство што се у

Србији на више локација граде

регионалне депоније.

-ово је једна од првих са-

нитарних депонија која је у

фази реализације. на многим

местима се тек припрема доку-

ментација, овде су радови по-

одмакли, што ме радује, јер на

најбољи начин видимо како се

наш новац користи. Фонд је

определио око 90 милиона ди-

нара, за различите активности у

области суфинансирања, а оно

што бих нагласила је да тај из-

нос није дефинитиван и кона-

чан. ми очекујемо, у некој фази

надоградње, пре свега активно-

стима на депонији које се односе

на секундарну сепарацију,и ли-

нију која би овде требало да се

постави, да се управа будуће ре-

гионалне депоније обрати Фон-

ду, опет као пенцијалном суфи-

нансијеру који стоји на распо-

лагању управо за такве пројек-

те. Уз ово ми подржавамо и из-

градњу Трансфер станице у

шапцу, јер то је систем који не

може да функционише један

без другога. наравно, последња

фаза биће санација и шабачке и

сремско-митровачке депоније.

јер, у моменту када ова регио-

нална депонија профункциони-

ше, стичу се законски услови да

се оне две затворе, да се забра-

ни даље депоновање отпада на

њима и да се крене у рекулти-

вацију простора. и искрено се

надам да ће се у шапцу, уз

Саву, на том делу једном шета-

ти без смећа, кеса, и свега. и тек

тада ћемо заиста видети пуну

функцију ове депоније и свих

ових улагања –истакла је ди-

ректорка Фонда за заштиту жи-

вотне средине Жељка јуракић.

Процене су да би регионал-

на депонија у јарку у наредних

двадесет, па и више година за-

довољавала потребе два града за

одлагањем чврстог комуналног

отпада..

вредност пројекта регио-

налне депоније је око 11 ми-

лиона евра, при чему је ев-

ропска унија, преко иПа фон-

дова, уложила 7, 3 милиона

евра; из буџета два града из-

двојено је 2,3 милиона евра,

док је Фонд за заштиту живот-

не средине као подршку пројек-

ту определио 87 милиона дина-

ра. Ц .Љубић

РЕГИОНАЛНА ДЕпОНИЈА

Трајна заштита земљишта и вода- на земљану подлогу,

на припремљено земљиш-

те, најпре иде слој шљунка,

као дренажа, а потом гео-

текстил. Преко тога се по-

ставља тампон од глине, по-

луметарски, поново гео-

текстил и такозвана ХдП

фолија која је водо непро-

пусна. Уз глину и ХдП фо-

лију то представља, по стан-

дардима европске уније ду-

плу заштиту земљишта. Пре-

ко тога се поставља још слој

од пола метра шљунка, као

дренажа процедних вода.

Зато постоје и две црпне

станице – једна за атмо-

сферске воде које пролазе

испод, друга је за атмосфер-

ске воде које се спирају, про-

лазе кроз смеће и црпе се на

пречишћавање, односно на

рециркулацију – на стандар-

де у одлагању комуналног

отпада у изградњи санитар-

них депонија указује ненад

Томић, у Градској управи

шапца координатор актив-

ности око регионалне депо-

није.

-регионална депонија

подразумева одређене врсте

сепарације, како чврстог от-

пада органског порекла, тако

и неорганског порекла. Пред-

виђени су сегменти сепара-

ције, издвајања металних де-

лова, пластичних, папирних,

при чему би најмањи део

отпада, који више не може да

се сепарише и искористи,

био депонован. Процене су

да ће овде бити и одређених

количина гаса вештачки про-

изведеног, који би се кори-

стио за потребе саме депо-

није. Планирано је и компо-

стилиште, што би све, у не-

ком наредном периоду, тре-

бало да допринесе да се де-

понија и финансира из соп-

ствених средстава – каже

Бојан Гаврић, директор ди-

рекције за изградњу Града

Сремске митровице.

510.новембар 2011. www. podrinske.comдруШТвО

- Србија је, за разлику од

многих других земаља, успела

да очува развојне потенцијале

упркос светској економској кри-

зи. Страни експерти ових дана

у медијима изнели су став да

Србија у наредних десет година

може да уђе међу двадесет зе-

маља са највећим развојним по-

тенцијалима, рекао је председ-

ник Србије Борис Тадић про-

шлог уторка у шапцу. он је ука-

зао да је то за сада само шанса,

а да је за остварење тог циља не-

опходно да се зна економски и

политички правац у којем иде

држава, као и да би одустајање

од европских интеграција било

погубно за Србију.

Приликом посете шабачкој

млекари, која послује у оквиру

концерна “Фармаком мБ”, пред-

седник Тадић окарактерисао је

шабац као град изузетних раз-

војних потенцијала.

- инфраструктура је услов

доласка инвеститора. шабац је

одличан пример такве страте-

гије. руководећи се развојним

потенцијалима, бивши и са-

дашњи градоначелник пажљиво

су планирали развој инду-

стријске зоне у шапцу, купова-

ли земљиште, обједињавали

парцеле и комунално их опре-

мали. Зато планирамо да према

шапцу изградимо аутопут, од-

носно брзу саобраћајницу без

зауставних трака, како би по-

већали вероватноћу инвестира-

ња. шабац и република Србија

преговарају око великих инве-

стиција које могу да промене

економску структуру не само

овог краја већ читаве Србије. У

наредних десет година, ако не

будемо правили грешке, и ако

будемо смањили трошкове

државе и јавни сектор предамо

приватном менаџменту, што нас

очекује после избора, Србија

може да буде земља динамичног

привредног и социјалног раз-

воја, закључио је председник Та-

дић.

Говорећи о привредним по-

тенцијалима шапца, градона-

челник милош милошевић ис-

такао је пресудни значај ин-

фраструктуре у опредељивању

инвеститора.

- Квалитет и атрактивност

индустријске зоне зависи и од

њене саобраћајне повезаности,

што је увод у теме које су од жи-

вотне важности за шабац: из-

градњу аутопута, бољу иско-

ришћеност реке Саве и увођење

железнице у ову зону. Све су то

предуслови привредног развоја

града и бољег живота грађана.

имамо наговештај компаније

“викторија груп” о почетку

градње фабрика минералних

ђубрива и цемента. Такође, кон-

церн “Фармаком мБ” разматра

могућност изградње фабрике

акомулатора у шапцу. ита-

лијански инвеститор “вескови-

ни” ових дана очекује дозволу.

радници су већ на обуци, а то-

ком наредне године почеће из-

градња фабрике у шапцу,

најавио је градоначелник ми-

лошевић.

Председник Тадић је, зајед-

но са министром пољопривреде

душаном Петровићем и пред-

ставницима Града и мачван-

ског управног округа, посетио

домаћинство душана вуковића

у селу Слепчевић. вуковићи су

власници седам јуница, од којих

су две високорасне, набављене

уз помоћ субвенција мини-

старства пољопривреде. дневно

предају 80 литара млека.

- Подршка државе произво-

ђачима млека у наредној години

биће најмање на овогодишњем

нивоу. Тренутно имамо око 70

тона млека мање него што су по-

требе наше прерађивачке инду-

стрије, тако да Србија увози

сирово млеко. међутим, добра

вест је да је наша млекарска ин-

дустрија извози млеко на

тржишта европске уније и рус-

ке федерације. У наредној го-

дини обим извоза ће се ширити,

што значи да је неопходно да по-

већамо производњу сировог

млека. То подразумева већи број

млечних крава. Производња

млека је један од виталних де-

лова сточарства и наш циљ је да

сагледамо шта је потребно да

држава учини како би они који

се баве пољопривредом и пре-

рађивачком индустријом мог-

ли да остваре већи доходак и

живе боље, истакао је министар

Петровић.

он је такође напоменуо да је,

на бази пољопривреде, у бруто

друштвеном производу удео

сточарске производње око 30 од-

сто, а требало би да буде најма-

ње 60 одсто.

- није могуће да направимо

тако велики помак у продукцији

без значајног повећања извоза.

имамо добру прилику и отворен

простор за извоз у русију, али је

неопходно и присуство на

тржишту европске уније, указао

је министар душан Петровић.

Боравак у шапцу председник

Србије Борис Тадић завршио је

посетом компанији Бмр, једној

од водећих у области инду-

стријске монтаже цевовода и

металних конструкција..

пРЕДСЕДНИК СРбИЈЕ бОРИС ТАДИЋ:

субвенције за млеко бићеисте или веће

министар пољопривреде,

шумарства и водопривреде

душан Петровић рекао је да ће

субвенције произвођачима

млека у 2012. бити исте или

више него ове године.

"идуће године произвођа-

чи млека неће имати мању

подршку владе него до сада.

на почетку дебате о буџету

могу да кажем да ће имати пет

динара субвенције по литру и

субвенције за такозвано ге-

нетско унапређење од 250 евра

по грлу за најмање четири

краве".

министар је, такође, рекао

да Србији дневно недостаје 70

тона свежег млека, али да неће

доћи до дефицита на тржиш-

ту и да је добра вест да су про-

извођачи постали извозна ин-

дустрија.

У наредних десет година,

ако не будемо правили греш-

ке, и ако будемо смањили

трошкове државе и јавни сек-

тор предамо професионал-

ном менаџменту, што нас оче-

кује после избора, Србија

може да постане једна веома

динамична земља", проце-

нио је Тадић.

"ми имамо бојазан да би

криза еврозоне могла да по-

годи Србију. идемо према

еУ, али то не значи да она

није рањива. Све економије су

данас рањиве", рекао је Тадић.

"верујемо да еУ мора да нађе

решење, јер би слом полити-

ке еУ имао рефлексије на

економске системе сваке

појединачне земље", упозорио

је Тадић.

шабачка млекара, ина-

че, дневно прерађује 240.000

литара сировог млека, а има

могућност да преради и до-

датних 20.000 литара.

У млекари верују да ће

то бити довољно да, уз већ

уговорени извоз, једном ме-

сечно за сада мањи контин-

гент њихових производа

стигне и на тржиште Сад.

најзначајнији купац про-

извода шабачке млекаре на

иностраном тржишту је рус-

ка фирма "Magnit Tander", са

којом је потписан уговор

вредан десет милиона евра.

У склопу тога постиг-

нут је аранжман и о испору-

кама за велике купце у два

највећа руска града - моск-

ву и Сант Петербург, који

заједно имају око 15 милио-

на становника.

у дОМаћинСТву дуШана вуКОвића у СЕЛу СЛЕПчЕвић

фОТОграфиЈа за уСПОМЕну - и фЕЈС БуК

ПрЕдСЕдниК БОриС Тадић у ПОСЕТи ШаПцу

у БМр-у

Шабац је град изузетних развојних потенцијала

� www. podrinske.com 10.новембар 2011.друШТвО

У Градској управи Града

шапца крајем октобра потпи-

сани су споразуми о помоћи за

откуп сеоског домаћинства са

окућницом између корисника

помоћи, продаваца сеоског до-

маћинства и Града шапца. За-

хваљући Пројекту „Помоћ Ко-

месаријату за избеглице репуб-

лике Србије намењена избегли-

цама кроз пружање локалних ак-

ционих планова“ шест избег-

личких породица са територије

Града шапца, куповином сеос-

ког домаћинства, трајно је ре-

шило стамбено питање.

Средства за куповину кућа

обезбедили су високи комеса-

ријат Уједињених нација за из-

беглице (UNHCR) у износу од

5.016.000,00 динара и Град ша-

бац 264.000,00. Значај оваквог

вида помоћи је у томе што су

стамбени проблем решиле ви-

шечлане породице са децом

школског узраста, које од сада

имају могућност да на зем-

љишним парцелама, добијеним

уз кућу, развијају сопствену по-

љопривредну производњу и до-

принесу побољшању услова жи-

вота.

Како је истакла јасминка

ристовојевић, заменица градо-

начелника шапца, потписница

споразума у име Града, ово је

само један од начина побољ-

шања положаја избеглих и про-

гнаних лица. она је подсетила

да је 2009. године Скупштина

Града усвојила Локални акцио-

ни план за побољшање положаја

избеглих и интерно расељених

лица.

- Све активности Града у

2010. и 2011. години биле су у

складу са овим документом. За

12 избегличких породица доде-

љења је помоћ у грађевинском

материјалу за адаптацију или за-

вршетак изградње стамбеног

објекта. Средства су обезбеди-

ли Комесаријат за избеглице и

Град шабац. Поносни смо и на

изградњу објекта социјалног

становања у заштићеним усло-

вима у који је крајем септембра

усељено 36 станара, односно де-

сет избегличких и две социјал-

но угрожене породице из ло-

калне средине. Станови су

пројектовани, саграђени и

опремљени средствима дона-

ције европске уније, републике

Словеније и Града шапца, на-

вела је заменица градоначел-

ника шапца и најавила даље

пружање помоћи овој категорији

становништва у складу са мо-

гућностима и усвојеним ак-

ционим планом.

Присутне је поздравила и

представница UNHCR виолета

Самарџић. она је истакла оче-

кивање да ће куповина кућа и

окућница донети напредак и

сигурнију будућност избеглич-

ким породицама.

сеоска домаћинства за шестизбегличких породица

Градоначелник шапца ми-

лош милошевић 26. октобра у

мачванском Прњавору на из-

воришту свечано је пустио у рад

водовод чији је капацитет пред-

виђен за потребе мештана

Прњавора и десет околних села

– укупно 20.000 становника.

осим у домаћинствима, здрава

пијаћа вода данас је потекла у

основној школи „Краљ алек-

сандар Карађорђевић“ и дому

културе, а за неколико месеци

исправном водом биће снабде-

вен и дом здравља. наглаша-

вајући чињеницу да се степен

урбанизоване средине мери ква-

литетом система водоснабде-

вања и начином одвођења от-

падних вода, градоначелник

милошевић је подсетио на не-

опходност равномерног развоја

свих насеља на подручју Града,

што је једна од главних одред-

ница политике шабачке локал-

не самоуправе.

- У изградњу водовода у

Прњавору, од 2002. године уло-

жено је близу 100 милиона ди-

нара. део новца издвојен је из

градског буџета а већину сред-

става обезбедила је република

Србија преко дирекције за воду.

реч је о једном од највреднијих

објеката комуналне инфра-

структуре на подручју Града

шапца, истакао је градоначел-

ник милош милошевић.

директор шабачког водо-

вода драгорад мијатовић рекао

је да је заокружена прва фаза из-

градње изворишта у Прњавору

у оквиру које функционишу два

бунара капацитета 30 литара

воде у секунди и доводни цево-

вод између бунара и црпне ста-

нице, капацитета 18 литара у се-

кунди. Такође, изграђено је 2,8

километара дистрибутивне мре-

же на коју су већ прикључена 72

домаћинства.

- након попуњавања по-

стојећих капацитета улазимо у

другу фазу радова, што подра-

зумева изградњу још три базе-

на по хиљаду кубика, машинску

халу и формирање изворишта

какво је у Табановићу и малом

Забрану, објаснио је директор

„водовода шабац“, и додао да

је цена индивидуалног при-

кључка 450 евра у динарској

противредности, уз могућност

плаћања на три, шест и девет

месечних рата.

домаћинство Самуровића

је прво од 1365 домаћинстава у

Прњавору које је данас добило

здраву пијаћу воду. То је од-

лична вест за 4371 становника

ове мачванске варошице, која је,

осим по славној прошлости,

позната нажалост и по великом

броју оболелних од болести

бубрега чији је основни узрок

неисправна вода за пиће. Како је

истакао председник Савета мЗ

Прњавор Предраг Срдановић,

овај дан је историјски значајан

датум за житеље овог дела мач-

ве. У складу са захтевима и же-

љама мештана, он је за наредну

годину најавио израду Пројек-

та сепаратног система канали-

зационе мреже по угледу на

мини системе у Словенији.

о значају здраве пијаће воде

говорила је др Борка Кокановић,

шеф одсека за санитарни над-

зор мачванског округа.

- могућност прикључења

на централни водовод насеља и

снабдевање исправном и конт-

ролисаном водом, начин је очу-

вања и унапређења здравља. То

је један од основних задатака

Градске управе – да сва насеља

имају здравствено исправну

воду као услов личне и опште

хигијене. школа у Прњавору је

сада безбедније место за бора-

вак, образовање и одрастање у

добрим условима, нагласила је

др Борка Кокановић.

У пРњАВОРУ

Здрава и контролисана вода за пиће

поскупелогрејање за9,84 одстоЗбог поскупљења цене

гаса за 13,8 одсто, Градско

веће Града шапца одоб-

рило је захтев јКП „Топла-

на“ за корекцију цене услу-

га грејања у просеку за

9,84 одсто. одлука је у

складу са меморандумом о

буџету за 2011. годину.

нове цене важе од 15.

новембра, а грађани ће уз

рачуне за грејање добити и

додатна објашњења о ко-

рекцији цене

ОДЛУКОМ ГРАДСКОГ ВЕЋА

�10.новембар 2011. www. podrinske.comинТЕрвЈу

др мирко нагл рођен је

15.07.1969. год. у новом Саду, од

оца Горана нагла, електроинже-

њера и мајке Љиљане опачић -

нагл, адвоката. ожењен је су-

пругом јеленом нагл, адвока-

том. има две ћерке анђелу и ва-

лерију. Живи и ради у шапцу.

дипломирао је 1994. и сте-

као звање дипломирани астро-

физичар на математичком фа-

култету у Београду, Катедри за

астрономију, а затим магистри-

рао на истој 21.априла 2000.

године и стекао звање маги-

стра астрофизике. назив маги-

старске тезе је „Диск и хало

Млечног пута на основи ана-

лизе металичности и про-

сторне расподеле звезданих

јата”. Користи се руским и енг-

леским језиком, свира клавир.

Стално је запослен као про-

фесор физике и астрономије у

шабачкој гимназији. радио је

као асистент - приправник на

математичком факултету у Бео-

граду, Катедри за астрономију за

предмете општа астрофизика и

методика наставе и историја

астрономије. ради као предавач

за предмет Биофизика на висо-

кој пољопривредној школи стру-

ковних студија у шапцу. Струч-

ни је сарадник астрономске об-

серваторије у Београду, делегат

друштва физичара Србије за

мачвански округ, члан надзор-

ног одбора друштва астронома

Србије и био је члан Комисије

за планове и програме и пре-

гледе уџбеника министарства

просвете рС. аутор је и коаутор

више научних, стручних радова

и саопштења објављених у ме-

ђународним и домаћим часопи-

сима и научним скуповима. Био

је заменик и директор шабачке

гимназије. одборник је Скуп-

штине града шапца.

докторску дисертацију под

називом „Примена научног ме-

тода у настави физике у друшт-

вено – језичком смеру гимна-

зије“ одбранио је 24. октобра

2011. године на департману за

физику Природно – математич-

ког факултета у новом Саду.

Ви сте први докторант из

Шабачке гимназије тј. докто-

рирали сте као професор ове

школе?

Колико познајем историју

шабачке гимназије мислим да

сте у праву. школа чији сам бив-

ши ученик и ја би требали да

смо обострано поносни на ту

чињеницу!

Објасните мало детаљније

о којој је теми реч и зашто сте

се за њу определили?

Као почетник прво сам пре-

давао у одељењима друштвено-

језичког смера. Њихов план и

програм физике је само благо

релаксиран у доносу на при-

родно-математичка одељења,

док је број часова физике у

знатној мери мањи. друга от-

ежавајућа околност је ментални

склоп ученика који је усмерен ка

предметима друштвеног типа.

Био је прави изазов моделовати

часове физике тако да законом

прописани садржаји

буду обрађени ефи-

касно и што је можда

још важније да тако

стечено знање буде

смислено односно

сврсисходно и упо-

требљиво у другим

предметима, али и у

свакодневном живо-

ту. моја дисертација

под називом „При-

мена научног мето-

да у настави физике у

друштвено-језичком

смеру гимназије“ по-

казује један од могу-

ћих начина решавања

тог проблема. рецепт

за успех је примени-

ти научни метод, што

подразумева непо-

средно извођење екс-

перимента од стране

ученика за сваки на-

ставни садржај којим

се потврђује научна

чињеница (нпр. сва

тела падају са истим

убрзањем ка земљи -

чувени експерименти

Галилеја са торња у

Пизи). Тај приступ

претвара сваког уче-

ника у малог прона-

лазача који ужива у

тренуцима открића

односно спознаје или

решавања проблема.

верујте ми када се

ради експеримент и

ученици и професор

забораве када је час

почео, а када за-

вршио (зато имамо

звоно!). један од су-

штинских проблема

приликом примене

научног метода је ос-

мислити експери-

менте који су довољ-

но очигледни, једно-

ставни и нису скупи.

Када то урадите,

остало је лако. ди-

сертација је управо

показала да ученици

показују квантитативно и ква-

литативно више нивое знања

него ученици који су знања сти-

цала кроз традиционални - екс

катедра метод. изрека вука Ка-

раџића и даље је актуелна: “није

знање само знати већ и знати

знање другом дати!”

Да ли је физика баук?

искрено да! То је најзахтев-

нији предмет за наставника, јер

да би сте у потпуности прика-

зали решавање проблема у фи-

зици морате га прво објаснити

теоретски, затим доказати екс-

периментално и на крају га под-

крепити рачунским задацима.

Све то у истом односу тј. по јед-

ну трећину. ако испустите било

шта ученик у потпуности не

схвата проблем и усвојена зна-

ња су кратког века, неупотреб-

љива, односно служе сама за

себе. но, ако употребите на-

учни метод или неки други ме-

тод ефикасног учења нпр. уче-

ње путем открића када ученик

откривајући учи, односно по-

стаје мали научник и пролази

кроз све фазе научног сазнања,

тада тешкоће прелазе у други

план, а радост откри-

ћа у први! онда има-

мо метаморфозу фи-

зике из баука у ча-

робњака који нам от-

крива тајне природе,

али запамтите ми смо

ти чаробњаци.

Како младе људе

заинтересовати за

науку?

У суштини рецепт

је једноставан (сада

говорим као прави

доктор, мислим ме-

дицине), све науке

треба да се врате

својим прапочецима,

времену када су на-

стајале односно да се

врате експерименти-

ма, било мисаоним

или лабораторијским

и да од ученика ства-

рају људе чија су зна-

ња употребљива и у

свакодневним живо-

ту. Треба избегавати

теоретисања и „школу

памћења“ претвори-

ти у „школу мишље-

ња“. Када спознате да

су ваша знања упо-

требљива онда више

не размишљате о на-

уци која вас је довела

до тога.

Пошто сте док-

торирали да ли се

ваше амбиције ма-

њају, односно, да ли

себе и даље видите у

Шабачкој гимна-

зији?

мој докторат је

директно везан за

гимназију и темом и

садржајем и сматрам

да то треба искори-

стити у следећем пе-

риоду, односно да уче-

ници гимназије имају

користи од мог док-

тората, што ми је и

био циљ. не знам шта

доноси будућност, али знам да

ћу стално остати везан за гим-

назију било као професор, бив-

ши ученик, родитељ или ментор

неком будућем професору који

ће желети да докторира из слич-

не теме.

Да ли је ово време накло-

њено амбициозним и вред-

ним људима?

можда ћете се чудити мом

одговору али мислим да је вре-

ме наклоњено таквим људима!

образложићу. разматрајући

људе из моје околине које смат-

рам успешним и задовољним

људима, уочио сам да су сви они

ванредно амбициозни и вредни.

Проблем је заиста што је мало

таквих и већину чине људи

мање амбициозни и мање вред-

ни људи, према којима је са-

дашње друштвено уређење не-

милосрдно и они су на ивици ег-

зистенције. не постоји државни

апарат који може спречити из-

рабљивање таквих у корист

оних других, нити им дати адек-

ватан посао сходно њиховим

могућностима. Сматрам да је и

даље најугроженији слој тзв.

обичних људи који нису у ста-

њу да изгурају своје амбиције и

тада упадају у замку оних ам-

бициозних који их користе као

своје инструменте. оно што за-

мерам амбициозним и вредним

људима јесте да део своје славе

треба поделити са оним мање

амбициозним и вредним, јер

сматрам да је то цивилизацијска

тековина у смислу да гледајући

Кеопсову пирамиду не треба

да се сетимо само Кеопса у

чију је част и амбицију она

била саграђена, него и оних

3.000 радника који су дали своје

животе приликом изградње

исте!

Многи су отишли из

Србије, Ви сте остали. Зашто?

Ту сам дилему решио давно

тј. када сам био асистент током

деведесетих и када сам једини

остао у Србији од 20 асистена-

та са математичког факултета.

Желео сам да своје знање по-

делим са ученицима из Србије,

да мојој деци матерњи језик

буде српски, да живим у граду

који је по мери човека (можете

га препешачити), да сваки дан

срећем своје пријатеље и по-

здравим их, да одем у природу

када год пожелим, а не само за

годишњи одмор... доста тога

сам остварио, ове године су

три ученика са друштвено-

језичког смера уписали физику

(случајно су присуствовали од-

брани докторске дисертације),

прошле године два, претпрош-

ле један итд.

Х.К.

Први доктор Методике наставе физике у Србији!РАзГОВОР С пОВОДОМ: ДР МИРКО НАГЛ, пРОфЕСОР ШАбАЧКЕ ГИМНАзИЈЕ

� www. podrinske.com 10.новембар 2011.друШТвО

Последње предавање у ок-

виру пројекта „млади еколози“

коју организује невладина ор-

ганизација еКоС, одржано је у

петак, 28. октобра у Културном

центру са почетком у 14 часо-

ва. Тема едукативне радионице

била је отпад и рециклажа, и но-

сила је назив „није сав отпад

смеће“.

После одржаног предава-

ња свим учесницима еколош-

ких радионица уручени су

сертификати „млади еколог“,

који су неопходни за уче-

ствовање у квизу миСЛи

ГЛоБаЛно, деЛУј Ло-

КаЛно чија ће реализација

ускоро почети, а пратиће је те-

левизија шабац.

По уручењу сертификата,

извучене су школе које ће се так-

мичити у четврт финалу а рас-

поред је следећи:

ош „Стојан новаковић“

против ош „вук Караџић“, ово

четвртфинале можемо очеки-

вати ускоро како су председни-

ца екоса маја мандић и води-

тељ квиза дарко Берић најави-

ли. ош „јанко веселиновић“

против ош „николај велими-

ровић“. Последње четвртфина-

ле припада основним школама

„јеврем обреновић“ и „ната

јеличић“. После четвртфинала

следи полуфинале, а потом и

финале. Коначни победник до-

бија наградно путовање у сло-

веначки град цеље.

Покровитељи пројекта

„млади еколози“ су Градске

управе града шапца и града

цеље. Суфинансијер пројекта је

министарство за заштиту жи-

вотне средине, рударства и про-

сторног планирања. Партнери

пројекта су телевизија шабац и

Културни центар шапца, док су

спонзори пројекта: ин техник,

Тојота брокер, фирма Секом,

вила албедо, Голуб петрол и

инос напредак.

ЕКОС Шабац

МЛАДИ ЕКОЛОзИ

ЕКОС завршио циклус предавања и доделио сертификате

екос шабац, прогласио је

победника конкурса за осмиш-

љавање еколошке игрице у не-

дељу, 6. новембра у емисији

недељно поподне на телеви-

зији аС. Ученица 6. разреда

ОШ "Јеврем Обреновић"

Јована Илић, заслужено је ос-

војила путовање и боравак у

Словенији са победницима кви-

за мисли глобално, делуј ло-

кално, за осмишљене две еко-

лошке игрице "ТЕЛЕПОРТ" и

ОЧИСТИМО ПРИРОДУ ЗА-

ЈЕДНО".

С обзиром да су се на кон-

курс одазвали једино ученици

ОШ "Јеврем Обреновић",

иако су све школе биле оба-

вештене о условима конкури-

сања, екос је одлучио да и те

ученике, који су послали своје

игрице до 31. октобра, награди.

награду за Теодору Киш (6.раз-

ред), Сару Марковић (6. раз-

ред), Теодору Пауновић (5.раз-

ред), Марка Дамњановић

(6.разред) и Кристину Пап

(5.разред) доделиће наш спонзор

инос напредак по завршетку

емитовања квиза мисли гло-

бално, делуј локално.

Покровитељи пројекта су

Градска управа шапца и Град-

ска управа цеља. Захваљујући

градоначелницима Милошу

Милошевићу и Бојану Шроту

победници квиза провешће не-

колико дана у Словенији, цељу.

Подршку реализацији пројекта

дало је и министарство за за-

штиту животне средине, ру-

дарства и просторног планира-

ња као суфинансијер.

Спонзори пројекта су In

tehnik, Голуб петрол, Тојота бро-

кер, Секом фирма, вила албедо,

инос напредак.

Сузана Ивановић, ПР Екоса

Екос прогласио победниказАВРШЕН КОНКУРС

Свечано, у присуству ве-

ликог броја гостију, сарадника

и пријатеља, медицинске се-

стре и техничари и ове године

прославили су своју славу –

Свету Петку. Славили су зајед-

но запослени дома здравља и

опште болнице. Ломљењу

славског колача, у славу за-

штитнице и светитељке, при-

суствовали су представници

руководства, а међу бројним

гостима били су директор Фи-

лијале републичког завода

здравственог осигурања не-

бојша Зеленовић и представ-

ници многих шабачких уста-

нова и институција.

Била је то прилика за још јед-

но подсећање на посао меди-

цинске сестре као изузетно за-

хтеван и одговоран. “оне су део

тима, који добре резултате по-

стиже само заједничким и са-

весним радом, па је и дан који је

посвећен медицинским сестра-

ма и техничарима дан који сла-

ви ову хуману професију и ука-

зује на њену важност у послу

који је поверен запосленима у

здравственим установама”.

Заједнички, домаћини славе

биле су службе: Поливалентне

патронаже са центром за пре-

венцију болести дома здравља

и службе опште болнице -

Трансфузије и инфективног

одељења. домаћинство су опет

заједнички преузеле сужбе – за

дечију превентивну заштиту са

медицином спорта и неуроло-

гија.

Ц.Љ.

У славу сестринстваМЕДИЦИНСКЕ СЕСТРЕ И ТЕхНИЧАРИ И ОВЕ ГОДИНЕ пРОСЛАВИЛИ СУ СВОЈУ СЛАВУ – СВЕТУ пЕТКУ

Јован Лазић, медицински

техничар

ја сам, генерално, против де-

централизације јер она води у

још једно распарчавање земље.

децентрализација без једне пра-

ве и озбиљне економске приче

не долази у обзир. Без инду-

стријализације и покретања при-

вреде локалне самоуправе не

могу да преживе. Код нас је

приватизација урађена тако да

су велике фирме, које су биле

носиоци развоја, упропашћене

а оне су запошљавале велики

број радника а самим тим од

њих су живеле и локалне само-

управе. из ових разлога тре-

нутно није могуће децентрали-

зовати земљу. можда за 10-15

година ако успемо да се еко-

номски довољно развијемо, да

локалне самоуправе стану на

своје ноге и тек тада могу да

управљају својим средствима.

овако локалне самоуправе не-

мају своја средства а самим тим

немају ни чиме да располажу.

Драган Николић, генерал-

ни секретар Соколског друштва

децентрализација је добра

из разлога што ће новац, који ми

сами привређујемо, правилније

да се расподели. шабачка оп-

штина добро привређује а са-

мим тим требала би да има и

више новца. нико осим нас са-

мих не може боље знати где тај

новац треба утрошити и који су

наши приоритети. и ми, као и

сви други, имамо велики број

горућих питања које треба ре-

шити и чудно је да нам те про-

блеме решава влада или неки

министар који нема појма који

су проблеми грађана шапца.

Миодраг Гајић, кустос

ја сам за децентрализацију

онакву каква се ради у европи

а не онакву каква се овде може

да уради јер ми смо устању и да

је урадимо наопако. не видим да

је ово што раде Уједињени ре-

гиони најбоља варијанта.

Бранко Вуковић, адвокат

о децентрализацији је било

приче и пре двадесет година

када је и почело вишестраначје.

није ми само јасно зашто се то

до сада није урадило и зашто је

то баш сада актуелно. што се

мене тиче ја сам апсолутно за

децентрализацију.

Борис Савић, технолог

нисам одушевљен де-

централизацијом. није ми јас-

но зашто би требало спушта-

ти паре са вишег на нижи

ниво и давати их онима који

више воле да троше. они

„одозго“ бар имају неки план

и програм укупног развоја

земље. Кад имаш више сред-

става можеш и више да ура-

диш а децентрализацијом ће

се све разводнити и са сред-

ствима које добије општина

неће моћи ништа да се уради.

Божидар Катић, правник

наравно да сам за децент-

рализацију зато што ова држа-

ва има масу проблема а један је

и тај што не постоји јасна конт-

рола новца и не постоје јасни

критеријуми по којима се новац,

пре свега из буџета републике

Србије, дели. наравно како ће се

децентрализација спровести је

питање којим се у јавности мно-

го шпекулише јер се децентра-

лизација не решава ни суштин-

ски ни системски већ се ради

онако како је потребно за днев-

но политичке сврхе.

Перић Милан, инжењер

информатике

ја сам за децентрализацију

у правом смислу а не за регио-

нализацију. Сматрам да општи-

нама треба да остане више сред-

става а самим тим и да се више

одлука доноси у општинама.

верујем да су то много квали-

тетније одлуке јер ми боље по-

знајемо ситуацију у нашој оп-

штини од, назовимо их, цента-

ра моћи.

Оливера Туфегџић, рад-

ник

мислим да нам ни после

децентрализације ништа боље

неће бити. Страшно сам раз-

очарана у ову демократију

Јанковић Мирјана, пен-

зионер

ја сам за децентализацију

због тога што није добрао да

само један град одлучује о суд-

бини целе земље. Сматрам да

сваки град треба да узме одго-

ворност у своје руке и да сред-

ства са којима располаже при-

лагођава својим потребама.

Слободан Николић, еконо-

миста

ја са за децентрализацију

али такву да она буде стварна и

“дубинска”. да се њоме обу-

хвате и села а не само градови.

www. podrinske.comдруШТвО10.новембар 2011. 9

обележена 93. годишњицаослобођења шапца

Популарни оскар из ами Џи шоуа телевизије Пинк посетио

је културно друштво „Хајдук Станко“ из шапца у жељи да нешто

више, од чланова овог друштва, сазна о начину дружења, пикан-

теријама са путовања док, када је реч о играма, оскар је од умо-

ра заспао. Све ово су бројни гледаоци популарног ами Џи шоуа

већ могли да виде.

„Оскар“ за „Хајдук Станка“

АНКЕТА

Да ли сте за децентрализацију Србије?

Поводом 93. годишњице ос-

лобођења шапца у Првом свет-

ском рату, градоначелник шап-

ца милош милошевић 2. но-

вембра у порти цркве, на спо-

меник жртвама у ратовима од

1912. до 1918. године положио

је венац и цвеће.

- Период првог светског рата

је најтежи период у историји

шапца. данас се сећамо тра-

гичних догађаја, јунака и жрта-

ва које нису дочекале слободу,

рекао је, између осталог, градо-

начелник милошевић.

шабац се у Србији издвојио

по своја три јединствена орде-

на добијена за ратне заслуге:

француски ратни крст са пал-

мом, чехословачки ратни крст и

Карађорђева звезда. Због стра-

дања у Првом светском рату

шабац је назван, као пандан

славном француском граду,

"Српски верден".

видевши град након стра-

дања, руски министар спољних

послова Сазонов је забележио:

„шабац је још личио на Пом-

пеју. Улице су биле као тек

одгрнуте из лавине која их је ве-

ковима покривала... Град који је

уочи рата имао преко 15.000

становника, у 1919 није бројао

ни 8.000 душа“.

У дисконтинуитету српског

духовног и државотворног ко-

лективног трајања, условљеног

историјским приликама, по-

стоји континуитет појединач-

ног српског и свесловенског

духа. Тај дух континуитета ог-

леда се у појединачним приме-

рима прилагођавања и одржа-

вања, када се појединац нађе ван

националног топоса, прилаго-

ђавајући се новонасталим окол-

ностима. Тада се то национално

изоштрава, добија лепшу ди-

мензију и интегрише у затеченој

страној средини. Повратно, када

се врати у свој етнички простор

свом понашању и чињењу при-

додаје вредне елементе на стра-

ни усвојне. Убедљив пример

напред реченог је др Лаза К. Ла-

заревић, који је седамдесетих го-

дина 19 века у Берлину својом

појавом показао најлепше врли-

не једног младог Србина у ев-

ропи. Завршетком студија ме-

дицине вратио се 1879. године

у Србију и следећих 11 година

у свом великом лекарском и

књижевном чињењу показао

најлепше издање европљанина

у Србији.

да бисмо до краја разради-

ли тему из наслова морамо поћи

од животног почетка др Лазе Ла-

заревића. Лаза Лазервић, од оца

Кузмана и мајке јелке, рођен је

1. маја 1851. године у шапцу,

као треће дете у породици. Жељ-

но очекивано дете, словио је за

мезимца својих родитеља, али и

старијих сестара, и ближег и

ширег окружења у шапцу. отац

Кузман ситни поседник, занат-

лија и трговац, важио је за час-

ног човека и старешину у свом

хармоничном патријархалном

дому. мајка јелка, као и све

жене тадашње патријархалне

Србије, стуб дома Лазаревића и

богородична посланица у том

дому. Тако хармонизована по-

родица, у свој својој патријар-

халној приватности, подизала је

своју децу по важећим јавним и

приватним узусима. Лаза, као

вољено, мажено и пажено дете,

одрастао је у оквирима по-

стојећих породичних и јавних

законитости. Знатижеља му је

била наглашена врлина. Пока-

зивао је велико интересовање

према природном и друштвеном

окружењу свога одрастања у

шапцу. Управо те особине су му

биле компаративна предност у

основном и ниже гимназијском

школовању у шапцу. Породич-

на љубав је била додатна пред-

ност и стимуланс у његовом

одрастању. али, као што често

у нашем етносу бива благосло-

вено стање се наруши. То се де-

сило и млађаном Лази болешћу

и смрћу оца Кузмана. но, ни то

се није завршило без снажног

печата у млађаној Лазиној души.

наиме, отац Кузман у пред-

смртном часу Лазу је заветовао

да одржи хармонију дома Лаза-

ревића као једина мушка глава.

Сматрао је то за обавезу, иако је

Лаза био још малолетан, да га

заветом обавеже. У завету је

стајало: поштовање мајке, крсне

славе, част дома и старање о се-

страма. материјално одржање

дома и евентуално увећање ис-

тог се подразумевало. очева

смрт и завет су Лазу увели пре-

рано у свет одраслих. и до тада,

озбиљан и радан, те особине су

постале још видљивије. Са тим

душевним стањем је 1866. го-

дине отишао на даље школова-

ње у Београд.

У Београду се настанио у

дому старије сестре милке и

зета милорада Поповића –

шапчанина, већ познатог бео-

градског књижевника, драма-

турга и управника народног

позоришта. дом Поповића у

Београду је био стециште мно-

гих јавних личности, књижев-

ника, глумаца, професора и по-

литичара. Та средина је дала

Лази додатни шлиф. Његове

дивне особине добијале су у

племенитости и квалитету.

на сеансама познатих и па-

метних Београђана у дому По-

повића Лаза је спознавао до

тада њему непознати свет

друштвених контраста, проти-

вуречности и збивања. Со-

цијални и економски проблеми

нарастајућег грађанског стале-

жа у Београду, текли су новим

диференцијацијама. Лази нису

остале незапажене многобројне

друштвене неправде и греси у

Србији. Пожелео је да постојеће

стање упореди са неким дру-

гим, и да да свој прилог по-

прављању постојећег у Србији.

да би ту своју намеру оства-

рио, по завршеној гимназији

1870. године у Београду, затра-

жио је државну стипендију. По-

што је није добио уписао је ве-

лику школу у Београду. међу-

тим, није одустао од стипендије,

ни жеље да студира медицину

негде у европи, да допуни своје

природњачке склоности понете

из завичаја и да се стави у служ-

бу чувара здравља у отаџбини.

Завршио је велику школу и по-

стао практикант у министарст-

ву правде и финансија, али и до-

био жељену стипендију за сту-

дије медицине у Берлину.

Са очевим и мајчиним заве-

том стигао је у Берлин са наме-

ром да ради највише што може,

да личну и породичну част одр-

жи до краја и да се као човек

уклопи по мери у затечној сре-

дини.. Сво троје је добро ин-

тегрисао у пансиону Гутјар у

Фридрихштрасе 111 и на Хум-

болтовом универзитету у Бер-

лину. Тадашња немачка, тек

уједињена под Бизмарком, није

имала никаквог анимозитета

према Србији и Србима, па ни

према Лази. Српски ентитет у

немачкој важио је за неки сло-

венски народ на Балкану, који се

тек ослобађао из отоманског

ропства. Па и предрасуде према

Србима су биле посве оскудне.

Лаза, као млад студент, брзо је

то уочио. Трудио се да у тој сту-

дентској популацији не искочи

ничим негативним. шта више,

рад је подигао до највећих мо-

гућности, коректан према окру-

жењу и младалачке жеље са

средином усаглашавао. од стра-

не професора и колега уочена је

његова радност и даровитост. на

свим проверама показивао је

добре резултате. Све је било

како се пожелети може и како се

Лаза пред Богом и собом оба-

везао. Све би то до краја текло,

како је и почело, да се није де-

сила љубав између Лазе и мла-

де ане, ћерке власнице пан-

сиона Гутјар.

Љубав, као узвишено људско

и Божанско осећање, многе

људе ставља у дилему – како

даље. Препрека за било како оза-

коњење љубави није била само

сиромаштво Лазе студента. Пре-

прека је била и сама личност

Лазе Србина. Препрека није

била за ану и породицу Гутјар

већ за Лазу Србина. наиме, у

очевом и мајчином завету

стајало је и да се Лаза не ожени

девојком из друге нације и вере..

Та дилема раздирала је Лазу

без могућности да је сам реши.

није могао помирити родитељ-

ски завет и лична осећања. Су-

кобили су се у њему приватно и

јавно, европејско и балканско,

свевременско и тренутно. Поред

осћања морао је водити рачуна

о части и достојанству ане и по-

родице Гутјар. Горео је на упа-

љеној ватри љубави и хладио се

пред балканским заветом. није

то дуго трајалао. морао је пре-

ломити. и преломио је. Угасио

је тешком муком буктињу љу-

бави. Понео се часно према

ани и Гутјарима. није се огре-

шио о очев и мајчин завет, који

је био неписани закон тадашње

Србије. Као што и бива, патња

се морала видети. Почео је да

поболева, не само због оскудног

живота, него и због самоукину-

те основне хране људске – љу-

бави. Све је то мелодрамски

описано у приповетци „шва-

бица“. између ватре љубави и

стања заветованог сина Србина,

одабрао је хладноћу даљег жив-

љења Србина у Берлину. да

одржи Србина у себи, да савла-

да љубавне јаде, пише топла

писма са патриотским набојем

и меланхолијом: мајки, сестра-

ма, Стојану новаковићу и дру-

гим пријатељима. Њима куражи

себе и тражи ново место Срби-

ну у Берлину. Поново постаје

онај Лаза Србин, присебан, са-

мопоуздан и намеран до краја да

испуни родитељски завет и очу-

ва српску част.

избијањем рата између

Србије и Турске 1876. године

Лаза се и без позива одазива да

потврди узвишено патриотско

осећање. вероватно је и то била

прилика да још једном „овери“

Србина у себи. истовремено је

то био лек за раскинуту љубав

у Берлину. У Крушевцу добија

чин санитетског поручника, на-

оружан сабљом и револвером и

објаву да одмах крене у шабац,

где су 600 рањеника на једном

лекару. на лађи између Београ-

да и шапца 23, јуна 1876. пише

писмо пријатељима. између

осталог: „У Београд сваки час

стижу из околине нове чете,

које се таборе на београдском

брду, и брзо даље путују. ја сам

често бивао до тог ступња дир-

нут видевши на јави моје дав-

нашње снове, да су ме обузи-

мала чудновата осећања, са још

чудноватијим притиском на

срцу, као оно кад човек хоће да

бризне у плач. Кад сам припасао

сабљу, кад су ми дали револвер

и казали, „Турци не знају шта је

то црвен крст“, ја сам мислио да

ћу се растопити – можете се

смејати! а кад добијем првог ра-

њеника Србина, не верујем те га

нећу загрлити и сабљу му у

балчак пољубити“. ни је ли ово

доказ чистоте и узвишености

патриотских Лазиних осећа-

ња!?

По повратку у Берлин, да

приведе крају студирање, није

дуго чекао да се још једном до-

каже у патриотизму. избио је

други рат 1878. године. Сада већ

искуснији, због учешћа у ми-

нулом рату, одлази у ратне бол-

нице у алексинац и ниш.

Стечено знање из хирургије ус-

пешно проверава са одличним

резултатима. Његово самопо-

уздање тече узлазном линијом,

поносан на све, до сада учиње-

но, у корист свог напаћеног

рода. враћа се у Берлин да за-

врши студије, које окончава на

почетку 1879. године. доктор

Лаза је међу првим Србима био

доктор медицине на Хумбол-

товом универзитету.

Са великом надам и жељом

у Србију долази доктор Лаза са

европским образовањем и

српском намером да Србе еман-

ципује, по стандарду европља-

нина. Потоњих 11 година доктор

Лаза Лазаревић оверени Србин

у Берлину ће демонстрирати

европљанина у Београду.

�� www. podrinske.com 10.новембар 2011.заБЕЛЕШКЕ

наСТаваК у СЛЕдЕ-

ћЕМ БрОЈу

Др Лаза К. Лазаревић – Србин у Европи и Европљанин у Србији

Колико је доктор Лаза Лазаревић био вољен и поштован у

Србији потврђује писмо Љубомира Христића, Лазиног шура-

ка, брату Ђорђу Христићу од 31. децембра 1890.године :

„драги брате,

и тако јуче предадосмо земне остатке најбољег рођака, на-

приснијег пријатеља, најбољег лекара, најславнијег писца, најдо-

стојнијег човека. никад га више нећеш видети, ни веселог при

чаши вина, ни брижног код болесничке постеље, ни умиљатог

друштву, нити срдачног у фамилијарном кругу. Све је то про-

шло заувек!

нема повратка! осмејак на његовом лицу сигурно је хтео

рећи: Умирем спокојно, нисам никоме остао шта дужан, а за-

дужио сам све, нисам никога вређао а увреде нисам враћао, ра-

дио сам да зарадим, али нисам глобио никога, сам сиромах, по-

магао сам сиротињи, рођен са незнатним именом, створио сам

име којим ће се моје потомство и земљаци дичити!

Сумњам да је ико у тај пар плакао за Лазом - , не, сваки је

плакао за једним идеалом, који се појавио, па се накратко из-

губио. За цело, ако се идеали могу остварити, он је био оства-

рен у Лази, као човеку.“

Ко изгуби сећање изгуби и поштовање. верујем да ова ге-

нерација није изгубила ни једно ни друго. доктор Лаза Лаза-

ревић заслужује трајно сећање, као пример и вечна опомена.

пРИМ. ДР пРЕДРАГ ТОЈИЋ

дан рода инжињерије војске

Србије, у шабачкој касарни

„церски јунаци“, прошлог пет-

ка обележен је пригодном свеча-

ношћу. Уз подсећање да је ин-

жињерија данас „опремљена у

складу са могућностима земље,

да је оспособљена за извођење

дејстава у савременим услови-

ма вођења рата и пружања под-

ршке мировним и цивилним ак-

тивностима“, о дану рода и ре-

зултатима које су шабачки ин-

жињерци остварили у протек-

лом периоду, говорио је коман-

дант Гарнизона и елитног Првог

понтонирског батаљона војске

Србије, потпуковник Синиша

маринковић.

-и поред смањених мате-

ријалних могућности земље, при-

падници рода инжињерије по-

стигли су очекиване резултате у

обуци, очували оперативну спо-

собност команди и јединица и

тиме допринели даљој изградњи

и развоју одбрамбене моћи зем-

ље. очување мира и заштита на-

ционалних интереса налажу да

оперативна способност мора и

даље бити основни садржај и

циљ ангажовања свих припад-

ника – истакао је потпуковник

маринковић. нагласио је да нема

области живота и рада у којој

нису постигнути запажени ре-

зултати и остварења, „првен-

ствено заслугом и огромним на-

порима појединаца и колектива“,

као и да су „у веома отежаним

околностима изналажена опти-

мална решења за реализацију

наменских и других задатака“.

-реализовали смо све пла-

ниране вежбе команде и једи-

ница, од којих посебно треба ис-

таћи заједничку обуку оклопних

јединица Копнене војске и

Првог понтонирског батаљона,

а једанаест припадника бата-

љона учествовало је на мулти-

националној вежби „Тиса 2011“

у румунији. Током године реа-

лизовано је опслуживање и пру-

жена помоћ у обуци кадета

војне академије, војника цент-

ра за обуку Пожаревац, као и

слушалаца командно штабног и

генералштабног усавршавања

– подсетио је на најважније ак-

тивности реализоване у овој

години командант шабачког Гар-

низона. један од циљева рада

било је и побољшање услова за

живот и рад припадника бата-

љона, а „ангажовањем људских

и материјалних ресурса пруже-

не су инжињеријске услуге у

бројним манифестацијама“ -

поводом обележавања Богојав-

љења у Београду и шапцу, одр-

жавања међународног пливач-

ког маратона „јарак-шабац“ и

шабачке регате. Постављањем

дела понтонског моста пружена

је помоћ Кајакашком савезу

Србије у организацији европс-

ког првенства у веслању, а за-

пажено је било и учешће у ор-

ганизацији и реализацији ме-

ђународне смотре Савеза изви-

ђача Србије одржане у шапцу.

За потребе градске општине Зе-

мун, и овог лета шабачки ин-

жињерци понтонским мостом

спојили су Земунски кеј и ве-

лико ратно острво „Лидо“.

-Ттреба истаћи ангажовање

у пружању помоћи општини

Пријепоље у отклањању после-

дица услед поплава

у селу Бродарево

на Лиму, постав-

љањем понтонског

моста у децембру

2010. године, и одр-

жавањем места

преласка, где се

јединица још увек

налази – као посе-

бан задатак из-

двојио је потпуков-

ник маринковић,

истичући да су „по-

ред значајних материјалних при-

хода, остварени немерљиви ре-

зултати на афирмацији и ме-

дијској заступљености рода ин-

жињерије и војске у целини“. Уз

хвала свима који су увеличали

свечаност, припадницима бата-

љона, уз добро здравље, личну

и породичну срећу, пожелео је

да своје задатке обављају часно,

поштено и одговорно.

Припадницима јединице –

празник је честитао, и успех у

даљем раду пожелео, и коман-

дант речне флотиле војске

Србије, капетан бојног брода

небојша јоксимовић.

Свечаности у шабачком Гар-

низону присуствовали су

бројни гости - представници

Команде речне флотиле војске

Србије, мачванског управног

округа, Града шапца, Поли-

цијске управе, центра мини-

старства одбране, Српске пра-

вославне цркве и градских од-

бора резервних војних старе-

шина и Удружења војних пен-

зионера. За нарочито залагање

и постигнуте резултате у раду у

протеклом периоду, уручене су

награде и признања једном

броју припадника јединице.

Б.П. – С.Љ

www. podrinske.comинТЕрвЈу10.новембар 2011. ��

ПиСМа чиТаЛаца

не, нисте погрешили ако

сте наслов текста повезали са

чувеном, и данас актуелном,

домановићевом сатиром. не,

није нормално директоре јавних

установа поредити са јаком,

вредном, и надасве корисном до-

маћом животињом. да, има ту

ипак неке сличности - јер да би-

сте у данашње време руководи-

ли људима и туђим добрима -

трeба вам упорност мазге, сна-

га вола и срце лава!

руковођење јавном устано-

вом, рецимо школом, као при-

мер опште познат и од очију јав-

ности радо надгледан, посао је

који је, не тако давно био рес-

пектован, вредан пажње и по-

штовања, у складу са профе-

сионалним и људским квалите-

тима који се овде, као у ретко

којој професији, високо вред-

нују. добро методичко знање,

познавање прописа из област

школског законодавства, ус-

пешна комуникација са колега-

ма, родитељима и ученицима,

способност организације, по-

знавање друштвених прилика и

могућности локалне средине -

само су неки од фактора које је

потребно знати као почетне и

неопходне за упуштање у аван-

туру звану ,,руковођење обра-

зовним процесом кроз органи-

зацију живота и рада школе“.

иако сте добро размислили,

сагледали (бар тако вам се чини)

све разлоге ,,за“ и ,,против“,

проценили своје могућности,

афинитете и амбиције - а са са

друге стране предвидели могу-

ће проблеме и препреке, иако

сте изабрани регуларним ве-

ћинским одзивом валидних (про

бирача, иако за вас ,,гарантује“

управљачки школски одбор, а

министар просвете вас лично

поставља - опет не можете нор-

мално да радите и живите! да-

нашње вредности су више него

поремећене и, осим својих пра-

ва, од ученика до наставника,

сви све мање знају своје обаве-

зе, и радо и с пуним правом уче-

ствују, заједно са вама, у слож-

ном и одговорном послу руко-

вођења школом, при чему су сви

компетентни, а једино директор

свима полаже рачуне!

Годинама уназад сведоци

смо великих промена у обра-

зовном систему, чију основу

чине реформа школства, де-

централизација и демократиза-

ција школе, рационализација

школске мреже... нови Закон о

основама система образовања и

васпитања из септембра 2009.

садржи низ новина и допуна,

који се надовезују на претходно

започете процесе, и у многоме

мењају некадашњи начин функ-

ционисања школе. Преточено у

праксу, речено једноставним

језиком, то заначи да више ни

маЛо, ниКаКо, ниПош-

То ни У Ком СЛУЧајУ - не

можете да ,,врднете“ зарад оп-

штег добра, зажмурите за зајед-

ничку корист, попустите ради

ползе колектива и средине! То је

у реду, тако и треба, јер тежимо

савременом друштву, заснова-

ном на правним темељима. али,

у свести људи тешко је проме-

нити дугогодишњи начин ра-

зишљања и рада, скоро немогу-

ће је објаснити промене, пра-

вила, забране - јер наш човек све

схвата лично. не жели да при-

хвати новину, не разуме обаве-

зу, наређење, неизлазак у сусрет!

обавеза увођења инклузивног

образовања, немогућност плаћа-

ња преконормног рада, обавез-

на стручна заступљеност на-

ставе, инсистирање на по-

стојању многих актива, тимова

и већа, обавезна дежурства и

реализација свих видова ванна-

ставних активности- саставни су

делови образовних процеса у

целој Србији. ипак у пракси је

тешко иницирати људе да све

коцкице просветног мозаика

сложе, а чим се то не деси кри-

во је руководство! Бројне ак-

тивности везане за финансије,

које искључиво зависе од рас-

положења и могућности буџета

републике и локалне самоупра-

ве, данас се решавају једино

акробатиком и економском екс-

пертношћу! Сведоци смо кле-

вета спољнег света - да школе

зарађују на уџбеницима, екс-

курзијама, исхрани и превозу

ученика... ове приче су у прак-

си у ствари ход по жици, јер мо-

рате да се довијате како са ми-

нималним средствима зачепити

све рупе - у време када су око

вас све сиромашни, а нико вас не

разуме, јер за своје дете, од ма-

теријално- техничких услова,

па надаље - очекује најбоље.

наравно увек је криво ру-

ководство - ако негде цури, не-

што фали, нечег нема, или је не-

стало! шта се онда ради - одмах

пријаве, инспекције, гласине,

коментари... одмах је ,,неко“

неспособан, не ради свој посао,

није дорастао ситуацији и сл.

Размишљања једног обичногсрпског директора

СВЕЧАНО У ШАбАЧКОМ ГАРНИзОНУ ВОЈСКЕ СРбИЈЕ

Припадници инжињерије

војске Србије 6.новембар

празнују као дан тог рода.

давне 1865. године, у Кне-

жевини Србији донет је Закон

о измени и допуни Закона о

уређивању војске, којим су

понтонири и пионири из-

двојени из артиљерије и ин-

жињерија образована као по-

себан род.

-реформом, војска до-

приноси укључивању наше

земље у интегративне проце-

се и оспособљава се да ус-

пешно одговори савременим

изазовима, ризицима, пре-

тњама безбедности и да буде

фактор стабилности у земљи

и региону – нагласио је коман-

дант шабачког Гарнизона Си-

ниша маринковић.

-Град шабац има одлич-

ну сарадњу са припадници-

ма војске; војска је увек уз

свој народ и врло често, и кад

год је то потребно, помаже

цивилним структурама. Же-

лим , и у наредном периоду

да успешно и професионал-

но обављају своје задатке, и

сигурна сам да ће своје оба-

везе одговорно извршавати –

честитајући дан рода инжи-

њерије, истакла је заменица

градоначелника шапца, Јас-

минка Ристивојевић.

Инжињерци на висини задатка

наСТаваК у СЛЕдЕ-

ћЕМ БрОЈу

�2 www. podrinske.com 10.новембар 2011..заБЕЛЕШКЕ

Часопис за децу „витез“,

чији је власник, и главни и од-

говорни уредник, песник не-

дељко Попадић, приредио је још

једно дружење, на радост и пес-

ника, и основаца драгачевског

краја. на традиционалном јесе-

њем „витезовом“ песничком

дружењу било је и шапчана.

-имао сам изузетну част да

се нађем у друштву сјајних пес-

ника, и да заступам наш град. и

не само ја, учесник је био и ша-

бачки песник милорад нико-

лић. носимо заиста фине утис-

ке са сусрета са основцима, и из

Гуче и из Лучана; ја сам говорио

школске афоризме, мија своју

поезију. Уз велики број ученика

направљена је сјајна атмосфера,

а не треба ни да чуди кад су ту

били и добрица ерић, Љубомир

Ћорилић, недељко Попадић,

Бора Чорба, миодраг јакшић,

радислав јовић, Перо Солар,

власта ценић, од младих пес-

ника – ања Гавриловић, на свој

начин програм је водио попу-

ларни Пеђолино... и непримет-

но би, у свету поезије и афо-

ризма, прошло и сат и по-два -

преноси део „сјајних утисака из

драгачева“ - раде Ђерговић. и

поручи да су учесници већ рек-

ли да се виде у мају - на вите-

зовом песничком пролећу.

Ц.Љ.

У ГУЧИ И ЛУЧАНИМА

Витез окупио витезове поезије

Под мотом „Књиге спајају

људе“, љубитељи писане речи,

и овог октобра, могли су ужи-

вати у традиционалној, 56.свет-

ковини книге, упознавању са

новом издавачком продукцијом,

дружењу са домаћим и ино-

страним ауторима...

Почасни гост Сајма књига,

ове године, са поруком „један

језик, многе културе“ био је

португалски језик, којим у све-

ту говори 250 милиона људи. Уз

изложбу почасног госта, пажњу

су плениле и неке од приређе-

них изложби: „иво андрић пи-

сац и/или дипломата“, „Бранко

миљковић“, „Текелија“, „Фо-

тографије првих издања књига

доситеја обрадовића“, „Сло-

бодан Селенић“, „Борислав Пе-

кић“, „Култура ћирилице“... из-

давачи су представили своја

нова издања и ауторе, а током

сајма на штандовима својих из-

давача учествовали су бројни

српски и светски писци.

детаљ сајма и у Подрин-

ским, уз кратак разговор забе-

лежен на штанду „моно и ма-

њана“, са Гораном Петровићем,

засигурно једним од тренутно

најцењенијих српских писаца...

Неминовно, о Сајму, као

празнику и светковини књи-

ге, и за писце и за посетиоце.

-недавно сам одговарао на

слично питање, па сам почео са

„Ух! не знам да ли смем и сада?!“

јесте, празник књиге. наравно,

леп дан, али ми се све чини да је

један дан у години. и чини ми се

да је мање посетилаца, што није

добро, наравно. и чини ми се да

имамо много уљеза у оно што зо-

вемо књижевност. Тако да је

књижевност једна помало заста-

рела дисциплина, и чини ми се,

мало маргинализована дисцип-

лина. и сад имамо помало и те-

рор онога што зовемо инду-

стријом издаваштва која прогла-

шава све и свашта за књижевност.

није баш весело, није празнично,

ово што сам рекао, али тако мис-

лим.“

-Ви на најбољи начин по-

тврђујете да књижевност за-

хтева и рад, и истраживање,

пре настанка књиге.

- ја мислим да је књижев-

ност важна зато што је она јед-

на од преосталих ретких чове-

кових интимних дисциплина,

и у самом писању, и у смислу

читања, а осим тога, једно од

ретких преосталих поља у

којима збиља имате могућност

избора. Тај избор је прилично

сведен у свим другим области-

ма. ипак, када седнете да пи-

шете ил када седнете да читате,

нико вас не може натерати да

пишете или читате оно што не

желите. а тај избор је врло че-

сто лажан у свему ономе што

нам се пружа. не мислим само

као народ или друштво, него на

цивилизацијском нивоу.

-Нова збирка приповедака,

шта Горан Петровић још

спрема?

-То су изабране приповетке,

које је уредник у „моно и ма-

њани“, професор александар

јерков одабрао по принципу да

имају породицу као тему. неке

од њих се штампају по први пут,

после дуго дуго година, и у том

смислу је то чини ми се добар

избор. Све је пропраћено једним

његовим текстом који на неки

начин грли све те приче, и на

неки начин их обједињује.

Појавила су се и три романа код

„моно и мањане“, новог изда-

ња, било је пуно превода. ја већ

дуго спремам неке нове књиге,

али ме увек нешто прекине.

Прошле године сам радио један

драмски текст за атеље 212, ту

је и уреднички посао у Служ-

беном гласнику, али се надам, да

ћу наредне године завршити

оно што сам одавно започео.

-Можемо ли вас ускоро

очекивати у Шапцу?

-наравно, мени је увек дра-

го да дођем у шабац, у ону див-

ну библиотеку, збиља једну од

најлепших у Србији.

Како, управо професор

александар јерков поручи на

корицама „Породичних сторија“

Горана Петровића – „Српска

књижевност увек је била боља

од свега другог што смо ство-

рили“ и „Сви путеви воде у

књижевност“.

Ц.Љубић

МЕђУНАРОДНИ САЈАМ КњИГА

Измаштани светови магијеАКЦИЈА МЕСНЕ зАЈЕДНИЦЕ “ДОњИ ШОР”

Тркалиште моје игралиштемесна заједница „доњи

шор“ покренула је акцију под

називом „Тркалиште моје игра-

лиште“ којом би требала да се

уради комплетна регулација

овог највећег шабачког насеља

и да се овај простор стави у

функцију свих грађана.

- већ дужи временски период

анализирамо потребе становни-

ка овог нашег највећег насеља. У

договору са грађанима одлучили

смо да покренемо једну ширу ак-

цију којој смо дали назив „Трка-

лиште моје игралиште“ и да про-

стор, који није тако мали а нала-

зи се у самом центру насеља и не-

довољно је искоришћен, прила-

годимо жељама и потребама ње-

них становника.

Први корак је озелењавање

празних површина. У сарадњи

са јавним предузећем за управ-

љање грађевинским земљиш-

тем у току је набавка садница

које ће се посадити. очекујемо

да засадимо око педесет стаба-

ла дрвећа која су, према оцени

стручњака, погодна за овај про-

стор. на овај начин шабац ће

добити још један парк а грађа-

ни чистији ваздух.

Такође, установили смо да

на овом простору нема довољ-

но клупа а да за њима постоји

потреба, пре свега за наше ста-

рије суграђане, те планирамо да

поставимо још, негде, око де-

сетак клупа.

За децу, најмлађу, планира-

мо да поставимо две куле са то-

боганима и игралиште са пес-

ком. они нешто старији добиће

још један кош као и два мала

фудбалска игралишта (мали го-

лићи).

да би овај простор постао и

центар културних догађања

предвидели смо да, у сарадњи са

КУд „абрашевић“ изградимо

летњу позорницу и тако део

куктурних збивања нашег града

преместимо на овај простор.

наравно то није све. очекујемо

да ће се грађани активно

укључити у ову акцију и да ће

нам, својим саветима и суге-

стијама, помоћи да добијемо

један уређен простор по свив

светским стандардима а који

ће бити у служби самих грађа-

на.

За потребе ове акције уско-

ро ће бити отворен посебан ра-

чун на који ће грађани али и рад-

не организације, које желе и

могу, уплаћивати новац потре-

бан да се све ово што смо пла-

нирали што пре оствари – рекао

је у ексклузивном разговору за

Подринске Горан марковић,

председник савета ове месне

заједнице.

�3www. podrinske.comзаБЕЛЕШКЕ10.новембар 2011.

одрастала је, како каже, уз

„опстанак“ и емисије где се су

се у позадини видели чувени

снегови Килиманџара. „и де-

ловали су на мене као магнет,

кад нисам ни помишљала да

ћу се бавити планинарством.

То је било нешто што ме је

привлачило“... делић сна до-

сањан... на самом крају сезоне,

25.септембра, оливера Качаре-

вић, тридесет петогодишња

шапчанка, освојила је 4.810

метара високи мон Блан, најви-

ши врх алпа и Западне европе...

-на самом врху је изузетно,

прелеп је осећај, када пребро-

дите све тешкоће и нађете се на

самом врху, остварите циљ који

сте желели. испуњени сте ра-

дошћу, задовољством, усхиће-

њем, не знате да ли бисте пла-

кали, да ли бисте се смејали;

изузетан осећај, нема тог осећаја

са којим се може упоредити. ис-

пуњени сте невероватном по-

зитивном енергијом, задовољ-

ством, неописив је осећај, на-

лазите се на небу, буквално, не

у облацима, већ изнад облака...

„ – дочарава оливера Качаревић

осећај „са крова европе“...

и открива нам да је прво по-

звала у новом Саду сестру (која

јој је увек била подршка), и за-

плакавши, рекла одакле се јавља...

ја ћу бити горе, вишеништа не може да ме

зауставиекспедиција, њих четворо из

четири града, вођа – драган

Павловић, из Смедерева, Бран-

ко Бандука из Београда, иван

Грегус из Сремске митровице и

шапчанка – оливера.

-Бранко и иван су успон

покушали и у јулу, у експеди-

цији београдског друштва „По-

беда“ , чији су чланови, дошли

су до дома на 3.200 метара, али

време им није даље дозволило,

и вратили су се разочарани. и ја

сам требала тада да кренем,

али финансије ми нису дозво-

лиле. Њих није напуштала жеља

да циљ испуне у овој години; за-

хваљујући њима и њиховој

упорности нашла сам се у еки-

пи, драган Павловић је већ ра-

није, 2006, био на мон Блану.

Сви смо се добро знали из неких

заједничких експедиција и ус-

пона, свесни да можемо да

функционишемо заједно, пра-

тећи временске прогнозе, од-

лучили смо да покушамо... да

стигне изнад облака, успон је

трајао четири дана... Уз мећаву,

мрак, глечере... да би се ос-

војио мон Блан није спавала 36

сати... „Таква кондиција пости-

же се вежбањем“. и љубављу,

посвећеношћу и упорношћу...

-Сви који су чули да хоћемо

крајем септембра на мон Блан, го-

ворили су: „ви нисте нормал-

ни“, „То је бацање новца“. време

је неповољно, снегови крећу да па-

дају, ветрови су изузетно јаки;

шест дана пре нашег успона на

гребену је ветар дувао брзином од

80 километара . Тада се апсолут-

но ставља црвена заставица и за-

брањен је успон, јер тих завршних

500 метара је изузетно експониран

гребен који је оштар; ми то у пла-

нинарству зовемо „ходамо по

ножу“... Пратили смо прогнозе, де-

таље, брзину ветра, како се креће

ситуација, како смо мала група

могли смо да калкулишемо са

временом поласка...“

Уз скоро идеалне услове,

стигло се на 3.800 метара: „

ми смо изашли из дома, са

3.800 на аклиматизациони успон

до 4.100 метара; одатле су већ

глечери, ту је вечити снег и

лед. Претходне недеље снег је

падао у изобиљу, међутим те

седмице га није било. Стаза је

била угажена, видела се где и

како иде, сматрали смо да неће

бити никаквих проблема, да мо-

жемо безбедно да се пењемо,

пукотине се углавном виде, мора

да се поштује прописан начин

кретања (кретање у навезу је

обавезно)... Ситан снег је почео

да пада у суботу по подне, падао

је целе ноћи, у два сата по по-

ноћи, када смо кренули на за-

вршни успон (на те завршне

успоне креће се увек рано) -

вејавица је и даље трајала...

што смо се пели више, у тој

вејавици, на неких отприике

4.100 – 150 метара изгубили

смо стазу, и на тој висини сте у

јако незгодној ситуацији...“

-мрак је, снег пада, испред

себе видите тек метар-два. По-

кушали смо поново да прона-

ђемо стазу, да се вратимо уназад

па по траговима, међутим, све је

већ било завејано... одлучили

смо да ни најмање није безбед-

но да наставимо даље, јер на

глечеру, по коме пада снег, у сва-

ком тренутку може да се деси да

неку пукотину не видите, да је

прекривена снегом... одлучили

смо да се вратимо, па ћемо по-

кушати, кад сване, или сут-

радан... Кренемо да се враћамо

назад, приметимо једну навезу

планинара која нам се прибли-

жава, сачекамо их, међутим ни

они нису знали прави пут. де-

финитивно се стаза изгубила,

све је завејано... наишла је још

једна навеза, такође нису знали

пут... и онда стојите у оном

мраку, у вејавици, хладно вам је

већ, долазе бројна питања, чему

све, вреди ли... Преиспитујете

себе зашто сте ту и шта радите

ту, желите да се вратите негде на

сигурно и у топло, у моменту

вам је доста свега...“

онда усхићење, радост,неверица

-али, решили смо, хајде да

причекамо још мало. Приме-

тили смо чеоне лампе да нам се

приближавају онако светлећи, да

долази већа група планинара,

неколико навеза. То су били

француски, са француским во-

дичем, који зна стазе, по сваком

времену и невремену... Прошли

су поред нас, да бисмо ми схва-

тили да смо били тик двадесе-

так метара од правог пута, али,

шта да се ради... имали смо сре-

ће, и пут смо наставили за њима.

негде пред зору престао је снег

да пада, тако да је било много

лакше... То је сасвим друга при-

ча, кад угледате врх на видику,

кад знате, видите циљ. добијете

невероватну снагу, све тешкоће

остају за вама, нема умора, нема

ничега... Тог тренутка кад сам

угледала врх, знала сам, ја ћу

бити горе, више ништа не може

да ме заустави! облаци су више

били под нама, а не над нама...

То је усхићење, заиста једно

велико усхићење, радост, неве-

рица... али, знате пут којим сте

дошли, знате да вас све то чека

и назад... Честитали смо једни

другима, фотографисали се, на-

правили снимке, одморили се

кратко... „

ово је оливери, иначе, тек

пета сезона, после првих, гото-

во излетничких акција, са бео-

градским планинарским друшт-

вима, кренула је у иностранство,

„на те јаче успоне“... У планини

ужива, не сметају јој ни недо-

статак кисеоника, ни ниске тем-

пературе, ни тешка опрема ...

иза истинског успеха много је

труда и константног, свакоднев-

ног рада, трчања, вожње бицик-

лом, лети пливања, вели да ће и

у теретану, јер алпинизам спе-

цифично уз кондицију захтева

снагу посебних мишићних гру-

па... и тренинг захтева планину

– за шетњу, ходање, пењање...

ведрином и осмехом, обич-

ношћу и скромношћу, оливера

плени... Прешла је хиљаде ки-

лометара „у висину“, освојила

тридесетак врхова... Сазнајемо

и да су планинарство, и алпи-

низам, уз њену посвећеност и

жеље, „скупа забава“... Почесто

новац одложи путовање... Углав-

ном се и на том пољу сама

бори; за претходни успон, на

чему је захвална, помогли су јој

Град шабац, јавно предузеће за

управљање грађевинским зем-

љиште, Компанија дунав оси-

гурање... Захвална је својим ко-

легама, на инфективном оде-

љењу: „Захвална сам им на све-

му, мом начелнику, колегини-

цама које ми увек излазе у су-

срет када треба да заменим сме-

не, да организујем та своја пу-

товања...“ Каже и да јако мало

људи схвата чиме се бави... Па

још да то све сам плаћаш...

„али, задовољство које се

освајањем високих врхова до-

сегне“, вредно је за ољу свега:

„Поготово кад је реч о алпи-

низму, многи људи и не знају

шта је заправо алпинизам. мно-

ги то посматрају кроз филмове,

који немају баш везе са реал-

ношћу, и уз представу само око-

митих литица, где, сачувај Боже,

можеш сваког тренутка да по-

гинеш. ја кажем да је почесто

много ризичније изаћи на ули-

цу... Правила понашања у том

спорту морају се поштовати,

може се увек десити нешто не-

предвиђено, али чиниш све што

је до тебе, да то буде уживање и

максимално безбедно...“ и до

мон Блана се стигло „у навезу“,

„на заједничком ужету, да би се

било безбедније...

Сви напори, стрепње, не-

извесности, жртвовања, забо-

раве се... „Поглед у непреглед-

на пространства ослобађа од

стреса, то је пут радости и

здравља“...

оливера је већ освојила три-

десетак врхова: „Триглав ми је

значио, највиши врх земље у

којој сам рођена... Сећам се су-

срета са доктором марком мар-

ковићем; када је сазнао да се ба-

вим планинарењем и где сам све

била, рекао је: „Све је то лепо,

али док се не попнеш на Три-

глав...“... и са том неком мишљу,

и радошћу, освојен је Триглав...

неизоставни детаљ је та

опасност сваког пута... „на жа-

лост, ове године били смо све-

доци три трагичне смрти наших

алпиниста, добрих алпиниста“,

подсећа оливера, и упозора-

вајући на неопходну опрезност и

пажњу, додаје: „Планине су веч-

не, оне ту постоје одвајкада, ми

смо ти који смо пролазни... Тре-

ба поштовати природу, временске

услове, и треба имати и среће...“

о идејама, и плановима...

и прво ведри осмех и магична

реч – Килиманџаро... „моја

жеља је да досегнем звање ал-

пинисте. За то треба изузетно

много искуства, много, много

препењаних алпинистичких ста-

за у разноразним условима...

Постоје одређени захтеви који

се морају испунити да би се до-

шло до тог завршног испита за

звање алпинисте. Кренула сам у

ту причу, да се тиме бавим, и то

ми је циљ кад је алпинизам у пи-

тању. Кад је у питању плани-

нарство, кажем први сан је Ки-

лиманџаро, а о евересту не

смем ни да сањам... Жеља је, кад

човек крене у нешто, кад види

да може, да му то релативно

добро иде, да онда види докле

све може да иде... и видећемо“...

Ц.Љубић

ОЛИВЕРА КАЧАРЕВИЋ: ШАпЧАНКА НА КРОВУ ЕВРОпЕ

Освојила Мон Блан, опчињена Килиманџаром

-Кад се помене плани-

нарство, прва асоцијација ми

је срећа, неизмерно задовољ-

ство. Кад помислим на пла-

нину, на освојене врхове, осе-

тим испуњеност, задовољ-

ство, задовољство собом јер

сам показала себи да могу и

оно што нисам ни слутила да

могу. Када сте на таквом ме-

сту, тако неприступачним и

захтевним условима, побе-

дите сами себе, откријете у

души ко сте, колико можете и

схватите да сте много јачи

него што јесте, побеђујете

сами себе – каже оливера

Качаревић, прва шапчанка

која је освојила мон Блан.

�4 www. podrinske.com 10.новембар 2011.заБЕЛЕШКЕ

ДОБРИВОЈ ДРАГИЋ -

члан Општинског одбора СРС

у Шапцу

организација пензионера

начисто је развлашћена, већ

двадесет година се прича о пен-

зионо - инвалидском осигурању.

Када пензионери очекују

повећање пензија, тада се појави

министар са изјавом да морамо

ићи у реформу осигурања.

реформа им траје више од 10

година и када делимична ре-

форма буде усвојена у Скуп-

штини пензионери добију тако

дуго очекивано повећање пен-

зије од једва 1, 2% , тако да ре-

формом пензионог осигурања,

дуго очекиваном, пензионерска

надања испала су смешна а ру-

ководство пензионог Фонда и

надлежни државни органи доб-

ро су се обогатили на рачун

најсиромашнијег становништва.

Све досадашње реформе ове

власти показале су се као „пу-

цањ у празно“ а ми пензионери

смо им оставили пуну кућу.

Пензионери СрС су спремни

поново да граде оно што је за про-

теклих 10 година тзв. демократ-

ска власт успела да уништи.

Потрудићемо се да шерпе и

лонце напунимо а не да лупамо у

Тежак положај пензионераКОНфЕРЕНЦИЈА зА ШТАМпУ СРС

Уједињена Сељачка Стран-

ка, њен шабачки огранак и дСС

на предстојећим локалним из-

борима наступиће заједно. Пре-

дизборне коалиције у Србији

нису честе, а како тврди заменик

председника Ујињедињене Се-

љачке Странке нова коалиција је

природна и требала је раније да

се деси.

- Природна коалиција је из

тих разлога што је УСС ван

парламентарно, странка накло-

њена опозицији. из тих разло-

га што УСС сматра да садашња

власт није ништа урадила на по-

бољшању живота на селу пого-

тово у економском погледу. дСС

по нашем мишљењу се показа-

ла као права опозициона стран-

ка која заступа интересе грађа-

на Србије, а самим тим и по-

љопривредника како на локал-

ном тако и на нивоу републике

Србије. Битна ствар за УСС је то

да на локалном нивоу дСС при-

знаје УСС као легитимног и

достојног представника инте-

реса сељака у будућем парла-

менту града шапца. актуелна

власт се није много, нажалост,

обазирала, а ни много сарађи-

вала са људима који директно

учествују у пољопривредној

производњи и најбоље знају

проблеме и решења за исте.

Како би сте оценили тре-

нутну ситуацију у пољопри-

вреди и положај пољопри-

вредника?

- Пољопривреда се тренут-

но налази у врло тешкој ситуа-

цији из тих разлога што је по-

љопривредни произвођач на

ивици егзистенције. једностав-

но, у држави у којој влада тре-

нутна власт и где постоји ми-

нистарство пољопривреде и

министарство трговине које

омогући амбијент такав да у

ланцу пољопривредне про-

изводње сељак буде само гу-

битник, боље и да не постоји.

низ примера постоји који до-

казују моје тврдње,а пољопри-

вредници знају и без медија, јер

их ти проблеми чекају од зоре до

мрака. ако је цена пшенице кад

локални тајкуни на нивоу

Србије продају у лето је 25-30

динара, а сељак је продаје по 16-

17 динара у сезони, јер мора,

њему ништа не остаје да би

унапредио своју произвоњу за

наредну годину. иста ствар се

дешава и са ценом кукуруза

која је достизала 30 динара, а у

сезони бербе падала и до 13 ди-

нара. У сточарству ништа боља

ситуација није па имамо да само

се ту може десити варирање

цене конкретно код свиња од

165-80 динара. наше краве су

продаване за 600 еура по кома-

ду до пре неколико месеци, а

увозимо сада краве које коштају

преко 2000 еура. иста ситуација

је и у воћарству и повртарству

где сељаци се боре за цену од

100 динара малине, а пре две го-

дине је цена била 200 динара по

килограму. да ли би требао

неко за то да сноси одговорност?

Какво решење нуди ваша

странка?

- Баш из тих разлога што

окупљмо људи који директно

учествују у производњи знамо и

суштину проблема. Суштина је

у монополистима који владају у

Србији и једноставно наша про-

изводња је прескупа, тако да ни-

како не можемо бити конкурет-

ни са европским сељаком. Сви

инпути који учествују у нашој

производњи су далеко скупљи

него инпути сељака у окружењу

и нормално је да наш крајњи

производ мора бити скупљи

или ће га неко купити, али за-

раде за пољопривредног про-

извођача нигде неће бити. ако

би били у власти представници

УСС сигурно би утицали да се

тим проблеми отклоне. Пољо-

привреда се не може радити

краткорочно и да се неки поједи-

нац на брзину обогати, већ мора

постојати стратегија развоја на

дуге стазе. УСС сматра да шан-

са Србије је у извозу пољопри-

вредних производа, поготово

извозу јунећег меса, воћарске

производње, а да се смањи извоз

примарних пољопривредних

производа. мислимо да је да-

леко већа шанса укључити и

прераду примарних производа.

Тренутно стање је такво да сто-

чарска производња која би тре-

бало да буде носилац пољопри-

вредне поизводње једне земље

процентуално мало учествује у

извозном асортиману пољо-

привредних производа. Зашто је

то тако одговор треба да дају

људи који су сада надлежни за

то.

Министарство пољопри-

вреде ове године обезбедило је

субвенције за различите гра-

не пољопривредне производ-

ње, да ли је то помогло пољо-

привредницима?

- ове године што се тиче

субвенција даване су по једи-

ници обрадиве површине с тим

што по мом мишљењу учињена

је неправда ситнијим пољопри-

вредним произвођачима, а зна се

да је наш посед уситњен и да у

шапцу имамо у просеку око 3

хектара по пољопривредном

газдинству и такви пољопри-

вредни произвођачи нису има-

ли рачуна уплаћивати пензионо

осигурање које износи 45.000

динара и самим тим нису оства-

рили право на субвенције. Тако

донешену уредбу су појединци

искористили, а то је јавна тајна

и једноставно су на своје име

пријављивали земљу од ситних

пољопривредних произвођача

узимали себи део средстава, а

други део давали стварном влас-

нику што није у реду, јер ако

влада републике Србије води од-

говорну социјалну политику

сматрамо да на овај начин ди-

ректно крши остављајући најси-

ромашнији слој пољопривред-

них произвођача без дела сред-

ства који им припадају. Уколи-

ко држава нема 14.000 динара по

хектару да да свакоме пољо-

привредном про извођачу, тре-

бало би да се смањи да средства

равномерно буду распоређена.

оваквим дељењем средстава

дошли смо у ситуацију да исту

количину новца добио далеко

мањи број пољопривредних

произвођача.

Шта је могуће урадити на

локалном нивоу, конкретно у

граду Шапцу, да се побољша

положај пољопривредника?

- Пошто сам председник

месне заједнице Змињак-Скра-

ђани знам ситуацију која тишти

и нашу, а и 90% месних зајед-

ница на територији града шап-

ца, а то је недостатак буџетских

средстава намењених за функ-

ционисање локалних средина.

Конкретно моја месна заједни-

ца има прилив око 300.000 ди-

нара годишње а редовни рас-

ходу су 200.000 динара што

значи да нам 100.000 динара

остаје за одржавање села. на те-

рет месне заједнице између

осталог спада и одржавање

уличне расвете коју једностав-

но одборници нашег села морају

да подмирују из свог џепа. а да

не причамо о неким пројекти-

ма унапређења живота на селу.

моја месна заједница има неких

прихода, а постоје месне зајед-

нице које немају никавог. Смат-

рамо да решењем овог великог

проблема јесте одвајање далеко

већих средстава из буџета гра-

да шапца за села и чиме би са-

вет месне заједнице на челу са

председником би био и морал-

но и правно одговоран да ли су

та средства наменски искориш-

ћена. овако за коју годину нико

неће ни хтети да буде председ-

ник месне заједнице, а да јед-

ноставно ништа не може да по-

могне селу. Конкретно пошто

сам и ја пољопривередни про-

извођач и ако је моје пољопри-

вредно газдинство прошле го-

дине дало преко 500.000 дина-

ра само Пдв-а ред је да се део

средстава врати у моје село.

Ваша коалиција са ДСС-

ом шта ће конкретно понуди-

ти пољопривредним про-

извођачима у региону?

- месна заједница Змињак-

Скрађани од града шапца до-

бија само 40.000 динара наме-

њених за потрошену струју ше-

фице месне канцеларије, а и за

то не може да буде довољно, а

слична ситуација је са већином

сеоских месних заједница, а

уколико УСС буде могла ути-

цати на локалну власт сигурно

ћемо се у коалицији са дСС-ом

залагати за подизање буџета

намењеног селу. УСС је на вла-

сти у малој општини Сврљигу и

тамо је буџет за село 14% а у

граду шапцу испод 1%. Функ-

ционисање месних заједница

се своди нажалост на мољакање

грађана односно становника да

дају део средстава, а после тога

и челника локалне самоуправе

да одобре два динара на динар

и све то само ако сте политич-

ки подобни. М.Ж

Природна коалицијаИНТЕРВЈУ СА пОВОДОМ: ДРАГАН СТАНКОВИЋ зАМЕНИК пРЕДСЕДНИКА УЈЕДИњЕНЕ СЕљАЧКЕ СТРАНКЕ

обАВешТење зА јАВносТ

шАбАчкипокреТ

У наредном временском

периоду шабачки покрет ће

кроз средства јавних инфор-

мисања презентовати свој про-

грам друштвено економског

развоја шапца. овај програм

обухвата неколико најбитнијих

и најзначајнијих облати и нуди

решења за превазилажење про-

блема у тим областима.

једна од најболнијих а ако не

и најболнија област је запош-

љавање. Тренутно је у нашем

граду присутна огрома незапос-

леност и само конкретним по-

тезима може се доћи до жељене

стопе запослености. Сматрам

да изменом привредне структу-

ре и изградњом нових капаци-

тета створиће се услови за сма-

њење броја незапослености, по-

себно нладих и стручних кадрова

и омогућити запослење искусних

кадрова који су остали без посла

у процесу транзиције.

реализацијом инвести-

вионих програма и јачањем

постојећи привредних субјека-

та, релано је да се смањи сто-

па назапослености за огро-

ман проценат.

празне.

ВИТОМИР ЦВЕТКОВИЋ

- члан Општинског одбора

СРС у Шапцу

За време док сам био у рад-

ном односу од мог личног до-

хотка се одвајао проценат нов-

ца за пензиони Фонд.

У прошлом веку пензионери

су живели комотно и нису стре-

пели од рачуна за комуналне

трошкове и осталих животних

трошкова.

Сва уложена средства која су

се одвајала од зарада запосле-

них, а која су уложена у из-

градњу потребних објеката,

ауто путева, бањских лечилиш-

та, спортских хала никада се

нису вратила пензионом фонду.

Тих година је садашњи по-

тпредседник владе републике

Србије Кркобабић био функ-

ционер пензионог фонда и зна

како су се трошила

средства из истог.

После 5. октобра

се надвио црни облак

над грађанима

Србије, а тако и пен-

зионерима, али и од

оснивања тзв. ПУПС

чији је оснивач по-

менути потпредсед-

ник владе републике

Србије.

Поменути по-

тпредседник владе је у својој

предизборној кампањи 2008.

год. обећавао пензије у висини

од 70 % у односу на лични до-

ходак, што је тог момента а и

сада чиста обмана и лаж, када се

зна да је накарадном привати-

зацијом уништен велики број

производних капацитета Србије

и велики број грађана остао без

запослења те да нема реалних

основа да се тај циљ испуни јер

непостоје објективни услови да

се пуни пензиони фонд.

Скоро да смо дошли до гра-

нице да се изједначи број за-

послених са бројем пензионера

али је број запослених све мањи

и тренутно функционише само

државни апарат тј. админист-

рација која само исисава сред-

ства из буџета а у исти неврши

повраћај средстава.

медији су препуни инфор-

мација како се редовно испла-

ћују пензије а са друге стране је

и прича да је пензиони Фонд на

ивици банкрота.

Социјална давања грађани-

ма не спадају у вид пензија а и

народне кухиње нису део тог

вида.

влада републике Србије је

изгледа заборавила да тајкуни

дугују 300 милијарди динара, тај

новац би био сигуран вид ис-

плате пензија а и повећања ис-

тих.

од тренутних примања че-

творочлана породица нема мо-

гућности да издвоји само за ос-

новне животне намирнице а где

су остали месечни трошкови.

један већи број пензионера

издржава своју децу и унуке од

својих мизерних пен-

зија, јер они који су

радно способни не-

мају посао и налазе

се на евиденцији За-

вода за запошљава-

ње, без наде да ће

наћи било какав по-

сао.

По најновијем

попису становништ-

ва у Србији смањен

је број становника за

300 хиљада грађана, цео један

град.

Србија је све старија тако да

ћемо за 10-так година бити на-

старија држава у европи. мож-

да тренутна влада Србије пре-

тпоставља да пензије такорећи

нису више ни потребне јер ћемо

сви радити до смрти због поме-

рања границе старости а они из-

гледа остарити неће.

СрС и њен председник

проф. др војислав шешељ се за-

лажу за покретање производње

и ревитализацију постојећих

капацитета како би се запослио

што већи број оних који би до-

принели обнови и проширењу

постојећих ресурса а стим у

вези обезбедили и мирну ста-

рост будућим пензионерима.

Тајне депешеТајне депеше америчке ам-

басаде у Београду које је објавио

викиликс разоткриле су велику

издају националних интереса

коју су починили, и коју и даље

чине, лидери Српске напредне

странке, Томислав николић и

александар вучић. Њихов

двојац, који је европоклоничко,

тадићевско појачање, у јавности

се све време издавао за брани-

теља српства, патриоте који се

залажу за очување Косова и

метохије у саставу Србије! док

је, према извештајима објавље-

ним путем интернет мреже,

истина да више од пола деценије

лобирају за разбијање српског

територијалног и националног

јединства!

развојни пут вучићеве и

николићеве деструктивне по-

литике усмерене на историјско

одрицање од Косова и метохије

спада међу најбоље пропраћене

теме у америчким депешама. У

њима се наводи све, од тога

каквом су притворном нацио-

налном реториком обмањивали

народ, па све до испливавања

истине – да вучићу и николићу

није било довољно што раде на

подели Косова и метохије и

одрицању од принципа непо-

вредивости граница који је у ос-

нови међународног права. не,

већ готово перверзно саветују

америку како да политички

профитирају – тако што ће из-

манипулисати Косовом и

Крајишницима!

николић рушиодржавну границу

Затим, у депешама се наво-

ди да напредњачки лидери чак

тврде да је „сан сваког Србина

да се Косово и метохија по-

дели“! Занесена тим политич-

ким халуцинацијама, СнС је

подржала и одлуку међународ-

ног суда правде у Хагу, према

којој је самопроглашење неза-

висности јужне покрајине било

у складу са међународним пра-

вом! Ту реакцију је америчка ам-

басада нарочито издвојила у

извештају који говори о раз-

воју ситуације око Косова и

метохије

Када је реч о подели, у де-

пеши 1.326 која је послата 24.

децембра 2008. год., конкретно

се наводи да је „контакт из

Српске напредне странке на-

вео званичнике амбасаде да по-

верују како та странка подржа-

ва поделу Косова и метохије“!

- Стефановић је сугерисао да

би Сад могле да много профи-

тирају ако би обновили шачицу

српских кућа у Крајини, док

тихо подржавају де факто по-

делу Косова – написао је ман-

тер у телеграму под бројем

1326.

„Говорећи Коштуничиним

језиком, Стефановић је описао

поделу Косова као једино реал-

но решење зато што се сваки

Србин сваке вечери моли да

дође до поделе Косова!, навео је

мантер шта је чуо од Стефано-

вића.

николић настрани шиптара

нешто раније, 10. октобра

2008. у вашингтон је била по-

слата депеша која представља

извештај о реакцијама странака

у Србији на одлуку међуна-

родног суда правде у Хагу о

томе да ли је једнострано про-

глашење независности Косова и

метохије било у складу са ме-

ђународним правом.

одлука суда, која је, да под-

сетимо, саветодавно мишљење,

али са снагом директиве, била је

правни дипломатски фијаско

Србије и малоумне политике

Бориса Тадића. Судије, које су

наравно биле из земаља које су

признале Косово, стале су на

страну шиптара.

-једна од неколико заним-

љивих реакција на то је стигла

од опозиционог лидера Томи-

слава николића, који је недавно

напустио Српску радикалну

странку како би формирао своју

СнС. он је поздравио одлуку

суда. Такође је упозорио на по-

тенцијалну опасност: „Постоји

опасност да питање апсулут-

ног угрожавања свих људских

права, што је наводно случај са

албанцима на српској терито-

рији, може да буде потегнуто

пред судом“. Постоји пракса,

која се примењује широм света,

да ако људи немају икаква пра-

ва у једној одређеној земљи,

онда имају право да се одметну

и да створе сопствену држа-

ву“, наводи се у извештају.

николић позивана гажење Устава

У депеши од 31. августа

2007. год., под бројем 1.223,

види се да је николић вешто одр-

жавао привид да је против Та-

дића. он је, наиме, изјавио да би

Србија имала снаге да сломи

косовски сепаратизам само кад

Тадић не би био на власти, а пре-

ма депеши из 2006. николић и

вучић су још тад били незадо-

вољни шешељевом трвдом на-

ционалном политиком. већ тада

су почели да се окрећу исплати-

вијим варијантама које подразу-

мевају да се на шиптарске теро-

ристе удара само речима од па-

пира. николић је, према депеши

1.223, чак негирао да је икада ре-

као да Србија треба да војно

брани Косово и метохију, и то је

аргументовано питање: „Зашто

би Србија ратовала око сопстве-

не територије?“

одговор на то питање се не

налази у америчким депешама,

већ у Уставу републике Србије

у ком пише да је Косово и ме-

тохија неотуђиви део наше зем-

ље. Па, према томе, свака власт

која жели да се сматра и леги-

тимном и легалном има устав-

ну обавезу да на терену обезбе-

ди да се поштује онај део о

„неотуђивости“ државног про-

стора! држави је зато и дат ме-

ханизам а то су војска и поли-

ција.Управо је у томе разлика из-

међу државе и неке друге орга-

низације – само држава има

монопол над силом,само држа-

ва има право да употреби силу

да осигура свој поредак. У том

контексту, ако неки државник

одбија да се понаша по уставу,

онда се он понаша антидржав-

но, а то се зове издаја. и каж-

њива је. Тим је лакше што по-

стоје неспорни докази – које

признаје сав свет!

Наставиће се

�5www. podrinske.comПОЛиТиКа10.новембар 2011.

СРпСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА ОпШТИНСКИ ОДбОР ШАбАЦ

Тајне депеше америчке амбасадеу Београду

заКуПљЕн ПрОСТОр

ПиШЕ: Мр СрБОљуБ живанОвић

Тежак положај пензионераКОНфЕРЕНЦИЈА зА ШТАМпУ СРС

Чланови мишарског ама-

терског друштва „вожд“ пре-

мијерно су се у суботу, 5.но-

вембра, представили трећим де-

лом филма „Сеоске приче“, под

називом „Зрели плодови“. ша-

бачко позориште било је пре-

пуно, многи су стајали, многи се

вратили, јер није било места ни

за стајање... С поносом, и ово-

га пута рекоше да су део За-

дужбинског друштва „Први

српски устанак“ мишар, а по-

здрављајући публику, душан

Симић, чија је уопште и идеја и

текст (и много тога још), иста-

као је радост што је филм пред

публиком.

-ова прича је почела 2009.

године, са 17 глумаца, „Сеоске

приче 3“ завршавамо са више од

70 глумаца. То је много и за нас

аматере. напомињем да смо сви

радили волонтерски, и не-

измерно сам захвалан свима

који су одвојили своје време и

посветили га нашој заједничкој

причи.“

душан, који је потписао сце-

нарио, режију и монтажу, још је

био раздраганији након пре-

мијере:

-мији лични утисци су за-

иста предивни, заиста се нисам

надао да ће позориште бити не

пуно, већ препуно. јако ми је

жао неких људи, нама драгих и

важних, људи који су нам крај

срца, који нису имали места...

обећавамо да ћемо поновити.

Утисци су фасцинантни, че-

ститке су са свих страна, али

нека мало преноћи, да саберемо

утиске, па ћемо знати на чему

смо. Успешан филм и дивна

екипа“.

-Прошле године смо имали

пуну салу Културног центра,

ове године пуну салу шабачког

позоришта, мислим да смо ми

потукли све рекорде, од нашег

мишарског дома културе са ну-

шићевом „влашћу“ и „Бојем

на Косову“ – вредно уложеног

труда, зноја, суза, морам рећи

било је и њих, али, оправдали

смо ваљда и своја и очекивања

других - додаје Филип рајковић,

као сценариста и костимограф,

али и један од јунака „Сеоских

прича“.

Као након великих филм-

ских пројекција, на крају су се,

са сцене поклонили, зашто не

рећи, још једном, препуној сали

шабачког позоришта. Уз хвала

свима који су их подржавали.

Посебан поздрав био је за њи-

хову другарицу милицу

остојић, којој су и посветили

трећи наставак филма.

Серијал „Сеоских прича“,

мишарских, „вождових“, за-

вршен је, али већ су признали да

има нових идеја и планова. За-

служили су подршку и за на-

редне пројекте. Због многих

који су се вратили, јер није било

места у позоришту, млади ми-

шарци су обећали да ће врло

брзо бити и нове пројекције.

друШТвОwww. podrinske.com�� 10.новембар 2011.

пРЕМИЈЕРА „СЕОСКИх пРИЧА 3“ пРЕпЛАВИЛА ШАбАЧКО пОзОРИШТЕ

Мишарски „Вожд“ убира зреле плодовенакон филма:

Никола Јовановић Џони: „могу само да кажем феноме-

нално. одушевљен сам, публика је била фантастична, мислио

сам чак, кад сам видео да је пуно деце, биће галаме, не, све су

саслушали, дивили се, ја сам одушевљен“.

Слободан Петровић: „и моји утисци су заиста ван сваког

очекивања. велико изненађење је оволико присуство публике.

Када смо се пре три године окупили, јако мало смо знали о фил-

му, а све ово што смо урадили мислим да је нека наша лепа при-

ча још већег рада у будућности. Захвалио бих се, као органи-

затор свима са којима сам сарађивао, свима који су нас под-

ржали, нашим спонзорима, Граду шапцу, свим домаћинима који

су нас трпели за време наших снимања“.

Нина Стокић: „одушевљена сам осмесима и задовољним

лицима публике на изласку из сале. одушевљени смо и ми сами,

јер није исто кад си испред камере и овако кад гледаш филм.

Сачекаћемо да се слегну утисци“.

Тамара Петровић: „ мени се свидело ово снимање, баш

је било лепо сарађивати, жао ми је што је крај, али, сигурно ћемо,

надам се да ћемо нешто друго радити“.

Марко Рибић: „једно ново искуство за све нас и велика,

да тако кажем, иницијална каписла, за даљи рад са душаном

и овим аматерским позориштем из мишара. надам се да ће

наша даља сарадња бити тако успешна као овај филм“,

Милош Јовановић: „Пуно ми је срце. Само то сам имао

да кажем:“

Милица Поповић: „јако сам задовољна и баш сам срећ-

на што је филм диван и овако фантастични утисци“.

Ана Стефановић: „одушевљена сам, нисам очекивала да

ће бити овако, и волела бих да није крај. на жалост то је од-

лука нашег душана, али ми ћемо се трудити да радимо на не-

ким новим причама. драго ми је да сам имала прилику да са-

рађујем са њима.“

Ненад Игњатовић: „нисам из мишара, већ са душаном,

редитељем, идем у школу. Свиђа ми се, одушевљен сам, и од-

зивом публике и самим делом, пошто сам га вечерас и ја први

пут видео.“

-велико је задовољство да се млади људи тако добро ор-

ганизују. Кад имају идеју, кад знају како да ту своју идеју реа-

лизују, не представља никакав проблем помоћи. није први, али

је, у неку руку пионирски пројекат у овој области, и надам се

да неће остати усамљен. У најави њихових даљих активности,

уз њихову вољу, сигуран сам да ћемо имати шта да подржава-

мо - рекао је члан Градског већа Совраније Чоњагић, истичу-

ћи велико задовољство кад у име Града може да се подржи један

овакав пројекат.

Премијеру су 5.новембра

најавили и као гостујући у

емисији радио телевизије

Србије "Жикина шарени-

ца", а екипу је у Београду

представљала група од два-

десет једног актера “Зре-

лих плодова”. “Само учеш-

ће у емисији, такве гледа-

ности за нас је била велика

част, успели смо да пред-

ставимо "Сеоске приче" ши-

рој јавности и да све увери-

мо да смо урадили леп и ква-

литетан филм, али и уопште

да радимо и лепе и квали-

тетне ствари” – каже душан

Симић

гОСТи “жиКинЕ ШарЕницЕ”

културно-уметничко друштво „Абрашевић“ шабац,основано је на почетку прошлог века, тачније 1905.

године. од тада до данас кроз њега је прошло нахиљаде чланова свих узраста и занимања од 7–77година /лекара, инжењера, адвоката, професора,

студената, ђака, абаџија, молера, кројача, опанчара,угоститеља и других занимања/.

заједничко за све оне који су били чланови“Абрашевића” је да се увек радо сећају “Абрашевића”

и дана проведених у њему.за 106 године постојања и рада, чланови

“Абрашевића” су своје умеће /обичаје итрадиције нашег народа/ преносили широм

наше земље и европе, представљајући нанајбољи могући начин свој град и нашу земљу

србију.

ччууввааррии ттррааддиицциијјее!!

фОЛКЛОрни анСаМБЛ

вЕЛиКи нарОдни ОрКЕСТар

ХОр

дЕчЈи анСаМБЛ

БиСЕрница

ЛаТинО аМЕричКи ПЛЕСОви ОриЈЕнТаЛни ПЛЕС

рЕКрЕаТивци

Куд “абрашевић”Куд “абрашевић”Туд и ЈаТуд и Ја

DobroDobrododo{{lili !!

Ако и Ти желиш да научиш даАко и Ти желиш да научиш даиграш, певаш, свираш, плешеш,играш, певаш, свираш, плешеш,глумиш, сликаш или само да сеглумиш, сликаш или само да се

рекреираш и добро забавишрекреираш и добро забавишпријави се. постани члан кУдпријави се. постани члан кУд

“Абрашевић и део породице која“Абрашевић и део породице којаброји више од 600 чланова.броји више од 600 чланова.

испуни свој живот културом,испуни свој живот културом,упознај нове људе, градове, земље...упознај нове људе, градове, земље...

године нису важне - сви стегодине нису важне - сви стедобродошли!добродошли!

ТЕЛЕфОн: 015/352-133ШаБац, МаСариКОва 20

СПОрТwww. podrinske.com�� 10.новембар 2011.

КОШарКа БОКС

фудБаЛ

Куд “абрашевић” Туд и јадођите да се дружимо! Тел. 015/352-133

ОгЛаСиПродајем стан у

Карађорђевој 33, други спрат43 м2 плус две терасе.

Повољно!Тел. 066/349-544

Хала спортова Зорка, гледа-

лаца 1.000. Судије: моме или-

евски (ветерник), Зоран андрић

(шабац), Лазар Ђуричић (ва-

љево), милован Панић (Жа-

баљ), милован Панић (ваљево)

шабац, 22. октобра. Тради-

ционална ревија племените веш-

тине, која се од 2003. године

одржава у шапцу, у знак сећа-

ња на Живорада рајшића- рајшу,

једног од најбољих боксра шап-

ца свих времена, имала је своје

девето издање. Љубитељи бок-

са, њих око 1.000, имали су

прилику да на делу виде 16 за-

нимљивих борби, у којима су

своје умеће опробали такмича-

ри из Србије, али и Француске,

као и из Босне и Херцеговине.

Борбе које су приказане на рин-

гу Спортске хале Зорка, у мно-

гоме су подсетиле на нека вре-

мена, када је бокс био више од

обичног песничења међу коно-

пцима, више од спорта. Так-

мичари су давали све од себе,

како би оставили што бољи

утисак. на крају, стручни жири

у саставу Зоран манојловић,

Славиша Поповић, Љубиша Си-

мић, Смајо Карадаревић и Љу-

бомир марјановић имао је ни-

мало лак задатак да прогласи

најбоље појединце. најуспеш-

нији у пионирској конкурен-

цији били су алија аметовић и

Богдан Криезију, јуниор вања

Бачић, марија Павлов и Паша

малагић у конкуренцији дама,

док је најбољи боксер у кон-

мкуренцији младих био радо-

слав јовановић. најбољи у кон-

куренцији сениора био је дарко

милошевић ивановић, најус-

пешнији старнац александар

Поповић, док је за најлепшу

борбу вечери проглашен меч

између Слободана митровића и

александра Поповића, дуел у

ком је приказан бокс врхунскг

квалитета.

С. Кашиковић

Митровићу „Рајшин“ меморијалрезултати.

Пионири:

29 килограма: д. нукић (Ж. рајшић) - Суљић (рокица) 1:1

31 килограма: аметовић (Ж. рајшић) - Бољковац) 2:0

33 килограма: С. нукић (Ж. рајшић) - Б. Криезију (Смеде-

ревац) 0:2

38 килограма: Павловић (Ж. рајшић) - арифовић (Спартак) 0:2

Жене:

60 килограма: Павлов (шајкаши) - малагић (Слобода) 2:0

Јуниори

50 килограма: Павлов (шајкаши) - јанковић (Смедеревац) 0:2

52 килограма: мемедовски (Смедерево) - е. Криезију (Сме-

деревац) 0:2

57 килограма: Карић (Слобода) - Бачић (Спартак) 0:2

57 килограма: Тодоровић (Ж. рајшић) - амин (Француска) 2:0

60 килограма: митровић (Ж. рајшић) - Поповић (Францус-

ка) 2:0

70 килограма: ненковић (Смедерево) - меметовић (Спартак)

0:2 - предаја у I рунди

Млади:

66 килограма: јовановић (Ж. рајшић) - денић (Смедерево)

2:0 - предаја у I рунди

81 килограм Беналал (Француска) - Кукић (шајакши) 0:2 -

предаја у I рунди

Сениори:

91 килограм: милошевић ивановић (раднички) - диамбуа-

на (Француска) 2:0

91 килограм: ранисављевић ( Смедеревац) - Полић (нови

Сад) 0:2 - без борбе

+ 91 килограм: владичић ( црвена Звезда) - Панић (Париз) 1:1

кк спартак – окк шабац85:68 (28:19, 20:13, 19:13, 18:23)

Хала Суботица, Гледала-

ца:300, Судије: Боровина, иса-

ков, родић (сви нови сад)

КК СПАРТАК: раденовић,

Соколовић 2, Прља 6, динић 8,

Стојановић 17, милисављевић

4, Кунтић 14, марковић,

Стојановић, вуловић 14, Кара-

хоџић 11, Ђуровић 9.

ОКК ШАБАЦ: Перић, То-

машевић 13, Бољковац 15, Ђон-

лић 2, Бајић 2, вујић 2, нова-

ковић 4, Копривица 5, Тодоро-

вић 11, мањенчић 14.

играч утакмице: Стојано-

вић (КК Спартак)

Суботица, 5. новембар. Суб-

отичли Спартак је ушао као фа-

ворит у дуел 5. кола Прве Б лиге,

и у мечу је улогу у потпуности

оправдао. Плави са севера Бач-

ке су рутински тријумфовали и

себи уписали трећу победу а на-

шем тиму четврти пораз.

Клучне за коначан исход

биле су прве две четвртине, у

којима је спартак дошаи до

убедљиве предности коју наш

тим у наставку није могао да на-

докнади. минималне шансе за

преокрет ишчезле су у трећем

периоду када су домаћи увећа-

ли предност. Последњих 10 ми-

нута, шапчани су одиграли не-

што боље, што је било довољно

само да се смањи коначан ре-

зултат.

наредне недеље на програ-

му је ново гостовање за наш

тим. Њих ће у Београду доче-

кати Беовук који има исти скор

као оКК шабац.

Б. Д.

Победа Спартака

Жкк беочин – оккшАбАц 64:86 (16:32, 14:23,

20:14, 14:17)Сала Беочин, Гледалаца:

100, Судије: милојковић, но-

ваковић, арсић

ЖКК БЕОЧИН: јаковље-

вић 9, месаровић, момић 9,

рашић, игрутиновић 2, Грахо-

вац 6, Станковски, Бјелајац 6,

Голубовић 12, мирков 2, цица

7, варда 11.

ОКК ШАБАЦ: Савић 20,

Симић, Степановић 19, вели-

сављевић 8, марковић 7, мале-

тић 0, Лукић 9, ацаловић 1,

Ћирић, Субашић 4, видаковић

18, Пауновић.

играч утакмице: Ана Савић

(оКК шабац)

Кошаркашице оКК шапца

одиграле су феноменалну утак-

мицу на неугодном гостовању у

Беочину и декласирало домаћи

истпимени тим са чак 22 поена

разлике. очекивао се неизвестан

меч, али су се наше играчице по-

бринуле да питање победника

буде решено врло брзо.

од почетка дуела оКК ша-

бац је доминорао. одбрана је

била добра, а напад фантасти-

чан, 55 поена за 20 минута до-

вољно говори у прилог тој чи-

њеници. домаће једноставно

нису имале решење за изабра-

нице тренера Поповића.

У другом полувремену је

виђена слична кошарка као у

првом, али како је победа већ

била обезбеђена, шапчанке су

смириле меч и рутински и убед-

љиво исти привеле крају.

У наредном колу треће-

пласирани оКК шабац доче-

кује четвртопласирано Чела-

рево у дербију 7. кола елитног

ранга.

Б. Д.

Бриљантне Шапчанке

кадети: окк шабац – ккнибак 62:78 (14:10, 19:19, 18:17,

11:32)Кадети оКК шапца нису ус-

пели да дођу до првог тријумфа

у аБС електро Кадетској лиги

Србије ни у 3. колу. шапчани су

водили 3 четвртине оротив нип-

ког нибака, чак и са 10 поена

предности средином трећег пе-

риода, но огроман пад у послед-

њих 10, а посебно завршних 5

минута резултирало је да гости

последњу четвртину добију са

чак 21 поен разлике, што је било

довољно за коначних 62:78.

најефикаснији у шабачкој екипи

био је Симић са 16, док је најбо-

љи у нибаку био Симоновић са

30 поена. У наредном, 4. колу, ка-

дети оКК шапца путују у

вршац, где ће одмерити снаге са

вршњацима Хемофарма.

Пораз кадета

фк рудар (костолац) -мачва (шабац) 1:1

Стадион „Чика Бора Бека“,

гледалаца 500. Главни судија:

александар радојичић (Лајковац)

7,5. Жути картони: Сл. настасовић

(рудар), Зарић (мачва). црвени

картон: Лујановић (мачва) у 56.

минуту. Стрелци: 1:0 Стевано-

вић у 43, 1:1 вуковић у 65.

Рудар: Станојевић 7,5, му-

љајић 7,5, јовановић 7, Кара-

новић 7, митровић 7,5, Станић

7,5, Стевановић 7,5, Ђуровић

7,5, Катић 7,5 (Са. настасовић

7)

Мачва: Степандић 7,5,

Лујановић 5, Живановић 7

(Пејовић 7), милутиновић 7, ри-

стивојевић 7 (и. радовановић -),

а. радовановић 7,5, Ђукановић 7,

Зарић 7, Самуровић 7,5 (вуковић

7,5), Гаврић 7,5, Тарабић 7.

играч утакмице: марко Сте-

вановић (рудар)

Костолац, 5. новембра. У

дербију кола, ривали су поде-

лили бодове, а овакав епилог је,

по приказаном на терену и

најправеднији исход сусрета, у

ком су Костолчани били бољи у

првом, а шапчани у другом пе-

риоду игре. С. К.

Реми у КостолцуТЕниС

на теренима Тенис клуба

„Стари град“ претходног ви-

кенда одржан је 11. по реду

традиционални меморијални

турнир „александар и јована

радовановић“, у знак сећања

на великог заљубљеника у бели

спорт, и његову ћеркицу, који су

у јесен 2000. године трагично

изгубили животе у саобраћајној

несрећи. на турниру је насту-

пило 25 играча из шапца, а до

победе је стигао александар

Павловић, који је у завршном су-

срету савладао николу радо-

вића у тај бреку, по сетовима 6:4,

6:7, 10:8. одржан је и ревијални

турнир у дубл конкуренцији, а

победили су отац и син, Жељко

и александар Пакић, који су

били бољи од Зорана дракули-

ћа и николе радовића резулта-

тоом 9:5 у гемовима. С. К.

сећање напријатеља

СТОни ТЕниС

�910.новембар 2011. www. podrinske.comСПОрТ

Кажу да оно што је добро не

треба мењати о да традицију тре-

ба неговати. ову истину на најбо-

љи начин доказали су ветерани

ФК “Триангла Frutti”, који су ове

године обележили јубилеј 10 го-

дина постојања клуба.

Клуб је основан у јесен 2001.

године у кафани „Камичак“ код

Ћосе. од оснивања па до данас

кроз клуб је прошло преко 120

бивших фудбалера и рекреати-

ваца међу којима су и позната

имена шабачког фудбала. не

треба изоставити чињеницу да

је клуб регистрован у мини-

старству просвете и спорта .

Свих ових година клуб ве-

терана ФК “Триангла Frutti” бо-

рио се да постигне запажен ус-

пех и да добрим играма и по-

жртвованошћу на терену, до-

кажу да су једна од најбољих

екипа у рангу у ком се такмиче.

Бележили су сјајне резултате,

доста победа, велики број по-

стигнутих голова и то круниса-

ли двоструком титулом првака.

недавно, у ресторану „цар”

уприличено је велико славље,

дружење, прослава јубилеја и

освајање титуле јесењег првака.

Садашњи председник клуба Зо-

ран Пантић Панта, бивши фуд-

балер и стални члан MEGA

MIX BAND, у поздравној речи

обратио се присутним гости-

ма. Присетио се најлеших фуд-

балских тренутака, захвалио

оснивачима, играчима, спонзо-

рима, свим поштоваоцима и

пријатељима клуба. Затим је

председник, уз помоћ спорт-

ског директора Љубише Ђур-

ковића, доделио признања, пла-

кете и захвалнице најзаслуж-

нијима који су веровали у овај

клуб и својим трудом и залага-

њем допринели да ФК “Триан-

гла Frutti” траје већ читаву де-

ценију. најзаслужнији лауреати

добили су плакете: ненад ве-

селиновић, Зоран шобић, илија

јовановић, дане игњатовић, Зо-

ран Лазић, милосав Лазић, не-

над шврака, као и генерални

спонзор клуба Frutti сокови. По-

том се присутнима обратио први

председник један од оснивача

клуба ненад веселиновић. он

се, такође, захвалио свима на не-

себичној подршци и нагласио да

је свако III полувреме и ово

сјајно вече круна десетогодиш-

њице постојања клуба. Уз ве-

лико поштовање, све похвале

спонзорима који су веровали у

овај клуб и свих ових година

били уз њега међу којима су:

Frutti сокови, ресторан Гејак,

ац јапанац, MEGA MIX

BAND, Maxi taxi, радио вла-

димирци, Бонида ауто, ац Пет-

ровић, новус стакла, демо-

принт. Забави су присуствовали

и дугогодишњи спортски

пријатељи представници ФК

„мачва”, оФК „шабац“ и ФК

„Карађорђе“ мишар.

За сјајну атмосферу побри-

нуло се љубазно особље ресто-

рана „цар“ и сјајни музичари:

Стефан Живковић - звезда Гран-

да, Биља, Тода, оливер и MEGA

MIX BAND, а када су сви зајед-

но устали и отпевали химну

клуба „ЛаЖем СеБе да

моГУ БеЗ ТеБе“ атмосфера је

доведена до усијања. Уживало

се у песми, музици, храни, не-

избежној лутрији сјајној атмо-

сфери до раних јутарњих часо-

ва. након свега, све похвале за

организацију уз поруку млађим

ветеранима да још смелије сле-

де дружење, тај полетни дух

који краси генерације ветерана

ФК “Триангла Frutti”, на чему се

душно залажу оснивачи и чла-

нови клуба.

П.С. овим путем руковод-

ство играчи ФК “Триангла Frut-

ti” честитају „Подринским“

јубиларни 200-ти број, са жељом

да и даље остану најбољи и

најчитанији у читавом региону.

Марија Марковић

Шампионско III полувреме Ветерана ФК “Триангла Frutti”

фк пАрТизАн (београд)-пофк сАВАциУм

(шабац) 1:0игралиште војне Гимна-

зије, гледалаца 100. Главни су-

дија: ведран мишић (Београд)

7,5. Жути картон: андрић (Са-

вациум). Стрелац: 1:0 Главчић у

44. минуту из једанаестерца

Партизан: Стоилковић-,

Живановић 7 (Крајишник 7),

миленковић 7, Главчић 7,5, азе-

мовић 7, Тодоровић 7, Белако-

вић 7 (Павловић 7 (исламовић-

)), Перић 7 (цупаћ-) јовић 7,

јанковић 7 (радосављевић -),

драгићевић 7 (шапоњић -)

Савациум: З. јовановић 7,5,

андрић 6,5 (мањенчић 6,5),

Карајичић 6,5 (Поповић 6,5),

васић 7, и. јовановић 6,5, ма-

ринковић 6,5, Богићевић 6,5,

вучетић 6,5, Ђурић 6,5, Трифу-

новић 6,5, мирковић 6,5 (радо-

вановић 6,5 (Ђ. јовановић -))

играч утакмице: немања

Главчић (Партизан)

Београд, 5. новембра. Удуе-

лу са вршњацима из Партизана

шапчани су приказали солидну

игру, и на крају претрпели ми-

нимални пораз. Београђани су

до победе стигли из једанае-

стерца који је досуђен почетком

другог полувремена. С. К.

фудБаЛ

Фортуна уз црно беле

шапчанин митар Паликућа

резултатима на тек завршеном

првенству европе за особе са

инвалидитетом освојио је две

медаље, бронзану у појединач-

ној, и златну у екипној конку-

ренцији, и на тај начин умного-

ме повећао своје шансе да из-

бори визу за учешће на Пара-

олимпијским играма које ће

бити одржане у Лондону у јесен

наредне године.

„на овом такмичењу сам

наступио у категорији спортиста

у колицима, а ово је био и мој

деби на великој сцени, поред

више учешћа на такмичењима

за Светски куп на којима сам до

сада учествовао. Приликом

остварења овог успеха, под-

ршку су ми пружали пре свега

чланови моје породице, као и

бројни пријатељи и познани-

ци. не бих да заборавим ни ме-

дијску подршку коју сам имао

током припрема за ово велико

такмичење. Желео бих да по-

менем и селектора Златка Кес-

лера, као и илију Ђурашино-

вића, моје саиграче из репре-

зентације, са којима сам ос-

војио титулу првака европе у

екипној конкуренцији. Успех

наше репрезентације утолико

је већи ако се зна да су и ре-

презентативке наше земље стиг-

ле до најсјанијег одличја, тако-

ђе у екипном такмичењу “ – ре-

као је Паликућа

У неком ранијем времену,

ти си био успешан фудбалер.

Након пеха који си имао док

си обављао војну дужност,

прешао си у категорију спор-

тиста инвалида. Сада си сти-

гао на корак до остварења

сна сваког спортисте, учешћа

на Олимпијским играма, а да

би се и то десило потребно је

још само мало...

- Свакако да је сан сваког

спортисте учешће на највећој

спортској смотри света. ово

такмичење, које ће бити одр-

жано наредне године представ-

љаће остварење мог сна. Први

сан сам већ остварио, а то је

било да освојим медаљу на ве-

ликом званичном такмичењу.

Сам успех на европском првен-

ству допринеће и да се на свет-

ској ранг листи попнем за још

две позиције. ни ово ми не пру-

жа гаранције за учешће на па-

раолимпијским играма, али се

надам и верујем да ћу се ипак

наћи тамо.

Досадашњи успеси, а по-

себно овај са ЕП у Сплиту, већ

си стекао право да од своје 40.

године постанеш и носилац

националног спортског при-

знања, односно онога што се у

популарном жаргону зове „

спортска пензија “. Колико

ће то бити подстрек и помоћ за

твој даљи спортски развој и

рад, као и за личну егзистен-

цију?

-Помоћи ће у великој мери.

Живот иде даље, стони тенис

остаје сасставни део мог бића,

и ја ћу свакако тежити ка још ве-

ћим дометима. имајући у виду

колико је напора, зноја, воље и

труда потребно уложити у ус-

пех, сваки спортиста мора да

прође трновит пут, да би стигао

до циља. У то сам се и сам уве-

рио, али и у то да на крају сва-

ког тунела постоји и светло,

тако да ће ми то значити много

у неком будућем времену. Пре

свега, по питању побољшања

квалитета мог живота и рада “

А да ли је реално очеки-

вати да, након што избориш

олимпијску визу за Лондон

наредне године, тамо освојиш

и медаљу, након чега би ти, у

то сам сигуран, на централ-

ном тргу у Шапцу, био при-

ређен и дочек од стране више

хиљада Шапчана?

-још увек је рано да раз-

мишљам о томе на тај начин. и

сам одлазак у Лондон био би део

остварења мог сна. важно је из-

борити учешће, а онда, борићу

се до краја, као и на овом так-

мичењу у Сплиту. ништа није

немогуће, и чуда се догађају, а

ја верујем да ћу бити део једног

чуда и фантазије.

А да ли себе видиш, за не-

ких 10, 15 година, и као тре-

нера, након што завршиш ак-

тивну спортску каријеру?

-У овом тренутку још увек је

рано да се говори и размишља у

том правцу. Тренутно, себе не

видим у улози тренера. време

ће показати шта је најбоље и

најоптималније решење за сва-

ког од нас. Пре несреће био

сам успешан фудбалер на неком

завидном нивоу овде, у мач-

ванском округу, и захваљујући

фудбалу доживео много лепих

тренутака. на моју несрећу, или

срећу, инвалидски стони тенис

донео ми је много више. ви-

дећемо шта носе будућа време-

на. Слободан Д. Кашиковић

Паликућа надомак Лондона

www. podrinske.com 10.новембар 2011.2� www. podrinske.com СПОрТ

015/355-001

нОвО! нОвО! нОвО! нОвО!проф. др бранко станков

сТрАболог(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

милош Лукић прошао је

све млађе категорије ПоФК Са-

вациум, да би у лето 2009., са се-

даманест година прешао у ом-

ладински погон ФК мачва из

шапца. У јануару ове године,

милош се вратио у родно место

владимирци, и одмах изборио

место у стартној постави вла-

димирачког зонаша. играма на

позицији централног везног иг-

рача брзо је постао незамењив

у екипи, а ове јесени, наметнуо

се као један од лидера у екипи.

У досадашњем току првенства,

постигао је 5 погодака, и знат-

но допринео тренутно високом

пласману своје екипе у првен-

ству дринске зоне. игре које је

до сада приказао и пружио нису

остале незапажене, па су инте-

ресовање за Лукића већ пока-

зале и неке екипе из вишег ран-

га. мада је фудбал тренутно

највећа и главна преокупација и

сфера интересовања, милош

није занемарио ни стручно об-

разовање и усавршавање. након

завршене средње економске

школе у шапцу, летос је уписао

студије на е кономском

факултету. Када је фудбал у пи-

тању, милош жели да се упот-

пуности докаже и афирмише у

пуној мери.

„имам жељу да се изборим

за место у некој од српсколио-

гашких екипа, а након тога, за-

што да не, и да се опробам у

прволигашкој, па чак и супер-

лигашкој средини“, казао је ми-

лош Лукић. имајући у виду

рад, вредноћу и таленат које

поседује, извесно је да његове

амбиције нису нереалне.

С. Кашиковић

ТАЛЕНТИ - МИЛОШ ЛУКИЋ

Реалне амбиције

Током претходног лета, иван

Кнежевић, 26-огодишњи шап-

чанин начинио је прави подвиг.

Заједно са Зораном маћеши-

ћем, познаником и пријатељем

из Платичева одлучио је да оде

на летовање у Херцег нови би-

циклом. Првог дана, иван и Зо-

ран кренули су из шапца, пре-

ко Лознице, где су прешли у ре-

публику Српску, Зворника, вла-

сенице, Хан Пијеска, Соколца и

рогатице, да би у вечерњим са-

тима стигли у Фочу, где су за-

стали да преноће и одморе се.

наредног јутра, пут су наста-

вили преко Тјентишта, Чемер-

ног, Гацког, Билеће и Требиња,

да би до циља свог путовања,

Херцег новог, стигли тек у ве-

черњим сатима другог дана свог

путешествија. највећи проблем

у овом подухвату представљала

је изузетно висока влажност

ваздуха, као и температура, које

нису ишле на руку ивану и Зо-

рану. Самим доласком у Херцег

нови, обојица су били презадо-

вољни, јер су осатва-

рили своје дечачке

снове, али и урадили

нешто што никоме из

нашег краја раније

није пошло за руком,

преваливши преко

480 километара би-

циклом за нешто

више од 22 часа у две

етапе. У наредних

пар дана, начинили

су неколико краћих

бициклистичких из-

лета по црногорском

приморју, а онда се

вратили кући. и док

се иван вратио у ша-

бац директно из Хер-

цег новог аутобусом, Зоран је и

у повратку користио бицикл

као превозно средство. Прили-

ком повратка, најпре је посетио

манастир острог, где се одморио

и окрепио, а онда кренуо ка

шапцу, и растојање од острога

до шапца, дуго 427 километара

превезао у једном даху, за 19

сати и 45 минута.

и мада је већ и ово што су

урадили својеврстан подвиг,

иван и Зоран већ сада увелико

кују планове за неке наредне по-

двиге. Планирају да се, ако их

здравље и кондиција послуже,

већ у наредних пар лета бици-

клима упуте до Хиландара. Као

круну бављења бициклизмом, и

животни сан, планирају да се

бициклима отисну до јели-

сејских поља у Паризу, како би

уживо присуствовали самој за-

вршници најчувеније бицикли-

стичке трке на свету, TOUR de

FRANCE. а можда и да се од-

луче за подвиг, и бициклима

оду до свете земље, и у јеруса-

лиму обиђу Христов гроб.

Слободан Кашиковић

бИЦИКЛИзАМ

Двоточкашима до Јадрана и назад

2�10.новембар 2011. www. podrinske.comзаБЕЛЕШКЕ

ЕКСКЛузивнаПОнуда

СТанОви и ПОСЛОвни ПрОСТОр

064/64-67-689

ПЛивањЕ - чигОТа КуП

млади пливачи шабачког

пливачког клуба „делфин“ на-

ступили су, протеклог викенда,

на XVI Чигота Купу 2011. на

Златибору. У конкуренцији 518

такмичара из 31 клуба из Србије

(24), Босне и Херцеговине (6) и

македоније (1) шест шабачких

пливача остварило је запажен

резултат освојивши пет медаља,

једну златну, једну сребрну и

три бронзане.

У дисциплини слободним

стилом на 50м за дечаке рођене

2000. године игњат Берић заузео

је 18. место са резултатом 47.17.

У дисциплини слободним

стилом на 50м за девојчице ро-

ђене 2000. године Катарина

цвејић заузела је 23. место са ре-

зултатом 46.34.

У дисциплини леђним сти-

лом на 50м за дечаке рођене

1999. године Лука Познановић

заузео је 3. место са резултатом

38.10.

У дисциплини делфин сти-

лом на 50м за дечаке рођене

1999. године Лука Познановић

заузео је 3. место са резултатом

36.49 и освојио своју другу,

бронзану, медаљу.

У дисциплини слободним

стилом на 100м за дечаке рође-

не 1995. године Ђорђе јездић за-

узео је 8. место са резултатом

1:21.92.

У дисциплини слободним

стилом на 100м за девојчице ро-

ђене 1995. године Кристина Те-

шановић заузела је 3. место са

резултатом 1:18.23.

Златну медаљу, у дисцип-

лини делфин стилом на 100м за

девојчице рођене 1997. године

освојила је драгана видојевић

са резултатом 1:30.30.

Своју другу медаљу, на овом

такмичењу, у дисциплини дел-

фин стилом на 100м за де-

војчице рођене 1995. године

освојила је Кристина Тешано-

вић са резултатом 1:29.81.

Такмичење је одржано у 25-

метарском затвореном базену

„института за штитасту жлезду

и метаболизам“ по правилима

Фина и ПСС.

Злато за Дацу

драгана видОЈЕвић

КриСТина ТЕШанОвић

ЛуКа ПОзнанОвић

драги моји,

„знам да народ тешко живи“

закључи бивши министар војни

и екс телекомуникациони, и об-

радова нас, да они заиста знају,

па нам је сада свима некако

лакше... они знају. Па када знају,

ваљда ће и да нам помогну, на-

равно ако гласамо за њих...

цврц... Са друге стране, проме-

нама маше екс војводин заме-

ник, носилац беџа са екс кумо-

вим ликом, произвођач пре-

печенице (на екс) и екс студент

крагујевачког правног... и Че-

дица нам нуди што-шта у свом

бутику, од Басаре, преко вука и

Латинке, до Борке Павићевић

(где се затури јова Капиџић?) и

све би некако (уз његову помоћ)

да остану ови што су. Љубав

ивице према (полицијској) ма-

рици, и ономе ко му је омогућио

исту, је нескривена, само што не

каже да ли је љубави било и када

су његови, ове гледали кроз ни-

шане... Пензионери уљуљкани у

своју удобну старост, осећају се

скоро као некад, само да још по-

стану самоуправљачи, где би

им био крај... и, шта онда, пи-

тате се? шта их сједињује у су-

лудој борби да нама (читај

њима) буде боље, ако не најбо-

ље. власт и све оно што она до-

носи... а то није мало... јер у

противном, што би се они бо-

рили. Телевизије, новине, тело-

хранитељи, црне затамњене ли-

музине, скупа одела, екстра са-

тови, егзотична острва, станови

по пар ари, лова на сваком ћош-

ку, моћ одлучивања о судбина-

ма других... Боље бик један дан,

но крава довјека.... Ко ће вам,

браћо, ишта од тога што ћете

нам нудити, поверовати. Само

они који део ваше власти не-

посредно баштине и надају се

неком ћару... што ближе ог-

њишту, то је топлије...

шта би на све ово рекли до-

мановић и нушић да су којим

случајем на списку за гласање,

не знам, али могу да претпо-

ставим, била би то капитална

дела у ко зна колико томова...

Питам се, када једног дана

све побехатонишемо и сваку

фасаду по три пута за три го-

дине прекречимо, и сваку рас-

крсницу у кружоток претвори-

мо, и исцртамо на картама пу-

теве и пруге, и метрое што ће

нас возити којекуде... шта ће

онда да нам обећавају и шта ће

тада да нам нуде... можда се

неко сети да нам понуди посао,

да радимо, да зарадимо и да

онда то што зарадимо трошимо

на базене, на хотеле, на ауто-

мобиле, на гардеробу, на ви-

кенд куће, на парфеме, на про-

воде... е када се појави такав који

ће да понуди и оствари запос-

леност нације, неће нам се

обраћати речима које тако офу-

цано звуче „ја знам да народ

тешко живи“... Хвала на разу-

мевању. Учини нешто да не жи-

вимо тешко и надаље...

Када је ономад г. Ђоковић

добио напумпаног Федерера,

иако је све изгледало већ из-

губљено, помислио сам исто

оно што Бусек рече у српском

Парламенту... треба нам неко ко

ће изгубљене ратове и сва она

чуда 90-тих претворити у нашу

победу... има ли таквог?... Си-

гуран сам да има, али нама тре-

ба колективни дух победника, а

не мајице и беџеви са порукама

вољеном вођи, ма ко он био. Као

што Звезда одавно не може и

како стоји, никада више неће

бити на трону европе и света,

(док је Тола неће бити прва ни

у Србији) тако ни Србија, (која

је настала одвајањем црне Горе)

никада више неће бити у пози-

цији да добија територије и

проширује се, као када је из ра-

това излазила на страни побед-

ника. ми смо одавно већ трн у

оку свету, а нарочито светском

газди који од пропасти другог

блока сила, влада као власник

света, а ми никако да схватимо

да се победе могу извојевати

само у Бриселу и нарочито ва-

шингтону, а никако у јарињу и

Брњаку... Филозофија барикаде

је прошлост коју смо скупо пла-

тили доводећи себе у ово у

чему смо, па нећемо ваљда по-

ново истим путем... ни новак не

побеђује у деспотовцу и Сврљи-

гу, или Бабушници, већ у Лон-

дону, Паризу, риму, Њујорку...

Лепо је када вас Конузин под-

ржава на страначком скупу, али

нека вас земља из које долази

подржи да решите своје основ-

не проблеме, а не да ватру гаси

безоловним бензином (из Гас-

прома)... нека (неверни) Тома

своју странку створену у каби-

нету председника Србије, при-

саједини думи, као што је хтео

да Србију прикључи „мајчици

русији“, да постане Губернија...

нека са таквом тезом крене у

нове изборе, а не да глумата еу-

ропљанина, са војводиним ли-

ком на срцу (видљивим, до

душе, само на скенеру)...

и тако, док Грци прво рас-

писују, па онда отказују (шта

мислите, зашто?) свој референ-

дум, по којем еУ (читај немци)

нуде лову по принципу „узми

или остави“, и док се Кроати на-

слађују гледајући бившег пре-

мијера како покушава да се од-

брани причом, „нисам ја, он

је“, ми у Србији имамо пречих

ствари, на пример вехабије. а

мени се чини да истих има, чак

и у влади Србије, барем ликом.

шта мислите ко би могао бити,

за тачан одговор послаћу вам

његову слику, са све брадом, на-

равно... и печатом министарст-

ва којим влада...

док сви плаћамо коалицио-

не цехове који настају међу-

собним уцењивањима ванбрач-

них партнера сједињених инет-

ресима власти, чудим се како то

да „осведочени монархиста“,

писац ножа и молитве, у овом

часу, не покличе Краљевину

као спас за Србију... макар по-

нудио себе за краља, а своју да-

ницу за краљицу... или је у пи-

тању нека подвала типа „јесам

за краља, нисам за овог“... па на

референдум. или ће бити, ипак

да Чедица није за круну, иако је

браду већ фазонирао... на-

здравље њима, а и нама са

њима... мада, тешко нама...

Све вас волим и поздрав-

љам.

www. podrinske.com 10.новембар 2011.22 www. podrinske.com заБЕЛЕШКЕ

Сања чОњагић ивана МарКОвић

рЕгиОнаЛни КОрдинаТОри elta-e

шабац и центар за струч-

но усавршавање били су још

једном домаћини занимљивог

семинара за наставнике стра-

них језика. организатор се-

минара био је „дата Статус”,

београдска књижара, а од ско-

ро и издавач. Предавачи су

били професор енглеског јези-

ка марија Лукач, и професор

француског и италијанског

језика јовица микић.

Тема семинара била је

¬„наставник – од дужности до

креативности”. У току два

сата, предавачи су покушали

да нам представе мало друга-

чији начин писања наставних

планова, односно начин пи-

сања који ће нам помоћи да ус-

пешније реализујемо наста-

ву. Уместо уобичајених руб-

рика наставних области и једи-

ница, препорука је да се пла-

нови пишу по узору на Зајед-

нички европски оквир, где су

у центру пажње исходи учења,

па самим тим и ученици.

У ишчекивању још за-

нимљивих и корисних семи-

нара у пријатном амбијенту

центра, захваљујемо се „дата

Статусу“ и њиховим више

него предусретљивим преда-

вачима.

Ивана Марковић, проф.

Наставник – од дужностидо креативности

ПиШЕ: БраниСЛав СЕКуЛОвић, адвОКаТ

Две партије под „круном“

Куд “абрашевић”Куд “абрашевић”Туд и ЈаТуд и Ја

Ако и Ти желиш да научиш да играш,Ако и Ти желиш да научиш да играш,певаш, свираш, плешеш, глумиш, сликашпеваш, свираш, плешеш, глумиш, сликаш

или само да се рекреираш и доброили само да се рекреираш и доброзабавиш пријави се. постани члан кУдзабавиш пријави се. постани члан кУд“Абрашевић и део породице која броји“Абрашевић и део породице која броји

више од 600 чланова.више од 600 чланова.испуни свој живот културом, упознај новеиспуни свој живот културом, упознај нове

људе, градове, земље...људе, градове, земље...године нису важне - сви сте добродошли!године нису важне - сви сте добродошли!

ТЕЛ: 352-133МаСариКОва 20

чЕТврТаК 10.11.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 Све о животињама

11:15 Питање савести

12:00 Биографије

13.00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 велики природни спектакли

15:00 вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 вести

20:05 Пут хране

20:30 Саманта Браун

21:00 Културно пресабирање

21:15 Лек из природе

22:00 вести

22:30 Чувени атентати

23:15 анали®

ПЕТаК 11.11.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Бубамаром по селу

11:15 рукомет плус

12:10 Спортска галаксија

13.00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Пут хране

14:30 научне границе

15:00 вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 вести

20:05 Полигон

21.00 океани

22.00 вести

22.30 Чувени атентати

23.15 анали

СуБОТа 12.11.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Паткула

11:00 Све о животињама- доку-

ментарни програм

11:30 амор Латино(5 епизода) ®

15:15 медикус

16:00 Биљана за вас

17:00 Кућица у цвећу

18:00 Биографије

19:00 вести

20:05 Саманта Броw

20:30 научне границе

21:00 Питање савести

22:00 вести

22:30 Филм: Панов лавиринт

нЕдЕља 13.11.10:00 водич за родитеље

10.30 цртани филм Паткула

11:00 Све о животињама

11:35 освета ( 5 епизода) ®

15:15 немам шта да обучем

16:00 Полигон

17:00 океани-док.програм

18:00 цртани филм Паткула

19:00 вести

20:05 Биљана за вас

21:00 Питање савести

22:00 вести

22:30 Филм: Чистачи ципела

ПОнЕдЕљаК 14.11.08.00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 водич за родитеље

11.15 Филм Панов лавиринт

13:00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Лек из природе

14:30 немам шта да обучем

15:00 вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 вести

20:05 мењамо навике

21:00 иза сцене

22:00 вести

22:30 Чувени атентати

23:15 анали (р)

уТОраК 15.11.08.00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10.30 Културно пресабирање

11:15 Филм: Чистачи ципела

13.00 Чувени атентати (р)

13.30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 Саманта Броwн

15:00 вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 вести

20:05 Бубамаром по селу

20:30 Све о животињама

21:00 Биографије

22:00 вести

22:30 Чувени атентати

23:15 анали

СрЕда 16.11.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:30 Све о животињама-

11:15 Питање савести-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 Чувени атентати (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 немам шта да обучем

14:30 научне границе

15:00 вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 вести

20:05 велики природни спектакли

21:00 медикус

22:00 вести

22:30 Чувени атентати (р)

23:15 анали

2310.новембар 2011. www. podrinske.comТв

ПрОграМ Тв ШаБацу СТаЛниМ ТЕрМиниМа: МаЛи ОгЛаСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , нОћни ОгЛаСи 00:00 - 08.00 вЕСТи у 3: радниМ даниМа у 15:00

Градска управа града шапца - одељење за инспекцијске и

комунално-стамбене послове, на основу чл.10. став 1. Закона о

процени утицаја на зивотну средину ("Сл. гласник рС" бр. 135/04

и 36/09), објављује:

о б А В е ш Т е њ еобавештава се јавност и заинтересовани органи и органи-

зације да је овај орган донео ресење да за пројекат “изградња

производног објекта – хале за производњу млека и млецних про-

извода и система за прецисцавање отпадних вода”, на кат.пар.бр.

457/3 Ко Поцерски Прициновиц, носиоца пројекта ПТП „ми-

Ловановиц“ д.о.о., са седистем у Поцерском Прициновицу

бб, није потребна процена утицаја на зивотну средину.

Увид у донето ресење мозе се изврсити у просторијама оде-

љења за инспекцијске и комунално-стамбене послове - Градске

управе града шапца, у ул. јанка веселиновића бр. 20, соба бр.

8, сваким радним даном од 14-15,30 цасова у року од 10 дана од

дана објављивања овог обавестења.

Заинтересована јавност мозе изјавити залбу министарству

рударства, зивотне средине и просторног планирања на доне-

то ресење, путем овог органа, у року од 15 дана од дана објав-

љивања огласа.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА ИНСПЕКЦИЈСКЕ И КОМУНАЛНО-СТАМБЕНЕ ПОСЛОВЕ

Поводом дана европских

језика, у септембра 2011. годи-

не у дому народне скупштине

републике Србије промовисан је

први речник спрско-ромског

језика, аутора Бајрама Хали-

тија, књижевника, публицисте и

правника.

речник садржи 50.000 од-

редница, са граматиком је и

правописним саветником, а

објавила га је новосадска изда-

вачка кућа „Прометеј“

на 56. међународном сајму

књига у Београду, од 800 изла-

гача, од којих је 169 из ино-

странства, речник српско – ром-

ског језика са граматиком и пра-

вописним саветником био је

номинован за књижевни поду-

хват године.

Светска организација

дијаспора и мањина прогласила

је за књигу године Српско-ром-

ски речник, а аутор речника

Бајрам Халити добио је награ-

ду „Тереза фон јакоб”. ово ве-

лико признање утолико добија

на значају јер је додељено на от-

варању првог Клуба алијанса

цивилизација, а поводом дана

Уједињених нација.

овај речник на најлепши

начин обележава велики јубилеј,

40 година стварања ромског

светског конгреса у Лондону,

чији је иницијатор и први пред-

седник био ром из Србије, Сло-

бодан Берберски. Успеси рома

из Србије на светском плану, као

што су рајко Ђурић и Бајрам Ха-

лити, дали су кредибилитет и

инспирацију да се управо у Бео-

граду оснује Светски музеј

дијаспора и мањина.

Халитијев Српско-ромски

речник, први је ромски речник

у свету, и битно унапређује по-

ложај ромског језика и роме из

Србије сврстава у светске ли-

дере ромске еманципације.

Ж. Павловић

пОВОДОМ ДАНА ЕВРОпСКИх ЈЕзИКАОбЈАВљЕН пРВИ СРпСКО-РОМСКИ РЕЧНИК

У Србији живи између

700.000 и 800.000 рома, а

многа истраживања су пока-

зала да млади роми лоше

знају матерњи језик или га

уопште не говоре, и да ће уз

овај речник сваки ромски

ученик имати поуздано сред-

ство у унапређењу знања

ромског језика и постићи

већи ниво писмености - ис-

такао је аутор Бајрам Халити

МаСариКОва 20

Панов лавиринт

десетогодишња офелија,

девојчица бујне маште, от-

крива лавиринт у коме среће

Пана, древно митско биће,

које тврди да зна тајну њеног

правог идентитета и њену суд-

бину. Пан јој открива да је она

принцеза, давно изгубљена

ћерка краља бајки.

Чистечи ципела

римски чистачи ципела

Ђузепе и Пасквал желе купи-

ти белог коња, па се уплећу у

шверц, због ког ће доспети у

малолетнички затвор. Старији

Пасквал увек штити Ђузепеа

и мислећи да му помаже, одаје

његовог брата, чиме окончава

њихово пријатељство.

PENZIONERинфОрМаТивни дОдаТаК за ПЕнзиОнЕрЕ града ШаПцаБрОЈ 33 10.нОвЕМБар 2011.

„Октобар, месец соли-дарности са старима“, у Ге-ронтолошком клубу буде обе-лежен, још једним лепимдружењем, уз изложбу радо-ва корисника Геронтолошкогцентра. Уз новогодишњу иускршњу, и ова октобарскапостала је традиционална.Педесетак корисника при-премило је две стотинак ра-дова, исплетених од вуне ивунице, шивених јастучићаза лаванде, вежених и хек-ланих, сликаних и бојенихпредмета. Уз помоћ њихо-вих терапаеута Маше и Дра-ге, све буде лепо аранжира-но, и просто прекрили мале-ни простор клуба и прија оку.Посебно уз чињеницу значаја

„радног и окупационог анга-жовања старих, према пре-осталим радним способно-стима и интересовањима.“

-Радна терапија помажеда стари не буду пасивни, по-бољшава њихову социјалнукомуникацију у установи иван ње, у служби је бољеадаптације новопримљенихкорисника. Време се активноискористи, док то раде осећасе њихова припадност, ту јеи осећај вредности јер до-приносе нечем корисном.Таква врста ангажовања одр-жава им дух, друже се међу-собно, причају, певају – ис-такла је отварајући изложбуМилада Васиљевић.

Ц.Љ.

ИзЛОжбА У ГЕРОНТОЛОШКОМ КЛУбУ

На радовима делићи завичаја

Двадесет осмог октобра

обележено је шездесет седам

година рада у континуитету.

Уз доста урађеног, бројни су и

планови – сви имају за циљ по-

бољшање услова живота ко-

рисника и услова рада запос-

лених.

- Тренутно се ради ком-

плетна реконструкција мокрих

чворова и купатила приземља

и првог спрата у ламели 2,

новог дела објекта. То су први

радови од када је зграда ура-

ђена, од 1983.године, и већ је

било време да се тако нешто

уради – каже директор Милан

Поповић, уз податак да је зна-

чајна средства, од четири и по

милиона динара, определило

Министарство рада и социјал-

не политике. Издваја и урађе-

но из сопствених средстава –

нову стазу до стационара: „Ра-

ђени су и подови на другом

спрату ламеле један и два но-

вог објекта, набављена је и из-

весна количина намештаја,

кревети, столице, гардеробни

ормани, све у свему доста

новца је уложено да се по-

бољшају услови живота и за

кориснике, али и услови рада

за запослене“.

Геронтолошки центар је

установа у којој старији задо-

вољавају све своје потребе, од

оних егзистенцијалних, здрав-

ствених, социјалних, до обра-

зовних, културно-забавних,

рекреативних... Тренутно је

Јеленча дом за 215 корисни-

ка... И циљ је, и потреба, уз те

опште услове, приуштити им и

бројне и разноврсне садр-

жаје, могућности да што ква-

литетније проводе време, да

се и укључе, према интересо-

вањима и способностима, у

неке од програма... То је разлог

што је већ годинама програм

ове установе, у оквиру обеле-

жавања „Октобра, месеца со-

лидармости са старим лицима“

изузетно богат и садржајан, а

„кућа старих“ отвара своја вра-

та за многобројне госте – од

најмлађих до најстаријих...

Неминовно је свуда при-

сутна криза трага оставила и

на функционисање ове уста-

нове, каже њен челник: “Капа-

цитет нам је 230, а корисника

тренутно имамо 215. То је доб-

ра попуњеност, у односу на

стање у Србији, које је јако ша-

ренолико, и углавном сви имају

проблем попуњености. Међу-

тим, ми имамо добру пози-

цију, оптималан нам је број

запослених, немамо вишка .

Осамдесет три су нам стално

запослена радника, и, у сваком

тренутку имамо десетак рад-

ника на одређено време који

брину о нашим корисницима...“

Иначе, тенутно, зависно од ка-

тегорије, и услова, месечна

цена смештаја у Геронтолош-

ком центру је у распону од

око деветнаест до тридесет

хиљада динара.

- У наредном периоду, за

2012. годину, планирано је да

се мења кров на стационару.

Пресвучен је салонит таблама,

које често пуцају и велики је

проблем прокишњавања. У до-

говору са ресорним Мини-

старством, урадили смо идејни

пројекат, а, уз кров, планирано

је да се уради и изолација

објекта, и да практично за-

вршимо радове на стационару

започете пре три године – уз

подсећање да су урађени и

лифт, и дневни боравак, најав-

љује Милан Поповић. Уз све

урађено, стационар је добио

нови изглед и другачије функ-

ционише у односу на ранији

период. „План је да се, из вла-

ститих средстава, заврши ре-

парација стазе према стацио-

нару, а касније ће на ред доћи

комплетно пресвлачење свих

путних комуникација унутар

установе, јер је део јако оште-

ћен.“ Саставни део је и уређе-

ње дворишта и оплемењавање

зеленилом, како би боравак ко-

рисницима био што пријат-

нији. Ц.Љубић

ГЕРОНТОЛОШКИ ЦЕНТАР ШАбАЦ

Место пребивалишта - Јеленча

Од самог уласка у клуб,госта из Богатића, професо-ра књижевности у пензији,Ивана Лолића тог седмоно-вембарског поподнева, штоби се рекло „нашле су сеобе стране“.

Песник са топлом порукомда му је драго да говори својупоезију... И „признањем“, да узживотне токове, млади сти-хови звуче убедљиво, али даодјеци у души нису какви сунекада били... Открисмо и дасу три књиге на путу... Песни-ку, чини се посебно драга,она са именом „Драгим тра-гом о младим Шапчанима не-када“... Сећајући се својихнеких дана из младости, по-ново је сакупио те људе, и сасваким направио разговор...Данас су то многи угледниљуди, у свету науке, поезије,сликарства, новинарства, уз

најлепши детаљ и песниковитрајни пријатељи... Зато итрајни драги трагови... Другедве ће међу корице упакова-ти Лолићеву поезију... Пес-ничког духа и боемије, и пре-тходне ноћи, откри то до-маћинима, зора је са друшт-вом дочекана на Сави, „узхармонику“, и „пражњењедуше“...

И, иако рече, да неће го-ворити оне „тешке песме“, по-четна прича одведе до „Пес-ме француском војнику“, кадсе, у тешко време бомбар-довања у души накупило игорчине, и јецаја... И та, и на-редне песме показаше ис-тину – да Иван Лолић свешто пише дубоко доживља-ва... Тако и казиваше стихо-ве, од Лета 1963, Пролећа уЦрној Бари, Детињства крозкоје тече река, која стиже и у

алманах песникове школе...Откри песник и каква је то„луда кућа“, и „како га тозора обара“, и запита се „за-што увек касни кад божурпроцвета“... Стих откри и „ло-бању у житу“, али и причу оопанцима и њиховој патњида песника у завичај врате...

Склопиле се поезија Ива-на Лолића и гитара и песмаМише Даничића. Баш као упесми, спуштало се вече надШабац град... Остависмо ихса најлепшом сликом - дајесен у Геронтолошком клубуу Шапцу није тужна... Ц.Љ.

ИВАН ЛОЛИЋ, ГОСТ ГЕРОНТОЛОШКОГ КЛУбА

Песник још увек будан снева

Што се више ближе ре-публички парламентарни из-бори за Скупштину Србије, aнајвероватније и локални заградски и општински ниво,лидери водећих странака увласти и опозицији, (прва идруга се, наводно, знају, затреће место више је канди-дата) све чешће опседајунајмоћнији масовни електро-нски медиј, телевизију. И непробирују власнике, били онидомаћи или страни, ни да лису телевизије тако зване цент-ралне или локалне, да би саекрана поручили, сиромашт-вом изнуреном народу да ћему само они донети благо-стање. Када дођу на власт!

Сви, кобајаги, мисле о на-роду и његовом бољитку. Ањему, народу, све теже! За-послених колико и пензио-нера: један на један! Некадаје, ради подсећања, у времетако званог једноумља односбио четири према један. Пен-зиони фондови „кипели“ одвишкова и из њих се градилимонументални инвестицио-ни објекти, а пензионери ни-када нису бринули да ли ћепримити следећ(у)е пензије ида ли ће оне бити умањене.Биле су загарантоване и у ви-сини 85 одсто од просечнедесетогодишње плате, за онекоји су радили 35 (жене), од-носно 40 година (мушкарци).Али, то припада далекој про-шлости и за овај текст и вре-ме у којем смо, потпуно је не-важно. Међутим, није не-важно да лидери који се кунуу народ и Србију, годинама,па чак и деценијама чврсто,као у менгеле стегнута, држелидерска места! И примају,за појмове народа који је наивици егзистенције, басно-словне плате и друге надо-кнаде (као чланови разнихуправних и других одбора).Друге привилегије није по-требно помињати! Тако себистичу енормно богатство, асвојим потомцима обезбе-ђују сигурну егзистенцију! Иготово свакодневно „грме“ саТВ екрана: „Радимо за Србијуи народ у њој!“

А народ, незадовољан иобесхрабрен, изнурен сиро-маштвом и преварен обећа-њима даваним у протеклојдеценији (улазак страног ка-питала и нове инвестиције;ревитализација индустриј-ских објеката; запошљава-ње стотина хиљада, па чак ивеликог броја страних рад-ника, јер, тобож, нећемоимати довољно наших; похиљаду евра сваком пуно-летном грађанину; улазак уЕвропу и настанак благоста-ња... и друге фразе), више ине пита да ли ће после из-бора заиста бити боље.Практично, више не питаништа. Сваком је јасно да сени из чега не може створитинешто, нити може бити боље.Изузев лидерима политич-ких странака, њиховим по-слушницима, рођацима иблиским пријатељи(ца)ма,који често заседају, без про-ливеног зноја и стеченог зна-ња, у посланичке и другеплаћене фотење или клупе!Без обзира да ли су поли-тичке странке у власти илипреферирају на власт. Свиостали - служе за гласање,по народној: „Хајде Мујо да јевише војске“ и у странкама,најчешће, не могу ни „дадишу“ а камо ли да новимидејама учествују у креирањуполитике. Тиме је и реч де-мократија (демос-народ, кра-тија-владавина) постала ми-саона именица. Тако је вечи-то било и биће докле годбуду постојали– избори! Ине само у овом, тако званом,либералном капитализму, укоме су настали тајкуни илиолигарси, због којих се „уз-будила“, како пишу неки елек-тронски медији, и канцелар-ка Немачке Ангел Меркел, паје недавно морала да „ин-тервенише“: да се Србијаобрачуна са онима који суразним трансакцијама и спе-кулативним работама стеклиенормно богатство! И, теконда може да рачуна да ће јојсе отворити врата Европе!

Да ли је и ово само спе-кулација (медија), време ћепоказати. Али, утисак је да супозиви да „Европа нема ал-тернативу“ нешто спласну-ли. Можда више нису ни по-

требни, јер је до 9. децембра,када би Србија за нијансубила ближа Европској унији,преостало мање од месецдана. А можда...

Док се не реши и овај„Гордијев чвор“ гледаоци те-левизије мораће свакоднев-но да слушају лидере - пред-седнике, или потпредседни-ке, политичких странака ипартија, који понављају„мантру“ да у политици немаљубави него само интерес.Не говоре лични или групни.Мисле, ваљда, да се и топодразумева. Не говоре ни опоштењу, пошто је већ одав-но отрцана фраза да у поли-тици нема поштења. А тозначи да нема ни морала! Ве-роватно је зато познати по-литички лидер својевременопоручио: „Ко у политици тра-жи морал, нека иде у цркву“.

Гледаоци ТВ ће, дакле,без обзира на лансираненове „догме“ и даље да на-вијају, аплаудирају. И оду-шевљавају се што ће се ињиховом заслугом очуватисадашња, или ће, можда,доћи нова власт! Јер, свакипунолетник мисли и говорида је његов глас у изборимаодлучујући, што, у суштини ијесте. Отуда је процена по-знате пензионисане бео-градске професорке универ-зитета да ће у следећим из-борима бити највише „бе-лих“ (неважећих) листића по-тпуно бесмислена. Ако сеона разочарала (у демокра-тију) што није „избоксовала“место које је, вероватно, оче-кивала, нису га обезбедилини неколико стотина хиљададругих (шетача и учесникатако зване „плишане“ рево-луције). Али, они се сигурнолако не предају. И, то јеСрбија! Сви желе да утичу,макар својим гласом, накреирање државне, општин-ске или макар политике умесној заједници. Разумљи-во, јер су људи кроз вековежелели да своје идеје са-опште другима и утичу нањих. Да наметну своју вољуи ставове. Ово потврђују инеки истраживачи јавногмњења, који тврде да ће и уследећим изборима већина,својим гласом, покушати да

испуни своја очекивања. Ма-кар и да учини грешку, пого-тову што на креирање поли-тике у странци, чији су чла-нови или симпатизери, могуда утичу колико и на вре-менске прилике!

Али, једна „групација“, акосе не „раздроби“, готово је си-гурно испуниће очекивања.Пензионери. Међутим, ако по-слушају срце (и жеље заведе-них и неуких унука), а не свој

разум, и ако буду робовалиидеолошким догмама, неће!

Ипак, надајмо се данајстарији више никада нећеморати да постављају пита-ње: да ли ће десетог и 25. умесецу стићи пензија? Него,колико ће она бити повећанаи да ли ће пратити порасттрошкова живота.

Јер, пензионера је, под-сетимо, милион и 650.000 уСрбији.

према (не)поузданом испитивању јавног мњења познат рејтинг прве и друге политичкестранке, а „битка“ се води за треће место лидери странака не допуштају чланству ни„да дише“, а камо ли да новим идејама учествује у креирању политике

2 www. podrinske.com 10.новембар 2011.ПЕнзиОнЕр

ПиШЕ: СТЕван МаТић

ДО РЕДОВНИх ИзбОРА пРЕОСТАЛО МАњЕ ОД пОЛА ГОДИНЕ, пА СЕ ЛИДЕРИ пОЛИТИЧКИх СТРАНАКА „РАСТРЧАЛИ“ пО ТЕЛЕВИзИЈАМА

Народ (не)жели промене

Дружење у Геронтолош-ком клубу, поподнева 3.но-вембра, најављено је било узЗорана Карајића и монодра-му „Бог те маз’о“... Због оба-веза, најављени сусрет јеостао за неку другу прилику,али доброг расположењаоних који су испунили клуб –није мањкало. Нашао се ту ипесник Миољуб Дамњано-вић Баја; уз чињеницу даради у Геронтолошком цент-ру, „помало и домаћин“. Ииако је, не тако давно, билоњегово вече у клубу, на об-острано задовољство – де-сила се „реприза“, уз, у ме-ђувремену објављену и дру-гу песникову књигу „58 песа-ма“...

Баја је задовољан човек,вели да ће се у пензији ба-вити риболовом, шахом ичитањем књига, „то је најбо-ље трошење времена?“...

Како се, из публике чуо „ко-ментар“, „боље љубавне пес-ме него социјалне“, почетак јебио уз „Равне табане“... Папесме посвећене сину и ћер-ки, женама које је волео иволи, дивним људима ипријатељима, земљи и ме-стима које воли, љубимцима... И сви су дали свој допри-нос лепоти дружења... Жи-ванка Гмитрић, дугогодиш-ња директорка Центра, данаспредседница клуба, о песни-ку је говорила као човекутопле душе и великог срца,који воли старе људе, и ње-говој дивној особини уноше-ња ведрине и доброг распо-ложења „у свакој прилици“, иувек би за поезију, бар којистих, било места... Пока-зујући „да има душу за посаокоји ради“, увек топло говорио људима, увек их пита какосу, а њима је то најважније...

Поезија с љубављуКЛУб МЕСТО ИСКРЕНОГ УжИВАњА

310.новембар 2011. www. podrinske.comПЕнзиОнЕр

Бројни чланови, пошто-ваоци и пријатељи шабачкогДруштва пријатеља Хилан-дара окупили су се 31.ок-тобра, у простору Другездравствене станице, у ули-ци Стојана Новаковића, гдеје, после неколико сељењастаниште Амбуланте ми-

лосрђа „Свети Лука“. Подпатронатом друштва, радидеценију, и по десети путобележена је крсна слава.

-Наша идеја милосрђа,идеја помоћи Хиландару оку-пила је и овог пута, као и свихдесет претходних година ве-лики број поклоника Хилан-дара и Амбуланте милосрђа.Ја се свима захваљујем на

посети, на заједничком слав-љу, и надам се да ћемо и убу-дуће овако се окупљати иобележавати нашу славу –пожелео је председникдруштва Верољуб Илић. Сасличним жељама сви при-сутни, са посебном радошћу,домаћин славе, Петар Тик-

веџија: „Велико ми је задо-вољство што сам баш овејубиларне, десете године,допринео да друштво и ам-буланта одрже традицију. Ивелика ми је част што самједна мала карика у свемуовоме. Надам се да ће овојош дуго, дуго трајати“...

У протоколу Амбулантемилосрђа „Свети Лука“ упи-сано је више од једанаест хи-љада суграђана. Ко год је до-шао, сваки пут је бар лепуреч добио. Почесто је то,многима – и најпотребније.

-Много тога лепога се од-вијало, од нашег заживља-вања, па до данашњих дана.То лепо је наше трајање.Трајемо, надтрајавамо,истрајавамо, остајемо ус-правни, остајемо у тој неуга-сивој мисији Светог Луке. На-равно, он је био велики, првочовек свог времена, он је ве-лики апостол хришћанскевере, и, нормално, великонадахнуће и инспирација засве нас мале људе – како севеликом мишљу, великимсрцем, великом вољом могустизати и велика дела“ – увексу топле речи доктора МаркаМарковића, иницијатора ос-нивања амбуланте. Сеобе, задеценију амбуланте (из Ма-сарикове, у круг болничкеавлије, до данашњег ста-ништа) носиле су и мале ивелике непријатности, али, уз„Сеобе“ бесмртних МилошаЦрњанског и Паје Јованови-ћа, доктор Марковић велида се „српски род мораоспријатељити и са сеобама“:„Тако и Свети Лука. Наравно,ја лично верујем, да ће он данадтрајава, и све ово нашеосиромашено битисање. И

да ће Амбуланта Свети Лукаостати неугасива у подне-бесју Шапца“. А у њој, „свако,од више од једанаест хиља-да придошлих намерника,нашао је нешто што му је удатом тренутку било драго-цено. Неко је добио преглед,неко савет, неко и лек недо-

стајући, или немајући до-вољно средстава да можеда га купи у апотеци; неко иредак лек, неко само топлу

реч. Ако нисмо имали лек,онда смо измерили тензију,ако је требало, разменилиљудске емоције“. И по ко знакоји пут доктор Марко велида је „и реч лековита“, и да јенеизмерна радост трајањеамбуланте... Ц.Љубић

АМбУЛАНТА МИЛОСРђА „СВЕТИ ЛУКА“

Неугасива у поднебесју Шапца

истрајавају усагласју

У духу мисије Хилан-дара и Светог Луке, су иони који свакодневно, рад-ним данима, (изузев „нацрвено слово“), од 10 до 12сати - потпуно бесплатно,дарујући своје знање и вре-ме, отварају двери шабач-ке Амбуланте милосрђа.Тренутно су ту: прим. дрМилета Видаковић, пе-дијатар, прим. др ЈованВасилић, ортопед, др сциприм. Марко Марковић, пе-дијатар, психотерапеут, дрЈулијана Петровић, све-страни интерниста и прим.др Весна Јанковић, ане-стезиолог. Део екипе су ивише медицинске сестреМилица Јокић, Вера Руда-љевић, Даринка Чолић иЗорица Недић, и мр пх.Вера Станковић.

-Свим члановимаДруштва пријатеља Хи-ландара и овим дивнимљудима који несебичнопомажу другима, желимсрећну славу. Желим бла-гослов Божији, да им по-могне у раду, и да апостолЛука, први хришћански ле-кар међу људима такођепомогне свима да имајуснаге и крепкости, да имајустрпљења са људима дараде, да проносе славу иблагослов манастира Хи-ландара, вере Христове иСветог Саве, од данас падовека, како то кажу нашелепе народне песме. И даувек, поучени примеромових људи, обраћајући па-жњу на оног другог човекапоред нас, не заборавимода смо међу собом браћа,и да управо тако живимо,заједно са другим људима,са породицом и фами-лијом, са пријатељима, ко-легама, са свима којиимају добру вољу. Да Гос-под благослови и да имумножи ту добру вољу, и,наравно, да призове доб-ру оне који немају ту веру- део је жеље протојерејаМилоша Петровића.

Као новинар листа „Де-мократска мисао“ задуженсам да пишем репортаже,интервјуе, вести... И тако, до-ђем пред један факултет, атамо велика галама.

- Колеге, шта је ваш жи-вотни циљ? – питам студенте.

- Да дипломирамо, па даемигрирамо! – одговорише уједан глас.

- Зашто?- Нема посла, нема пла-

та, нема пензија... Нема жи-вота!

- Па, шта онда има?- Оно што нигде нема!Уђем у зграду факултета

да потражим декана. Он ме

љубазно прими, чак ми икафу наручи, са киселом во-дом и ратлуком.

- Господине, професоре,које су највеће инвестицијеовог факултета? – питам.

- Професорске плате! –одговори.

- А, када је овај факултетпоследњи пут окречен?

- Тачно пре педесет го-дина. Када је у посету дола-зио друг Тито!

- Много су прљави зидови!- Колега, да смо кречили

сваке године, не бисмо има-ли довољно новца за про-фесорске плате.

- Шта је решење?

- Да повећамо школарине.Мало га зачуђено погле-

дам, а он то примети, па рече:- Ви се, новинари, чудите

свему и свачему као да неживите у овој земљи. Знатели шта још има ново?

- Не знам, поново га за-чуђено погледах.

- Е, моји новинари! Ја мо-рам да вам дајем информа-ције. Па, пре сат временаСкупштина је донела „Закон опоткивању коња!“ Једноглас-но је усвојен. Његово основноначело је да: „Само поткова-ни коњи могу у Европу!“

Био сам много изненађен,али сам гласно приметио:

-Значи и коњи ће преСрба стићи у Европу!

Драгомир Ђурђевић

(хУМОРЕСКА) Новинар (1.)

У прошлу суботу 50 пен-зионера из Љубовије за којеје Организација пензионераиз Љубоије, организовалаизлет у Београд, посетилису манастир Раковицу, који јепо народном веровању на-

стао у доба краља Драгутина.У историјским изворима ма-настир се први пут спомиње1502. године у путопису Фе-ликса Патанчика, а затим утурским пореским књигама из1560. године. Манастир јенастао знатно раније, најве-роватније да је саграђен увреме Кнеза Лазара. Затонастанак манастира требадатирати у време његовевладавине, а то је између1377. и 1385. године.

Пензионери су били у ма-настирској цркви посвећенојсв Архангелу Михалилу иобишли гробу патријарха Пав-ла, поклонили се његовим се-нима и запалили свеће.

- У манастирској портибили смо и на гробу јунака изПрвог српског устанка ВасеЧарапића. Потом смо отишлина Авалу и видели атрактиван„авалски торањ“, попели се наову лепу грађевину и ималилеп, уживајући, поглед са њена околину што нас је одуше-вило и остаће нам у сећању -каже Раденко Пуцаревић, пен-зонер из Љубовије који има88. година.

Текст и слика Миладин Малиши

Пензионери посетили гробпатријарха Павла

Баш као и Миољубовој пес-ми „Пејзаж из старачкогдома“, коју је и прочитала: „ ...И зато вас молим, навра-ћајте чешће, они овде свеимају, у топло да се обуку, сведа једу, све да пију. Али ониовде немају фамилију.“ Ми-лада Васиљевић, координа-тор рада клуба, даровала јепесникове љубавне песме...Бајина поезија нашла је путдо срца свих и сви су искре-но уживали...

Ц.Љ.

www. podrinske.com ПЕнзиОнЕр 10.новембар 2011.4

Годинама уназад шабачкиГеронтолошки центар, бројнеактивности у оквиру „Октобра,месеца солидарности са стра-им лицима“ завршава про-грамом симболичног назива„За сунчану јесен живота“.Програм, који припремају чла-нови клуба установе, са

својим гостима, на најбољиначин и ове године је показаода та „јесен живота“ можебити и те како сунчана...

Баш као што, у поздравнојречи, у име Центра, поручи иподсети, Милада Васиље-вић, „треће доба“ вредно јеславе, а треба га посматрати„као нешто сасвим нормалноу људском животу“, као пе-риод „који може бити и леп ииспуњен разноразним ак-тивностима“... И посебно јеистакла значај рада Герон-толошког клуба, као једне ис-тинске оазе старих и местакоме је основни циљ ширењепозитивне енергије: „Можесе доћи, поседети, поприча-ти, попити кафа или сок; за

оне који желе могуће јеукључење у више секција,углавном, у клубу је увек ве-село, па се и кући одлази ве-селије и расположеније.“

И овом приликом, под-сећање, и увек истицање, дасе радом Центра, и Клуба,истински негује међугенера-

цијска солидарност: „Жељанам је да укључимо младе

што више у живот старих, ида на такав начин код младихстварамо и негујемо једанлеп, поштен и поштован од-

нос према старости“... И сто-га је била јавна похвала, и за-хвалност, Основној школи„Вук Караџић“, која је ове го-дине учествовала на тради-ционалном конкурсу, занајбоље писане радове, сатемама: „Старима с љубав-љу“ и „Ослонимо се једни надруге“. Дипломама и књига-ма, за прву, другу и трећу на-граду, дароване су Аида Сал-кунић, Љубица Ђерић и Ма-рија Гајић.

Програм су извели чла-нови секција клуба. Да све,када су у питању оркестар,хор и солисти звучи на правиначин, довољно је рећи да са

њима ради професор ВладаКраставчевић. Песме и текс-тове, уз одабир, такође про-светног радника у пензији,Вите Николића, говорили сучланови рецитаторске сек-ције, а уживало се уз препо-знатљиве речи и поруке Де-санке Максимовић, Лазе Ко-стића, Бранка Радичевића,Стевана Раичковића, МатијеБећковића, Крстивоја Или-ћа, Љубивоја Ршумовића...Увек лепо видети и чути „Пре-ље“, а ведрином, али и увеж-баним кораком, вече улеп-шаше и гости – члановиГрадског удружења инвалидарада – уз градске игре ... Не-миновно питање „Шта бисмоданас дали, да нам се мла-дост још једном врати“, али идео „коментара“ и „одговора“,„нека време пролази, некадуша снива“... Срце ће воле-ти... И врате се дани... Њи-хова порука је да се ужива иу садашњем тренутку, јерсвако време има и своје ле-поте...

Ц.Љубић

СУНЧАНА ЈЕСЕН жИВОТА

Старост је дар

-У нашем клубу има и песме и игре, поезије и хумора(све ћете то вечерас видети у овом програму). Иначе је тоједно лепо дружење, постојимо као једна шира породица,дружимо се, за различите прилике осмислимо програме,на крају месеца заједно прославимо рођендане, заједнопутујемо... Идемо и у друге градове ... Нађе се у клубу увекили хармоника, или гитара... најважније је да се трудимода увек буде добро расположење – као посебан квалитетрада Клуба за пензионере и друга остарела лица, исти-че Драгица Јовић Медена, у чијем друштву је увек весе-ло, и уз шалу и вицеве.

-Сви ћемо једног дана бити баке и деке, требаће намразумевање, пажња, љубав и толеранција. То је оно штоје сваком човеку потребно када га стигну године, зато же-лим да опоменем све своје вршњаке да не забораве даволе своје ближње који су рођени неких давних дана.

Посветимо им се јер су они некада бринули о нама.Немојмо заборавити како су се радовали када смо се ро-дили, када смо проходали, проговорили, кренули у шко-лу. Како су нас чували, док су мама и тата били на по-слу, певали успаванке сваке ноћи. Увек су били уз нас,и сада је ред да ми будемо уз њих, да их у овим часо-вима, када се њихова животна мисија полако приближавакрају, обаспемо својом пажњом и љубављу, јер и они суцелог живота управо то и пружали“ – део је првонагра-ђеног рада Аиде Салкунић.

Izlazi jednom mese~no22

Новембар 2011.MOJA {KOLA

митровдан, за шабачку гим-

назију увек је значајан датум. и

ове године, уз 174 године рада,

прилика је то била за подсећање

на минула времена, тренутак

сумирања резултата, и најава

планова, којим путем ће школа

ићи у будућности. Богата и дуга

традиција не може се предста-

вити и сажети у неколико рече-

ница, и набрајање значајних до-

гађања и остварених резултата

је тежек посао. ако би требало

одабрати, шта је највредније,

шта је школа након вишедеце-

нијског рада дала, то су, без

сумње њени ученици и профе-

сори.

-неки ученици шабачке

гимназије нашли су заслужно

место у уџбеницима, енцикло-

педијама, историјама књижев-

ности. многе школе, институ-

ције културе широм Србије да-

нас носе имена бивших ђака

наше школе. Знатно је дужи

списак оних које историја није

забележила, али су из ове шко-

ле изашли као образовани, че-

стити људи, спремни за даље

стицање знања и остваривање

врхунских професионалних ре-

зултата. Захвални смо им што

нису заборавили где су стекли

најважнија знања, и што својим

успехом истовремено говоре и о

успесима шабачке гимназије,

њеном духу и традицији – по-

ручила је, у име данашњих ге-

нерација, директорка миросла-

ва ивановић, поздрављајући све

присутне на свечаној академији.

додала је да свечаности нису

само време подсећања на тра-

дицију и постигнућа, већ и оба-

веза свих данас: „да се не дичи-

мо само прошлошћу, него да

унапредимо школу данас. Жеља

нам је да шабачка гимназија и

даље буде постојан и снажан

стуб просвете и културе, да у

њене клупе и даље седају најбо-

љи свршени основци, и да овде,

захваљујући знању и залагању

професора стекну неопходна

знања која ће им отворити пут ка

жељеном факултету и будућој

професији“.

Програм под називом „За-

носи и пркоси“, био је у знак

сећања на два великана шапца

и шабачке гимназије – Лазу

Лазаревића и Станислава ви-

навера (поводом 160, односно

120 година, од њихових рођења),

а са ученицима су га припре-

мили професори Снежана Кор-

нарос, Живка јовановић, на-

дежда Пантелић и владимир

нинковић... Топло музичко-

сценско подсећање, између оста-

лог, на Лазину љубав према

шапцу... „и усред Берлина,

док око њега хуји живот ог-

ромне престонице, он седи сам

у соби, затвара очи и плаче за

шапцем“... на Лазу који је

„имао далеко више поносите

усамљености и активне воље у

тренутку када су сви тражили

ослонца у европи. он је кри-

тички испитивао то ново вре-

ме, док су његови савремени-

ци примили све што долази

из европе за готово и најбо-

ље“... и подсећање гимна-

зијалаца на Станислава вина-

вера било је блиставо... Како и

не би, кад су „винаверове тор-

бе биле пуне до врха.он је

свакодневно расипао семе духа,

језика, стила, запажаја, смеха,

маште...“ „Сви смо хтели исто

– да остваримо прави израз на

нашем језику“... „да бисмо

били своји, теба да знамо читав

свет – то је била наша идеја.

ми смо користили искуство

Запада да бисмо боље разуме-

ли себе.“

Подсећањем на трајање шко-

ле, на велике Лазу Лазаревића и

Станислава винавера, и да-

нашње генерације јасно по-

ручише да веза са прошлошћу

значи ход у будућност.

Ц.Љубић

СВЕЧАНОМ АКАДЕМИЈОМ ОбЕЛЕжЕН ДАН ШАбАЧКЕ ГИМНАзИЈЕ „осим ученика, дух и ат-

мосферу једне школе у ве-

ликој мери чине и њени про-

фесори“, истакла је дирек-

торка мирослава ивановић,

поздрављајући дугогодишње

професоре, колеге, који су

ове године отишли у пензију

– Љиљану јовић Фреј, про-

фесорку биологије и Сне-

жану анђић и мирослава

јовановића –професоре

српског језика и књижевно-

сти. да су оставили „озби-

љан траг, и да ће их генера-

ције гимназијалаца памтити

са задовољством“ сигурна је

и професорка маријана иса-

ковић, која је награде и че-

ститке упутила у име

школског одбора. Са же-

љом да пензија буде срећна

и дуговечна, а шабачка гим-

назија увек у срцу.

Веза са прошлошћу ход у будућност

комшиницА ми јеопросТилА

много волим лопте. моја породица је то знала па ми је че-

сто куповала или поклањала лопте.

имала сам много лопти, различитих боја и величина. марија

и Тамара су дошле код мене да се играмо. Желеле смо да се игра-

мо између две ватре, али нас три нисмо биле довољне за игру.

Позвале смо децу из комшилука. двориште је убрзо било пуно

деце и игра је почела. У смеху и избегавању лопте нисмо пази-

ли на комшиницино цвеће. Лопта је често прелазила у комши-

ничино двориште и то се понављало неколико пута. наизменично

смо одлазили по лопту. игра се завршила и деца су отишла кући.

деца су ми рекла да би могли опет да се играмо и да је било баш

лепо. Сутра ми је мама испричала да смо у игри поломили ком-

шиницино цвеће. Комшиница је била љута на нас. отишла сам

и извинила се тета душки. Комшиница ми је опростила, а че-

сто се шали са мном да су и она и њено цвеће љута на мене и

моју лопту. од сада бирамо где се играмо да се не понови.

Мина Мијатовић 4 разред, ОШ Жика Поповић“,Владимирци

Ваше радове можете послати на E mail:

info@podrinske.com

II www. podrinske.com МОЈа ШКОЛа 10.новембар 2011.

У матичној школи „доси-

теј обрадовић“ у волујцу одр-

жан је маскенбал у коме је

учествовало више од 160 уче-

ника. од првог до осмог раз-

реда ученици из 11 истурених

одељења из исто толико села

Горње Поцерине успешно су

се представили као виле, ви-

лењаци, вештице, спајдерме-

ни, ловци, хајдуци... изабра-

не су и најуспешније маске

али је јасно да су сви победи-

ли јер је дечија машта задив-

љујућа.

МАСКЕНбАЛ У ОШ “ДОСИТЕЈ ОбРАДОВИЋ“

ММ аа сскк ее зз аа дд ии ввии ллее ђђаа ккее

У организацији основне

школе „Краљ александар Ка-

рађорђевић“ и под покрови-

тељством Градске управе ша-

бац, од 10. до 16. октобра у ма-

настиру Чокешина одржана је

традиционална ученичка ли-

ковна колонија. ово је шесто

окупљање талентованих уче-

ника, који у светости и светло-

сти манастира рођења пресве-

те Богородице негују тради-

ционалне вредности, чувају кул-

турно и духовно наслеђе српског

народа, а све то кроз усвајање,

усавршавање и примену нових

знања из ликовне и опште кул-

туре. од 2006. године, када је

почела са радом, кроз колонију

је прошло 68 ученика из 14

школа (Прњавор, Клење, Бадо-

винци, Змињак, дубље, шабац,

јадранска Лешница, мајур, Бо-

гатић, црна Бара, Липолост,

Пожаревац, Горњи милановац,

нови Београд).

из потребе да буде обележен

скроман јубилеј – првих 5 го-

дина постојања и рада колоније,

14. октобра је у холу школе

уприличена изложба најуспеш-

нијих радова из тог периода.

осим њих, на паноима су ци-

клусом фотографија овеко-

вечени процес стварања, дру-

жења и начина на који учесни-

ци колоније проводе слободно

време.

Посебан печат отварању из-

ложбе дао је Његово пре-

освештвенство, епископ ша-

бачки, Господин Лаврентије.

одушевљен пригодним умет-

ничким програмом и изложеним

радовима, констатовао је да су

међу овим ученицима будући

великани попут Пикаса, далија,

Уроша Предића и да црква даје

безрезервну подршку оваквим

акцијама. ако буде било инте-

ресовања, рекао је, може се

рачунати и на манастир Соко

град. Као зналац правих вред-

ности, с посебним поштовањем

је примио дар школе - пергамент

настао на једној од претходних

колонија. Такође, заједно са

мати аном, игуманијом мана-

стира Чокешина, уручио је за-

хвалнице школи, директорици

јелени аврамовић и наставни-

ку ликовне културе и стручном

сараднику колоније Божидару

Пантовићу. оне су рад нашег ис-

такнутог калиграфа Светозара

Пајића дијака из новог Сада,

који је такође био гост на отва-

рању изложбе.ове године гост

колоније је била и госпођа вера

Стојшић - Гашпаровски, пред-

седница Удружења војвођан-

ских учитеља.

важно је напоменути да све-

га овога не би било без госто-

примства мати ане, која је пре-

даношћу, вредноћом и способ-

ношћу успела да манастие Чо-

кешина подигне на ниво вер-

ског, али и културно-историјског

места од прворазредног зна-

чаја..Захваљујући њој, сарадња

са манастиром се , на обостра-

но задовољство, наставља, уна-

пређује и обогаћује.

Пошто се колонија ослања

на националне културне акту-

елности, а 2011. г. је у знаку обе-

лежавања 50 година од доделе

нобелове награде иви андрићу,

то су управо његове мисли и

дело послужили као основа ка-

лиграфског стваралаштва уче-

ника.

У време кризе основних жи-

вотних вредности, културе и

поплаве кича и шунда, занос и

одушевљење са којима ученици

прилазе раду на очувању наше

културне баштине и ћирилице,

потврда су да наде за млади на-

раштај још увек има.

Љиљана Кулезић, педагог -Прњавор

ОСНОВНА ШКОЛА „КРАљ АЛЕКСАНДАР КАРАђОРђЕВИЋ“

Одржана Шеста ученичка ликовна колонија

У основној школи "Краљ

александар Карађоређвоћ" у

Прњавору, у понедељак 17. ок-

тобра, отворена је изложба сло-

бодног уметника примењене

уметности, сликара калиграфа

из новог Сада, господина Све-

тозара Пајића дијака.

он је, одушевљен ствара-

лаштвом ученика, учесника де-

чије ликовне колоније у Чоке-

шини чији је био гост две годи-

не, одлучио да приреди ову

спектакуларну изложбу у про-

сторијама прњаворске школе.

изложба носи назив "Фруш-

когорска света места". Светозар

Пајић - дијак, уметник нашег

доба, на свој начин продужава

живот српске графике 18. века.

По угледу на веште цратаче и ре-

заче у бакру, калиграфе и илу-

минаторе, он је тушем исцртао 17

пергаментних листова са веду-

тама фрушкогорског манастира,

Патријаршуисјки двор у Срем-

ским Карловцима и манастир

Хиландар. Светозар их је на-

цртао према фотографијама које

је снимио мишо николовски то-

ком 2010. године, али маниром

славних бакрописаца чији узори

на застаревају ни данас.

изложба је била отворена до

четвртог новембра.

Новинарска секција ОШ "Краљ Александар

Карађорђевић" - Прњавор

ИзЛОжбА

Фрушкогорска света места

Зима стигла у наш крај

обуци се добро знај.

Пролеће лепо свима

нема снега оде зима.

У лето је суце врело

сви носимо лагано одело

Стиже јесен

са дрвета пада кестен.

Марко Марковић, 3 раз.ОШ “Жика Поповић”

Владимирци

IIIwww. podrinske.comМОЈа ШКОЛа10.новембар 2011.

Позваше на један дан са

њима... Званични, рођендански

дан, био је десети октобар, а

„слављенички“ ове године беше

петак, четрнаести...

Како и доличи, посету запо-

чесмо разговором са првим чо-

веком школе, директором Че-

домиром Смиљанићем... ат-

рактивношћу смерова, школа

сваке године привуче велики

број ученика... Препознатљи-

ви, већ деценију, по успесима

аутоелектричара (на републич-

ком такмичењу, чији су ове го-

дине били домаћини, и поједи-

начно, и ментор и школа ос-

војили су награде)... ове године,

ипак, уписано десет одељења,

једно мање у односу на прошлу

(„не знам да ли је крива и ова

општа ситуација, јер све је мање

деце“).

-имамо атрактивне смерове.

издваја се техничар друмског

саобраћаја, па одувек популаран

електротехничар рачунара; на-

изменично га уписујемо са ад-

министратором рачунарских

мрежа. По аутоелектричарима

се препознајемо у Србији, про-

шле године смо увели и тех-

ничаре за електронику на мо-

торним возилима, то је нешто

изнад овог аутоелектричара,

они су сад већ други разред. Као

и у свим школама проблем нам

је трећи степен, јер отприлике

би сва деца у техничарска оде-

љења .“

Када је само школско здање

у питању, „болна тачка“ је већ

годинама иста – и те како недо-

стаје фискултурна сала (Тех-

ничка тренутно има више од 900

ученика). Кретало се, потписи-

вани и уговори, али од реали-

зације за сада ништа. Три хек-

тара „дворишта школе“, иде-

ално је и за салу и за спортске

терене... „Потреба сале за наше

ученике је евидентна, видећемо,

доћи ћемо ваљда на ред и ми!“,

вели директор Смиљанић. до-

даје, да су, што је такође, од изу-

зетног значаја, и што је био ве-

лики проблем, у току радови на

уређењу санитарних чворова.

отварају се и нове перспективе.

-Прича је са италијанима,

који ће у нашем граду градити

фабрику ауто делова. нашли

смо себе у тој причи и видели

шансу за наше ученике... наше

је да направимо једну радиони-

цу од стотинак квадрата, а до-

били бисмо, као донацију једну

машину, где ће се правити неки

машински делови; наша деца би

ту обављала праксу, а једна од

идеја је да се ту касније обуча-

вају и будући радници. мислим

да ће то посебно бити интере-

сантно за ове наше оператере

машинске обраде...“

„један дан са нама“, темат-

ским спотом, у коме су јунаци

управо ученици Техничке шко-

ле, показао је сјајну креативност

и знање јована матића и алек-

сандра андрића (чланови су

драмско-информатичке сек-

ције)... Све са пуно ведрине,

оптимизма и смеха... а у тај

„обичан дан“ спаковаше, и обла-

чење на брзину, „пут до пакла“

(пешачење до школе), час со-

циологије... неко богме и заспи,

буђење је на одмору, ту је и ужи-

на и много тога што се ради на

великом одмору. неко и одго-

вара, а показаше се и фискул-

турници... Завршио се школски

дан, једва се чека повратак кући,

излазак са друштвом, дружење

на фејсбуку, све до починка... и

новог дана... а тај слављенички

дан у Техничкој школи, био је,

на њихов начин, другачији од

других... и позваше да дођемо

опет... Ц.Љубић

СТО ЧЕТВРТИ РОђЕНДАН ТЕхНИЧКЕ ШКОЛЕ

Школа отворена за све

Као гост, представио се „Театар 015“; Тамара Бастаја, уз тех-

ничку подршку Ђурђије Лукић, извела је део из монодраме

„душо, нико није као ти“ („Женске приче“), по тексту и у ре-

жији мирјане јевтић. Тамара увек са новим идејама, и уз на-

дахнут наступ за вршњаке Техничке школе.

-Са текстом сам се већ склопила, у потпуности поистове-

тила, већ годину дана га говорим, постао је део мене. а

вршњаци су најкритичнија публика!“ „Театар 015“, који већ де-

ценију и по води професорка јевтић, има и нових планова, део

Тамара најављује: „Спремамо једну дуо драму, вероватно ће до

децембра бити готова“. а, у потрази за „правим“, кроз смех по-

ручи: „душо, нико није као ти!“

део тог, по свему необичног дана у Техничкој био је и концерт

на отвореном – испред школе, на улазу. најпре, уз школски бенд,

у коме су ученици треће године, уз незаборавне рок мелодије... Ту

је био крај наше посете... У наставку, најављена свирка ветерана

школе, на челу са младеном даниловићем... Пуна подршка идеји

да је Техничка отворена за све и да све школе првенствено тре-

ба да негују међусобно пријатељство...

гОСТи

-Приказао сам све оно што радимо у једном нашем обичном

школском дану, свако може да се повеже са тим, свако може да пре-

позна себе – о урађеном, једноставно и кратко каже јован матић;

са њим је спот радио и александар андрић. обојица су III 2.

ауТОри СПОТа - ЈЕдан дан Са наМа

КОнцЕрТ на ОТвОрЕнОМ

сВе због лопТеКао и код сваког дечака и моја омиљена играчка је лоп-

та. Често играм фудбал са другарима, а и наравно са татом

и сестром.

једног дана играли смо фудбал у дворишту. Када сам лоп-

ту шутнуо мало јаче излетела је на улицу. не размишљајући

истрчао сам на улицу. одједном тата је викнуо: „марко пази

ауто“ а и чуле су се сирене аутомобила. Срећом ауто није био

близу и ја сам се са лоптом склонио са улице.

Када смо се тата и ја уплашили и схватили да због лоп-

те не треба правити такве сцене.

Марко Видаковић, ОШ „Жика Поповић“,Владимирци

IV www. podrinske.com МОЈа ШКОЛа 10.новембар 2011.

У оквиру сарадње галерије

школе за уметничке занате из

шапца и галерије ''Кулоар'' ма-

тематичке гимназије из Београ-

да, 12. октобра 2011. године, у

галерији школе за уметничке за-

нате отворена је изложба по-

знатог српског фотографа не-

бојше Бабића, под називом ''из

клупе ка звездама''.

небојша Бабић рођен је

1968. године у Београду и већ

са двадесетак година постаје

познат као модни и уметнички

фотограф. Члан је УЛУПУдС-

а (Удружење ликовних умет-

ника примењених уметности

и дизајнера Србије), УСУФ-а

(Удружење самосталних умет-

ника фотографије), PPof-E

(асоцијација професионалних

фотографа европе) и добит-

ник многих награда. неки од

његових радова налазе се у

збирци музеја примењене

уметности у Београду. оснивач

је галeрије о3оNE, часописа

''амбијенти'' и фестивала нових

комуникација B-Link. директор

је креативног студија за при-

мењену фотографију и визу-

елну комуникацију ORANGE

STUDIO.

Фотографски портрети јав-

них личности, наших успешних

људи из разних области рада и

стваралаштва (музике, филма,

књижевности, новинарства,

спорта, ...) поклон су аутора га-

лерији ''Кулоар'', а прва школа

која је добила прилику да при-

каже тридесет радова нашег

престижног фотографа је ша-

бачка школа за уметничке за-

нате, чији ученици и професо-

ри последњих година освајају

награде управо из области фо-

тографије и графичког дизајна.

Управо из тог разлога је и сам

аутор одушевљено подржао

идеју да његове фотографије

буду приказане управо у ша-

бачкој уметничкој школи.

Планиран је и наставак са-

радње две школе, а следећи ко-

рак је организовање изложбе

школе за уметничке занате у га-

лерији математичке гимназије

у Београду и то је још један до-

каз колико уметност повезује,

спајајући и школе и ученике, а

изложба ''из клупе ка звездама''

носи дивну поруку младим љу-

дима о потреби сталног улагања

у себе, у проширивање својих

знања, развијање талената и

вештина, јер је то једини начин

да млади обезбеде себи бољу бу-

дућност и омогуће пут успеш-

ности, па можда једног дана и

пут ка звездама.

У програму отварања уче-

ствовали су исидора Пуш-

кић, ученица шабачке музич-

ке школе ''михило вукдраго-

вић'' која је на класичној ги-

тари извела албенизијеву

композицију Кадиз и ученици

математичке гимназије из

Београда никола нинков и

ана радојчић који су говори-

ли стихове милоша црњан-

ског Ламент над Београдом.

изложба у галерији шко-

ле за уметничке занате

трајала је до 30. октобра 2011.

године.

Из клупе ка звездамаИзЛОжбЕ - САРАДњА ШАбАЧКЕ ШКОЛЕ зА УМЕТНИЧКЕ зАНАТЕИ МАТЕМАТИЧКЕ ГИМНАзИЈЕ Из бЕОГРАДА

недалеко од шапца, у изу-

зетно живописним пределима

Поцерине, налази се село на-

кучани, које се раније звало

островица и свој развој за-

почело са само шест домова.

Сада је у накучанима много

више домаћинстава, и свако би

вам рекао да је поносан што по-

тиче из тог краја.

У овом поцерском селу на-

лази се једна од најстаријих

цркава у околини, која је по-

свећена рођењу светог јована

Крститеља. Њена изградња за-

почета је 1847, а завршена

1879.године.

већ две године заредом, на

дан црквене славе, ивањдан, у

накучанима се одржава ликов-

на колонија међународног ка-

рактера која окупља много-

бројне уметнике и посетиоце из

околине.

незаобилазна је и школа,

подигнута давне 1832.године,

која данас носи име славног

доситеја обрадовића, иначе из-

двојено одељење истоимене

школе у волујцу. У школу је, 10.

фебруара 1833. године из Кри-

ваје дошао млади учитељ игњат

васић. на Петровдан исте го-

дине, учитељ је свом новом

службеном месту дао велики

дар. Са својим ученицима при-

редио је велико и чудесно из-

ненађење: ПрвУ ПоЗоришнУ

ПредСТавУ у Србији, под на-

зивом „Жертва аврамова“, по

старозаветном тексту.

многобројни ученици из не-

кадашње накучанске школе пре-

расли су у познате и важне лич-

ности. неки од њих су: генерал

ранко алимпић, доктор нинко

Перић, државни службеник раја

дамњановић, доктор алексан-

дар ивановић, заставник мита

Поповић и многи други.

У непосредној близини

цркве и школе, на благој пади-

ни смештени су аутентични

објекти некадашњег домаћин-

ства породице Ђаковић. Сачу-

ване грађевине представљају

богатство народног неимарства

и развој културе становања, а

уједно показују друштвене и

привредне односе на селу. ову

окућницу чини двориште са

стамбеним зградама у којој је

половином 19.века живела за-

дружна сеоска породица.

да су накучани заиста не-

што посебно, сведочи и прона-

лазак чудотворних моштију не-

познатог свеца, које су биле са-

кривене у олтару цркве, а које је,

само четири дана након што је

дошао да службује у ово по-

церско село, у марту 2009.го-

дине, случајно пронашао свеш-

теник Славиша марковић.

оно што би свакако била

препорука сваког човека који је

бар једном прошао кроз овај

крај, је да издвојите делић вре-

мена, посетите ово дивно село

и бар на тренутак уживате у ча-

рима накучана.

Јелена Лазић, ученица 8.раз-реда ОШ „Доситеј Обрадо-

вић“ у Накучанима

НАКУЧАНИ – СЕЛО КОЈЕ СЕ ВОЛИ

Чари Накучана

сВе због дрУгАСунчани дан. негде у даљини чује се цвркут и жубор. По-

ветарац њише лагане власи траве. Гледам кроз прозор. Све

је тако мирно и спокојно. Чује се смех деце са оближњег иг-

ралишта. облаци се сањиво вуку плаветнилом. Сат показује

да је поподне на измаку. Пада мрак.

низ моју улицу ужурбано долази нина, моја другарица.

Сатима је чекам и чекам да одемо на игралиште. али мрак

је пао. нема везе, мало ћемо прошетати. она је увек ту када

затреба и у добру и у злу. Тешко је наћи правог пријатеља и

када га нађеш то пријатељство треба чувати, нрговати не дати

му да се распадне. Када само помислим како би ми било до-

садно да нема ње. десило се то да смо се посвађале због ре-

кета и лоптице. она је хтела да се играм рекета, а ја не. јед-

ноставно није ми се играло. наљутила се и отишла кући, а

ја сам остала ту сама и тужна. након неког времена извинила

се. Замолила сам је да се помиримо и да наставимо тамо где

смо стале. наравно да је пристала, јер колико волим ја њу,

толико она воли мене. Све бих за њу учинила.

Задовољна сам што имам праву другарицу на коју могу

да се ослоним и у добру и у злу. она мој живот чини лепшим

и занимљивим и без ње ништа не би било исто.

Дуња Неши, 4 раред, Владимирци