30динарашаБац, 30. децемБар 2010. Година IV Број 158

PENZIONERСтр. 13

Стр. 15

Vojvode Mišića 73, Šabac(015) 33 66 75; (063) 32 68 77http//:www.svcluba.co.rs

Sa nama korak ispred drugih

Svim svojim klijentima,poslovnim partnerima igrađanima Šapca žlimo

srećnu Novu godinu i Božić

ГГооддиишшњњии ккооннццеерртт ААннссааммббллаа ннаарроодднниихх ииггаарраа „„ХХаајјддуукк ССттааннккоо““

ГГооддиишшњњиимм ккооннццееррттооммККУУДД ““ААббрраашшееввиићћ”” ппооррооссллааввииоо 110055.. рроођђееннддаанн

Стр. 11

Не поновила се...!ССрреећћаанн ББоожжиићћ ии ННоовваа 22001111.. ггооддииннаа

PPaattrriicceekk SSeehheeppaannss,,ддииррееккттоорр ТТОО ББррееии ДДииннаа ппооккллооннииоо1155--ттоо ддннееввннуу ттууррннеејјуу““ААббрраашшееввцциићћуу””ппоо ФФррааннццууссккоојј

гост новинарскешколе: милошмилошевић, градоначелникшапца

Шабац спреман за изазове

Стр. 6-7

Стр. 13-14

ОтвОрен нОви вртић у Шапцу

Стр. 3

„Бајка“ на крају године

јако сам смислио да отворим

бизмис и то у гламној улици у

шапцу, граду бјелом! јавило ми

се да би било добро да одма пре-

ко пута СУП-а, општине и Ви-

шег суда, отворим печењару с пи-

лићи. шта хвали да сви гладни

полицајци,општинари, судије а и

грађани једу моје здраве и не-

прскане пилиће. Тако је!

нашо сам локал код шах

клуба, ту у центру и сад ћу у

њему пилиће окрећати до реш

фазе. јебо га ти, што ће шахи-

стима бити мириса и чађи, јер

ми нико у комшилуку не да са-

гласност да оправим леп дим-

њак! из мога села, оклен сам

стиго, добављаћу здраве и не-

шприцане пилиће јер сам по

томе и познат да пилиће не

прскам. Тачно је да по коју коку

испрскам, ал оне нису на про-

дају! мислим, ето, водићу рачу-

на о здрављу наших грађана,

шапца, а они ће да бидну сити

од мојих пилићи. не знам што

ме инспекција зајебава па ми не

пусти да радим и привређивам

за свачије добро?! Чуо сам да је

у шапцу нека инспекторка, а

зове се Борка Кокановић, врло

строга и да ми неће дати да ра-

дим, са пилићи, у главној. ме-

ђутим, не брините се, ја ћу, без

обзира на комшије, шахисте и

друге незадовољне ипак шири-

ти мирисе реш печених и не-

прсканих на грил окрећаних

пилића!

П.С. Тако нам и треба кад

постајемо сељана. ал да знате,

нигде у свету нема да се у цент-

ралним пешачким градским

улицама продаје брза храна, а

камо ли да се у таквим зонама

налазе печењаре! Тога нема ни

у Паризу, а ни у Кнез михаи-

ловој у БГ. да вас подсетим,

2008. наша Господар јевремова

је званично била најлепша ули-

ца у Србији! нека тако и оста-

не!

2 www. podrinske.com 30. децембар 2010.зАБеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт, лов, риболов, хоби - Бранко

Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер Ханибал Ковач. Штампа: АПМ

принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛичНи СТАв: ХАНиБАЛ КОвАч

немања Ђурић, јеједан од

оних момака који је својом вред-

ноћом и упорношћу показао и

доказао да у животу ништа није

немогуће. још као основац, у

својим родним Владимирцима,

маштао је о томе да ће једнога

дана бити међу најбољим свет-

ским програмерима. шабачка

Гимназија му је била одскочна

даска ка међу станици свога

духовног и менталног развоја, а

та међу станица је био саобра-

ћајни факултет у Београду смер

телекомуникације! Када је у

року стигао до студентског ап-

солвентског стажа одважио се да

на препоруку свога професора

оде у америку и тамо настави

студије. Година 2003. била је

прекретница у његовом животу

када се пун жеље и наде спустио

на америчко тло. Све после

тога већ ке историја.

Његов краткотрајни бора-

вак ових дана у родним Влади-

мирцима искористили смо да са

њим направимо ексклузиван

интервју и да бар мало и ми и

наши читаоци осете дах и укус

спектакуларног успеха.

Немања, како је све ово,уистину, могуће?

-Када човек онако реално

сагледа ствари заиста се чини

цела прича потпуно невероват-

но. међутим, сваки успех у жи-

воту је плод великог и „крвавог“

рада. отишао сам у америку са

жељом да се тамо усавршим у

свом послу, да научим и усавр-

шим свој енглески и да успут

вребан неку своју прилику. док

сам студирао у америци пара-

лелно сам радио као бармен у

кафићима и то је трајало неко-

лико година. дешавало ми се, и

то много пута, да због учења и

посла не спавам и по два дана.

Било је напорно јер сам био пре-

пуштен сам себи без игде иког

свог. За мене је то све било

врло шокантно, тај мој одлазак

у америку, јер живот ми се по-

тпуно променио.

После тешких почетака,како се ствари даље раз-вијале?

- морам да нагласим да ни-

када нисам имао проблема као

Србин у америци и због свега

негативног што се писало и го-

ворило о нама. Врло брзо сам

схватио да американци младе

људе, студенте и стручњаке из

целог света дочекују раширених

руку и свима дају могућност да

досањају своје „америчке сно-

ве“. Студирао сам на Универ-

зитету у држави мериленд и то

је свакако најјачи светски уни-

верзитет из области телекому-

никација. За нас је свакако не-

вероватан податак да сви они

који дипломирају на том Уни-

верзитету одмах добију посао.

Тако је било и са мојом генера-

цијом.

Ти си добио посао у НАСИ!Како је дошло до тога?

- дипломирао сам 29. маја

ове године и игром судбине сам

добио посао већ почетком јуна!

наиме, пријавио сам се на кон-

курс који је расписала америч-

ка Свемирска агенција која је,

сложићете се са мном, најбоља

и најславнија на свету.

Позвали су ме на разговор и

после четири дана ригорозног

тестирања добио сам посао.

Поред знања које сам морао

пријемној комисији да покажем

(а то су све сами научници)

прошао сам и разне психолош-

ке тестове после само неколико

дана наСа је имала мој цео жи-

вот на длану. Захваљујући том

„пријемном испиту“ по убрза-

ном поступку сам добио и аме-

ричко држављанство јер без

тога не можете бити запослен у

овој државној свемирској аген-

цији.

Који је био твој први по-сао?

- радим тек пола године и

мој је посао да заједно са тимом

научника сакупљамо са сате-

лита све временске податке и да

по том научну зајеницу наСе

снабдемо свим тим подацима.

Тај конкретан пројекат на којем

ја радим зове се „ECHO“ и ми

свакога секунда комуникацију

са свим сателитима у орбити.

Све ово се ради из разлога јер се

научни тим наСе бави кли-

матским променама и упоре-

ђујући и анализирајући све мо-

гуће податке доносе закључке

који су од велике важности за

цело човечанство.

То што причаш звучи не-вероватно нама одавде из малеСрбијице!

- Знам, и мени је било неве-

роватно све док се једнога дана

нисам нашао тамо и у таквој

екипи. ја више немам времена

да размишљам на такав начин,

из простог разлога, што се тра-

жи рад у континуитету и ту

нема пардона.

И, како ти се чине Амери-канци?

- ми Срби смо у комуника-

цији доста приснији народ док

је у америци дистанца међу

људима врло уочљива. но, иако

се тамо пријатељства спорије

стичу него у Србији тамо је то,

када до тога дође врло искрено

и дубоко. наравно, стекао сам

пријатеље из целог света и има-

мо времена да се дружимо и

играмо чак и фудбал преко ви-

кенда.

А твој повратак у Србију?- најтеже је мојим родите-

љима. они би волели да ја више

и не идем нигде од њих. могу да

замислим како је мојој мајци и

оцу када седнем на авион и

кренем назад за Вашингтон.

међутим, иако ми је тешко, мо-

рам да будем објективан и ус-

ресређен на пут који сам сам

изабрао. наравно да су мени

моји родитељи и мој брат увек

на првом месту и ја ћу сваки свој

слободан тренутак искористити

да дођем у Србију и моје Вла-

димирце.

Можда се и ожениш овде!- Ха ха, видећемо шта ће

судбина рећи! Ханибал Ковач

немања Ђурић владимирачки геније запослен у наси

Амерички санОкрећаћупилиће!

Коктел за новинареГрадски одбор демократске странке у шапцу, приредио је

традиционални новогодишњи сусрет са новинарима елек-

тронских и штампаних медија из овог краја.

-Са представницима медија, окупљамо се, већ по традицији,

пред нову годину. ово је и прилика да се у мало опуштенијој

атмосвери дружимо али и да се, ми из демократске странке,

захвалимо новинарима за све оно што су они учинили у години

која је иза нас, години која је била тешка за све. ипак успели

смо, сви заједно, да урадимо доста посла на добробит нашег

града.

новинарима али и грађанима шапца желим све најбоље

у наступајућој 2011. години - рекао је председник шабачких

демократа прим.др Слободан мирковић.

330. децембар 2010. www. podrinske.comШАБАц

на данашњој седници од-

борници Скупштине града шап-

ца разматраће, као најважнију

тачку дневног реда, буџет за

наредну годину. Укупни прихо-

ди планирани су у износу од

2,48 милијарди динара, што је за

око 200 милиона динара више

него за ову годину. У плану је

предвиђено повећање транс-

ферних средстава из републике

за једну четвртину, што укупно

чини 410 милиона динара, од-

носно 16,5 одсто прихода. По-

рез на доходак чини готово 36

одсто прихода или 889 милиона

динара, од пореза на имовину

очекује се 217 милиона динара,

а од пореза на добра и услуге

120 милиона динара. Приходи

од имовине изнеће 101 милион

динара, приходи од продаје до-

бара и услуга 545 милиона ди-

нара, или 22 одсто прилива у

буџет. Задуживање код банака

планирано је у износу од 110

милиона динара.

За расходе: за рад и функ-

ционисање Скупштине града,

њених органа и локалне само-

управе опредељено је 523 ми-

лиона динара, односно 21 одсто.

Планирано је да се плате и до-

даци запослених повећају за

пет одсто. У структури буџета

37,7 одсто средстава опредеље-

но је за финансирање опште

комуналне потрошње и инев-

стициона улагања. У путну при-

вреду уложиће се 245 милиона

динара, јавном предузећу за

управљање грађевинским зем-

љиштем опредељено је 332 ми-

лиона динара, јКП “Водовод“

184,9 милиона динара, а јКП

“Паркинг“ 30 милиона динара

колико и јКП “Топлана“. јСП

“Стан“ добиће такође 30 ми-

лиона динара, јКП “Стари град“

опредељено је 54,2 милиона ди-

нара, а јП “Спортски центар“

23,3 милиона динара. За основ-

но и средње образовање опре-

дељено је 255,3 милиона дина-

ра, за културу 155 милиона ди-

нара, за физичку културу гото-

во 87 милиона динара, за со-

цијалну заштиту 59 милиона а за

предшколско образовање 236,7

милиона динара.

Поред буџета одборници ће

разматрати локални акциони

план запошљавања, извештај о

раду ПУ “наше дете“ као и низ

регулационих планова.

Буџет града шапца за 2011.

ККоолл аачч оодд 22,, 44 88 ммии лл ии јј аа ррддии дд иинн аа рр аа

ГГррааддооннааччееллнниикк ппррииррееддииооннооввооггооддиишшњњии ккооккттеелл

Градоначелник шапца милош милошевић прошлог понедељка

у Градској кући приредио је новогодишњи коктел за чланове Град-

ског већа, привреднике, представнике јавних предузећа, државних

институција и установа. обраћајући се присутнима, градоначел-

ник милошевић је истакао очекивање да ће “таласи економског

опоравка наредне године захватити и наш град”.

- То је једини начин да све потенцијале на којима смо вредно

радили искористимо и ставимо у функцију привредног опоравка,

поручио је градоначелник шапца, упућујући гостима жеље за про-

фесионални успех, личну и породичну срећу.

У шапцу је отворен вртић

„Бајка“, први објекат грађен за

потребе Предшколске установе

„наше дете“ после 26 година.

Према речима градоначелника

шапца милоша милошевића,

новоизграђени вртић је најлеп-

ши новогодишњи поклон граду

шапцу, деци и њиховим роди-

тељима.

- Поносан сам на ову инве-

стицију, за коју је из градског бу-

џета издвојено 70 милиона ди-

нара. Листа чекања за упис у

Предшколску установу од сада

је краћа, што је велики успех за

Град шабац и олакшање за ро-

дитеље. истовремено, данашњи

дан је један од најважнијих за 18

суграђана који су добили посао,

истакао је градоначелник ми-

лошевић.

Површина вртића на Три-

англи је око 1.500 метара квад-

ратних, а у њему ће бити смеш-

тено 300 малишана.

ове године, за предшколско

образовање и бригу о деци из-

двојено је близу десет одсто

градског буџета, односно

224.243.000 динара, што је знат-

но више него претходних годи-

на.

отворен нови вртић у шапцу

„Бајка“ на крају године

Ђорђепетровић, васпитач.овај посао сам добио

по препоруци школе и вео-

ма сам срећан што ћу по-

чети да радим као васпи-

тач у свом граду.

анета Љубић, медицинска сестра вас-

питачјако ми је драго што сам до-

била овај посао јер сам на њега

чекала око двадесет година.

моја породица је, такође, срећ-

на и сматрам да је ово велики

дан и за нас који смо добили по-

сао и за град шабац.

Јасминапауновић,

спремачицаовај дан је веома зна-

чајан за мене и моју поро-

дицу јер сам после много го-

дина добила посао који ћу

обављати у овако прелепом

амбијенту. највише ме ра-

дује то што ћу бити окру-

жена децом јер је то посао

који ми посебно значи.

Горданаристичевић, васпитач.једанаест година чекам

овај посао. Пре једанаест го-

дина радила сам као васпи-

тач, приправник, положи-

ла сам стручни испит али до

сада нисам имала прилику

да се запослим. овај посао

ми изузетно много значи.

Марица вулетић, директорВеома смо срећи и задо-

вољни зато што смо завршили

овај објекат и што ће 300 мали-

шана, који већ дуго чекају, до-

бити место у овом прелепом

вртићу.

4 www. podrinske.com 30. децембар 2010.чеСТиТКе

ЈЈССПП ССТТААНН -- ШШААББААцц

SSrree}}nnii bboo`̀ii}}nnii

ii nnoovvooggooddii{{wwii

pprraazznniiccii

SSrree}}nnii nnoovvooggooddii{{wwiiii bboo`̀ii}}nniipprraazznniiccii

ЈЈПП ППААРРККииННГГШШААББААцц

SSrree}}nnii

bboo`̀ii}}nnii ii

nnoovvooggooddii{{wwii

pprraazznniiccii

530. децембар 2010. www. podrinske.comчеСТиТКе

ЈЈПП ввООДДООввООДДШШААББААцц

ЈЈККПП ССТТААРРии ГГРРААДД

ЈЈААввННОО ППРРееДДУУззеећћееззАА УУППРРААввљљААњњееГГРРААђђееввииННССККииммззееммљљииШШТТеемм

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii��iinnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii iinnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

SS rr ee }} nn iibb oo `̀ii }} nn ii iinn oo vv oo gg oo dd ii {{ ww iipp rr aa zz nn ii cc ii

� www. podrinske.com 30. децембар 2010.ДРУШТвО

Представници министарст-

ва правде и Града шапца потпи-

сали су Споразум о алтернатив-

ним кривичним санкцијама кроз

друштвено користан рад. То зна-

чи да суд уместо казне затвора

може да изрекне казну друштве-

но корисног рада која ће се спро-

водити у установама и јавним

предузећима чији је оснивач Град

шабац. на тај начин била би

онемогућена „криминална ин-

фекција“, односно спречили би се

контакти починиоца кривичног

дела са више израженом крими-

налном средином.

Према речима дамира јоке,

помоћника директора Управе

за извршење кривичних санк-

ција и директора центра за обу-

ку запослених у управи за из-

вршење кривичних санкција,

суштина је у томе да за почи-

ниоце лакших кривичних дела

алтернативном санкцијом буде

испуњена сврха кажњавања, од-

носно превенција чињења бу-

дућих кривичних дела и интег-

рација починилаца таквих дела

у друштвену заједницу.

- најважније је то што се

један део правосудних надлеж-

ности премешта у надлежност

локалне управе. Конкретно, то

је извршење алтернативних

санкција које треба да покажу

нову врсту ефикасности, да сма-

ње трошкове државе и направе

бенефит за локалну заједницу.

шабац је осми град у Србији

који потписује овакву врсту ме-

морандума између мини-

старства правде и локалне са-

моуправе, а досадашња искуства

показују добре резултате. Србија

на овај начин хармонизује своје

прописе и праксу са земљама

европске уније, истакао је да-

мир јока.

нов начин извршења санк-

ција градоначелник шапца ми-

лош милошевић окарактери-

сао је и као помоћ у одржавању

комуналног реда, јер, према ње-

говој оцени, нема адекватнијег

начина за кажњавање оних који

нарушавају комунални ред од

укључивања у друштвено ко-

ристан рад.

начелник Градске управе

Града шапца милош Станојчић

каже да Град шабац на овај на-

чин помаже реформу правосуђа.

- осим што ће се спречити

„криминална инфекција“, при-

меном алтернативних санкција

у случајевима у којима то суд од-

лучи, чини се значајна уштеда за

буџет, а починилац кривичног

дела на добар начин интегрише

се у друштвену заједницу, на-

поменуо је Станојчић.

Предност оваквог начина

изрицања санкција, између оста-

лог, је у томе што је јавно кори-

стан рад предвиђен у слободно

време, тако да се редовне радне

активности обављају уоби-

чајено, а ни породица није ош-

тећена.

уместо казне затвора

Друштвено користан рад

Градоначелник милош ми-

лошевић налази се на челу шап-

ца од октобра 2004. године. на

ту позицију је изабран од стра-

не грађана на непосредним из-

борима, док је, услед промене

закона, други мандат отпочео

посредно, добијањем подршке

већине одборника Скупштине

града.

Урађено у претходном пе-

риоду, као и оно што ће бити

остварено у наредном, биће оце-

њено од стране јавности на сле-

дећим локалним изборима. на-

кон више од шест година вође-

ња града, први човек шапца

процењује где смо у односу на

период када је он дошао на ову

функцију, износи учињено у

том периоду, како он гледа на

своје резултате, и најављује пла-

нове за наредну годину, и начи-

не на који ће шабац одговори-

ти на изазове који следе.

Наталија Пуцаревић: Упредизборној кампањи 2008.године запошљавање је билоприоритет. Шта је до садаучињено, а шта планирате даурадите у наредном периоду?

-У животу сваке странке

имате два битна момента: први

је предизборна кампања, пе-

риод пред изборе, у којем по-

литичари настоје да направе

предизборни програм. овај про-

грам се прави у зависности од

тога како сагледавамо проблеме

људи на територији на којој де-

лујемо, предлажемо како да ре-

шимо те проблеме и онда кам-

пања служи да политичари убе-

де грађане да гласају за њих како

би им те проблеме решили. По-

литичари, уствари, на изборима

траже подршку од грађана како

би дошли у прилику да уочене

проблеме реше. од оних којима

грађани укажу поверење очекује

се да те проблеме и реше. једно

од најважнијих предизборних

обећања демократске странке у

кампањи 2008. године било је и

обећање да ћемо смањити не-

запосленост. У том тренутку

било је 13.500 незапослених, а

наш циљ је био да тај број, до

2012. године, спустимо испод

10.000.

други моменат је реализа-

ција предизборних обећања. да

би смо могли да остваримо обе-

ћано смањење незапослености

боримо се за развој привреде

стварањем што квалитетнијих

услова који ће имати функцију

привлачења инвеститора. При-

бављено је око 600 хектара зем-

љишта донети су одговарајући

урбанистички планови а у ко-

мунално опремање, те такозва-

не Северозападне радне зоне,

уложено је око 10 милиона. ша-

бац има и ту предност да се на-

лази на пловној реци па је сто-

га олакшан и јефтинији транс-

порт. из истог разлога, у на-

редном периоду је веома важно

изградити ауто пут који би по-

везао наш град са румом. на тај

начин би се и привредници лак-

ше опредељивали за наш град.

Поред свега овога град ша-

бац финансира три пројекта за

запошљавање:

Први се односи на помоћ

онима који најчешће остају без

посла. Град преузима плаћање

пореза и доприноса на зараде

које послодавац исплаћује свим

запосленим женама старијим

од 50 и мушкарцима старијим од

55 година. што се тиче другог

програма, град преузима плаћа-

ње камате на кредит за купови-

ну неког основног средства које

послодавац купи и тиме запос-

ли новог радника а трећим про-

грамом град помаже младе суг-

рађане. Увек имамо 50 при-

правника запослених у град-

ској управи или у јавним пред-

узећима чији смо оснивачи и

они добијају 80 одсто зараде.

Душан Благојевић: У по-следње време се поново ак-туелизира тема регионализа-ције, какав је Ваш став по пи-тању поделе на регионе?

-регионализацију посмат-

рам кроз призму децентрализа-

ције, око чијег спровођења по-

стоји консензус у јавности. У

Србији је проблем централиза-

У прошлим временима,

једнопартијском систему, сма-

њење незапослености је било

лако. Комитет, орган Кому-

нистичке партије, који је и

представљао праву власт у

земљи чим схвати да има сто

незапослених економиста по-

зове директора, рецимо „Зор-

ке“, и нареди да распише кон-

курс и запосли свих сто не-

запослених економиста. То

је било могуће јер су пред-

узећа била друштвена. да-

нас, када су предузећа у при-

ватном власништву, све је

другачије. на мој позив при-

вредницима да неког запос-

лим нико то неће учинити

јер не жели да нерационално

запошљава раднике који би

довели до његове пропасти.

да би једна странка во-

дила квалитетну политику

мора да се служи испитива-

њем јавног мњења. Ту се

добија одговор на питање

шта је у тој среднини људи-

ма чије поверење хоћете да

придобијете приоритет. на

бази тако добијених резул-

тата извлаче се теме које

чине окосницу предизборне

кампање. Тако смо и ми

2008. дошли до сазнања да

су незапосленост и мали

лични дохотци основни

приоритет грађана на под-

ручју града шапца.

У дворишту економско-

трговинске школе у шапцу

свечано је обележен почетак

изградње фискултурне сале за

потребе ученика две средње

школе: економске и музичке

„михаило Вукдраговић“ и ос-

новне школе „николај Велими-

ровић“. Површина сале (терен и

трибине) је 1.500 квадратних ме-

тара. У њеном саставу биће те-

рен за рукомет и мале спортове,

четири свлачионице, трибине

за 500 гледалаца и остале пра-

теће просторије. Користиће је

две хиљаде ученика, а предви-

ђено је и паралелно одвијање

два часа физичког васпитања.

Капацитет објекта је 140 часо-

ва седмично. рок за завршетак

радова, чији је извођач шабачко

предузеће "Тина", је 170 дана.

- У складу са политиком

Града шапца да у условима

кризе не одустајемо од инве-

стиција намењених деци, по-

чела је градња фискултурне

сале за потребе три школе.

Предрачунска вредност објекта

је 46 милиона динара. Полови-

ну обезбеђује Влада републике

Србије преко министарстава за

омладину и спорт и ниП, а

друга половина је из буџета

Града шапца за наредну годину.

ово је вредан објекат и за уче-

нике и за комплетан спортски

живот у граду, истакао је гра-

доначелник шапца милош ми-

лошевић.

о значају изградње фискул-

турне сале говорио је и Братислав

Петровић, саветник у мини-

старству омладине и спорта, за-

дужен за спортске објекте.

- Посебно задовољство

представља што министарство

омладине и спорта учествује у

финансирању изградње фис-

културне сале за три школе у

шапцу. Пратимо развој спорта

и залажемо се за здраве стило-

ве живота. Зато имамо и обаве-

зу да младимо обезбедимо

спортску инфраструктуру, рекао

је, између остало, Петровић.

Према речима момчила

Павловића, директора економ-

ско-трговинске школе, изградња

спортске сале нормализоваће

наставу физичког васпитања,

али ће и значајно допринети

развоју школског спорта и раз-

вијању различитих склоности

ученика. Такође, биће задово-

љене потребе града за кориш-

ћење спортске хале. нов капа-

цитет одговориће на потребе

спортских клубова и испуниће

најмодерније стандарде у орга-

низацији спортских манифе-

стација.

Положен камен темељац фискултурне сале за три школе

�30. децембар 2010. www. podrinske.comДРУШТвО

ције врло изражен. Све инсти-

туције, и комплетна админист-

рација се налазе у престоници,

самим тим највећи број радних

места се отвара у Београду, а и

инвестиори превасходно теже да

се ту позиционирају. резултат

оваквих појава је да се сваке го-

дине све више људи сели у

главни град, док градови из

унутрашњости, и села остају без

стручног кадра. Због свега тога

децентрализација је неопход-

на. ефикасна децентрализација

омогућава лакше решавање про-

блема, јер се доносиоци одлука

налазе ближе извору пробле-

ма. децентрализацијом инсти-

туција отварају се нова радна

места, привалче се инвеститори,

и на тај начин сваки град има

прилику да се развија. регио-

нализација је погодан модел,

јер то европска унија највише

подржава и издваја велика сред-

ства за подстицање сарадње ре-

гиона из различитих држава, у

циљу решавања проблема који

су им заједнички.

Душан Благојевић: Каковидите положај нашег града,при евентуалној подели нарегионе?

-мислим да је код нас по-

грешно схваћена суштина ре-

гионализације. Њена суштина је

да се сарадњом граничних ре-

гија различитих земаља реше

конкретни проблеми, а исто-

времено се умањују међуна-

ционалне тензије које, нажа-

лост, карактеришу ове просто-

ре. из овог разлога и еУ под-

стиче овакав модел и у Србији

и у окружењу. Када се појавила

ова идеја код нас (статистички

региони), одмах су се јавиле

идеје нових региона који су за-

сновани на етничким, нацио-

налним принципима што је су-

протно суштини и циљевима

самог процеса. Положај шапца

се често гледа у односу на Ва-

љево и Ужице, као градове који

ће припадати истом региону.

Сматрам да уколико би процес

био прихваћен, и спроведен на

прави начин, позиција центра ре-

гиона није од кључне важно-

сти. Сарадња међу регионима,

али и у оквиру региона, донеће

свима бољитак. администра-

тивни центар не значи аутомат-

ски бољу перспективу тог града.

Сузана Ивановић: Када сеспомене базен намећу себројна питања а нека од њихсу и чији је базен и када ће севршити реконструкција ис-тог?

-Проблем са базенима није

присутан само у шапцу већ и у

другим градовима јер то су све

објекти који су изграђени у не-

ким ранијим периодима када је

привредна ситуација била мно-

го боља и јача. ми смо свесни да

је базен потребан . " Зоркин" ба-

зен, како смо га сви звали био је

у власништву „Зорке“ и делио је

судбину „Зоркиних“ објеката у

моменту приватизације. Базен је

купила фирма „Фармаком мБ“,

а с обзиром да се та фирма не

бави спортском делатношћу и

одржавањем базена које је по-

прилично скупо, базен је по-

клонила граду шапцу. ми смо

имали два плана за решење овог

проблема. један је био изград-

ња новог базена који би у својој

непосредној близини имао и

отворен базен, или реконструк-

ција постојећег. Грађевински

пројекат реконструкције по-

стојећег базена који смо уради-

ли предвиђа и доградњу базена

за непливаче у делу који је био

сунчалиште и адаптација једног

дела зграде у којој се налази ба-

зен. Предрачунска вредност за

реконструкцију базена износи

негде око 250 милиона динара.

на основу програма подстицаја

грађевинске индустрије са којим

је држава изашла у другој по-

ловини године, пола износа за

реконструкцију базена ће дати

држава а пола град шабац. оче-

кујем да са првим лепим дани-

ма крену и радови на базену и да

ће до краја 2011. базен бити у

функцији.

Слободан Петровић: Накоји начин Град стимулишеопстанак младих у руралнимсрединама?

-ако пођемо од себе, ја раз-

мишљам да живим негде у цуљ-

ковићу. не могу да живим тамо

као у 19. веку, већ имам потре-

бу за асфалтираним путем до

куће. на бази те потребе, онда

ми дефинишемо изградњу ло-

калних путева, на сеоском под-

ручју. Затим имам потребу за

квалитетним напајањем елек-

тричном енергијом. Преко

10.000 домаћинстава није има-

ло квалитетно напајање струјом.

Замислите сад бављење савре-

меном пољопривредом, где не

може да вам ради ни музилица,

ни хидрофор... много смо ула-

гали у реконструкцију ниско-

наопнске мреже. Треба вам ква-

литетан јавни превоз, да дете

може да вам иде до школе и на-

зад, имали смо катастрофалну

ситуацију када нам је пропао

"7.јул" које је било једино јавно

аутобуско предузеће. морали

смо да јавни превоз подигнемо

на виши ниво, и то смо реша-

вали. ако имате добар пут,

струју, јавни превоз, треба дете

да вам иде у неку пристојну

школу. имали смо јако лошу си-

туацију са школским објектима

на сеоском подручју, на којима

се нису обављали никакви ра-

дови 50 година, тако да до 2012.

нећемо имати ниједан школски

објекат без адекватних сани-

тарних услова, што подразуме-

ва да свака школа има при-

стојне тоалете, и да више не по-

стоје пољски „ве-цеи“. У свакој

школи смо изводили грађевин-

ске радове, како би се спречила

опасност од рушења плафона,

јер смо имали такво стање да у

неким школама, деца нису била

безбедна. У сваком селу воде се

матичне књиге, то се ради у мес-

ним канцеларијама, мало смо

уредили те месне канцеларије,

увели компјутере, повезали их

са централом овде у шапцу,

тако да људи лакше долазе до

свих потребних докумената.

месне канцеларије ставили смо

у службу помоћи пољопри-

вредницима, у једном јако важ-

ном сегменту, а то су регистра-

ције, пререгистрације и едука-

ције о томе како доћи до разних

средстава и субвенција у пољо-

привредној производњи које

финансира министарство по-

љопривреде. Суочили смо се

са проблемом да је културни жи-

вот сеоског подручја готово по-

тпуно замро. онда смо се са

КУд "абрашевић", КУд "Чи-

вија" и "Хајдук Станко" дого-

ворили да у сваком селу, где је

то могуће и где има деце, орга-

низују културно уметничке сек-

ције. имали смо фолклорне

смотре у десићу и Грушићу,

које су посећивали старији

људи, који су говорили да од

1957. није било никаквог кул-

турног збивања у селу. Кад ви ту

децу уведете у фолклор, за де-

цом иде цела њихова родбина и

комшилук, и с тим почиње да се

одвија културни живот на селу.

радили смо доста и на аними-

рању спорта на сеоским под-

ручјима. много фудбалских те-

рена смо урадили у дворишти-

ма сеоских школа који омо-

гућавају деци да се баве спор-

том. организовали смо сеоску

олимпијаду, где се села између

себе такмиче у више дисцип-

лина, а као награду добијају

асвалтирање једног школског

терена. То су нам све мањи сег-

менти, који се добро решавају,

онда ви кажете ту ћу остати, али

остаје нам још један велики

сегмент. Узимајући у обзир да

имамо све што је потребно (пут,

превоз, школу, културу...), мора

од нечега да се живи. Треба

вам месечни приход од 500 евра

да би сте могли основати и из-

државати породицу. То је један

велики проблем, локалне само-

управе немају велике ингерен-

ције када је у питању пољо-

привредна производња. Зако-

нима којима се дају надлежно-

сти, је готово све везано за ре-

публичку владу, а Град у окви-

ру својих надлежности, поку-

шава да помогне људима да од

пољопривредне производње

остваре приход који ће им омо-

гућити да могу да живе и из-

државају своју породицу на

селу. ако немате решења за те

проблеме, онда можете да се ба-

вите политиком колко хоћете, да

идете од села до села и да се

служите паролама "Србија је

до Беча", "Србија је до Книна"

и "истанбул је српски". Код од-

ређеног дела популације то иза-

зива добре ефекте, популарнији

је онај ко даље добаци. међутим

сутрадан, млади људи, из раз-

лога што немају мотива да оста-

ну, у свом родном месту, одла-

зе у иностранство на рад у по-

трази за бољим животом.

најчешће су то аустрија, Сло-

венија, италија, немачка, и онда

тамо плаћају доприносе, пуне

пензионе фондове, а овде остају

стари људи, стара домаћинства,

и таква друштва свакако могу

рачунати на стагнацију и наза-

довање. оне популистичке по-

литике, и политичари демагози,

много пре посегну за овим ви-

дом деловања, причама о исто-

ријским границама Србије и

неким другим бајкама, и на тај

начин убирају гласове.Прича

која покушава да променом

услова утиче на останак младих

људи, је далеко комплекснија,

захтева боље познавање про-

блема, али ми се бавимо правом

конкретном политиком, не чи-

стом демагогијом. на тај начин

у нашем политичком делова-

њу, нашим предизборним кам-

пањама, ми се углавном бавимо

животним питањима, и предло-

зима на који начин се могу ре-

шити, на тај начин покушавамо

да добијемо подршку грађана, и

да оно што обећамо и оствари-

мо.

Филип Симић: Успеватели да се, с обзиром на многообавеза, да се посветите по-родици?

-обавезе које имам на послу

али и обавезе које имају члано-

ви моје пореодице не дозвоља-

вају нам да проводимо пуно вре-

мена заједно. ипак, мислим да

налазим времена за породицу.

Филип Симић: Да ли вамје некада дошло да кажете:"Ја не могу да издржим оваконешто, не могу више да на-ставим са ови ?“

-да и то постављам јако че-

сто, али поред мог највећег мо-

тива, деце нема места за оду-

стајање, једноставно се мора

ићи даље.

гост новинарске школе: градоначелник милош милошевић

Шабац спреман за изазовеЈелена Томић: Да ли сте задовољни оним што сте до сада

постигли и какви су вам планови у следећој години?ја се трудим да дајем све од себе. Ка да се осврнем уназад

и када видим колико смо путева асвалтирали, колико смо шко-

ла реновирали, колико је наш град леп не могу да будем неза-

довољан. наравно има ту још много да се ради, пре свега, на

побољшању животног стандарда наших грађана. Верујем да има-

мо потенцијала да још боље радимо и да ћемо у овој години ура-

дити још много тога.

У години која долази приоритет ће нам бити повећање броја

запослених а то значи да се у нашу Северозападну радну зону

мора довест неки озбиљнији инвеститор. надам се да ће

најава изградње ауто пута до руме бити позитивни сигнал по-

тенцијалним инвеститорима да дођу у наш град где их чека ком-

плетно опремљено земљиште.

� www. podrinske.com 30. децембар 2010.чеСТиТКе

ТТУУРРииССТТииччККАА ООРРГГААННииззААццииЈЈАА ГГРРААДДАА ШШААППццАА

ДиРеКциЈА зА ПУТевеГРАДА ШАПцА ЈЈПП ТТООППЛЛААННАА ШШААББААцц

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii iinnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii��iinnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

Sre}niSre}nibo`i}ni ibo`i}ni inovogodi{winovogodi{wipraznicipraznici

�30. децембар 2010. www. podrinske.comчеСТиТКе

ААППООТТееККАА ШШААББААцц

РРТТвв ШШААББААцц

ГГРРААДД ШШААББААцц

ССввиимм ггрраађђааннииммаа жжееллииммооссrree}}ааnn BBoo`̀ii}} ii

NNoovvуу ггооддииннуу

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii��iinnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

SSrree}}nnii bboo`̀ii}}nnii ii

nnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

�� www. podrinske.com 30. децембар 2010.ДРУШТвО

након смене општинских

власти у Богатићу и Владимир-

цима, где је дС главна полуга,

умногоме су ојачани потен-

цијали ових неразвијених сре-

дина. општина Коцељева од

раније има преовлађујући ути-

цај дС, али је генерално про-

мењена владајућа структура у

овом делу мачванског округа

где су примат некад имали СрС

и СПС. Са неколико пројеката

подржаних од ниП-а инфра-

структура ће бити знатно по-

бољшана, а тиме и услови за

привлачење страних инвести-

тора као и квалитенији стандард

живота мештана. о плановима

за наредну годину на конфе-

ренцији за новинаре окружног

одбора дС мачванског округа

говорили су функционери ових

опшптина.

У Богатићу буџет за наред-

ну годину планиран је у изно-

су од 351 милион динара, од-

носно за 13 милиона више него

за ову године. Слободан Савић,

председник општине Богатић,

као најважније развојне тачке

издваја асфалтирање седам ки-

ломтера локалних путева, из-

градњу спортске хале вредну

80милиона динара, прошире-

ње обданишта на 1.100 квад-

ратних метара, двоструко више

од садашњег капацитета. С об-

зиром да само Богатић има ре-

шено питање водоснабдевања у

наредној години планирано је

ширење мреже на целокупно

подручје општине, а основа ће

бити изградња главне црпне

станице вредне 40 милиона ди-

нара. Посебна пажња усмерена

је на помоћ пољопривредници-

ма а на краткорочне кредите

издвојиће се 14 милиона дина-

ра, за набавку ситније механи-

зације осам милиона динара, а

у сарадњи са шабачком млека-

ром обезбедиће се набавка при-

плодних јуница.

У Владимирцима за наредну

годину планиран је буџет од

247 милиона динара, односно за

27 милиона динара више него

претходни. Код ниП-а конку-

рисано је са осам пројеката, а

најважнији је експлоатација гео-

термалних вода у вредности 37

милиона динара. општина ће у

овом пројекту учествовати са

петином средстава. Председ-

ник општине Владимирци Вла-

дица марковић указао је да је

овај пројекат одобрен још 2008.

године али није спроведен. оп-

штина је купила земљиште за

бањско лечилиште што ће бити

почетни корак за разбој туризма.

У дом ученика Средње посаво-

тамнавске школе уложено је 35

милиона динара и он ће бити за-

вршен наредне године. Такође

ће бити асфалтирано неколико

главних путних праваца чиме ће

бити заокружена мрежа путева

у општини. од 29 насељених

места у општини 22 има реше-

но водоснабдевање, а то ће бити

реализовано у наредној години

и за преостала насеља. изгра-

диће се нови бунар у риђакама

одакле ће потећи и водоводна

мрежа за Лојанице, а такође ће

бити изграђен и резервоар у

Скупљену. За шабачким водо-

водом у току су преговори о

снабдевању Прова, драгојевца и

Звезда пијаћом водом. Форми-

рана је и дирекција за пољо-

привреду која треба да знатно

допринесе развоју општине јер

чак 85 одсто становништва се

бави пољопривредом.

Коцељева је једна од ретких

општина где током економске

кризе није повећан број неза-

послених. ова општина је у

врху привлачења страних ин-

вестиција а такође уз помоћ

квалитетних пројеката знатна

средства уложена су из репуб-

лике. Буџет за наредну годину

планиран је у износу од 178 ми-

лиона динара, за десет више

него за ову годину. Симптома-

тично за ову општину је да уче-

ствује са једном трећином сред-

става у пројектима док остало

надомешћује републички буи-

џет. Тако је дирекција за воде

уложила 110 милиона динара, 30

милиона динара дало је мини-

старство за локалну самоупра-

ву, пет милиона је добијено за

негу и помоћ старим лицима, а

десет милиона динара за про-

ширење обданишта. милутин

цвејић, председник Скупштине

општине Коцељева, истакао је

да су приоритети побољшање

положаја омладине, асфсалти-

рање улица и путева, као и еко-

логија. Планом управљања ко-

муналним отпадом ова општи-

на прикључиће се регионалној

депонији у Каленићу. Уз то уре-

ђење индустријске зоне је при

крају, што омогућава знатно

бољи приступ ове општине

страним инвеститорима. Д.Е.

развојни Буџети општина мачванскгог округа

Пројекти подржани од Републике

Годишњи концерт ани

„Хајдук Станко“ одржан је у не-

дељу 26. децембра. У препуној

сали шабачког позоришта љу-

битељи фолклора имали су при-

лику да уживају у врхунски из-

веденом програму традицио-

налних народних песама и ига-

ра. Представио се први ансамбл

и први дечији ансамбл као и чла-

нови омладинске секције и сек-

ције бивших играча. Уз музич-

ку пратњу народног оркестра и

наступ вокалних солиста, пуб-

лика је истински уживала и

аплаузима награђивала догађа-

ња на сцени. Завршну корео-

графију „Врањанска свита“

ансамбл је одиграо два пута

на „бис“ и тако затворио овај

ватромет звука и покрета. Сле-

дећи састанак са шабачком пуб-

ликом заказан је за следећи де-

цембар када ово друство слави

десет година рада и постојања.

Ханибал Ковач

годишњи концерт ани „Хајдук станко“

Ватромет звука и покрета

новогодишња, традицио-

нална, дводневна изложба ра-

дова ученика шабачке основне

школе „Свети Сава“, отворена је

27.децембра. Соња Петровић је

нагласила значај таквог рада са

децом која похађају по много

чему специфичну школу, а да је

изложба део лепе сарадње Кул-

турног центра и школе. радови

су стварани и уз помоћ ученика

школе за уметничке занате, а

реч је о великом броју предме-

та примењене уметности, сли-

кама, накиту, икебанама и дру-

гим предметима.

- ово је наша традиционал-

на изложба, а ученици су ради-

ли заједно са својим наставни-

цима који су били задужени за

секцију народне радиности.

Креативно су се изражавали, а,

имали су велику помоћ, то не

могу да не истакнем, и ученика

школе за уметничке занате. Та-

кође су нам, и из Градске орга-

низације инвалида рада, помог-

ле госпође мира и Гоца у ткању,

односно оне су обучиле на-

ставнике, а, затим, наставници

децу. Гледајући децу како раде

у радионицама (од ове године

имамо две, грнчарску и ткачку),

могла се видети само њихова

срећа и задовољство на лицима,

и то је нама највећа награда.

нама је циљ да стварамо усло-

ве за нове стилове рада са овом

децом, да развијамо ведру и

стимулативну климу, да раз-

вијамо топлину, љубав, толе-

ранцију, да подстичемо њихову

креативност. и, наравно, не

само то, него да код њих раз-

вијамо самопоуздање и да им

омогућимо да се што боље ин-

тегришу у ширу друштвену

заједницу – истакла је, отва-

рајући изложбу, директорка

Снежана радовановић. Бројну

публику поздравила је речима:

„наравно, овај ваш долазак нама

много значи и хвала вам што сте

дошли“. Ц.Љ.

У Прњавор је прошлог уторка допремљено пет тона ма-

теријала за кречење и заштиту објеката оштећених у децем-

барским поплавама. После пакета са средствима за хигијену,

ово је још један вид помоћи коју је шабачки црвени крст упу-

тио мештанима Прњавора.

месна заједница Прњавор изражава велику захвалност

црвеном крсту за пружену помоћ

помоћ мештанима прњавора

основна школа „свети сава“

највећа награда – осмех надечјим лицима

��30. децембар 2010. www. podrinske.comДРУШТвО

након 1982. када је пре-

тходни пут наступио у шапцу,

Лео мартин је поново певао за

чивијашку публику, забав-

љајући и оне који су били ту

и пре готово три деценије,

али и неке нове генерације,

који познају његове

песме, иако

нису били ни

близу рођења

када су оне

настајале.

Полазећи

на концерт

Лео мартина

у четвртак

увече, био

сам потпуно

сигуран да ћу са

своје 24 бити до-

минантно најмлађи посетилац.

ипак, довољно је било прићи на

неких 50-ак метара од шабацког

позоришта, да бих се уверио да

је моја почетна претпоставка

била потпуно погрешна. Пома-

ло дирљиво било је гледати

брачне парове у поодмаклим

годинама, како руку под руку до-

лазе, да на стиховима овог умет-

ника отпутују у прошлост, неко

њима лепше време, када су се уз

исте те стихове упознавали,

плесали и заједно певали. Са

друге стране лепо је било виде-

ти не само младе људе, него и

децу како чекају да уђу на овај

концерт, показујући тако да ква-

литетан вокал и ис-

крен текст, немају

године, младост,

старост, увек су

актуелни, увек су

evergreen.

Постојао

је трачак

сумње да

ли је Лео

још увек

онај Лео

мартин,

да ли су

му гласовне могућности исте

као пре 28 година, када је ми-

лош јовић (какво је право име

овог певача) претходни пут го-

стовао у нашем граду. Свака

недоумица отклоњена је већ са

првим стиховима песме "добро

вече" којом је лагани пут у про-

шлост отпочео. Кроз 60-те, 70-

те, 80-те, водиле су нас "Плава

обала", "Волим те", "Песмо

моја", "Кристина", али и без-

времене песме реј Чарлс-а, Том

Џонс-а, Тине Тарнер којим нас

је Лео мартин подсетио на своје

музичке узоре и дао неки посе-

бан додатак својеврсном вре-

меплову.

Како суштина остаје за крај,

завесу на концерт спустила је

"одисеја", песма о животу, уни-

верзална прича коју су многи

прошли, а у коју још сви други

тек треба да закораче. Сам Лео

мартин је указао на један па-

радокс, да је целу каријеру пе-

вао баладе о љубави, а једина

песма која не говори о тој теми

је постала прва асоцијација на

њега.

Године нису ништа нашко-

диле гласу овог певача, али ипак

кондиција није могла да се оду-

пре њиховом притиску. две кра-

ће паузе од по неколико минута,

како би певач скупио нову сна-

гу за наставак, не да нису по-

квариле ни мало свеукупан ути-

сак, него су само показале какав

однос има Лео мартин према

публици. Препознајући пошто-

вање исте према себи, једно-

ставно није желео ни мало да се

штеди, те је узвратио на једини

начин како уме снагом свог гла-

са.

распон година публике, из-

међу 15 и 75, и неколико ми-

нута аплауза на крају, показа-

ли су, да у шапцу, имамо пуб-

лику која може да препозна

истински квалитет, упркос "на-

падима" имитација музичке

уметности. Средства комуни-

кације се усавршавају, начини

деловања на људе су све бољи

и скривенији, али, увек ће пра-

ва уметност налазити пут до

публике.

Д. Благојевић

новинарска школа на концерту лео мартина у шапцу

Кроз стихове у прошлост

наступом Леа мартина у шабачком позоришту, завршени

су предновогодишњи хумантирани концерти у организацији

шЛФ. Приход од продатих улазница (132.000 динара), биће утро-

шен на куповину новогодишњих поклона ученицима основне

школе „Свети Сава“ у којој се образују и васпитавају деца оме-

тена у развоју.

Продајом карата за претходна два концерта Звонка Богдана

и массима Савића прикупљено је 296.000 динара (по 148.000).

новац је опредељен као помоћ у припремама за олимпијаду чла-

нова Кајак клуба „Зорка колор“ душана Станојевића и дејана

Пајића, освајача бронзане медаље на овогодишњем светском

првенству у Пољској и основној школи „Краљ александар Ка-

рађорђевић“ у Прњавору, за опремање ликовног кабинета.

прикупљено 428.000 динара

Тијана Степановић (8 годи-

на) иде у други разред ош

,,Стојан новаковић”. Учество-

вала је, и победила, на другом

дечјем креативном конкурсу

једне наше велике компаније.

Био је то повод да је посетимо

и разговарамо са њом.

Ко је био покровитељ овенаграде?

Покровитељ награде је

UNIQA осигурање, наша вели-

ка осигуравајућа кућа.

За шта си добила награду?награду сам добила за за

прављење украса: јелке, Снеш-

ка Белића и зеца.

Шта те је инспирисало дабаш те фигуре направиш?

За Снешка Белића ме је ис-

пирисала љубав деце према

Снешку Белићу, за јелку јер се

ближи нова година и за зеца

зато што се крије по шумама.

Колико времена ти је тре-бало да завршиш рад?

Све укупно требало је нешто

око 10 минута. имала сам ве-

лику инспирацију и веома сам

брзо радила.

Да ли ти је било забавнодок си радила ове фигурице?

да, било ми је веома забав-

но.

Јеси ли учествовала у јошнеким наградним играма?

не нисам, али бих волела.

Да ли си се надала награ-ди?

не, нисам ни сањала да ћу је

добити.

Јеси ли срећна и задо-вољна због награде?

да, веома сам срећна и за-

довољна.

Мирослав Мушицки

новинарска школа: разговор сатијаном степановић

Тијана направиланајлепши украс

уручена награда победнициуниQа-тне чаролије

Представници UNIQA -тне

чаролије уручили награду де-

војчици која је направила

најлепши украс

У пријатној, преднового-

дишњој атмосфери основне

школе „Стојан новаковић“ у

шапцу, представници компа-

није UNIQA осигурање уручи-

ли су награду од 10.000 динара

ученици Тијани Степановић,

чија новогодишња кугла је про-

глашена најлепшом на дечијем

креативном конкурсу UNIQA-

тна чаролија, која је ове годи-

не други пут одржана. ново-

годишње украсе су слали уче-

ници из школа широм Србије,

а захваљујући креативности

Тијане Степановић уз подршку

учитељица јасмине јанковић

Којић и Снежане Стојићевић

сви ђаци који су учествовали на

конкурсу добили су вредне па-

кетиће.

одлуку о најбољој кугли на

хуманитарној продајној излож-

би у галерији 03one, донеле су

познате личности: Бајага, Кри-

стина Ковач, александра Перо-

вић, Тијана дапчевић, наташа

Вукоје и ана Бебић која је и

сама купила једну од кугли . По-

ред ње и запослених у компа-

нији УниQа осигурање, укра-

се су откупљивали и представ-

ници компанија – Henkel, Raif-

feisen bank, Raiffeisen leasing, хо-

тел Хyатт, фабрика чоколаде

Kings of chocolate, инфостан и

директорат цивилног ваздухо-

пловства.

Чланови Управног одбораРФ ПИО усвојили су реба-ланс финансијског планаФонда за ову годину којим сусредства намењена овој ин-ституцији смањена за ми-лијарду динара. На седниције усвојен и Извештај о фи-нансијском пословању Фондаза девет месеци ове године.Иван Мимић, директор Сек-тора за финансијске послове,објаснио је члановима УО дасу расходи на крају обрачун-ског периода били за две ми-лијарде динара већи од при-хода. Према његовим речима,тај проблем је превазиђенјер су се на рачуну Фонда на-лазиле четири милијардепренете из прошле године, ито тако што су две милијардеутрошене за затварање де-ветомесечног обрачуна, а двеостају да се на исти начинподмири и завршни рачун.Први пут су дотације из бу-џета износиле 47 одсто укуп-них прихода и премашилеуплате из доприноса иако јесамо на име повезивања ста-жа држава уплатила 24,8 ми-лијарди динара за заосталедоприносе.

Исплата пензија у овомпериоду била је редовна и нато је утрошено 98,7 одстоукупних прихода, док трош-кови за запослене у Фонду(3.120 радника на неодређе-

но и 171 на одређено време)износе 0,71 проценат укупнихприхода. Просечне пензијесу остале исте као и пре-тходне године: за бивше за-послене 21.749 динара, штоје 64,93 одсто од просечне за-раде; за самосталце просеч-на пензија је 21.302 динара,односно 63,6 одсто просечнезараде, док је просек прима-ња бивших пољопривредни-ка 8.161 динар или 24,36 од-сто просечне зараде. Финан-сијским планом за наредну го-дину, који је усвојен на сед-ници УО РФ ПИО, предвиђе-но је пословање са једнограчуна, уместо са три као досада. Планирани су приходиу износу од 498,8 милијардидинара, односно шест одстовећи него ове године. Од тогаби од доприноса на рачунФонда требало да буду упла-ћене 253 милијарде, док је оддотација и трансфера пла-нирано 236 милијарди дина-ра. Према овом плану, пен-зије би у наредној годинитребало да порасту укупнооко седам одсто: у јануару биповећање износило два од-сто, у априлу 2,95 и у октоб-ру још два процента. Плани-рано је и ванредно ус¬кла-ђивање најнижих пензија ујануару и оно би за бивше за-послене и самосталце чијапримања не прелазе 11.088динара износило око три од-сто, док ће најнижа примањакорисника из категорије по-љопривредника износити9.000 динара. Финансијскимпланом је и за наредну годи-ну предвиђено 252,23 милио-на динара за бесплатан опо-равак и рехабилитацију пен-зионера у бањама и већ по-четком године треба да будуутврђени услови које ће ко-рисници мора и да испуњавајуу погледу висине пензије даби могли да конкуришу забесплатан одлазак у бању.

(Извор: Глас осигураника)

PENZIONERиНФОРмАТивНи ДОДАТАК зА ПеНзиОНеРе ГРАДА ШАПцАБРОЈ 17 30. ДецемБАР 2010.

ММииннииммааллннаа ппооввеећћаањњаапензија у 2011. години

иСти уСЛОви За пенЗиЈу и 2011.Осигураници ће од 1. јануара одлазити у пензију под

истим условима као и до сада, мушкарци са 65 година жи-вота и 15 година оствареног стажа осигурања (са плаће-ним доприносима), а жене са 60 година живота и такође15 година стажа. Промениће се и помераће се само ста-росна граница за оне који имају пун стаж. Поступно, по че-тири месеца годишње, до 2023, па ће уместо са доса-дашњих 53 године живота, осигураници – и мушкарци ижене, када наврше пун стаж осигурања (мушкарци 40 го-дина стажа, а жене 38, с тим да ће за њих померање гра-нице почети од 2013) моћи да остваре пензију са 58 годинаживота. Такође, право на породичну пензију жене ће оства-ривати са 53, а мушкарци са 58 година.

На подручју града Шапцаживи 126.000 становика одкога су 20.000 пензионери. Тонам говори да смо, као народстара нација, али и да имамовелику одговорност премаовим лицима. Искористилисмо гостовање и разговорградоначелника Шапца, Ми-лоша Милошевића са по-лазницима новинарске шко-ле да сазнамо нешто више отоме шта град чини да се овапопулација има угодан и без-брижан живот.

Ђорђе Петровић: Какооцењујете бригу града онајстаријим суграђани-ма?

Положај и потребада друштвена зајед-ница помаже ста-рим лицима за-виси од њиховог,пре свега, мате-ријалног стања.Наши суграђаникоји имају мини-малне или немају ни-какве пензије најчешћису корисници Народних ку-хиња и других програма ипројеката који су за њих и на-мењени. Старост је честоскопчана и са болешћу па суонда њихове потребе многовеће.

Пензионери су окупље-ни у неколико удружења икроз сарадњу градске управеса овим удружењима поку-шавамо да добијемо увид устање и потребе пензионера.Тако ми кроз разне акције по-кушавамо да им олакшамоположај и да им старост учи-нимо занимљивијом те да

им слободно време испунимонекаквим садржајима који ћеих мало разгалити. Скоросмо ималиједну ак-цију ук о ј о јс м он а ш ена јак -тивнијеп е н -зионе-р ен а -

градили занимљивим путо-вањем по нашем крају.

Пеко Удружења пензио-нера најсиромашнијима по-мажемо у набавци огрева,јер је набавка огрева инајвћа ставка у буџетувећине житеља нашег гра-да. Добру сарадњу имамо иса Герантолошким центромгде су смештени нашинајстарији суграђани којису се определили за тај типживота.

Пре три године покренулисмо један пројекат, и он сереализује преко Центра засоцијални рад, а то је помоћу кући. То је мала помоћ којаим је потребна како би билиу ситуацији да задовољесвоје основне потребе. Наовом пројекту раде жене,геранто домаћице и један

возач, и они, на захтев пен-зионера, долазе у њи-

хову кућу и помажу иму свакодневним

пословима.Ово је вео-ма израже-но на сеос-ком под-ручју накојем има-мо великиброј старач-ких дома-ћ и н с т а в акоја су пре-п у ш т е н асами себи.

И Домз д р а в љ а ,чији је градШабац осни-вач, има чи-

таве програме којима требада се помогне најстаријимљудима. То су патронажнеслужбе, службе хитне помо-ћи. Такође и лекари иду укућне посете.

У наредном периоду мо-жемо очекивати да ће бројпензионера бити у порастуи Градска управа припремачитав низ нових пројекатакојима би овим лица тре-бало да се живот учиништо лакшим и безбриж-нијим.

Град брине о пензионеримагост новинарске школе: градоначелник милош милошевић

www. podrinske.com ПеНзиОНеР 30. децембар 2010.2

Нова година, симболично,представља обнављање жи-вота, а обичаји везани за тајдан вуку корене из далекепрошлости. Слављење од-ласка старе и доласка новегодине прастари је рели-гијски, друштвени и културниобразац у скоро свим дело-вима света. Историја про-слављања Нове године нијепоуздано утврђена, али сесматра да су Вавилонци точинили још пре 4.000 година.Римљани су славили Нову

годину у зависности од ка-лендара који се мењао сасваким новим владаром иускоро изгубио усклађеностса Сунцем. У жељи да ис-правно постави календар,римски Сенат је 153. годинепре Христа устоличио 1. јану-ар за почетак Нове године,али варијације су се наста-виле све док Цезар 36. год.пре Христа није одредио ко-начни календар, враћајући1. јануару почасну титулупрвог дана у години.

Немци су, према једномод низа тумачења, први у16. веку увели обичај кићењајелке. Легенда каже да јекићење започео утемељи-тељ протестантизма МартинЛутер. Он је шетајући крозшуму био задивљен хиља-дама звезда које су светлу-цале кроз грање јела. Толикоје био очаран призором да јеодсекао мало дрво и однео гакући својој породици. Да биоживео исту лепоту коју је ви-део у шуми, закачио је имале свеће на гранчице. УЕвропи и Америци кићењејелке постаје популарно у 18.веку.

нова година кроз историју

Шпанци у поноћ једугрожђе и то по 12 зрнацагрожђа да би били срећнисвих 12 месеци у години,Грци једу колач у којем се на-лази новчић, који у Новој го-дини доноси срећу - првопарче хлеба је за малог Ису-са, друго за оца куће, а тре-ће за кућу. Нем-цима је незами-слива новогодиш-ња ноћ без ват-ромета. Они сва-ке године за ват-ромет потроше100 милионаевра. Традицијада се у нового-дишњој ноћи на-прави бука потичејош из средњегвека када су људи звецкајућиишли улицама како би рас-терали зле духове.

На Нову годину у Кинисва су врата украшена нечимцрвеним, јер је црвена бојасимбол среће и весеља.Иако све породице припре-мају славље на новогодишњуноћ, из домова се склањајусви ножеви на 24 сата, да сенико не би повредио јер би танезгода значила да је та осо-ба "пререзала" односноспречила породичну срећу уновој години.

Аустријанци на Нову го-дину припремају свечани ру-

чак који укључује печење,као симбол среће и благо-стања. А за десерт сладоледод ментола у облику детели-не с четири листа.

На Нову годину, Британцистрепе ко ће им први доћи угосте, јер, према старим ве-ровањима, то значи колико

ћете имати сре-ће у новој годи-ни. Ако вам у го-сте бане мушкаособа с покло-нима, прави стесрећковић. Не-мојте се преви-ше надати аковас прво посетинека женскаособа. Тради-ционални по-

клони су угаљ за ватру, хлебза сто и пиће за господаракуће.

За Нову годину, Норве-жани се часте пудингом одпиринча, а унутра сакријуједан бадем. Пудинг се сер-вира у великој посуди, у којојсе налази само један бадем.Послужује се у чинијице, аверује се да ће особу која усвом пудингу пронађе ба-дем, у целој новој годинипратити срећа и богатство.

Холанђани за Нову годи-ну једу крофне јер верују даоне доносе срећу у новој го-дини.

новогодишњи обичаји

Легенда о Деда Мразу јед-на је од ретких које прежив-љавају вековима, и то у свимкрајевима света: на њој су ста-сале генерације, а популар-ност белобрадог дедице с да-леког севера који за празникеиграчкама дарује сву децу све-та ни данас не јењава.

На северу Финске јесмештено његово село Ро-ваниеми које Финци називају"Вратима Лапоније", а уда-љено је свега две хиљаде ки-лометара од Северног пола.Будући да се налази на са-мом рубу Арктичког круга -кружнице на северној полу-лопти глобуса унутар којесунце зими не излази баремједан дан, а лети барем једандан не залази - атмосфера јеприродно мистична. Поларнаноћ тамо траје готово месецдана, од средине децембрадо почетка јануара, док летисунце не залази од срединејуна до почетка јула. Збогположаја блиског Северномполу се, такође, догађа фе-номен шарених небеских све-

тала: у представи поларнесветлости, током које на ноћ-ном небу титра мрежа зеле-них, плавих, гримизних, црве-них и љубичастих светлоснихснопова, може се уживатидвеста дана годишње. И тосамо у подручју близу Зем-љиних полова, јер управоњихова привлачна сила до-влачи Сунчеве честице у ат-мосферу где настаје играсветлости. То објашњава збогчега прича каже да је на-смејани Дедица изабраоуправо Лапонију за земљусвог живота. И сам ДедаМраз објашњава да је Рова-ниеми, окружен мистичнимгустим шумама, идеалан из-бор због патуљака који му по-мажу паковати дарове: кажеда патуљци не воле врућине,а ни ирваси, због чега се до-селио у Рованиеми. Светлу-цаво село, на чијем улазустоји десет метара високзлатни бор Деда Мраза, над-машује и најбујнију машту. Уњему белобради дедицаживи с Баком Мразицом, али

током празника најчешћеради у својој "канцеларији",смештеној у пећини дванаестметара испод земљине по-вршине.

Канцеларија му је за-трпана писмима жеља из це-лог света, али дедици, да сеснађе у свему томе помажупатуљци и вилењаци, њего-ви марљиви асистенти. Бу-дући да живи у складу с трен-довима времена, чувени де-дица се служи и Интернетоми аутомобилима, али најдра-же превозно средство су муипак ирваси којих у Лапонијиживи двеста хиљада.

Иако се због климе Лапо-нија може посетити токомцеле године, најпопуларнијаје, наравно, за време праз-ника - око Нове године и Бо-жића. Годишње је, због селаДеда Мраза, посети 500.000туриста из целог света. Прватуристичка посета Рование-мију била је Елеанор Руз-велт, удовица америчкогпредседника Франклина Де-лана Рузвелта. У њега је до-путовала у зиму, 1950. годи-не, желећи да види где по-чиње Арктички круг: пово-дом тога, домаћини су мора-ли означити границу и нањој саградити дрвену колибуу којој је уважена гошћа мог-ла одахнути уз топли чај. Ле-генда каже да се колибицасвидела Деда Мразу те се ону њу преселио. Двадесетакгодина касније је, око кућице,познато финско удружењеархитеката Arrak Groupпројектовало цело село ДедаМраза, и тако је бајка поста-ла стварност.

Село Деда Мраза - врата Лапоније

СРећНА НОвА ГОДиНА и БОжић

www. podrinske.comПеНзиОНеР30. децембар 2010. 3

српске Бање

изРеКе КОЈе СУ мењАЛе СвеТ СТАРе РеКЛАме (Шабачки гласник, децембар 1931.)

Бања Сланкамен смеш-тена је уз десну обалу Дуна-ва, на само 80 м надморскевисине – североисточно одИнђије 20, од Београда 55, ијужно од Новог Сада 50 ки-лометара. Вода ове бање(28° Ц) је слано-јодна, хло-ридно-натријумског типа;највише има соли, потомјода, али лековита својствадају јој и: магнезијум, строн-цијум, калијум… Користи сесамо купањем.

Бања Сланкамен убрајасе међу најстарија природналечилишта у Србији. На под-ручју Сланкамена постојалоје насеље и пре доласка ста-рих Римљана у те крајеве. Удоба Римљана ту је, затим,подигнуто војно утврђење –каструм Acumincum (тада се-диште римске легије и деларечне флоте), па је вероват-но да је још тада сланка-менска лековита вода ко-ришћена.

Остаци турског купатила(амама) из 1566, подигнутомнад извором топле воде, ка-зују да су терме користили иТурци, који су дошли у текрајеве 1521. (Путописци су1702. лечилиште описаликао "добро уређена турскабања, са извором сланеводе".)

Прва хемијска анализаминералне воде из Слан-

камена извршена је 1876.Већ 1900. вода је означенакао лековита, што је биоповод да се оснује акцио-нарско друштво "Слања-ча".

Шест година касније, по-дигнуто је Слано купатило игостионица "Слањача", апрви управитељ био је веле-поседник Никола Петровић.Акционарско друштво уре-ђивало је и изграђивало

Бању све до 1910. године.После Другог светског

рата лечилиште је најпребило претворено у војну бол-ницу, а потом, 1947. Бања по-чиње да ради. Тада почиње

и интензивно уређивањеБање – реновирани су и мо-дернизовани бањски објекти,отворени нови извори сланеводе, обновљен парк…

Носилац здравственефункције сланкаменске Бање

данас је – Специјализованаболница "Боривоје Гњатић".У овој здравственој установи,кадровски добро и техничкисавремено опремљеној,спроводе се хидро, електро,

кинези и радна терапија, кодлечења, рехабилитације ипревенције неуролошких обо-љења, посттрауматских и по-стоперативних стања, а по-себно је специјализована залечење хемиплегија (шлог).

Амами као сведоци дуге историје бање

И ова реченица је постала толико популарна да се данаскористи у различитим ситуацијама, али углавном у истом кон-тексту: да се означи повезаност света захваљујући развојусавремених медија. Тако се углавном не зна да је њено ис-ходиште у науци и да ова изјава потиче од теоретичара ме-дија који су проучавали наведене феномене. Још 1948. го-дине први ју је употребио Виндам Левис, истражујући какоелектронски медији у људској комуникацији смањују про-сторне и временске баријере, те човечанство почиње да живиу интеракцији на глобалној скали. Заслуге су, међутим, при-пале двојици теоретичара из шездесетих година 20. века,Маршалу Меклуану и Квентину Фијореу, јер су они овај кон-цепт учинили опште познатим. У заједничкој књизи Медиј јепорука изнели су тврдњу да, када су у питању савремениелектронски медији, сам медиј је важнији од садржаја којипреноси, те да захваљујући природи тог медија читаво људ-ско друштво доживљава затварање, односно збијање, чимесе враћамо на сеоски начин живота, јер свакога познајемои са сваким успостављамо комуникацију истог тренутка.

Маршал Меклуан (1911-1980)

Свет је глобалносело

полицијскапратња за

пензионере- Пензионери више

неће морати да стрепе однапада кад се враћајукући пошто су подиглипензије у банци, пошто имполиција у једном квартуЛондона нуди пратњу изаштиту, саопштила јепредставница локалне по-лиције.

Поред банака и поштапостављена су обавеш-тења клијентима да могуда позову полицију и до-бију пратњу до куће.

"У нашем кварту билоје више напада на особе угодинама које су се враћа-ле кући са пензијама",изјавила је представницаполиције Vanstida и Sners-bruka, у источном делуЛондона. Пратња је обез-беђена само за оне који сепешке враћају кући, алине и за оне који иду ауто-мобилом.

4 www. podrinske.com ПеНзиОНеР 30. децембар 2010.

СТАРи ШАБАц

СОКОЛи измеђУ ДвА РАТА

Традиционално, и ове го-дине, у част новогодишњих ибожићних празника, корис-ници Геронтолошког центра уЈеленчи, у Геронтолошкомклубу, приредили су изложбу.Њих педесетак је учествова-ло у изради бројних предме-та од вунице, затим украснихјастучића за лаванду и мно-гих других предмета.

- Ово је трећа изложба ко-рисника Геронтолошког цент-ра, овога пута посвећена но-вогодишњим и божићнимпразницима, а, верујте да јето била највеселија припре-ма радова. Док су радили, пе-вали су, смејали се, по целомдому је било парчића оддрвета, папира, лепка.Ништанам то не смета, јер кад су

корисници у дому весели,кад се осећају кориснима, иуопште имају неке лепе ак-тивности, то је и нама ис-тинско задовољство. Лепосе види да Центар осећајукао свој дом, као своју кућу“- каже Милада Васиљевић,координатор стручног тима,истичући значај радног анга-жовања старих и изузетну

атмосферу док је изложбаприпремана. Додаје, да рад-но и окупационо ангажовањекорисника, према преоста-лим способностима и инте-ресовањима, помаже стари-ма да те способности сачу-вају, па и побољшају, а тимешто нису пасивни, побољ-шавају и међусобну комуни-кацију. Такође, „радна и оку-

пациона терапија је у службибоље адаптације новоприм-љених корисника, активногкоришћења слободног вре-мена, осећаја припадности ивредности јер доприносе не-чем корисном. Ангажовањекорисника одржава им дух,друже се међусобно, при-чају, певају“. У центру, раднатерапија прилагођена је ин-

тересовањима и могућно-стима корисника. „Већинаради оно што је радила у жи-воту пре доласка у дом, а урадове уносе обичаје својихзавичаја, различите начинеукрашавања и слично“.

Права је штета што из-ложбе корисника Геронто-лошког центра јако краткотрају (непуна два дана). Иовом приликом, цене радовабиле су симболичне, на базидобровољних прилога, а при-купљена средства се користеза набавку материјала за новастварања и дружења. Ц.Љ.

највеселија изложБа

Кад је дом као рођена кућа

Старина Божидар Бело-вуковић, у дому је само го-дину дана, па за себе каже„млад деда“ („то по стажу удому, али стар овако по го-динама“). На питање о при-викавању, са осмехом пока-зује на дружину која је у клуб,на Камичку, са њим дошла изЈеленче, и вели: „Ови који суоко мене, они су ме привик-ли, и васпитали да се сањима дружим“. „Стварно јесупер тамо; не може да секаже да је као код куће... „И,опет, са осмехом додаје:„Има и баба, али да су малосвежије бабе“. „Али, дете,боље је од сваке самоће. Које сам, тај је мртав, запамти-те, ко је сам, тај је мртав“... Инаставља нам чика Божапричу... Да је рођени Шапча-нин, да је био и председникДруштва за спорт и рекреа-цију инвалида (да је и даљепредседник ветерана), да јебио и стрелац, „да се све неможе испричати на брзину“...

Сазнадосмо и да помало ипесме пише, а да је у домунаписао песму „Последњивоз“... Пожелесмо да тај „по-следњи воз“ што дуже пу-тује...

Рекоше, један од „крива-ца“, али оних позитивних, запуно тога лепог на изложби,и добро расположење –Ужичанин, Саво Мирковић,који је у Јеленчи од 9.априла.

- Склон сам, иначе, тимрадовима. Цео век сам про-вео са друштвом, свир’о самхармонику тридесет година.То ме наводило на друштво,па и данас у дому, времепроводим са друштвом, саовим човеком, са свима, саженама. Певам, волим дапевам, идем, певам и крозходник и у соби“. И показујенам Саво кућице које је на-правио: „У свему учествујем,само не умем да плетем и ве-зем, све знам и волим да ра-дим“.

Ц.Љ.

Божидар Беловуковић и саво мирковић

Шапчанин и УжичанинДД вв аа дд рр уу гг аа рр аа

РецеПТиСвиЊСКО пеЧеЊе СаСувиМ ШЉиваМа

1.5 кг свињског врата150 г сувих шљива без

коштица2 јабукеМало соли, мало бибераМастПола чаше киселе пав-

лаке

Суве шљиве прокувати ипрохладити. Јабуке ољуш-тити и исећи на коцке. Свињ-ски врат оставити у комаду, инарезати џепове. Месо доб-ро натрљати сољу, а џеповенапунити јабукама и сувимшљивама и мало ушити илизакачити чачкалицама. Назагрејаној масти пропржитимесо са обе стране. У посудуза печење ставити месо, до-лити мало воде и ставити узагрејану рерну да се пече.По потреби додавати помало воде. Испечено месоизвадидти на тацну, а талогпомеашати са киселом пав-

лаком и прелити преко меса.Уклонити конац или чачка-лице и нарезати.

СниКерС тОрта15 јаја450 г шећера500 г печеног несланог

кикирикија500 г маргарина3 сникерс чоколадице100 г црне чоколаде100 г беле чоколаде

Добро умутити беланцаса шећером и крупније мле-веним кикирикијем. Пећи утри коре у обложеном плеху.

За фил умутити 15 жу-манаца са 15 кашика шеће-ра и кувати на пари. Дода-ти црну чоколаду. Када седобро охлади додати уму-ћен маргарин, ситно осец-кане или крупно самлевенесникерс чоколадице и белучоколаду. Филовати коре апрелити растопљеном чо-коладом.

Приредила:Снежана Ковачевић

ДецемБАР 2010.

12изЛАзи ПОСЛеДњеГ

чеТвРТКА У меСецУ

девета седница локалног

Социјално-економског савета,

одржана је 24. децембра у при-

суству представника свих со-

цијалних партнера, као и пред-

ставника националне службе

за запошљавање филијале у

шапцу. У наставку теме о за-

пошљавању особа са инвали-

дитетом од претходних седница,

на овој је изнета информација о

условима за оснивање предузе-

ћа које би ова лица запошљава-

ло. Поред доношења оснивач-

ког акта, потребна је регистра-

ција код агенције за привредне

регистре. овакво предузеће

може се основати само уз при-

бављање одобрења мини-

старства надлежног за послове

запошљавања, министарства

рада и социјалне политике, ми-

нистарства здравља и мини-

старства просвете. олакшица

за предузећа која запошљавају

оСи је што се из буџета ре-

публике може добити најмање

50 одсто просечне зараде по

свакој особи са инвалидитетом,

а могу се добити и средства за

побољшање квалитета про-

изводње и подизање стандарда.

Поред овога, потребно је под-

носити и одређене извештаје о

пословању предузећа.

Проблем евидентирања и

јединствене базе података о ин-

валидима на територији шапца

и даље је присутан. Председ-

ница СеС-а, јасминка ристи-

војевић, рекла је да постоји по-

кушај евидентирања ових лица

која нису на нСЗ и да се сада

тиме баве шефови месних кан-

целарија, па се ускоро очекује и

овај податак. Председник УПС

у шапцу радослав Веселиновић

предложио је да се послодав-

цима који имају преко 50 за-

послених пошаље списак особа

са инвалидитетом, од којих би

послодавац изабрао особу која

одговара потребама одређеног

радног места у предузећу. ди-

ректор националне службе за-

пошљавања, филијале у шапцу,

Бранко Филиповић, сматра да

да је корисно да представници

ове службе посете одређено

предузеће и ураде анализу рад-

ног места, а потом спроведу

анкету особа са инвалидите-

том. У процени радне способ-

ности оСи, која се ради у овој

служби, у напоменама је еви-

дентирано које послове би лице

могло да обавља. драгица Бо-

жиновић, директорка предузећа

„новитас“ затражила је податак

колико је људи из привреде при-

хваћено као инвалиди рада, а да

већ раде. јасминка ристивојевић

предложила је организовање

сајма запошљавања оСи.

на дневном реду седнице

нашли су се и закључци са кон-

ференције „Социјални дијалог у

Србији за време транзиције и

глобалне економске кризе“. Со-

цијални дијалог се процењује

као лош и са недостатком пове-

рења међу социјалним партне-

рима. Закључено је да Влада у

одређеној мери занемарује про-

цес социјалног дијалога и кон-

статована разједињеност како

синдиката, тако и послодавачких

организација. недоказивање ре-

презентативности виђено је као

препрека у раду, нарочито СеС-

а на републичком нивоу. радосав

Веселиновић сматра да се со-

цијални дијалог од 2002. годи-

не, од свог почетка није даље ни

одмакао.

- Поред тога што сматрам да

смо ми један од бољих со-

цијално-економских савета,

сматрам да је дијалог на нивоу

републике проблематичан, као

што је проблематична и посло-

давачка организација на репуб-

личком нивоу. добре идеје по-

стоје и има шта да се ради, али

никако да кренемо у добром

смеру. Синдикати траже да се

потпише више него што даје за-

кон, а закон је толико обавеза

прописао послодавцима да они

не могу да их испуне. Тако се

деси потписивање општег ко-

лективног уговора, за који је

убрзо речено да није примен-

љив, а односи се само на чла-

нове УПС-а. Зато је велики број

послодавац напустио УПС, јер

где год си члан, нешто треба да

платиш, рекао је Веселиновић.

Поред овога истакнут је ве-

лики проблем послодавац са

инспекцијским службама, које

како кажу, раде са двоструким

аршинима. Предложено је да

се у наредном периоду органи-

зује скуп на коме ће учествова-

ти и представници инспек-

цијских служби.

Борисав Павловић, регио-

нални повереник синдиката

„независност“, истиче проблем

изрицања казне послодавцима,

које према Закону о БЗнр иду и

до милион динара. У пракси су

оне симболичне, неколико хи-

љада динара. изнет је предлог

да се СеС обрати председнику

суда како би се утврдило право

стање. Поред овога, изнет је и

став да ће квалитет будућег рада

СеС-а директно зависити од

утврђивања репрезентативно-

сти на локалном нивоу.

Сретен јоцковић, председ-

ник Већа ССС шапца, Влади-

мираца и Коцељеве, сматра да је

проблем што синдикати не по-

стоје тамо где требају, нарочи-

то у грађевинским фирмама.

он сматра да је социјални

дијалог у шапцу касно почео и

да су у међувремену многе фир-

ме пропале, радницима остали

неисплаћени доприноси, а они

који су довели до тога да фирме

пропадну, отворили нове фирме

и никоме не одговарају.

Локални акциони план за-

пошљавања, који је један од

услова да локална самоуправа

конкурише за суфинансирање

програма и мера активне поли-

тике запошљавања у 2011. го-

дини, донет је и чека на скуп-

штинско усвајање, 30. децембра.

он подразумева програм за-

пошљавања приправника, при

чему је локална самоуправа

обезбедила 50 одсто средстава,

односно за запошљавање 50

приправника (20 ВСС, 10 ВС и

20 ССС), а за 40 приправника

средства се обезбеђују суфи-

нансирањем. Програм за под-

стицај запошљавања жена пре-

ко 50 и мушкараца преко 55 го-

дина, такође је предвиђен ло-

калним акционим планом, али

не улази у програм суфинанси-

рања. И.Д.М.

са седнице социјално-економског савета

Предлог за организовање сајма за запошљавање особа са инвалидитетом

иницијативана седници Социјално-

економског савета града шап-

ца, одржаној 24. децембра,

прихваћена је иницијатива ре-

гионалног повереника УГС

„независност“ Борисава Пав-

ловића да СеС шабац затра-

жи од свих послодавца са те-

риторије града шапца да до-

ставе копије појединачних ко-

лективних уговора, како би

Социјално-економски савет

града шапца остварио увид у

регулисање права и положаја

запослених, као и међусобних

односа синдиката и послода-

ваца.

Стање социјалногдијалога у Србијипосле 20 година

транзицијеКанцеларија Swiss Labour

Assistance (SLA) у Србији, ор-

ганизовала је, 20. децембра у

Београду, представљање бро-

шуре „Стање социјалног дијало-

га у Србији после двадесет го-

дина транзиције“, као резултат

свеобухватног истраживања о

стању социјалног дијалога у

Србији у 2010. години.

циљ истраживања, које су

под покровитељством SLA

спровели професори Зоран

Стојиљковић и Срећко михаи-

ловић, био је да се изврши ана-

лиза постојећег стања у којем је

социјални дијалог на нацио-

налном и локалном нивоу, по-

верења у синдикате, односа пре-

ма ефектима приватизације, од-

носу синдиката и политике и сл.

и да га упореди са резултатима

истраживања спроведеног 2007.

године. Брошура „Стање со-

цијалног дијалога у Србију“ са-

стоји се од резултата истражи-

вања, препорука за унапређење

социјалног дијалога, као и ин-

тервјуа учесника социјалног

дијалога и Закључака и препо-

рука са Конференције о стању

социјалног дијалога у Србији у

време транзиције и глобалне

економске кризе, одржане 19.

новембра 2010. године у Бео-

граду у организацији SLA.

Конференцију је отворила

јелена мијовић, национални

координатор SLA за Србију, на-

кон чега су резултате истражи-

вања изнели професори ми-

хајловић и Стојиљковић, а затим

су говорили председник Уније

послодаваца небојша атанац-

ковић и председник УГС неза-

висност Бранислав Чанак, све у

циљу изналажења решења за

излазак из ситуације која је у

овој области данас веома тешка

- каже су у саопштењу за медије

Канцеларије SLA у Србији.

SLA: презентација Брошуре

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii��iinnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

Какав је био социјалнидијалог у Србији у 2010 годи-ни?

- Законом о социјално-еко-

номском савету рС, који је донет

у новембру 2004 године, регу-

лисан је рад Социјално-еко-

номског савета рС који има 18

чланова. Социјално-економски

савет је основан у циљу успо-

стављања и развоја социјалног

дијалога у питањима од значаја

за остваривање економских и со-

цијалних слобода и права чове-

ка, материјалног, социјалног и

економског положаја запослених

и послодаваца и услова њиховог

живота и рада, развоја културе

преговарања, подстицања мир-

ног решавања колективних рад-

них спорова, развоја демокра-

тије и издавања часописа, бро-

шура и других публикација из

делокруга свог рада. Социјално-

економски савет рС већ дужи

период не ради, јер је председ-

ник Савеза самосталних син-

диката Србије одбио да пре-

узме председавање Саветом док

се не преиспита репрезента-

тивност Уније послодаваца

Србије, чиме је онемогућен рад

Савета и социјални дијалог.

Социјални дијалог је веома

неразвијен и лош. односи из-

међу социјалних партнера (син-

дикати, послодавци, држава) су

врло проблематични и непо-

верљиви. на локалном нивоу ре-

гистровано је 16 локалних са-

вета од којих велика већина не

ради, а десетак нових савета је

формирано споразумом, али

нису у могућности да се реги-

струју јер није могуће доказати

репрезентативност послодаваца

сходно одредбама Закона о раду.

Локални савети немају ни по-

требне услове за рад, јер немају

своја финансијска средства (бу-

џете), кадрове (секретара и дру-

ге стално запослене), техничке

услове (канцеларије са опре-

мом и инвентаром: PC, Тел/фаx

и сл.), без чега се не може ни

очекивати успешан рад локал-

них социјално-економских са-

вета.

Колико сте задовољни со-цијалним дијалогом у Шап-цу?

- Представници градске

управе града шапца исказују

добру вољу за социјални дијалог

и омогућавају да се у просто-

ријама градске управе одржавају

седнице СеС-а шабац. У 2010

години одржано је 9 седница, на

којима су разматране теме од ин-

тереса за социјалне партнере.

Социјални дијалог са пред-

ставницима градске управе

шапца и СССС - шабац је успе-

шан и коректан, али је уочљиво

да послодавци исказују мало

интересовање за социјални

дијалог са синдикатима, о чему

сведоче и подаци добијени у ан-

кети која је током 2010 године

спроведена у 20 највећих ша-

бачких предузећа. добијени су

поражавајући резултати о по-

ложају запослених, који су и

објављени у брошури „регист-

рација појединачних колектив-

них уговора“ у чијој изради су

учествовали представници УГС

„независност“, СССС, ин-

спекторат за рад републике

Србије, швајцарска организа-

ције SLA и Унија Послодаваца

Србије.

Како оцењујете рад СЕС-а Шабац?

- У 2010 години СеС шабац

успешно је реализовао неколи-

ко значајних активности као

што су: активирање рада Ло-

калног савета за запошљавање

града шапца, спроведена је

контрола примене Појединачних

колективних уговора и Закона

о безбедности и здрављу на

раду у предузећима са терито-

рије града шапца, анализирано

је кретања зарада, цена про-

извода и слично, остварена је са-

радња са националном службом

за запошљавање, центром за

социјални рад, Заводом за ста-

тистику, инспекцијом рада итд.

Уз помоћ швајцарске орга-

низације SLA и учешће со-

цијалних партнера, у шапцу се

од 2007. године једном месечно

издаје подлистак „дијалог“ у

коме социјални партнери (уз

помоћ новинара), указују на

свој рад и активности и обрађују

теме за које су заинтересовани.

За успешнији рад СеС ша-

бац, неопходно је обезбедити да

се СеС шабац региструје у

надлежном министарству, да

има свој буџет, своју канцела-

рију са потребном опремом и

професионалног секретара који

би обављао све послове за СеС

шабац.

Користим прилику да свим

запосленим као и свим со-

цијалним партнерима града

шапца, у име чланова УГС „не-

зависност“ пожелим сретне но-

вогодишње и божићне празни-

ке и успешнију наредну годину.

Послодавац сте са вели-ким искуством. Шта мислитео социјалном дијалогу уСрбији?

- Социјални дијалог, као но-

вина, покренут је после 2000. го-

дине, а стартовао још за време

Владе премијера Ђинђића. ево

сада смо у 2010. години и ја, као

један од првих учесника саста-

нака на нивоу републике, мис-

лим да скоро нисмо одмакли од

почетка. једино што је добро,

чуо сам пре неки дан и пре-

мијера и председника, да се со-

цијални дијалог мора успоста-

вити и да је потребан. и ја смат-

рам да је значајан и потребан,

како на локалном тако и на ре-

публичком нивоу, и да се со-

цијалним дијалогом могу ре-

шити многи проблеми: поло-

жај радника, запошљавање, раз-

вој локалне самоуправе, репуб-

лике. Кроз социјални дијалог ус-

пели би много више да се разу-

меју послодавци са радницима,

а нас све заједно да разуме Вла-

да. овако свако је у свом рову, а

све се то лоше одражава на еко-

номску ситуацију у земљи.

Као представник послода-ваца Шапца активно уче-ствујете у раду локалног Со-цијално-економског савета.Колико сте задовољни њего-вим радом?

- Увек сам подржавао со-

цијални дијалог, јер мислим да

је неопходан, али никада до

краја нисам био задовољан ра-

дом Социјално-економског са-

вета. шабачки ради много више

од савета у другим општинама,

али није направио неке велике

искораке. У сваком случају по-

чео је дијалог, а зашто не ради

боље одговорност сносе све

стране - и ми послодавци, и

синдикати, и локална само-

управа. Због потписивања ко-

лективног уговора, који је по-

II www. podrinske.com ДиЈАЛОГ 30. децембар 2010.

радослав веселиновић, председник уније послодаваца шапца и председник компаније "GALEB GROUP"

Једва да смо одмакли од почетка

Како оцењујете рад ло-калног СЕС-а у прошлој го-дини?

- Социјално-економски савет

шапца био је активан у прошлој

години. Велике и бројне про-

блеме, када су у питању синди-

кати и послодавци нисмо били

у могућности да решимо, али

смо их бар разматрали и на-

стојали да дамо свој допринос

њиховом решавању. У наредној

години очекује нас да настави-

мо са радом СеС-а и да тај рад

буде још бољи и да настојимо да

имамо што већи утицај на со-

цијална и економска питања у

нашем граду. мислим да је ло-

кална самоуправа дала свој до-

принос, првенствено тиме што

смо омогућили да инфраструк-

турно и логистички СеС ради,

а укључивали смо се и када су

у питању радна проблематика и

економска која је у домену ло-

калне самоуправе. У наредној

години очекујем да ћемо оства-

рити још боље резултате.

Колико сте задовољни со-цијалним дијалогом у Шап-цу?

- Социјални дијалог у шап-

цу постоји, али имамо проблем

репрезентативности, јер Само-

стални синдикат нема репре-

зентативност, или је бар не до-

казују, а такође и Унија посло-

даваца. То нам не смата да ра-

димо и да социјални дијалог по-

стоји. имамо и проблем где нам

се са нивоа послодаваца у со-

цијалном дијалогу на СеС-у

појављују углавном представ-

ници компаније „Галеб“ и „но-

витас“, а требало би да се срет-

немо и са другим послодавцима

преко УПС-а. Социјални дијалог

постоји и на самом је почетку и

локална самоуправа ће увек

пружити томе подршку.

Шта мислите о социјал-ном дијалогу на републичкомнивоу?

- Схватили смо да и на ни-

воу републичког СеС-а по-

стоји проблем, јер су и они до-

шли у ситуацију, због нерепре-

зентативности дела синдиката и

УПС-а, да престане да ради.

Сложила бих се са чињеницом

да имамо проблем на репуб-

личком нивоу и мислим да тај

исти проблем нерепрезента-

тивности, који постоји на град-

ском нивоу, да смо ми можда

били флексибилнији и имали

успешнији социјални дијалог.

јасминка ристивојевић, председница сес - шаБац

Локална самоуправа ће увек подржавати социјални дијалог

Борисав павловић, регионални повереник угс "независност" за мачвански округ

Неповерење кочи социјални дијалог

тписан на пречац пред изборе,

велики број послодаваца је од-

био да се прикључи, јер се до-

шло до тумачења да тај уговор

важи само за оне који су чла-

нови Уније послодаваца. а мис-

лим и да је руководство Уније

потписало нешто за шта није

имало легитимитет, подршку

свих чланова Уније послодава-

ца. има проблема и код синди-

ката који су пуни старих струк-

тура, у неком другом свету, не

препознају нове трендове и

нужност да се окренемо раду.

Уместо да штите рад, синдикат

се још увек бави оним који по

10-15 година не раде, како да се

њима из државних фондова ис-

плате плате, уместо да се анга-

жују да се направе нова радна

места. Градска управа окупи-

рана је неким својим локалним

проблемима и није се, или смат-

ра да не треба, озбиљније

укључивала у привредне про-

блеме средине.

Шта, по Вашем мишљењу,треба урадити да социјалнидијалог заживи у пуној и пра-вој мери?

- неопходне су промене код

свих. Пре свега мислим да по-

слодавачка организација на ни-

воу Србије није прави репрезент

послодаваца Србије. Тамо се

направила нека организација,

као и друге организације које се

направе у нашој земљи, сместе

неки људи да примају неке пла-

те, и свако је задовољан што има

неки приход. То послодавци не

подржавају, али су донети нор-

мативни акти које не можемо

лако да променимо, као и неке

људе које би желели да проме-

нимо. мислим да је то случај и

у синдикату. У сваком случају

нешто треба мењати, али глав-

на иницијатива очекује се од ло-

калне самоуправе, када је у пи-

тању локални Социјално-еко-

номски савет, и од републике,

када је у питању републички Со-

цијално-економски савет. и ту

треба неко да помогне, да до-

бијемо праве представнике, како

синдиката тако и послодаваца,

да почнемо дијалог и решавање

проблема.

Привреда је у великој еко-

номској кризи. Велика је не-

ликвидност, велике обавезе јав-

них предузећа које се не испу-

њавају према привреди посебно

отежавају пословање српске

привреде. Главни генератор не-

ликвидности је држава. Са дру-

ге стране имамо ситуацију да су

банке у неком претходном пе-

риоду лаке руке давале кредите,

чак и фирмама које су им доно-

силе документацију, а нису има-

ле реалан бизнис и производњу,

и сада су банке у проблемима да

наплате, па нама, који уредно от-

плаћујемо, повећавају камате

или траже да вратимо кредите у

периоду додатно отежаном не-

ликвидношћу. Стварно нам је

тешко, а немамо правог саго-

ворника, јер позиција Привред-

не коморе се некако изгубила. ја

сам 25 или 26 година у врху

Привредне коморе и знам како

је то функционисало. Привред-

на комора је била институција

која је била на дневној вези, сек-

ретари одбора са министрима,

председници са премијером, ре-

шавала су се крупна економска

питања, дискутовало, тражила

решења. Постојала је комуни-

кација. данас, или се мање

чујемо или утицај Привредне

коморе слаби, што мислим да

може бити погубно за привреду

Србије. надам се да ће на вре-

ме схватити значај Привредне

коморе, како на регионалном

тако и републичком нивоу, јер

она још увек може да да суге-

стије и предлоге шта треба ура-

дити, шта нам смета, који су

проблеми у привреди. немамо

одговор од Владе и ресорних

министарстава како помоћи и

шта урадити са појединим при-

вредним гранама да се у овим

тешким периодима не угасе.

Како видите Вашу компа-нију у 2011. години?

- мислим да ће и 2011. го-

дина бити тешка година. За

нашу компанију може се рећи да

је 2010. година била доста теш-

ка година, с обзиром на нелик-

видност, али у којој смо беле-

жили укупан раст прихода у ев-

рима. и 2011. планирали смо

раст укупног прихода, јер смо,

без обзира на кризу, радили на

новим производима и новим

тржиштима. У овом моменту

покушавамо да из те кризе иза-

ђемо јачи и да криза буде изазов

да се преоријентишемо. Поку-

шавамо да објаснимо сваком

раднику да мора мало више да

ради и мало боље, да би могли

да преживимо и сачекамо нека

боља времена. Криза нас је

уозбиљила, очеличила и рацио-

нализовала наше пословање.

на пример, у металној амбала-

жи имали смо 50 одсто повећа-

ња извоза, или укупан извоз у

целој групацији биће преко 10

милиона евра, а 2011. очекујемо

преко 15 милиона евра извоза,

што је врло значајно, јер смо пре

три године имали извоз на нивоу

два милиона евра. Покушавамо

да нашим производима, и у

области металне амбалаже и у

електроници, будемо регионал-

ни добављач, пре свега за зем-

ље бивше југославије, али и

остале, као што су албанија, Бу-

гарска, румунија, па и западне

земље као што су италија и

немачка. Ст.М.

Како оцењујете рад ло-калног Социјално-економскогсавета у 2010. години?

- Локални савет одрађивао је

оно што је било могуће у овом

тренутку. нисмо постигли све

оно што смо хтели, али ћемо ус-

пети даљим радом. Социјално-

економски савет су до сада и

синдикати и послодавци и ло-

кала самоуправа узели за оз-

биљно и надамо се да ће прера-

сти или ће имати већи обим ре-

шених случајева, оних које до

сада нисмо могли да решимо,

јер смо остали у неким суд-

ским процесима, када пре две-

три године није било СеС-а. не

бих учествовао у раду Савета да

то не очекујем. добро је да се на

једном месту чује проблемати-

ка свих страна у дијалогу. до-

нели смо одлуку да СеС сачи-

њава одређени број људи, али ће

се радити и у проширеном са-

ставу, у зависности од врсте

проблема, те ће бити укључени

људи разних струка.

Колико сте задовољни со-цијалним дијалогом у Шапцу?

- много је јаче и боље када

са једног места интервенише и

локална самоуправа и синдика-

ти и послодавци према Влади и

министарствима. очекујем да ће

зато ових проблема бити све

мање. да ли је то довољно за

дијалог? није. многи људи су у

организацијама где нема син-

диката или не сме да их буде.

држава је направила велики

пропуст: један исти човек оста-

не дужан радницима, угаси фир-

му, а онда отвори нову и ником

ништа. То неко у држави мора

да реши. То је ствар државних

служби, које по мом мишљењу

нису довољно зреле и својим не-

знањем и нечињењем онога што

би требало стварају проблеме, а

од људи стварају социјалне слу-

чајеве. У шапцу, кад је реч о

Зорки, сви делови нашег син-

диката су били ангажовани

заједно са општином и сви су

урадили максимално колико су

могли. не могу да замерим ни

послодавцима који су привати-

зовали неке фирме и наставили

са радом, иако у њима нема

синдиката.

Шта мислите о социјал-ном дијалогу на нивоу Репуб-лике?

- и раније смо указивали

да мора постојати веза ло-

калног и републичког Со-

цијално-економског савета.

Проблем је што се репуб-

лички ретко састаје. наша

очекивања спласну када ви-

димо да они то не раде толи-

ко озбиљно колико то ми од

њих очекујемо. нисам задо-

вољан дијалогом на репуб-

личком нивоу. Када би се ми

поредили са њима, по питању

дијалога, онда би наш ло-

кални СеС био бољи. Поред

овога, имамо ситуацију да

се неслога и међусобна бор-

ба синдиката и на нивоу ре-

публике и локала, претвара,

уместо у рад синдиката за

чланство, у рад за неке дру-

ге интересе. испадосмо као

политичке партије. Када смо

радили протест поводом по-

влачења Закона о Пио, има-

ли смо подршку синдиката

аСнС, док „независност“

није учествовао.

IIIwww. podrinske.comДиЈАЛОГ30. децембар 2010.

радослав веселиновић, председник уније послодаваца шапца и председник компаније "GALEB GROUP"

Једва да смо одмакли од почетка

сретен јоцковић, председник већа сссс шапца, владимираца и коцеЉеве

Неслога смета раду синдиката

да се у Србији не дога-

ђају само процеси свађе из-

међу синдиката, показује

пример сарадње Синдиката

„независност“ у матичној

фармацеутској компанији

Концерн „ХемоФарм“-

Вршац и Синдиката „не-

зависност“ ХемоФарм

шабац, као делу компаније

„ХемоФарм.“ ова два

синдиката, која иначе при-

падају Гранском синдикату

хемије, неметала, енергети-

ке и рударства (ГС Хнер)

„независност“, одлучили су

да уједине снаге, потпи-

сујући споразум о сарадњи

и заједничком наступу пред

послодавцем. а послода-

вац је позната немачка фар-

мацеутска компанија СТа-

да. од оваквог споразума и

заједничког деловања према

послодавцу, свакако да ће

највећу корист имати за-

послени у матичној компа-

нији Концерн ХемоФарм

и запослени у привредном

друштву ХемоФарм

д.о.о. јер ће се формира-

њем заједничког прегова-

рачког тима, ојачати прего-

варачка позиција и снага

Синдиката „независност“.

до сада је послодавац

врло вешто користио поде-

љеност синдиката и могућ-

ност да селективно прего-

вара са синдикатима у два

дела компаније, а сада ће

против себе имати уједи-

њени фронт синдикалних

представника, који засту-

пају интересе свих запос-

лених у Концерну Хемо-

Фарм. То је свакако важан

корак ка промени свести

код синдикалних активи-

ста, да се са моћним посло-

давцима и капиталистима

може успешно преговарати

само ако постоји снажно

јединство синдиката и ако

они репрезентују захтеве

запослених. руководство

Гранског синдиката Хнер

„независност“ у овом спо-

разуму види значајан корак

на већ започетом путу унут-

рашње реформе и модер-

низације Гранског синди-

ката, која је добила снажну

подршку на IV Конгресу

ГС Хнер “независност”.

СпОраЗуМОМДО ЈаЧе

преГОвараЧКеСнаГе

на седници одбора син-

диката образовања шапца,

Владимираца и Коцељеве, одр-

жаној 8. децембра 2010. годи-

не, обављен је избор председ-

ника окружног одбора син-

диката и два већа самосталних

синдиката шапца, Владими-

раца и Коцељеве. За новог

председника изабран је раде

јанковић, а за чланове Светла-

на Васиљевић и Петар Гајић,

док су за чланове републичког

одбора изабрани милка Пет-

ковић и раде јанковић.

Чланови одбора упознати

су са писмом које је одбор об-

разовања шапца, Владимира-

ца и Коцељеве упутио мини-

старству просвете, а у којем се

указује на бројне примедбе на

рад школа и школске управе Ва-

љево и од министарства траже

конкретна упутства за решавање

ових проблема. један од указа-

них проблема је и проглашава-

ње технолошких вишкова на

местима где су директори чува-

ли своја радна места и у другом

и у трећем мандату. Поред ово-

га, наставници којима је смањен

фонд часова на 10,20 или 30 од-

сто остали су нераспоређени,

али се у неким школама са те-

риторије шапца, Владимираца

и Коцељеве истовремено за тај

фонд часова, за предмета које су

предавали, отварају конкурси и

примају у радни однос нови

наставници. наставници који су

у претходној рационализацији

добили „вишак часова“, одно-

сно прековремени рад, накнада

за то се не исплаћује, што

школска управа у Ваљеву прав-

да да Закон о основама система

образовања и васпитања није

предвидео прековремени рад,

иако ПКУ указује на супротно.

У пракси се дешавају и ситуа-

ције у којима директори шко-

ла користе своје право да при-

мају у радни однос до 60 дана

без конкурса, и то више пута,

као и да расписане конкурсе по-

ништава чувајући места за на-

ставнике који привремено обав-

љају те послове, док не испуне

услове потребне за то радно ме-

сто, а на евиденцији нСЗ нала-

зе се профили наставног кадра

који радном месту за који се

јавила потреба.

Седници одбора образова-

ња шапца, Владимираца и Ко-

цељеве, присуствовао је и пред-

седник републичког одбора об-

разовања, Бранислав Павловић.

он је присутне обавестио да је

главни задатак потписивање

Протокола о цени рада за 2011.

годину, а који је требало да

буде потписан још 15. новембра

2010. године. У ранијим раз-

говорима са премијером и ми-

нистром образовања, било је

речи да ће прво повећање кре-

нути од јануара 2011. године,

односно од децембарске плате

која је у буџету за 2011. Пред-

ложено је да плата, која се ис-

плаћује у јануару, треба да се

повећа за износ раста потро-

шачких цена у претходних шест

месеци.

- У протеклих шест месеци

инфлација је била прилично ве-

лика, око пет одсто. друго по-

већање би ишло у априлу, од-

носно од мартовске плате, што је

збир раста потрошачких цена у

претходна три месеца и поло-

вине раста БдП-а у претходној

години. економисти процењују

да ће раст БдП-а бити око 1,5 од-

сто. Треће повећање је од сеп-

тембарске плате, које се испла-

ћује у октобру и то повећање би

било једнако инфлацији у пре-

тходних шест месеци. нас мно-

го кочи у преговорима што је

наша власт везала повећање

пензија за повећање плата у јав-

ном сектору. У штампи се при-

ча да ће у јануару бити повећа-

ње од два одсто, али ми то не мо-

жемо да прихватимо. овакво

повећање је иритирајуће за наше

чланство, јер би износило од 500

до 800 динара. Чекати две и по

године да би нам неко додело

милостињу нема смисла, рекао

је Бранислав Павловић.

републички одбор доставио

је предлог министарству да но-

вогодишње награде, које би тре-

бало да се исплате током 2011.

године, буду у износу од по 5000

динара по запосленом. Кад је реч

о јубиларним наградама, тра-

жено је да се исплате не само

јубиларне награде за 2011. го-

дину, већ и оне за 2009. и 2010.

годину.

- оно што је у целој ситуа-

цији лоше је што синдикати об-

разовања не сарађују. Покуша-

ли смо да са колегама из Уније

и „независности“ направимо

један заједнички предлог, али

Унија неће да сарађује. Према

нашем ПКУ синдикат треба са

Владом да потпише предлог

који ће се односити само на

ствари које су у Колективном

уговору (цена рада, јубиларне

награде, божићне награде и сл).

Сва друга питања која Унија по-

миње, а тичу се реформе и про-

мене колективног уговора, није

питање које може да се реши

Протоколом који смо ми по-

тписивали, закључио је Брани-

слав Павловић.

IV www. podrinske.com ДиЈАЛОГ 30. децембар 2010.

SLAшвајцарска организација

за помоћ свету рада, основа-

на је 1936. године. оснивачи

су Социјал-демократска пар-

тија и швајцарска конфеде-

рација синдиката. Програми

се реализују у швајцарској и

у петнаест земаља, укљу-

чујући Србију где се од 2005.

године реализује пројекат

подршке развоју социјалног

дијалога.

SLA је у чланству ев-

ропске мреже организација

SOLIDAR, која окупља 31

организацију за помоћ.

Пројекти у иностранству су

највећим делом финансира-

ни средствима швајцарске

владе (кроз швајцарску аген-

цију за развој и сарадњу), али

и донацијама швајцарских

кантона, општина, органи-

зације швајцарска солидар-

ност, приватним донацијама

и чланарином.

ВИЗИЈА: Посвећеност

развоју социјално, политич-

ки и економски праведног

друштва, које обезбеђује до-

стојанствен и сигуран живот

његових грађана.

ПРОГРАМИ SLA УСРБИЈИ: реализација

пројеката почела је у јуну

2005. године, када је отворе-

на канцеларија швајцарске

организације за помоћ свету

рада (SLA) у Београду.

циљеви пројекта су:1. Подизање капацитета

социјалних партнера на ло-

калном и националном нивоу

за што активније и квали-

тетније учествовање у садр-

жајима и процесима со-

цијалног дијалога;

2. Промовисање најбо-

ље праксе социјалног дијало-

га на националном и локал-

ном нивоу, у циљу бољег ра-

зумевања потреба и пробле-

ма међу актерима;

3. Промоција (медијска)

социјалног дијалога, у сврху

упознавања шире јавности са

актерима, садржајима, као и

предностима социјалног

дијалога.

Седница окружног одбора

синдиката здравства одржана

је 9. децембра 2010. године у

шапцу. на седници је размат-

рана актуелна ситуација запос-

лених у здравству и дешавања

око повлачења из скупштинске

процедуре Предлога закона о

платама у државним органима и

јавним службама. Синдикат за-

послених у здравству и со-

цијалној заштити упутио је 15.

новембра ове године писмени

протест за повлачење Предлога

закона, с обзиром да није раз-

матран на Социјално-економ-

ском савету републике Србије,

да није сагласан са Законом о

раду, оКУ и Посебним колек-

тивним уговором за здравстве-

не установе, да смањује права

запослених, као и да није било

дијалога социјалних партнера у

припреми предлога закона.

- ми још увек нисмо сигур-

ни да ли је наш протест уважен

и да ли је Предлог закона о пла-

тама повучен из скупштинске

процедуре, или је само тренутно

стопиран, како би се у неком тре-

нутку активирао. морамо бити

будни и пратити шта се дешава,

како бисмо могли превентивно да

делујемо, каже председник

окружног одбора и члан репуб-

личког одбора овог синдиката, др

митко Брајић. Суштина капита-

ције коју предвиђа најављени

Предлог закона је да у заради за-

послених постоји фиксни део,

који износи око 80 одсто, док је

20 одсто варијабилно и зависи од

процене учинка запосленог и

квалитета рада.

- Сада се Предлогом закона

уводи корективни коефицијент

који износи 0.8, те нам се зара-

де у старту смањују за 20 одсто.

ово се односи само на здрав-

ство, а не и на остале друштве-

не делатности, правосуђе и про-

свету. Здравство није буџетска

делатност, ми имамо истакнуте

цене за оно што радимо. Тра-

жили смо да, ако већ мора да се

штеди, да иста мера буде за

све, истиче Брајић.

од септембра 2008. године

није било повећања зарада у

здравству, а учинак инфлације

од 30 одсто додатно је умањио

примања. ако се узме у обзир

корективни фактор који уна-

пред смањује плате, према Син-

дикату запослених у здравству

и социјалној заштити, јасно је

зашто је незадовољство људи

велико. Чланови синдиката

сматрају да ће, уколико се ус-

воји предлог закона, запослени

радити преко норме да би до-

били 100 одсто плате. Постав-

ља се и питање да ли је могуће

у неким случајевима остварити

и норму, када се узме у обзир

рад запослених у сеоским ам-

булантама.

- Тражимо да се овај Пред-

лог закона стави ван скуп-

штинске процедуре и да се

изједначимо са осталим друшт-

веним делатностима. За сада

ћемо се писмено обраћати пред-

седнику државе, премијеру и

председнику скупштине, али

нисмо одустали од масовног

протеста, упозорава др митко

Брајић.

синдикат запослениХ у здравству и социјалној заштити

Траже исту меру за све

синдикат оБразовања шапца, владимираца и коцеЉеве

Чекају повишицу плате а не милостињу

�330. децембар 2010. www. podrinske.comДРУШТвО

ввеећћее ССААммООССТТААЛЛННииХХ ССииННДДииККААТТАА ШШААППццААППРРииввРРееДДННАА ККООммООРРАА ввААљљееввОО

SSvvoojjiimm��~~llaannoovviimmaa��ii��ggrraa||aanniimmaa��[[aappccaa~~eessttiittaammoo��NNoovvuu��ggooddiinnuu��ii��BBoo`̀ii}}

SSrree}}nnii bboo`̀ii}}nnii ii

nnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

ре

Ги

ј а

КоЛУБара

ма

ЧВ

а

ПодриЊе

Годишњим концертом, ша-

бачки „абрашевић“ је у недељу,

26.децембра, у препуној сали

шабачке гимназије, обелешио

105 година трајања. наступ свих

секција, пратили су аплаузи, а,

како се чуло, то је круна рада у

2010-ој, у којој је друштво има-

ло готово 60 концерата.

.....У овој години у „абра-

шевићу“ су посебно поносни,

што су под покровитељством

Града шапца, крајем јула, били

домаћини првог Српског летњег

фестивала фолклора, и што су у

велико фолклорно, али, пре све-

га коло пријатељства – уз Србију

и републику Српску, повезали и

– Тунис, Грузију, израел, маке-

донију и мађарску, али и Слеп-

чевић, Прњавор, Кривају и

мајур, а уз Скупљен и општину

Владимирци... Такође, поносни

су на рад са децом у Волујцу,

цуљковићу, добрићу, Липолисту,

затим, у мишару, Корману и

мрђеновцу, а, када се заврши ре-

конструкција школе у јеленчи, и

ту ће се наставити са радом...

Генерације и генерације мла-

дих уткале су себе у рад овог

друштва, а за многе шапчане

живот би био дефинитивно си-

ромашнији кад би из њега ис-

кључили „абрашевић“. То се

видело и по раздраганости и

оној „вечној младости“ абра-

шевића“ и на годишњем кон-

церту. и међу учесницима, и

међу публиком...

У пензију је испраћен мла-

ден Вујанић, млађа, секретар

друштва. Првог јануара 1980.

дошао је у „абрашевић“, где је

до деведесет прве радио на по-

словима техничког секретара, да

би годину касније био именован

за секретара друштва и тај по-

сао радио до сада. иако про-

светни радник, цео радни век

провео је у култури, а како сам

рече, „најдужи, и најлепши део

радног века, провео је у кући из

које одлази у пензију“. У име

друштва, скроман поклон уру-

чио је председник Скупштине,

Томислав Петровић, уз жеље за

лепе и дуге пензионерске дане,

и да и у њима буде времена за

„абрашевић“... Вишегодишњег

солисту Фолклорног ансамбла

Бранка Бекића Кифлу, животни

пут даље води у Француску, а и

ту је „веза“ био „абрашевић“...

Сигурни смо да ће се, уз њега,

на „абрашевић“ мислити и у

Франуској...

и овом приликом, упућено је

хвала, пре свега Градској упра-

ви Града шапца, за подршку,

али и свима – који су. на било

који начин уз децу и друштво...

истински се уживало у на-

ступима свих секција... најпре

су се представили чланови

Хора. дечји ансамбл побрао је

аплаузе за „Влашке игре“ а дру-

закорачили у 106. годину

„Абрашевић“ - симбол Шапца

- драги пријатељи, чести-

там вам 105. рођендан. реци-

те ми, молим вас, шта чините

да будете тако млади са 105 го-

дина? ја мислим да сте ту

младост тражили и нашли за

трајно тамо негде дубоко у

вама, у души вашег народа, у

вашој култури и традицији.

Пре тачно пет година по-

звали сте ме на ваш стоти ро-

ђендан „абрашевића“. То ми је

причинило огромно задовољ-

ство и незаборавне тренутке у

мом животу јер сте ме увр-

стили међу сто почаствованих

који су се нашли на листи по-

часног одбора за обележавање

тог великог јубилеја. За овај

сто пети рођендан „абраше-

вића“ ја ћу вам уручити скро-

ман, али веома симпатичан

поклон – био је поздрав гос-

подина Патрика шапанса, ди-

ректора престижног фести-

вала у француском Бреи дину.

а поклон је био званични

позив „абрашевићу“, да уче-

ствује на турнеји, коју орга-

низује Туристичка асоцијација

Града Бреи дина, у поводу

22. међународног фолклор-

ног фестивала... долазак „аб-

рашевића“ се очекује 7. јула

2011.године

НАСТАвАК НА СЛеДећОЈ СТРАНи

�4 www. podrinske.com 30. децембар 2010.ДРУШТвО

БОГАТИЋ, Војводе Степе 17ШАБАЦ, Господар Јеврмова 20Тел. 015/77-87-180

Кожне јакне “Фратели”(Могућност плаћања у више рата)

мАЛи ОГЛАСи

продајем ренО КанГу, 2004. године.

први власник. тек регистрован.

тел: 064/18-29-715

ги дечји састав за „игре из По-

нишавља“. Потом, Тамбурашки

оркестар „Бисерница“, где јован

Павловић и песмом поручи како

би било тужно да се не деси „су-

срет са тамбуром“. Вокална гру-

па „носталгија“, песмом „над

шапцом је месечина“ повела је

све пут старог шапца... Први

фолклорни ансамбл дочарао је

„шумадију“ и „игре из Бана-

та“, а, као и увек, „Врањанска

свита“ играна је на бис.

За рођендан се и поклони

примају. Тога се сетио уважени

и доказани пријатељ, Патрик

шепанс, коме није било тешко

да дође из Бреи дина, на Ла-

маншу, честита 105.рођендан, и

уручи поклон. Као директор

међународног фестивала фолк-

лора у Бреи дину, уручио је по-

зив „абрашевићу“ за ново го-

стовање у јулу идуће године...

У истом духу и расположе-

њу протекао је и други део кон-

церта.

Сваки на свој начин, али,

увек атрактивни били су насту-

пи секција модерног и оријен-

талног плеса... Све је, по ко зна

који пут освојио никола мар-

ковић Гиба. Те вечери, и као до-

маћин, и као гост. давне 1968.го-

дине, певачку каријеру започео

је у „абрашевићу“ и остао му

веран... Уз пратњу „ностал-

гије“, „проључао“ је атмосфе-

ру у хали гимназије, песмама

„јелено, момо“ и „Прошетали

шабачки трговци“... У истом

духу, уз „ангелину“ и „Господ-

ско коло“, наставили су ветера-

ни. У самој завршници, први ан-

самбл са „играма из источне

Србије“, милица радојчић, као

солиста, и, мало је рећи сјајни

народни оркестар. Завршна сце-

на била је дивна „кула“ из „црне

Горе“, која је поздрављена ова-

цијама публике...

„абрашевић“ је један од

симбола шапца... Траје за-

слугом генерација аматера ве-

ликог срца, њиховим енту-

зијазмом и мотивацијом,

најједноставије – Љубављу

према свом „абрашеви-

ћу“...Свака генерација, свака

секција, сваки члан, жели и

више и боље. и то су показа-

ли и на годишњем концерту...

Ц.Љубић...да све изгледа, како је изгледало на годишњем концерту,

неизмеран је, по много чему специфичан рад... У „носталгији“,

међу четворо равноправних, на челу је професорка Живка јова-

новић. Свуда присутну секцију модерног плеса предводи Ве-

рица матовић, а секцију оријенталног плеса - три младе даме

– исидора Ковачевић, Тања Гвозденовић и марина Грујичић.

на челу Хора је драган Павић, а Тамбурашког оркестра „Би-

серница“ – јован Павловић. најбројнији су фолклористи, а са

дечјим ансамблом, ветеранима, али и рекреативцима, ради Зо-

ран Бурмазевић Крца. У школи фолклора се „абрашевић“ за-

воли захваљујући николи Станојевићу миши. а да све буде на

оној „горњој лествици“, са првим ансамблом, заслуге су

Стојића машића Таће. „абрашевић“ је поносан на народни

оркестар којим руководи ибрахим ахметовић ибра.

„абрашевић“ је поносан на своју децу, која на сваком наступу,

на прави начин представљају и друштво, и свој шабац и своју

Србију...

Младен вујанић, након 30 година проведе-

них у „Абрашевићу“:

- имао сам част да након

тридесет година проведених у

друштву, на 105. рођендан „аб-

рашевића“ завршим свој рад-

ни век. Велико је било задо-

вољство дружити се са свима

који су помогли и допринели

да „абрашевић“ опстане, да

има бројне концерте, турнеје.

Све што чини неку истинску

лепоту је то што се ради у „аб-

рашевићу“. јесте то и напорно,

јер то је специфичан посао, без

радног времена, без празника

и одмора, увек се ради. али је

на неки други начин веома за-

нимљив, интересантан и ди-

намичан посао.

Захвалио бих свима који су

ми помагали у раду, од оних

најближих сарадника до чла-

нова бројних управних одбора

и скупштина. Посебно ће бити

драго сећање на хиљаде и хи-

љаде младих, јер за ових три-

десет мојих година, кроз „аб-

рашевић“ су прошле генера-

ције и генерације младих, и

свима хвала. доживео сам да

свој радни век окончам и здрав,

и весео и задовољан. и да се уз

„абрашевић“ осећам младим.

Сви људи који ту раде осећају

се младим, јер стално си са

младима, они ти дају и вољу,

елан.“

Бранко Бекић,Кифла:

- ово је мој неки опрош-

тај од „абрашевића“, у коме

сам од деведесет седме го-

дине у првом ансамблу, где

сам врло брзо постао и со-

листа. и овај „опроштај“ је

захваљујући „абрашевићу“.

Уз пуно путовања, омогућио

ми је да упознам неке људе у

иностранству. моји пријате-

љи из Француске и вечерас су

дошли да ме поздраве и под-

рже, јер ми се, уз њихову

помоћ указала прилика да

наставим неку своју нову жи-

вотну причу.

Захвалио бих свима у

„абрашевићу“, посебно

мојим пријатељима и друга-

рима, а увек ћу памтити те

најлепше тренутке, првен-

ствено моје играње. неопи-

сив је осећај, кад изађете на

сцену, а знате да су у вас, као

солисту упрте све очи. Тај

осећај не може да се објас-

ни... а овај концерт сам по-

клонио мојој ћеркици дуњи.“

публика, наконконцерта:

- Било је супер.Концерт је

диван. ми смо овде већ две-

три године, долазимо на кон-

церт „абрашевића“ из Угље-

вика. То су наша браћа, осећа-

мо се пријатно, а концерт је за-

иста био диван.

- Предивно је било. Толи-

ко предивно да бих још једном

могла све овако гледати.

- Концерт је био преди-

ван, уживали смо од почетка

до краја, све је на највишем ни-

воу.

- ово је спектакл за град

шабац и за „абрашевић“. По-

носна сам што сам шапчанка,

а надам се да су и сви који су

вечерас били у овој предивној

сали шабачке гимназије. ово

је нешто што буди, што диже,

што пуни срце, пуни душу,

релаксира, и у сваком смислу

најпозитивније.

- ја нисам шапчанка, али

живим у шапцу 40 година.

из године у годину ја старим,

али се толико радујем што

овај ансамбл на овакав начин

живи. и заиста овог тренутка

шаљем поруке по русији,

шпанији, Португалији, људи-

ма који су некад били чланови

овог друштва или неких дру-

гих сличних секција. оду-

шевљена сам концертом, они

јесу аматери, али све је на

професионалном нивоу.

- ја сам стварно одушев-

љена. Божић ми је, али ме је

пријатељица позвала и драго

ми је што сам одвојила време.

Стара сам шапчанка, и за-

иста је диван осећај све ово ви-

дети. Вечерас ми је био посе-

бан угођај

поклон вредан преко 30.000 евра

Патрик шепанс, директор Туристичке организације и

председник међународног фестивала фолклора из француског

града Бреи дину уручио је КУд-у “абрашевић” поклон, Уго-

вор за турнеју шабачког културно уметничког друштва по Фран-

цуској од 07-16. 07.2001. године, вредан преко 30.000 евра. наи-

ме толико треба да кошта гостовање око педесет шапчана чла-

нова КУд “абрашевић” који ће на овој турнеји представити

Французима део културе и фолклора наше земље али и наш град.

шапчанима ће, на овој турнеји, бити плаћено све: аутобуски

превоз, смештај у хотелу и храна.

�530. децембар 2010. www. podrinske.comДРУШТвО

да су увек лепа дружења са

деда мразом (не само због но-

вогодишњих пакетића), доказ је

и „у пролазу“ забележени сусрет

прошлог петка у радио-телеви-

зији шабац. Признадоше деда

мразу (познатом шабачком глум-

цу, Боривоју Божанићу), да га

воле, да су били и да ће бити доб-

ри... обећаше да ће слушати,

добро јести, поштено учити...

аплауз, и најлепше жеље, на

свој дечји начин, упутише свој

деци света... За Подринске су

мало позирали... а, наша жеља,

свој деци света је да буду срећ-

ни, да маштају и да никад не пре-

стану да маштају.. Ц.Љ.

ДДееддаа ммрраазз ссее ппааммттии

шабачки центар за со-

цијални рад, четврту годину за-

редом, обезбеђује новогодишње

пакетиће за децу кориснике ма-

теријалног обезбеђења.

- Претходне три године

највећи донатор нам је била

госпођа ружа Поповић, а ове

године смо се удружили. цен-

тар за социјални рад је скупио

пола средстава а другу поло-

вину је обезбедио Фонд „Ху-

мано срце шапца“, тако да смо

обезбедили пакетиће за три

стотине деце, корисника мате-

ријалног обезбеђења, узраста

до седам година. и драго ми је

да смо обрадовали и малишане

и њихове родитеље. ове годи-

не нам се придружио и један

нови донатор кога желим по-

себно да истакнем, зато што је

то једна мала фирма, шабачка,

Голд парк; сами су се јавили и

донирали нам одређену ко-

личину својих производа – каже

директорка центра, Бранка да-

видовић.

новогодишњи пакетићи

уручени су у дому месне зајед-

нице „шипурске ливаде“, 23.де-

цембра, а млади волонтери

црвеног крста, и овога пута

припремили су новогодишњу

представу. Био је то њихова на-

чин да поздраве малишане и да

им пожеле све најбоље. Како по-

ручи самостални стручни са-

радник, Снежана Петровић, „са

надом у нака боља времена, у

којима ће мање деце бити туж-

но и несрећно“. Уз приредбу за

децу, кориснике материјалног

обезбеђења, представници

црвеног крста наставили су

тога дана са реализацијом тра-

диционалне акције симболичног

имена: „један пакетић – много

љубави“. Ц.Љ.

три стотине новогодишњиХ пакетића

Свако дете има право на Деда Мраза

- највећа хуманитарна

вредност је обрадовати децу,

је л’, свако дете има право на

радост, на деда мраза за нову

годину, без обзира на боју

коже, верску и националну

припадност – каже ружа По-

повић, председница Управ-

ног одбора Фонда „Хумано

срце шапца“.

У питању је акција, коју су,

24.децембра, заједнички орга-

низовали Културни центар и

центар за социјални рад, у са-

радњи са шабачким основним

школама. У име организатора,

драгана Ђуричић, посебно је

истакла хуманитарну ноту целе

приче. од симболичног имена

изложбе „од деце деци“, до ве-

ликог труда ученика свих шко-

ла и изузетне маштовитости.

изложба је била продајног ка-

рактера, и то по принциоу доб-

ровољних прилога, а сав но-

вац, преко центра за социјални

рад биће упућен социјално

најугроженијој деци у шапцу.

директор Културног центра,

милош Тојић, истиче да је ак-

ција изузетно прихваћена од

свих школа, сви су уложили

максималан труд, а, на неки на-

чин посебно је издвојио ликов-

не радове основне школе „Вук

Караџић“, који су били и опрем-

љени (само да се ураме). У до-

говору са шабачком општом

болницом, биће донирани

дечјем одељењу ове установе.

Права је штета што је излож-

ба трајала само једно поподне, од

15 до 20 сати, а, све су музиком и

концертом улепшали, полазници

школе гитаре, коју у Културном

центру води Бане илић.

Као похвала организатори-

ма, и подршка за неке сличне ак-

ције, поруке наших суграђанки,

које смо затекли на изложби:

„Феноменално је подстаћи креа-

тивност у добротворне сврхе, и

код наше деце, али и нас одрас-

лих пробудити хуманост“, „Фан-

тастично, да нашу радост, и

оно што ми имамо поделимо са

онима који имају мање од нас.“

Ц.Љ.

новогодишња Хуманитарна акција

Од деце деци

ДУШАН

миЛиЈАНчевић

ДеЈАН

ПАЈић

месна заједница „доњи шор“

Традиционални новогодишњи коктелТрадиционални новогодиш-

њи коктел у месној заједници

“доњи шор” окупио је велики

број људи из политичког, кул-

турног и спортског живота шап-

ца. Председник савета месне

заједнице Горан марковић , у

пригодном говору, осврнуо се на

све оно што је у овој месној

заједници учињено у 2010. го-

дини али је изложио и планове

за 2011. годину.

Била је ово прилика и да се

најуспешнијим житељима са

територије ове месне заједнице,

душану милијанчевићу и

дејану Пајићу доделе спе-

цијалне “Похвале” за све оно

што су учинили за наш град а

самим тим и за месну заједни-

цу “доњи шор” у 2010. години.

надамо се да ће ова при-

знања, која сте Ви добили, бити

подстрех младим људима нашег

града да постижу успехе и да

тако на најбољи начин репре-

зентују наш град - додао је на

крају марковић

�� www. podrinske.com 30. децембар 2010.чеСТиТКе

ККииННООЛЛООШШККОО ДДРРУУШШТТввОО

““ззООРРААНН ззООККии ССТТААННККООввиићћ””

ЛЛДДПП -- ШШААББААццГГРРААДДССККООГГ ООДДББООРРАА

ННООввее ССРРББииЈЈее ШШААББААцц

SSvvoojjiimm��~~llaannoovviimmaa��ii��ggrraa||aanniimmaa��[[aappccaa~~eessttiittaammoo��NNoovvuu��ggooddiinnuu��ii��BBoo`̀ii}}

SSrree}}nnii bboo`̀ii}}nnii ii

nnoovvooggooddii{{wwiipprraazznniiccii

ПријатељимаПријатељима , , пословнимпословним партнеримапартнеримаии свимсвим грађанимаграђанима желиможелимо

срећнусрећну НовуНову 2011. 2011. годинугодину ии БожићБожић

��30. децембар 2010. www. podrinske.comчеСТиТКе

ККУУЛЛТТУУРРННииццееННТТААРР

ННААРРООДДННии ммУУззееЈЈ ШШААББААцц

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii��ii

nnoovvooggooddii{{wwii��pprraazznniiccii

SSrree}}nnii

bboo`̀ii}}nnii ii

nnoovvooggooddii{{wwii

pprraazznniiccii

чеСТиТКеwww. podrinske.com�� 30. децембар 2010.

SSrree}}nniibboo`̀ii}}nnii��

iinnoovvooggooddii{{wwii

pprraazznniicciiПРивРеДНО ДРУШТвО зА ДиСТРиБУциЈУ

еЛеКТРичНе еНеРГиЈе

ШАБАц

Elektrodistribucija d.o.o.

Борцима свихОслободилачких ратоваСрбије, њиховимпотомцима и свимграђанима честитаноновогодишње ибожићне празнике

Градски одборСавеза бораца Шабац

зАБеЛеШКе www. podrinske.com30. децембар 2010. ��

Занимљив концерт класичне

музике намењен најмлађој пуб-

лици, одржан је прошлог утор-

ка, у шабачком Културном цент-

ру.

идеја за његово одржавање

потекла је од мирјане Пантелић,

професорке соло певања у му-

зичкој школи „михаило Вукд-

раговић“ у шапцу. Протагони-

сти концерта били су најмлађи

ученици ове школе: Вукосава

радић, гитара, класа Бранисла-

ве Ђукановић, растко митро-

вић, клавир, класа милоша ми-

лутиновића, анастасија мит-

ровић, труба, класа душана

шпановића, драгослав Васи-

љевић, хармоника, класа Катје

милошевић, Глорија Живано-

вић, виолина, класа милене

Спасојевић-Пајић, николина

Васић, клавир, класа милоша

милутиновића, Катарина ми-

лутиновић, флаута, класа Би-

љане Прице, анђела николић,

хармоника, класа Тање радова-

новић, андреа милинковић, ги-

тара, класа маје мирковић,

мина Глигорић, сопран, класа

мирјане Пантелић и Лука јез-

димировић, клавир, класа дра-

гомира Братића.

Као гости, успешно су на-

ступили ученици петог и шестог

разреда основне школе „Вук

Караџић“ из мачванског При-

чиновића, са професорком Сне-

жаном шалаи-Тибор, који су

извели две оркестарске нумере

свиране на блок флаутама, там-

бурину, трианглу и клавиру.

У једночасовном програму,

пред бројном публиком, изве-

дено је 15 популарних дела му-

зичке литературе, као и пар

пригодних новогодишњих и бо-

жићних композиција.

некима од извођаћа, био је

ово први озбиљнији наступ пред

публиком, а да све прође без тре-

ме и како ваља, потрудила се до-

маћин и водитељ програма

Бранка Тодоровић.

на крају, извођачима се, на

бини, придружила и публика, и,

у сусрет новој години, отпева-

ли свима познату песму „деда

мразе, не скрећи са стазе“.

након виђеног, засигурно ће

се испунити очекивања органи-

затора концерта да неки од ње-

гових посетилаца ускоро упишу

музичку школу, мотивисани на-

дареним и надахнутим музици-

рањем својих вршњака. Ц.Љ.

новогодишњи концерт

Деда Мразе не скрећи са стазе

Преносимо део писмаупућеног редакцијиПодринских, познатогшабачког педијатраМарка Марковића

вива„не може засметати еле-

ментарно осветљавање наслов-

љеног. ово је потребно и због

нашег узајамног разумевања.

Терминолошки, насловљено је

божанствена скраћеница двеју

појединачних речи, од којих

свака има самосвојан рејтинг.

Виша! ВаСПиТаЧКа!.

рејтинг ове реномиране школе

у Српском Вердену је омогућио

прерастање у Високу школу...

Вишегодишњи професор му-

зичке културе у овој, високо

рангираној образовној инсти-

туцији, мр милена Ђурковић

Пантелић, оформљује Хор

ВиВУ. дужевремени, упорни и

сртпљиви рад доноси жељено

плодоносје. из године у годину

Хор стаса. Постаје изазовна,

престижна и узорна музичка

класа. Пратим задивљујуће од-

растање овога дечијег Хора.

Већ је постао прави бренд шап-

ца. нова је светлост Града свет-

лости...

Први пут постављам ВиВУ

у своје насловљавање. Први

пут компонујем своју списа-

тељску композицију ВиВи, јер

је најрепрезентативнији дечји

Хор малог Париза на десној

обали предивне Саве. Први пут

настојим саткати мени омиљену

шустиклицу... Први пут осећам

да ће се ВиВа отиснути у соп-

ствене одисеје по европи.

најновији репертоар је већ саз-

дан од интернационалних рит-

мова, флуида, боја и спектрал-

ности. Знам да неће бити и зад-

њи пут. Желећи ВиВи звездане

узлете осећам да ћу писати и

СонеТни Венац ВиВи!“

... и митске сирене хеленске

митологије би се надахњивале

сазвучјима натпевавања на сво-

ме самосталном Концерту 25.де-

цембра 2010.лета. У „одисеји“

је писано о сиренама и о леген-

ди о аргонаутима, а моја ми-

нијатура чува од незаборава

наше „сирене“, које су дарова-

не гласовним моћима.

и, као што славни сликар

Француске, Утрило, није сликао

оно што је видео, већ оно што је

осећао, тако је и ВиВа певала

најчистијим својим осећањи-

ма, а не грленим гласовним жи-

цама. Супстанција алхемично-

сти текла је кроз њихове мело-

дије, ритмове и сагласна са-

звучја. нико у препуној сали

није остао равнодушан, а фре-

нетични аплаузи су безгласно

говорили громогласно. Сагласја

хориста и поштовалаца су се

каскадно сливала у хармо-

нијалном ритму...

... и овај концерт је показао,

небројени пут, да је енергија

деце и младости, вазда и свуда,

диљем свих земних меридијана,

свевремена потенција витално-

сти људског рода. Сасвим је ра-

зумљиво да су деца највред-

нији ресурс планетарни. Све

генерације света одраслих имају

исконску и пагански лепу оба-

везу да свет иза себе оставе бо-

љим и богатијим. Људски род је

коначно заслужио живот у миру,

безбедности, доброти и радости.

Запис који сам сачинио сле-

дујућег дана оставља у незабо-

раву пријатност огромног броја

присутних на Концерту ВиВе.

израз је захвалности сваком хо-

ристи, од најмлађег, па све до

најстаријег. Желим да ово буде

и честитка за све наступајуће

празнике. Желим и стизање до

европских и светских позорни-

ца. а, врлом диригенту, профе-

сору и мами милени, из за-

дивљујуће уметничке и музич-

ке Лозе Ђурковића, желим

највише светске домете са

својом и ВиВом шапца...

Са нескривеним поштова-

њем и задивљеношћу,

Ваш поштовалац, др сцимед. Марко Марковић,

педијатар-психотерапеут

на новогодишњем концерту вива очарала

Бранко Ђурковић – и након 47 година са истом посвећеношћу

Хор се воли највише на свету„Пре 47 година, тачно 23.де-

цембра, и тачно у 16 часова и 55

минута, основан је Хор „66.де-

војака“... оснивач и диригент

хора „66.девојака“ – професор

Бранко Ђурковић“. У позориш-

ној тишини одјекнуле су речи

глумца Петра Лазића. Уз звуке

хармонике Предрага дрезгића,

најављено је традиционално де-

цембарско дружење у славу кул-

турне историје града, у славу

прослављеног хора и прослав-

љеног диригента, али и ша-

бачког певачког друштва, муш-

ког хора „невен“ и дечјег хора

ВиВа. Као истински домаћин, у

сваком погледу, Бранко Ђурко-

вић, надахнуто (уз надахнуте и

хорове), даровао је и реч и Пес-

му, још једном признајући, али

и показујући да хор воли најви-

ше на свету...

Полазиште, централни део

литургије Стевана мокрањца –

„Тебе поем“... Уз „Свјати боже“,

увек емотивно сећање на „оне

који нису ту“... Сећање на заувек

драге професоре, пријатеље...

... Велико хвала породици за

музичко праћење и надахнуће,

посвећеност и музичке домете...

Супругу иванку је пут од ме-

дицинске школе довео до му-

зичке академије. Ћерке, миле-

на и јелена, заљубљене у кла-

вир. милена магистрирала, за-

вршава и докторске студије.

јелена, у Француској, има најви-

ше звање у својој професији. на-

таша Пантелић, друга година на

ФмУ, у класи професорке не-

вене Поповић, Катарина – дру-

га година средње музичке. јеле-

нин марко, са 15 година, у

Француској стигао до „трећег

циклуса“ (као наша средња шко-

ла), свира виолончело; најмла-

ђа Сара, има десет година, сви-

ра клавир...

... Хвала члановима хора, за

знање, љубав према музици,

верност (међу њима и седам

професора музике)... нескри-

НАСТАвАК НА СЛеДећОЈ СТРАНи

www. podrinske.com 30. децембар 2010.2� www. podrinske.com зАБеЛеШКе

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф. др Бранко Станков

СтраБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

вен понос док говори о њима...

Верица митровић, више од три

деценије верна хору, преко

школских и студентских, до да-

нашњих професорских дана

(део те љубави пренет и на ћер-

ку Катарину). и част да у ком-

позицији „црна ноћи“, уз кла-

вирску пратњу милене Ђурко-

вић Пантелић, диригује хором.

... и кад није ту, присутан

мислима, и предивним песмама

– Будимир Гајић. Топло под-

сећање на тренутке, када је пре

двадесетак година, на наговор

Петра Лазића, Бранко соло за-

певао управо Гајићеве песме –

„Задрхтало гудало у руци“ и

„мој попонче“... аплаузи гово-

ре све, јер, као у песми „дивно

ли ће бити запевати“ (али и

слушати)... и овог пута под-

сећање и истицање трајне везе

јуначких мишара и дубља...

Повратак духовном програ-

му био је уз „Хвалите“, а по-

света недавно преминулом ве-

ликану шабачког хорског пева-

ња, Богдану Петровићу, биле

су искрене речи и „невенова“

песма „Пи, мила, пи“, уз кла-

вирску пратњу јелене Ђурковић

драгићевић...

Сву чудесност, музичку, вас-

питну и естетску, али и лепоту

и маштовитост дечјих срца, по-

гледа и гласова, и овога пута по-

казао је дечји хор ВиВа, са

својим творцем и диригентом

миленом Ђурковић Пантелић...

Гост концерта и Сара драгиће-

вић, најмлађи породични му-

зички изданак...

... на понос шапца, „Балка-

ника у малом“, већ чланице

ивана Спремић и наташа Пан-

телић, уз њих Катарина Панте-

лић и Вања Познић, које најави-

ше као „будуће чланице“... и

одјекнуле су песме: „Засп’о јан-

ко под јабланом“ и „Засп’о ми је

драги на зеленој трави“...

... да мишар и дубље,

бескрајно значе, доказ је била и

завршница концерта, уз Петра

Лазића, „Химну мишара“ и

„мишарске елегије“ Крстивоја

илића, хорове и Бранкову пес-

му „ој, мишару српска царе-

вино“... а, они, који можда нису

знали, могли су чути где је

најлепши - Весин сокак, и за-

што је Предраг дрезгић најбо-

љи певач... Певао је и дири-

гент, али и публика... „род ро-

диле жуте крушке...“, па „Кад

ноћ сиђе на орове гране...“ род-

на мачва и њени звуци за трајно

у срцу, и као у истинској позо-

ришној представи, крај, уз за-

вршну песму из „Ђида“ јанка

Веселиновића. музику напи-

сао Будимир Гајић... „Како боли

срце у јелице“, и да је „све у

спомен јанковим књигама, ис-

писаним љубавним бригама“,

дочараше Катарина митровић и

Петар Лазић, а у душу се уреза

песма „ој јесени радости једи-

на“... Сви пожелеше да песма

Хора „66. девојака“ никад не за-

ћути...

... Позиви могу и изостати,

јер већ се зна, нови сусрет је у

петак, 23.децембра 2011.године,

у шабачком позоришту, тачно у

„пет до пет“...

Ц.Љубић

НАСТАвАК НА СЛеДећОЈ СТРАНи

- на годишњицу вашег

постојања – певања не могу а

да вам не изразим поштовање

и захвалност за све радости

које сте даровали љубитељи-

ма музичке уметности. Ваш

диригент и оснивач и ви увек

ћете бити вољени и вечно

постојани. Ваш одани

пријатељ Будимир Гајић

Владика Лаврентије:

- нема овде шта да се

дода. Уживао сам, био сам

као на седмом небу. Волим

народну душу, волим све што

потиче из нашег честитог

света, а ово је вечерас био за-

иста врхунац тога што се

може доживети и чути. нека

Бог дарује овој нашој омла-

дини весело срце, да целог

живота весели своје срце и

срца свију нас који их слу-

шамо.

Бранко Ђурковић: - ја вечерас кад славим, уживам и певам. Срећан сам. ја мно-

го волим хор, посао који радим. ја сам један од срећника на све-

ту. Само шест посто људи (то сам негде прочитао, мда није тач-

но), ради оно што воли. ја радим оно што волим, а то је вели-

ка ствар, ја сам межу тих шест посто; можда сам и међу пет....

2�30. децембар 2010. www. podrinske.comчеСТиТКе

SSvviimm��ggrraa||aanniimmaa`̀eelliimmoo��ssrree}}aannBBoo`̀ii}}��ii��NNoovvuu��ggooddiinnuu��MMeessnnaa��zzaajjeeddnniiccaa��““DDoowwii��[[oorr””

^̂eessttiittaammoo��rroo||eewwee��pprrvvee��bbeebbee��uu��22001111.. ��ggooddiinnii..

MMeessnnaa��zzaajjeeddnniiccaa��““DDoowwii��[[oorr””

Goci�i�Milo{uGoci�i�Milo{u~estitamo�ro|ewe�sina.~estitamo�ro|ewe�sina.Redakcija�PodrinskihRedakcija�Podrinskih

Традиционална, годишња

изложба радова Удружења ли-

ковних стваралаца шапца отво-

рена је 23.децембра, у галерији

народног музеја. Представљена

су 84 рада, а, како је истакнуто,

посебно обележје изложбе су

млади аутори.

Годишњом изложбом чла-

нова Удружења, сваке године се

завршава ликовна сезона у шап-

цу. а о богатству уметничког

живота у нашем граду, и

бројним поштоваоцима умет-

ника, говори и чињеница да је

галерија музеја на отварању

била препуна.

Уметнике и госте су, у име

народног музеја и Удружења,

поздравили Татјана марковић и

Слободан Пеладић, а отварајући

изложбу, Соња Петровић, по-

себно је истакла бројност удру-

жења, и, као истинско задо-

вољство, издвојила присуство

бројних младих уметника.

- Представљени су аутори

различитих генерација, такође

уметници из целе земље, али и

из иностранства, јер удружење

дужи низ година није само наше

градско , већ ради на републич-

ком, а ја бих рекла и на међу-

народном нивоу.

ово је једна ревијална из-

ложба која показује све оно што

аутори раде током године, а

укључује све технике рада, ове

године имамо и један видео

рад. оно што је врло значајно за

ову изложбу је што је присутно

доста уметника младе генера-

ције, тек свршених студената ли-

ковних академија, вајара, гра-

фичара, и ја се увек радујем када

млади показују шта знају.“

истакла је и да је било врло

тешко одлучити се за награде,

сваке године изложба је све ква-

литетнија, прати је леп и ква-

литетан каталог, а у лепом про-

стору народног музеја изложба

још више добија на свом ква-

литету:

- Главна годишња награда, за

изузетан допринос ликовном

стваралаштву, додељује се ака-

демском сликару, драгиши мар-

сенићу, уметнику који је ове го-

дине у музеју имао сјајну рет-

роспективну изложбу, који је

изузетан ликовни стваралац,

који увек показује шта зна и ко-

лико може, и колика је снага ње-

говог уметничког умећа. За на-

граду младом аутору, конку-

ренција је била јако велика, јер

је било доста младих, али смо се

одлучили за младу сликарку

Кристину Пантелић, која је ап-

солутно направила заокрет од

свог претходног сликарског опу-

са. награда за иновативни рад

припала је марку Гавриловићу,

архитекти из шапца, за видео

рад, а награду коју додељује ра-

дионица за урамљивање „ок-

вир“, такође младом аутору, до-

био је академски сликар Горан

Бујишић, који је ове године баш

био успешан“.

изложба у народном му-

зеју може се погледати до

13.јануара.

Ц.Љ.

30. децембар 2010.22 www. podrinske.com ДРУШТвО

на прОДаЈупословно-стамбени простор око 800м2 у Мајуру /150м од цркве/. подрум,

приземље /локал + хала од 150 м2/спрат, поткровље.

тел. 064/18-29-715

У суботу 25.12.2010 у 17 ча-

сова у просторијама музеја у

мишару, Задужбинско друштво

‘Први српски устанак-мишар”,

у сарадњи са представницима

музеја “рудничко-таковског

краја”, из Горњег милановца, ор-

ганизовало је промоцију књиге

“Знаменити догађаји новије

српске историје” Герасима Ге-

оргијевича. Пре промоције За-

дужбинско друштво је угостило

представнике музеја из Горњег

милановца, и повело их у оби-

лазак шапца и околине. Промо-

цију је водио добрило арани-

товић из задужбинског друштва,

а ово изузетно дело су нам пред-

ставили: александар марушић

историчар и кустос музеја, Љуба

Тодоровић из јавног предузећа

“Службени гласник” и Борислав

Челичевић, директор музеја.

многобројну присутну публику

поздравио је Стеван Симић,

председник извршног одбора

Задужбинског друштва, који је

истакао да значај оваквог дога-

ђаја јесте повезивање два краја,

која имају доста заједничког у

прошлости. Затим глумци ама-

терског позоришта “Вожд-ми-

шар” Филип рајковић и душан

Симић су извели одломак “ми-

шарске битке” Крстивоја илића,

после њих глумац шабачког по-

зоришта Петар Лазић је изреци-

товао песму “мишар” из елегија

Крстивоја илића.

Промоцију је започео исто-

ричар александар марушић,

који је изразио одушевљење на

који начин се овде негује култу-

ра у традиција, и колико се њој

пажње посвећује. Књигу је на-

писао епископ шабачки Герасим

Георгијевич 1838., али је она

пала у заборав. од заборава су је

сачували представници музеја из

Горњег милановца у сарадњи са

јавним предузећем “Службени

гласник”. Књига је преведена

на савремени српски језик. дело

је писано у епском стилу, и го-

вори о новијој историји Срба. Са-

стоји се од два дела. Први део се

састоји од шест песмама, и дру-

ги који чине три прозна дела.

Пред сам крај промоције исто-

ричар и почасни председник за-

дужбинског друтшва Богдан Се-

кендек је музеју уручио своје две

књиге “Које куде његовим тра-

гом” и “шабачка историјска пес-

ма”. Промоцију је затворила

Весна Вујатовић рецитовањем

једне песме из елегије Крстивоја

илића. Свако излагање гостију

бројна и одушевљена публика, је

пропратила громким аплаузи-

ма. након промоције књиге гости

су били одушевљени и изјавили

су да је ово један нов почетак ус-

пешне сарадње.

Слободан Петровић

промоција књиге “новији догаЂаји српске историје”

Успостављање сарадње два краја

у народном музеју, годишња изложБа улсш

Млади уметници обележје удружења Марко Гавриловић, на-

града за иновативни рад:

- нисам награду очеки-

вао, нисам ни знао да постоји

више награда осим главне.

изненађен сам. С обзиром да

је у питању видео рад, најбо-

ље је погледати га у музеју, а

има и флајер који може да се

прочита.“

Горан Бујишић, награда

радионице за урамљивање

„оквир“:

- нисам очекивао награду,

баш сам јако изненађен, за-

течен и хвала. Лепо је кад

младе цене. иначе, припре-

мам за пролеће изложбу, биће

на неки начин помало страш-

но, али ја мислим да ће пуб-

лика бити задовољна.“

Кристина Пантелић, на-

грађени млади уметник:

- не знам шта да кажем. ја

сам стварно изненађена и

одушевљена. Баш је лепо у

свом граду бити признат. дра-

го ми је што људи цене то

што радим и то ми је највеће

признање.

Драгиша Марсенић, до-

битник годишње награде

УЛСш:

- јесам изненађен по-

мало, нисам очекивао, има

млађих који су можда пречи

од мене у овим годинама, али

драго ми је. ето, неко је ипак

признао да сам нешто радио у

овом граду. име награде је

изузетно, тако да ми је по-

себно због тога драго што но-

сим награду са именом маре

Лукић јелесић. То је уметник

који је дао доста интересант-

не поетике свом сликарству,

неког женског размишљања,

суптилног, финог, пријатног“.

2330. децембар 2010. www. podrinske.comТв

ПРОГРАм Тв ШАБАцУ СТАЛНим ТеРмиНимА: мАЛи ОГЛАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОћНи ОГЛАСи 00:00 - 08.00 веСТи У 3: РАДНим ДАНимА У 15:00

РУКОмеТ

чеТвРТАК 30.12.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:40 Повратак у рај

11:15 Пут за ејвонли

12:05 Criss Angel TV Show ®

13.00 Строго поверљиво (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 медикус

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Пут хране

21.00 са градоначелником на ти

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

ПеТАК 31.12.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 Спортска галаксија

13.00 Строго поверљиво (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 новогодишњи програм

ТВ шабац

20:05 Филм: Принцеза невеста

22:00 Вести

22:10 Пренос концерта са град-

ског трга

01:00 Филм: Улице од злата

02:30 Филм:Заједница

СУБОТА 01.01.10:00 цртани филм:црни лепо-

тан

10:50 цртани филм: Краљ Лав

11:40 Злобница (5 епизода)®

15:15 медикус

16:15 Филм: Принцеза невеста

18:00 цртани филм: Књига о

џунгли

19:00 Вести

20:05 Филм: Улице од злата22:00 Вести

22:30 Филм: До краја00:00 Филм: Градска џунгла

ЗА НАЈЛЕПШЕ ПРАЗ-НИКЕ- НАЈЛЕПШИЦРТАНИ ФИЛМОВИ

У суботу, 01. Јануара 2011.10.00 „црни лепотан“ прича

о прелепом и елегантном коњу

који може да трчи брже од

ветра

10.50 „Краљ лав“ Лав Лео

учи да су племенитост и доб-

рота особине које би требало

да има свако, а посебно краљ

џунгле.

18.00 Књига о џунгли ,прича

о дечаку моглију , који је

остављен дубоко у џунгли, али

су се племените животиње са-

жалиле на њега и помогле му

да савлада вештине које

ниједан други дечак нема.

У недељу, 2. јануара 2011

10.00 „Краљевић и просјак“ ,

говори о два дечака, један је

краљевић коме је досадно на

двору, а други напуштени

дечак жељан љубави.

10.50 „Три мускетара“, д-ар-

тањан и његови пријатељи-

мускетари се боре да спасу

француску краљевину од злог

Кардинала ришељеа –2.

јануара 10,50.

НеДељА 02.01.10:00 цртани филм:Краљевић

и просјак

10:50 цртани филм:Три мус-

кетара

11:35 Љубав на продају (5 епи-

зода) ®

15:30 цртани филм: црни ле-

потан- реприза

16:20 цртани филм: Краљ лав-

реприза

17:10 Филм: до краја

19:00 Вести

20:05 Филм. Градска џунгла

22:00 Вести

22:30 Филм: Закон подземља

ПОНеДељАК 03.01.10:00 цртани филм Књига о

џунгли

11.15 Филм Градска џунгла

13:00 Строго поверљиво (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Лек из природе

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 цртани филм: Три мус-

кетара

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 мењамо навике

21:00 Биографије познатих

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају (р)

УТОРАК 04.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10.40 Кроз прозор маште

11:15 Филм : Закон подземља

13.00 Строго поверљиво (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 У пролазу

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Criss Angel TV show

21:00 марфијев закон

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

СРеДА 05.01.08:00 јутрење

09:30 Водимо Вас у библиотеку

09:35 Бели лук и папричица

10:00 ја сам твоја судбина

10:40 Повратак у рај

11:15 Пут за ејвонли-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 Строго поверљиво (р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Биографије познатих

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16.00 ја сам твоја судбина

17:00 шабачка хроника

17:45 Водимо Вас у библиотеку

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

20:05 Повратак у рај

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво (р)

23:15 Љубав на продају

Продајем кућу у алексе

шантића, други део, 70 квад-

рата, плац 4,2 ара, цена 40

000е. Тел: 064/332-03-38,

после 17h.

Продајем шуму 1,5 ha и

1ha у Бресници код Коцеље-

ве. Тел: 064/332-03-38, после

17h

мАЛи ОГЛАСи

Запис и књига александра

Ђенадића о прошлости ФК

„мачва“ шабац и „Сто година

фудбала у шапцу“ завређује

пажњу не само спортске јавно-

сти већ и осталих житеља свих

узраста ових простора, па, са-

мим тим и похвале за напор у

прикупљању грађе о фудбалу

као појави, до фудбала као про-

фесији.

Фудбалска лопта је донета

у шбац пре више од једног

века, како наводе (за сада) не-

поречене предспоставке. „ду-

рисана“ је она, и бешикаре, и

крпењаче, и све остало што је

личило на фузбал, па на футбал

и напокон на фудбал, док на Се-

њаку Касарне у Ливадама није

изникла шабачка „мачва“.

Ђенадић све то описује, по-

мало маштом због сликовито-

сти, а подоста прелиставањем

пожутелих и искрзаних новина

овог доба. нема ни сећања ње-

них актера и њихових наслед-

ника, који се уклапају у чиње-

нична окружења.

Помиње доста ликова из

чијих се имена, нарочито из на-

димака, назиру њихови карак-

тери, који се јављају и у мојој

књизи „ФК мачва“ објављеној

пре седамнаест година (1993),

али су код њега бројнији и из-

нијансирани детаљима до којих

ја (тада) нисам досегао.

изгледа, како време одмиче,

нови списатељи су све савре-

менији за кораком у све дубљу

прошлост непознатим новите-

тима.

Стога, на основу ове Ђена-

дићеве књиге и његовог богатог

серијала у локалном недељнику

„Глас Подриња“ и сазнања о

прикупљеном материјалу, оче-

кујемо од овог аутора нову књи-

гу о прегаоцима најважније спо-

редне ствари, како на читавој

планети, тако и под овим ша-

бачким фудбалским поднебљем.

Драган Мићић

Од лоптања до фудбаласто година фудБала у шапцу

рК МетаЛОпЛаСтиКа- црвена ЗвеЗДа

(Београд) 29:29 (15:18)Хала Гимназије, гледалацва

око 1.500. Судије мошорински

(Зрењанин) и Панчић (црвенка).

Седмерци: металопластика 7 (5),

црвена Звезда 3 (1). искључења:

металопластика 14 минута, црве-

на Звезда 14 минута. црвени ка-

ретони: маленчић у 24. и Л. мит-

ровић у 60. минуту (металопла-

стика), Зеленовић (црвена Звезда

у 24. минуту)

Металопластика: Лончар,

маленчић 3, алексић, Стан-

чић, драгаш 2, марјановић 7 (5),

Живановић, медурић 4, Ђури-

чин, марковић 4, рајичић, м.

митровић, Л. митровић 7,

јовић 1

Црвена Звезда: иванише-

вић, ажаивковић, Вешовић 2,

Пантелић 1, Перовић 1, Ђурић

2, ристић, Љубишић, Глушица,

Станковић 2, Лековић 4, Ћирић

1, Тртивунџа 7 (1), Зеленовић 4

играч утакмице: милан Ђу-

ричин (металоалстика)

шабац, 22. децембра. да је,

којим случајем, дерби сусрет

петнаестог, последњег кола

првог дела рукометне Суперли-

ге за мушкарце између мета-

лопластике и црвене Звезде иг-

ран под ведрим небом, и да је за

време ове утакмице почела да

пада киша, трибине би остале

суве. Уједно, ово је и једини су-

срет у нашем рукомету који би

могао да понесе епитет Вечитог

дербија српског мушког руко-

мета. Почетак меча припао је го-

стима, који су стигли до осетне

предниости од 6 погодака већ

након само 15 минута игре, али

се шапчани нису предавали.

након наизглед безазленог пре-

кршаја маленчића над Зелено-

вићем у 24. минуту, дошло је до

гурања и покушаја ова два ру-

кометаша да се разрачунају, па

су их судије искључили из игре.

У наставку, шапчани су успели

да консолидују редове, и врате се

у игру, а пред сам крај меча, у два

наврата и стигну до предности од

једног поготка (28:27 у 57. ми-

нуту и 29:28 у 60. минуту). ипак,

гости су успели да стигну до

изједначења свега девет секунди

пре краја утакмице. на крају

утакмице, на семафору је стајао

резултат 29:29 а овај резултат

највише је одговарао неком тре-

ћем тиму. овом утакмицом

спуштена је завеса на јесењи

део првенства, а самим учинком

у првом делу првенства шапча-

ни могу да буду релативно за-

довољни. освојен је 21 бод уз

учинак од девет победа и по три

пораза и нерешена исхода, па

металопластика чврсто држи

чртврту позицију на табели, са

реалним шансама да пласман

на крају првенства буде још и

бољи. Следи пауза до средине

фебруара, када ће шапчани, у

првом колу наставка Суперлиге

за рукометаше гостовати у Кур-

шумлији, екипи Планинке.

Слободан Кашиковић

Реми најправеднији исход

Sre}ni bo`i}ni inovogodi{wi

praznici