30динарашаБац, 23. децемБар 2010. Година IV Број 157

Стр. 2

PENZIONERСтр. 13

Стр. 5

Vojvode Mišića 73, Šabac(015) 33 66 75; (063) 32 68 77http//:www.svcluba.co.rs

Sa nama korak ispred drugih

Svim svojim klijentima,poslovnim partnerima igrađanima Šapca žlimo

srećnu Novu godinu i Božić

Бити другачији Стр. 21

Како побољшати животни стандард исмањити незапосленосту 2011-ој години?

ААННККееттААСтр. 6-7

Само ДС може данаправи великепромене у друштву

душан Петровић Понов изабран за ПотПредседника демократске странке

разговор с Поводом: јанко ђурић

Са Русимаможемо и

боље!

основано удружењедијабетичара шаПца

ДДиијјааббееттеесс,, ббооллеесстт ссаа ккоојјоомм ссее жжииввии

Стр. 13

ССеељљаацции ппааррее ннеећћееооддннееттии ннаа ККииппаарр

Стр. 6

ППРРооттееССттии

Слободан

Пеладић

Стр. 16

разговор с Поводом:

РРааддееннккоо ББоошшккооввиићћШШооллее

Стр. 4

Воља да оним што чинимо и

одлуке које доносимо мењамо

свет нас је скупила овде и још

оне силне десетине хиљада

људи који су у демократској

странци. Због тога што смо уве-

рени да је могуће чинити добре

ствари у Србији, због тога се сви

заједно, неко као ови људи који

седе у првом другом и можда

којем још реду професионално,

са великом страшћу и преда-

ношћу бавимо овом ствари која

уме да буде јако неза-

хвална. Бавимо се поли-

тиком и вреујемо да ћемо

моћи да урадимо оно

што у себи дубоко ве-

рујемо да је могуће учи-

нити. Председниче, Ви

сте говорећи овде, по-

ставили циљеве а и на-

писали смо их: ово је

Србија, европска, мо-

дерна, развијена или

којим год хоћете редом

ове речи да поређате,

идентификовали шта је

све потребно да учинимо у на-

редне четири године. није то лак

посао. оно што дубоко верујем

јесте да тај посао не може, у овој

земљи, да учини, у овом тре-

нутку, нико други него демо-

кратска странка. овај посао мо-

жемо да завршимо само ми,

сви заједно. То уверење у мени

је постојало све ове године када

сам разне послове у демократ-

ској странци обављао и за де-

мократску странку. али, ове

две ипо године не бавим се ни-

чим другим него демократском

странком и потпуно и кристал-

но ми је јасно да нема друге по-

литичке силе и снаге нити

друштвеног мотора и покретача

до нас да успемо да направимо

још тако великих ствари као

што је промена када од једне

земље којој су многи тако важ-

ни људи подвргнути истрагама

и суђењима а на крају и осуђе-

ни због тешких ствари почиње

да бива произвођач стандарда

доброг и цивилизованог пона-

шања у региону и европи. од

Србије направимо земљу где

више један ауто пут од овог

места, где се сада налазимо,

неће бити грађен четрдесет го-

дина него можемо то да уради-

мо као сви нормални, цивили-

зовани и развијени народи за го-

дину или две. да од једне зем-

ље која се јако ломила на по-

следњим председничким избо-

рима, који су у ствари били ре-

ферендум, и када је за европску

Србију свој глас, бирајући Бо-

риса Тадића за председника,

дало само мало преко половине

грађана Србије дођемо до тога

да како год да се заврше следе-

ћи парламентарни избори, а за-

вршиће се нашом победом, 85

или 95 посто оних који буду гла-

сали гласаће за нашу политику

и за европску Србију. То нема ко

да учини до нас. ми морамо да

будемо бољи него што јесмо и

мислим да су три ствари врло

важне, или најмање три, три

принципа. о некима је овде већ

било речи. ми као странка мо-

рамо да будемо солидарни да би

све институције које воде људи

које је делегирала или изабрала

демократска странка почеле, у

овој земљи, да произоде више

солидарности негошто је има.

од вас тражим подршку да се

снажно заложимо, сви заједно,

за то да они који су јачи помог-

ну онима који су слабији. да они

делови демократске странке

који имају дубљи и већи капа-

цитет помогну онима који без те

помоћи не могу са нама заједно

да воде у извршење ове мисије

коју смо сви заједно, овде, ус-

војили као своју политику. де-

мократска странка то

може и ако ми то не учи-

нимо нема ко то други

да ради. друга ствар је

да имамо консензус да

сви заједно морамо да

дајемо прилику и мо-

гућност људима који су

способни да ову поруку

демократске странке

преносе на најуверљи-

вији могући начин гра-

ђанима. У колико до-

бијем вашу подршку бо-

рићу се за то да они који

могу да придобију подршку гра-

ђана добију позицију у демо-

кратској странци, добију при-

лику да на изборима за све нас

заједно ту подршку освајају и

добијају јер ми другачије овај

посао не можемо да завршимо.

Трећа ствар је да је демократска

странка једна јединствена, око

тога мислим да немамо спор ни

дилему, и са онима са којима се

чешће и увек слажем а и са

онима са којима се понекад не

слажем ја могу да поделим ово

што ћу сада да кажем: У коли-

ко добијем вашу подршку бу-

дите сигурни да ћу се свом

својом снагом заложити за јед-

ну ствар коју је професор мићу-

новић овде говорио за дебату у

демократској странци али бу-

дите сигурни да ћу се свом

својим снагом заложити да сва-

ка одлука која буде донета у де-

мократској странци буде спро-

ведена у живот. Храброст увек

произилази из уверења. ја вео-

ма много верујем, свих ових 18

година, да је Србија земља у

којој је пристојан и добар живот

за пристојне и добре људе мо-

гућ. Хајде да победимо на овим

парламентарним изборима и да

што пре дођемо тамо где нам је

и место, у европску унију.

јес` да нијесам њихов члан

ал` некако их стално погле-

дујем, јер имам и ја право, ваљ-

да, за неког да навијам. јасна

ствар да није нужно да је неко

члан дС-а, па да ми буде сим-

патичан! Знате, то вам је као да

навијате за неки клуб, а нерви-

ра вас леви бек кога против-

ничка крила претрчавају. мис-

лим да сам потпуно јасан када

вам све ово наводим. рецимо,

онај Вуксановић, бивши, ми

никада није био симпатичан

иако је био перјаница дС-а и

хвала је Богу променио је клуб

(партију).

на овим изборима, ја сам

онако из локалног кафића, на-

вијао за неке своје кандидате.

онако, крајње субјективно јер,

јебига, имам право на то. То моје

навијање нит је могло да кори-

сти, али ни да штети било коме.

оК, мој фаворит није победио,

јер неки људи журећи својим до-

мовима, на југ Србије нису гла-

сали, јер нису могли да чекају да

се заврзлама око пада система

разреши. не знам како, мој фа-

ворит после свега резонује, јер

нисам имао прилике са њим о

томе да причам (нити о било

чему другом), али мени је оста-

ла нека горчина елемената из-

даје која се манифестовала у

оном чувеном српском „ма, није

важно, јер неко ће други ура-

дити уместо нас“. Због таквих

ствари, право да вам речем, ни-

када и нисам хтео да будем

члан било какве организације па

ни члан љубитеља унесреће-

них, а лепих висибаба!

наравно, ништа страшно се

није десило јер је мој фаворит

одлично прошао и опет показао

да је један од најрелевантнијих

фактора на србијанској поли-

тичкој сцени.

да се разумемо, из крајње

локал – патриотских разлога,

треба да навијамо да у врхови-

ма свих најјачих политичких

партија буде неко из нашег гра-

да јер ће од тога сви имати ко-

ристи. и, економија, комплет

привреда, институције насло-

њене на разна министарства,

третман у медијима, грађан-

ство итд. Знам ја, да ви сад сви

мислите да сам портпарол тог

човека или неки његов коренс-

подент са локалном нам јав-

ношћу. на жалост, и вашу сум-

њу, ипак нисам. Тек, тврдим да

после Крсте аврамовића, ша-

бац озбиљнијег политичког иг-

рача уз дужно поштовање јели

Веселић, драгану Томићу или

амбасадору Бингулцу и сл. овај

је озбиљнији и неоптерећен

идеологијама и жешћи у резул-

тату. Србија је релативна као и

људи у њој, мислим на став –

ставове јер како достојевски

каже успешне треба жигосати и

етикетирати. но, што се нас

шапчана тиче, избори у дС су

прошли добро, јер онако објек-

тивно ми од тих жутих, већ по-

дуже време немамо бољих, нити

се на обзорју појављује нека

нам алтернатива. ако већ при-

чамо о алтернативи и ако вас то

занима, погледујем по мало

онај ЛдП, ал, то је моја, ето,

нека симпатија.

Знам да ме сада многи мрзе,

пљују, не симпатишу, но ова

рубрика се и зове лични став.

П.С. не узимајте ништа к`

срцу, јер ми немамо резервну до-

мовину, међутим, ја бих додао

ни резервни град. Зато навијајмо

за своје и радујмо се кад год

неки шапчанин негде успе. Зар

није лепо, нпр., што је Веселин

Вуковић селектор рукометне

репрезентације Србије. Само

луд шапчанин ће рећи да је то

2 www. podrinske.com 23. децембар 2010.зАБеЛеШКе

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛичНи СтАв: ХАНиБАЛ КовАч

Избориу ДС-у

После Заслона, првих опозиционих приватних новина у

шапцу из 1990. године, шабачке ревије која је излазила од 1994.

до 1997. године, и поново од 2005. године, лист Подринске на-

ставља ову традицију слободног новинарства. ово су једин-

ствене новине где су оснивачи и власници новинари. рекордан

тираж износио је 10.001 примерак, али усмерење је према елек-

тронском виду објављивања. Већ сада електронском поштом

Подринске стижу на око осам хиљада адреса диљем европе и

света. најважније појачање долази из школе новинарства са мла-

дом и полетном екипом која наговештава бољу будућност за овај

лист.

три ГоДине поДринСких

Ритам савременихкомуникација

Само ДС може да направивелике промене у друштву

Говор Душана петровића на XIV Скупштини ДемократСке Странке

323. децембар 2010. www. podrinske.comШАБАц

веСти

Поводом 41 годишњице ра-

дио шапца, редакцију је про-

шлог понедељка посетио гра-

доначелник шапца милош ми-

лошевић. Уз честитке запосле-

нима и жеље за успех у раду,

градоначелник је био гост кон-

такт програма. наглашавајући

улогу и одговорност новинар-

ског посла, градоначелник је

истакао важност медија у пред-

стављању послова и резултата

рада локалне политике. Госто-

вање у програму радио шапца,

била је прилика за сумирање

урађеног у овој и најаву најваж-

нијих послова у наредној годи-

ни.

- економска криза значајно

је утицала на смањење буџет-

ских прихода. Зато смо прили-

ком израде буџета за 2010. де-

финисали приоритете, а то су

деца и социјално угрожене ка-

тегорије становништва. Улагали

смо у школске објекте, а успели

смо и да изградимо нови вртић

на Триангли, који ће до краја ове

године бити отворен. Трудили

смо се да кризу не осете најси-

ромашнији. није било смањења

новца за кориснике социјалних

програма. Зато смо се одрекли

одређених послова у граду, на

пример, нових тротоара у ули-

цама „Кајмакчаланској“ и „Вла-

де јовановића“. Значајна су ула-

гања у области водоснабдевања:

северномачвански прстен који

ће обезбедити здраву пијаћу

воду у четири села, водовод у

Прњавору и Горњој Врањској.

испуњен је и план асфалтирања

локалних путева. Поносни смо

на све што је урађено и то је мо-

тив за даље и доказ да и у теш-

ким временима можемо да до-

принесемо квалитетнијем жи-

воту.

Када је реч о трансферним

средствима, у буџету за 2011.

предвиђено је увећање од 25 од-

сто. Планирамо, уз помоћ ре-

публике, реконструкцију по-

стојећег базена и доградњу ба-

зена за непливаче, настављамо

изградњу система водоснабде-

вања и асфалтирање локалних

саобраћајница, као и улагање у

Северозападну радну зону јер ће

предност код инвеститора има-

ти градови који понуде добре

услове и комунално опремљено

земљиште. Зато је много важно

да добијемо аутопут и сви су из-

гледи да ће тако бити. Пут рума-

шабац је уцртан у свим репуб-

личким пројектима и планови-

ма. наредне године требало би

да буде изграђена деоница рума-

Хртковци, а 2012. Хртковци –

шабац. остаје отворено питање

градње моста, али је извесно да

би постојећи био коришћен док

нови не буде изграђен. Његова

позиција, са шабачке стране,

требало би да буде између

„еликсир Фуда“ и „Семенарст-

ва“ одакле би био повезан са

обилазним путем. Без аутопута

нема значајнијих улагања и зато

све наде полажемо у његову

изградњу. опредељење локалне

политике је да се сва подручја

Града шапца равномерно раз-

вијају и томе ћемо бити по-

свећени и даље. Велику пажњу

усмеравамо ка младима, што

нас враћа на причу о Североза-

падној радној зони и могућ-

ност запошљавања, без чега се

млади овде неће задржати, рекао

је, између осталог, градоначел-

ник милошевић гостујући у

емисији радио шапца.

повоДом 41 ГоДишњице раДио шапца

Градоначелник Милош Милошевићпосетио редакцију Радио Шапца

Фоклористи за краљевоКултурно-уметничко друштво „младост“ из Слепчевића про-

шлог петка организовало је хуманитарни концерт за помоћ гра-

ђанима Краљева у санирању последица земљотреса. Прикупље-

но је шест хиљада динара и уплаћено на рачун Града Краљева.

Поред домаћина, учествовала су културно-уметничка друшт-

ва из рибара, Змињака и мачванског Причиновића.

вечерас Лео мартин у шапцуСа жељом да у добром расположењу испрати 2010. и уз лепе

жеље дочека 2011. годину, шЛФ је организовао предновогодиш-

ње хуманитарне концерте. Вечерас ће у сали шабачког позориш-

та наступити Лео мартин, класичар забавне музике, а приход од

продатих улазница намењен је ученицима основне школе „Све-

ти Сава“ у којој се образују и васпитавају деца ометена у развоју.

шапчани су синоћ имали прилику да уживају у гласу једног

од најпопуларнијих поп певача масима Савића. Приход од про-

датих улазница намењен је члановима Кајак клуба „Зорка колор“

душану Станојевићу и дејану Пајићу, освајачима бронзане медаље

на овогодишњем светском првенству у Пољској.

У уторак увече пред шабачком публиком поклонио се Звонко

Богдан. Војвођански шансоњер је већ првим тактовима увео шап-

чане у новогодишње расположење. Приход са овог концерта упла-

ћен је на рачун основне школе „Краљ александар Карађорђевић“

у Прњавору, за опремање ликовног кабинета.

цена улазнице била је 500 динара. Карте су иначе распродате

првог дана, неколико сати по отварању билетарнице.

„зана“ и „шинобуси“ уновогодишњој ноћи

шапчане ће у новогодишњој ноћи на градском тргу забављати

београдска група „Зана“ и новосадски бенд „шинобуси“. Улазак

у 2011. годину биће дочекан уз ватромет, а украшавање града већ

је почело. За новогодишње славље из градског буџета издвојено

је 8.500 евра.

грађани одлучују о буџетуУ циљу учешћа грађана у креирању локалне политике, на Зва-

ничној интернет презентацији Града шапца постављена је анке-

та о приоритетима при планирању градског буџета за 2011. годи-

ну. на овај начин јавност је у прилици да рангира бужетске став-

ке: образовање, смањење незапослености, комунална инфра-

структура, путна мрежа, култура и спорт.

до сада је у овој анкети учествовало деведесет троје грађана

а од понуђених одговора који приоритети при планирању град-

ског буџета за 2011. треба да буду они су се у највећем броју опре-

делили за смањење незапосленост 55.91%, комунална инфра-

структура 19.35%, путна мрежа 11.83%, култура и спорт су добили

само 7.53% гласова грађана, док је на последњем месту образовање

са 5.38% гласова.

Градска управа Града шапца позива грађане да учествују у ан-

кети и тако утичу на формирање буџетских приоритета.

4 www. podrinske.com 23. децембар 2010.ДРуШтво

раденко Бошковић шоле ро-

ђен је 1953. године у шапцу. Фо-

тографијом се бави од 1980. го-

дине, прво аматерски а од 1990.

године постаје професионалац

и власник фотографске радње р-

фото у шапцу. Фотографија му

је опсесија и огледа се у свим

областима почев од рекламне

преко примењене до уметничке

у којој је најуспешнији.

Учествовањем на изложба-

ма широм света са доста при-

мљених и награђених радова

стекао је звање AFIAP (уметник

фотографије) а у Србији FA и

FSS. шапчанима је представио

део свог опуса на самосталној

изложби у Културном центру

одржаној од 6 до13.децембра

2010. године.

Учествовали сте на мно-гим изложбама широм света.Каква је конкуренција на тимизложбама?

Фотографија као визуелна

уметност данас је популарнија

више него икад. данас се вели-

ки број људи бави фотогра-

фијом и конкуренција на из-

ложбама је веома велика тако да

из квантитета скоро увек изађе

и квалитет. мање изложбе при-

ме више од 1.000

фотографија на

жирирање а веће

чак између 6 до

12.000 фотогра-

фија а одабере се

500 до 600 радова

за изложбу. рад

примљен у так-

вој конкуренцији

је велики успех а

закачити награду

је фантастична

ствар.

Колико новет е х н о л о г и ј еолакшавају бав-љење фотогра-фијом?

нова диги-

тална техноло-

гија је у многоме олакшала бав-

љење фотографијом, нема више

мрачне коморе развијања фил-

мова, израде позитива и хеми-

калија. добро познавање рада на

рачунару (фотошоп) је везано за

успешну израду фотографија.

данас је у свету веома попула-

ран правац такозвана измењена

стварност или creative. Ту се од

неколико снимака поједини де-

лови укомпонују у једну и до-

бије се слика која испуњава све

захтеве које једно дело мора да

поседује (композиција, светло,

организација површине, пре-

сек итд.).

Свако време носи правце у

уметности па тако и фотогра-

фија. дигитална технологија је

донела нешто што дозвољава

аутору да све своје замисли и

идеје без велике муке пренесе на

своје дело.

Члан сте Шабачке фото-графске задруге. Шта тре-нутно радите и какви су Вампланови?

шабачка фотографска за-

друга основана 2008. године

окупила је одређен број енту-

зијаста и већ постала позната у

фотографским круговима. Са-

станци се одржавају једном не-

дељно на којима аутори прика-

зују своје задње радове и о

њима други чланови дискутују

и скрећу пажњу на евентуалне

грешке.

План задруге, да у наредним

годинама организује први пут у

шапцу међународну изложбу

и својим суграђанима покаже

фотографије аутора широм све-

та.

разГовор С повоДом: раДенко Бошковић шоле

Данас се велики број људибави фотографијом

523. децембар 2010. www. podrinske.comДРуШтво

Шта значи овај наслов?Пре свега, желим да кажем

да сам ја у русији већ две годи-

не као представник привредне

Коморе Србије и да је период

адаптације и навикавања већ

одавно прошао. Климатски

услови су доста сурови! много

се ради и нема се пуно времена

за дружења јер све се своди

само на посао. но, мој превас-

ходни циљ је да, колико је то мо-

гуће, повећам извоз Србије у ру-

сију јер имамо велики дефицит

у том погледу када је у питању

једна од највећих земаља света.

Такав статус је за нас економски

неиздржив.

Господине Ђурићу, откудВи на таквом положају послеактивног бављења полити-ком у Србији?

мене је демократска стран-

ка послала као некога ко је бли-

зак русији у сваком смислу. Та-

кође сам по образовању профе-

сор руског језика и књижевно-

сти што значи да сам имао при-

лике да се брзо уклопим у нову

средину и да комуникација са

руским партнерима не може

бити проблем.

Шта је конкретно Ваш за-датак?

нас на тржишту русије има

у недовољној мери. мој пре-

васходни циљ је како повећати

извоз Србије у русију. При-

знајем да нимало нисам задо-

вољан тим резултатима, а треба

нагласити да нама русија пружа

невероватне могућности јер

имамо бесцарински однос и ми

смо једина земља ван бишег

ССр-а која има тако повлашћен

статус. ми то морамо много

боље да искористимо, јер ово

што до сада извозимо у русију

је само кап у мору.

Која су то предузећа изСрбије која су најзаступље-

нија на тржишту руске феде-арције?

Пре свега то је „Таркет – Бач-

ка Паланка“ (део „Синтелона“)

и они имају фабрику у Самари.

Такође заступљен је и „Хемо-

фарм“, са лековима док је у са-

мом врху србијанских извозни-

ка и фабрика акумулатора из

Сомбора.

Каква је ситуација у гра-ђевини, некада смо били во-дећа земља у тој области насветском тржишту?

на жалост примат су нам у

грађевини преотели Турци, који

имају много јефтинији стручни

кадар, док руси раднике анга-

жују из Таџикистана јер су им

они најјефтинија радна снага.

На који начин савладава-те комплетну међу државнупривредну проблематику?

Стручна служба, Привредне

Коморе Србије ради фанта-

стично! Све потребне податке

ми на време достављају и ја за-

хваљујући њима могу да аргу-

ментовано комуницирам са свим

релевантним факторима.

Шта сте Ви после свегазакључили када је у питањуРуско тржиште?

То је огроман привредни и

економски океан. Када сам сти-

гао и преузео ову дужност однос

увоза – извоза био је 88% уво-

за из русије и само 12% извоза

из Србије у русију. откако сам

ја тамо та разлика се смањила и

сада износи 78-22% у корист ру-

сије, што значи да смо ми извоз

повећали за отприлике 10%.

Такође желим да предло-

жим влади републике Србије

да нађе начин за тзв. клириншки

однос тј. да се врши нека врста

компензације роба, у вредности

од 30%, док би остало плаћаље

било у новцу. нпр. Белорусија

има са русима много клирин-

шког односа, а ми би могли на

сличан начин да са њима регу-

лишемо многе ствари јер треба

да нагласим да 80% увоза из ру-

сије отпада на нафту и гас. То су

циљеви о којима наша држава

мора да стреми јер, то поново

наглашавам, имамо специфичну

и посебну благонаклоност ру-

сије у сваком смислу.

Господине Ђурићу, хвалаВам на разговору!

Хвала и Вама и поздрав-

љам све читаоце „Подринских“

уз које сам био од самога по-

четка! Ханибал Ковач

јанко ђурић некаДашњи преДСеДник Скупштине општиневлаДимирци ДанаС је Директор преДСтавништва п.к.С. у руСији

Са Русима можемо и боље!

У понедељак, 20. децем-

бра, радио шабац је обележио

41-годишњицу постојања и

рада. Први се на таласима ра-

дио шапца огласио спикер

Слободан Ћурчић, а за све ово

време кроз редакцију је про-

шло више од стотину новина-

ра и сарадника. Седамдесетих

и осамдестих година радио

шабац је била најслушанија

радио станица на простору

бивше СФрј, а важио је као

својеврсни народни радио не

робујући строгим шемама. де-

сетокиловатни СТ предајник на

Корману са антеном високом

стотину метара омогућавао је

велику зону слушаности а то је

чак сметало и радио америци.

једно време редакција је има-

ла дописништва из свих осам

општина у мачви и Подрињу.

После рушења антене на Кор-

ману током наТо агресије ра-

дио шабац никад се није опо-

равио, а временом је умногоме

променио имиџ и постао тзв.

урбани радио. негује се поп и

рок музика, кратке сервисне

информације а још увек главна

информативна емисија је днев-

ник који се емитује сваког рад-

ног дана у 16 часова.

41. ГоДина раДио шапца

Најбржи медијски талас

бранка дaвидовићдиректорка центра за со-

цијални радПроблеми незапослености

су врло велики проблеми за

развој привреде. Кључан начин

за решавање тог проблема јесте

организовање јавних радова али

у много већем обиму него што

су они до сада били организо-

вани.

милош станојчићначелник градске управеЛокална самоуправа нема

много надлежности када је реч

о смањењу незапослености. По-

кушали смо да са нека два

пројекта утичемо на овај про-

блем. Први пројекат је запош-

љавање приправника у град-

ској управи, јавним предузећи-

ма и установама и он је и даље

у току. други пројекат који је

дао значајне резултате везан је

за запошљавање људи са еви-

денције незапослених. Посло-

давцима који ангажују људе са

евиденције незапослених плаћа-

мо доприносе и то чинимо и

даље. на жалост локалне само-

управе не могу непосредно да

утичу на смањење броја неза-

послености.

совраније чоњагићчлан градског већамислим да је проблем неза-

послености један веома ком-

плексан проблем који се мора

решавати у континуету. оно

што у највећој мери може да ре-

шити обај проблем јесу стране

инвестиције које су неопходне

не само у нашем граду него и

градовима у целој Србији. на

жалост њих је у претходном

периоду било неочекивано мало.

Такође што је веома значајно и

на шта треба обратити посебну

пажњу је подршка привредни-

цима који годинама уназад по-

казују добре пословне резулта-

те и запошљавају велики број

наших суграђана. да они ус-

пешно функционишу говори то

да порези на зараде у протеклој

години нису значајно мањи, као

што је то било очекивано, или су

остварени готово у оној мери у

којој је то било предвиђено.

Према томе мислим да они нису

ништа мање значајни од нових

инвеститора и уз подршку њима

верујем да они могу додатно за-

послити грађане наше општине.

драган нинковићдиректор ЈКП "Паркинг

Шабац", члан председништваСПО

решавање проблема неза-

послености у нашем граду по

мом личном ставу, и ставу СПо-

а, јесте један комплексан алго-

ритам. да бисмо повећали број

слободних раних места треба

довести стране инвеститоре.

доласком страних инвеститора

повећаћемо буџет града поре-

зима на зараде. Како бисмо при-

вукли инвеститоре у наш град,

а не да они оду у други, морамо

да средимо инфраструктуру

како комуналну тако и саобра-

ћајну. морамо се спојити са

ауто-путем. надам се да ће се у

току следеће године кренути са

тим јер главни пројекат је већ у

припреми и изради. Потребно је

и прилагодити земљиште инве-

ститорима. То подразумева сма-

њење наплате за грађевинско

земљиште а у неким случајеви-

ма треба узети на разматрање

поклањање земљишта озбиљ-

ним фирмама и инвеститорима

који ће запослити одређен број

људи и самим тим решити мно-

ге проблеме поред проблема

незапослености.

душанрадосављевић

одељење за економски раз-вој и еурорегион Сава, Дрина,Мајевица

Проблем незапослености је

највећи проблем који је тер-

нутно у Србији и за тај проблем

треба једно системско решење.

незапосленост не траје од јуче

већ дужи низ деценија односно

од периода почетка ратова па до

дана данашњег. најбитније је да

сви нађемо заједнички интерес

а то је да радимо на томе да се

Србија интегрише у економске,

политичке и токове везане за ев-

роинтеграције. Само тим може

доћи до доласка страних инве-

ститора. Без доласка страних ин-

веститора, без страног капита-

ла и без тога да професионалци

преузму ствари у своје руке

тапкаћемо у месту. морамо, под

један, спречити одлазак мла-

дих, образованих, људи, под

два, решити њихове проблеме и

под три, морају се максимално

заинтересовати и ангажовати

људи који имају капитал а живе

у дијаспори да инвестирају у

нашу земљу.

Слободан Петровић

� www. podrinske.com 23. децембар 2010.АНКетА

Како побољшати животни стандард и смањити незапосленост у 2011-ој години?

милутинстанковић,

активиста младих ЛДПовај проблем можемо ре-

шити применом система: де-

партизације и деполитиза-

ције. Тако би се више ценили

стручност знање и рад а не по-

литичка опредљност. мора-

мо учинити све што је у нашој

моћи како би пружили шансу

младима да покажу своје зна-

ње и умеће а не партијску

књижицу.

сретенрадовановић.члан Градског већа,

Г17плуснезпосленост можемо сма-

њити довођењем страних инве-

ститора у Северозападну зону

јер је она једна од најуређе-

нијих у Србији. Величине је

600 хектара и има комплетну ин-

фраструктуру.

Локална самоуправа има

програм за запошљавање сти-

мулисањем приватних субјека-

та субвенцијама камате на кре-

дите. Такође, приликом запош-

љавања нових радника, жена

старијих од 50 и мушкарца од 55

год. старости, град, за њих,

плаћа доприносе на њихове за-

раде. на овај начин запослили

смо 397 лица. ипак, само отва-

рањем нових фабрика могу се

створити услови за нова радна

места.

Ђорђе Петровић

јасминамилутиновић,

члан градског већаједино дугорочно решење

проблема је привредни развој и

стварање амбијента у коме би

стално долазило до отварања

нових радних места, без затва-

рања постојећих.

Тренутна привредна слика,

како у шапцу тако и у целој

држави, није добра. две године

економске кризе, довеле су до

тога да предузећа која су била у

експанзији застану са развојем,

те је простор за пријем нових

радника значајно умањен. Су-

очавамо се и са проблемом мо-

нопола од стране неких трго-

вачких кућа, који ценама које

пласирају и положајем на

тржишту, грађане доводе у шах

мат позицији.

Сматрам да се код нас све

своди на трговину, што је вели-

ка грешка. домаћу сировину

треба превести у крајњи про-

извод у Србију и са тим про-

изводом изаћи на домаће и стра-

на тржишта. Чини ми се да смо

заборавили на неке наше тра-

диционалне производе, који би

били врло интересантни у ино-

странству, и који би постали

српски бренд.

млади стручњаци на фа-

култетима уче о неопходним

стандардима који важе на стра-

ним тржиштима, и који се често

пооштравају. нажалост код нас

се ова правила и стандарди не

уважавају, (ту пре свега мислим

на еколошке стандарде), а по-

словање се наставља по, за ино-

странство, застарелим оби-

чајима. Последица тога је да

производи не могу да изађу ван

оквира земље, а млади струч-

њаци, који су упознати са пра-

вилима и трендовима наилазе на

неразумевање од стране посло-

даваца, који не желе да их ан-

гажују, не увиђајући да таквим

потезима дугорочно себи на-

носе штету. Само са променом

ових тенденција ситуација се

може побољшати, и сви заједно

можемо кренути напред.

анкету водили полазнициновинарске школе

ПодринскиХ

јован Лазић,одборник, Српска ради-

кална странкаПри тренутној констелацији

снага у граду, и тешкој при-

вредној и економској ситуацији

у шапцу, побољшање је, нажа-

лост, неизводљиво. Видели сте

да су новим ребалансом буџета

средства намењена за запош-

љавање младих смањена за 10

милиона динара. То је велика ко-

личина новца, која је могла бити

употребљена за запошљавање

много младих стручњака, који

би својим знањем могли до-

принети развоју града. наша

странка има идеје како решити

проблем, и своје планове ћемо

реализовати по доласку на власт.

избори се ближе, те још није

време да излажемо конкретна

решења, како не би смо дошли

у ситуацију да нам их неко дру-

ги украде.

др душкосибинчић,

независни одборникПроблем незапослености је

врло комплексан. неопходна су

страна улагања, било преко

green field инвестиција, било

приватизацијом пропалих фаб-

рика, и њиховим поновним по-

кретањем. инвеститоре, нарав-

но, треба привући, те је зато од

великог значаја за град изград-

ња ауто пута рума – шабац. ова

траса би омогућила лакши

транспорт робе, брже би се сти-

зало до Сурчинског аеродрома,

што је веома важно за евенту-

алне улагаче. ресторани, моте-

ли, бензиске пумпе које би се от-

варале уз ауто пут представ-

љају такође извор нових радних

места. Помоћ државе у овом

пројекту је неопходна, и зато је

врло битна најава почетка ра-

дова од стране министра ми-

лутина мркоњића.

Велики потенцијали овог

краја су пољопривреда и тури-

зам. да би била максимално

искоришћена, пољопривреда за-

хтева бољу организацију, али и

већу помоћ надлежног мини-

старства.

Вила албедо у Варни и етно

кућа у Липолисту су примери

које треба следити у развоју ту-

ризма. Слични објекти би мог-

ли бити изграђени и у другим

селима овог подручија, и они би

поред привлачења туриста,

упослили одређен број људи.

иако су потребна велика сред-

ства за било који од ових

пројеката, поред њих, кључна је

и добра организација, која ће

омогућити да се иста искористе

на најбољи начин и да резулта-

ти буду максимални.

дејан видаковић,независни одборникБрој незапослених пред-

ставља велики проблем за ша-

бац и захтева конкретна решења.

Сматрам да би се део проблема

могао решити, додељивањем

земљишта у власништву града

појединцима и фирмама на пе-

риод мировања од најмање 15 до

20 година, уз обавезу да они

којима је земљиште додељено

запосле један број људи. овај

модел је већ дуго примењен у

европи, где важи принцип да се

запошљава 24 радника на хектар

земље.

Као други потенцијални из-

вор нових радних места, ви-

дим Стари град на обали Саве.

новим урбанистичким пројек-

том везаним за ово подручије, и

добром организацијом, могло

би да се запосли до 1.500 људи

у услужним делатностима и то

у року од 2 године. неопходан

услов је дати појединцима мо-

гућност улагања, уз претходни

договор о врсти објеката који би

били грађени, ту пре свега мис-

лим на туристичке агенције, хо-

теле, пратеће објекте, базен и сл.

Душан Благојевић

�23. децембар 2010. www. podrinske.comАНКетА

ђорђе исаковић,начелник одељења за ур-

банизам (ДС)једини начин за смањење

незапослености и отварање но-

вих радних места јесте улагање

страних инвеститора.

мирко нагл,одборник ДСС-адемократска странка Србије

је урадила развојни план у не-

колико градова Србије, за које

је сматрала да имају потен-

цијал да се развијају и напре-

дују, а међу њима се нашао и

шабац. овај развојни план обу-

хвата период од наредних 5 го-

дина а односи се на проблем не-

запослености који је уједно

један од кључних проблема са

којим се тренутно друштво су-

очава. шабац има све ресурсе

да ни један грађанин града

шапца не буде незапослен зато

што постоји индустријска зона

у којој ни један квадрат није

продат. Постоји и хемијска ин-

дустрија која 90 посто не ради.

Све се ово дешава због моно-

полистичких организација

којима се мора стати на пут. не-

опходно је подстаћи рад малих

и средњих предузећа. нужно је

створити услове за отварање

нових радних места, искори-

стити све ресурсе града, а њих

има доста, у погледу привреде,

у погледу образовања... Када

може једна Бијељина да буде

универзитетски центар, зашто

шабац то не би могао, са мно-

го већом традицијом у образо-

вању. шабац је некад био град

могућности а на жалост, постао

је град заобилажења јер ни

један страни инвеститор није

дошао и ни једно домаће пред-

узеће није отворено. напротив,

сваки дан се затварају радње и

предузећа.

немања Пајић,председник ГрО Г17+највећи значај, у погледу

развоја, у 2011. години треба

дати развоју индустријске зоне.

оно што би у наредној години

требало да буде извесно је из-

градња аутопута рума –шабац,

који ће битно утицати на пове-

зивање Западне индустријске

зоне са другим областима како у

земљи тако и ван ње. изградњом

овог аутопута многи страни ин-

веститори ће бити расположени

да улажу свој капитал управо у

ову област и самим тим да обез-

беде нова радна места.

раде живковић,одборник ДСшабац има изузетан гео-

графски положај што би треба-

ло максимално искористити а

према свим пројектима и пла-

новима за 2011. годину ће се до-

ста радити на томе. изград-

њом новог аутопута шабац –

рума битно ће се повећати ак-

тивност индустријске зоне. не-

опходно је поспешити развој

пољопривредне производње и

привући стране улагаче. Само

на овај начин створиће се ат-

мосфера погодна за отварање

нових радних места.

синиша арсеновић, одборник Српске напред-

не странкенезапосленост се може сма-

њити значајним улагања у при-

вредни сектор, развој инду-

стријске зоне и подстицање

рада привредника. ово су једи-

не области у које треба усме-

рити сву нашу пажњу и енер-

гију како би се подигао стан-

дард и људима обезбедила нова

радна места.

Сузана Ивановић

Како побољшати животни стандард и смањити незапосленост у 2011-ој години?

новогодишња јелка украсила центаршапца

радници Службе зеленила јКП „Стари град“ данас су по-

ставили и украсили јелку у центру шапца. централне градске ули-

це обасјане су лампионима, а у пешачкој зони у току је монтажа

новогодишњих тезги.

Ученички парламент и Тим

за хуманитарне активности ме-

дицинске школе, у оквиру ак-

ције „Помоћ народној кухињи“,

прикупили су више од 400 ки-

лограма различитих намирница.

- до идеје смо дошли гле-

дајући телевизијски прилог, и

слику месне заједнице „Каме-

њак“, већ познати ред људи

који врло стрпљиво чекају да до-

бију свој кувани оброк, да би се

практично прехранили – „при-

знаје“ координатор тима, др Ве-

рица матовић. додаје, и да је

идеја за прикупљање баш ових

намирница „купљена“ од једне

београдске школе. и одмах и

жеља (уз поруку да се лепим и

позитивним стварима треба ру-

ководити“) да, њихова акција,

можда некоме буде мотив за

нешто слично. Уз Ученички

парламент, и све ученике, ис-

тиче и колегинице – професор-

ке јасмину дрндаревић, Слави-

цу Тубицу и маријану Гаче-

вић, а као помоћ народној ку-

хињи прикупљено је преко 80

литара уља, више од сто кило-

грама брашна, преко 130 кеса те-

стенина, више од 20 килограма

пасуља, преко 60 килограма пи-

ринча и нешто шећера, пудинга

и меда, „што наша деца кажу да

се корисници народне кухиње

мало и засладе“. Све је, у дого-

вору са центром за социјални

рад, 13.децембра, предато Пред-

школској установи „наше дете“,

у чијој се централној кухињи

припремају оброци за народну

кухињу. иначе, тренутно у шап-

цу 720 лица добија бесплатни

кувани оброк. Ц.Љ.

Професорка Татјана матић

Стојанац се одлучила за адап-

тацију Гогољевог „ревизора“ а

драмска секција је 13.децембра

имала два наступа, за школске

другове и, увече, за госте,

бивше и садашње раднике шко-

ле.

Свечаност је отворена хим-

ном школе у извођењу школског

хора под руководством профе-

сорке марије Гајић.

- мислим да су ученици

маестрално представили вре-

ме, живот, лице и наличје Гого-

љеве русије прве половине

19.века. не можемо се отети

утиску да смо на моменте забо-

рављали да све што се дешава-

ло на сцени није давна рошлост.

напротив, као да смо све време,

заједно са глумцима, били све-

доци времена садашњег – бе-

лежимо део утисака професор-

ке матић Стојанац. али и ко-

ментаре публике, који су у при-

лог комплетном утиску: „Забо-

равили смо да је ово школска

представа, било је као у профе-

сионалном позоришту.“ а деца

су се заиста тако лако, природ-

но и сигурно кретала на сцени,

а не чуди она највећа глумачка

награда – велики аплаузи. Са-

знали смо да је „тајна“ у вели-

ком раду, представа је спремана

три месеца, уз пробе које су одр-

жаване три пута недељно. од

свих одличних шеснаест глу-

маца, издвојише душана Вра-

голића у улози градоначелника,

марка рибића, у лику Бобчин-

ског и јовану Веселиновић у

роли Хлестакова који су опчи-

нили све присутне. Уметнички

доживљај је био потпун јер је на

сцени било и глуме, музике,

плеса, а ученици су и на тај на-

чин показали свестраност.

младе глумце нашминкали

су ученици секције естетске

неге уз подршку професорки

драгане Павловић и марије

деспотовић, а око сцене про-

фесорки Татјани мтић Стојанац

су помогли професор Томислав

Вучетић и мајстор Зоки.

одлазак је био са утиском

изузетне вечери проведене у

медицинској школи „др анд-

ра јовановић“. Ц.Љ.

� www. podrinske.com 23. децембар 2010.ДРуШтво

шезДеСет четири ГоДине раДа меДицинСке школе „Др анДра јовановић“

Хуманост на делу

- изузетно сам поносна

на наставнике медицинске

школе и наше ученике. Сами

су осмислили акцију, спро-

вели је, месецдана дешурали,

прикупљали, доносили, за

дан школе је предаја при-

купљених намирница, а, ко-

лико чујем, већ спремају

нове акције. драго ми је због

тога и подржаћу их у свему

– каже директорка Снежана

опачић.

Топло су, и скромно (са же-

љом да нико не буде прескочен)

- марко, никола, Сава, Филип,

дајана, мирјана, далиборка,

нина, ранка, и чак три јоване,

најавили своју прву представу

(рађену уз подршку професора

Ђорђа Симића и Бранка Час-

ног). Представа је на нивоу дру-

ге године, а, изнад свега, била

им је драга подршка свих дру-

гара из школе, и професора, у

њиховој акцији. руке и срца

(али и новчане прилоге) пру-

жили су својој вршњакињи јеле-

ни марковић...

Њихова радост, и раздрага-

ност, пленили су... Такође и сти-

хови, а све су обојили и уокви-

рили заједничком песмом (у

којој су помогли и професори

Бранко, Верица, Татјана, мира

и Соња), доказујући да има

вечних мелодија, попут „црних

лептира“, „Косовских божура“,

„морнара“, „Све још мирише на

њу“, „Криво је море“ али и

оних „њиховог доба“ – „једине“,

„Собе за тугу“ и других... до

свим генерацијама заједничке –

„моји су другови“... Велико и

њихово лично искуство, сви-

дело им се, и са пуно узбуђења

пренели су делић тог најлепшег

осећања – да треба неговати

лепоту и хуманост...

„нико не зна шта га чека, и

шта га сутра може снаћи“ рече

нам ранка Грубић, и „приредба

је део њихове велике, искрене

жеље да помогну једном младом

бићу“, и „то сматрају својом

привилегијом“. и јелени по-

ручише да су јој у њеној борби

савезници, да не губи наду, да

постоји много добрих људи који

мисле на њу. да дигне главу ви-

соко, да буде јака... Ц.Љ.

хуманитарна приреДБа ученика ДруГоГ разреДа

Руке пружам

Дан школе уз ГоГољевоГ „ревизора“ Поводом дана школе

секција фармацеутских тех-

ничара организовала је тра-

диционалну продајну из-

ложбу козметичких препа-

рата. дело је чланова сек-

ције, ученика четвртог раз-

реда, који су, са професор-

ком Живком Живановић са

великим задовољством све

осмислили и урадили, од

израде производа, дизајни-

рања и рекламе, до продаје.

Палету производа чине: мле-

ко за тело, млеко за скидање

шминке, креме за руке лак-

тове и пете, дневна и вечер-

ња крема за лице, уљани

ацетон и грожђана маст. ин-

тересовање за ове произво-

де било је велико, а новац од

продаје намењен је органи-

зацији наградног излета за

чланове свих секција школе

на крају школске године.

ККаа оо уу пп рр оо фф ее сс ииоонн аа лл нн оомм пп оо зз оо ррии шш тт уу

�23. децембар 2010. www. podrinske.comДРуШтво

Тродневни програм обеле-

жавања 64. годишњице шабач-

ке медицинске школе завршен

је 16.децембра, уз литерарно

вече са песником Крстивојем

илићем.

Уз надахнуто подсећање на

песниково богато стваралаштво,

посебан поздрав Крстивоју или-

ћу био је као аутору химне –

„ода зеленој школи“, за коју

јемузику компоновао Будимир

Гајић („све је лепша све је већа,

безбројене су руке њене, о

најлепши зимзелене...“)... и по-

четак, и крај лепог дружења,

били су уз школску химну, у из-

вођењу дела хора, а потом и

младих музичара николе мла-

деновића и Филипа Живковића.

Сусрети са децом увек су ин-

спиративни за песника, а дру-

жење је обострано пријало...

од модерне епске лирике и ми-

шарских елегија до устрепталих

звезда, загрљаја, пољубаца и

најлепших нежности овог све-

та... још једном се показало да

је песма Крстивоја илића бес-

коначна.

- Видели смо и чули сви

ми, код Крстивоја може једино

да се, после поезије, оде на не-

беса. нема другачијег простора,

мали су, ниски. деца воле љу-

бавну поезију, деца воле и епс-

ку поезију. Петар Лазић, душан

Симић, говорили су сјајно, цела

једна атмосфера свечана и

пријатна, и јако лепо сам се

осећао ове вечери... Свиђа ми се

и овај простор. одушевљен сам

химном, иако су то моји стихо-

ви, признајем да до синоћ и да-

нас нисам знао ниједан стих. а

Буда Гајић је то дивно компо-

новао. и сигурно је да је меди-

цинска школа међу реткима у

Србији која има химну, и то

такву химну – поручи песник. и

чусмо лепу најаву о драматиза-

цији „Краљевских епитафа“:

„морамо се видети 15.фебруа-

ра, на Сретење, у шабачком

позоришту, на свечаној пре-

мијери. драматизовао сам књи-

гу „Краљевских епитафа“, која

је овог лета изашла, а драма ће

носити назив „Краљевство не-

мањића“.

Уз песника, стихове су го-

ворили првак шабачког позо-

ришта Петар Лазић, глумац

аматерског позоришта „Вожд“

из мишара, душан Симић, чла-

нови рецитаторске секције шко-

ле – наталија Станојчић, ранка

Грубић и душан Враголић, и као

гост Лена Вујовић, ученица дру-

гог разреда основне школе „Вук

Караџић“, која је „као цветић

који хода“, све, па и песника ос-

војила „малом љубавном пес-

мом“. Ц.Љ.

оДа зеленој школи

Песникова песмабесконачна Женска асоцијација Српског

покрета обнове организовала

је у среду, 15 децембра, са по-

четком у 19 часова, у просто-

ријама странке, предавање на

тему: ЗнаТе Ли шТа је мо-

БинГ?

Како је Женска асоцијација

покренула многе значајне теме

у претходном периоду, о још јед-

ној актуелној теми данашњице,

говорио је дипломирани прав-

ник милета Станисављевић.

на овом предавању биле су

присутне бројне чланице Српског

покрета обнове, као и симпати-

зери ове политичке опције.

Покренута су нека важна

питања о заступљености ове

појаве, информисаности грађа-

на о облицима заштите и пре-

познавању сваког вида зло-

стављања на раду.

имајући у виду да зва-

нична статистика код нас по-

казује, да жене најчешће трпе

злостављање на раду, Женска

асоцијација Српског покрета

обнове још једном послала

своју поруку свим женама:

мОБИНГ, ГОВОРИТЕ ИМИСЛИТЕ О ТОМЕ ЈАВ-НО!!!

Женска асоцијацијаСПО-а

ЖенСка аСоцијација Спо-а

Знате ли шта је мобинг?

�� www. podrinske.com 23. децембар 2010.ДРуШтво

У уторак, 28. децембра, у ве-

ликој сали Културног центра у

шапцу, са почетком у 11 часова,

одржаће се новогодишњи кон-

церт за наше најмлађе суграђа-

не.

У програму учествују

најмлађи ученици свих одсека

музичке школе ,,михаило Вукд-

раговић“. У музицирању ће им

се, као гости, придружити уче-

ници основне школе „Вук Ка-

раџић” из мачванског Причи-

новића, са професорком Сне-

жаном шалаи-Тибор.

За све заинтересоване улаз је

СЛоБодан.

-настављајући успешну са-

радњу Културног центра и наше

музичке школе, желели смо да,

кроз кратке популарне комаде

великих композитора, деци пре-

тшколског узраста приближимо

класичну музику. Тако ће они

имати прилику да кроз песму и

инструментално извођење чују

дела моцарта, шопена, Чајковс-

ког, Вебера и других аутора.

радовало би ме када би неки

од посетилаца овог концерта,

слушајуци своје вршњаке, по-

желели да упишу музичку шко-

лу, јер се у музичко забавиште

примају деца узраста од шест го-

дина – каже професорка соло пе-

вања мирјана Пантелић, орга-

низатор овог јединственог кон-

церта. М. П.

клаСична музика

Новогодишњи концерт за најмлађе

шабачко Културно Умет-

ничко друштво „Хајдук Станко“

у недељу 26.12.2010. у шабач-

ком Позоришту са почетком у 20

часова одржаће свој годишњи

концерт на коме ће се предста-

вити чланови друштва свих

категорија, од најмлађих до

првог ансамбла. шабачка пуб-

лика имаће прилике да виде

игре готово свих подручја

Србије као и програм првога ан-

самбла који ће се средином сле-

деће године светској публици

представити на једном од

најјачих фолклорних манифе-

стација у свету – енглеска. овај

концерт првом ансамблу

„Хајдук Станка“ биће нека врста

припрема пред бројне европске

турнеје које их очекују у 2011.

години. Председник друштва

Владан рељић, је тим поводом

за наш лист изјавио: „шабачка

публика је за нас много важна,

јер су они прави репер за то да

ли смо на правом путу и због

тога се пред њима, овако зва-

нично, традиционално, сваке

године појављујемо. нас у сле-

дећој години очекују бројни ев-

ропски фестивали као што су у

енглеској и Грчкој и ми једно-

ставно морамо да наш град и

државу предтављамо на најбо-

љи могући начин. Х.К.

ГоДишњи концерт

КУД “Хајдук Станко”

веЛика сцена23. 12. Свечани концерт Хора 66 девојака у 16.55 часова

23. 12. ШЛФ – Предновогодишњи концерт Лео мартин у

21 час

25. 12. Концерт Дечјег хора ВиВа у 18 часова

26. 12. Концерт АНИ ''Хајдук Станко'' у 20 часова

дечја сценановогодишња представаДЕДА МРАЗ НА ДВОРУ 22 – 30.12. за школе и предузећа

30.12. у 19 часова - у слободној продаји

маЛа сцена24. 12. БОГ ТЕ МАЗО у 20 часова, игра Зоран Карајић

шаБачко позориште

на 31. седници Градског

већа Града шапца, одржаној

прошле среде, једногласно је

усвојен Предлог одлуке о бу-

џету Града шапца за 2011. го-

дину. Укупни приходи и при-

мања буџета Града планирају

се у износу од 2.479.573.000

динара. одборници Скуп-

штине Града шапца изјасни-

ће се о Предлогу на 12. сед-

ници, заказаној за 30. децем-

бар.

Већници су усвојили и

Предлог одлуке о усвајању ло-

калног акционог плана запош-

љавања за Град шабац за на-

редну годину. овај документ је

неопходан да би Град преко на-

ционалне службе запошљава-

ња, Филијале у шапцу, конку-

рисао код министарства еко-

номије и регионалног развоја за

суфинансирање програма за-

пошљавања.

У наставку седнице, раз-

матрани су извештај о раду за

2009/2010. годину и годишњи

план рада за 2010/2011. годину

Предшколске установе „наше

дете“, а прихваћено је и више

предлога одлука из области ур-

банизма.

Предложен буџет од 2.479.573.000 динара

Уједињена сељачка странка

перформансом под називом

„алал вера сељак пара нема “

одржаним испред шабачке По-

ште, желела је да укаже да је

држава лош трговац чије цехо-

ве плаћа сељак . Сточни фонд је

уништен, село се гаси а решење

сељаци виде у њиховом парла-

ментарном учешћу у народној

Скупштини Србије.

Председник УСС драгн

Станковић истиче да перфор-

мансом „алал вера сељак пара

нема“ ова странка симболично

прикупља и последње преоста-

ле динаре, како би финансијски

помогли министра пољопри-

вреде. Према његовим речима,

у сваком послу сељак уместо

профита бележи губитке.

- Повод окупљања је одр-

жавање једне хуманитарне ак-

ције наравно ово је шала, да по-

могнемо министарству пољо-

привреде и трговине да и даље

увозе месо и млеко и све оно

што, по њима, овај наш јадни се-

љак не може да произведе. неко

је пољопривреду упропастио и

сада долази до увоза и ја мислим

да неко треба да одговара за то

јер сељак нема више пара. По-

себно нас је иритирала ова по-

следња изјава министра о увозу

неких крава. наше краве су

уништене, људи су их продава-

ли по шестотина евра, уништен

је сточни фонд а сада то неко

увози. Профита сељак нема пи

ни са увозом се неће пуно ре-

шити уколико сељак не буде

имао зараде, да издржава своју

породицу и да напредује у по-

љопривредној производњи.

оваквим шалама покуша-

вамо да дозовемо памети ми-

нистарство јер то што они раде

је бацање прашине у очи свим

грађанима Србије а поготово

сељаку и крајњем потрошачу.

шта имамо сада? Скупо млеко

из увоза, месо сумљивог ква-

литета и што је најгоре пропаст

сточарске производње се и даље

наставља. импути су толико

поскупели да цена коштања

производа не може да оправда

производњу.

Шта је по вама решење?решење, по нама је права

стратегија пољопривредне про-

изводње, да не напокон види

шта овој земљи Србији треба и

од чега ми можемо да живимо,

и ми сељаци и држава. Сваки

динар што сељак заради уло-

жиће у ову државу, неће однети

паре на Кипар, и од тога ћемо

сви имати користи. Пољопри-

вреда је једина грана која је

остварила суфицит у извозу

тако да је наша шанса у пољо-

привреди а на овакав начин

стварно шансе нема.

млекарство и говедарство је

велика шанса и то сви знају, и то

се пуно тражи у европској унији,

а ми смо нажалост дошли до

тога да то увозимо.

протеСти: уСС

Алал вера сељак пара нема

МАЛи огЛАС

Продајем кућу у шу-

ваковићевој, други део, 70

квадрата, плац 4,2 ара.

цена 40.000 евра.

Тел. 064/33-20-338,

после 17 часова.

��23. децембар 2010. www. podrinske.comДРуШтво

веСти

По традицији, на самом

искрају године, чланови Кул-

турно-уметничког друштва

„абрашевић“ суграђанима ће

се представити годишњим кон-

цертом. овог децембра то је уз

обележавање 105 година рада.

наступиће око 250 чланова

друштва, све секције – Фолк-лорни ансамбл, Народни ор-кестар, Тамбурашки орке-стар „Бисерница“, Вокалнагрупа „Носталгија“, Модер-ни и Оријентални плес, акао гост Никола МарковићГиба.

Концерт ће бити одржан у

недељу, 26.децембра, у спорт-ској хали Шабачке гимна-зије, са почетком у 19 сати.

Улазнице, по цени од 250динара, могу се купити упросторијама „Абрашевића“(Масарикова број 20).

у неДељу 26. ДецемБра

Годишњи концерт „Абрашевића“У галерији Културног цент-

ра у шапцу управо је завршена

изложба радова уметничке ко-

лоније одржане у накучанима.

Са двадесетак радова, махом

млађих уметника, представље-

не су разнолике форме и моти-

ви, од пејзажа до портрета, а

евидентно је да су уметници

били инспирасни средином.

иначе, поцерско село накучани

има богату културну традицију,

са једном од најстаријих цркава

у овом крају. отварајући из-

ложбу Татјана марковић, исто-

ричар уметности, указала је на

бројне могућности ширења ли-

ковне колоније, а један од мотива

свакако је прва позоришна пред-

става у Србији која је овде одр-

жана. Такође је указано на изу-

зетну повезаност мештана и

свештенства овдашње цркве као

путоказ за напредак села али сва-

како и развијање постојеће ли-

ковне колоније.

излоЖБа колоније уметника у накучанима

Свежина боја и форми

данас ће, у шабачком по-

зоришту, већ по традицији у

16,55, бити одржан концерт про-

слављеног Хора „66 девојака“ ,

шабачког певачког друштва,

мушког хора“невен“ и дечјијег

хора „ВиВа“, под диригентском

палицом Бранка Ђурковића.

Клавирска пратња: милена

Ђуркович-Пантелић и јелена

Ђурковић-дргаићевић, текст го-

воре: Петар Лазић и Катарина

митровић. Гости: Предраг дрез-

гић, ивана Спремић, нале, Кале,

марко и Сара. Покровитељи су

министарство културе репуб-

лике Србије и Град шабац, а

концерт се одржава поводом 47

година постојања Хора“66 де-

војака“.

У понедељак, 27. децем-

бра, у галерији Кцш биће отво-

рена продајна изложба радова

ученика ош“Свети Сава“. на

иницијативу и уз велико анга-

жовање професора Злате Пет-

рески ученици ове школе пред-

ставиће своје радове у разним

техникама. По први пут оства-

рена је блиска сарадња са шко-

лом за уметничке занате тако да

ће ученици ове школе помага-

ти својим млађим другарима.

Такође, убудуће ће свршени

основци ове школе, која обра-

зује децу са посебним потре-

бама, бити у могућности да по-

хађају као вид инклузије ра-

дионице у школи за уметнич-

ке занате.

излоЖБа раДова ученика ош “Свети Сава“

Инклузија на пољу уметности

концерт хора „66 Девојака“

Прошлог уторка хол Биб-

лиотеке шабачке засијао је

својим пуним сјајем. деца

предшколске установе наше

дете, предшколци вртића По-

летарац и младост, дружили су

се са нашим најпознатијим за-

вичајним песником Крстивојем

илићем у холу Библиотеке ша-

бачке. Крстивоје илић је, само

за ово прилику а инспирисан

децом и дечјим осмесима, на-

писао стихове које су деца ре-

цитовала и илустровала. ин-

тересовање деце је било вели-

ко, постављали су занимљива

питаља на која је песник радо

и шаљиво одговарао. Задо-

вољсто је било обострано, а

песник је обећао да ће се дру-

жење поновити.

Сарадња Библиотеке ша-

бачке и ПУ наше дете успешно

се одвија кроз пројекат Корак у

свет књига већ десет година у

назад.

БиБлиотека шаБачка: корак у Свет књиГа

дружење са песникомкрстивојем илићем

Задужбинско друштво „Први српски устанак

- мишар“ организује промоцију књиге „Знаме-

нити догађаји новије српске историје“. Књигу је

написао епископ шабачки Герасим Георгијевић

у Београду печатано при Књажевско-српској

књигопечатњи 1838. године. Представљање књи-

ге извешће нам представници музеја рудничко-

таковског краја. Књига је реиздање музеја руд-

ничко-таковског краја и јавног предузећа „Служ-

бени гласник“, а представиће је представници му-

зеја из Горњег милановца.

Скуп ће бити одржан у суботу, 25. децембра,

у музеју у мишару, са почетком у 17 часова.

Песма санепресушног врела

У складу са чл. 63. Закона о планирању и изградњи („Сл. Гласник рС“, бр.

72/09), Правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Сл.

Гласник рС“, бр. 43/10) одељења за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

јавну Презентацију

1. Урбанистичког пројекта за изградњу магистралног цевовода Горња Врањска

– Варна – инвеститор јКП „Водовод“ - шабац

2. Урбанистичког пројекта за изградњу фекалне канализације у улици церска

3 у К.о. јевремовац – инвеститор јКП „Водовод“ – шабац

3. Урбанистичког пројекта за изградњу водовода у улици Поп Лукина у К.о.

мишар – инвеститор јКП „Водовод“ – шабац

4. Урбанистичког пројекта за изградњу и уређење катастарске парцеле бр.

420/17 К.о. м.Врањска – инвеститор Павловић иван – нови Сад

јавна презентација ће се обавити од 31.12.2010. год. до 06.01.2011. год.

закључно, у просторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица

масарикова бр. 10.

Службено лице одељења за урбанизам, даваће основне информације о

Урбанистичком пројекту, заинтересованим лицима, сваког радног дана у

времену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид у

Урбанистички пројекат, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје

примедбе и сугестије у писаном облику одељења за урбанизам Градске управе

шабац, ул. масарикова бр. 10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

у мишару

знаменити догађајиновије српске

историје

�2 www. podrinske.com 23. децембар 2010.ДРуШтво

иако Удружење парапле-

гичара покрива цео мачвански

округ, до сада је, ван шапца,

било само једностраних конта-

ката са представницима локал-

них управа (и то тако што су

чланови удружења одлазили код

челника општина са територије

округа). Председник општине

Богатић први је који је на са-

станак дошао у седиште Удру-

жења у шапцу.

- Жао ми је што чујем да сам

први председник који је овде до-

шао. дошао сам на позив пред-

седника удружења, и ово јесте

један неформални сусрет, али

нам је заједнички циљ да нађе-

мо могућности и начине како да

особама са инвалидитетом на

територији општине Богатић

помогнемо и изађемо у сусрет

– истакао је Слободан Савић.

истакао је и спремност, упркос

економској кризи да се под-

рже предлози и сугестије из

удружења: „Без обзира на еко-

номску кризу, и колико то кош-

та, наравно да желимо да по-

могнемо; то представља и неке

европске стандарде, и заиста

морамо све то да испратимо и

да пратимо“.

Уз пример значајних резул-

тата постигнутих у шапцу, сек-

ретар Удружења Славиша Савић

понудио је помоћ Удружења у

решавању одређених препрека

и у другим срединама.

- ово је дивна прилика за до-

говор и надамо се да ћемо за

наше чланове са територије оп-

штине Богатић успети више да

учинимо. један од првих кора-

ка могла би бити одлука да оп-

штина субвенционише полови-

ну износа за комуналне рачуне.

изнели смо и идеје за уклања-

ње архитектонских баријера,

како бисмо неке од важнијих

установа, барем где је то могу-

ће, учинили доступним особама

са инвалидитетом.“

Статистика каже да особе са

инвалидитетом чине десетак

посто становништва. на под-

ручју општине Богатић је десе-

так чланова Удружења парап-

легичара, али како истиче Сла-

виша Савић немају сви парап-

легију или квадриплегију. до-

даје „да удружење даје помоћ и

логистичку подршку свима који

се обрате, имају одређену ин-

валидност а немају своју ма-

тичну организацију, и да ће тако

бити и са људима са територије

општине Богатић“.

Ц.Љ.

и у БоГатићу

Приступачније особама са инвалидитетом

- ово је дело наше радионице, да имате у вашој канцела-

рији, да вас подсећа на нас и да убудуће сарађујемо - поручила

је председница удружења милена Пантић, уручујући пред-

седнику општине Богатић јединствену и вредну венецијанску

маску. Био је то искрени знак захвалности на посети, пажњи

и најави добре сарадње.

Удружење параплегичара мачванског округа 8.децембра, по-

сетио је председник општине Богатић Слободан Савић. Том при-

ликом упознао се са начинима и могућностима на које локал-

на самоуправа може да помогне особама са инвалидитетом и из-

разио спремност да општина Богатић ускоро предузме и кон-

кретне кораке.

СЛоБоДАН САвић и СЛАвиША САвић

�323. децембар 2010. www. podrinske.comДРуШтво

Diabetes mellitus (шећерна

болест) стање је у коме је глу-

коза у крви ненормално висока

због тога што организам није у

стању да је користи као храну.

од ове болести болује велики

борој људи а само у шапцу

има око 6.500 регистровани

дијабетичара. Због тога је, на

иницијативу једног броја лека-

ра дома здравља и опште бол-

нице у шапцу, у прошли уторак

у просторијама месне заједнице

„доњи шор“ организована ос-

нивачка скупштина Удружења

дијабетичара шапца. Велики

број наших суграђана који су

присуствовали овој скупшти-

ни указује на то да је направљен

прави потез.

-на даншњој конститутивној

седници Удружења дијабетича-

ра, усвојен је Статут Удружења,

изабрани су органи и тела Удру-

жења: Управни одбор, председ-

ник, надзорни одбор и секретар.

Прихватајући улогу и функ-

цију председника преузео сам

једну велику и озбиљну обаве-

зу и веома сам задовољан због

тога, не бежим од рада од ак-

тивности, трудићемо се, у Удру-

жењу, да окупимо што већи

број људи који болују од ше-

ћерне болести, дијабетеса, да им

пружимо неопходна знања, да

размењујемо искуства и надамо

се да ћемо да ће наше удружење

веома позитивно деловати на све

људе који имају проблеме са

дијабетисом.

основна идеја, када смо

формирали удружење, је да у

удружењу окупимо што више

људи, потенцијалних дијабе-

тичара, хроничних дијабетича-

ра и дугогодишњих дијабе-

тичара да одржимо низ преда-

вања и у том смислу смо де до-

говорили да сваке задње среде у

месецу држимо предавања. Пре-

давачи ће бити људи различитих

струка и занимања. и ово ће нам

бити основна активност. Такође,

планирамо да се у склопу даљих

активности дружимо, органи-

зујемо путовања, излете, посе-

те другим градовима у којима

већ постоје оваква удружења и

да са њима разменимо иску-

ства и наравно да се боље упоз-

најемо а све у циљу да што

више едукујемо људе који имају

проблем са дијабетисом.

имајући у виду да је дијабетис

болест која је попримила раз-

мере епидемије надамо се да ће

наша мисија бити успешна а

према вечерашњем присуству

људи ми смо оптимисти и оче-

кујемо да ће удружење веома

добро радити што наравно под-

разумева да сви узму макси-

мум учешћа у раду – рекао је за

Подринске Богдан Поповић, но-

воизабрани председник Удру-

жења дијабетичара шапца.

оСновано уДруЖење ДијаБетичара шапца

Дијабетес, болест са којом се живи

Весна Ђурић, директор

дома здравља шабац

Као што смо обећали на

порослави дана месне зајед-

нице „доњи шор“ да плани-

рамо оснивање Удружења

оболелих од дијабета, вечерас

смо у просторијама месне

заједнице „доњи шор“ одр-

жали оснивачку скупштину

на којој су изабрани сви ор-

гани удружења. циљ овог

Удружења је да удружи обо-

леле од дијабета, да им по-

могне у преовладавању свих

потешкоћа које имају су-

срећући се са овом болешћу.

Такође, да на неки начин по-

могне и породици и да под-

ршку оболелом дијабетича-

ру. Улога лекара запослених у

дому здравља, који је под-

ржао оснивање овог Удруже-

ња, и наших ендокринолога

који су запослени у општој

болници шабац ће бити са-

радња са удружењем и орга-

низовање здравствено-вас-

питних предавања.

овакво удружење у шап-

цу, до сада, није постојало а

собзиром да у шапцу има

око 6.500 регистрованих

дијабетичара указала се по-

треба да се, као и у неким дру-

гим градовима у Србији,

оформи једно овакво удру-

жење. Како се удружење буде

омасовљавало нормално да

ће оно осмишљати идеје за

свој рад, можда и комуника-

цију са другим удружењима

из других градова и размену

искустава.

БогДАН ПоПовић

Лука Лујановић један је од

најталентованијих младих фуд-

балера у нашем граду. рођен је

11.04.1993. године у шапцу. Са

само 17 година колико има, из-

борио је право да наступа за

први тим ФК „мачва“. Лука ја

већ био гост неких овдашњих

медија и понео епитет „дечка

који обећава“. Био је располо-

жен да и нама да одговоре на не-

колико питања.

Колико дуго тренирашфудбал?

-Фудбал тренирам већ пуних

10 година.

Како си изабрао баш овајспорт?

-једноставно, још од ма-

лих ногу сам показивао тале-

нат, као и љубав према лопти

која је била моја омиљена иг-

рачка.

Да ли си најмлађи упрвом тиму?

-један сам од

најмлађих. још

петорица мојих

саиграча су '93

годиште.

Колико учи-те од старијихи искуснијих ко-лега?

-Учимо баш

много, они су ту да

нас усмере и помог-

ну нам, а ми се тру-

димо да их у свему ис-

пратимо.

Д р у -ж и т ел ис е

и приватно, ван те-рена?

-да наравно,

поготово ми

млађи. и у том

случају сјајно

финкционише-

мо.

А на којојпозицији иг-раш?

-ја сам за-

право „универ-

залац“, али тре-

нутно играм на

позицији десног

бека.

Успеваш ли да ускладишобавезе у клубу са школскимобавезама?

-Трудим се да их ускла-

дим, али је напорно. Врло до-

бар сам ђак, мада сам мало и

попустио.

Имаш ли подршку поро-дице и најближих?

-наравно.имам подршку ро-

дитеља и брата, као и пријатеља.

Сви они верују у мој квалитет и

у то да могу да постанем вели-

ки играч. Увек су уз мене.

Шта очекујеш од овогспорта, имаш ли јасан циљкојем тежиш?

-моја највећа жеља одувек је

била да једнога дана заиграм за

ФК „црвена Звезда“. Упоран

сам и даћу све од себе да у томе

и успем.

Наталија Пуцаревић

школа новинарСтва: разГовор Са луком лујановићем

Лопта је била моја омиљена играчка

www. podrinske.com зАБеЛеШКе 23. децембар 2010.�4

уручивање награде победнициUNIQA-tne чаролије

Представници UNIQA-tne чаролије уручиће награду девојчи-

ци која је направила најлепши украс у четвртак 23. децембра у 12

часова у основној школи „Стојан новаковић“ у улици Војводе јан-

ка Стојићевића број 38 у шапцу.

ангиосала и прве коронарографије иуградња стентова у ваљеву

Проф.др Томица милосављевић, министар здравља и доц.др

невена Карановић, државни секретар, посетили су данас ангио-

салу у Ваљеву, у којој ће помоћ у најкраћем року добијати кар-

диоваскуларни болесници не само из ваљевског краја, већ и из Под-

риња, мачве и републике Српске.

У Србији сада у државном власништву има 18 сала за катете-

ризацију крвних судова, а врло брзо ће почети да ради и деветнаеста

у Ужицу, рекао је том приликом министар милосављевић. По-

следњих година болести крвних судова срца су смањене за 13,7 од-

сто и значајно је унапређено збрињавање акутног инфаркта мио-

карда, али више пажње треба посветити превентивним мерама лече-

ња, нагласио је министар.

министар је рекао да је "Србија за здраво срце" - национал-

ни програм који треба да смањи болести срца и крвних судова, које

су "масовни убица" не само у Србији већ и у западној европи и

модерном свету.

Велику помоћ у отварању кардиоваскуларног пејсмекер цент-

ра у Ваљеву пружили су и стручњаци Клиничког центра Србије,

што најбоље говори због чега је здравство у Србији једна од најве-

ћих вредности које Србија има и због чега је у давосу ове годи-

не оцењено са највишом оценом и заузело и 46. место од 133 зе-

маља, рекао је министар.

У ангио центру у Ваљеву је у протекла два дана извршено осам

катетеризација, а у два случаја се радило о срчаном удару који су

решени уградњом сталних стентова.

министар милосављевић је најавио да ће после ниша уско-

ро бити отворена и клиника за кардиохирургију у Крагујевцу како

би се повећао број капацитета и помогло грађанима, додајући да

је до сада је у приватним клиничком центру у Београду лечено пре-

ко 150 људи, а у Турској 240.

Прве коронарографије и стентове у Ваљеву урадили су проф.

др милан недељковић из Клиничког центра Србије и др ирена ма-

тић, вођа тиме интервентних кардиолога Зц Ваљево, са тимом ме-

дицинских сестара и рендген техничара.

„од сада и најтеже пацијенте можете моментално да залечи-

те и то је највише што можете у овом тренутку да имате. После

стављања стента реконструише се тотално артерија која је суже-

на, срчани крвни судови су у функцији миокарда као најплеме-

нитијег органа, мишићне ћелије које тог тренутка изумиру и ис-

тог тренутка помажете да то стане, да се то стопира и тај човек више

неће бити у ситуацији, када му се стави стент да има замарање, он

је залечен, може да се каже здрав човек. имате пратећу техноло-

гију, инструменте као што су балони, стентови и коронарне жице

и људе, који су на првом месту, да то могу да ураде, који су тре-

нирали у Клиничком центру, они ће и даље наставити да се еду-

кују, ми ћемо овде долазити. ово је историјски тренутак за овај ре-

гион и целу Србију – рекао је проф. др милан недељковић.

отварање савремене ангиосале представља крупан корак у уна-

пређењу медицинских услуга за грађане западне Србије. мини-

старство здравља је за оспособљавање рада ангиосале обезбеди-

ло скоро 80 милиона динара.

каритас поделионовогодишње

пакетићекорисницима

дома"сунцокрети"Хуманитарна организација

католичке цркве Каритас по-

клонила је корисницима дома

"Сунцокрети"новогодишње па-

кетиће. ово је само једна од ак-

тивности ове организације по-

водом предстојећих празника.

PENZIONERиНФоРМАтивНи ДоДАтАК зА ПеНзиоНеРе гРАДА ШАПцАБРоЈ 16 23. ДецеМБАР 2010.

Пензије

По Закону о пензијском иинвалидском осигурањупредвиђене су следеће врстеправа:

• за случај старости -право на старосну пензију;

• за случај инвалид-ности - право на инвалидскупензију;

• за случај смрти: o право на породичну

пензију,o право на накнаду по-

гребних трошкова;• за случај телесног

оштећења проузрокованогповредом на раду или про-фесионалном болешћу - пра-во на новчану накнаду за те-лесно оштећење;

• за случај потребе занегом и помоћи - право нановчану накнаду за помоћ инегу другог лица, али само додоношења одговарајућихпрописа којима ће бити ре-гулисано то право.

остваривањеправа

Осигураници запослени,осигураници самосталних де-латности и осигураници по-љопривредници, права изпензијског и инвалидског оси-гурања остварују у Репуб-личком фонду за пензијско иинвалидско осигурање и По-крајинском фонду као орга-низационој јединици тог Фон-да.

Лица из члана 15. Законао пензијском и инвалидскомосигурању која се укључе уобавезно осигурање и лицаиз члана 17. тог закона којаостварују права за случај ин-валидности и телесног ош-тећења проузрокованих по-вредом на раду и професио-налном болешћу, права изпензијског и инвалидског оси-гурања остварују у Фонду запензијско и инвалидско оси-гурање.

Поступак за остварива-ње права из пензијског и ин-валидског осигурања покре-ће се на захтев странке -осигураника, односно чланапородице умрлог осигурани-ка - корисника права заостваривање права на по-родичну пензију.

Поступак за остварива-ње права по основу инва-лидности покреће Фонд на

захтев осигураника и на ос-нову предлога за утврђивањеинвалидности који даје иза-брани лекар, а сагласностна тај предлог даје лекарскакомисија у здравственој уста-нови.

Поступак за остварива-ње права на новчану накна-ду за телесно оштећење по-креће се на захтев осигура-ника, односно корисника пра-ва, на основу медицинскедокументације, а такође ипо службеној дужности наоснову мишљења органавештачења датог приликомвештачења инвалидности.

Промена у стању инва-лидности (преиспитивање,контролни преглед), која је ут-врђена правноснажним ре-шењем о признавању правана инвалидску пензију ут-врђује се у поступку по за-хтеву осигураника корисникаправа, односно по службенојдужности.

У оквиру Фонда, о прави-ма из пензијског и инвалид-ског осигурања у првом сте-пену решава филијала начијем подручју је осигураникбио последњи пут запослен -осигуран. Ако је од престан-ка запослења до покретањапоступка протекло 12 месеции више, надлежна за реша-вање је филијала на чијемподручју подносилац захтеваима пребивалиште.

Решење о правима изпензијског и инвалидског оси-гурања по међународнимспоразумима - уговорима упрвом степену доноси ди-ректор Сектора ДирекцијеФонда, односно директорСектора Дирекције По-крајинског фонда, а за бившејугословенске републике ди-ректор филијале.

Решење о правима изпензијског и инвалидског оси-гурања у другом степену до-носи директор Фонда, одно-сно директор Покрајинскогфонда или лице које он овла-сти.

Најнижи износ пензијеНајнижи износ пензије

припада осигуранику којиоствари право на староснуодносно инвалидску пензијуако му је та пензија мања од25% просечне зараде запос-лених на територији Репуб-лике Србије у претходној го-дини, према објављеним по-дацима органа надлежнихза послове статистике.

Најнижи износ пензије

усклађује се исто као и пен-зија. Уколико најнижи износпензије исплаћене у осигу-рању запослених износимање од 20% од износа про-сечне зараде запослених натериторији Републике Србијеу претходној години, он севанредно усклађује од 1.јануара текуће године за про-ценат којим се обезбеђује дасе најнижи износ пензије запретходну годину доведе наниво од 20% просечне зара-де у претходној години.

Најнижи износ старосне,односно инвалидске пензијеза пољопривреднике ут-врђује се у висини усклађеногнајнижег износа пензије за-течених корисника у осигу-

рању пољопривредника, надан 01. јануара 2006. године,а даље се усклађује као иостале пензије.

Право на ванредно уск-лађивање најнижег износапензије, за све три категоријекорисника пензија, припададо 01.01.2011. године.

Највиши износ пензијеНајвиши износ пензије ут-

врђује се тако што личникоефицијент не може изно-сити више од 4.

Усклађивање пензија иновчаних накнада

Пензије и накнаде се уск-лађује од 1. априла и 1. ок-тобра текуће година на ос-нову статистичких података о

кретању трошкова живота натериторији Републике Србијеу претходних 6 месеци.

Усклађивање се врши наоснову статистичких подата-ка за период октобар пртход-не године-март текуће годи-не, односно за период април-септембар текуће године.

Исплата усклађене пен-зије и накнаде тече од ис-плате априлске, односно ок-тобарске пензије.

Изузетно пензије и на-кнаде се, од 2006. до 2008.године усклађују:

• од 1. априла и 1. ок-тобра 2006. године, са кре-тањем трошкова живота ипросечне зараде запосленихна територији Републике

Србије у претходних 6 месе-ци, у проценту који пред-ставља збир 62,5% раста,односно пада трошкова жи-вота 37,5% раста или падазарада.

• од 1. априла и 1. ок-тобра 2007. године, са кре-тањем трошкова живота ипросечне зараде запосленихна територији РепубликеСрбије у претходних 6 месе-ци, у проценту који пред-ставља збир 75% раста, од-носно пада трошкова животаи 25% раста односно пада за-рада.

• од 1. априла и 1. ок-тобра 2008. године, са кре-тањем трошкова живота и

просечне зараде запосленихна територији РепубликеСрбије у претходних 6 месе-ци, у проценту који пред-ставља збир 87,5% раста,односно пада трошкова жи-вота и 12,5% раста односнопада зарада.

Уколико просечан износпензије корисника у осигура-њу запослених исплаћен запретходну годину износимање од 60% од износа про-сечне зараде, без пореза идоприноса запослених на те-риторији Републике Србије упретходној години, примањасе ванредно усклађују од 1.јануара текуће године, запроценат којим се обезбе-ђује да се износ просечне

пензије за претходну годинукорисника у осигурању за-послених доведе на ниво60% просечне зараде без по-реза и доприноса исплаћенеу претхидној години. Ово ван-редно усклађивање приме-њује се најдуже 3 године,односно од 1. јануара 2006.до 2009. године.

Изузетно у 2009. и 2010.години, пензије и накнаде сенеће усклађивати, исплаћи-ваће се износи од октобра2008. године (Закон о изме-нама и допунама Закона опензијском и инвалидскомосигурању).

Нешто што наговештавадолазак 2011, свакако су но-вогодишњи календари, а већчетврту годину у Шапцу се„тражи календар више“. Справом се то говори за ка-лендар који је фотогра-фијама, дизајном, припре-мом за штампу, дело нашегсуграђанина Јанка Новако-вића. Календар, под именомХиландар, постао је истинскиукрас у домовима многихШапчана, а господин Нова-ковић, у разговору додаје даје то траг о обнови највећесрпске светиње. И сигурно једа су поштовање и љубавпрема Хиландару, полазиш-те и исходиште овог сад већвишегодишњег, изузетно за-хтевног рада. Део те љубавии духовног богатства Јанко јепреточио у небројене фото-графије.

- Мој први одлазак у Хи-ландар био је 2006.године,две године после пожара. Ија од тада говорим, да човеккоји једном оде у Хиландарувек му се враћа. Јако малопознајем људи који су једномбили у Хиландару, а јако пунокоји су га више пута посећи-вали, а свакоме бих рекао –треба отићи, а Хиландар сесигурно заволи“.

„Питањем“, „комента-

ром“, да ли је, након радногвека, проведеног у „Бојама“,инжењер технологије, постао

познатији по фотографији икалендару, насмејасмо на-шег саговорника. А на даље(ово је четврти календар Хи-ландара), и обавезују и мо-тивишу коментари суграђана(и признања да чувају ка-лендаре и од претходних го-дина).

- Фотографија је од два-наесте године, гимназије,фото клуба, љубав мог жи-вота, и, нормално свако нашепутовање са Друштвомпријатеља Хиландара, обе-лежено је великим бројемфотографија, а посебно кадасе иде у Хиландар; без 500,па и хиљаду фотографија невраћам се. Желим да нагла-сим да од прве године ка-лендар излази са благосло-вом нашег владике Лаврен-тија, а, мислим да је постаосаставни део живота људикоји га имају у кући, и који мизаиста кажу: „Немој да ти седеси да ове године не на-правиш поново.“

Уз кризу која је све пого-дила, уз чињеницу да се три-наестолисни календари неисплате ( и да се раде самоза појединачну продају), гос-подин Новаковић се ове го-дине одлучио, да по први путфинансира и штампање (ка-лендар је изашао у хиљаду

примерака). И каже да сепотрудио „да календар будебољи икад“.

- Календар је са потпуноновим сликама, јер сам ја по-ново био у Хиландару, са досада најбољим фото апара-

том, и дванаест одабранихслика је од 500 направље-них... „Објашњење“ за то

бољи је у томе што сам сепотрудио да све „грешке“ до-њег дела календара, којесам ја уочавао исправим.Свих 365 икона (за оне којине знају, сваки дан прати ико-на), обрађено је до савр-шенства, па су и мало веће,уочљивије, оштрије, ујед-наченије, датуми су, такођеуочљивији, као и месечевемене, часом и минутом каданаступају. До сада је доми-нирала горња слика Хилан-дара, а сада мислим да једоњи део јачи од горње сли-ке. Са жељом да се већ напрви поглед види шта је унут-ра, мислим да сам направиоизузетно лепу насловну стра-ницу; четири цела листа ка-лендара, су у четири угла, ацентрално место заузимаизванредна слика Хиландараса чемпресима и Богојав-љенском крстионицом, која јесимбол наше највеће свети-ње“. Ц.Љубић

II www. podrinske.com ПеНзиоНеР 23. децембар 2010.

из СтАРог ШАПцА

уЛицА СтоЈАНА НовАКовићА: МеСто гДе Је ДАНАС воЈНи СоЛитеР

јанко новаковић – зашто Се траЖи каленДар више

Траг о обновинајвеће српскесветиње

- Ја се надам да ћу инаредних година, свакеили сваке друге годинеићи у Хиландар и доноси-ти нове фотографије. Натај начин овај календар јесам од себе превазишаосвоје име и може се с пра-вом звати Обнова Хилан-дара. Зато што ће сви оникоји буду имали све мојекалендаре тачно видетикако је Хиландар растаоиз пепела до потпуне об-нове – каже Јанко Нова-ковић.

www. podrinske.comПеНзиоНеР23. децембар 2010. III

Одмах по земљотресу, уиме Градског удружења пен-зионера Шапца, краљевачкојорганизацији уплаћена је по-моћ од десет хиљада динара.Потом је у 22 месна одбораорганизовано прикупљањеновчане помоћи, и на рачунорганизације пензионераКраљева, недавно је упла-ћено 140 хиљада динара.

- Наше удружење је међупрвима притекло у помоћ,али, директно организацијипензионера, јер нама је ста-ло да тој нашој популацијипомогнемо што више – исти-че председник Милорад Тео-досић. А, уз чињеницу да супензије „такве какве јесу“,изузетно је поносан на добародзив у акцији за помоћ пен-зионерима Краљева.

У име удружења, збогнајава поскупљења огрева,већ се почело са уписомогрева за наредну грејну се-зону.

- Ми, и овога пута дајемоогрев на шест месеци, и јабих апеловао на све којижеле да преко удружења на-баве огрев, да се што преупишу, из простог разлогашто сви увелико најављујупоскупљења свих врста.Могу се јавити својим пред-седницима месних одбора,предати им чекове и датичланске карте, они ће за њихобавити посао уписа. Јер,имамо један број старих и из-немоглих чланова, који немогу да дођу у Шабац – каже

Теодосић. Иначе, за ову се-зону, преко удружења, ша-бачким пензионерима јеобезбеђено око две хиљадекубних метара дрва и око950 тона различитих врстаугља. Такође, преко 150 чла-нова, користило је шестоме-сечне кредите од по 15 хи-љада динара, за бањско кли-матска лечења. „Такве врстепомоћи, и то у износу од 18хиљада динара, биће и у2011. години, а то је посебнозначајно за старе, јер лицимастаријим од 65 година банкекредите не дају без жирана-та“.

- Уз све наше акције,

Удружење је, многе органи-зовало захваљујући помоћиГрада и ја сам се јавно за-хвалио градоначелнику Ми-лошу Милошевићу, за помоћ

за ускршње празнике, за од-лазак наше екипе у СокоБању на олимпијаду, за до-делу пакета у Октобру месе-цу солидарности, за органи-

зацију излета. Из својихсредстава обезбедићемо па-кете за Нову годину и Божић,да и на тај начин обрадујемодео наших најсиромашнијихчланова – најављује пред-седник удружења МилорадТеодосић. Ц.Љ.

градско удружење Пензионера шаПца

Пензионерима Краљева уплатили 150 хиљада динара

увек активни шахистиУ оквиру богатих активности Шаховске секције Град-

ског удружења пензионера Шапца, одржана су два тур-нира. Седмог децембра, у игри „свако са сваким“, уче-ствовало је 15 играча, а, уз освојених 12 поена, најбо-љи је био Спасоје Вукашиновић. Следе, такође са 12поена, Љубомир Пауновић, са 10,5 - Славољуб Вујко-вић, са 9,5 - Момчило Гајић и са девет поена, АндријаСтојанац.

Четрнаестог децембра, брзопотезни турнир, окупиоје 12 играча. Љубомир Пауновић, са 11 поена, заузео јепрво место, дриги је са 8,5 био Војо Тодоровић; трећии четврти – Момчило Гајић и Андрија Стојанац, освојилису по седам и по, а пети Слободан Леонтић поен мање.

Већ за четврти јануар, традиционално „први утораку месецу“, секретар шаховске секције Момчило Гајић,најави „нови шаховски двобој и увек лепо дружење“.

Ц.Љ.

дочек новегодине

- Да се не изневеритрадиција, и ове годинеорганизујемо заједничкидочек Нове године. Какопензије нису две годинеповећаване, ми смо чакснизили цену, са 1.400, на1.200 динара, и ја позивамсве заинтересоване пен-зионере да се благовре-мено пријаве у клубу уБенској Бари. Уколикобуде интересовања, узсимболичну цену, биће ирепризе - најављује Тео-

Бог те мазо, међу пензионеримаГлумац и директор Ша-

бачког позоришта, Зоран Ка-рајић гостовао је почеткомо-вог месеца у Клубу Геронто-лошгог центра у Шапцу. Билаје то јединствена прилика дасе ван позоришта одигра јед-на од монодрама коју је овајглумац играо више од хиља-ду пута.

Са великим задовољ-ством вам престављам на-шег данашњег госта, човекакоји је успео да наше позо-риште буде познато, широмСрбије и окружења. Његовамонодрама по тексту БранкаЋопића, „Бог те мазо“ изве-дена је више од хиљаду путау земљи и иностранству рек-ла је – Нада Поповић најав-љујући Карајића.

IV www. podrinske.com ПеНзиоНеР 23. децембар 2010.

зДРАвље

Почетак трећег живот-ног доба осетљиво је раз-добље због низа нових си-туација које делују стресно,а највећи стресови су пен-зионисање, одлазак по-следњег детета и смрт су-пружника. Пензионисање јетековина савременогдруштва. Једноставна и не-развијена друштва га не по-знају, па људи раде докмогу и оно што могу. У ци-вилизованим друштвимаствари стоје друкчије. Пен-зија је "благослов" за онекоји свој посао осећају каобреме, а поред тога имају инеки хоби или унуке. За ус-пешне пословне људе пен-зионисање је болно. На-рочито за оне за које је по-сао смисао живота. Изази-ва фрустрацију, потиште-ност, дуготрајне депресије.Што каснији одлазак у пен-зију заговарају не само "ра-дохоличари", већ и оникојима се драстично сма-њује доходак. Неке западнеземље имају семинаре ве-зане за прилагођавање наодлазак у пензију, како бирадници лакше и боље при-хватили промене. С еко-номског гледишта, у старо-сти се разликују два слојапензионера: танак слој који

су обезбедили довољно бо-гатство да могу добро даживе и већина, која зависиод обичне пензије која језнатно мања од плате.

Истраживања показују дау земљама у којима је уки-нуто присилно пензиониса-ње, људи одлазе у пензијутек мало касније него у дру-гим земљама, али због осе-ћаја да су одлуку донелисами, лакше подносе после-дице.

Психолози с америчкогуниверзитета Yalle про-нашли су доказе који по-тврђују да позитивно раз-мишљање о старењу про-дужава живот. Истражива-њем је утврђено да људикоји имају негативан осећајпрема старењу само убр-завају тај процес, док заоне с оптимистичким по-гледом вреди супротно. На-учници чак тврде да пози-тиван став према старењуможе продужити животвише од уздржавања од пу-шења или редовних телес-них вежби. У студији сетврди да особе које жале запротеклим годинама живо-та живе просечно 7 и по го-дина краће од особа које сене баве таквим размишља-њима.

Позитиван ставпродужава живот

најстарији занат

Разговарају хирург, архитекта и политичар о томе којије

најстарији занат на свету.Каже хирург:- Бог је од Адамовог ребра направио Еву - Бог је био

први хирург на свету и то веома добар - видите како намје предивне жене створио.

Прекину га архитекта:- Чекај, чекај! Бог је Еву направио тек шестог дана.

Сети се шта је било на самом почетку - био је хаос, паје настао ред. Ко је направио ред него архитекта?

На то ће политичар:- Добро, а шта мислите ко је направио хаос?

РецеПти

ајвар роЛат

Кора:5 јаја5 кашика брашнаМало соли 1 прашак за пециво1 чаша киселе павлаке4 кашике ајвара

Фил:1 кисела павлака400 г крем сира2 чена белог лука

Помешати жуманца,брашно, прашак за пециво,со, киселу павлаку и на крајуумућена беланца. Помешатии ставити да се пече у под-мазаном и брашном посутомплеху.. Када је кора печена,увити у ролат. Охлађено фи-ловати.

беЛе коцке6 дл јогурта300 г мајонезаМало соли80 г желатина4 тврдо кувана јајета4 кисела краставца200 г шунке4 куване шаргарепе

Благо загрејати јогурт, до-дати желатин, па склонити саватре. Додати мајонез и још

мало мутити. У одговарајућупосуду на дно сипати малојогурта, а затим редом оста-ле састојке исецкане на коц-кице или штапиће. Завршитијогуртом и оставити да сестегне.

саЛата одПиЛећег меса и

шамПињона500 г белог пилећег меса500 г шампињона5 – 6 киселих краставаца300 г шункарице1 чаша киселе павлаке200 г мајонеза

Скувати бело месо, пакада се охлади ситно насец-кати. Додати мариниранешампињонњ, сецкане киселекраставце, исецкану шунка-рицу, киселу павлаку имајонез. Све помешати иоставити у фрижидер да сеохлади.

мак ПЛазмакоЛач

½ л млека100 г шећера

100 г мака100 г маргарина500 г млевеног плазма

кекса

Фил:125 г прах шећера1 беланцеНеколико капи лимуно-

вог сока

Глазура:100 г чоколаде2 кашике уља1 кашика млека

Млеко ставити да про-кључа, засладити, додатимак и оставити неколико ми-нута да кува. Склонити настрану и умешати млевенуплазму и маргарин. Узети,најбоље ребрасту модлу,премазати маргарином, по-сути млевеном плазмом исипати половину смесе.Одозго премазати умућенимбеланцима са шећером упраху и лимуном, па прекри-ти другом половином смесе.Оставити у фрижидер да сестегне, а када се добро стег-не изручити из модле и пре-лити растопљеном чокола-дом.

Приредила:Снежана Ковачевић

зАНиМљивоСти

Пензионеркажњен са 14.000

евра због скакањау базен

Један немачки пензионеркажњен је са 14,000 евразбог тога што је на јавном ба-зену упорно скакао ’бомбе’.

Пензионисани 74-годиш-њи наставник, у јавностипредстављен као Аксел Г. сепојавио пред окружним судому Алзеју, како би се жалио наодлуку о плаћању казне, којаје уследила након ’неколикогодина терорисања посети-лаца локалног базена, јер субомбе забрањене’, наводи’Билд’.

Старац је оптужен да јеплашио посетиоце базена’Wartberg’ својим понаша-њем, да је једну жену удариоу главу, плазио језик, пљуваоу воду и чак потопио једну 12-годишњакињу 2006. године,што је девојчицу ’смртноуплашило’.

Препланули пензионер јенегирао све оптужбе, алиснимци са безбедносне ка-

мере на базену су показалида је ипак више пута скочио’бомбу’. "Ваш начин понаша-ња није за похвалу’ рекаому је судија Ролф РајнерНебе, а Аксел Г. је на крајуповукао тужбу и одлучио даплати казну.

никад не рециникад!

Пензионери сеупознали наFacebooku ивенчали се

...Никада није касно заљубав, па ни за ону путемдруштвених сервиса као штоје Facebook. Barbara Moore(77) и Laurence Brocklesby(82) упознали су се путемFacebooka, заљубили и од-лучили провести остатак жи-вота заједно. Барбара јеотворила свој профил наFacebooku након смрти свогмужа како би лакше комуни-цирала са млађим чланови-ма породице, док се Lau-

rence заинтересирао за Face-book трагајући за својим оби-тељским стаблом.

"Осим обитељи, тражиласам и људе својих година исличних интереса и пронаш-ла сам Laurencea. Почелисмо размењивати савете овртларству, причали смо о хо-бијима, обитељи, свему", рек-ла је Барбара.

Пар се можда никада неби упознао уживо да Lau-rence није повриједио рукудок је био сам у кући. Одмахје то јавио Барбари која је до-шла по њега и одвезла га уболницу. Ускоро су почелиживјети заједно, а затим сусвоју везу озаконили и кодматичара.

"Прекрасно је пронаћи не-кога својих година, обоје смомислили да ћемо своје жи-воте до краја провести сами",рекла је Барбара.

Пензионери

- Зашто више не играш шах са оним пензионером? - А би ли ти играо шах са неким ко стално враћа потезе,

мрмља и краде фигуре? - Не бих, наравно. - Е, па неће ни он.

�5www. podrinske.comиНтеРвЈу23. децембар 2010.

Тенденција централизације,

карактеристична за нашу земљу,

поред политике, обухвата и дру-

ге сегменте друштва, међу њима

и уметност. Превазићи локалне

уметничке оквире, у таквим

условима, врло је тешко. ипак,

наш суграђанин, сликар Сло-

бодан Пеладић, својим радови-

ма, не само да је превазишао ок-

вире Србије, и простора бивше

југославије, него је своја умет-

ничка достигнућа представио у

неким од највећих галерија ев-

ропе и Света. најобјективнији

доказ квалитета његовог умет-

ничког израза је чињеница, да

се, његов рад, налази у сталној

поставци музеја савремене

уметности у Београду.

Последњих десет година,

више се посветио институцио-

налном раду. У том периоду,

успео је да врати шабац на

мапу најзначајнијих градова

Србије у овој области, одмах иза

Београда и новог Сада.

Филип Симић: Коликодуго се бавите уметничкимрадом?

Тешко је тачно одредити.

најближа одредница може бити,

око четрдесет година. моји по-

чеци су везани за похађање ча-

сова сликања код чувене ша-

бачке уметнице маре Лукић

јелесић, почетком седамдесетих

година. Касније сам се бавио не-

формално цртањем и сликањем,

да бих се 1983. уписао на Ли-

ковну академију, чиме је умет-

ност постала не само задовољ-

ство већ и професија.

Сузана Ивановић: Вашимделима доминира црна боја,чиме Вас је она инспирисила?

црна боја није доминантна

све време мог стваралаштва.

она је везана за крај осамдесе-

тих година, када сам по за-

вршетку академије, отпочео

истраживање. резултат тог

истраживања биле су црне мо-

нохромне, материјом богате сли-

ке. ова боја представља

својеврсну најаву дешавања са

почетка деведесетих, коју је

сензибилитет уметника, могао

да предвиди, а чије су најаве

биле у турбулентном периоду с’

краја осмдесетих година.

Сузана Ивановић: Изла-гали сте на најзначајнијимизложбама у бившој СФРЈ,као и у галеријама широмЕвропе. Коју од њих сматратенајзначајнијом за Ваше ства-ралаштво?

Континуитет излагања битан

је за сваког уметника јер омо-

гућава постепен напредак и по-

зиве из све значајнијих галерија.

Захваљујући свом представља-

њу на изложбама у целој југо-

славији, и позитивним крити-

кама које сам добио, уследио је

позив из немачке, где су ме се-

лектори престижне изложбе

Kunst Europe изабрали за једног

од представника југословенске

делегације 1991. године ово је

једна од најзначајнијих излож-

би у европи, те учешће на њој

сматрам круном моје дотадаш-

ње каријере.

Ђорђе Петровић: Ви стесликар, вајар и мултиме-дијални уметник, како је те-као развој ваше каријере?

ратна дешавања, пресекла су

моју дотадашњу каријеру са

стваралаштвом сам наставио,

али сам се окренуо другој врсти

уметности. Стекао сам јаку мо-

тивацију да се опробам у обла-

сти треће димензије, скулптуре.

излагао сам на тематским из-

ложбама и у овом виду уметно-

сти. Услед санкција, изложбе

су биле организоване само на

нивоу државе. друштвена си-

туација тог периода ме није

омела да постигнем врхунске ре-

зултате, те је једна моја скулп-

тура нашла своје место у музеју

савремене уметности у Београ-

ду. након 2000. године сам се

посветио уметничком активиз-

му. Преузимам улогу председ-

ника Удружења ликовних ства-

ралаца шапца, и оснивам неза-

висну уметничку асоцијацију

Колектив, са циљем да својим

искуством помогнем да се наша

средина што боље позиционира

и артикулише у тренутним усло-

вима.

Душан Благојевић: Ви стеједан од протагониста новогпокрета (New remote), којисте представили на Ноћи му-зеја у Шапцу 2007. године. Ре-ците нам нешто више о самомпокрету, и како сте се Ви ус-поставили сарадњу са дру-гим његовим представници-ма?

реч је о групи уметника ин-

тернационалног састава, те је и

сам покрет интернационалног

карактера. У њега су укључени

уметници попут Бранислава ни-

колића, милоша јанковића и

њихових колега из Холандије.

моја улога је више сарадничка

јер нисам директно део покре-

та. асоцијација Колектив је

2007. године добила улогу кор-

динатора прве ноћи музеја у

шапцу, те сам ја желео да нашој

публици представим радове

уметника из new remote покре-

та.

Душан Благојевић: Какоби сте описали садашње ста-ње у уметности код нас?

Уметност је свеприсутна,

али права врхунска, елитна

уметности код нас је мало при-

сутна. Такву уметност, посети-

лац, и сам уметник, са израже-

ним сензибилитетом може да

препозна, али је она ретка. ја

пратим све врсте уметничких

изражавања, и у сваком од њих

постоје представници који су ус-

пели да остваре некакве резул-

тате. Као и сваки професиона-

лац, уметник прати сва дешава-

ња, изложбе, и у зависности од

својих афинитета налази сатис-

факцију у неком од израза.

Филип Симић: Ви сте начелу Удружења ликовних

стваралаца Шапца, које бројипреко 100 чланова. Који јенајстарији, а који најмлађичлан?

најстарији члан је Бранко

Бурсаћ, сликар (нешто више од

70 година), а најмлађи је стрип

цртач, Петар Љумовић који има

само 6 година.

Слободан Петровић: Каоорганизатор ликовних из-ложби, како оцењујете за-интересованост грађана зауметношћу?

Заинтересованост за ликов-

но стваралаштво постоји. Завод

за културна истраживања из

Београда је организовао више-

месечно истраживање, између

осталог и о посети културним

манифестацијама. Уметничке

изложбе у нашем граду се ви-

соко котирају према посећено-

сти, иако никада у оној мери у

којој би смо ми желели, узи-

мајући у обзир величину града.

ипак, можемо да се похвалимо

бројношћу публике и сталним

порастом броја посетилаца.

Слободан Петровић: По-стоји ли, и у коликој мери јеизражен критички однос пуб-лике према уметничким ра-довима?

Критички однос свакако по-

стоји. на изложбама, увек се

могу чути различите полемике

о квалитету саме изложбе, ква-

литету дела, дискусије на тему

уметности.

Душан Благојевић: Наконстудирања у Новом Саду иизлагања у највећим гале-ријама Света, ви сте одлучи-ли да се вратите у свој град.Због чега сте се одлучили на

тај корак?Према свом родном граду

осећам љубав, али и одговор-

ност. Желео сам да се вратим,

јер мислим да својом енергијом,

културним капацитетима, тра-

дицијом и могућношћу, може да

да велики допринос културном

развоју Србије. шабац се може

похвалити великим бројем мла-

дих стваралаца, у које треба

улагати, како би се касније то ви-

шеструко вратило.

Ђорђе Петровић: Како стезадовољни односом града пре-ма уметности?

Град је у великој мери одго-

ворио овим захтевима. Увек

може више и боље, и треба те-

жити томе да град створи још

идеалније услове, превасходно

за младе ствараоце. То би мог-

ла да буде једна галерија савре-

мене уметности или комплекс

атељеа намењених младим и

заслужним уметницима.

Слободан Петровић: Оце-ните сарадњу са осталим ин-ституцијама културе у Шап-цу?

имамо јако добру сарадњу

са свим културним институ-

цијама у граду, школом за

уметничке занате, позориш-

тем, музејем, Културним цент-

ром, библиотеком. За ту коо-

перацију смо добили похвале и

из Београда, који нам је по-

тврдио да се таквом сарадњом

мали број градова код нас може

похвалити.

Филип Симић: Планиратели у скорије време неку са-мосталну изложбу?

Планирам. имам жељу да се

вратим стваралаштву, и надам се

да ћу у скоријем периоду, успе-

ти да припремим једну велику

изложбу.

Слободан Петровић: Вашапорука младим уметницима?

Желим им успеха у живо-

ту, успеха у бављењу умет-

ношћу и истраживању. мис-

лим да град треба да препоз-

на своје младе ствараоце и да

им омогући што је могуће

боље услове за рад, и желео

бих да што више њих остане

и ствара у овом граду.

ГоСт новинарСке школе: СлоБоДан пелаДић

Љубав и обавеза према Шапцу

Сезона овогодишњих ли-

ковних програма у Библиотеци

шабачкој завршена је излож-

бом „цртежи“, данијеле Бо-

гићевић. ова млада уметница

рођена је 1979, а пре две годи-

не дипломирала је на Факулте-

ту ликовних уметности у Бео-

граду, у класи професора Чедо-

мира Васића. Члан је Удружења

ликовних стваралаца Србије,

радове је представљала на

бројним изложбама,а добитник

је награде на 9. изложби цртежа

у шабачком дому културе (2002.

године).

истичући да је изложба по

позиву, на предлог некадашњег

разредног старешине у шабачкој

школи за уметничке занате,

сликара роке маринковића, ди-

ректорка мр Соња Бокун Ђинић,

нагласила је да је чињеница да

су данијелино сликарство и

цртежи забележени у књизи

коју је о историји сликарства у

Србији писао мишко шувако-

вић, довољна да се каже да је

ова млада уметница успела.

отварајући изложбу, нека-

дашње ученице, професорка

иванка Трифуновић, подсе-

ћајући се личног поређења да-

нијелиних цртежа са стиховима

„кроз пукотину посматрам реку,

како померам главу, тако поме-

рам реку“.

-мислим да је данијела још

у средњој школи формирала

свој стил, и просто тада нисам

могла да верујем да тако млада

особа до те мере може да се од-

реди у свом начину рада... оста-

ла је верна цртежу, који је по-

лазиште за сва друга ликовна

дела и најинтимнији израз сва-

ког уметника... Предмети које

овога пута ради су женски „мо-

билијар“ - парфеми, бочице за

накит, ружеви за усне, мале

дамске торбе,а техника је олов-

ка, угљен, креда, креон... и

опет имам онај утисак да кад по-

мерам угао посматрања прика-

заних предмета да добијам по-

тпуно нова ликовна решења,

готово друга дела. и имам ути-

сак да су ови цртежи као нека

врста чаробног огледала у којем

можемо да нађемо и део личних

и део колективних сећања. Упр-

вом моменту то је асоцијација на

време, које нам сада изгледа

романтично, када су се људи во-

лели, а жене биле даме, и морале

да имају пудријеру и руж за

усне. а ове оштре игле које из-

бијају из тих предмета нас вра-

ћају у 21.век где је почесто

појам жене и лепоте деградиран.

Управо у томе и јесте да-

нијелина величина, што може да

нас врати у најтоплија сећања и

да нас опомене стварношћу.

моје је да померам главу. да-

нијела помера реку. ја сам јој

веома захвална – поручила је

професорка Трифуновић.

Ц.Љубић

�� www. podrinske.com ДРуШтво 23. децембар 2010.

Данијела цртеЖом помера реку

Чаробно огледало

- Тренутно живим и ра-

дим у Београду, овде су црте-

жи, колажи, дигиталне гра-

фике и пар дигиталних фо-

тографија насталих током

ове године. наредне године

планирам можда да напра-

вим и пар скулптура од ових

цртежа,ово ми је полазиште

– каже данијела Богићевић.

додаје, да је у „све цртеше

уткана женска поетика“. а,

уз осмех признаје да су је

лепе изговорене речи о њој

оставиле без текста...

Александра Илић, свира

клавир 7 год. иде у ош

„јеврем обреновић“ VI је раз-

ред и одличан је ђак. освојила

је 25 диплома а свира клавир и

у четири руке са Лазаром Тор-

бицом.

Колико дуго свираш кла-вар?

око 7 година.

Која ти је најомиљена ком-позиција коју си свирала?

Copin Fantasie impromptu.

Колико пута вежбаш?два пута дневно

Чиме би волеле да се ба-виш у будућности?

Волела бих да се бавим

музиком

Зашто си баш изабралаклавир, одкуд толико инте-ресовање за тај инструмент?

највише са телевизије или

концерта, позоришта…..

Бавиш ли се још нечим?да тренирам стони тенис…

Јеси ли у музици постиза-ла неке успехе?

да добила сам доста дипло-

ма, тачније 25…

Шта планираш да упи-шеш?

Средњу музичку.

У којим си све градовиманаступала?

У Београду, новом Саду, Ла-

заревцу, аранђеловцу, Убу, Бања

Луци, Бачкој тополи, Сенти….

Јована Томић

новинарСака школа: разГовор Са алекСанДром илић

Велики таленти

��23. децембар 2010. www. podrinske.comзАБеЛеШКе

Групу 93 чине перспективни

музичари: мина, Лазар, Лука,

младен и Урош. У овом саста-

ву постоји од септембра 2007.

године. Сви чланови су рођени

1993. године и та година њихо-

вог рођења је била повод да

свој бенд назову симболично

,,Група 93''

Коју врсту музике свиратеи зашто?

Лазар: Свирамо, поп рок

музику, музику која по нама

стоји нашем узрасту и годинама.

а свирамо је зато што мислимо

да не треба да тежимо да буде-

мо исти као 90% наше естраде

већ да се разликујемо од других.

Зашто се клинци данасуглавном пале на „Пинк“ иразне „Карлеуше“?

Младен: Сви знамо да је да-

нас у Србији најактуелнији тур-

бо фолк и народњаци, а пошто

се вероватно најгледанији му-

зички show емитује баш на

„Пинку“, уједно је и „Пинк“

најактуелнији. Људи воле ин-

тригантне личности као што је

јелена Карлеуша а то се управо

и највише емитује.

Мина: медији данас имају

велики утицај на омладину, а те-

левизије углавном презентују

музику која се лако памти, не

гледајући на квалитет, па тако

песме брзо уђу у уши, свидело

се то нама или не...

Да ли сте преслушавалидомаћу и светску историјуRNR?

Урош: наравно! немам баш

омиљене бендове и солисте,

али од „наших“ ту су Бијело дуг-

ме, Парни ваљак и Прљаво ка-

залиште, а од страних Gun-

s'n'Roses, Metallica, Стонси! ме-

ђутим, као што сам већ рекао,

немам одређене бендове, већ

слушам песме које ми се свиде

и међу њима највише има поп и

рок композиција!

Како вам, и на шта личитренутна домаћа поп-рок сце-на?

Лука: Поп - солидно, рок -

једва опстајуће! имамо углав-

ном старе рок бендове као што

су рибља чорба, Ван Гог... али

нових рок бендова је све мање!

што се тиче поп музике, ту су

углавном солисти и не иде им

лоше, али сигурно је да је овој

земљи потребно мало више

„тврђе“ музике.

Жена као фронтмен, то иније нека новост! Но, постав-ља се питање како бити дру-

гачији, односно посебнији оддругих?

Мина: Бити другачији од

осталих значи имати свој лични

печат и стил. Људи поклекну

под туђи утицај и губе своје пра-

во ја. Тад носе маске за које

нису ни свесни да имају. Лично

ћу увек тежити да се разли-

кујем од осталих, да будем ори-

гинална и јединствена, свидело

се то неком или не...

Који су твоји фаворитикада је реч о женама фронт-менима?

Мина: немам фаворита, али

особа коју ценим баш због ори-

гиналности је ивана из групе

,,негатив''.

Да ли си задовољна какоови момци иза тебе „кувају“?

Мина: Питање је тренутка...

Које је то питање а да нијестереотип у оваквим ин-тервјуима?

Сви: Зар је битно?

Где највише уживате дасвирате - клупска варијантаили концерти на отвореном?

Лазар: Уживам и у клупској

и у концертној варијанти, важ-

но је само да се свира.

Мина: морам признати да

заиста уживам у клупској ва-

ријанти, управо због тога што је

атмосфера опуштенија за раз-

лику од концерата на отворе-

ном... али исто тако волим и кон-

церт на отвореном јер је, по мом

мишљењу, велики изазов прика-

зати се и ширем аудиторијуму.

Младен: Волим да свирам у

већим клубовима али највише

волим на отвореном, на великој

сцени. Желим да се захвалим ка-

фићу „Хајнекен“ што нам је

пружио прилику да своје прве

наступе одржимо баш ту и омо-

гућио да људи чују за нас.

Да ли сте себе пронашлисамо у музици или...?

Мина: музика је дефини-

тивно мој животни избор!

Лука: Свако од нас има нека

друга интересовања и нисмо

сконцетрисани само на музику

али се трудимо да дамо макси-

мум наших способности да ус-

пемо у њој!

Свирате поп рок музику.. Како

опстати данас у свету много попу-

ларније и слушаније музике као

што су народна и фолк музика?

Мина: једноставно, сигур-

ни смо да постоје људи који

цене наш рад, а пре свега музи-

ку коју свирамо... тако да нам је

задовољство разликовати се од

осталих, јер знамо да се то

цени, а тек ће се ценити. ово је

музика која траје...

Урош: опстајемо јер ве-

рујемо да је поп рок музика

важна, квалитетна и лепа у му-

зичкој култури и имамо фанове

који се слажу са нашим миш-

љењем, па се заједно одупире-

мо данашњој најслушанијој

врсти музике у Србији!

Да ли је музика у школикоју похађате изузетно битнаи има утицај на ваш став о му-зици?

Мина: наравно да има ути-

цај! идем у средњу музичку

сколу, одсек соло певање, а с

обзиром да је изучавање и ана-

лизирање музике обавезно, то

ми само помаже да проширим

своје видике када је музика у

питању.

Какви су вам планови забудућност?

Сви: Животни - да будемо

срећни, здрави и способни да

испуњавамо друге планове ква-

литетно, озбиљно и професио-

нално! школски - да сви будемо

одлични! музички - да сними-

мо песму, да се она добро „за-

врти“ међу публиком, а остало

ће доћи инерцијално, време-

ном!

разговараЛи смо са: „груПа 93“

Бити другачији, имати свој лични печат и стил

Српска радикална странка

најоштрије осуђује иницијати-

ву режима Бориса Тадића, коме

се прикључио Томислав нико-

лић и Српска напредна странка,

да се промени Устав републике

Србије из 2006. године, истакао

је потпредседник странке мр

александар мартиновић на кон-

ференцији за новинаре.

он је прецизирао да иако се

у јавности наглашава да би

Устав требало променити због

смањења броја посланика, су-

штински разлог за ову ини-

цијативу лежи у захтеву Ва-

шингтона и Брисела да се Устав

Србије промени како би се из

преамбуле и текста Устава из-

брисало да је Косово и метохија

саставни део републике Србије,

чиме би Тадићев режим и фор-

мално признао независност тзв.

државе Косово.

Потрпредседник странке на-

гласио је да је циљ, такође, да се

променама Устава оствари ре-

гионализација која води даљем

цепању Србије.

Српска радикална странка се

залаже за јединствену центра-

лизовану државу без дељења

њене територије на регионе или

федералне јединице, истакао је

мартиновић.

драги моји,

таман смо се тамо неког ви-

кенда опустили и онако лепо,

славодобитно смешкали титули

Првака света у тенису, ужи-

вајући у нолу и Виктору и њи-

ховим враголијама са шиша-

њем „на нулу“, кад врло брзо,

дође отрежњење. „добро је,

нису нас понизили“ рече нам

тренер учесника Љиге шам-

пиона, после пораза од арсе-

нала. одлично, мислим се у

себи, баш лепо што нас нису по-

низили, а да су могли, сигурно

би то урадили, али филозофију

победника, брзо затровасмо осе-

ћајем губитника. Трофеј за по-

беду у девис купу је наш, и онда

нам се појави маргиналац и

каже нам да је добро што нас

неко није понизио. Које црно

добро, далеко ти лепа кућа, када

је и теби и српским новинарима

успех у томе да не изгубиш са

пет-нула. Свашта. и опет, сами

себи лупамо шамаре. Као са

доделом нобелове награде и

присуством том чину. нико нам

није крив што себе потце-

њујемо, а лепо су нам ноле,

Виктор и компанија, одржали

лекцију. Џаба нама лекције, кад

памети немамо. “енергични

председник Владе“ нам саопшти

неки дан, најителигентнију ми-

сао коју сам чуо у пар година:

“Влада је имала две одлуке за до-

делу нобела“. Закључујем, први

је да идемо на доделу, а други да

не идемо. и тако нам је све. ми

смо и „социјалисти“ и „демо-

крате“, и националисти и мун-

дијалисти, и звездаши и парти-

зановци, четници и партизани,

све у исто време, а то, наравно не

може. једни славе титулу прва-

ка, а други славе што нису пре-

гажени, а поражени су... и то је

Србија. на жалост. нашу.

осми конгрес социјалиста је

учврстио сада већ нескривену

љубав истих и коалиционих им

партнера, првенствено демо-

крата, који сада отворено испо-

љавају симпатије. не само да је

ивица поздрављао госте, међу

њима и корпуленцију из оног

СПо-а, ацу Чотрића, већ је

пригрлио и лидере организа-

ције којима је Парада Поноса,

остварење снова... Уоквирено

као рам за слику, памтићемо

како се грле они чији су лидери

до јуче били крвни непријатељи.

ако би ископали онај гроб у

дворишту у Пожаревцу, и онај у

алеји великана на новом гро-

бљу, мислим да би нашли по-

којнике како леже на стомаку,

преврнути од јада... овима данас

лепо, а нама припала мука...

црвено и жуто, дају наранџасто,

па је можда то боја будућности

у Србији... шта њих брига за

нас, важни су они сами себи...

Баш ме занима, хоће ли човек са

типичним српским надимком,

градоначелник јагодине по ро-

ђењу, остати доследан... а било

би лепо да остане при своме... па

да видимо... Како ми у ушима

још увек одјекује оно „другови

и другарице“ што изрече пред-

седник демократа неки дан на

скупу црвених у Сава центру,

све ми је глави у заглушењу

аплауза који је том приликом до-

био... добује ми до бола.

ивица, један други, онај Са-

надер, ухићен је у аустрији.

медији посећују затвор у Бечу

и распитују се како је, шта једе,

долази ли му ко у посету, а сви

страхују шта ће он рећи ако

жив дође у Загреб. Стрепе, чујем

многи, као што у Србији стрепе

од југиних интервјуа са цане-

том „жапцем“... Пола милиона

еврића, рече он неки дан, дато

неком лику из сенке бившег

председника Владе... и ником

ништа... Тома Зорић се тим по-

водом не огласи. Замишљам не-

ког мученика који узме 50 евра

мита да неком прогура неки па-

пирић на неком шалтеру, како

му са апетитом суде и објављују

му име и презиме и пре пресу-

де... а ово, ово је друго... ово је

пола милиона, еј, брале... ме-

ђутим, опет премијер, и опет

афера у којој прети затвор. овог

пута на Косову. одмах по ре-

зултатима избора, уследише ме-

дијски, изузетно нападне ве-

сти, „е да је Тачи мафијаш који

је на челу организације која

ради са дрогом, али и људским

органима“ ...Коме ли се „Змија“

замерио, не знам, али очиглед-

но јесте, јер судећи по свему, о

овим активностима су и врапци

знали готово све... и тако, до-

лазимо до логичног питања. Ко

је следећи. “Припреми се нека“,

мило сердаре од Горског вијен-

ца на новогорском језику, или

јанезе од младине, или... ко ће

га знати. Видећемо, и чути,

Боже здравља.

За ово време, у шапцу се де-

шава чудна ствар. наиме, улице

су преплављене псићима и ке-

рићима, заштићени су боље од

деце која би да шетају простра-

ним тротоарима нашег цитy-ја,

а да им ови, заштићени и озна-

кама обележени, четвороношци

не запрете. и онда, чуди када

чујем да у шабачкој Гимназији,

која је од 1837. г. светионик

знања,неки фрустрирани про-

фесор нагрди и извређа при-

мерног ученика,зато што не

прескаче козлић, или не вежба

правилно трокорак у сали...

Ученик незаштићен,није ко псић

на штрафти...препуштен самом

себи и реакцији родитеља. а не-

када је математика са додацима,

тригонометријом, нацртном гео-

метријом, синусима и косину-

сима, била баук, и филозофија,

логика, психологија, физика,

хемија, географија, а данас: фис-

култура, илити физичко васпи-

тање. У затвору је важно веж-

бати, у школама је нешто друго

важније, или, можда није...

можда је у овој Гимназији тре-

нутно важније овладати двоко-

раком... То је оно када играч

узме лопту и после два корака је

баци у кош. Стварно, ко то не

зна? Срам их било... фитнеса

им,гимназијског...

има једна лепа вест из на-

шег града. Ускоро ће се из згра-

де преко пута позоришта чути

песма. Питате се зашто? рећи ћу

Вам у следећем броју. а инте-

ресантно је. Веома...

и тако, дан по дан, чудо по

чудо, и дође крај године. још

једна, сигурно боља од будуће,

одлази у хисторију, а чекамо

гору од ове, све у нади да ћемо

једном погрешити. али, увек то

али. на аеродрому у цириху,

путници за Балкан чекају у ба-

раци, остали у модерној згради

из 22 века... Случајно или не?

Барака као судбина, не само

Краљевчанима, свима нама.

ипак је лепо, надати се.

Зато, надајте се и срећно Вам

било, другови и другарице...

далеко било.

Све Вас волим и поздрав-

љам.

�� www. podrinske.com 23. децембар 2010.РеАговАњА

ПиШе: БРАНиСЛАв СеКуЛовић, АДвоКАт

БОГАТИЋ, Војводе Степе 17ШАБАЦ, Господар Јеврмова 20Тел. 015/77-87-180

кожне јакне “Фратели”(могућност плаћања у више рата)

МАЛи огЛАСиПродајем рено кангу,

2004. године. Први власник. тек

регистрован.тел: 064/18-29-715

Саопштење СрС

Црвено жутило...

тадић и николић припремaјупризнање терористичке државе

Поштовани уредниче,

обраћам Вам се у име за-

послених у дому здравља ша-

бац, а поводом више неистина

објављених у Вашим новинама

у броју од 9.12.2010. под на-

словом „Суноврат шабачког

здравства“:

1. не постоји збирна ранг

листа за здравствене установе у

периоду од 2005. – 2009. годи-

не већ се за сваку годину објав-

љују посебне ранг листе.

2. ранг листа не садржи 150

домова здравља већ су они раз-

врстани у две категорије :

• домови здравља на под-

ручјима са 50.000 становника и

мање;

• домови здравља на под-

ручјима са више од 50.000 ста-

новника.

дом здравља шабац је на

овогодишњој ранг листи заузео

23 место од 45 домова здравља

за подручја са више од 50.000, а

не као што стоји у тексту да смо

136 од 150 домова здравља.

У циљу истинитог инфор-

мисања јавности достављамо

вам ранг листе домова здравља

где се може уочити да је најви-

ша просечна оцена за домове

здравља за подручја преко

50.000 становника 2.15, док је

просечна оцена за нашу Уста-

нову 1.85, и да је најнижа оце-

на 1.52.

У име свих запослених који

се у свом свакодневном раду за-

лажу да часно и одговорно, уз

поштовање професионалних

норми, обављају свој посао за-

хтевамо да се овај деманти

објави у идућем броју Ваших

новина. мишљена смо да зло-

намерни текстови, непроверене

истинитости, нарушавају не

само наш углед, већ и поверење

које смо својим досадашњим ра-

дом изградили у сарадњи са

пацијентима, локалном зајед-

ницом и другим здравственим

установама са нашег пдручја.

Са поштовањем,

Прим. др Весна Ђурић, директор Дома здравља

Шабац

реаговање на текст под насловом„суноврат шабачког здравства“ у

броју 155 “Подринских” од 9.12.2010.који је потписао савет за здравствоградског одбора српске напредне

странке шабац

због величине ранглисте, од неколико

стран, нисмо умогућности да је

објавимо.

Редакција Подринских

2323. децембар 2010. www. podrinske.comРеАговАњА

ПиШе: гоРДАНА ПетРовић

моја размишљања (24) цРтице - ЈовАН РуКАвиНАУ недовршеној "Српској по-

родичној енциклопедији" нала-

зе се следећи редови о доктору

дуњићу: дуњић михаило (1874-

1937), хирург. рођен у Крушев-

цу, Србија, студије медицине

завршио у Грацу. Службовао је

у Кучеву и Пожаревцу, а 1905.

постављен је за шефа Хирурш-

ког одељења окружне болнице

у шапцу. Учествовао је у бал-

канским и Првом светском рату,

као резервни санитетски офи-

цир. Био је шеф Хируршког

одељења Војне болнице у Би-

тољу и Болнице Прве армије у

Бањици код Солуна, а на Крфу

је основао прву савезничку бол-

ницу. Као истакнути добротвор

и друштвени радник, основао је

опоравилиште за слабовиду и

сиромашну децу у шапцу. Био

је оснивач и дугого-

дишњи предсаедник

друштва за чување

народног здравља,

један од оснивача

шабачке библио-

теке и читаони-

це и утемељи-

вач хирургије у

шапцу, о чему је

оставио сведочанство

у извештају о свом раду

надлежном министру.

Умро је у шапцу." У

једном од бројева "шабач-

ке ревије" доктор (хирург) мир-

ковић је дао кратак историјат

шабачке хирургије.

У наведеној "Српској поро-

дичној енциклопедији" налази

се и име момчила икодинови-

ћа: "икодиновић момчило

(1937), хирург. рођен у Кри-

ваји, поред шапца, Србија, за-

вршио је медицински факултет

у Београду. Усавршавао се на

институту за клиничку и екс-

перименталну медицину у Пра-

гу. Био је начелник Службе за

општу хирургију у Здравстве-

ном центру "др Лаза Лазаревић"

и директор Хируршких служби

медицинског центра у шапцу и

посланик у народној скупшти-

ни републике Србије (1990-92).

добитник је значајних награда

и признања за свој рад."

Хирург Божин је оставио и

писани траг "од кројачке игле

до хируршког ножа". нобеловац

Синклер Луис

је написао

роман

" д р

мартин ароусмит", а други та-

кође нобеловац Борис Пастер-

нак је оставио трајно дело "док-

тор Живаго". роже мартен ди

Гар, такође власник највишег

признања је оставио следеће

редове: "а кад човек успе! По-

стане славан лекар... ах, како је

то лепо бити неко, па вас пози-

вају на конзилијум баш оне ко-

леге које вам највише завиде!...

Потпун лекар мора данас бити

ренгенолог, и сам вршити сни-

мање-чим добијем докторат, од-

мах на стаж из ренгенологије...

о, ти хирурзи! У моди су, али

нека иду бестрага. Прави акро-

бати. Како је оно говорио стари

отац Блак: "Кад бих имао три

сина, рекао бих најмање даро-

витом: Буди акушер. оном са

спортским наклоностима: Лати

се хируршког ножа. но, најин-

телигентнијем од њих: Буди ин-

терниста, лечи многе болесни-

ке, и труди се при том да што

јасније видиш"... "Белесници-

ма", говорио би шеф са сатан-

ским осмехом, "стало је запра-

во само до једног: да буду оз-

биљно схваћени..."...

У револуционарним ства-

рима је као у медицини: Постоји

теорија; а постоји и пракса. а

постоји још једна ствар: Веш-

тина... медицина нашег доба

ће на пољу психичког начи-

нити одсудне кораке... Пси-

хологија детињства је по

мом схватању тек у по-

воју... и тако бих ја иду-

ће године гледао да

употпуним своје по-

датке о односу из-

међу душевног

живота и начина

њиховог диса-

ња..." он се окре-

те. на лицу му се

одједном појавила маска великог

човека, кога знање одваја од

незнања обичних људи." на

промоцији књига докторке (про-

фесора у пензији) Зорице арсић

мандарић у књижари Културног

центра (дошао је и њен супруг-

хирург мандарић) била је при-

сутна само докторка нада, и

увек присутни (на културним де-

шавањима у граду) доктор Љуп-

ко.

Често се у народу могу чути

коментари – шта ће нама ев-

ропска Унија? ми смо већ у ев-

ропи? нећемо ми да испуњава-

мо њихове услове! шта они

хоће...

европска Унија (у даљем

тексту они), за чије се чланство

Србија (у даљем тексту ми)

свесрдно залаже, нема „неког“

можда и никаквог интереса од

нас, али ми од њих имамо и по-

средног и непосредног. о чему

се заправо ради?

непосредни интерес:

основни разлози који еУ

чине изузетно привлачном за

земље нечланице, су користи

које пружа учешће у јединстве-

ном европском тржишту, уз ква-

литетан живот грађана, што

подразумева социјалну сигур-

ност и виши стандард.

Посредни интерес:

да би добили кандидатуру за

чланство у еУ морамо да сре-

димо државу по европским

стандардима, што ће нам у сва-

ком случају обезбедити бољи

живот (били члан или не), а то

су:

1. да имамо стабилне ин-

ституције које су гаранција де-

мократије, владавине и пошто-

вања људских права и права

мањина.

2. да имамо функционалну

привреду са предузећима која се

успешно могу носити са конку-

ренцијом коју доноси учешће у

јединственом европском тржиш-

ту.

3. да прихватимо и обезбе-

димо примену прописа еУ који

регулишу различите области

економске и монетарне уније и

политичког живота.

Где смо ми на том путу ?

1. Стање на Косову је не-

извесно-извесно, лов на хашке

оптуженике ратка младића и

Горана Хаџића траје, судство,

здравство, школство – хаотично.

2. Пољопривреда као при-

вредна грана, одсечена, при-

вреду „држе“ неколицина мо-

нополиста док се остали боре за

голу егзистенцију. они који по-

крену посао уз помоћ кредита

умисле да су много важни и по-

стану дрчни, па пропадну (иако

их је приличсн број), безна-

чајни су, мада нису безопасни за

привреду и банкарство.

3. а тек прописи који се

уводе да би завели ред, какав су

неред створили код наших не-

уких и незаинтересованих за-

посленика, а самим тим и код

недужних грађана – о томе не

треба причати, јер смо свако-

дневно сведоци трауматично-ко-

мичних ситуација.

оцена непристрасних струч-

њака је да би ми у најбољем

случају могли да добијемо кан-

дидатуру за чланство 2011. год.

али тешко да би могли да уђемо

у еУ пре 2016. год. чак и 2020.

год.

неозбиљан приступ на свим

нивоима, по сваком основу, свих

ствари које су суштина наше ег-

зистенције је пословична. не-

надмашни смо у смишљању ви-

цева који на поспрдан начин ос-

ликавају нашу стварност.

ја, лично више волим бајке.

Само нисам одлучила да ли на

крају приче да дође добра вила

и да нас замахом чаробног шта-

пића претвори у срећне, ус-

пешне и задовољне људе, или да

дојаше принц на белом коњу и

онако у трку узвикне – Пу, спас

за све Вас! и учини нас срећним

и задовољним до краја наших

животааа...

не знам, „нисам паметна“?

Када ћу постатидругарица

чланица?

У шапцу, 14.12.2010. одржана је

седница Градског одбора Српске на-

предне странке, четврта по реду након

званичног конституисања и избора ру-

ководства на нивоу градске општине

шабац. Седници су присуствовали го-

тово сви чланови Градског одбора.

након извештаја председника г –

дина александра Перановића о доса-

дашњим активностима, предлога о на-

чину и методама деловања на ширењу

и јачању политичке мреже и кон-

структивних расправа закључено је:

-да се стручни савети активније

укључе у креирање политичке мреже

у странци, како бисмо што спремније

и боље дочекали почетак кампање за

изборе,

-да се у формираним месним од-

борима појача чланство и настави, до-

сада, активан рад председника месних

одбора.

Градски одбор Српске напредне

странке је такође почео са прику-

пљањем потписа за Петицију за про-

мену члана 100, став 1. Устава ре-

публике Србије, за смањење броја

народних посланика на 125. С обзи-

ром на број чланова и популарност

странке у нашем граду потребно је да

се прикупи око 10.000 потписа, а

наш Градски одбор сматра да ће тај

број потписа веома брзо испунити пе-

тиције.

Четврта седница Градског одбора

је завршена у лепом и пријатном рас-

положењу и искреним честиткама и

лепим жељама од стране руковод-

ства странке свим својим суграђани-

ма за предстојеће новогодишње и

Божићне празнике.

Градски одбор Српске напредне странке

Шабац

СрпСка напреДна Странка, ГраДСки оДБор шаБац

Саопштење за јавност

АЛеКСАНДАР ПеРАНовић

2� www. podrinske.com 23. децембар 2010.зАБеЛеШКе

САњА чоњАгић

РегиоНАЛНи КоРДиНАтоРи elta-e

ивАНА МАРКовић

Позориште је заклон и утехаанета и иван Томашевић,

доаени шабачког глумишта,

имали су бурну и успешну “глу-

мачку” годину.

Протекла година је годинауспеха.

Анета: Протекла, 2010 год.

за мене је била успешна, јер сам

поново имала велику част и

привилегију да радим са реди-

тељима које веома ценим, а то су

никита миливојевић и алек-

сандар-Саша Лукач. За обојицу

могу слободно да кажем да су

обележили и усмерили моју до-

садашњу каријеру. Представе

које су они ове сезоне режира-

ли, „догађај у стану бр.2” и

„Бубњеви у ноћи” сместиле су

шабачко позориште у сам врх

српске позоришне јавности.

што се тиче неког јавног

вредновања мог овогодишњег

рада, ове године сам за улогу

ере николајевне у представи

„догађај у стану бр.2” добила

награду за најбољу улогу на

фестивалу професионалних по-

зоришта Србије „јоаким Вујић”

и награду „Зоранов брк” на фе-

стивалу „дани Зорана радми-

ловића” у Зајечару.

Иван: могао бих мирне

душе да кажем да је прошла го-

дина и за мене била година ус-

пеха, како на приватном, тако и

на пословном плану. не знам да

ли то могу назвати својим ус-

пехом, али сигурно нешто што

ми је донело велику радост је то

што је наша ћерка Селена упи-

сала другу годину факултета

(костимографија) и што је први

пут, као професионалац уради-

упореДни интервју: анета и иван томашевић, Глумци шаБачкоГ позоришта

Oxford Streetоксфорд Стрит је главна

улица у Вестминстеру, у за-

падном делу Лондона. дуга је

два и по километра и има 548

продавница, што је чини

најпрометнијом шопинг ули-

цом у европи.

оксфорд Стрит је дом ве-

ликих робних кућа и

бројних брендова, као

и стотина мањих

продавница. иако

главна шопинг улица

у централном Лондо-

ну, није најскупља ни

најмодернија, већ је

део ширег шопинг

округа.

За многе британ-

ске ланце продавни-

ца, њихове радње у

оксфорд улици сматрају се

најпрестижнијима и користе се

за лансирање и промоције но-

вих колекција за које бивају ан-

гажоване славне личности.

међу многобројним радња-

ма, ту ћете пронаћи:

Селфриџис, другу по ве-

личини робну кућу у Великој

Британији,

Џон Луис, водећу робну

кућу партнерства Џона Луи-

са, отворену 1864. и трећу по

величини робну кућу у Вели-

кој Британији.

маркс & Спенсер , водећу

продавницу познатог трговца

на мало од 170.000 квадратних

метара. Ту су још и: дебен-

хамс, ХмВ, Прајмарк, Хаус оф

Фрејзер, Бершка, Њу Лук,

монсун и бројне друге. Сва-

ког Божића улица је украшена

свечаним светлима. Постав-

љање Божићних светала по-

чело је 1959. Године 1967,

када је рецесија погодила Лон-

дон, традиција је прекинута, да

би била настављена 1978, када

је у оксфорд улици организо-

ван ласерски приказ.

Средином новембра ода-

брана славна личност пали

светла и она остају упаљена до

6. јануара (Богојављенска ноћ).

ове године, то су била деца из

хуманитарне организације

деца, а претходних година

Џим Кери, шугарбејбс, Леона

Луис, енрике иглесиас, ема

Вотсон, и други.

Све информације о најпо-

знатијој шопинг улици, наћи

ћете на веб сајту:

http://www.oxfordstreet.co.uk/

2�23. децембар 2010. www. podrinske.comРегиоН

Позориште је заклон и утехаупореДни интервју: анета и иван томашевић, Глумци шаБачкоГ позоришта

ла костиме за једну представу.

Свакако да успехом могу

сматрати и свој допринос пред-

стави „догађај у стану број два”

која је победила на фестивалу

професионалних позоришта

Србије, као и представи „Буб-

њеви у ноћи” која представља

наше позориште у најбољем

светлу.

За мене успех, а нарочито

част и задовољство представља

филм о Зорану радмиловићу

„Залажем се за лаж” у продук-

цији рТС-а. Кажем имао сам

част да играм сцене које говоре

о овом великом глумцу и да го-

ворим текстове које је он запи-

сивао.

Пре неколико дана сам саз-

нао да је италијански филм

„Lo scandalo della Banca Ro-

mana” у коме играм, добио

највеће признање за филм у

италији „италијански оскар”.

Почетком године сам сни-

мао и серију „Paura di amare”

која се тренутно приказује на

RAI-uno, и по првим показа-

тељима је најгледанија серија

у италији. Средином године

сам снимао још једну ита-

лијанску серију чији се почетак

емитовања очекује почетком

идуће године.

да и реклама за „Doncafe”.

што се рекламе тиче… не знам

шта да кажем – телевизија.

Позориште, филм или те-левизија?

Анета: Позориште на

првом месту! можда због тога

што се ту осећам потпуно си-

гурно и ушушкано, или због

тога што смо ми, такозвани

„глумци из унутрашњости” да-

леко од центра позоришних зби-

вања, наравно неправедно.

Представе шабачког позоришта

одавно су очигледан доказ да у

„унутрашњости“ постоје ите-

како добре и вредне представе и

глумци. ипак, и по том питању

ствари су кренуле набоље, па

сам у овој години снимила јед-

ну малу улогу у серији „мирис

кише на Балкану” и рекламу за

„Doncafe“. То су била драгоце-

на искуства за мене, био је ве-

лики изазов опробати се у тим

пословима који захтевају глу-

мачку вештину, али на сасвим

други начин и у другачијим

условима. То сам схватила као

мали излет, који ће се можда по-

новити, али позориште је било,

јесте и биће моја велика љубав.

Иван: на првом месту

филм, па позориште, па теле-

визија… или прво позориште,

филм… или телевизија, филм…

позориште… не бих знао, ужи-

вам у свему.

Бити глумац у Србији?Анета: можда сам одгова-

рајући на претходно питање де-

лимично одговорила и на ово.

Бити глумац у Србији, ван Бео-

града је, бар за мене, лепо и

лако. радим у позоришту које

има велику традицију, дивну

публику и вредне резултате.

али то важи за нас који смо има-

ли среће да се запослимо у ша-

бачком, ужичком, сомборском

позоришту… Знам да многа по-

зоришта у Србији не раде ни

упола као ми и не могу се по-

хвалити ни ансамблом, ни ре-

дитељима које ангажују, ни ре-

зултатима. Сва позоришта у

Србији (укључујући и наше) су

на буџетима својих општина а

за добре представе су неопход-

на велика средства. надам се да

ћемо и убудуће имати подршку

свог града, јер град без позо-

ришта је само напола град, бар

је то тако у европи. оно што ме

радује је то, што се полако из

употребе брише израз „про-

винцијско позориште” и рачуна

се само резултат који је у случају

шабачког позоришта, што се

протекле године тиче, изузе-

тан!

Иван: Када би се шалио

могао бих рећи да су глумци,

као и многи други уметници

увек у свом неком свету тако да

им је свеједно да ли су у Србији

или негде другде. на жалост жи-

вот нас свакодневно шамара па

у том „свом” свету не можемо да

уживамо. У последње време

имао сам прилику да радим са

великим, европским звездама

филма и да видим колико су они

далеко од нас. Просто ми је не-

пријатно да говорим о томе, и

некако имам осећање страха да

говорим о томе, људима који у

Србији гледају како да преживе

од плате до плате. У свету је глу-

мац неко ко се поштује и коме се

клања, неко ко се чува и негује.

Код нас: глумац му дође неко ко

за своју зајебанцију троши туђе

крваво стечене паре. ипак, по-

што су глумци највећи мазохи-

сти, нећете чути глумца да каже

када би се опет

родио, да не би

опет био глумац.

Улога умет-ника у време-нима лудим?

Анета: Вре-

мена јесу луда.

можда чак и

луђа него што ми

то мислимо. Све

што се некада чинило ненор-

малним сада је нормално и об-

рнуто. и уметност као да под-

леже неким другим крите-

ријумима који су, на жалост,

испод сваког критеријума. не-

замисливо је да се постављају

питања: „а зашто не органи-

зујете концерт Жељка Самар-

џића уместо што продајете те

ваше представе?” немам ниш-

та ни против Жељка Самарџића

ни против концерата, али ме

вређа такво питање. Вређа ме и

то, што је неко законом одредио

да школе више нису обавезне да

ученике доводе у позориште.

Коме је то пало на памет? Ве-

роватно је процењено да је те-

левизија довољна да децу „кул-

турно уздиже”! некада смо има-

ли пуне сале и када је била

највећа инфлација и криза. За

време бомбардовања, остајало је

по стотину људи пред позо-

риштем, јер није било више ме-

ста у гледалишту? шта нам то

говори? Позориште је заклон и

утеха. место где се може мно-

го научити о себи. мисија умет-

ника је у томе да у времену када

сви јуре за новцем и статусом,

укаже на неке исконске вред-

ности. Уметност можда није

најважнија ствар на свету, али

без ње би свет био празан и пуст.

никада нећу одустати од тога да

уверавам људе у то! ако се

смејете у позоришту или плаче-

те, свеједно, ако из позоришта

изађете замишљени, запитани,

насмејани, срећни, учинили сте

нешто добро за себе и своју

душу.

Иван: Све мање је пред-

става које се забрањују. реч

више ништа не значи. не сећам

се када сам последњи пут чуо

речи морал или етика. Умет-

ност или уметници се помињу

само када је то потребно разним

кампањама. Улога уметника,

као и већине нас је да служи-

мо у стицању нечијих про-

фита у овим временима

лудим. некада, када

је било морала,

нека уметничка

дела и предста-

ве су морали

бити забра-

њ и в а н и .

мислим да

је то по-

штеније.

Одговорност према други-ма, својој деци, пријатељимаи публици.

Анета: Без имало лажне

скромности, себе сматрам изу-

зетно одговорном особом у свим

сегментима живота. одговор-

ност према породици, детету и

браку стављам на прво место. То

је највећа вредност коју човек

може да поседује, одатле се

црпи сва снага и енергија за све

остало. одговорна сам према

свом послу и према публици, јер

се тај посао другачије не би

могао ваљано обављати. на сце-

ни сам одговорна не само за себе

и своју улогу, него и за читаву

представу и за своју позоришну

кућу, коју представљам. Својим

пријатељима пружам максимум

љубави и искрености и не за-

хтевам баш ништа за узврат.

Иван: дуго питање које за-

хтева опширан одговор. Задржао

би се на „публици”. Лаже сваки

глумац који каже да је нешто

урадио због публике, да је нешто

жртвовао за публику. Сваки глу-

мац ради, што боље може, прво

због себе и за себе, па тек онда

за публику. мислим да је то по-

штено, али само ако се правил-

но ради. Хоћу да кажем да глу-

мац мора увек имати највећу од-

говорност себи за себе. одго-

ворност која ће га увек терати да

да максимум и контролисати

да не оде линијом мањег отпо-

ра. оскар Вајлд је рекао да „глу-

мац може бити или кловн или

свештеник“. Кловнова имамо

исувише, свештеника… У да-

нашње време је тешко бити

свештеник, али ценим оне који

то покушавају.

Порука за 2011.Анета: Живот није лак, не

отежавајте га још више. одмо-

рите се, застаните мало. није све

у новцу и престижу, иако сви

знамо да се без тога данас не

може. окрените се себи, својим

пријатељима, неким малим ра-

достима. разговарајте о лепим

стварима, избегавајте оне који

воле да разговарају о кризама,

ратовима и болестима. остави-

те даљински управљач и дођи-

те у позориште! Тамо вас чека

додуше, неки други живот, али

бар није виртуалан. Временом

ће та навика постати љубав, а ми

ћемо вам ту љубав узвратити.

Желим вам здраву, успешну,

богату и срећну нову годину!

Иван: Желим свима све

најбоље. Желим вам да мало

више будете са собом и упозна-

те себе, можда и нисте тако

лоши као што неки мисле. да

поново откријете неке заборав-

љене лепоте: како је лепа ноћ

пуног месеца, како је лепа ти-

шина поред реке, како је лепо

буђење уз кукурикање петла,

како је лепо некоме рећи да га

волиш и да при том стварно

мислиш на то а не на минус на

рачуну.

Р.П.

сцена маскаове године Сцена маСКа се успешно представила на два

фестивала који имају међународни карактер. на фестивалу „Бар-

ски љетопис” све симпатије публике и критике је покупила пред-

става „омер и мерима”. на фестивалу „мале ствари” у Тре-

бињу играла се представа „Краљица смеха”, а иван Томаше-

вић је овогодишњи добитник награде за улогу микана.

Сцена маСКа наставља да игра своје представе у хума-

нитарне сврхе. Пре неколико дана, 14. децембра 2010. у Бања

Луци је одиграна представа „омер и мерима” а цео приход је

поклоњен настрадилим од поплава.

СПоРтwww. podrinske.com22 23. децембар 2010.

иза фудбалера мачве је по-

лусезона коју би шапчани

најрадије што пре да забораве и

ставе у архиву. од најављеног

јуриша на врх табеле, и плас-

мана у виши ранг, ове сезоне

највероватније неће бити ниш-

та, а осврт на учинак у првом

делу првенства дао је шеф

стручног штаба јане Гавалов-

ски.

„циљ и амбиције клуба уочи

првенства били су везани за

освајање првог места и пласман

у виши ранг. након 15 одигра-

них утакмица, имамо скор од по

5 победа, ремија и пораза, и на-

лазимо се на деветој позицији,

са освојених 20 бодова. Већ на

старту смо имали великих кад-

ровских проблема, пошто је

екипу током летње паузе напу-

стило неколико квалитетних

фудбалера, а појачања која су до-

шла уместо њих нису била адек-

ватна. Већ на старту смо имали

много недаћа, а након 6 одиг-

раних утакмица, имали смо

само 6 бодова, па је цех платио

дотадашњи шеф стручног шта-

ба, Слободан милинковић. од

тренутка када сам преузео рад

са екипом, у 9 утакмица оства-

рили смо учинак од 3 победе, 5

нерешених и једним поразом у

последњем колу јесени, на го-

стовању у Клупцима. ипак, оно

што радује јесте чињеница да

смо ми током јесење полусезо-

не имали чак 13 такозваних бо-

нус играча, из наше школе фуд-

бала. неки од њих су у потпу-

ности оправдали указано пове-

рење, а ту мислим пре свих на

голмана радукића који израста

у квалитетног чувара мреже.

Такође, указану шансу оправ-

дали су и младе снаге, Лујано-

вић, драгићевић и Васић који су

такође наговестили да се на

њих може рачунати у перспек-

тиви. али, ми смо свесни и да

младост често уме да одведе у

другу крајност, и да понесе.

осцилације у игри су нормална

појава, па смо и ми имали ус-

поне и падове у игри. ипак,

све у свему, створили смо доб-

ру основу за неко будуће време.“

Помињу се и промене уиграчком кадру за наставакпрвенства?

не треба говорити да је било

шта урађено, пре него што се то

и заврши. У неким анализама,

ми смо дошли до закључка да

смо највише проблема имали у

завршници напада, јер нисмо

имали правог гол играча који би

из полушансе успео да затресе

мрежу ривала. Већ смо у том по-

гледу одреаговали на адеква-

тан начин, и у завршним смо

преговорима са двојицом ис-

кусних фудбалера који су на-

ступали и у вишем рангу него

што је то Српска лига.

Да ли је у плану евентуал-но још неко појачање за на-ставак сезоне?

Свакако, мада ћемо поку-

шати да се ослонимо пре свега

на то да мачвин такмичарски

погон чине момци који су по-

никли у клубу, као и деце из

мачвине школе фудбала. Сви

они који су прошли нашу шко-

лу фудбала, а након тога отишли

у друге средине, и који имају

жељу да се врате у клуб, добро

су дошли у мачву.

С. Кашиковић

РуКоМет

ФуДБАЛ КоШАРКА

КоШАРКА - жеНА

окк шабац – оккнови Пазар 88:79

(22:22, 15:28, 27:12, 24:17)

Хала Гимназије, гледалаца

500. Судије: Лакетић и Коваче-

вић (Ужице). играч утакмице:

Ђорђић (оКК шабац)

оКК шабац: милошевић 4,

јовановић 3, дрекић, Ђурић 11,

Вуковић, Грушановић (кап) 4,

новаковић 13, апић 2, Ђорђић

27, ивановић 24, Којић, Бајић.

оКК нови Пазар: даждаре-

вић, Ђуловић (кап) 28, Хаџибу-

лић, еминбеговић 4, Латифовић

13, Торбић, Хаџерић 15,

Хујевић, Пилица 6, Лековић,

нумановић 4, аличковић 9.

шабац, 18. децембра. дерби

меч, у коме су се састале две во-

деће екипе досадашњег тока

републичке лиге група Запад,

обележила су два различита по-

лувремена. мотивисани гости

били су бољи ривал у прва две

периода, посебно у другој чет-

вртини. Висок проценат шута за

2 и 3 поена, и чврсту одбрана за

коју домаћи тим није имао ре-

шење донели су новопазарцима,

13 поена вишка након 20 мину-

та игре. о ефикасности гостију

у нападу, најбоље говори чак 50

постигнутих поена у прва два

периода.

других 20 минута донело је

другачију слику на терену. Ко-

шаркаши оКК шапца, успели

су да се консолидују на паузи, и

да у наставку покажу због чега

су једина непоражена екипа у

лиги. изабраници тренера Сте-

пандића, приказали су лепрша-

ву игру, на какву су навикли гле-

даоце током ове сезоне. анга-

жованијом игром у одбрани, уз

значајно побољшан шут, дома-

ћи, предвођени Ђорђићем и

ивановићем, дошли су до пре-

окрета и сигурне победе. Кључ-

ни период је била трећа чет-

вртина, коју су шапчани убед-

љиво решили у своју корист

27:12, чиме су -13 са полувре-

мена претворили у +2 пред чет-

врту четвртину. У завршних 10

минута, лидер на табели је ру-

тински одржао предност, а у

завршници је и увећао, за ко-

начних 88:79. најефикаснији

код победника био је Ђорђић са

27 поена, док је у гостујућем

тиму највише поена постигао

капитен Ђуловић 28, који је

уједно био и најбољи стрелац на

овом дербију. Д. Благојевић

Победа након преокрета

рк Партизан (београд)-метаЛоПЛастика(шабац) 32:22 (18:11)Сц Вождовац на Бањици,

гледалаца 2.000. Судије: Стојко-

вић (ниш) и николић (Леско-

вац). Седмерци: Партизан 4 (3),

металопластика 4 (3). ис-

кључења: Партизан 8 минута,

металопалстика 6 минута

Партизан: Голубовић 1 (1),

Бутулија 7 (1), Б. радановић 2,

димитријевић 4, максић 3 (1),

милић, С. радановић 1, Џамић,

Филиповић 2, илић 1, Коста-

диновић 7, рашић 1, марјанац,

мештер 2.

металопластика: Лончар 1,

маленчић 4, алексић, драгаш 1,

марјановић 11 (3), Живановић

1, Ђуричин, Протић, марковић

2, рајичић, Станчић 1, медурић

2, митровић 1, Теодоровић.

играч утакмице: Страхиња

милић (Паретизан ).

Београд, 18. децембра.

ослабљени неиграњем чак пе-

торице стандардних првотима-

ца, рукометаши металопласти-

ке нису успели да изненаде еки-

пу Партизана. шапчани су се

држали добро до 19. минута

када се разбранио Стархиња

милић, а црно-бели, серијом

од неколико везаних погодака

успевају да стигну до осетније

предности. У првим минутима

наставка Партизан убедљивом

игром и серијом од 8:0 стиче ве-

лику предност коју је и сачувао

до краја сусрета. У последњем

колу првог дела првенства, ме-

талопластика је синоћ пред

својом публиком дочекала црве-

ну Звезду. Следи пауза због

учешћа сениорске репрезента-

ције на светском првенству, у

јануару, да би се лигашко так-

мичење наставило средином

фебруара 2011. године.

С. Кашиковић

Прекинута традиција

окк шабац- жккстара Пазова 70:64(13:19, 15:12, 28:16, 14:17)

шабац, Хала Гимназије, гле-

далаца 150. Судије: Пајић и

Курћубић (обојица из Београда)

оКК шабац: а. Вуковић 9,

Симић 8, Степановић 6, Спа-

сојевић 2, Крејаковић, Лукић

4, марковић 4, ацаловић 1, ра-

шић 9, Ћирић 2, Видаковић 25,

малетић.

играчица уитакмице: јована

Видаковић (оКК шабац)

шабац, 19. децембра. Почетак

сусрета протекао је у бољој и ан-

гажованијој игри гостујуће екипе,

која је успела да стигне до солидне

предности. У другом периоду,

бекови шапца, Видаковићева и

Симићева, успевају да врате свој

тим у игру, да би након фуриозног

старта у трећој четвртини, тим

тренера Поповића стекао пред-

ност коју је рутински одржавао до

краја утакмице. наредног викен-

да, у оквиру последњег кола првог

дела првенства шапчанке гостују

у Кули где ће се састати са екипом

Сивца. С. К.

Савладане и Пазовчанке

Млади оправдали очекивања

Седамнаести избор најбо-

љих спортиста, спортских ко-

лектива и спортских радника,

који је одржан у ресторану „Џо-

кеј Клуб“ на шабачком хипод-

рому у петак 10. децембра био

је и повод за разговор са Срђа-

ном Прстојевићем, директором

недељника „Спорт у Подрињу“,

човеком који је још од самог по-

четка овог избора, 1994. године

у организацији манифестације..

-Био је ово 17. избор у ор-

ганизацији две информативне

куће из шапца, и као и сваки

други, и овај избор носио је

дилеме и недоумице. ипак, ми

смо се трудили и ове године да

сачувамо, колико год је то мо-

гуће, непристрасност и објек-

тивност. ипак, није било много

дилеме, а од номинованих 13

кандидата титулу најбољих за-

служено су понели кајакаши

Пајић и Станојевић. Такође, и

њихов клуб, „Зорка Колор“ био

је без премца, када је учинак

спортских колектива на тери-

торији мачванског округа, у

питању. Кајакаши су блистали

на свим такмичењима на којиам

су учествовали, а као круна

рада стигла је и медаља са свет-

ског првенства. Када је у пита-

њу спортски радник аматер у

питању, ни ту није било дилеме.

Сретен радовановић се иста-

као својим прегалаштвом и за-

лагањем, на разним нивоима и

манифестацијама, трудећи се

да се помогне спортским ко-

лективима, како на пољу фи-

нансија, тако и у инфраструк-

турном погледу, тако да је и он

заслужено понео признање.

Када су спортско стручни

радници-тренери у питању,

сматрали смо да је Славко но-

ваковић као тренер металопал-

стике направио заиста велики

подвиг, и након дуго времена,

рукомет у шапцу је поново

спорт број један, а металопал-

стика је на најбољем путу да и

у европским оквирима поново

заузме оно место које јој, по уг-

леду и репутацији, и припада.

доделили смо и неколико при-

знања и диплома за развој спор-

та, а нама је посебно драго при-

знање спортском новинару ама-

теру, које од ове године доде-

љујемо, а које носи име првог

почасног уредника нашег листа,

чика јове Курсуле иванковића,

легенде подринског спортског

новинарства. Први лауреат овог

признања је његов имењак јован

Будимировић, наш сарадник из

Глушаца, који је својим радом на

пољу спортског новинарства то

признање и више него заслуже-

но добио. Све у свему, мислим

да су сви лауреати заслужено

понели признања.

С. К.

По 17. пут, редакција не-

дељника „Спорт у Подрињу“ и

рТВ аС из шапца, организова-

ли су избор најбољих поједи-

наца и колектива у години на из-

маку. У конкуренцији 13 номи-

нованих кандидата, до ласкавог

признања ове године стигли су

такмичари Кајак клуба Зорка

Колор, душко Станојевић и

дејан Пајић, освајачи бронзане

медаље у трци двоседа на 500

метара у пољском граду По-

знању, а поред овог успеха њих

двојица освојили су и још не-

колико медаља и признања на

такмичењима на којима су на-

ступали. најбољи спортско

стручни радник- тренер у 2010.

години био је Славко новако-

вић, шеф стручног штаба рК

металопластика из шапца, који

је умногоме дао свој допринос

резултатским успесима најтро-

фејнијег шабачког спортског

колектива свих времена, и по-

вратку металопалстике у врх

српског клупског рукомета. Када

су спортски колективи у питању,

шабачки кајакаши нису имали

конкурента на нивоу округа.

екипни сениорски шампиони

Србије на бројним такмичењи-

ма у земљи и иностранству до-

минирали су и, више него за-

служено, понели ласкаво звање

најбољег спортског колектива

Подриња. У категорији спорт-

ских радника аматера, ове го-

дине најбољи је био Сретен ра-

довановић, члан градског већа

шапца и потпредседник ФК

младост из Поцерског Причи-

новића. од ове године, у знак

сећања на доајена српског, ша-

бачког и подринског спортског

новинарства, јована иванкови-

ћа, уведена је и награда која

носи његово име. Први лауреат

овог признања је јован Буди-

мировић, сарадник недељника

„Спорт у Подрињу“ из Глушаца.

Свечана додела признања обав-

љена је у ресторану „Џокеј

клуб“ на шабачком хиподрому у

петак 10. децембра.

С. Кашиковић

СПоРт www. podrinske.com23. децембар 2010. 23

ШАХ

бесмртнибирају

наследникаУ петак, 24. децембра, у

београдском хотелу „Конти-

нентал“ биће одржан тради-

ционални, 54. по реду, избор

најбољег спортисте у години

на измаку, у организацији

дСЛ „Спорт“ из Београда.

оно што овај избор чини

другачијим од осталих јесте

и чињеница да лауреата би-

рају сви досадашњи добит-

ници признања, што свакако

даје на тежини овом избору.

Поред избора најбољег спор-

тисте, биће проглашени и

најуспешнији млади спор-

тисти, као и најбољи спорт-

ски колективи и екипе у

2010. години. Биће додељено

и признање за спортски фер

плеј потез године, као и при-

знање за спортски подвиг.

детаљан извештај са ове ма-

нифестације читаоци Под-

ринСКиХ имаће прилику

да прочитају у последњем

овогодишњем броју нашег

листа, у четвртак 30. децем-

бра. С. К.

избори

брзоПотезно на никољданникољдански брзопотезни турниур, десети по реду, окупио је 35

шахиста, из шапца и околних градова. У XIII кола, најбрже је раз-

мишљао и фигуре повлачио најбољи шабачки шахиста у 2010. го-

дини, Саша Пантелић, освојивши 11 бодова. шабачки шахисти, за-

узели су и друго и трће место. Жељко Лазић, освојио је 10 а миод-

раг Лазић, 9,5 бодова.на том турниру, најбоље пласирани ветеран био

је драгољуб Бојичић, који је освојио 7,5 бодова. наредни брзопотезни

турнир, којег ће организовати шабачки шах клуба биће одржан три-

десетог децембра . да ли ће, најбољи овогодишњи шабачки шахи-

ста, Фиде мајстор Саша Пантелић, бити и на новогодишњем турниру

најбољи остаје да се види, али једно је сигурно, ма какви метеоро-

лошки услови били, турнир ће окупити оне најверније присталице

на 64 поља, који ће повлачити беле и црне фигуре. Б.П.

изБори

Година Душка Станојевићаи Дејана Пајића

разГовор Са повоДом: Срђан прСтојевић

Избор је носио дилеме и недоумице

ПЛивАње

Нова Кикинамедаља

на деветнаестом ме-

ђународном пливачком

митингу младих пли-

вача Врачар 2010.

који је одржан про-

теклог викенда у

Београду пливачица

шабачког пливачког

клуба “делфин”,

Кристина Тешано-

вић, освојила је

бронзану меда-

љу. Успех вредан

пажње освојен је

на такмичењу

које је окупило

пливаче из три-

десет клубова из

Србије, Слове-

није, македоније, Босне и Хер-

цеговине, Бугарске и аустрије.

и у овако жестокој конку-

ренцији пливачи шабачкок ПК

“делфин” показали су свој рас-

кошан таленат и велику борбе-

ност. Био је то судар давида и го-

лијата. Пливача који тренирају

по неколико пута недељно у за-

твореним базенима и шапчана

који на трениге иду у Врдник

само два пута у току недеље.

шабац има пливачки по-

тенцијал, има младе и та-

лентоване пливаче, добре

стручњаке какав је и ве-

лики ентузијаста не-

бојша Познановић Сен-

ка, тренер младих

“делфина”, који

је својим вели-

ким трудом,

залагањем и

пре свека ве-

ром у шаба-

чед дечаке и

д е во ј ч и ц е

успео, и у

овако нере-

г у л а р н и м

условима да

створи пливаче кадре да се носе

са много припремлјенијим так-

мичарима.

То потврђују и бројне меда-

ље освајане на скоро сваком

такмичењу на којем су уче-

ствовали. Сви у клубу верују да

ће шабац у наредном периоду

добити затворен базен и да ће

млади шапчани моћи равно-

правно да се такмиче и да

освајају медаље.

У једно смо сигурни, да ће

сви, који су 10.децембра при-

суствовали концерту Вокалне

групе „носталгија“ шабачког

„абрашевића“ – дуго га и пам-

тити и препричавати.

Све већ говори назив кон-

церта – „над шапцом је ме-

сечина“. „носталгија“ се, после

годину дана паузе, представила

песмама старог шапца. Уз див-

ну сценографију, дочарани ам-

бијент богатог кафанског и

боемског живота некадашњег

шапца, уживали су сви, учес-

ници – на сцени, а – још више,

публика – која је препунила

шабачко позориште...

на сцени, те вечери, права

позоришна представа... Слика

старе шабачке кафане, келнер

поправља столњаке, млатара

крпом по њима. оркестар седи

на својим местима, и досађује

се, нема гостију... однекуд се

чује турбофолк... Конобар као

за себе оркестру збори „ајде

људи, што не свирате?... а и не

морате... Коме да свирате, кад је

празна кафана...“ „Каква су ово

времена дошла... а некад сто ка-

фана у шапцу...“ ... и уђе „но-

сталгија“ у кафану, испуни је

песмом и гостима... некад било,

сад се приповеда... „мали гра-

дић покрај Саве“ ... Звали су га

„мали Париз“... а „Кад је деда

лумповао“, знао је да састави и

по три дана... Вечне приче о чи-

вијашком шеретлуку и како је

кнез у прашини завршио („до-

шао кнез до шапца), и још јед-

на потврда да нема никог „на бе-

ломе свету да није чуо за ша-

бачки вашар“ („За шабачке ва-

шаре“, „Хоћемо ли у шабац на

вашар“...

„ е, како су некад Бака, Бего,

осман, Лосо и остали цицва-

рићи душу песмом опијали...“

Уз „ангелину, белу Гркињу“

ветерани „абрашевића“ пове-

доше и коло, као некад... „Као

онда кад су шетали шабачки

трговци, господа какве није

било ни у Бијограду...“... „У ка-

фани пуној дима, ко некада све-

га има, и келнера потркуша, и

шабачких намигуша, има цура и

младића, мезелука, добра пића,

али нема, нема више цицвари-

ћа“... остале су, срећом песме

које су певали... „У илије чак-

ширлије“, „цојле, манојле“,

„Свирај јоване“... нису само

цицварићи душу опијали... Сви-

рао је и андолија, да ти је ми-

лина слушати... овековечен је на

платну шабачког сликара Сте-

вана Чалића, у песми микице

антонића (некада члана орке-

стра „абрашевића“)... Уз „но-

сталгију“, на свој начин – ни-

кола марковић Гиба отпевао је

„Свирао је андолија“ и „јелено

момо“...

„Као некад у сокаку и данас

се песма свира. Тако и треба.

Пева овај народ и кад је весео,

и кад га мука притисне. и вала

нека пева... а још кад се сети

давне љубави из младости...“

„За љубави наше старе“... „Твој

ми поглед не да мира“... За-

www. podrinske.com 23. децембар 2010.24 www. podrinske.com зАБеЛеШКе

концертом „наД шапцом је меСечина“

Носталгија обасјала Шабац„носталгија“ – то су Живка јовановић, радмила радовић,

никола максимовић и милутин јовановић. Само се профе-

сорка јовановић и професионално бави музиком, остали су

сви у пензији, али истински воле и знају да певају... Свима

је била жеља да припрме управо овај репертоар, и оствари-

ла се њихова најава да ће публика уживати.

Живка Јовановић: - нама је ово била велика љубав и

велико задовољство да покажемо лепоту мелоса који је за-

борављен, али ми ћемо га вратити поново. То обећавам. Пуб-

лика је била предивна. одушевљена сам комплетно публиком,

њиховим покушајима да нам помогну и искажу своје оду-

шевљење“.

Радмила Радовић: - одушевљени смо публиком, одзи-

вом публике и уопште свим, ансамбло који нас је подржавао,

оркестар, Гиба, сви су били одлични. Сви волимо да певамо.

раније се од посла и бројних обавеза није стизало, али, ето,

кад тад човек нађе времена за свој хоби ( а хоби је имао неку

подлогу још у нижој музичкој школи, тако да је виолина одиг-

рала улогу)... Песме старог шапца смо савладали, заволели

смо их јако, и сигурно ћемо још негде наступати“.

Никола Максимовић: - Пружили смо што смо могли,

вредно смо вежбали, нов репертоар направили, и то је то. Сви

волимо да певамо, а мени је, посебно, као старом шапчани-

ну драго што смо ово урадили и што је овако лепо прихваћено.

много ценим старе песме о шапцу... Памтим још остатак циц-

варића оних, Бору јањића...“

Милутин Јовановић: - Утисци су веома повољни, вео-

ма смо задовољни. изненађени смо оволиким бројем гледа-

лаца и драго нам је да су они задовољни и да су уживали у

нашој песми. на неки начин од малих ногу певам, у овим го-

динама смо дошли у ситуацију да направимо једну групу која

негује ту нашу стару лепу песму, и ако Бог да биће тога све

више“.

утисци публике:- дивно, немам речи да опишем ово што смо вечерас до-

живели. „абрашевић“ је као и увек предиван, али „носталгија“

је „носталгија“...

- много лепо, не може да се исприча.

- Концерт је савршен.

- Утисци су одлични. Лепо је видети овако стари шабац, „аб-

рашевић“, ветеране... некад сам и ја био члан.

- изванредно. штета што се чешће не догађа. Хвала им што

постоје, да нас овако расположе.

- дивно је све било, ја сам одушевљена. ја волим фолклор,

али ово је изванредно.

- Утисак је нај,нај, што се каже. Сад мој пријатељ један рече,

могло би мало чешће, али чешће и кошта, и аматеризам кош-

та, треба све то припремити. Честитам

Уз „носталгију“, песмом и игром улепшали вече: Фолк-

лорни ансамбл, секција ветерана КУд „абрашевић“, кореограф

Стојић машић Таћа, велики народни оркестар, под управом и

са аранжманима ибрахима ахметовића, специјални гост ни-

кола марковић Гиба. домаћин у кафани, али и водич кроз ста-

ри шабац – беше глумац аматерског позоришта „јанко Весе-

линовић“ из Богатића - нинко Ковачевић, аутор програма и сце-

нарија, члан народног оркестра - милан дамњановић мика-

ча.

др Вера рајић: мислим да

је много пропустио свако ко

није присуствовао овој рекла

бих представи, дружењу. Про-

сто смо евоцирали песме ста-

рог шапца, и ја сам поносна

што сам шапчанка. Толико

сам срећна што сам чула пес-

ме старог шапца. Све че-

ститке режији, сценографији,

идејном решењу, учесницима.

Стварно је било дивно вече-

рас бити у позоришту, све је

било истинско уживање и лек

за душу.“

Милан ДамњановићМикача, члан народног ор-

кестра – аутор програма и

сценарија: - Публика је рек-

ла своје! ја се искрено ра-

дујем због похвала (и кри-

тика). надам се да нису ни

прве ни последње, да ћемо

правити још оваквих конце-

рата. Хвала аудиторијуму

који је дошао у оваквом

броју, многи су стајали...

Боже, шта се ово догађа, не-

мам појма, идем, довиђе-

ња...“

2523. децембар 2010. www. podrinske.comзАБеЛеШКе

АНКетА - љуБовиЈА

славка дрлачић,домаћица- не питајте ме. ма, која од

нас које смо, од преминулог

мужа, наследиле пензију од

6.000 динара може себи да при-

ушти да купи килограм јунећег

меса којем је цена 480 динара. а

каква је лоша економска ситуа-

ција у Србији још га дуго неће-

мо моћи да купујемо.

зорка јаковљевић,пензионер- месо ретко купујем због

мале пензије коју имам а и због

тога што је скупо. Поред тога

продавци меса говедину продају

као да је јунетина а јунетину да

је телетина. Купцима подва-

љују а тржижна инспекција

ништа не предузима да се томе

стане на пут.

миља алексић,домаћица- месо купујем према по-

треби. Скупо је. цена свињ-

ском месу у продавницама је

470 динара килограм, јунећем

480, говедине ретко има, и кад је

има у проји цена јој је 440 ди-

нара по килограму.

иванка стефановић,пензионер- месо не купујем. Живим у

предграђу, па због тога што је

месо прескупо узгајам пилиће

које користим у исхрани. Сама

сам, јунећа шницла и бифтек за

мене су нешто незамисливо да

их могу да купим.

милош драгићевић,радник- месо купујем два пута не-

дељно. С обзиром да цене сто-

ци на сточној пијаци у Љубовији

нису високе месо је заиста пре-

скупо. Зашто је скупо месо пи-

тајте државу и мафијаше који

увозе месо. То има само у

Србији да је стока јефтина а

месо скупо.

стана давидовић,радник- Понекад, два до три пута у

месецу купим месо, прескупо је

за радничку плату. иначе, уме-

сто меса веома често купујем

рибу која је дупло јефтинија а и

здравија је за исхрану.

Грађане анкетирао:Миладин Малишић

купујете ли месо и да ли му је ценависока?Носталгија обасјала Шабац

играше и оно „ситно коло

српско, оно старо, господско,

Салонско“... „За шабачке но-

ћобдије никад бриге било није:

„девет дирека“, „шопрон“,

„шаран“, „Код Бикића“, „Код

Баке“, „русија“, „ноћај“,

„Српска круна“, „Париз“... па

бирај“... „Стари шапчани и да-

нас памте боемску узречицу

„шопрон“, „шаран“, „Бикић“,

Бака“, а код куће развод брака...“

опет ће сетно конобар да данас

тога више нема... „неки други,

модерни коњи тутње ноћу ули-

цама, неке друге модерне но-

ћобдије ноћу ломе клупе и кан-

делабре, неки други манири,

све само не господски су данас

у моди...“, а, „над шапцом је

месечиуа“... „нема више фијаке-

ра, старог шапца, цицвари-

ћа...“ ... „Како нема старог шап-

ца... има, има... док је правих

шапчана, биће и новог, а бога-

ми и старог шапца...“

Ц.Љубић

Свечаном седницом, која је

одржана у сали економско-трго-

винске школе у шапцу у четвртак

16. децембра, аК цер из шапца

обележио је три године рада и по-

стојања. Председник клуба, ми-

лан Ђуповац осврнио се на рад у

2010. години, и као највећа до-

стигнућа истакао организацију

крос лиге младих Поцерине као

и међународне атлетске трке

шабац-мишар, која је ове годи-

не наишла на изузетно добар

пријем у аС Србије.

аК цер истакао је и изузетно

амбициозне жеље и планове за

наредну, 2011. годину, а као потврду

доброг и квалитетног рада у церу

би сматрали позив неком од чла-

нова њиховог колектива за наступ

у репрезентацији Србије. С. К.

Резултати обавезујуАтЛетиКА

Ловачко друштво „цер“ из

Волујца, било је домаћин међу-

народне кинолошке утакмице на

зеца у којој су пси гоничи тре-

бали да покажу што боље и

ефикасније резултате по про-

писима које налажу кинолошка

друштва. То заправо значи да ти-

мови паса морају што боље и

прецизније да нањуше зеца, за-

тим да по правилима потрче за

њим и да судијама покажу да су

то урадили по најбољим кино-

лошким стандардима. овакве

утакмице паса се одржавају без

употребе оружја и циљ је само

да пси што боље прикажу свој

карактер и нарав. ова утакмица

у Волујцу ће остати и упамћена

по томе што је шабачка ин-

спекторка ловства, пре одржа-

вања турнира, желела из врло

нејасних разлога да забрани ову

међународну кинолошку ма-

нифестацију – Фциа. нера-

зумна забрана је довела чак и до

границе апсурда јер су органи-

затори имали све регуларне доз-

воле српских и међумародних

кинолошких институција.

међу кинолозима је остала

нејасноћа и дилема под чијим

притиском и наговором је гос-

пођа Ђурић покушала да за-

брани манифестацију која је

већ била одобрена од највећих

домаћих и европских форума.

наравнио, све је прошло у

најбољем реду уз сваршено пре-

цизан организациони тајминг и

где су постигнути врхунски ре-

зултати гонича.

Победник је СиГ цона,

илије деспотовића из Горњег

добрића, титула цациТ, друго

место припало је Били од маг-

даленић шанца, власника мла-

дена Берића, док је треће место

припало Бени Бос. ош. Барак,

власника Слободана Крсмано-

вића из шапца.

ову међународну утакми-

цу судиле су најпознатије наше

судије које су високо котиране

као међународне кинолошке су-

дије. а то су: михајло Хаџи

Павловић и дане николић из

Зајечара, Зоран еркић из Трсте-

ника, милета Срећковић из Ва-

љева, Ђуро Синобад из Бео-

града и рајко Томовић из Кра-

љева.

Председник ловачке секције

„цер“ из Волујца, милоје Берић

је за наш лист изјавио да је ор-

ганизација ове утакнице била

изванредна као и дружење, што

је традиција код оваквих су-

срета сјајна

дакле, на крају су ипак сви

били задовољни, зечеви на

броју, пси задихани а газде и ор-

ганизатори задовољни.

Ханибал Ковач

23. децембар 2010.2� www. podrinske.com зАБеЛеШКе

на ПродајуПословно-

стамбени простороко 800 м2 у мајуру

/150м од цркве/.подрум, Приземље/локал + хала од 150

м2/ спрат,поткровље.

тел. 064/18-29-715

ППееццииввАА ББеезз

ААДДииттииввАА

ППееРРееццее,,

ММААШШННииццее,,

ККииФФЛЛииццее,,

ББууРРееКК......

ППееККААРРАА „„ММиићћАА ММ““ККННееззАА ЛЛААззААРРАА 77

ШШААББААцц

ББееННССККее ББААРРее

ЉУБоВија – у Љубовији

се сагледавају последице вели-

ке поплаве а причињена штета

је велика. Вода је потпуно униш-

тила пет станбемиих објеката у

којима су углавном живеле ста-

рије особе које примају со-

цијалну помоћ и викендицу

Славољуба нешковића, из Љу-

бовије.

– најтежа је ситуација у по-

родици Божидара Васиљевића у

селу црнчи који има четворо ма-

лолетне деце, па су сада смеш-

тена код комшија. јак велики во-

дени талас однео је и двадесетак

помоћних обjеката пољопри-

вредницима у селима Врхпољу,

Узовници и црнчи – каже Бо-

жидар Костић, председник ор-

ганизације црвеног крста у Љу-

бовији. М.Малишић

веСти

добар откуп дуванаЉУБоВија – Предузеће „дуван“ у Љубовију, који је носилац

производње дувана у Подрињу, откупио је од произвођача више

од 400 тона сувог дувана у листу сорте „Вирџиниај“ и „Берлеј“ из

овогодишње производње. одамах по преузимању „дуван“ про-

извођачима исплаћује дуван. откупна цена је 2,5 евра по килограму

за прву класу, 2,4 евра за другу класу и 1,9 евра по килограму за

трећу класу. Произвођачи су веома задовољни откупном ценом и

брзином исплате јер ранијих година није било тако.

М.Малишић

корморани тамане рибена реку дрину и језеро Хе „Зворник“ долетело је више од 1.000

корморана а узводно од језера до Бајине Баште има их више од 500.

- ове птице остаће на дрини и језеру Хе мали Зворник до мар-

та. Халапљиве су и свака може да поједе пола килограма рибе днев-

но. опасност су за рибљи фонд дрине и језера, јер за три месе-

ца колико остају на језеру, појешће 45.000 килограма разноврсне

беле рибе. Уколико се деси да током зиме дође до већег захлађе-

ња са дуготрајним јаким мразевима, корморани ће се преселити

са река у Војводини на дрину и Зворничко језеро. Тада ће се риб-

љи фонд у њима увелико самањити па ће их спортски риболовци

из Бајине Баште, малог Зворника и Љубовије морати порибљавати,

а за то ће им бити потребна велика сума новца – Каже драган Кон-

статнтиновић, председник Скупштине организације спортских ри-

боловаца у малом Зворнику. Миладин Малишић

кукурузу цена у порастуЉУБоВија – Са овогодишњим родом кукуруза пољо-

приврдници у средњем Подрињу су задовољни, а његова цена је

у сталном порасту. Тренутно на сточној пијаци у Љубовији сељаци

га продају по цени од 20 динара по килограму.

- Кукуруза из прошлогодишњег рода на пијаци нема, јер су га

многи земљорадници потрошили за тов стоке. особито свиња. цена

товљених свиња на пијаци ових дана је 120 до 130 динара по ки-

лограму живе мере. Понуда прасади је добра и цена им је 130 до

140 динара по килограму живе мере, купаца има - каже Петар Сте-

пановић, из села Грачанице код Љубовије. М.Малишић

Помоћ споро стижеЉУБоВија – Становницима Љубовије којима је велика по-

плава причинила огромну штету помоћ споро стиже. а досадашња

помоћ која је стигла не може подмирити ни минималне потребе

љубовијанима којима се вода улила у куће и уништила све у њима.

Видоје јовановић, командант штаба за ванредне ситуације у Љу-

бовији, рекао нам је да је до сада стигла само минимална помоћ:

од града Београда добијено је два милиона динара, од сектора за

ванредне ситуације мУП-а Србије пет милиона динара, од ми-

нистарства за инфраструктуру добијено је 2,9 милиона за санацију

улице у насељу Кашице и Буковичке улице. од шабачке епархије

добијено је 250.000 динара, од црвеног крста Србије стигло је 20

тона брашна, „Хуманитарни фонд“ Београда послао је 16.000 фла-

ширане воде. добијено је 200 хигијенских пакета, 500 дневних по-

родичних оброка, 200 ћебади 200 литара концентрата за дизин-

фекцију, 100 пари гумених чизама, 15 сушионица, шест пумпи за

избацивање воде и две прскалице за дизинфекцију. од рудника „Ко-

лубара“ стигло је 200 тона угља, који се већ одвози на праг дома-

ћинства којима је вода однела дрва и угаљ које су били припремили

за зиму. М.Малишић

поСлеДице поплаве у љуБовији

Вода уништила пет кућа

кинолошка утакмица у волујцу

Зец остао у шуми

2�23. децембар 2010. www. podrinske.comтв

ПРогРАМ тв ШАБАцу СтАЛНиМ теРМиНиМА: МАЛи огЛАСи: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НоћНи огЛАСи 00:00 - 08.00 веСти у 3: РАДНиМ ДАНиМА у 15:00

ЦЕНОВНИК1/32 стране (43/50) 300,001/16 стране (55/72) 500,00 1/8 стране (255/72) 900,00 1/4 стране (255/150) 2.000,00 1/2 стране (235/150) 4.000,00 1/1 стране (235/310) 6.000,00

МАРКетиНг - теЛ: 066/347-136

читуље

дана 14.12.2010. престало је да куца срце нашег

вољеног

драгорада Павића/24.11.1951-14.12.2010/

Последњи поздрав: супруга мира,

синови Саша и Влада, снахе мишел и драгана,

и унуци немања. никола и огњен.

Последњи поздрав

драгораду Павићу/1951-2010/

Брат драган, сестре драгица и Верица

са породицама.

четвРтАК 23.12.08:00 јутрење

10:00 Злобница ®

10:40 Повратак у рај

11:15 Пут за ејвонли

12:05 Бубамаром по селу ®

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 медикус

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библио-

теку

20:05 Пут хране

21.00 De grassi

21.20 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

ПетАК 24.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:40 радим градим

11:15 рукомет плус

12:10 Спортска галаксија

13:00 Строго поверљиво

13.30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Пут хране

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библио-

теку

20:05 Полигон

21:15 Movieland

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

СуБотА 25.12.10:00 Кроз прозор маште

10:30 денис напаст

11:00 Повратак у рај

11:35 Злобница (5 епизода)®

15:15 медикус

16:00 Биљана за Вас

17:00 У пролазу

18:00 марфијев закон

19:00 Вести

20:05 Женска страна света

21:00 Пут за ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм:Злочин из страсти

НеДељА 26.12.10:00 Водич за родитеље

10.20 денис напаст

10:50 Повратак у рај

11:35 Љубав на продају ( 5 епи-

зода) ®

15:30 Женска страна света®

16.00 Полигон

17:40 де граси- нова генера-

ција

18:00 денис напаст ®

19:00 Вести

20:05 Тв кауч

21:00 Пут за ејвонли

22:00 Вести

22:30 Филм: Лажни долариУ суботу 25. децембра гледајте

филм Лажни долари, узбудљиви

гангстерско полицијски трилер о

похлепи, издаји и пријатељству.

Кривотворен или прави но-вац-

нема разлике - и један и други до-

носе смрт. Ситном криминалцу

Хопскочу пошло је за руком да за-

дрзи 3 милиона лазних и милион

правих долара, цена новца су 3

људска живота.

У недељу 26.децембра у филму

„Злочин из страсти“ болничарка

Теди деверо је убијена на сади-

стички начин. Њену колегиницу

прогања Терин дух који јој говори

како се одиграло убиство и ко је

прави убица.

Филмски програм Телевизије

шабац, суботом и недељом од 22.30

ПоНеДељАК 27.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 Водич за родитеље

11:15 Филм: Злочин из страсти

13:00 Строго поверљиво

14:00 Тв кауч

15:00 Вести

15:20 Трагом знаменитих

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библио-

теку

20:05 мењамо навике

21:00 Биографије познатих

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају (р)

утоРАК 28.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10.30 Кроз прозор маште

11:15 Филм: Лажни долари

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 У пролазу

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19.20 Водимо Вас у библио-

теку

20:05 Criss Angel TV Show

21:00 марфијев закон

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају - ре-

приза

СРеДА 29.12.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Злобница

10:30 Повратак у рај

11:15 Пут за ејвонли-реприза

12:15 Кућица у цвећу

13:00 Строго поверљиво

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Биографије познатих

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16.00 Злобница

17:00 шабачка хроника

18:00 Љубав на продају

19:00 Вести

19:20 Водимо Вас у библио-

теку

20:05 Повратак у рај

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 Строго поверљиво

23:15 Љубав на продају

маЛа шкоЛа новинарства - Пријави се

info@podrinske.comмесна заједница “доњи шор” карађорђеву 68,

суботом од 11 часова

015/355-001

Ново! Ново! Ново! Ново!проф. др бранко станков

страбоЛог(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27