30динарашаБац, 11.новемБар 2010. Година IV Број 151

PENZIONERСтр. 13МОЈА ШКОЛА

Стр. 15

Стр. 6-7

ЗЗаа ссууннччааннуу јјеессеенн жжииввооттаа

Стр. 22

Стр. 13

Стр. 3ТЕМА БРОЈА:

РРееффооррммааппррааввооссууђђаа

ПобеднициЦакановогоМеморијала

PPWWLL ссввееттссккииббрреенндд

Комунални полицајци на шабачким улицама

ЗЗООРРИИЦЦAA ААРРССИИЋЋ ММААННДДААРРИИЋЋЗЗАА ППЕЕРРОО ИИССППРРЕЕДД ВВРРЕЕММЕЕННАА

Стр. 8

Стр. 8

ООССММИИ ВВУУККООВВ ППЕЕДДААГГООШШККИИ ССААББООРР

Стр. 6

Поводом 6-ог новембра –дана рода инжињерије војскеСрбије, у касарни „церски јуна-ци“ у шапцу, одржана је при-годна свечаност. међу гостимакоји су присуствовали том ску-пу, били су и: командант речнефлотиле војске Србије, капетанбојног брода небојша јоксимо-вић,начелник мачванског управ-ног округа Светомир вешић иградоначелник шапца милошмилошевић. Поздрављајући го-сте и честитајући припадници-ма инжињерије празник, коман-дант Гарнизона шабац, потпу-ковник Зоран Станић, говорио јео најважнијим активностимакоје је Први понтонирски бата-љон реализовао у овој години.између осталог је нагласио – даготово нема области живота ирада у којој нису постигнути за-пажени резултати и остварења,првенствено заслугом и огром-ним напорима појединаца и ко-лектива, чиме су у веома от-ежаним околностима изнала-жена оптимална решерња зареализацију наменских и другихзадатака. Честитајући инжи-њерцима празник, пожелевшиим добро здравље и пуно успе-ха на формацијским местима,

командант речне Флотиле, учијем сатаву је и елитни Првипонтонирски батаљон из шап-ца, капетан бојног брода не-бојша јоксимовић, казао је, да јетај батаљон, у протеклих годи-ну дана, успешно реализовао

бројне задатке, чиме је до-стојанствено презентовао несамо ту јединицу, него уопштевојску Србије. нагласио је, да јето јединица која не спаја самообале реке, већ директно спајаи људе, и на тај начин остварујевеома успешну сарадњу и са ци-

вилним структурама. Градона-челник шапца милош мило-шевић, који је присуствоваосвечаности, истакао је тради-ционално добру сарадњу којуград шабац има са припадни-цима војске Србије, и очекива-

ње да се ти односи наставе иунапреде, и да у времену про-мена, војска заузме место којеје увек имала у животу свогнарода, а тиме и нашег града исуграђана.

на свечаности су уручененаграде и признања припадни-цима јединице,који су се, у про-теклом периоду, посебно ис-такли у извршавању свакоднев-них обавеза и задатака. Томприликом је и неколико при-падника јединице испраћено упензију.

Б.П.

2 www. podrinske.com 11.новембар 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија”, Мајур, Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Драган Ераковић. Заменик главног и

одговорног уредника Милош Живковић. Коментатор Драган Каралазић. Економија - Мирјана Чворић. Култура - Светлана Љубић. Спорт - уредник Слободан Кашиковић. Коњички спорт,

лов, риболов, хоби - Бранко Попадић. Редакција: Александар Јовановић, Живко Гавриловић, Раде Ђерговић, Дарко Павловић, Снежана Ковачевић. Маркетинг, генерални менаџер

Ханибал Ковач. Штампа: АПМ принт, III булевар 29, Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИчНИ СтАВ: ХАНИБАЛ КОВАч

у ГАрнизОну ШАбАц

Обележен Дан Инжињерије

Припадници инжиње-

рије Војске Србије – праз-

нују 6.новембар – као Дан

тог рода. На овај дан, дав-

не 1865-те године, у Кне-

жевини Србији донет је За-

кон о измени и допуни За-

кона о уређивању војске,

којим су понтонири и пио-

нири издвојени из артиље-

рије и образована је ин-

жињерија као посебан род.

Где год нађеш згодно местоти паркинг посади, јер он је бла-городан па ће да награди. Чикајова Змај је живео у временукада аутомобила није ни било,ал` као да је знао да ће његовистихови, мало модификовани,моћи да се употребљавају уразне сврхе! дакле, чика јовоЗмају свака ти част и свака ти сепозлатила!

него, слушам и не верујемшта причају ови из шабачкогнам Паркинг – сервиса. Кажу дасу добили нова паркинг места ијош се тиме хвале на овом ло-калним телевизијама. да човекне поверује само због те речи«добили», мислим, било би при-кладније «отели»! нпр. Само суСремску улицу ојадили својимлепим, правилно исцртаним бе-лим линијама, чије уоквиренепросторе лепо наплаћују. Љу-дима испред кућа наплаћујусвако заустављање, а ако се неутипкају преко мобилног, ето ти

казне! и није то само тако уСремској улици, него и у целомшапцу. Паркинг – сервис отимагде год стигне и још се тиме хва-ле.

Питам се у чијем је интере-су да се у ова тешка временаграђанима шапца додатно сипасо на рану. Чуди ме да нико нијескренуо пажњу овим дичнимстручњацима за паркирање да сето тако не ради. исто тако самоу шапцу се паркинг наплаћујеи када падне снег, а паркинг ме-ста остану не очишћена. Тога уБечу нпр. нема. нема нигде даједно предузеће нема никаквуобавезу и одговорност премасвојим клијентима, коминтен-тима, потрошачима... Бојим седа је шабачки Паркинг- сервисодавно изгубио компас и реал-ност у односу на време у којемсе живи! Лепо је то што су онибогати и добро послују, алиније лепо што то раде преко на-ших ионако исцепаних дупета.

Паркингкаонамет

ВЕЛикА СЦЕНА11. 11. Б.Брехт БУБЊЕВИ У НОЋИ у 20 часова

13. 11. Фестивал глувих и наглувих

13. 11. ДОГАЂАЈ У СТАНУ БРОЈ 2 у 20 часова- гостовање у Зрењанину

16. 11. Дани француске културе у Шапцу

18. 11. ДОГАЂАЈ У СТАНУ БРОЈ 2 у 20 часова

ДЕчЈА СЦЕНА17. 11. Љ.Баровић НАТАЛИЈА И ГУСАРИ у 18 часова

МАЛА СЦЕНА12. 11. а.вишки АЛКОХОЛИЧАРИ у 20 часова

ШАБАчкО ПОзОРиШТЕ

У потрази за начином дапобољшамо свет често забо-рављамо на себе. међутим,најбољи начин за променитисвет је променити себе, а љу-базност је најлакше оружје којеможемо употребити. То јеоружје које не оставља жртве, тоје оружје иза којег нема пусто-ши, а ипак мења страховитомсилом, силом љубави.

иако је врло лако прећи пре-ко прилика у којима можемобити љубазни, живот је ис-преплетен ситуацијама у којимаможете бити корисни, разумни,пажљиви, брижни и љубазни,како према онима које волите,тако и према странцима.најобичнији додир или несе-бично дело може изазвати ве-лике ефекте.

овакви мали али ипакважни знакови пажње пред-стављају неусловну и неспу-тану љубав која се несебично

даје без да се ишта тражи за-узврат.

Када некоме поклоните љу-базност, неважно из навике, за-бринутости или других разлогакреирате топлину која ће за-грејати и најхладније срце.

Компоненте љубазности сусаосећање, поштовање и да-режљивост. Када се поједно-стави, љубазност је свестан чинукључивања у туђи живот на по-зитиван начин без да се иштатражи заузврат или да су је теособе нечим заслужиле.

можда нисте ни свесни ко-лико људи око вас требају љу-базност и колико она има ути-цаја на друге људе. Придржители некоме врата можете га ин-списати на љубазност и уљуд-ност према другим особама тогадана. осмехом, људима којесретнете у пролазу, може улеп-шати дан или дати осећај данису неприметни.

Сваки чин љубазности имапозитиван утицај на другепојединце, љубазност доносијош више љубазности јер сеона проширује и мултиплици-ра.

Унети љубазност у вашсвакодневни живот врло јелако, само требате стећи на-вику. Започните с љубазнимуместо рутинским „добро јут-ро“ или „довиђења“. ипак,да бисте били љубазни мора-те се ослободити свога пре-великог ега и бити потпуносвесни у сваком тренутку ва-шег живота људи око себе ињиховог постојања.

на крају ћете увидети дасваки ваш љубазан чин заистачини овај свет, на мали и не-приметан начин, бољим.

ми смо изабрали да поста-немо свеснији и љубазнији, јерпоседујемо слободну вољу.

Ваш Шабачки покрет

Љубазност је љубав на делу13. нОвеМбАр – СветСКи дАн љубАзнОСти

У оквиру Градске управеГрада шапца од прошлог утор-ка функционише ново одељење– одељење комуналне поли-ције. девет припадника овеслужбе биће ангажовано наконтроли поштовања градскихпрописа са циљем да свако-дневни живот грађана учинемирнијим и безбеднијим. Се-диште одељења је у улици „јан-ка веселиновића“ број 20, аброј телефона на који се грађа-ни могу обратити припадници-ма комуналне полиције је 345-700. нови чувари реда делова-ће у пет градских реона, а шестије сеоски, на чије ће подручје од-лазити по пријави, али за саданеће бити стационирани у се-лима. радно време је у две сме-не: од 7,30 до 15,30 и од 15,30 до22 часа. рад ће, према потреби,бити продужен.

Поздрављајући комуналнеполицајце првог радног дана,градоначелник шапца милошмилошевић објаснио је да јепрема законском решењу оп-тималан број полицајаца за ша-

бац 24, али је због финансијскекризе и уштеде у градском бу-џету одлучено да их буде девет.

- нисмо у могућности да ор-ганизујемо службу на начин накоји смо желели, да у свакомделу града буде ангажован по-лицајац, али то остаје наш циљ,који ћемо, верујем, достићи на-редне године и одељење кому-налне полиције максималнооснажити. Комунална полицијаје значајан инструмент који ћеомогућити градовима да будуефикаснији у области унапре-ђења комуналног реда, који је уСрбији изразито низак. шабац,на пример, годишње има око де-сет милиона динара штету наурбаном мобилијару, уређајимаи инсталацијама на јавним по-вршинама. а толико кошта ас-фалтирање једне градске улице,навео је градоначелник мило-шевић и додао да је едукацијаграђана, а нарочито најмлађих,кључ успеха у мењању лошихнавика и прихватању добре прак-се комуналног реда. начелникГрадске управе Града шапцамилош Станојчић рекао је да ћеновозапослени полицајци најпре

бити са комуналним и саобра-ћајним инспекторима на терену,како би уочили недостатке ипроблеме које инспектори збогсвојих надлежности нису у мо-гућности да реше.

- Устројство наше комунал-не полиције блиско је ита-лијанској и француској, а доизвесне мере и словеначкој. Тозначи да долази до одређеневрсте децентрализације безбе-доносних структура и спушта-ње ове области на ниво локалнесамоуправе. Комунална поли-ција има већа овлашћења од

инспектора – може да упозори,изда усмено или писмено упо-зорење, легитимише, наплатимандатну казну, примени силу.При томе, поступаће по Законуо комуналној полицији и Зако-ну о полицији и свим подза-конским актима која потичу изових закона. Комунални поли-цајац, на првом месту треба дабуде добар комшија и грађанеподучи ваљаном и пожељномпонашању, истакао је милошСтанојчић и додао да прве ефек-те рада ове службе очекује по-четком наредне године.

311.новембар 2010. www. podrinske.comШАБАЦ

Градска управа Града шап-ца, међу привима у Србији,укључила се у акцију помоћи иподршке Краљеву у санирањупоследица земљотреса.

Као прва помоћ, прошлогпетка је из градског буџеташапца на рачун Града Краље-во уплаћено 500.000 динара.Пут Краљева је, из шапца,отишао и камион са четиритоне млека.

- разговарао сам са градо-начелником Краљева ЉубишомСимовићем и распитивао се о

помоћи која је најнеопходнијаграђанима Краљева. рекао је даје међу најпотребнијим на-мирницама млеко за децу, а собзиром на то да у шапцу по-стоји млекара, Краљевчани сусе изјаснили за ову врсту по-моћи. млеко јесте дефицитар-на роба на тржишту, али успе-ли смо да купимо од млекарешабац четири тона млека. По-

нудили смо наравно и другеврсте помоћи. надам се да ћеКраљевчани санирати оштеће-не објекте за становање како биспремно дочекали зиму, а напролеће их очекују обимнијиграђевински радови, рекао јеградоначелник шапца милошмилошевић пред пут у Краље-во на састанак са градоначел-ником Краљева.

Комунални полицајци на шабачким улицама

ШШаа бб аа цц ппоо сс ллаа оо ччее ттии ррии ттооннеемм ллеекк аа КК рр аа љљ еевв уу

Градоначелник шапца ми-лош милошевић и директордирекције за путеве миодрагФилиповић прошлог петка при-суствовали су завршним радо-вима на асфалтирању локалногпута врањска – варна, дужине3,5 километа-ра.

- Задовољ-ство је битиовде и подели-ти радост сам е ш т а н и м аових села. Безасфалтиранихпутева нема услова за живот населу и зато су ови послови, у ок-виру политике Града шапца,међу најважнијима. Пут врањ-ска – варна коштао је 30 ми-лиона динара. Средства су из-двојена из националног инве-стиционог плана, буџета Градашапца, а мањим делом уче-ствовали су и мештани, навео јеградоначелник милошевић.

Горан Стојићевић, одбор-ник у Скупштини Града, подсе-

ћа да је пре само неколико сед-мица било немогуће проћи овомдеоницом, а већ ових дана за-вршава се изградња саобра-ћајнице важне за становникенеколико села јер повезује дварегионална пута.

- ово јејош један оддоказа да ло-кална само-управа улажевелике напореи средства упобољшањеуслова живота

на сеоском подручју, истакаоје Стојићевић.

Према речима директорадирекције за путеве, лепо вре-ме користи се за завршетак по-слова, тако да су на још неко-лико градилишта радови у пу-ном јеку. При крају су земљанирадови на путу Липолист – Пет-ковица, асфалтирање пута ра-довашница-Бела река је у за-вршној фази, а ради се и путкроз двориште.

Асфалтирање пута Врањска-Варнапри крају

Градоначелник шапца ми-лош милошевић посетио је по-церско село десић и са мешта-нима и руководством меснезаједнице разговарао о до садаоствареним и планираним ин-вестицијама. Са око стотинудомаћинстава и четири стотинежитеља, ово село је до недавносврставано у категорију нераз-вијених али, како сами мешта-ни истичу, захваљујући поли-тици Градске управе Града шап-ца, десић је значајно проме-нио слику.

- из градског буџета уложе-но је милиондинара за ре-ко н с т р у к -цију сеоскогдома. меш-тани су уче-ствовали са300.000 ди-нара, а оста-так је обез-бедио Град.ове годинеасфалтирана су два малска пута,укупне дужине 1,8 километара.једну трећину новца дали сумештани, а две трећине Градшабац. асфалтиран је локалнипут од десића до радовашнице,дужине 3,5 километра, а фи-нансирање је у потпуности пре-узео Град шабац. из буџета заову намену утрошено је 50 ми-лиона динара. циљ нам је да унаредним годинама завршимо„поцерску магистралу“ од рум-ске до Беле реке, и спојимо путза Текериш и пут за Лозницукроз мачву. Такође планирамода у периоду од 2012. до 2016.године обезбедимо водоснаб-девање свих поцерских села

која немају квалитетну пијаћуводу. Без путева и воде не мо-жемо рачунати на то да ће семлади људи задржати у селима.Зато је у политику Града угра-ђена снажна подршка што бо-љим условима за живот, пресвега са жељом да нам се села„подмладе“, рекао је, измеђуосталог, градоначелник мило-шевић.

Према речима Слободананедића, председника мЗ десић,у наредном периоду очекује седаље унапређење путне мрежеу овом делу Поцерине, као и из-

градња си-стема водо-снабдевања.млади у де-сићу на-рочито су за-интересова-ни за обновудома култу-ре, што биомогућилодоступност

различитих образовних, кул-турних и забавних садржаја.

Градоначелник шапца под-сетио је и на план да до 2012. го-дине сви локални путеви на те-риторији града шапца буду ас-фалтирани и реконструисанакомплетна нисконапонска мре-жа. Такође је поновио одличнерезултате политике финанси-рања по принципу „на динарграђана – два из градског буџе-та“. Тако се, не само лакше до-лази до новца за изградњуобјеката комуналне инфра-структуре, већ се показујеспремност грађана да одлучујуо приоритетима и пројектимакоје ће финансирати.

Десић – лепша слика Поцерине

4 www. podrinske.com 11.новембар 2010.ДРУШтВО

Уз лепо време, бројне су ак-тивности шабачког јавног пред-узећа за управљање грађевин-ским земљиштем. По обиму,издвајају се радови на изград-њи кружног тока „Камичак“,на раскрсници улица мачванске,

војводе Путника, Хајдук Стан-ка и дијагонале 1, чиме би укр-штање ових прометних саобра-ћајница требало да буде без-бедније.

- радови су отежани због ве-ликог броја инсталација које суморале бити измештене, али се

одвијају по плану и очекујемо даће посао до краја новембра битизавршен – каже руководилацТехничке службе, владимирнедељковић. Уговорена вред-ност ове инвестиције је окоједанаест милиона динара.

„ради се и реконструкција тро-тоара у улици јанка веселино-вића, и то на деоницама од Тргасветлости до улице Краља алек-сандра (у том делу биће уређени паркинг на платоу где је оде-љење за стамбено-комуналне иинспекцијске послове а од пре

пар дана и Комунална поли-ција), и од Краља милана пре-ма прузи на Триангли“.

од тренутних послова не-дељковић издваја и изградњу ко-ловоза у улици новопројекто-вана, из масарикове, поредрајфајзен банке, према Блоку119,односно према Пошти. По-чели су радови и на изградњиколовоза у улици Павла јури-шића штурма, на Триангли, а тује и део уговорних обавеза овогјавног предузећа. ради се о уре-ђењу простора и новопројек-тованих улица из др андре јова-

новића и војводе Бране. оношто следи је изградња колово-за у улици милића од мачве,код Касарне, затим, на Трианг-ли - изградња водоводне и ка-нализационе мреже у делу ули-це Боже милановића и водово-да у улици јована Ђорђевића.

- Посебно бих нагласио даби ових дана требало да почнурадови на изградњи Петље„воћњак“, саобраћајнице „За-падна трансферзала“ и „Север-на трансферзала 1“ у инду-стријској зони. То је инвестицијакоју смо очекивали дуго време-на, и сада смо практично дошлидо саме реализације“ - најав-љује владимир недељковић.реч је о саобраћајници дугој3,8 километара; почетак је одобилазног пута, затим, између„7.јула“ и Савеза возача, пресе-ца пругу и улицу Гаврила Прин-ципа и завршава се на врхуТриангле (код саобраћајницекоја води ка млекари). инве-стиција је вредна 124 милионадинара, а за њу су средстваобезбеђена из министарства занационални инвестициониплан. Ц.Љубић

и у нОвеМбру

Шабац велико градилиште

РЕКОНСтРУКЦИјА тРОтОАРА У УЛИЦИ ј. ВЕСЕЛИНОВИЋА

ИЗГРАДњИ КРУжНОГ тОКА „КАМИчАК“

ИЗГРАДњУ КОЛОВОЗА У УЛИЦИ НОВОПРОјЕКтОВАНА

У оквиру националне стратегије за борбу против злоупотребе дрога, у Србији сеод 1.новембра спроводи превентивна кампања под називом „Уједињени против дро-ге“, коју финансира европска унија у оквиру инСада пројекта „имплементација стра-тегије за борбу против злоупотребе дрога у републици Србији“. Пројекат се реализујеуз подршку министарства здравља. основни циљ је подизање нивоа свести о опас-ностима и последицама употребе дрога а посебна упућеност је на групе под високимризиком – младе људе и њихове родитеље. Слоган за овај део кампање је „Твоје немења све“.

Поводом почетка реализације у мачванском округу, јуче је, у шабачком Заводу зајавно здравље кампања представљена новинарима, а одржан је и едукативни семинар,на коме су учествовали представници локалне самоуправе, здравствених установа окру-га, школске управе, мУП-а, школа, црвеног крста, центра за социјални рад, спорт-ских удружења, као и неколико невладиних и других организација и удружења.

Ц.Љ. (шири извештај у идућем броју Подринских)

нА путу прОМОциЈе здрАвљА

Уједињени против дроге

511.новембар 2010. www. podrinske.comДРУШтВО

ВЕСтИ

добитник нобелове наградеза мир, професор мухамедјунус, оснивач Грамин банке,био је покровитељ вишемесеч-не Турнеје друштвеног пред-узетништрва 2010, кроз цент-ралну и источну европу. У ок-виру Турнеје, промовишући со-цијално предузетништво, бора-вио је у Бечу, Братислави, Пра-гу, Будимпешти, Букурешту иБеограду (организатор турнејебила је ерсте банка).

- невладина организацијаГрупа 484, је нашу радионицувемуп препознала каооблик со-цијалног предузетништва и по-звала нас да присуствујемо ра-дионицама које су билеоргани-зоване у Београду; једна јебила на економском факултету,друга у Културном центру„Град“, а трећа, где смо и мибили – у згради народне скуп-штине републике Србије – каже

Славиша Савић, секретар Удру-жења параплегичара мачван-ског округа. додаје да је, завреме рада радионица, и кокте-ла, у великом холу народнескупштине била постављена из-

ложба венецијанских маски, „навелико одушевљење свих при-сутних, међу којима су били ибројни странци, представнициамбасада, бројни наши држав-ници, међу којима Божидар

Ђелић и Гордана Чомић“. У де-легацији Удружења и радиони-це били су председница миле-на Пантић, Славица јанковић икоординатор за културу, ра-душко јанковић.

- на овај начин нашој ра-дионици, и целом Удружењу,указана је велика част, да на такозначајном месту, изложимонаше маске, и прикажемо наш

рад. Посебно нам је драго штосмо од потпредседнице Скуп-штине, Гордане Чомић, добилипозив да нашу изложбу маскипоставимо још једном у домународне скупштине“ – с ра-дошћу и поносом, преноси деоутисака и догађања у Београду,Славиша Савић. Ц.Љубић

МАСКе удружењА пАрАпЛеГичАрА у нАрОднОЈ СКупШтини

Предузетнички дух на шабачки начин- верујем да можемо да

створимо свет без сиро-маштва,јер нису сиромашнибили ти који су створили си-ромаштво“ – једена је од по-рука професора мухамедајунуса. Такође, да је „друшт-вено предузетништво поче-так једног новог покрета сациљем да се комплетноиско-рени сиромаштво у централ-ној и источној европи“.

У оквиру европске годи-не за борбу против сири-маштва и друштвене ис-кључености, турнеја (орга-низована од маја до октобра)имала је за циљ да пружи ин-формације о друштвеномпредузетништву и подстакнекреирање нових иницијативау шест градова и државацентралне и источне европе,међу којима је последња од-редница (30.октобра) биоБеоград.

недеља, 7. новембар, шес-наеста екскурзија и излет ми-шарског Задужбинског друшт-ва... Како „појасни“ историчарБогдан Секендек, почасни пред-седник друштва, и стални, вред-ни и неуморни „туристичкиводич“, пошло се сремачкомстраном, јер су туда поражениТурци са мишара хитали путраче и Босне, а гонили их Ка-

рађорђеви устаници... део пу-товања и те приче трагом остајеи за читаоце Подринских...

... У равњу подсећање на по-следњу одбрану Првог српскогустанка 1813.године, и бојеве

тог краја, прича о јунаштвуСтојана Чупића и Зеке Буљуба-ше, а многи су по први пут ви-дели споменик у центру села,Зеки Буљубаши и његовим го-лаћима...

... Совљак, једно од најма-њих мачванских села (многитврде и најстарије село у мач-ви), такође је познат по боју, укоме се нарочито истакао војво-

да јанко Катић, који је по Кара-ђорђевом наређењу дошао у по-моћ мачванима... данас је Сов-љак надалеко познат по етнопарку, музеју који верно прика-зује услове и начин живота у

мачви из периода од пре сто паи више година, а ту је и сталнаизложба мачванских сликара...шта све не памте столетна липаи стари вајат и чардак...

... Пролазак кроз дубље под-сетио је на последњу битку издругог српског устанка, 27.јула1815.године. После тог боја, ивеликог пораза Турака, створе-ни су услови за преговоре кне-

за милоша об-реновића, који судовели до српскесамоуправе...

... Пут једаље водио крозПрњавор, местобурне историје уоба светска рата,а за трајно сепамте два крваваавгуста – 1914, и1941.године...

... Крајња од-редница у пре-лепом дану, биоје манастир Чо-кешина... Позна-ти бој 16.априла1804.године, азбог херојске

борбе Карађорђевих устаника,највећи немачки историчар19.века Леополд ранке Чоке-шину је назвао српским Термо-пилима... међутим, та погибијабраће недића и још око 200устаника, показала је и неслогу

између самих устаника. То јебио сукоб између војводе јако-ва ненадовића и хајдучког ха-рамбаше Ђорђа Ћурчије, да бидо краја устанка та неслогамеђу војводама узимала свевише маха и уз неповољнеспољно политичке прилике то јена крају и довело до војничкогслома... али, код српског наро-да није уништена жеља за сло-бодом, тако да је Први српскиустанак представљао основу итемељ за све оно што ће се по-стићи у другом српском устан-ку...

... Сећањем против заборава,не без разлога је циљ рада За-дужбинског друштва из миша-ра... да се на млађе генерацијепреносе традиционалне вред-ности историје, патриотизма,културе и уметности, а старијида се подсете на тековине нашепрошлости...

Ц.Љубић

зАдужбинСКО друШтвО „први СрпСКи уСтАнАК МиШАр“

Трагом Карађорђевих устаникадетаљ недељне екскур-

зије, засигурно за памћење,свакако је посета специјал-ном резервату природе За-савица, оази за око 700 врстабиљака, преко 180 врста пти-ца, 24 врсте риба, бројневодоземце и гмизавце. одпре пар година овде је вра-ћен и европски дабар, а ту сегаје и ретке врсте домаћихживотиња као што су говечеподолац и свиња мангулица.испреплетаност влажнихливада, шума, широких оба-ла и саме воде чини рам не-свакидашњој лепоти и раз-новрсности света биљака иживотиња Засавице.

ИЗЛЕт МИШАРСКОГ ЗАДУжБИНСКОГ ДРУШтВА

зоркаши стиглидо Стразбура

Бивши радници шабачкеФабрике минералних дјубрива,на отвореној конференцији зановинаре, обавестили су јав-ност да су против републикеСрбије поднели тужбе Суду заљудска права у Стразбуру због,како наводе, неисплаћених за-рада. до сада су упућене чети-ри појединачне тужбе а до крајагодине, како кажу, биће подне-то најмање 50. Како напомињу,држава им дугује око миллионевра од продаје минералнухдјубрива. Суд у Стразбуду оба-вестио је бивше раднике ми-нералних дјубрива да су тужбестигле, те да је потребно да до-ставе још неке допуне и да ће ихпотом узети у разматрање.

Град субвенционишепољопривредникеПосредством дирекције за

пољопривреду, опредељена сусредства за субвенционисањеконтроле плодности земљиштаи калцификацију, на подручјушабачке управе. За ову, бес-платну, агротехничку меру могуконкурисати власници парцелапреко пете класе.

� www. podrinske.com 11.новембар 2010.ДРУШтВОВЕСтИ

још од велике францускереволуције као кључни деодруштвеног система била је по-дела власти на законодавну, из-вршну и судску, и наравно даправосуђе буде независно. Упракси се то не постиже таколако а на овим просторима из-гледа нешто теже. небројанопута је цитиран јосип Броз којисе говорио да се права не требадржати као пијан плота, а дра-стичан пример била је изборнакрађа 1996. године која се ре-шила тек након “lex spеcialisа“.После промене Устава Србије,усвајања пакета правосуднихзакона прошле године пришлосе реизбору судија. међутим,мишљења о успешности ре-форме у домаћој јавности су по-дељена, а примедбе је поднелаевропска комисија. Како је ис-такнуто независност правосуђаје један од основних политичкихкритеријума за приступање ев-ропској унији, и именовање иунапређење судија и тужилацаморало би да буде изван свакогнепримереног утицаја законо-давне или извршне власти. Уписму штефана Филеа, из ев-ропске комисије надлежним ин-

ституцијама указано је на ос-новне недостатке спроведенереформе. Тако састав високогсавета судства, надлежан за ре-избор судија, не уважава у до-вољној мери широку заступље-ност судства на свим нивоима,а углавном од стране претходногвСС. временски оквир по-ступка, три месеца, и капаци-тети вСС и државног већа ту-жилаца били су ограничени.они су морали да размотре окопет хиљада пријава за 2.483 по-ложаја, и око 1.400 пријава за546 тужилачких положаја. Пра-вилно вредновање, како се на-води, било је практично немо-гуће. Критеријуми за реизборпримењивани су на нетранспа-

рентан начин, записници ни бо-довања индивидуалних судија итужилаца нису учињени до-ступним. Судије и тужиоци нисусаслушани током попступка инису имали могућност да реа-гују на тврдње изнете против

њих. одлуке нису индивидуа-лизоване, катеријуми за ново-изабране судије и тужиоце нисуутврђени а кандидати не само данису тестирани већ ни ин-тервјуисани за функције за којесу се пријавили. Уз то не постојиделотворан жалбени пступак.штефан Филе у закључку на-глашава да је оваквим реизбио-ром судија прекршено начелонезависности правосуђа апоследице ове реформне моглеби да политизују правосуђе.Практично је европска коми-сија, у марту ове године, истак-ла потребу за потпуном реви-зијом поступка. Крајем јулаупућено је још једно писмо наадресу министарке правде Сне-жане маловић, где је похваље-на њена опредељеност и по-свећеност спровођењу реформиупркос значајном отпору унутарправосудног систрема. Указаноје да су неке од примедаба узе-те у обзир али су и поновљенанезаобилзана питања.

Почетни корак био би имено-вање чланова сталних састававСС и двТ који ће се бавити свим

новим именовањима и сваком ре-визијом претходних одлука. но-воосновани Савет и веће би затимтребало да размотре потребанброј судија и тужилаца. У слу-чајевима у којима судије и ту-жиоци нису реизабрани или су

изабрани по први пут требалоби извршити ревизију реизбора за-сновану на објективним крите-ријумима и разговору са канди-датима. реизбор судија и тужилацатакође треба да буде поново раз-мотрен у случајевима у којима јебио у току дисциплински посту-пак у моменту доношења одлукео реизбору. овом приликом ште-фан Филе наглашава да реформа

треба да буде спроведена на транс-парентан и објективан начин такода ревизија поступка обезбединезависност правосуђа. Такођенапомиње да избори начињени уовој реформи су искљичива од-говорност власти Србије.

Тако је то било током лета,а управо се спрема годишљи из-вештај европске комисије. ис-такнуте су многе похвалеСрбији али најважније примед-бе тичу се Хага, сарадње саТрибуналом, као и реформе пра-восуђа. о практичним резулта-тима реформе правосуђа говорешабачки правници, адвокати ,судије...

теМА брОЈА: рефОрМА прАвОСуђА

Европа тражила ревизију

Гојко Лазарев -још 1992. године обављен

је реизбор судија који су доби-ли мандат до пензије, изузевгрубог кршења закона. међу-тим, у основи закона је да онине буду ретроактивни, а то сеовом приликом догодило. Су-протно начелима римског за-кона да прво иде оптужба, парасправа, након тога пресуда иизвршење, овом реформом до-годило се да прво буду санк-ције. неке судије добилису решења па тек ондаобразложења а неки нисуни то. истина радило се овеликој журби, али је тонедопустиво за овај зна-чајан друштвени процес.Тако је друштво судијакоје броји 1.700 члановабило елиминисано изпроцеса реформе а радисе о струковном удруже-њу. Постојали су бројнипроблеми у сусдству -дуги процеси, неадекватне каз-не, застаревање појединих слу-

чајева, непримерена аљкавостсудија... али морало се сту-диозније при-ћи реформи.још увек јерано за ана-лизу спрове-дене реформеали ноторнаистина је данема довољ-но судија.Сада се реци-мо у Суду у

шапцу предмети заказују затри месец а у Београду за шест

месеци. мрежа судова је врлопроблематична јер су укинути

сви судови ум а ч в а н с ко мокругу изузевоних у шапцу иЛозници. По-ступак је скуп-љи јер странкеморају да путујуа такође то јеврло лоше ре-шење за малесредине јер до-приносе даљемисељавању. до-душе постојесудске јединице

у мањим срединама али ондасудије из шапца и Лозницепутују у ове општине. Показа-ло се да треба још судија јер по-сао је чак и повећан док је бројсудија смањен. Такође јасноје да све разрешене судије немогу у адвокате јер је дра-стична разлика међу онимакоји се определе да буду судијеа сад им се намеће потпунонова улога.

Гојко Лазарев није реизабран акао судија радио је 29 година, најви-ше у окружном суду у шапцу. Упрвом степену имао је свега пет од-сто укинутих пресуда а у окружномсуду учинак му је био између 150 и200 посто. Познат је по томе што јеу окружном суду рехабилитованооко 150 бивших „народних неп-тијатеља“ а он се заложио да збогпреких судова и тзв. комунистичкогтерора то третира као ратни злочин.Независност

правосуђа је један од

основних политичких

критеријума за

приступање

Европској унији, и

именовање и

унапређење судија и

тужилаца морало би

да буде изван сваког

непримереног утицаја

законодавне или

извршне власти.

ОСМи ВУкОВПЕДАГОШки

САБОРосми вуков педагошки са-

бор одржан је 08. и 09. новембра2010. године у Лозници и Трши-ћу. Председник Педагошког по-крета Србије и организатор ма-нифестације је проф. др драгоПантић. Главна тема Саборабила је Писменост, педагогија ивук данас.

Првог дана Сабора, наконотварања, поздравних речи ор-ганизатора и домаћина, краткогкултурно-уметничког програмаотпочео је радни део Сабора.истакнути научни и просветнирадници су својим рефератимауказали на проблеме из про-светног живота. рефератом натему Српски језик у медијимакао културни и педагошки про-блем, представила се спец. јас-мина јанић, учитељ основнешколе „мајур” из мајура. Усвом излагању истакла је сва-кодневну неправилну употребу- злоупотребу српског језика, де-формисање матерњег језикаупотребом туђица, фраза, нео-логизама и варваризма. овајизузетан рад указује да се мо-рамо борити свим средствима,ни једног момента не бежећи одновог времена и нових речикоје оно собом носи, али не од-ступајући од лепоте и бескрајнеупотребљивости српског језика.она нас храбри и позива да сеуздамо у снагу нашег српскогјезика и у моћ његове лепоте.

Поред поднетих рефератапредстављене су и нове књиге ичасописи из области просвете.на скупу су додељене „вуковеповеље” и повеље „Филип виш-њић” установама, институ-цијама, организацијама ипојединцима из Србије, црнеГоре, Федерације БиХ и репуб-лике Српске. и у овом делу са-боровања оставили смо траг.наиме наша школа, ош„мајур” из мајур, као дома-ћин II вуковог педагошког са-бора, добила је „вукову повељу”за врхунска остварења у развојуобразовања и националне кул-туре. По речима професора дрд. Пантића, ова признања су, наоснову заслуга и угледа доса-дашњих добитника, добилашири подстицајни значај у ре-гиону, а таквим исказивањемзаједништва указује се да педа-гогија мора бити без граница

дводневни научни скуп којиактуелизује просветне идеје ре-форматора српског језика вукаКараџића, завршен је у Тршићу,9. новембра 2010. усвајањемзавршног документа.

Д. Шуваковић

Хроночни и срчани болесници свечешће зову Хитну

шабачкој Служби хитнепомоћи, овихдана, због на-глих метео-р о л о ш к и хп р о м е н а ,јавио се већиброј па-цијената одуобичајеног.већином се ради о хроничнимболесницима којима је не-опходна медицинска помоћ,

тврде у Служби. јутарње маг-ле и нагле про-мене ваздушногпритиска изази-вале су код хро-ничних болес-ника великездравствене те-гобе.

За хитнумедицинску помоћ најчеш-ће се јављају астматичари исрчани болесници.

реформа правосуђа која јеизвршена крајем прошле годи-не и своје прве резултате поче-ла да евалуира током ове годи-не, може се окарактерисати ста-ром изреком великогсрпског/црногорског доктораправа валтазара Богишића:„што се грбо роди, вријеме неисправи!“, што се може самоформално закључити, мада, су-штински реформа има веомадобрих страна, па је штете штото није и форма испратила.

наиме, избор/реизбор су-дија и тужилаца у Србији јепраћен великим незадовољ-ством домаће и стране стручнејавности, оправдано, имајући увиду да није био транспарентан,па је сада високи савет судствау проблему како да доставиУставном суду републикеСрбије записнике који су (тре-бали бити) сачињавани у вези саоценом рада сваког кандидата засудију, а којих очигледно нема,што исто важи и за државновеће тужилаца и њихов реизбор.

Суштински, као адвокат, не-мам великих замерки на лич-ности изабраних судија и ту-жилаца, изабрани су квалитет-ни и достојни кадрови, али, каошабачки адвокат, сигуран сам да

је на подручју шабачког окруж-ног суда, сада вишег суда ша-бац, било још доста квалитетнихи достојних судија и тужилацакоји су требали бити реизабра-ни, неки су магистри права,други имају велико искуство усвојим областима рада, па јеостало нејасно како су ти људи„изостављени“. има назнака дасе политика умешала у тај ре-избор, што се може видети помањем броју изабраних судија,за које локална стручна јавност(судије, тужиоци, адвокати, сту-денти права, правници шапца иоколине, запослени у државнојадминистрацији и сл.) никаданије чула, нити је њихов рад биомерљив у прошлости, те нијејасно којим се критеријумимаруководио онај који их је бирао.Срећа у несрећи је да се ради опроцентуално 10 – 20% бира-них правосудних кадрова којимату није место, мада, остављаммогућност да немам добру пер-цепцију већинског става наве-дене стручне јавности.

реформа је донела и великиброј добрих ствари, када бих на-

брајао навео бих брзину зака-зивања рочишта и главних пре-треса, већу озбиљност посту-пајућих судија на суђењима иван суда, сужавање могућно-сти корупције носилаца право-судних функција, такође, вршио-ци функција председника су-дова веома добро обављају по-сао, некада се са њиховим пре-строгим одлукама не могу сло-жити што проистиче и из су-штине адвокатуре, али озбиљ-ност коју „заводе“ у судовимамора подржати сваки доброна-мерни грађанин без обзира назанимање. до сада се није де-шавало да по притужби на радсуда адвокат добије одговор даје основана, обично је то билопо принципу лажне професио-налне солидарности, а сада сегрешке судија и судских служ-беника евидентирају и кажња-вају, што је на добробит грађа-на.

међутим, од лоших, старих,навика, и даље је присутна не-европска и нецивилизацијскатенденција проглашавањаокривљених кривима пре суђе-

ња, одређивање притвора некао мере обезбеђења присустваокривљених у судском поступ-ку већ као њихова „предказна“,полицијско „инструисање“ над-лежног тужилаштва (по Зако-нику о кривичном поступку оведржаве је прописано управо су-протно), затим, такозване „ком-промисне“ пресуде, поступањевиших судова по принципу ко-модитета – потврђивање очиг-ледно незаконитих и неутеме-љених пресуда, мада су то свествари за које је потребно вре-ме, сазревање свести, едука-ција и помоћ од европских ин-ституција, као на пример ев-ропског суда за људска права уСтразбуру који већ својим од-лукама врши велике корекцијеових лоших и скупих навика до-маћег правосуђа. Када кажемскупих, мислим на велики бројслучајева где се исплаћују на-кнаде за неосновано лишењеслободе, као и случајева где јегрубо повређен закон и државаСрбија обавезана да плати на-кнаду странкама које су трпелезбог тога.

�11.новембар 2010. www. podrinske.comДРУШтВО

ВЕСтИ

Поводом боравка делегацијеКлуба пријатељства шабац –Фуђими у јапану,20.октобра2010.године, Његова екселен-ција, амбасадор Србије иванмркић организовао је свечанипријем у амбасади Србије уТокију, која се налази у елитнојчетврти шинагви. Поред го-стију из шапца свечаномпријему су присуствовали ипредставници Удружења међу-народног пријатељства градаФуђимија са председникоммаки Тошиом, затим члановиУдружења јапан – Србија изТокија, са председником на-бухиро шибом, представнициграда Фуђимија и други пред-ставници јавног и политичкогживота Токија. Његова ексе-ленција, амбасадор иван мркићбио је најпријатније изненађењеза делегацију из шапца, који јечланове Клуба пријатељстваупознао са 128 година дугомдипломатском сарадњом Србијеи јапана. Уговор о узајамномпризнању и сарадњи јапанскецаревине и Краљевине Србијеиз 1882. потписали су јапансkицар меиђи и краљ Србије ми-

лан обреновић. Фотокопије раз-мењених писама цара и Краља,као и сам уговор налазе се урам-љени у свечаном салону нашеамбасаде у Токију. амбасадормркић је на дужност амбаса-дора Србије у јапану ступио

2006.године. То је изузетна лич-ност, која својим образовањем иведрином плени и осваја. натечном јапанском а потом насрпском језику све присутнегосте поздравио је амбасадормркић. Потом је говорио пред-седник Клуба пријатељства ша-бац – Фуђими вуле Чекић, који

је подсетио присутне да је: „на-кон тешких ратних разарањакроз које је наша земља прошла,јапан бранио достојанство све-та, помажући обнову Србијебез посебних условљавања. из-нос помоћи већи је од 200 ми-лиона евра, па се овде у срцујапана захваљујем народу ивлади јапана за све што су учи-нили за наш народ“. Потом јеоко стотину присутних гостијупоздравио маки Тошио, подсе-ћајући да ће 28 година од по-тписивања повеље о братим-љењу шапца и Фуђимија битирадно и свечано прослављени уФуђимију 23 октобра, уз учеш-ће свих градских институција играђана. У пријатељској атмо-сфери која је окупила бројнејапанске и српске пријатеље ам-басадор иван мрикић је упоз-нао присутне на велику анга-жованости амбасаде Србије ујапану на унапређењу блилате-ралних и културних веза Србијеи јапана. амбасадор мркић јеистакао да је амбасада Србијеу Токију „истински мост у збли-жавању два народа српског ијапанског“. Р.Д.

ШАпчАни у ЈАпАну

Пријем у амбасади у Токију

теМА брОЈА: рефОрМА прАвОСуђА - вЛАМиМир терзић, АдвОКАт

За и против реформе

Aдвокат Владимир Тер-

зић познат је широј јавностизбог процеса познатијег каокрађа мандата посланикаСовранија Чоњагића и вес-не Лалић против тадашњегпредседника СкупштинеСрбије Предрага марковићаи других. овај случај је својепилог добио пред европ-ским судом за људска правау Стразбуру где је при-хваћена његова представка.да подсетимо случај је старвећ пет година а по добромстаром српском обичајууслед политичких компро-миса много тога је стављенопод тепих тачније у фиокуТужилаштва у Београду, чаки реформисаног. Терзић јеједан од ретких шабачкихадвоката који је сертифико-ван за област медјународнуобласт људских права.

Градоначелникпоклања

једнодневниизлет

пензионеримаБригу и поштовање према

најстаријим суграђанима Град-ска управа Града шапца пока-зује, не само издвајањем сред-става за помоћ материјалнонајугроженијима, већ и пружа-њем прилике да се пензионериграда шапца забаве, информи-шу, друже, додатно едукују уразличитим областима живота.

негујући традиционалнодобре односе са Градским удру-жењем пензионера шапца, гра-доначелник шапца милош ми-лошевић поклонио је најактив-нијим члановима овог удружењаједнодневни излет. данас је уобилазак шабачког краја и посетуатрактивним локацијама: црквеу накучанима и Криваји мана-стир у Каони, Ђаковица окуч-ница, ашиков гроб, вила албе-до у варни, отишло 43 пензио-нера. екскурзија се организује усарадњи са Туристичком орга-низацијом шапца.

Шапчанима златона "Тесла фесту

2010"шапчани владимир нинко-

вић и Србољуб јовановић, до-били су златну медаљу на ме-ђународном фестивалу инова-ција, знања и стваралаштава„Тесла фест 2010“ одржаномпрошлог месеца у новом Саду.интернационални жири, шап-чанима је доделио ову наградуза специјални додатак на одре-ђену врсту панцира, под нази-вом Протехтор, за који су се већзаинтересовале и неке ино-стране фирме. владимир нин-ковић и Србољуб јовановић,заједно раде на изради инова-ција већ дуже време. У малој ра-дионици надомак шапца, рађајусе и реализују идеје, које овојдвојици људи не недостају.

Протехтор је специјални до-датак на одређену врсту панци-ра, а намењен је искључивопрофесионалцима-полицији,војсци, безбедносним службамаи појединцима.

За овај производ, већ по-стоји интересовање, а први кон-такти су остварени још на „Тес-ла фесту“.

иначе, панцир са Протехто-ром је атестиран на институтуза безбедност, а сви који га будукористили, мораће да прођукроз краћу обуку, како би стек-ли потребну рутину и искуствоу коришћењу заштите коју овајпроизвод пружа.

� www. podrinske.com 11.новембар 2010.КУЛтУРА

шабац је дуго чекао по-знанство са Зорицом арсићмандарић. Књижевно вече овесвестране уметнице, одржанопрошлог петка у књижари Кул-турног центра, потврдило је даје реч о фасцинантној ствара-лачкој обдарености истинскиубедљиве песникиње. Њеночудесно стварање водиод искона до средиштадуше – из поткожног,космос преводи у„материцу човеко-вих мисли“, одго-нетајући чудо жи-вота и чудо света.

о књижевномстваралаштву Зо-рице арсић манда-рић говорили су књи-жевници и књижевникритичари милицајефтимијевић Лилић ирадомир андрић.

Према андрићевој оце-ни, песникиња је освојила мно-го тога неказивог и тајновитог инадвладала уопштене филозо-феме, захваљујући свом благо-датном и разуђеном песнич-ком језику. Читалац, који осе-ћа пулсирање сложених инеочекиваних метафора,има у ауторки изузетногсаговорника. Управо оснази и лепоти овихметафора говорилаје милица јефти-мијевић Лилић, осврнувши се насрпску књижевну сцену идруштво које још увек довољноне вреднује људске квалитете иуметничко стваралаштво.

За Зорицу арсић мандарићбити уметник значи „иматибрже прсте од времена, старијеод редовне памети, прсте којимасе најбрже окреће лист свакеноћи, најлакше цепају странепохабаног живота, али и уна-пред пишу нове“. откривајући

везу између писца, читаоца и са-моће, песникиња нас учи да је„то узвишено, прећутно савез-ништво писца и читаоца безличног познанства, много лич-није, одређеније и смисленије од

с в а к о г

пријатељства“. Говори нам да је„књига сусрет за сва времена ...рајски кључ за врата самоће“.освајајући неказиво и тајнови-то, Зорица арсић мандарићтрага за целовитијим човеком исинтезом духа, душе и тела,видљивог и невидљивог, фи-зичког и метафизичког, сненог истварног. Њене књиге окарак-терисане су, између осталог, икао врста песничке биографијеса философским намерама, ис-

кричаво и танано штиво, али не-ломљиво, већ постојано у својојнамери и храбрости да се до-сегне оно што је досегнутинајтеже – сопствено средиште.Критичари је дефинишу каописца духовне, мисаоне, реф-лексивне и родољубиве поезијеи есеја, сликара и вајара људске

душе. а она сама каже:„Уметник је космички да-

рован талентом да видишто други не виде, дахвата међуслојно, из-међу речи и испред до-гађаја, али и да тоуобличи песмом, сли-

ком, музиком, тачнијезаписом времена у коме

живи. Без записа нема про-шлости, а без прошлости немабудућности. Писац мора да језа перо испред свог времена,

сликар мора имати визијукоја премашује познате и

допуштене границе”.Зорица ар-

сић мандарићрођена је у Ско-пљу, а детињ-ство и младостдо завршеткагимназије про-вела је у Кру-шевцу. дипло-мирала је на ме-дицинском фа-култету у Бео-граду, магистри-

рала на одсеку пулмологије1997. и одбранила докторскудисертацију из оториноларин-гологије 2000. године. објавилаје 25 књига поезије, лирске про-зе и есеја. Лауреат је књижевненаграде "Гордана Тодоровић"за целокупно књижевно дело1997. године и награде "јефи-мијин вез" 2005. године у Љу-бостињи за књигу поезије "Жен-ски почетак вечности". Песме сујој превођене на енглески, ита-лијански, шпански, румунски,арапски, грчки и бугарски језик.У ликовном опусу ради акваре-ле, слика уљани пастел и уље наплатну, осликава стакло и сви-лу, а последњих година вајамалу пластику у дрвету. Бави сеи цртањем, луткарством, тапи-серијом, асамблажом.

Свакодневно тражећи ми-рисе спокоја и тренутке збли-жавања са собом и помирења сасветом, Зорица арсић мандарићприпрема и пије “чај од не-ствара за који треба узети, аливеома опрезно, прегршт осу-шених успомена и прелити ихзабрањеним леком против ствар-ности - еликсиром младости”.

Г. Ј.

зОрицa АрСић МАндАрић: пОртрет пиСцА

За перо испред временa

извориште песмерастопила сам око у бесању јер ноћ је била хартија на коју

су исцурила слова. Слова је требало да се стврдну у речи не-написане песме. док вид није препознао моја сновиђења, сло-ва су шљапкала по барицама звезданог мастила, за које миш-љах да је само моје.

Тек кад сам поглед спустила у туђи сан, око се стиснуло окоњега и ја сам угледала своју песму: милијарде звезда точиле суситне млазеве наде милијардама пари очију уперених у њих.Своје очи међу њима нисам препознала, оне су бесано гледа-ле само у себе као у извориште песме.

а песма се певала напољу, у свим тим погледима од молитве.Тек кад схватиш да твоје звездано мастило припада свима,

моћи ћеш и ти да записујеш свет. једино тако!ако твој свет припада свима а туђе светове волиш као своје,

својим сном умирићеш туђе несанице. о томе се пише песма.(Из књиге „О чудесном стварању“)

ЗОРИЦА АРСИЋ МАНДАРИЋ

Протекле недеље у експоцентру у Београду у оквируфешн вика, публици се приказаошабачки PWL. и овом приликомљубитељи моде су могли дакроз овај шабачки текстилнибренд препознају светске моднетокове. Креације Бошка јаков-љевића биле су само део бога-те PWL колекције и те како до-вољне да се PWL потврди иетаблира као тренутно најзна-чајнији модни гигант у Србији.Колекција јесен – зима (10/11)већ је нашла пут до свих онихкоји PWL воле и поштују.

беОГрАдСКи Fashion week у знАКу ШАпчАнА

PWL – светски бренд

радионица за децу „Субота отворених врата“ привлачи све већиброј малишана, жељних креативности, дружења и добре забаве.Поново смо имали мали пројекат израде играчака од картона, а овогпута смо правили шарене лептириће, касице и кутије за оловке.наши најмлађи су уживали и у сликању акварела, где су се мно-ги показали као добри уметници, упркос томе што први пут радеса воденим бојама.

осим цртања, бојења и мајсторија од картона, претходне трирадионице су биле посвећене и загонеткама, сликовницама и при-чама, а посебну радост за девојчице био је час манекенства.

ССууббооттаа ооттввоорреенниихх ввррааттаа

КуЛтурни центАр

�11.новембар 2010. www. podrinske.comКУЛтУРА

Свечаном академијом „Сазидова нас мотре великани па сањима корачамо раме уз раме“шабачка гимназија је 8. новем-бра завршила обележавање данашколе, а гимназијалци показали

да се с поносом сећају и на-стављају светлу традицију По-лугимназије из 1837. године.Заменица директора и профе-сорка српског језика мира јев-тић Коленц поздравила је уче-нике и професоре, који су при-суствовали свечаности, иста-кавши да су им „циљеви међузвездама и да од пута којимходе и отварају 174. рођенданнеће одустати иако им се вратавечности често затварају“.

Културно-уметнички про-грам централне школске про-славе био је колажног типа ареализовало га је двадесетакчланова драмске и рецитаторскесекције. Замишљен је као мозакпрошлости и садашњости,својеврсна конекција са десетвеликих шапчана, од јевремаобредновића и Лазе Лазареви-ћа до оскара давича и милићаод мачве. Почео је „видео шет-њом“ по школској библиотеци иходницима украшеним сликама,

а настављен музиком, инстру-менталном и вокалном, стихо-вима и причом о традицији.

Гимазијалци су се на свој на-чин поклонили сенима и ро-берта Толингера, а подсетили су

и на јубилеје светских великана- Чехова, шопена, шумана имоцарта. нису заборавили ничињеницу да је пре 130 годинаминистар Стојан Бошковићобјавио одлуку о школовањуженске деце у Србији. Спона сатрадицијом били су бивши ђацишабачке гимназије а будућивеликани - Бошко Живановић иивана Спремић, као и члановирок бенда који чине ученици 3/6одељења.

на свечаности су у пензијуиспраћене професорица српскогјезика Ката југовић и помоћнарадница јованка шобић, којимаје професор математике Сини-ша мозетић уручио пригоднепоклоне.

обележавање дана школе,иначе, почело је 23. октобрапредстављањем трећег бројапубликације „Гимназијске свес-ке“. У знаку рођенданске свет-ковине био је и одлазак стотинакученика и професора 30. ок-

тобра у Београд, на 55. међу-народни сајам књига, као и из-ложба фотографија професораБиљане дробњак и момираЂорђића која је отворена првогдана новембра.

изложбом радова насталиху четвртом „Гимназијском ате-љеу“, 2. новембра је још једандео ходника шабачке гимна-зије украшен сликама девет

уметника. Поставку је отворилапрофесорка ликовне уметностинадежда Пантелић, истакавшида та манифестација постајеинституција у институцији, агимназијски ходник од тада кра-се слике: драгише марсенића

марсе, Светлане јовановић,милене Кијурине, Петра Гајића,милоша јанковића, драгишемаринковића роке, ГоранаБујишића и милете Ђурића.

У оквиру богатог рођендан-ског програма, музичка секцијакоју води професорка музикеЖивка јовановић, 3. новембра јеприредила своје вече и посве-тила га двестотој годишњици

рођења шопена и шумана. Ги-маназијалци, који су похађају имузичку школу, свирали су ком-позиције два славна компози-тора а као вокални солиста пред-ставила се данијела Лазић.

Ж. Војиновић

ШАбАчКА ГиМнАзиЈА ОбеЛежиЛА СвОЈ дАн

Корачају раме уз раме са великанима

Поздравни говор поводом Дана школе Шабачке гимназије

8. новембра, 2010. годинеУважени гости, професори

и ученици! Поздрављам вас уиме шабачке гимназије! По-себно поздрављам госте изБеограда, професоре из Фило-лошке гимназије!

Захваљујем вам се што стедошли да са нама обележитењен 173. рођендан, дан школе.шабац је одувек био град свет-лости, културе и науке, друшт-веног престижа у сваком сми-слу и отворен за све људе ве-ликог срца и ума.

шабачка гим-назија је део тог ги-гантског миљеа, ипредвођена велика-нима, прераста уинституцију дугетрадиције – храмкултуре и науке,храм на путу зна-ња!

У свакодневомговору реч „пут“употребљавамо ко-локвијално, мадаона има и друга ме-тафорична значења.Пут означава про-стор да се негдестигне, али и етапуразвоја – што значиживот и трајање.шабачка гимназија је, управо,на путу чији су циљеви међузвездама и од нас зависи да лиће на том путу остати.

ми смо само путници којисмерно ходе њеним просто-рима и успели смо, ако јој севратимо да се убележимо уњен вечни календар трајањајер, „божански је давати, аљудски примати“. Тако се ми,путници, у својој краткој шет-њи између рођења и смрти

уписујемо у ред великана, не-себично дарујући једни дру-гима део себе, свог знања и та-лента.

Пут којим ходимо данас,често нам затвара врата доб-родошлице у одаје вечнихвредности, али ми, као правипутници који се увек враћају,не одустајемо.

„Ubi concordia, ibi victoria“,је исконска истина од које неможемо побећи.

Зато смо данас овде дасвечано обележимодан школе шабач-ке гимназије и дазаједно отворимопут ка њеном 174рођендану.

Захваљујем сеученицима драмскесекције и осталимучесницима на уло-женом труду ижељи да са свимаподеле лепоту свогталента и креатив-ности.

Пре почеткапрограма желим дапоздравим нашудрагу колегиницу,госпођу Кату југо-вић, и госпођу

јованку, помоћног радника,које су ове године отишле у за-служену пензију. Позивам ко-легу Синишу мозетића и ми-лену Чолић да им уруче по-клоне.

још једном вас поздрав-љам у име шабачке гимна-зије и позивам вас да нам сепридружите на коктелу послепрограма.

Мирјана Јевтић, проф., помоћник директора

СА ОтВАРАњА ИЗЛОжБЕ

“ГИМНАЗИјСКИ АтЕљЕ 2010”

ВЕСтИ

Од четвртка нема пушењаУ Србији ће од 11. новембра,

пушење бити забрањено у свимзатвореним јавним просторимаи радном месту. За кршење За-кона о заштити становништва одизложености дуванском диму,казне су 5.000 за појединце и од500.000 до милион динара заправна лица. неки од грађанашапца, са нестрпљењем исче-кују четвртак, док други тврдеда су применом новог закона,угрожена нихова права на сло-боду избора.

ово је тек једна од реак-ција, на Закон о заштити ста-новништва од изложености ду-ванском диму, који је усвојен још5. маја ове године, а са његовомприменом почеће се у четвртка.Законом је пушење забрањено усваком затвореном радном ијавном простору, као и свудагде се обавља здравствена и со-цијална заштита, васпитање иобразовање, укључујући и дво-ришта. У шабачким здравстве-ним установама, кажу да за њихчетвртак неће донети ништаново, јер је примена забранепушења, на снази већ неко вре-ме. Социјални радник ЉубинкаГерман, лице је за контролу за-бране пушења у шабачком домуздравља

Довољно вакцина

вакцинација против се-зонског грипа почела је у ок-тобру, а у шабачком домуздравља кажу да је за сада за-бележен добар одзив грађана.иначе, ова сезона, биће и по-казатељ какве је последицеоставила прошлогодишњакампања против имунизацијеод новог грипа AH1N1 и да лије то утицало на поверењеграђана.

�� www. podrinske.com 11.новембар 2010.ДРУШтВО

на основу члана 40 став 1 Уредбе о условима ис-поруке електричне енергије од 02.12.2005.г тачка 4. «ко-ришћење електричне енргије преко мерног уређаја накоме је купац оштетио пломбе испоручиоца односно ов-лашћене организације» сматра се неовлашћеним ко-ришћењем електричне енргије. Члан 64 и члан 65 За-кона о енергетици нас обавезују да искључимо, без од-лагања, објекат где је утврђено неовлашћено коришћењеелектричне енергије.

искључење подразумева демонтирање прикључказакључно са мерним уређајима, брисање купца изевиденције и утужење за извршено дело неовлашћеногкоришћења електричне енргије. Купац стиче право даподнесе захтев за одобрење за прикључење када упла-ти обрачунати износ неовлашћене потрошње (Члан 42став 10 Уредбе о условима испоруке електричне енр-гије).

У вашем је интересу да проверите стање пломби навашим мерним уређајима (бројило, уклопни сат). акоуочите недостатак пломбе или оштећењеа пломбе(жица није чврсто стегнута оловном пломбом па сепломба може «свући», оловна пломба је стегнутаобичним клештима па на њој нема утиснут знак елек-тродистрибуције и број са друге стране, кућиште пла-стичне пломбе је поломљено) обратите се писменим пу-тем електродистрибуцији шабац да изврши контролумерног места (у складу са чланом 49 став 2 Уредбе оусловима испоруке електричне енргије дужни стенајкасније у року од три дана да пријавите нестанак,сметње или оштећења уређаја).

Због накнадних захтева, после истека рока запломбирање, одлучили смо да продужимо рок за пре-пломбирање за још два месеца. После овог рока нећебити никаквог продужавања.

до 01.12.2010.г. можете нас писмено обавестити онедостаку или оштећењу пломби.

После 01.12.2010.г. ако се контролом утврди недо-статак или оштећење пломби (дистрибутивних илидржавних) бићете искључени са електродистрибутив-не мреже, утужени за неовлашћено коришћење елек-тричне енергије и брисани из евиденције купаца.

Под неовлашћеним коришћењем електричне енргијесе још сматра: самовласно прикључење, коришћењеелектричне енргије без или мимо мерног уређаја, ко-ришћење ел. енергије преко мерног уређаја на коме јеод стране купца онемогућено правилно регистровањеел. енергије, ненаменско коришћење ел. енергије којеима за последицу примену повољнијег тарифног ста-ва за продају ел. енергије, самовласна замена главнихосигурача или уређаја за ограничавање снаге и ко-ришћење снаге изнад одобрене односно уговорене.

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈА ШАБАЦ

ОБАВЕШТЕЊЕ

Дајем часове за ученике од првог до четвртог разреда.

Тел. 064 14-91.662

МАЛИ ОГЛАСИ

деветнаести међународнисалон урбанизма, за који је 176аутора из земље и иностранствапријавило 144 рада, почео је ушапцу. радове за скуп, којитраје до 12. новембра, пријави-ли су урбанисти из Хрватске,црне Горе, БиХ, републикеСрпске, македоније, немачке иСрбије.

Салон је отворио председ-ник европског савета урбанистаЖоао Теиксеира који је нагласиода је циљ окупљања унапређе-ње професије, а не оцењивањерадова. "Људи желе да покажусвоја дела и да чују мишљењедругих о њима. они желе ко-ментаре, а они су важни за ква-литет и зато примарни циљ ску-па није оцењивање", рекао је Те-иксеира отварајући скуп а наконпредавања насловљеног " о БУ-дУЋноСТи".

Своје предавање Теиксеи-ра појаснио је очекивањем да ћеу будућности, која је већ поче-ла крајем светске економскекризе, зграде намењене животупросечних грађана бити прав-љене пре свега ергономскифункционално.

Жири салона доделио је на-граде у 11 категорија и то за про-сторне планове, генералне пла-нове, планове генералне регу-лације, планове детаљне регу-лације, урбанистичке пројекте и

реализације, конкурсе, истра-живања и студије из области ур-банизма, заштите животне сре-дине кроз студије и планове,примену информатичких тех-нологија, публикације и сту-дентске радове. велика награда19. међународног салона урба-низма додељена је аутору пуб-

ликације "Калкута индија - Градна сланим језерима, од идеје дореализације" добривоју Тош-ковићу.

међу изложеним радовима,највише пажње привукла су ре-

шења из области заштите при-родних добара, туризма и раз-воја села. Удружење урбанистаСрбије, које је организатор ма-нифестације, обележава 55 го-дина постојања, а од 2009. је пу-ноправни члан европског саве-та урбаниста.

М.Ж.

Урбанисти у ШапцудеветнАеСти МеђунАрОдни САЛОн урбАнизМА

на позив месног одбораГ17 ПЛУС Касарске ливаде оба-вио је 7. новембра у просто-ријама мЗ Касарске ливаде низбесплатних здравствено - пре-вентивних прегледа. Позиву сеодазвало стотинак мештана овеприградскемесне зајед-нице. Контро-лисани су ос-новни витал-ни параметри,фактори ри-зика, шећер укрви, оралноз д р а в љ е ;обављени суинтернистич-ки и неуро-лошки пре-гледи, као и прегледи локомо-торног система; давани су са-вети из области обољења спе-цифичних за мушки пол.

Том приликом је дарко Ла-зић (члан савета мЗ Касарскеливаде) рекао: " Касарске ли-ваде као приградска месна зајед-ница немају амбуланту, и меш-тани су принуђени да за здрав-

ствене прегледе иду у амбулан-ту на Чавићу или у остале здрав-ствене станице. намера стран-ке Г17 плус као организатора ак-ције је да сви заинтересованимештани на територији својемесне заједнице обаве преглед

код лекара оп-ште праксе ида се посаве-тују са лека-рима спе-цијалистима."

“Уједиње-ни региониСрбије залажусе за стварнудецентрализа-цију Србије. Ускладу са тим,залажемо се за

квалитетну и доступну здрав-ствену заштиту свих грађана.јасно је да је здравље на првомместу, или како каже наша ак-ција у центру пажње здрав-ственог тима Градског одбораГ17 плус шабац“ , рекао је дрБранко вујковић, координаторздравственог тима и председникУо опште болнице шабац.

Г17 пЛуС

Караван здравља у акцији„ЗДРАВЉЕ У ЦЕНТРУ“ Статистика је варљива као

бикини али неумољива, патако испада да су српске пла-те најниже у региону. Са 340евра тешко може да се живи,али откуд да црногорци, једноод два ока у некада истој гла-ви, имају чак за 120 евра више,нешто мање македонци, а тусу и работници БиХ. о онимзападним становницима бившеСФрј не треба ни размишља-ти јер су близу хиљадарке. нои овај домаћи просек је вар-љив, кад на пример зараде гу-вернера народне банке илипредседнице највишег суда,па онда разних диреткора јав-них предузећа који су углавному губицима, месечно доходују300-400.000 динара, додушенеки и мање, па тако појачавајуоне са нижим примањима занаведени просек. Питање јекакве су то школе учили икаквим су то способностимаобдарени кад то резултати баши не показују, а тек у поређењуса, на пример, европски слич-ним институцијама. С другестране са 6,5 одсто оних са ви-соким образовањем на самом

СрпСКе пЛАте нАЈниже у реГиОну

Прерасподела танког колача

да сајмови запошљавања,као, годинама уназад, мера ак-тивне политике запошљавања,имају позитивна искуства,најбоље говори слика виђена4.новембра, у хотелу „двор“, гдеје шабачка Филијала нацио-налне службе за запошљавањеорганизовала традиционалнијесењи „сусрет“ послодаваца ионих који траже посао... Послусе, за око 200 радних места, ис-

казаних од стране тридесетакпослодаваца, понадало многонезапослених, свих генерација...након претходног сличног оку-

пљања - Пролећног сајма, до по-сла је дошло 118 лица, што је не-где око двадесетак посто онихкоји су потражили посао.

Поздрављајући присутне,директор шабачке филијале,Бранко Филиповић, добру сре-

ћу и успешност пожелео је и по-слодавцима и незапосленима,„послодавцима – да изаберунајбоље кандидате, а незапос-леним лицима да нађу правиконтакт и правог послодавца“.

отварајући сајам, у име на-ционалне службе за запошља-вање, мирјана нинковић, по-моћник генералног директора заправне послове, истакла је ша-

бац као град великих могућно-сти у привреди, посебно малојпривреди, па самим тим и усмањењу стопе незапослено-сти.

- Послодавци су овде бројједан, којима треба указати сву

почаст, ово је и њихова промо-ција, и ја мислим да су на сајмуони домаћини а националнаслужба је само организатор.Послодавци су ти који треба даомогуће да незапосленост пад-

не и да се Србија приближи ев-ропским стандардима смање-њем стопе незапослености.

моји утисци из шапца су за-иста импресивни, а шабац јеград који има велике привреднемогућности, самим тим и дапомогне у запошљавању одно-сно да се смањи стопа неза-послености у овом региону. ша-бац има и једну специфичност,један је од првих градова уСрбији, који је кренуо са маломпривредом; инђија и шабац суми они позитивни примери го-динама уназад, и мислим дајачањем тих малих предузећа,која су почела пре двадесетак го-дина, сада већ имате једну оз-биљну привреду која има капа-цитете да запосли незапосленалица са евиденције националнеслужбе – каже мирјана нинко-вић, наглашавајући значај сајмо-ва запошљавања, управо збогтог директног контакта посло-даваца и незапослених. Ц.Љ.

��11.новембар 2010. www. podrinske.comДРУШтВО

СрпСКе пЛАте нАЈниже у реГиОну

Прерасподела танког колачасмо дну европске лествице. Узто по броју високообразова-них а квалитених стручњакакоји одлазе у развијене земљепредчањимо. Са таквим дис-пропорцијама нема бољитка.наравно, овде је економијаувек била иза политике, паније ни чудо што од најављене

„херојске економије“ ЗоранаЂинђића нема ништа. добрепозиције и плате су ствар по-литичког ратног плена па сетешко могу наборати они којису својим способностима уна-предили делатност којом себаве, фирму или општину.

У локалним оквирима пи-тање је, на пример, шта то

ради новопостављена чланицаГрадског већа шапца придош-ла из ЛдП а сад је у некој дру-гој политичкој групацији вла-дајуће коалиције, или сам пред-ставник ЛдП, па онда новопо-стављени директор Кцш безрадног искуства... шта је то, например, шабац урадио да при-

вуче гринфилд инвести-ције којих никако нема, адолазе на пример уСремску митровицу илиЛозницу. није баш све удугочекајућем аутопуту.

на ширем плану од-гођен је генералништрајк, а полицајци за-казали штрајк, док со-цијална карта Србије гдеколо воде странке Со-цијалистичке интерна-

ционале је, најблаже речено,забрињавајућа. е сад кад биони што примају изузетне пла-те били стварно изузетни насвом пољу онда ових проблемане би било. овако те неприме-рене бенефиције, ничим за-служене, итекако боду очиовој јавнсти.

Д.Е.

у ШАпцу ОдржАн ЈеСењи САЈАМ зАпОШљАвАњА

Активно у потрази за послом

Не баш причљиви не-

запослени, али бројни, у

жељи и потрази за послом.

- Мушки фризер, тра-

жим посао, видећемо. Бит-

но је да добијем посао и да

радим, то ми је најбит-

није“.

- Дипломирани сам еко-

номиста, са жељом да што

пре нађем посао.

Колико сам видела,

има исказаних потреба,

али не баш много“

- основне активности Гра-да шапца усмерене су на ства-рање повољнијег амбијентаза развој привреде, што дајерезултате код отварања но-вих радних места и запошља-вања наших суграђана. изградског буџета издвајамосредства за финансирање трипрограма за подстицај запош-љавања, и то приправника,жена старијих од 50 и мушка-раца старијих од 55 година,као и за субвенцију камата накредите, када послодавци по-ред коришћења кредита кодпословних банака запошља-вају и нове раднике – истичезаменица градоначелникашапца јасминка ристи-војевић. додаје, да Градскауправа сарађује са Филијаломза запошљавање и подржавасве њихове активности у обла-сти запошљавања.

на самом отварању изложбе,2.новембра, упућено је хваламеђуопштинском историјскомархиву, за разумевање и отва-рање прелепих двери за оваквадогађања. „Значајно је што јеГрад, коме недостаје излагачкихпростора, такво место добиоуправо у лепом здању архива“,рекао је историчар уметностиФилип Ковачевић. изложба ли-нореза приказује ex librise, гра-фике малог формата и графикеу техници високеи дубоке штам-пе.

Петар Гајић, се,иначе, потрећи пут шапчанима пред-ставља самосталном изложбомграфика (после 1995, и 2004.го-дине), а „како је графика једанод дефицитарнијих медија, тим

више се радујемо што прису-ствујемо оваквој изложби“, ис-такао је Ковачевић.

- Петар Гајић је један од во-дећих шабачких графичара идуги низ година, још од Факул-тета ликовне уметности у Бео-граду, он у свом раду и ствара-лаштву истрајава у једном так-вом медију. и у те радове угра-ђена је сва његова поетика иуметнички и језик и пракса...“ Узподсећање и на уметникове пер-формансе, и укупан рад, ФилипКовачевић је нагласио да суПетру Гајићу својствени „рад саметафизиком, симболима, ар-хитиповима, ритуалима, са под-свешћу и сновима, као и да ин-спирацију црпи од антике до са-времене уметничке праксе“.

најављујући и нову Гајићевусерију, нагласио је да има савр-шен начин метаморфозе, пре-обликовања и трансформације,и да увек добије неки нови жи-вот, кроз експеримент и истра-живање, које стално спроводи.

Ц.Љ.

дО 17. нОвеМбрА, у Архиву

Линорези Петра Гајића

- моја жеља је да на некиначин између свог ликовно-стваралачког и ликовно-пе-дагошког рада ставим знакједнакости. јер, у свом анга-жовању у вези са педагошкимрадом, у Средњој уметничкојшколи, и на високој стру-ковној школи за образовањеваспитача, на заиста једанкрајње искрен начин поку-шавам са ђацима, односностудентима да провучембројна питања која су у не-посредној вези са ликовном,односно визуелном културом– рекао је на отварању из-ложбе Петар Гајић. а жеља је,да ко год погледа изложбу,пронађе делић тишине икутакосаме, како би дела доживеона прави,односно емотиванначин.

�2 www. podrinske.com 11.новембар 2010.ДРУШтВО

друштво пријатеља Хилан-дара у шапцу постоји од 2002.године и од оснивања славиСветог Луку. домаћин славеовог 31. октобра биле су тришапчанке: Љиљана мишковић,Љиљана матић, душанка Лу-кић, јока Лукић, Бранка Тодо-ровић и нада јуришић.

Славски колач је ломио иобред служио отац милош Пет-ровић, а међу гостима је био ве-лики број од 225 шапчана којис поносом негују успомену насрпску лавру на Светој Гори.

оснивач хиландарске асо-цијације у шапцу је прима-

ријус др марко марковић, амеђу члановима су пет лекара,четири медицинске сестре иједан фармацеут.

У окриљу друштва пријате-ља Хиландара, од оснивањаради амбуланта милосрђа „Све-ти Лука“ у којој је 11.000 шап-чана већ добило бесплатну ме-дицинску помоћ. асоцијацијаорганизује и ходочасничко пу-товање на атос, а тренутно је нањеном челу професор филозо-фије верољуб илић. Током де-ценија постојања друштво јеимало 620 сталних и привреме-них чланова. Ж.В.

друШтвО приЈАтељА хиЛАндАрА

Прославили Светог Луку

Библиотека шабачка и ин-ститут за новију историју Србијеиздали су „Летопис шапца1933-1944“, а књигу је као при-ређивач потписала млада шап-чанка мр Сања Петровић Тодо-сијевић. штампање дела омо-гућили су министарство кул-туре, град шабац и мини-старство науке и технологије, ановинарима је представљено29. октобра у Градској кући, уприсуству заменице градона-челника јасминке ристивојевић.

Значајан историјски извор изпера шабачког проте ГригоријаГлише Бабовића, који се захва-љујући дару ауторовог синаБошка од деведесетих годинапрошлог века чува у Завичајномодељењу Библиотеке шабачке,чине две целине. Први део ру-кописа је интерпретација исто-рије шапца, а други је аутен-тично тумачење предратних до-гађаја, записи о политичким идруштвеним збивањима у Кра-љевини југославији и ратом за-хваћеној европи.

Публикација је значајна и заизучавање локалне историје, јерје прота Глиша као шабачки па-рох по задужењу црквених вла-сти записивао дешавања у епар-хији: забележио је смрт еписко-па михаила, посету краља алек-сандра I Карађорђевића шапцу,прославу стогодишњице ша-бачке гимназије, почетак из-градње фабрике „Зорка“, долазак„Кладовског транспорта“ и про-гон јевреја. на конференцији замедије директорка Библиотекешабачке мр Соња Бокун Ђинић,истакла је и да је то „права ис-торијска читанка a за историо-графе јединствен извор“, a ондас поносом нагласила улогу шап-ца у објављивању, штампању иопремању књиге.

рецензент „Летописа шап-ца“ и директор института за но-вију историју Србије др ми-хаило митровић, у свом обраћа-њу новинарима, представио је

установу на чијем је челу и по-хвалио се ослонцем на младеистраживаче, али и са 20 док-тора наука од 35 укупно запос-лених. „нама шабац није малатема“, рекао је, и нагласио да се„уз критичка објашњења при-ређивача књига чита лако јер јесве у њој документовано објаш-њено па читаоци свему могу ве-ровати“.

мр Соња Петровић Тодо-сијевић, истраживач-сарадникинститута за новију историју

Србије, у свом обраћању нови-нарима, говорила је прво о Гли-ши Бабовићу а онда захвалилашабачкој локалној заједницикоја је препознала потребе нау-ке и уложила новац у објављи-вање штива које се састоји из„интересантних протиних за-

писа и 222 прилога, новинскихчланака, фотографија, поштан-ских марака и мање или вишебаналних белешки“.

- интерпретација четворо-годишње окупације, у историо-графском смислу, најзаначајнијије део Бабовићевог рукописа.осврт на ратна збивања у градупосебно је значајан јер пружаувид у долазак избеглица, ко-лаборацију, страдања, масовнаи појединачна убиства цивила,истребљење јевреја, стрељање36 шапчана на савском мосту

1944. године. ова књига про-филише људе а не догађаје, паје топло препоручујем посебнонаставницима историје у ос-новним и средњим школама –рекла је мр Соња Петровић Тео-досијевић.

Ж. Војиновић

нОвА издАњА: „ЛетОпиС ШАпцА 1933-1944“

Значајан историјски извор

шапчанин раде шпегар,ученик трећег разреда матема-тичке гимназије у Београду ос-војио је једну златну и двесребрне медаље на “матема-тичком вишебоју” одржаном умоскви. на овом регионалномтурниру учествовало је 68 еки-па и 271 ученик из математич-ких гимназија русије, Украјине,јужне Кореје, Казахстана иСрбије.

Четворица ученика бео-градске математичке гимна-зије освојили су у екипној ипојединачној категорији првоместо, а тим је проглашенапсолутним победником. ор-ганизатор овог такмичења јепозната специјализована гим-назија "Колмогоров", почијем узору је и основанаматематичка гимназија изБеограда

Шпегару злато и два сребраСавез глувих и наглувих

Србије организује традицио-нални фестивал народних игара– рецитација глувих и наглувихСрбије. Фестивал, на коме ћеучествовати културно-умет-ничка друштва глувих и наглу-вих из двадесет градова Србије,биће одржан у суботу, 13. но-вембра, у шабачком позоришту,са почетком у 13 часова.

ово ће бити тридесет чет-врто фестивалско дружење

(први фестивал одржан је уКрагујевцу 1965.године, и послепаузе, од 1977.године организујесе сваке године), а шабац имеђуопштинска организацијаглувих и наглувих, по први путсу домаћини. Представници ор-ганизације биће фолклористиса „играма из Понишавља“, узнародни оркестар КУд „абра-шевић“; кореограф је ЗлатомирЛесковац.

Ц.Љ.

у СубОту у ШАпцу

Традиционални фестивалглувих и наглувих Србије

Школа новинарстваinfo@podrinske.com

Програм симболичног на-зива, традиционално је за-вршница бројних активностикојима шабачки Геронтолошкицентар обележава Октобар,као месец солидарности састарима. Богат програм, и овегодине, припремили су члано-ви клуба те установе.

Баш као што у поздравубројним посетиоцима и учес-

ницима програма, поручи, уиме Геронтолошког центра иклуба, Милада Васиљевић,„уметност старења је битинаоружан оптимизмом, упр-

кос свему, упркос поодма-клим годинама“. Да су на-оружани и оптимизмом, иведрином, али и љубављупрема музици, глуми, пое-зији, спремни за шалу, пока-

зали су 28.октобра, члановирецитаторске и секције захумор, хора, којим руководипрофесор Горан Димит-ријевић. Програм су употпу-нили и Миодраг Даничић, узгитару и песму, затим, група„Преље“ и звуци виолине – узпрофесора Горана и члановеоркестра „Шабачки солисти“... Заједно су уживали и учес-ници и публика, певајући, из-међу осталог, „За шабачке ва-

шаре“, „Спушта се ноћ надШабац град“, „Мој Драгане“,„Ој Јелена“, „Русе косе цуроимаш“, „Што се боре мислимоје“, „Један човек и једнажена“, „Вољени граде мој“ ...

Стихове су даровале НадаПоповић, Љиља Бурсаћ,Вера Вукашиновић, солистису били Миша Даничић, РадаРадовић и Мића Јовановић,Станка Васиљевић, НиколаМаксимовић. Драган Мецићје све насмејао интересант-ним текстом о „рођендану запамћење“, а све је „вицоте-ком“ и жељом да „заједноунесемо ведрину у сунчанујесен живота“, кроз програмводила Драгица Јовић Ме-дена... Како поручи професорДимитријевић: „ Лепо је и навежбама и овде. Ми уживамодок радимо“...

У првонаграђеном раду, ипричу о својој баки, „којој је вре-ме старости највећи одмор инајвеће уживање са унуцима“,Соња Мирковић, позива свестаре људе „да уживају јер јестарост њихова награда“, и„да чашу свог живота испијајуполако, са уживањем...“ Бешету још једна жеља: „ Да и ја до-живим дубоку старост и ужи-вам у свим радостима старо-сти, јер је живот као годишњедоба – сва су лепа на свој на-чин, само их треба знати жи-вети.“

Страну припремила Цеца Љубић

PENZIONERИНФОРМАтИВНИ ДОДАтАК ЗА ПЕНЗИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАБРОј 13 11. НОВЕМБАР 2010.

Слепом пријатељу са гитаромИз твојих прстију разлеже се звук уснуле гитареи разбија о докове распеваног грла глас,певајући некадашње дивне песме стареза друштво, за игру, за душе спас.

Време нам отима младост немилице,узалуд суви плач без суза лијеу дубини бора што прекрива лицебогатство сазвучја тонова се крије.

Закаснела јесен кроз групе облакапробија румене зраке са западанапаћеној души пуној ожиљакапријају оазе и буди се нада.

А тако је мало потребно да самопосветимо пажње и топлине некеда животу смисао и садржај дамоза будуће дане и снове далеке.

Вера Вукашиновић

У сарадњи са школама,Геронтолошки центар сва-ке године организује и кон-курс са темама „Старима сљубављу“ и „Ослонимо сеједни на друге“. Ове годи-не учествовала је школа„Јеврем Обреновић“, а, уззахвалницу школи, при-годне награде припале суСоњи Мирковић, учениципетог разреда, прва, а дру-га и трећа – Немањи Јан-ковићу, ученику седмог, иАнгелини Петровић, уче-ници шестог разреда.

О лепоти вечери, најбоље говоре коментари публике:- Мислим да је ово припремљено одлично, скоро није

овако било. Баш сам одушевљен, а предомишљао сам седа ли да дођем или не, и решио сам, и нисам погрешио.

- Фантастично, само нека овако наставе.- Све су рекли представници „трећег доба“.- Ја сам одушевљена, допада ми се, врло су лепо од-

радили ово што су спремали.- Јако лепо. Задовољна сам.- Дивно, пуно срце, радост. У старијем животном добу

ипак сија сунце, изнутра.- Ми смо одушевљени, нема више простора, публике

би било још и више. Нек сви певају у овим годинама.

За сунчану јесен живота

Мисија ММФ-а без договоразавршила посету Београду

Мисија Међународног монетарног фонда завршила је 5.новембра посету Београду без коначног договора о шестојревизији текућег кредитног аранжмана са Србијом. Даљи раз-говори између ММФ-а и Владе Србије поводом шесте ре-визије кредитног аранжмана обављаће се на релацији Ва-шингтон-Београд, а посредник у тој комуникације бићестални представник ММФ-а у Београду Богдан Лисоволик.

Најважније теме у разговорима Мисије ММФ-а и ВладеСрбије биле су ребаланс овогодишњег буџета и предлог бу-џета за 2011. годину. Захтев ММФ-а је да се до краја ове го-дине усвоје измене Закона о пензијско-инвалидском осигу-рању, које су из скупштинске процедуре повучене после до-ласка Мисије ММФ-а у Београд.

Влада и синдикати постиглиспоразум

Преговарачки тим пет синдиката и Владе Србије дого-ворили су се у Београду о свим синдикалним захтевима оизменама и допунама Закона о пензијама, рекао је шеф пре-говарачког тима синдиката Миодраг Мијатовић. Он, међутим,није желео да говори о детаљима договора јер, како је ре-као, још ништа није потписано.

Синдикалци су око четири и по сата преговарали са ми-нистром рада и социјалне политике Расимом Љајићем, ре-као је Мијатовић и нагласио да су обе стране показале доб-ру вољу и да се преговорима, ипак, дошло до доброг ре-зултата. Најспорнији захтев синдиката је био индексација, од-носно да просечна нето пензија не може да падне испод 60одсто просечне нето зараде и бенефицирани радни стаж.Председница Асоцијације слободних и независних синдикатаРанка Савић рекла је да се очекује потписивање споразума,што је потврђено и у Савезу самосталних синдиката. Пред-седник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Ор-бовић, који је раније изашао са састанка, рекао је да су пред-ставници Владе Србије тражили још два дана како би сеизнашла нека решења за неке од синдикалних захтева, алије то, како је рекао, за њега неприхватљиво. Упитан да ли ћебити настављено потписивање петиције за смену ВладеСрбије, Орбовић је рекао да остаје чврсто при свим ранијеизреченим ставовима.

Минимална пензија од 1. јануарабиће 27 одсто просечне плате

Минимална пензија у Србији биће највише до 27 одстопросечне зараде, договорено је 29. октобра на састанку пред-ставника Међународног монетарног фонда са потпредсед-ником Владе Србије Јованом Кркобабићем. Како се наводиу саопштењу из кабинета потпредседника Владе, ММФ је наинсистирања Кркобабића прихватио да се у измене Законао пензијском и инвалидском осигурању угради одредба којаби дефинисала границу најмање пензије. Наводи се да је од-ређивањем границе на 27 одсто просечне плате одобрен већиизнос минималне пензије од синдикалних захтева, који су туграницу лимитирали на 25 процената просечне зараде. Токонкретно значи да уколико најнижи износ пензије за пре-тходну годину износи мање од 27 одсто од просечне зара-де, најнижи износ пензије ће се ванредно ускладити од 1.јануара текуће године, тако да достигне законски ниво.

Тренутно минимална пензија у Србији износи 11.088 ди-нара, а просечна плата у септембру 34.570 динара.

Тресла се гора, родио семиш!

Тако би, телеграфски,могла да се окарактеришенедавна акција Савеза са-мосталних синдиката Србије,коју су подржали још некитако звани раднички синди-кати, али и осудио Независ-ни синдикат Србије и са не-годовањем одбила готовосва пензионерска удружењау Републици. Разумљиво иочекивано.

Јер, Савез самосталнихсиндиката Србије, покуша-вајући да сам оживи прекопензионерске грбаче, досе-тио се да би, тобож, требалозаштитити најстарију попу-лацију пре него се донесе ре-формисани нови Закон о пен-зионо-инвалидском осигура-њу. И закуцали су на отворе-на врата!

У припреми Закона ра-диле су експерсте групе, начелу са потпредседникомВладе Србије др ЈованомКркобабићем, без сумње јед-ним од најбољих стручњакау овој области у Европи, а ураду су, повремено, уче-ствовали и представницизначајнијих синдиката. Кадје закон, као један од најбо-љих у Европи, био припрем-љен за скупштинску про-цедуру и усвајање, Савез са-мосталних синдиката Србијесе „сетио“ да се иземанама идопунама поменутог Закона,кобајаги, не штите интересионих којима је он намењен. Идигли су свој глас, па су чакзапретили и прикупљањемпотписа за смену ВладеСрбије, ако Закон не повучеиз процедуре.

Да ли се, заиста, неко уВлади уплашио претње илизбог других закулисних игара,Зако је повучен без саглас-ности др Јована Кркобабића,који је енергично одбио да наову тему разговара са пред-ставницима синдиката. То је,као председник Партијеуједињених пензионераСрбије, јединог легалног илегитимног заштитника ин-тереса најстарије попула-ције, метафорично образло-

жио на седници Извршногодбора у Београду:

- Нећу да ја оживљаваммртваца! Зато нисам при-хватио никакав

разговор са вођама такозваног Савеза самосталнихсиндиката.

И да није образложио својстав, било је јасно шта је дрКркобабић рекао: радничкисиндикати, без обзира какосе зову, одавно су практичнонестали са животне сцене!Још онда када је мукотрпнои деценијама стицана имо-вина, капитални индустријскигиганти, фабрике, агроинду-стријски комбинати, новинскаи друга предузећа и устано-ве продавани у бесцење. Ви-шемилионске доларске вред-ности на „тендерима“ про-даване су (боље би билорећи: поклањане) су за самотри евра! Тако су настајалибогаташи, тајкуни илити оли-гарси. А и деца знају ко је свете капиталне вредности ства-рао. Садашња и пређашњагенереција пензионера!

Синдикати су се тада за-вукли у мишију рупу! Ту субили и када су отпуштанирадници из купљених пред-узећа, као технолошли ви-шак! И када су добијали по-неку цркавицу и одлазиликућама да се, тобож, са до-бијеним еврима баве „биз-нисом“! И у мниогим другимслучајевима када је требало(од)бранити интерес радни-ка. Нису се јављали.

На све ово указала су иградска и општинска удру-жења пензионера Мачван-ског округа,, дајући неподе-љену подршку предложенимизменама и допунама Зако-на о ПИО. Подршку су об-разложили податком да се уизменама и допунама Зако-на пензије усклађују са за-радама у јавном сектору, којесе обезбеђују из БуџетаСрбије. То, практично, значи:ако се и за колико се повећајуплате, за толико ће се ауто-мастки повећати и пензије.Такође, ако дође до повећа-ња трошкова живота, за то-лико ће се повећати и (плате)

пензије, првог јануара, пвогаприла и првог октобра.

Удружења сматрају да је,због свега, дестимулативанпредлог Синдиката да се За-коном регулише висина пен-зије и да просечна не можебити ниже од 60 одсто про-сечне плате. Оне је сада го-тово 64 одсто! Такође, тражи-ли су да најнижа пензија неможе бити мања од 25 одстопросечне плате, а сада је 32одсто! Тим су, као Тројанскикоњ, стали на страну оних, паи Межународног монетарногфонда, који су тражили што исиндикати. Потпредседник дрКркобабић и експертски тим,

ипак, успели су да тај ниво по-дигну за два процента, тако данајнижа пензија не може битимања од 27 одсто просечнеплате. Удружења су (пр)оце-нила да „праг“ за одлазак упензију у складу са стандар-дима већине европских зе-маља, и зато су мишљења даСавез самосталних синдика-та Србије покушао да „преколеђа“ пензионера одигра дру-гу политичку игру. То је, накрају и признао председникЉубисав Орбовић у једнојгледаној ТВ емисији: „Синди-кати су незадовољни укуп-ним стањем и тражимо даВлада поднесе оставку!“ Кас-

није, у договору са премијеромдр Мирком Цветковићем са-свим је ретерирао. Задово-љио се обећањем да ће и за-хтеви синдиката бити уваже-ни када за то дође време.

Своје мишљење Удруже-ња пензионера Мачванскогокруга послали су Савезу пен-зионера и Влади Србије. По-тписали су га Милорад Тео-досић (Шабац), ТомиславБојић (Лозница), МилисавЂокић (Љубовија), ЖиворадМакевић (Крупањ), Михаи-ло Поповић (Коцељева),Мирко Лазаревић (Влади-мирци) и Бранислав Дави-довић (Богатић)

www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 11.новембар 2010.2

ПИШЕ: СтЕВАН МАтИЋ

Секција пензионисанихпросветних радника Град-ског удружења пензионераШапца, 2.новембра, била јеорганизатор и домаћин јошједног дружења у Дому пен-зионера у Бенској Бари. По-вод, Историјско-литерарновече „Којекуде – Његовимтрагом...“, уз представљањекњиге историчара БогданаСекендека и рада Задуж-бинског друштва „Првисрпски устанак Мишар“

И сам пензионер, БогданСекендек, изразио је задо-вољство што вече органи-зује секција просветних рад-ника, „наших пензионера,људи који су годинама вас-питавали млађе генера-ције...“ Говорећи о неизбри-сивом трагу Карађорђа уСрбији, нарочито у овомкрају, посебно је указао назначај Боја на Мишару (као ивише од тридесет бојева на

овим просторима). Било јеречи и о Сретењу 1804. го-дине, Луки Лазаревићу, најве-

ћем вождовом војводи, али ибројним особинама Кара-ђорђа, од изгледа и скром-ности до ратничког морала ...И да је и у данашње времемного тога за учити од њега...

Одломке из књиге читалиСветлана Жегарац и Вито-мир Николић, а у програму су

учествовали, побравшибројне аплаузе, чланови Ом-ладинске секције Задужбин-ског друштва Душан Симић,Филип Рајковић и СлободанПетровић. Ц.Љ.

Сећање на великог Вожда

пензиОнери МАчвАнСКОГ ОКруГА прОтв АКциЈе СиндиКАтА О пензиОнО-инвАЛидСКОМ ОСиГурАњу

Синдикати – тројански коњГРАДСкА и ОПШТиНСкА УДРУЖЕЊА ПЕНзиОНЕРА УВЕРЕНА ДА СЕ изА

АкЦиЈЕ СиНДикАТА СкРиВАЈУ ПОЛиТички МОТиВи ПУПС ЛЕГАЛНи и ЛЕГиТиМНи зАШТиТНик иНТЕРЕСА ПЕНзиОНЕРА

www. podrinske.comПЕНЗИОНЕР11.новембар 2010. 3

СрпСКе бАње

Бања Бадања се налазиподно историјског Цера иподједнако је удаљена одЛознице, Шапца и Ваљева.Никла је у долини Цернице,на дну некадашњег Панон-ског мора, тамо где је некадабујао изузетно богат под-морски свет.

Бадања је народна бања.Открили су је тежаци и па-стири који су запазили какостаре и болесне животиње,после ваљања у бањскомблату, поново постају чиле издраве. Прича о лековитостисе ширила и привлачилаљуде из удаљених крајева.Тако су мештани поред зем-љорадње, почели да при-мају госте, чија традицијатраје скоро један век.

Прва истраживања на из-ворима сумпоровите и гвожђ-евите воде обавио је 1889. го-дине М. Леко и сврстао их у

ред хладних сумпоровито –гвожђевитих вода са карак-тером слабих алкалних вода,а 1980. године истражива-ња су довела до већих ко-личина минералних сумпо-ровитих вода, на дубини од200 метара, са температуром

од + 16 степени Целзијусо-вих.

Данас Бања Бадања усвојим објектима организујесмештај за госте који желе дасе лече, одмарају или кори-сте излете у овом дивном ам-бијенту.

Примењују се савременеметоде лечења различитихболести укључујући пијење икупање у сумпоровитој води,терапија сумпоровитим бла-том и купањем у базену, хид-ротерапије, електротерапије,кинезитерапија, рефлекснемасаже ...

Бања лечи:1. Болести локомоторног

апарата: дегенеративнизглобни реуматизам (артрозе– спондилозе); ванзглобниреуматизам (фиброзити –миозити – тиндинити); запа-љенски реуматизам (реума-тоидни артритис, у фази ре-емисије); последице траумаи ратних рањавања; стањапосле прелома костију и хи-руршких интервенција накоштано-зглобном систему.

2. Кожне болести: псо-ријаза, хронични екцем, хро-

нична гинеколошка обољењаи стерилитет.

На лечење се долази поупуту надлежног лекара илисамоиницијативно без упу-та.

Минерална вода у БањиБадањи се користи у склопусавременог лечења и реха-билитације, нарочито хро-ничних обољења. Наравно,по потреби се не искључујеиз употребе медикаменатаи физикалне терапије.

Сумпор из сулфидних ми-нералних вода се лако ап-сорбује преко коже, црева иплућа, с тим што се преко90% ресорпције остварујепреко коже и респираторногсистема. У терапијске сврхесе најчешће примењује ку-пањем у кадама или базенуа масовна је примена пе-лоида као једног од старијихвидова терапије.

Народну бању пронашли пастири

Испијање једне до двешоље кафе дневно благо-творно делује на срце, пока-зују најновија истраживањагрчких научника. Утврђеноје да умерено конзумирањеомиљеног топлог напитка по-већава еластичност крвнихсудова, чак и код људи којипате од повишеног крвногпритиска. Резултати најно-вијих истраживања указујуда старији људи који пијуумерене количине кафеимају еластичније крвне су-дове око срца.

Студија је обухватила око700 старијих особа на острвуИкарија у Егејском мору, гдевише од трећине становникаима 90 година и више. Истра-живачи са Универзитета у Ати-ни фокусирали су се на 485њих који су имали повишенкрвни притисак и испитивалису стање њихових крвних су-дова. Крути и стврднути крвнисудови повезују се са боле-стима срца и третирају се каознак упозорења да би особа убудућности могла да има срча-них сметњи. Откривено је дапацијенти који пију једну до двешоље кафе дневно имају ела-стичније велике крвне судовеод оних који је уопште не пију.

На конгресу Европскогудружења кардиолога, одр-жаном у Стокхолму, резулта-

те истраживања представилаје др Кристина Крисохоу.

- Студија је открила даумерено конзумирање кафеможе да се повеже са већомеластичношћу крвних судова,када се упореди са особамакоје имају проблема са хи-пертензијом, а које мало илиуопште не пију кафу, рекла једр Крисохоу. Нема, међутим,доказа да би повећање уно-са кафе на три до пет шо-

љица дневно допринело јошвећој еластичности крвнихсудова, напоменула је грчканаучница.

Већа количина кафе ниједодатно поправила стањекрвних судова, највероват-није због тога што је вишаккофеина, који иначе сужавакрвне судове, поништио бла-готворне ефекте. Др Крисо-хоу истиче да би умерене ко-личине кафе требало да пијучак и људи са повишенимпритиском, јер је утврђено дана тај начин успоравају ста-рење артерија.

Приликом истраживања,грчки научници узели су уобзир и остале факторе ри-зика, као што су старост, пол,физичка активност, телеснамаса и дијабетес. Утврђено јеи да умерено конзумирањекафе може да смањи ризикод дијабетеса, високог холе-стерола, гојазности и про-блема са бубрезима. Поједи-ни британски научници, садруге стране, напомињу датреба узети у обзир специ-фичност поднебља у којем јеспроведено истраживање.Од раније је познато да је тзв.медитеранска дијета у про-секу најздравији начин ис-хране, а живот на удаљеномгрчком острву и није нарочи-то стресан.

- Тврдити да просечанстресирани менаџер у некојбританској компанији требада пије више кафе да бисмањио крвни притисак јепотпуни нонсенс, каже дрЏереми Пирсон, заменик ди-ректора Британске фонда-ције за срце.

Требало би, ипак, напо-менути да је кафа једна однајиспитиванијих намирницау свету данас и да се откри-ва све више њених благо-творних дејстава. Наравно,само ако се конзумира уме-рено.

Кафа добра за срце ИЗРЕКЕ КОјЕ СУ МЕњАЛЕ СВЕт

Осим краћег боравка уАлександрији, Архимед јенајвећи део живота провео усвом родном месту Сиракузи,на Сицилији. Сем као мате-матичар и физичар, истичесе и као генијалан градитељи новатор, чији су проналас-ци далеко испред његовогвремена. Од бројних изума,са сигурношћу су потврђениАрхимедов завртањ и пла-нетаријум. Сиракузу су у 3.веку пре нове ере опседалиРимљани, па је Архимедсвојим проналасцима помо-гао у одбрани града. Навод-но је изградио Siracusiju,највећи ратни брод оног вре-мена, а када су Римљани уДругом пунском рату, 213.пре нове ере, почели опса-ду Сиракузе, Архимед је ра-дио на утврђивању града иконструкцији катапулта идругих ратних направа. На-водно, помоћу сочива и ог-

ледала запалио је римскуфлоту у луци испред Сира-кузе, али је ово, о чему из-вештавају млађи записи, кас-није оспоравано. Тешко јена том пољу одвојити истинуод легенде, али нове споз-наје потврђују да је многотога што нам се чини неве-роватним, у оно време уи-стину било могуће захва-љујући чудесном Архимедо-вом уму.

После двогодишње оп-саде града Римљани су на-покон заузели Сиракузу. Не-посредно пре пада градаАрхимеда је убио римскивојник док је у свом вртуизнад кругова нацртаних упеску решавао неки гео-метријски проблем. Томприликом је, наводно, изре-као своје последње речи:Не дирајте моје кругове!Римски конзул Марсело даоје изјаву да се тај догађај,вредан жаљења, није дого-дио по његовој наредби.Век и по касније Цицерон јепронашао Архимедов гроб ујадном стању и наредио дасе уреди. Гроб је препознаопо томе што су на њемубила урезана Архимедованајдража геометријска тела- кугла и ваљак.

Архимед(287-212. пре нове ере)

Не дирајте моје кругове

У оквиру „Октобра, месе-ца солидарности са стари-ма“, Град Шабац је Градскомудружењу пензионера даро-вао сто хиљада динара, засимболичну помоћ онима-којима је најпотребнија. Тимповодом, градоначелникШапца, Милош Милошевић,на предлог Месног одбора„Баира“ посетио је Луку Мла-деновића, инвалида и ста-росног пензионера, чија јепензија испод дванаест хи-љада динара. Радост сусре-та није кривена ни са једнестране.

- Град финансира раз-личите активности Градскогудружења пензионера, асамо један од пројеката је по-моћ која се додељује у Ок-тобру, месецу солидарностиса најстаријим суграђанима.

Из буџета Градском удруже-њу пензионера дато је сто хи-љада динара, а помоћ је на-мењена онима којима јенајпотребнија, по одлуци којудоносе у самом удружењупензионера – истакао је, из-међу осталог градоначелникМилошевић. Нагласио је зна-чај управо геста сећања и па-жње, и сталне бриге Града остарима, кроз бројне програ-ме.

Дар града и скроман пакетса „милоштама“, уз две хи-љаде динара, у Месној зајед-ници „Баир“ добило је шестстарих суграђана. Све је билона предлог Месног одбораудружења пензионера.

- Међу одабранима је иЛука Младеновић, бивширадник „Обнове“, данас ста-росни пензионер са мини-

малним примањима. Поредтога врло је активан у Саве-зу слепих и ово је симбо-лична помоћ али и наградаза његово ангажовање - кажеНада Јовановић, председни-ца Месног одбора „Баир“удружења пензионера.

По много чему драг и по-себан (издвајамо само де-

таљ да је више од шетрдесетпута посетио Хиландар), до-маћин Лука Младеновић, и

приликом посете градона-челника, 2.новембра, више јеговорио о Организацији сле-пих, чији је председник, негоо себи.

- Ја сам навикао на па-жњу наше Градске управејер сам председник Савезаслепих већ седам година, одкада сам и упознао нашегградоначелника. За мене овомного значи. Значи самасвест да Град мисли о осо-бама са инвалидитетом и ољудимакоји имају мала при-мања. Пензија ми је исподдванаест хиљада, једанаести нешто, пошто сам радио у„Обнови“, тридесет година,али су издвајања за пен-зијски фонд била мала и ре-зултат је мала пензија – кажеЛука. Узбужење није крио,а, уз осмех и признао је да јеузбуђен. Како и не би, па недолази сваки дан у гостепрви човек града.

Ц.Љубић

Градска организација ин-валида рада Шапца занајстарије и најсиромашнијечланове, у оквиру „Октобра,месеца солидарности са ста-рима“, обезбедила је педесетпакета сухомеснатих про-извода. Ко ће добити пакетепредлагали су месни одбориорганизације.

- Пакете смо обезбедилизахваљујући члановима којису имали могућности да ку-пују пакете; то је нека маларазлика која је остајала одфирме организацији за труд,и ми смо тај новац усмерилиу ове пакете, са жељом да об-радујемо наше чланове и даим помогнемо. Трудићемо седа „октобар не буде само у ок-тобру“, него да сличну помоћобезбедимо и у неком другоммесецу, вероватно ће некаслична пригода бити пред Бо-жић – најављује председница

организације Мира Савковић.Додаје, да је то за старе јако

значајно, посебно као знакпажње. Ц.Љубић

4 www. podrinske.com ПЕНЗИОНЕР 11.новембар 2010.

СС оолл ии дд аа ррнноо сс тт ннаа дд еелл уу - Ова помоћ је кап у

мору, али је јако битно занаше старе пензионере даосете да има неко да мис-ли о њима, макар једном,два пута годишње, даим поклони нешто ова-ко симболично и скром-но; знамо да је за њихто јако вредно -каже председ-ник Месног од-бора инвали-да рада уМ е с н о јза једници„Доњи шор“,Милан Мали-шић. Истичеколико језначајно да стара особа,поготово ако је сама, осети

да има неко ко мисли ибрине о њој. Каже и да је наМесним одборима предла-гано ко ће добити пакете.Уз свест свих да има још

оних који заслужују по-моћ, али да се увекгледа да при некој на-редној подели, она

стигне до другихчланова. Же-лео би да ор-ганизаци ја

ч е ш ћ ебуде у при-лици даорганизујеовакве исличне ак-ције јер је

велики број чланова којимаје помоћ неопходна.

ГРАДСКИ ПАРК ДВАДЕСЕтИХ ГОДИНА ПРОШЛОГ ВЕКА, КОЛОНАДУ ПОДИГАО 1928. љУБА ПАВЛОВИЋ

КАДА јЕ БИО ПРЕДСЕДНИК ОПШтИНЕ

ИЗ СтАРОГ ШАПЦА

Право је задовољствоприсуствовати оваквим ак-цијама које организујеУдружење пензионера, иподелити радост са љу-дима којима овај мализнак пажње локалне са-моуправе пуно значи – по-ручио је градоначелникМилошевић, који се у домуМладеновића, видно рас-положен, задржао у ду-жем разговору.

Радост сусрета са људимапОМОћ зА пензиОнере СА нАЈнижиМ приМАњиМА

Izlazi jednom mese~no10

Новембар 2010.MOJA {KOLA

наш животни пут проткан јеразним догађајима, различитимљудима које срећемо и местимакоја упознајемо на том путу.једно од најзначајнијих места уживоту свакога од нас је школа.

моја школа носи име вели-ког српског хероја и родољубавојводе Степе. Своја првашколска знања стекао сам уродном селу Липолисту, у про-страној мачванској равници.Прва слова и бројеве научиосам писати у сенци липа. мојашкола ме врло често подсећа накошницу пуну пчела, јер крозњу сваког дана пролази веселавојска ђака. Са свих страна је

окружена зеленилом. измеђушколских објеката се налазивелико двориште, омиљени ђач-ки кутак. Кроз школу су прошлемноге генерације које су стеклеи са собом понеле основна зна-ња.

Ученици моје школе пости-жу завидне резултате на разнимтакмичењима. наравно, тих ре-зултата не би било да нема такодобрих наставника. ја мислимда је поштовање између на-ставника и ученика узајамно. имом основном школовању сеускоро ближи крај па ћу и ја по-нети знање и најлепше успоме-не из наше школе.

Свих мојих другова, мојеучитељице и наставника увекћу се сећати јер су то ствари којечовек кроз живот никада не за-боравља. У школске зидове утка-на су сва наша знања, понекаднезнања, несташлуци, прве сим-патије и скривени погледи кроздугачке школске ходнике. ос-новна школа и знање стечено уњој представља добар камен те-мељац за даље школовање.

дане проведене у школскојклупи заувек ћу носити у себи.

Марко Васић, 8/2 ОШ „Војвода Степа Степановић“

(наставник: Жарко Мркић,професор српског језика)

ОШ „вОЈвОдА СтепА СтепАнОвић“ ЛипОЛиСт

Прва слова научена у школи у сенци липа

војвода Степа Степановић јерођен 12. марта 1856. године уКумодражу код Београда. ос-новну школу је завршио у род-ном месту, а пет разреда гим-назије у Београду. Када је тре-бало да упише 6. разред, кон-курисао је за питомца артиље-ријске школе и био примљен безполагања пријемног испита. Позавршетку друге школске годи-не почео је рат између Србије иТурске. Питомци Степановиће-вe 11. класе добили су чин на-редника и дужности официра уратним командама и штабовима.школовање је завршио 1880.године. По завршетку рата мар-љиво је радио на стручномусавршавању, припремао је при-правничке испите за генералскуструку, а 1889. је постављен заначелника дринске дивизијскеобласти. Брзо је напредовао услужби, постављан је на местокомаданта батаљона, пука, бри-гаде, дивизије, армије.

најславнији дани војводеСтепе су у Првим светским ра-том, када је на челу српске војскепредузео све што је било у ње-говој моћи да се сложене радњепротив моћнијег непријатељашто успешније изврше. церскабитка је била једна од првих би-така у Првом светском рату укојој је српска војска под вођ-ством војводе Степе однела по-беду над непријатељским снага-

ма. Битка је тајала од 16. до 19. ав-густа око планине цер. Тада севојводин штаб налазио управо унашој ош “војвода Степа“ уЛиполисту, а чин војводе је добиокод нашег Старог багрема, који сеи данас налази у близини центрасела.

војвода Степа Степановићсе вратио у отаџбину са свет-ским признањем да је један однајвећих војвода у Првом свет-ском рату. Без обзира на славу,остао је миран и скроман човек.руковођен узвишеним осећа-њима, повукао се из активнеслужбе и остатак живота провеоу кругу своје породице у Чачкукао обичан пензионер. иза увекозбиљног и натмуреног лицакрио је велико срце. Степано-

вићеве ратне одлуке и борбенезаповести изазивале су дивље-ње код његових непосредних са-радника. Парадни дочеци и ис-праћаји са музиком и банкети-ма за њега нису постојали никада је био на врхунцу славе. Тонајбоље потврђују његове речиупућене новинарима савезнич-ке штампе: „немате шта да на-пишете. Све што је урађено,урадили су моји официри ивојници моје армије. они сунајвише допринели да не-пријатељ буде побеђен и да сеземља ослободи.“

Ученици 8/2 ОШ“Војвода Степа“

ЛИПОЛИСТ (наставникМркић Жарко, професор

српског језика)

Степин штаб у школи у Липолисту

јутрос ме пробудила не-обична бука. и гле, испод могпрозора најлепша кочија насвету. из ње је изашла необич-на лепотица. То је била краљи-ца годишњих доба – златнајесен. Својим доласком про-менила је све: биљке, животи-ње и људе.

дани су краћи и хладнији.Сунце више не греје као ра-није. јавили су се и хладни вет-рови, љути из ко зна којих раз-лога носе све пред собом. ни-коме не дају мира. Поред ветрату је и јесења јутарња магла.

дрвеће се ужурбано пре-свлачи у нове хаљине. Таквогшаренила нема ни на модним

пистама. веште руке јесени са-шиле су бакарне, црвенкасте ижуте хаљине. Њихови власницисе поносно шепуре у својимхаљинама. У оголелим крош-њама не чујемо весели цвркутптица. на све стране одјекујесамо тужно грактање врана.

Смањује се и број шетача.Клупе у парку су полипразне.Људи се топлије облаче и без ки-шобрана нигде не крећу. Хлад-не кише су све чешће.

Полако нам долази познајесен, са свим својим врлиманаи манама.

Милош Миловановић, 4/1,ОШ „Ната Јеличић“

(учитељица Мира Томић)

Златна јесен

тАтјАНА МАРКОВИЋ, 3/4

ОШ “НАтА јЕЛИчИЋ” ( УчИтЕљИЦА ВЕСНА МИјАтОВИЋ)

Мачванско селоравница се протеже испод плавог неба,од пута прашњавогдо вечности бескраја.на ртаскршћу стара школа сеоска,узаврелост људи, над раскршћем звоник уснулост буди.

Канта за млеко у зору рану,док се роса топи на прозору,пред капијом чека млечну судбину своју.

Петао пева своју песму славну да најави зору рану.а она долази на крилима јутракао и јуче, исто ће и сутра.

након дугог радног дана клупе пуне,одмарају старци.из пространих дворишта шире се цветног мириса зраци.

Причају људи своју причу,говеда из штале ричу,а деца скромна прва знања сричу.

Колибе старе у коров зарасле,около пашњаци где су краве пасле.на бициклу старац тешко точак окреће,на пут рањени голуб слеће.

а кроз равницу и сеоске путевелике кораке мантијом скривенеправе ноге круте нашег попа Туте.

и свако своју причу има...на сто страна људи крећуда бирају своју срећуу равници испод плавог неба.

Бојана Миловановић VII-а, ОШ „Јован Цвицјић“ Змињак

(наставница Наташа Нинковић)

Црт

еж. В

ален

тина

Дим

итри

јеви

ћ, 8

/1О

Ш “С

тоја

н Н

овак

овић

”(н

аста

вниц

а Сл

авка

Јако

вљев

ић)

У оквиру пројекта „шабац-град знања“ остварена је јошједна у низу сарадњи осневнешколе „јанко веселиновић“ сашабачким установама културе.

овог пута су полазници лет-ње школе српског језика и књи-жевности, која је трајала за вре-ме летњег распуста у организа-цији Канцеларије за младе гра-да шапца, приказали своју за-вршну представу „Човек нијеоно што мисли, већ оно шточини“ ученицима јанкове шко-ле. Сценарио за представу је на-писао један од полазника шко-ле Бајро Салкунић, који је глу-мио ахмеда нурудина. осталиглумци - јелена арсић (ана Ка-

рењина), милица Ђукановић(Софка), александар Коваче-вић (Хамлет), иван Ђорђић (Ба-новић Страхиња), сви полазни-ци летње школе, кроз разговорсу покушали да осветле великакњижевна дела и да животе,размишљања, питања, ставове икарактере јунака, који су уче-ницима често магловити, разјас-не и приближе. У томе им је по-могла Кристина арсеновић,професор српског језика икњижњвности, која је била пре-давач ове школе.

То је била одлична приликада се ученици упознају са до-датном могућностима које импружа Библиотека шабачка, и

тог 29. октобра уживају у за-нимљивом литерарном колажу.

Катарина Тадић, 6/1, ОШ „Јанко Веселиновић“

Шабац

II www. podrinske.com МОјА ШКОЛА 11.новембар 2010.

У част Стојана новаковића,познатог историчара, поли-тичара, књижевника и филоло-га, чије име носи наша школа,наши ученици 6. и 8. разредаодржали су 2. новембра у ме-ђуопштонском историјском ар-хиву јавни час.

Говорило се о новаковиће-вом раду на пољу народне књи-жевности, јер је он као и вук Ка-

раџић бележионародне песме,приповетке и за-гонетке. Зани-мао се и за ле-генде о светомЂурђу.

на карју на-шег часа гости-ма смо приреди-ли игру у којој

су погађали загонетке. За најус-пешније смо припремили по-клон и диполому за успешан од-гонетљај, а за све - мали коктел.

Јована Љ. Марковић и Александра Марковић 6/2

ОШ “Стојан Новаковић“ Летњиковац

најуспешнији спортиста унашој школи је душан николић,ученик седмог разреда. Замолиосам га да од куће донесе својемедаље како бих га фотографи-сао, а он тржио друштво јер нијемогао да ихпонесе сам.Чудио сам се,али ми свепостало јас-није који ми-нут касније.У наставнич-ку канцела-рију улазидушан носе-ћи повећисандук пунмедаља. дугонисам дошаосеби од изне-нађења. То-лико дуго гапознајем, асада као да гапрви пут видим. Прича ми омногобројним атлетским так-мичењима на којима је уче-ствовао и углавном заузимаопрва и друга места. многих по-беда се и не сећа, меша датумеи места, а мој поглед сваки часслеће на непрегледну гомилу ме-даља. необична је и његоваскромност и ненаметљивостдок ми прича.

- активно се бавим спортомјош од предшколских дана. Тада

ми је тренер био отац. Сећам сесвоје прве победе у Сремскојмитровици док сам био ше-стогодишњак. За време тркеимао сам велику трему, која мепратила све до циља. и до по-

беде. добит-ник сам на-града нау л и ч н и мтркама умногим гра-довина нашеземље. дваили три путабио сам првина кросурТС-а, а про-шле годинеосвојио самдруго местона овомн а ј з н а -чајнијем ин а ј м а с о в -нијем так-

мичењу – каже дуашан. оно што ме је изузетно за-

дивило код мог школског другајесте лакоћа са којом осваја ме-даље, и напор који улаже да бисе свих такмичења сетио. То миговори да није роб бројки и ло-ворика, већ неко коме су сасвимприродни његови успеси.

Милош Бутрић, 7-а, ОШ „Јован Цвијић“ Змињак

(наставница Наташа Нинковић)

да ми је неко раније рекао даћу за само један видети једну одпет најстаријих кућа у Београду,осетити укус тек направљенихбомбона у јединој преосталојпородичној бомбонџиници унашем главном граду, да ћу са-знати све о историји железницеу Србији, и прошетати једном однајлепших улица Београда, аонда све то засладити мекдо-налдсовим производима, не бихму веровала. е, све ово мени сенедавно догодило на екскур-зији када смо посетили Бео-град.

У манаковој кући виделасам ношњу разних народа из не-колико земаља. Посебно су мисе допали украси и накит који сукористиле тадашње жене и де-војке. У музеју железнице са-знала сам да је први воз уСрбији кренуо од Београда канишу 24. августа 1884. године,а запамтила сам још доста по-датака, иако сам била још подутисцима из бомбонџинице „Бо-

сиљчић“, старој преко седам-десет година, у којој сам про-бала предивне, тек направљенебомбоне... њам, њам.

У прелепој Скадарлији, узпомоћ аниматора, у кући Ђурејакшића, приредили смо изне-нађење нашем учитељу и учи-тељицама. надам се да су се об-радовали када су видели какопевамо песму „Плави воз“ иодговарамо на постављена пи-тања о свему што смо доживе-ли и шта смо видели тога дана

у Београду. на крају екскур-зије посетили смо мекдоналдси пробали њихове врло укуснепроизводе.

екскурзију ћу памтити јошпо нечему. У аутобусу, повери-ла сам се мом учитељу дејануда имам симпатију. Учитељ јеобећао да никоме неће рећи.држим га за реч.

Николина Станојевић, IV/5,ОШ „Јанко Веселиновић“

Мала Враљска (учитељ Дејан Крсмановић)

уСпеШни СпОртиСти: дуШАн ниКОЛић

Има сандук пун медаља

ОШ „ЈАнКО веСеЛинОвић“ МАЛА врАњСКА

Посетили Беооггрр аа дд

ОШ „ЈАНкО ВЕСЕЛиНОВиЋ“ ШАБАЦ

Уживали у литерарном колажу

Јавни час о Стојану Новаковићу

У МУЗЕјУ жЕЛЕЗНИЦЕ

ДУШАН НИКОЛИЋ

IIIwww. podrinske.comМОјА ШКОЛА11.новембар 2010.

Као поносни маутранти еко-номско-трговинске школе изшапца имали смо прилику, да узпомоћ министарства просвете,европског покрета у Србији,ГТц- организације (техничкаподршка) и партнерске школе”Walter-Eucken-Gymnasium” по-сетимо Фрајбург. мало али ода-брано друштво на интерномшколском конкурсу од 24 члана,заједно са директором момчи-лом Павловићем и увек пред-усретљивим професорима :Љи-љаном јуришић, Соњом мијато-вић-јокић и Сандром рафаило-вић, кренули смо пут Фрајбур-га, универзитетски град на тро-међи немачке, швајцарске иФранцуске, смештен у по-крајини Баден виртемберг. Градима 230.000 становника, препунје древних грађевина и испре-сецан каналима који носе ле-гендарну причу о могућемтрајном останку, ако се тренут-ком непажње загази у ту “чуве-ну воду”. После скоро 19 сатипутовања, у суботу 9. октобра2010. године, у партнерској шко-ли наши домаћини су нас љу-базно дочекали и распоредилипојединачно ради лакшег упо-знавања, праћења наставе и оби-ласка компанија у којима стичупрактична знања. Били смо у по-родицама и хотелу, али смо на-лазили времена за заједничкадружења.

недељу смо искористили заобилазак града и посету шварц-валду, са чијег се врха могу ви-дети три државе, Француска,швајцарска и немачка. доче-кала нас је магла која се полако

дизала како смо се пењали каврху планине. видиковац је биообасјан сунцем. део атмосфереиз “црне шуме” могли смо осе-тити у Природњачком музејукоји смо посетили. од поне-дељка смо прешли на раднидео посете, за тренутак забора-вили доживљаје од синоћногизласка са пријатељима и по-светили се начину њиховог шко-ловања. распоређени у мале гру-пе, одлазили смо на часове прак-тичне наставе сличне нашемпредмету финансијско-рачуно-водствена обука, пословног енг-леског, рачуноводства, канцела-ријског пословања и сл.

начин рада је на мене оста-вио јак утисак као и на моје дру-гове. велика школа, разноврсниђаци, одговорни професори иопуштена атмосфера је оличењеове школе. Систем рада је сли-чан нашем, уз малу предност утехничкој опремљености каби-нета. Учење је усмерено ка сти-цању практичних знања па по-ред редовног школовања поне-дељком, уторком и четврткомусмерени су на тродневну прак-су у предузећима у којима имајуобезбеђен посао након заврше-не школе. имала сам прилику дапосетим још једну школу зана-та у Фрајбургу. За наше прили-ке огромна школа, врло функ-ционална а обухвата чак 60 сме-рова свакојаких струка:графи-чар, дадиље, педикир, мани-кир, фотограф,посластичар,ку-вар… одушевљена сам опрем-љеношћу кабинета који омо-гућавају да се занимање потпу-но изучава тако да се ученици

могу одмах укључити у рад. Собзиром да је Фрајбург уни-верзитетски град, сама општи-на улаже доста новца у школ-ству тачније у образовање мла-дих немаца.

Слободно време смо попу-њавали куповином а у вечерњимсатима, враћали смо се премо-рени али увек насмејаних лица.У оквиру програма посете уче-ници су посетили и суседниСтразбург и обишли здање ев-ропског парламента. У понеде-љак, 11. октобра нашој делега-цији био је приређен пријем уГрадској кући и сурет са заме-ником градоначелника госпо-дином даниелом Сандреом. По-себно срдачан пријем, који нијебио предвиђен програмом по-сете, био је у нашем Генералномконзулату у штудгарту, којинам је приредио генерални кон-зул Перо јанковић.

Укупан утисак је изузетноповољан. испуњени су сви ци-љеви пројекта. Програм посете,згуснут и разноврстан, у по-тпуности је остварен захва-љујући ангажовању наших љу-базних домаћина. Током посетедоговорена је наредна сарад-ња, тако да половином маја ме-сеца очекујемо узвратну посетупредставника партнерске школеи делегације града Фрајбурга.Свакодневно се чујемо са на-шим пријетељима из немачке иједва чекамо да их угостимо и даим покажемо како се ми шко-лујемо и дружимо.

Алескандра Мићковић IV/7,Економско-трговинска

школа

ППаа рр тт ннее рр сс ттвв оо нн аа дд еелл уу

ШКОЛА зА уМетничКе зАнАте

школа за уметничке занатеу шапцу укључила се у кампа-њу ''октобар-месец правилнеисхране'' и у сарадњи са Заводомза јавно здравље и општом бол-ницом шабац, организовала 13.октобра трибину за ученике исве запослене, посвећену значајуправилне исхране. Гост-преда-вач трибине била је др милкаПоповић, начелник центра захигијену и хуману екологијуинститута за јавно здрављевојводине.

осим елемената правилнеисхране, на трибини су се мог-ли чути савети о свим здравимстиловима животима, при чемује брига о квалитету и начинуприпреме намирница само један

сегмент културе живљења. У да-нашње време, када смо окру-жени брзом храном, газираними енергетским напицима, свакисавет и упутство младим људи-ма има сврху јер је правилна ис-храна у детињству, пубертету имладости основа здравља за чи-тав живот.

Трибина је организована напредлог Савета родитеља шко-ле за уметничке занате и са-ставни је део Годишњег планарада школе у овој школској го-дини.

школа за уметничке занатепланира још неколико трибина,које ће се бавити потребамамладих људи у светлу актуелнепроблематике нашег друштва.

У згради бивше војне ака-демије у Београду (простор бу-дућег музеја града Београда), наглавном излагачком простору51. октобарског салона, 34 про-фесора шабачке школе за умет-ничке занате 30. октобра поха-ђала су семинар музејске збир-ке као ресурси окружења у на-стави. организатори су билибеоградски Културни центар имузеј савремене уметности.

Због специфичности под-ручја рада (култура и уметност)и наставног кадра школе зауметничке занате, а узимајући уобзир чињеницу да семинари

оваквог типа у нашем градунису реализовани, семинар уБеограду је свакако показаокако музејске збирке и гале-ријски простори могу бити ин-спирација и могућност за обо-гаћивање наставних садржаја, изуметничких и општеобразов-них предмета. Корелација међупредметима је начин рада којисе, у квалитетном школском ку-рикулуму очекује, а искустваса овог семинара су драгоценајер ће допринети обогаћивањуструктуре часова и даљем раз-воју критичког и креативногмишљења ученика.

У оквиру програма 6. Modi-ana Šabac Fashion Day-а, ре-вијом ''4 Ever Young'' предста-виле су се ученице трећег раз-реда школе за умењтничке за-нате, образовни профил стил-

ски кројач. на ревији која јеодржана 1. новембра у Кул-турном центру у шапцу, 23модела инспирисана панк мо-дом успешно су приказале на-талија драгојевић, ивана Ђу-

рић, Биљана ненадовић иБојана Бошковић.

Сви модели су настали начасовима практичног рада, узменторство професорки Лиља-не Кекић и милице Лазић.

ММоодд ееллии ии нн сспп ии ррии сс аа нн ии ппаа нн кк ммооддоо мм

О значају правилне иисс хх рр аа ннее

ДД рр аа гг ооццее нн оо ии сс кк уусс тт вв оо

IV www. podrinske.com МОјА ШКОЛА 11.новембар 2010.

MOJA {KOLA аутор и уредник подлистка Живана војиновићE-mail: info@podrinske.com; www.podrinske.com

моје име је дејан Зрнић. рођен сам 30. јуна 1999. у шапцу. Жи-вим у малој врањској са родитељима мирославом и Биљаном иса сестром Теодором. од малих ногу волим да се играмм лоптом,па сам у петој години почео да тренирам фудбал у оФК „акаде-мац“. У вртић сам ишао две године у Жабар, па сам прешао у малуврањску, где сам завршио предшколско 2006. Те исте године кре-нуо сам у први разред ош „јанко веселиновић“ у малој врањ-ској. Сада сам (кад ово пишем) ученик четвртог разреда у одељењуучитељице мире ранковић. волим школу и одличан сам ђак. Својеслободно време проводим у игри са другарима, у учењу, на фуд-балским утакмицама и тренинзима. једног дана кад порастем, во-лео бих да будем професионални фудбалер.

Дејан Зрнић, 5/4, ОШ „Јанко Веселиновић“

Аутобиографија

Талас се подигао и запљуснуо његово лице. Промешкољио сеи подигао главу са даске која му је на образу оцртала пруге од ду-гог спавања. Придржао се за ивицу и усправио. већ је био навикнутна видик пучине и бистрог неба око себе, па тако ни овај пут нијереаговао. широко је зевнуо и пустио да му јутарњи ваздух осве-жи плућа. Сплав са малом заставом се још једном заљуљао и онсе придржао.

Пет дана без копна, само са сунцем и водом, била су довољ-на да му избистре све тешке мисли.

Сунце је овај пут било јако високо, па је претпоставио да је дугоспавао, што било чудно. и вода је била немирнија него иначе, штоје посебно приметио након трећег трзаја који га замало није зба-цио. надао се да бар неће бити никаквог невремена.

Легао је на леђа и уздахнуо. Плава боја небеске равнице му јесевнула пред очима и разрушила границе видика, па се осећао каода је плаветнило свуда око њега. да је плаво, танко и неухватљи-во све што га окружује – и ова вода и сплав под њим и застава изнадњега. допустио је чулу додира да се искључи и да не осећа под со-бом грубе даске које су му жуљале кичму. на један бизаран и ап-сурдан моменат чак је и био уверен да лебди на том плаветнилу.Само небо и он.

но, следећег тренутка талас се опет побунио и он се вратио уреалност. Заједно са сплавом и заставица је залепршала и закачиламу део видика упереног у небо. вијорила се још неколико трену-така, а онда је он затворио очи и пустио да му ствара сенке раси-пајући светлост у молион боја испод склопљених капака.

Поново се заљулао, али се овај пут није задржао, те му је ногадо колена заронила у дубоко и тамно пространство океанске воде.Подигао се и загледао у воду у коју је малочас пљуснуо. окренуосе на стомак и подупро главу шакама. вода као да је изазивала ства-рајући безброј светлицавих одсјаја који су се губили сваким но-вим таласом и опет настајали. Звездице светла су мамиле и игра-ле као да чекају да пође за њима, а онда нестану.

он се трудио да не обраћа пажњу на разјапљену чељуст там-не дубине под њим, па се концентрисао на површину. Умочио јеруку у светлост испред себе и осетио хладни додир нежне воде окопрстију. Зажмурио је. Пустио је да му прсти шарају по океану истопио се са звуком таласа који су милели око њега. Били су бла-ги овај пут и шумели су глатко и испрекидано, мелодично му сеурезујући у уши.

могле су проћи године, а он би овако исто могао трајати. осе-ћај вода са прстију му се ширио по целом телу и замислио је дапод њим нема дасака, да и сад, као и малопре, плута на недодир-љивом.

Сунце га је пржило по голим леђима, ветар му је мрсио косуна темену, даске су га жуљале по грудима, вода га миловала по лак-ту десне руке, удисао је со у ваздуху, а онда је сплав ударио о коп-но.

није био сигуран жели ли да сиђе.Маја Глигорић, III/7,

Шабачка гимназија (професор Тања Илић)

,,...Осећам себе у погледу трава и ноћи и вода...’’ (Дис)

школа за уметничке занатенаставља да осваја награде наконкурсима широм Србије.

Ученица трећег разреда Се-лена мићић, освојила је првоместо на 44. ликовном кон-курсу Удружења за Уједињененације Србије, за рад ''од сло-ва до књиге'' – дигиталну фо-тографију (постер) на тему -описмењавање као један одмиленијумских циљева раз-воја Уједињених нација. на-грађени рад је настао на часо-

вима фотографске секције, којуводи професор михаило Си-мовић.

школа за уметничке занатесвојим активностима и огром-ним креативним потенцијалом,знањем и промишљањем, сва-како доприноси промоцијиидеала Уједињених нација идаје подршку циљевима и ак-тивностима овог покрета.

првО МеСтО нА 44. КОнКурСу удружењА зА уЈедињене нАциЈе СрбиЈе

Награђен рад Селене Мићић

Почео је распуст!!! део од-мора провела сам са породицому Грчкој, на мору. ишли смо санашим пријатељима и билионам је одлично. море је билотолпло, плажа пешчана а за-ласцки сунца лепши него икад.

У околини, могла се чутисамо граја деце и благи хук вет-ра. никола, мој друг, брат и ја,свако вече смо јели гирос. То јеједно од напознатијих јелаГрчке. вечере су нам увек билезанимљиве и бучне, а посебнокад је било светско првенство уфудбалу.

време је полако пролази-лио и ближио се повратак кућигде су ме чекали другари и новаузбуђења, јер сам требала занеколико дан да са групом мојихдругара идем на Златибор. вечеуочи путовања нисам ока скло-пила, будила сам се сваких поласата, бојећи се да не закасним.шашаво, зар не?

на Златибору је било од-лично. дисали смо пунимплућима свеж ваздух. Сваки дансмо ишли негде у шетњу, на спо-меник, око Палисада, до језера.али, ништа није могло да за-мени вечерње шетње и журке.Правили смо само нама драгу ипосебну дискотеку, која је сваковече била необична, нова и ве-села.

ниједан одмор на Златиборуније као овај. Стекла сам нове дру-гаре, усавршила своју одбојку, а одонолике шетње и трчања смрша-ла. Боравак на Златибору био је не-што посебно и волела бих да мисе понови нешто слично и следе-ће године.

ипак, ништа није тако посеб-но као школа. на распусту јестебило лепо, али сам пожелела дру-гаре, школу и наставнике.

Крстина Богићевић 6/2, ОШ “Стојан Новаковић“-

Летњиковац (наставницаСања Цвејић)

Распуст, а на распусту

МаленаТи си тако слатка и медена,као да си сва од шећера.

волим те, волим малена,љубави моја једина.

на небу је рај, увек ћу те волети знај.Када сам са тобом ја,у мени је радост сва.

дођи у дискотеку ти, на забави су сви.на забави чекам само једне очи, не дам ником у крило да ми скочи.

дођи у дискотеку ти,на забави су сви,лудујемо сви до јутра,нико не мисли на сутра..

а ја и даље чекам, да дођеш само ти, једина моја љубави....

Стефан Момчиловић, 6/1, ОШ „Ната Јеличић“

Прича ми неки дан мојпријатељ миша, знаменито ша-бачко спадало, како је својевре-мено успевао да изује приград-ске фаце и сељаке са пијаце. мо-рали су да се изувају, каже он,пред свеже офарбаном „зеб-ром“ - пешачким прелазом уцентру града. Поскакивали сујадници са тамног на тамни део„зебре“, а у рукама носили опан-ке и чизме. Белина зебре, првешабачке зебре, остајала је не-такнута. мангупи испред „Бан-ке“ су аплаузом пратили пре-скоке од „СдК“ до „венца“ и од„СдК“ ка „Борову“. Питам га заданас. „не може се више сањима изаћи на крај, намазани су,обавештени, гледају Скупшти-ну, Фарму, Тренутак истине иуче се“. Питам се, шта је оста-ло од тог старог, доброг шабач-ког духа? ништа, мрвице и по-неко сећање. а прескакање зеб-ри је данас заборављен спорт.Прекрио вео заборава многествари које је рађао неуништи-ви шабачки дух улице.

Како се заборавило преска-кање зебре, заборавило се ионо скорашње: „прва група од14-19 сати, друга група од 19-24сата, народни хлеб у пет ујутру,млеко до шест ујутро, бензин од5 марака, онај црвени, на кан-тице, па ратови у којима Србијаније учествовала, али су жртвебили наши момци, па бомбар-довање од 88 дана и „победа“над наТо, па Комраков и ла-жовизија...“. Све се заборавило.а то су била, дуга, бескрајнодуга времена, која су полако, алисигурно, у природном страху на-рода за сопствену егзистенцију,газила и поништавала све тво-ревине тог тако лепог и драго-цено-наивног шабачког духа,аутентично-српског духа. нис-

мо тада имали времена за гего-ве „са транзистором под јакном,а цигле на уху, гола у мрежи могклуба, и беса којим разбијамциглу о тротоар, а кришом гасимтранзистор...“ и сви смо мис-лили и чекали да падне омра-жени режим за кога нико нијегласао, а он стално побеђивао наизборима, надајући се да ће то,неко ново доба, донети, повра-тити, дух шапца из временамише Буље, Ћоре Лекиног... идругих шабачких шмекера.ништа од тога се није десило.опет смо „џабе кречили“. духвица и штоса, заменио је дух„неокапиталистичко-сељачко-скоројевићке“ клике која мислида грабљењем новца граби и духграда... нема тог духа код са-времених српских, па и шабач-ких тајкуна, полуписмених игладних иметка, новца и моћикоју он доноси... Свадбе, при-градске, под климатизованимшатрама-чадорима, са нумери-саним гостима по значају поло-жаја који имају, и такође нуме-рисаним паркингом за, мало-мало, чак и службене лимузинеса службеним таблицама.... каоконтраст причи о мученицимапред народним кухињама.... етоко је и како уништио дух, виц,шалу, гег, мангуплук. Уништи-ло га време и неки нови живот...

вуковар је дочекао пре некидан долазак првог и хисторијскипрвог председника републикеСрбије. извињавао се у своје инаше име Хрватима, баш каошто се извињавао и Ђеновља-нима и италијанима, и Босан-цима, пре неког времена. оношто овај гест носи, јесте циви-лизацијски помак изражен усвести да је дошло време кому-никације, макар и извињењима.и овде је живот учинио своје.доноси нове начине комуника-ција. Све је било лепо, али бе-корисно. исто вече, на Пољуду

се певало о Србима на врбама иубијању истих...и то на текмипротив руског Зенита. Џабакречите мајстори, и џаба се не-упитани изјашњавате да вамизвињавање и исприке није никонаредио, далеко било... све је јошсвеже, а судећи по свему, бићејош дуго... Злочин је злочин, макада се десио, 1941. или 1991. изато, сућут, исприка или изви-њење, није ствар председника,она је ствар два народа. док тадва народа не схвате сву погуб-ност и глупост злочина, духсмрти и разарања неће бити за-копан. напротив, он ће лелујатиту негде око нас... спреман да наспоново обухвати својим црним,крвавим рукама...

државни органи дугују сви-ма и свакоме. Понајвише заструју, воду, комуналије. Њимасе и поред десетина милионадуга ништа не искључује. Ко-ристе благодети цивилизације,а не плаћају. Лепо. и за народсрпски, поучно.

државни тужилац је пренеки дан тражио изузеће су-дије и председника суда пред часизрицања пресуде. још лепше ијош поучније. Због чега је то ра-дио? Знао је пресуду унапред,није њоме задовољан, или не-што треће? Било како било, иовај гест показује сву трагико-мичност времена у којем живи-мо. а од трагедије до комедијеје само корак, и обрнуто, па кокако види. или смо у комедији,или у трагедији, или у миксу...

За сами крај. да ли знате од-говор на питање: због чега се наконкурс за председника основ-ног суда у шапцу није јавионити један судија? ја не знам,али га наслућујем. а ви, да лиможете да претпоставите? ре-форма је реформа реформе, пако издржи причаће.

Све вас волим и поздрав-љам.

�4 www. podrinske.com 11.новембар 2010.РЕАГОВАњА

ПИШЕ: БРАНИСЛАВ СЕКУЛОВИЋ, АДВОКАт

БОГАТИЋ, Војводе Степе 17

ШАБАЦ, Господар Јеврмова 20

Тел. 015/77-87-180

кожне јакне “Фратели”(Могућност плаћања у више рата)

МАЛИ ОГЛАСИ

Продајем

РЕНО КАНГУ,

2004. године. Први вла-

сник. Тек регистрован.

Тел: 064/18-29-715

Сућут, исприка,или извињење

Издајем гарсоњеру у

центру града.Тел. 062/721-881

влада републике Србије јеодлучила да прода „ТелекомСрбија „ зарад опстанка на вла-сти владајућих странака, које суу овом моменту погубне за ре-публику Србију. Српска ради-кална странка сматра да је овак-ва одлука штетна и погубна заинтересе грађана Србије.

мирко цветковић лажноуверава грађане да би у овом мо-менту најбоље било продати 40одсто акција, а штеточинскавлада републике Србије донелаје одлуку да се прода 51 одстоакција, доприносећи тиме про-пасти Србије. Телеком Србијадоноси највећу добиту Србију, и ако имаконкуренцију у фикс-ној, мобилној теле-фонији и интернетуод чега држава имакорист, а грађаниимају најнижу цену.Компанија оТе влас-ник је 20 одсто ак-ција, а грађани, за-послени и бивши за-послени имају 25 од-сто акција ( укупно 45 одсто ак-ција које нису тренутно у влас-ништву државе ). Главни разлогзашто је власт одлучила да про-да Телеком Србију је опстанак навласти западне марионете БорисаТадића и његових тајкуна, којиби новац од продаје ТелекомаСрбија потрошили на предиз-борне кампање, купујући гла-сове народа који би грађане до-вели до још веће социјалне беде.

Телеком Србија је најпро-фитабилније јавно предузећечији годишњи профит достижеготово 200 милиона еура. Теле-ком улаже у развој домаће при-вреде, спонзор је готово свихспортских и културних мани-фестација у Србији, а противпродаје се наводе чак и озбиљ-ни безбедоносни разлози. ар-гументи против продаје теле-кома се не помињу јер властнема легитимитет да проданајбољу српску компанију. Так-ва одлука није донета у народ-

ној скупштини, нити је обећанау предизборној кампањи при-ликом формирања владе. ис-поставља се да ова власт испу-њава обећања само дата стран-цима, попут резолуције о Среб-реници, предаје срца Србије (Косова и метохије ) а која нисуобећана у предизборној кампа-њи, а обећања од 200.000 раднихместа, акције од 1 000 еура ни непомишља да испуни. Српска ра-дикална странка сматра да јав-но предузеће Телеком Србија нетреба продати, јер је основна по-луга за развој Србије, и да 51 од-сто не треба продати. Продаја

Телекома је истокао и продајадржавног зем-љишта једномвласнику. а поштовећина српског на-рода зна шта значипродати земљу,Српска радикалнастранка сматра даје ово катастро-фална одлука са-дашње власти.

У отвореном писму БорисуТадићу, око 200 стручњака –аналитичара изнели су низ ар-гумената због чега се ТелекомСрбије не сме продати.одго-вор од бахате власти нису до-били јер се власт не усуђује дада одговор. С обзиром да ће усвету и економији у будућноститри кључне ствари водити глав-ну реч ( храна, вода и енерген-ти ), безумно је што данашњавласт продаје нешто што јекључна компонента опстанка иразвоја Србије.

Због катастрофалне поли-тике ове владе, Србија иманајниже просечне плате у ре-гиону,миЛион ГраЂанаБеЗ ПоСЛа, домаћа про-изводња се гаси. Продаја Теле-кома неће поправити стање уСрбији, стање може да се по-прави једино ако безобзирнифункционер врха државе оду са-власти, јер црвени и жути намдозвољавају само да дишемо!

СрпСКА рАдиКАЛнА СтрАнКА

Продају телекомуникационеинфраструктуре треба

спречити

Ухапшени због пљачкиПолиција је поднела кривичне пријаве против Србољуба

С. (1979) из Чачка и Зорана м. (1982) из ивањице, због по-стојања основа сумње да су извршили више кривичних делатешка крађа. осумњичени су на подручју Лознице, у протек-лом периоду, искористили одсуство станара, насилно улазилиу куће и односили новац, накит и техничке уређаје. Претре-сом стана осумњичених, пронађени су неки од предмета којипотичу из кривичних дела тешке крађе и који су врећени влас-ницима.

Градски одбор нове Србије-шабац жели да укаже грађани-ма на још једно кршење њихо-ве воље од стране градске вла-сти. У току августа месеца овегодине грађани Сремске улицеобратили су нам се са молбом даим помогнемо у решавању њи-ховог легитимног захтева да сеСремска улица изостави из од-луке градске власти о форми-рању паркинг зона. Том прили-ком, дали су нам на увид пети-цију у којој се налазило 297потписа грађана ове улице са за-хтевом да у Сремској не будепаркинг. Градска власт је упо-зната са овом петицијом о чемупостоји валидна документација.

на захтев грађана и Го„нове Србије“, одржан је са-станак са директором јКП „Пар-кинг“ у шапцу, при чему су гаграђани упознали са својим за-хтевом. на опште запрепашће-ње грађана, директор овог пред-узећа их је обавестио да је по-слато 600 анкетних листића оизјашњавању да ли су за пар-кинг зону у њиховој улици, јерих нико од њих није добио насвоју адресу. на примедбу гра-ђана да ли треба паркинг по-ставити са обе стране улице, јеру том случају би био отежанприлаз камионима за доставуогрева, директор је одговориоизненеђено „зар се још некогреје на дрва и угаљ?“ . У токусастанка директор је показаокрајње лицемерје и непоштова-ње са елементима дискрими-нације према присутним грађа-нима.

Градски одбор „новеСрбије“ тражи да се директоризвини за овакво понашање илида поднесе оставку, јер очиг-ледно није дорастао обављањупослова у јавном предузећу, гдесе запослени стављају у службуграђана и њихових потреба иправа.

Такође захтевамо да саоб-раћајна инспекција изађе налице места и утврди да ли је по-стојеће стање одрживо, да ли јемогуће да се возила паркирају саобе стране улице, да ли је мо-гуће безбедно функционисањесаобраћаја у улици, да ли се пе-

шаци могу несметано кретатитротоаром и да ли возила хит-не помоћи могу ефикасно при-ћи објектима (јер и мања вози-ла хитне помоћи имају пробле-ма приликом приласка).

ГРАДСКИ ОДБОР ШАБАЦ

�511.новембар 2010. www. podrinske.comРЕАГОВАњА

ПИШЕ: ГОРДАНА ПЕтРОВИЋ

МОЈА РАзМиШљАЊА (21)

ЦРтИЦЕ - јОВАН РУКАВИНА

на изложби у историјскомархиву (мој пријатељ каже даби било боље да је ту музејздравства и болнице градашапца?!), видео сам плакатиз 1939. године где је пред-седник општине илија Попо-вић покренуо акцију (први иједини пут до сада!!! 2010. је!)да се у граду подигне строгонаменски простор, зграда закултурну делатност. наравно,акција (никада?) није (до сада?)реализована? нажалост све доданас?! Његово визионарствоније уродило плодом. Као ишто сам се недавно, и сам уве-

рио. Био сам у "атељеу212" на представ-љању цацијеве(глумац матич-ног позориш-та) књиге. Удубини сцене,на платну, њего-ва карикатура. изпера Блатника, изниша. а и ја имам своју- так-ву карикатуру-Блатника. Чакмоје анегдоте "о томе се (не)прича", и оно још што имам јебоље и дубље од цацијевог и"атељеа". Само што шабачкиглумци то никада не би извели

на сцени театра, ипредставили као

"атеље". Читамових дана књигу

роже мартен диГара (нобело-

ва награда зак њ и ж е в -ност) "По-р о р о д и ц а

Тибо" (о времену пред првисветски рат!) и тамо измеђуосталог налазим следеће речиутехе: "Све је корумпирано...Све је корумпирано. они трпеоко себе ропске душе, самоподле улизице..."

актуелно, модерно, у тренду, ин, све су то синоними за ства-ри које нам нису неопходне али које купујемо ако имамо пара илиако се лечимо од комплекса више или ниже вредности па купујемобез рецепта у слободној продаји.

ја волим да гледам модне ревије (на тв.-у наравно), како високемоде где креатори реализују своју фантазију лудирајући се, такои оне које се раде у комерцијалне сврхе, чији модели могу да сеносе на јавним местима. јасно ми је зашто се нека боја прогласиактуелном за једну сезону или дужина сукње или модел панталона– како би другачије натерали надобудне жене да потроше брдо парамењајући комплетну гардеробу или је бар освеже неким моднимдетаљем. и дужина косе подлеже модним трендовима, да ли је рав-на или таласаста. али како грађа тела може да трпи промене за-рад моде. Кажу: ове године је у моди „дечачка“ грађа - уски бо-кови и мале груди. После три године прогласе модерним великегруди и широке кукове! шта ћу сад, како ћу ове сезоне испунитимодне захтеве! Хирурзи пластичари задовољно трљају руке.Прописани стандарди који се односе на женско тело захтевају трет-ман код нутриционисте, козметичара, маникира, масера, фризера,фитнес инструктора, хирурга и ко зна кога све још само да би,(најновија фора) жене стекле самопоуздање и оствариле животнециљеве. није – него!

модне креације намењене савременом мушкарцу од њихправи хермафродитe (трансвестите), што би рекли – на све личисамо не личи на мушкарца. а како би и могло да буде другачијекада су мушки модни креатори углавно хомосексуалци.

Блажа варијанта модерног мушкарца су метросексуалци којисе само депилирају, упражњавају козметичке третмане, пред из-лазак се два сата облаче и фризирају, иначе су хетеро.на све то,није важно да ли актуелни модел лепо стоји или од нас прави стра-шило, важно је да смо другачији, необичнији, кобајаги своји.

модна индустрија је моћна и ту се обрћу велике количине нов-ца, под паролом брендова и трендова који се протурају путем мар-кетинга (више не можеш да продаш ни половну ствар ако се не огла-шаваш и запослиш бар једног Пр-а). Све је подређено интересукоји се мери и броји неком валутом.

Свеједно, морамо се лепо облачити, допуњавати и освежава-ти гардеробу али више водити рачуна о томе шта нам боље стојинего по сваку цену (неукуса) поштовати модне трендове. Треба па-зити на исхрану, више шетати, радити вежбе, па кад доведемо усклад своје тело и напунимо се позитивном енергијом довољноће бити да су нам панталоне чисте и закрпљене а да ли су зеленеили светло плаве, кога то још брига.

Мода, мода, мода и ја

пратим моду!

Градски одбор странке Г-17 Плус у шапцу, на састанку сановинарима представио јенацрт платформе о регионали-зацији Србије. да би Србијанапредовала, сви њени региониморају имати једнаке шансе.на-жалост, то није тако . много вла-сти, данас је концетрисано уБеограду, седишта готово свихинституција се налазе само упрестоници. неопходно је из-вршити, децентралузацијуСрбије, доделити знатно већаовлашћења, одго-ворност и средствалокалним властимамогло се чути натом састанку.У ре-публици, тренутноима 23 града и 150општина. Функцијеи структуре оп-штина у Србији, де-финисане су Зако-ном о локалној са-моуправи и Зако-ном о територијалној организа-цији из 2007.године. већина зе-маља у европи с којима Србија,може да се упореди има многовише општина него наша земља.данас су српске општине најве-ће у европи, како по величинитако и по броју становника. Тајобим, није довољно ефикасан дазадовољи потребе грађана налокалу и не омогућавају равно-мерну расподелу прихода изцентралног буџета на одгова-рајуће локалне пројекте, то јејош један од разлога за децент-рализацију у земљи нагласили

су представници те странке ушапцу. Суштинскарегионали-зација и децентрализација јенешто што је потребно нашојземљи,сматрамо да је сада пра-ви тренутак, да се поведе пита-ње о тој теми за разлику од не-ких наших политичких исто-мишљеника односно коалицио-них пријатеља, ми сматрамо даје сада тај тренутак и да тупричу треба уозбиљити. оношто ју ту за грађане напредак тоје да ће моћи сами да одлучују

о својој суддбини,да ће власт битиближа те да ће ло-калне самоуправеимати више властии моћи ће да кон-кртније да распола-жу са својом имо-вином и новцем.овај нацрт, одно-сно документ хоће-мо да учинимо јошбољим, тако што

ћемо га презентовати грађанимаш као и осталим политичкимсубјектима како би и они изне-ли своје мишљење и ствове, упобољшању дог документа, илишто би рекли стари Латини,«цорам популо публицо». на-дамо се, да до пролећа, нареднегодине, можемо имати једну за-довољавајућу и пре свега при-мењиву платформу за децент-рализацију и регионализацију унашој земљи, нагласио је, за«Подринске», немања Пајић,председник Градског одбораГ17 ПЛУС у шапцу. Б.П.

Регионализација Србије?

НЕМАњА ПАјИЋ

нОвА СрбиЈА - САОпШтење зА ЈАвнОСт

Дискриминација у служби паркинга

Г17+

и МЕСНА зАЈЕДНиЦА “ДОЊи ШОР”организују

Пријаве слати на:

ШкОЛУ НОВиНАРСТВА

info@podrinske.com

Piraeus банка је традицио-нално обележавајући недељуштедње, припремила низ по-годности за све заинтересованештедише. осим веома повољ-них каматних стопа које важе засве депозитне производе и то докраја новембра, могућности ис-плате камате унапред или по-дизања дела улога, Piraeus бан-ка је обезбедила још атрактив-није услове за нови производ„Piraeus 50”.

реч је о најновијем типуштедње који клијентима омо-гућава подизање до чак 50%ороченог улога без разороче-ња. штедише слободна средствамогу орочити на период од 6 или12 месеци, а свој штедни улогмогу подићи током целог пе-риода орочења и то једнократно(свих 50%) или из више путатако да збир не прелази 50%.минимални штедни улог изно-си 10.000 евра.

Посебну погодност „Piraeus50” штедње чине поклон Поли-са животног осигурања „Га-рант”, као и могућност бес-

платног издавања револвингкредитне платне картице из порт-фолиа Piraeus банке за коју важеповољније каматне стопе.

Piraeus банка је такође пону-дила атрактивне улове и каматнестопе за све своје депозитнепроизводе уз могућност ороча-вања средстава на краћи вре-менски период и са минималнимштедним улогом од 500 евра.

Постојећи и потенцијалниклијенти банке, резиденти и не-резиденти, могу орочити својасредства у било којој од 47 фи-лијала Piraeus банке широмСрбије.

�� www. podrinske.com 11.новембар 2010.ЗАБЕЛЕШКЕ

ВЕСтИ недељА Штедње у PiRaeUs бАнци

Изузетно атрактивна понуда на тржишту

играонице-маштаоницеУ четвртак, 04. новембра, одржано је друго по реду, „друже-

ње са Културним центром“, пројекат „играоница-маштаоница“, којије покренут са установом „наше дете“, на годишњем нивоу. Го-стовао је вртић „Полетарац“ (група 2006.г.) на радионици „Бајкеза вас“, које им је читала глумица, Соња Карајић. на изненађењеваспитача, сат времена је протекао у пажљивом слушању, што го-вори да их је Соња добро анимирала укључујући их повремено упричу, развијајући им машту. За крај смо направили заједничку фо-тографију, сабрали утиске, јер како рекоше, толико им је било лепода желе поново да дођу.

да су „Чивијашки генијал-ци“, као један од садржаја ово-годишње „Чивијаде“ и „Карне-вала“ истински улепшали иоплеменили манифестацију по-тврђује се и надаље... наиме, пе-десетак генијалаца,из десет ша-бачких школа, 17.септембра, узбалоне послали су и својежеље... и већ смо писали, да јенајдаље одлетео (ове године тонајдаље су добановци) - балонса жељом коју је исписала мар-та васић, ученица осмог разре-да основне школе „Лаза Лаза-ревић“.

Балон са поруком нашла јемирјана Лукић, а протеклог ви-кенда била је гост шапца иупознала се са генијалком мар-том...

- Стварно ми је било даргошто сам нашлапоруку. Прво,нисам ни знала да постоји таконешто, а и порука је тако лепа –прича нам мирјана. Подсећасе и на своју животну причу, тихдана не баш веселу, јер је којидан уназад добилаотказ: „Свасам била тужна, шта сад да ра-дим?... и стиже ми порука санеба да је суштина да се срцемвиди. Баш ме погодила...“

мирјана, иначеима 29 го-дина, по струци је дефектолог,без посла... Са њом у шапцу имладић Слободан, што пратиосмех на лицу. По први пут је ушапцу, само једном пролазилакроз шабац.

- Чула сам за Чивијаду, заКарневал однедавно... ја Чи-вијаду некако одвајам од Кар-невала, који ме асоцира ето на тебалоне, на маскенбал...“

а „кривац“, онај позитивни( има и таквих, и „мора и то некода буде“), ведра и насмејанамарта васић, признаје да јењено размишљање о поруци за-вршено чим је пустила балон...

- Стварно ми је драго штосам упознала мирјану, иако мије још увек све помало чудно инестварно. Сама та идеја да пу-стите балон у небо, да то неконађе и прочита. То је стварно не-вероватно, али,ипак могуће, идраго ми је што је порукамирјану орасположила. ја сам,управо о томе размишљала доксам је писала, ако је неко буде на-шао, да га бар један тренутак ус-рећи! и,од мирјане сам управона поклон добила „малог прин-ца“, који ме инспирисао за по-руку... невероватна случајност, исве је некако повезано“.

марта је добила и једно ве-лико срце, а координатор „Чи-вијашког карневала“ радушко

јанковић каже, како се још јед-ном показало да је идеја о „чи-вијашким генијалцима“ и бало-нима са порукама фантастична.

- Прошле године најдаљибалон је одлетео 162 километра,ове, нешто више од шездесет,али фантастично је што смоупознали ову дивну девојку, даје марта са нама, њих две су за-иста генијалан спој,икад их ви-дите и слушате, видитеда имајусличну лепу причу. Жеља нам једа се нашој гошћи допадне ишабац и програм који смо при-премили за њу.“

и већ су пала обећања да ћемирјана доћи у шабац идућегсептембра... шапчана ће бити ина скорој свадби, коју планирајудвоје младих, заљубљених, издобановаца... мирјана родом изнегославаца, код вуковара, аСлободан, мостарац. Њихованова пријатељица марта свира-ће „Свадбени марш“... Ц.Љубић

САМО Се СрцеМ дОбрО види

Чивијашки генијалциспојили Марту и Мирјану

- Само се срцем добро види, јер се суштина очима не можесагледати. и због тога, пустите срце да вас води, јер само онозна прави пут“ – била је, и трајна је жеља, марте васић.

Медаљу носи ко први дође

млади „темпаши“ као да се држе изреке старих Латина, „адаугуста пер ангуст“. Кроз тегобе до узвишења, постало је прави-ло са сваког такмичења донети што више медаља. Тако је било ипротеклог викенда. Субота, 06.11. одржана је традиционална ат-летска трка града Панчева. атлетичари атлетског клуба „Темпо“су имали одличан наступ. освојено је седам медаља. Злато и по-бедничке пехаре освојили су: огњен мијаиловић, николина ме-лентић, мина Гајић - 400 м и драган јапранин на 600 м. Сребр-не медаље, припале су: дајани јапранин и андреју Кузминцу на400 м. Бронзану медаљу, освојила је Кристина Божић, на 600 м.

У недељу, 07.11. на ади циганлији, била је, такође велика ат-летска сцена. на партизановом кросу, био је масован одазив ат-летичара свих узрасних категорија . „Темпаши“ су били поново ус-пешни освојивши четири медаље. Златне медаље, припале су миниГајић и виолети марковић, док су душан макевић и драган јапра-нин освојоли сребрна одличија. У атлетском клубу „Темпо“, каода више није важно ко ће коју медаљу освојит само је битно да ихима, како се могло чути кроз шалу на једном од тренинга мла-дих атлетичара.

Б.П.

��11.новембар 2010. www. podrinske.comРЕГИОН

ВЕСтИ

Последњи звук ђачког звонау основној школи „Жикицајовановић шпанац“ Бела цркваозначио је почетак премијерефилма „ рађев камен “2010“,дуго очекиваног за малишанепитомог села, смештеног на пе-риферији општине Крупањ, усрцу рађевине. У гламурозном,готово холивудском стилу, по-хитали су радознали ђаци да за-узму што боља места у холушколе, како би се још једномподсетили на прелепо дводнев-но дружење, које су 25. и 26.септембра имали, а које је њи-ховим малим животима донелообиље радости.

наиме, у једној од најживо-писнијих, но и најнераз-вијенијих општина западнеСрбије, ретке су прилике да сенешто лепо и вредно поменадеси. но, кад се споје добравоља, ентузијазам, младост и ис-куство- онда је успех загаран-тован. већ другу годину за ре-дом удружење „еко – бајк“ изКрупња организује еколошо –бициклистичку манифестацију,чији је превасходни циљ за-штита природе, рекреација, дру-жење, развијање спортског духа,уживање у природним лепотамарађевине, којим овај питомикрај не оскудева. У сарадњи саопштином Крупањ, неколиколокалних спонзора, колективомосновне школе из Беле цркве, ивише ентузијаста, вођених веш-том руком Предрага димит-ријевића и душана Жугића –Бела црква је била поприштенајлепших ђачких дешавања.основна школа „Жикица јова-новић шпанац, тачније доммладих који је у саставу овешколе, под своје окриље при-мили су 80-так малишана, жељ-них дружења и забаве, пре све-га госте - другаре бициклисте изКрупња, који су баш како и до-ликује, по новим саобраћајнимпрописима дошли бициклима уБелу цркву. а тамо појачањедругари из околних села Завла-ке, мојковића, Белотића, врби-ћа, Толисавца...

манифестација, која дого-дине прераста у традиционалну,била је садржајно богата, ос-мишљена на начин како се то не-када радило, без компјутера исавремених техничких помага-ла, али уз обиље смеха, песме,традиционалних игара, спорт-ских навијања...

Први део дана малишани ињихови инструктори провелису радно – еколошке патролепреплавиле су уснулу вароши-цу – а вредне дечје руке брзо сунапуниле више најлонских вре-

ћа најразличитијим отпадом,чиме је едукативна функција употпуности остварена - од раз-вијања свести о потреби за-штите животне средине, до раз-мишљања о рециклажи при-купљених отпадака..

а касније, након укусногручка и кратког предаха, подвођством Жељка Петковића,смењивале су се најразличи-тије такмичарске игре - од ска-кања у џаку, гађања лоптом уциљ, повлачење конопца, му-

зичких игара, игара спретно-сти и координације...

Проламали су се аплази, гу-били нерви малих такмичара,пала по нека суза, заблистаоосмех...

Увече- неизбежне „ Кара-оке“ ! Покажи шта знаш, певај,уживај у радости живота - билаје порука малих такмичара ве-ликог срца.

Сутрадан пешачење до ра-ђевог камена, затим игре оријен-тације. одавно се рађевим по-љем није чуло толико дечјегсмеха и граје, као тог последњегвикенда месеца септембра.

на повратку у дом младихзавршена свечаност-уручењенаграда најбољим, – а сви су по-

бедили „асови“, „Пчелице“,„делије“... Победили су и њи-хови, наставници, родитељи,мЗ Бела црква – јер су показа-ло да се са мало новца и труда,и уз мало више добре воље,може много тога постићи.

Ко каже да наша деца немајумаште? Снаге, воље? Само ихтреба покренути. Треба им по-нудити а они ће вам вишестру-ко вратити. У времену и среди-ни у којој млади тешко прона-лазе забаву и место за опушта-

ње ово је била права прилика дапокажу колико много могу изнају. За школу и њене ђаке биоје то изазов да кренемо даље унова дружења и нове акције.

Пројекција филма „рађевкамен 2010“ поново је оживелаБелу цркву, а након премијереследи приказивање у Завлаци иКрупњу. ентузијасти и покре-тачи манифестације Пеђа идуле, овим филмом крунисалису вишегодишњи рад и труд напромоцији своје рађевине, ко-лоришући сеоски живот спек-тром најлепших боја, бојамаљубави, радости, среће, живота!довиђења до следећег септем-бра!

Славка Андрић

„Рађев камен 2010“беЛА црКвА

ЉУБовија – Колико сувозачи аутомобила у Љубовијибезобзирни и не поштују саоб-раћајне прописе, показује овафотографија коју смо снимилина митровдан, када се у овомграду одржава велики народнии сточни вашар. Због недостака

паркинга у граду, више од 80власника своја возила су пар-кирали на недозвољеном ме-сту, на изласку из Љубовије напуту ка Зворику са обе странеколовоза, на којем је пуна белалинија и непрегледна кривина.

М.Малишић

Безобзирни возачиПАРКИРАНИ АУтОМОБИЛИ НА НЕДОЗВОљЕНОМ МЕСтУ

ЉУБовија - општинскатуристичка организација „Љу-бовија“ у Љубовији, поставилаје на неколико уличних рас-крсница у овом граду и на пут-ним саобраћајницама који одБајине Баште, малог Зворника,Крупња и ваљева воде ка Љу-бовији двадесет туристичкихпутоказа.

- Туристичке путоказе смопоставили да би се помогло по-сетиоцима који долазе у Љу-бовију и њену околину да по-сете културно историјска местаи српске светиње којих на под-ручју оштине Љубовија има до-ста и вреди их видети. То су: ма-

настири Свете Тројице у селуЧитлуку, манастир Светог ни-колаја Српског у Соко граду, ма-настир огњене марије у селурујевцу, манастир Свете Тројицеу селу Поднемићу, као и црквабрвнара која се налазе у селудоњој оровици, која је старавише од 200 година и рачићевуцркву на планини Бобији - каже

Слађана Грујичић, директор оп-штинске туристичке организа-ције „Љубовија“ у Љубовији идодаје:

Поред цркви и манастира,туристе и људе љубитеље при-роде који жела да одмор прове-ду на селу, туристички путока-зи ће да усмере и да виде кањонреке Трешњице на чијим се ви-соким каменим литицама гнез-де веома ретке птице белоглависупови. Усмериће их и да оду довеома лепих и атрактивник сла-пова реке Трибуће, планине Бо-бије, мачковог Камена, рим-ског моста који се налази нареци Љубовиђи, Соко града у

којем се поред манастира настени високој 666 метара нала-зи позлаћен крст са 24-каратнимзлатом висок 14 метара. У бли-зини Љубовије су тустичко уго-ститељски објекти: етно село„врхпоље“, „маркови кона-ци“, „Тадићеви вајати“, „Кара-ђорђев конак“ и још многокојечега. Миладин Малишић

Туристчки путокази

Кажу да је ово време „каостворено“ за сатиричаре и ху-мористе, а они то и потврђујубројним скуповима и су-сретима. Свуда присутанје и шапчанин радеЂерговић, а недавно је,у Београду био гост афо-ристичара из врања, по-том и Сусрета тимоч-ких хумориста.

- У Београду, поводом Сајмакњига, био сам гост колегама изврања. Били су ту душан Ђурђ-евић, милан илић маја, драганмиљковић и војкан ристић.Посебно ми је било драго што јесусрету присуствовао и проф. дрратко Божовић, социолог, кул-туролог, који је говорио о ства-

ралаштву врањанаца, па и мом,а „пао“ је и предлог да ускоробудемо гости у Подгорици и да

се дружимо са њиховимафористичарима. „дру-го полувреме“ било је уЗајечару, на сусрету са-тиричара Тимочкекрајине, где су, узЗајечарце, били присут-ни и афористичари из

Бора, Краљева, Сврљига, него-тина и још неких места. Било јето једно урнебесно лепо дру-жење пред бројном публиком, јасам био специјални гост из овихкрајева и носим лепе успоменеи са дружења у Зајечару – кажераде Ђерговић.

Ц.Љ.

Афоризам премрежио Србију

ЗАБЕЛЕШКЕwww. podrinske.com�� 11.новембар 2010.

ВЕСтИ

Због лоших путрвa не

може да користи

мотоцикл, па дневно

препешачи и до 30

километара и на време

уручи поштудостављач поште у Узов-

ници код Љубовије, владанјовановић, познат је већини аз-буковчана. Свакодневно је у по-крету, јер није ни мало лакостићи до насеља кија су набрдовитим подручјима и бездоброг пута.

- овај посао сам заволео икада би се поново родио опет бибио поштански достављач - речевладан јовановић, насмеја се инастави да дели писма, допис-нице и новине неколицинирујевчана.

мештани села у које владанстже су веома задовољни, јер гаи највеће временске непогоденикад нису омеле да дође у

рујевац, село удаљено од поштеу Узовници 18 километара исело Селенац удаљено 20 кило-метара, и још десетак засеока.

Часовник нам готово и нијепотребан, јер владан увек дол-зи на време у Селанац кажемилорад мићић – мараканапензионер.

- Према распореду дужансам да ова моја села и засеокепосетим три пута недељно -додаје владан и подиже шеши-рић са чела па обриса зној.

- а имате ли тешкоћа?- има их. незгодно ми је што

су лоши путеви па не могу дакористим мотоцикл а није башлако препешачити од 20 до 30километара сваки дан и врати-ти се кући око пола ноћи.

владан јовановић ће ускороу пензију. Потребно му је јошсамо тридесет дана па да на-врши 40 година радног стажа ра-дећи као поштар. Сви га по-

штују, хвале и уважавају. он јенајзадовољнији када истога данауручи пошиљку.

- имао сам потешкоћа узимском пероду, нарочито кадаснег завеје стазе које воде пре-ко стена и литица изнад кањонакрупинске и узовничке реке за

села рујевац и Селанац. да би уова села стигао залеђеном ста-зом, широком само за људскостопало, испод које су провалиједубоке и више од 100 метара, че-сто сам са ногу морао да скидамципеле и залеђено тле пређем увуненим чарапама - прича вла-дан.

- Зими када по великој хлад-ноћи од Узовнице до рујевца пе-шице пређем у једном правцу 18километара, уморан и промрзаонавратим у продавницу миркаГлигорића. дочека ме као дасам му најрођенији. Код њега сеогрејем, попијем чај, а богамиме послужи и топлим козјиммлеком. није лако ни лети, осо-бито када су дани спарни, доћиу планинска села и донети по-штанске пошиљке сељацимагорштацима. једно време имаосам и свог властитог коња. јахаосам га и са њима односио пошту.

-Знам да је мој позив одго-воран и да пошиљку морамуручити. У било које доба го-дине да кренем из поште у Узов-ници и понесем поштанске по-шиљке за удаљена села нинајјаче невреме не би ме спречи-ло, па ни змије отровнице токомлета, да горе у планину стигнем- каже владан и додаје:

- веома сам задовољан штоме је здравље послужило, и уско-ро ћу отићи у пензију весео и чио.Такође, радостан сам што ми јемоја пошта у којој сам провео 40година радећи као сеоски по-штар, омогућила да се мој синдраган запосли и буде поштар уУзовници. и он ће односити по-штанске пошиљке у иста села укоја сам и ја то са пуно воље иелана радио.

М. Малишић

љубОвиЈА - вЛАдАн ЈОвАнОвић, пОШтАр из АзбуКОвАчКих СеЛА

И зими и лети тачан као сат

ВЛАДАН јОВАНОВИЋ, ПОШтАР

једанаест ученика шабач-ких основних школа окупљениху еколошки савез шапца посе-тили су протекле седмице селау околини града и о еколошкимпроблемима разговарали сапредставницима месних зајед-ница. иако ученици нижих раз-реда основне школе деца су по-стављала питања на које су ста-рији, на жалост, знали поража-вајуће одговоре. „да ли виуопште имате неку стратегију заодлагање отпада?; да ли причатеса суграђанима или председни-цима других месних заједницао одлагању смећа?; да ли сте ви

у свом селу одредили место заодлагање смећа и колико грађа-на то поштује? “ ... нека су од пи-тања шабачких основаца. од-говори су били поражавајући паје закључак да: Стратегије немаали појединачно решавамо про-блеме, са другима причамо алибез конкретног решења, кон-тејнере за примарну селекцијуотпада немамо а у неке сеоскеулице ни камиони комуналногпредузећа не могу да уђу.

млади еколози сазнали су ида се смеће најчешће баца у ме-ђама њива али и да је великипроблем непостојање градске

воде и канализације у приград-ским насељима. Главни кривацје ипак криза и недостатак нов-ца.

шабачки еколошки савезобавио је истраживање у скло-пу пројекта који финансира градшабац а сегмент “наше ђубре унашим селима“ део је пројекта.Претходно су млади еколозиделили плетене цегере уместопластичних кеса у центру градаа планирано је и да крајем јесе-ни посаде свој парк. Њиховпредлог и молба ауто кућама једа за сваки продати аутомобилпосаде једно стабло.

КАдА КЛинци преузМу вЛАСт

ДДее цц аа пп рр ее сс лл ии шшаа ллаа оодд рр аа сс ллеео еколошким питањима

кинолошкаСкупштина

После више од пет година,шабачки кинолози из удружења„Зоран Зоки Станковић“, одр-жали су Скупштину. на скупукинолога, расправљало се опротеклом раду и манифеста-цијама које су одржане. неке одпланираних кинолошких при-редби нису одржане, али како семогло чути до краја године пла-нира се још једна узгојна смот-ра за ловне псе, којом би се при-вела крају конолошка година ушапцу. Било је доста (не)задо-вољства, од стране присутнихкинолога на рад на досадашњирад удружења и руководеће гар-нитуре. иначе, на том састанкуизабрано је и ново руководствоудружења. дужност председ-ника поверена је александруПерановићу, међународном ки-нолошком судији. оно што семогло још чути да су многи ки-нолози напустили шабачко удру-жење и прешли у друга околнаудружења. Сходно свим деша-вањима, око удружења у следе-ћем броју објавићемо итервју сановим председником друштва апокушаћемо да добијемо одго-вор и од неких који су до садабили на челним функцијама тогдруштва. Б.П

Смештај заугрожене

до краја године у Геронто-лошком центру у шапцу бићеизграђена прихватна станицанамењена социјално угроже-ним лицима без смештаја. овоје још једна од облика социјал-не заштите који је у надлежно-сти локалне самоуправе, за чијуизградњу је Град издвајио ми-лион и по динара.

Лица без смештаја, углавномстарија од 50 година, од следе-ће године привремени смештајимаће у прихватној станицикоја се гради у Геронтолошкомцентру у шапцу.

Град је за изградњу при-хватне станице издвојио ми-лион и по динара, заокружујућина овај начин систем социјалнезаштите најугроженијих кате-горија.

СПОРт www. podrinske.com11.новембар 2010. ��

ОДБОјКА РУКОМЕт

жЕНСКИ ФУДБАЛ

ФУДБАЛ

ниш, Хала Чаир, гледалаца100. Судије: мискин (Сомбор) иадамовић (црвенка). Седмерци:наисус 4 (4), металопластика 4(3). искључења: наисус 10 ми-нута, металопластика 8 минута

Наисус: ма. милосавље-вић, ми. милосављевић 2,ма-ђар 6, Стоиљковић 2, васиљевић3 (2), Сантраћ 2, ранђеловић 1,јовановић 2 (1), долић, анђ-елић, Лакић, Здравковић, Тодо-ровић 6, милошевић.

Металопластика: Ђури-чин, милошевић 3, Лончар 1,маленчић 4, марјановић 5, Жи-

вановић, медурић, Протић, Ка-жић 5 (3), марковић 1, рајичић,м. митровић 3, јовић 4, Л.митровић 6.

играч утакмице: Лука мит-ровић (металопалстика)

ниш, 6. новембра. Као штосу и обећали, рукометаши ме-талопластике донели су бодовеса неугодног гостовања екипинаисуса у нишу. од самог по-четка, били су бољи и, пре све-га, изузетно ангажованом игрому одбрани већ након 15 минутајасно су ставили домаћину дознања да бодови путују у ша-

бац. Сви играчи дали су до-принос новом тријумфу у овојсезони, а посебно су се истаклиненад маленчић, Филипмарјановић и најбољи поједи-нац сусрета, Лука митровић,који су мрежу голмана наисуса,Здравковића и марка мило-сављевића, немилосрдно реше-тали. У оквиру деветог, ванред-ног кола, металоппластика јесиноћ пред својим навијачимаугостила екипу врања, но-вајлију у лиги, а у суботу шап-чани гостују у Прибoју.

С. Кашиковић

Наставак тријумфалног низаРк НАиСУС (Ниш) - МЕТАЛОПЛАСТикА (Шабац) 26:32 (12:17)

шабац, Хала Гимназије, гле-далаца 200. Судије: Зоран Попови Горан ристић (нови Сад).Седмерци: медицинар 4 (2),наиса 3 (3). искључења: ме-дицинар 8 минута, наиса 8 ми-нута

Медицинар; Перић, Гајић 6,Пријовић 2 (1), вујновић, То-манић 2, Гуђаби, враголић, Се-ленић, милошевић,Ћурчић 6,Павлов 8, Симић 2, миловано-вић, јездимировић 2 (1).

Наиса: Таталовић, јовано-вић, Ћосић 5, Турањанин 2,

Тошковић 2, Лапајне, матић,милошевић 4, вељковић, Фи-липовић 5, Стоиљковић 9 (3),Крсатић, Тасић 4, марковић.

играчица утакмице: јованаСтоиљковић (наиса)

шабац, 6. новембра. мало јенедостајало па да рукометаши-це медицинара приреде прво-разредну сензацију у дуелу сафаворизованом екипом наисе изниша. Без оптерећења, шап-чанке су играле током целогсусрета, и имале предност све до53. минута, када су гошће први

пут повеле, и успеле да приве-ду сусрет крају са три поготкапредности на свом конту. накрају утакмице, публика у дво-рани шабачке гиманзије апа-лузом је наградиал обе екипе заприказано на терену. У наред-ном колу, меддицинар гостује уБачкој Паланци где ће се саста-ти са врло добром екипом но-пала С. Кашиковић

Умало сензација у ШапцуЖРк МЕДиЦиНАР (Шабац) - НАиСА (Ниш) 28:31 (14:12)

Лајковац, Стадион ФК Же-лезничар, гледаалца 400. Глав-ни судија: марко цветковић(Крагујевац) 7. Жути картони:марјановић, радованчевић (Же-лезничар), васић, Туфегџић(мачва)

Железничар: Крсмановић7, Латковић 7 (милосављев-),милић 7, обрадовић 7, Симовић7, марковић 7 (Симић 7), илић7, радованчевић 7, јовановић 7,марковић 7 (цветковић 7),марјановић 7.

Мачва: радукић 7, Лујано-вић 7, мартковић 7, Пејовић 7,Лазић 7, радовановић 7, Пав-ловић 7, ристивојевић 7, васић7 (николић-), Гаврић 7 (Туфег-џић 7), Перић 7

играч утакмице: Горан ра-дованчевић (Железничар)

Лајковац, 7. новембра. шап-чани су наставили голгетерскипост и на гостовању у Лајковцу.Поново је до изражаја дошла не-ефикасност и безидејност у са-мој завршници напада која је ре-зултирала тиме да ни на овоммечу црвено-црни нису успелида затресу мрежу Лајковчана,који се, такође нису истакли уголгетрским егзибицијама. накрају сусрета, најнепопулар-нији резултат који је у многомеразочарао публику на стадионукоја је очекивала да ће видетибарем неки погодак. У наред-ном, претпоследњем колу јесе-њег дела првенства, мачва усуботу, 13. новембра пред својомпубликом дочекује Слободу изЧачка, а утакмица ће почети у13:30. С. К.

Реми у ЛајковцуЖЕЛЕзНичАР (Лајковац)- МАчВА (Шабац) 0:0

шабац, стадион Срц Зорка,гледалаца 100. Главни судија:Светлана Билић (рума) 7,5Стрелци: 1:0 Спасојевић у 20,2:0 Старчевић у 64, 3:0 марко-вић у 67. минуту. Жути картони:марковић (шабац), Глигорић,Чолић (мачва)

ЖФК шабац: макевић 7,Средојевић 7, рудић 7 (нешић-), Старчевић 8, Спасојевић 8,Зорбић 7,5, Тешић 8, мијаило-вић 7,5, Томић 7 (ивановић -),Ковачевић 7, марковић 7,5.

ЖФК мачва: Станковић 6,5,Симић 7 (Сибинчић 6,5), Та-нацковић 7 (Пантелић -), вујко-вић 7, Чолић 7,5, Глигорић 6,5(марић 7), моравчевић 7, Ста-нишић 7,5, новаковић 7, јездић7, јовичић 7

играчица утакмице: БиљанаТешић (ЖФК шабац)

шабац, 6. новембра 2010.градски дерби заслужено је при-пао екипи шапца, староседеоцу

у најквалитетнијем рангу так-мичења. црвено-плаве су од са-мог почетка заиграле ангажова-но и добро, док је у екипи мач-ве била приметна конфузија уорганизацији игре. шабац је до

погодака долазио углавном на-кон грешака одбране мачве, апобеда би била и убедљивија дау 20. минуту мира мијаиловићније промашила једанаестерац заекипу шапца. С. Кашиковић

Тешићева творац тријумфаЖФк ШАБАЦ- ЖФк МАчВА (Шабац ) 3:0

У Кленку је почетком авгу-ста ове године почео са радомоК Кленак, основан на идеју ииницијативу неколико заљуб-љеника у овај спорт. За сада, уоквиру клуба ради 40-ак де-војчица у пионирској, кадет-ској и сениорској конкуренцији,као и 20-ак дечака у јуниорскомузрасту. Тренинзи се обављају уСали основне школе у Кленкусвакодневно, а основни циљ јеомасовљење клуба и даља по-пуларизација одбојке у овом иоколним местима. већ је успо-стављена и добра сдарадња саоК Заслон из шапца, као и са„малом школом спорта“ приош Стојан новаковић у шапцу.У плану је да већ од 2011. годинеженска сениорска екипа буде

укључена у званично такмиче-ње под окриљем оСС, где би од-мах напали пласман у виширанг такмичења. мада клуб по-стоји тек неколико месеци, већсада неколико девојака и мла-дића наслућују потенцијале и занеке више домете. У овом ко-лективу тренутно ради тројетренера: наташа марковић, ми-ливој Бранковић и СрђанКојадиновић, који је уједно ипредседник клуба. Попут већи-не спортских колектива, и оККленак кубури са финансијама,али се надају да ће успети даобезбеде материјална средстванеопходна за набавку опреме ипокривање трошкова такмиче-ња.

С. Кашиковић

Амбициозно од самог старта

Традиција више од деветдеценија постала је у нашемграду и институција. Ф.К.мачва, основана је давне1919. године. Била је ибиће љубав многих ге-нерација и оних којису носили црвено-црне дресове алии оних који суна неки другиначин, учество-вали и уградилидео живота у тајшабачки клуб.Сходно томе, није

чудно што и данас оникоји нису фудбалери

носе поред своггрба и траке на

руци знак при-падности црве-н о - ц р н и мбојама. Старадама, из 1919.

године старијаје, од онемоћалегоспође из 1958.

године. и поредтолико година бака се

воли...Б.П.

у СЛици и речи

www. podrinske.com 11.новембар 2010.2� www. podrinske.com КУЛтУРА

015/355-001

НОВО! НОВО! НОВО! НОВО!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884

-09-

27

ШАбАчКО пОзОриШте

Представа Хамлета у селумрдуша доња (по тексту ивеБрешана), уз педесето извође-ње, 28.октобра, у шабачком по-зоришту, испраћана је овацијамапублике. Задовољство нису кри-ли ни глумци, ни током пред-ставе (коју су „у ходу“ проду-жили), ни у изјавама...

остаде записано у каталогурепертоара шабачког позо-ришта за сезону 2004/2005,речју режисера Зорана Карајића.

- Гледајући репризе старихдневника на Б 92 у исто времесам се и слатко смејао и имаоосећај горчине у устима. Сведоксам тог времена и знам са ко-лико су оз-биљности ипажње гледа-не те емисије.а сад ето...сад су чак исмешне. инаша пред-става је исе-чак из мину-лог озбиљногвремена. По-жутела фото-графија накојој се мож-да можемо препознати и на-смејати слатко сопственој глу-пости, али и осетити укус гор-чине. Жеља нам је да победисмех!“

У стварност преточена жељарежисера да смех побеђује. аПредстава Хамлета у селумрдуша доња победник је и фе-стивала у Бијељини, добоју иЗворнику.

Рекли су, наконпредставе:

Љубиша Баровић, Букара:

- Било ми је дивно. ми овупредставу стварно волимо, штосе видело и вечерас, поготово сунеки вентили попустили. овапредстава је добро скројена,добро урађена, понављам, бездинара, режирао наш човек, ко-

стиме радила наша колегиница,сви смо учествовали у раду напредстави; и дан данас она је ак-туелна, без обзира што је про-шло четрдесет година од кад је

написана а бавила се четрдесе-тим годинама оног века. мис-лим да она функционише, ви-дели сте, шарац је био луд каоструја, значи нас засмејавао исви смо уживали, а самим тим ипублика.“

Петар Лазић, Пуља:

- ма трајало је за две, педе-сет прву смо одиграли, макарпола... Представа која је побе-дила на три фестивала,... сами јерадили, одлична представа, на-род је прима добро. То је најбит-није, ми смо задовољни“.

Александра Ристић, Анђа:

- Педесети пут се срећемо ија мислим да је на обострано за-довољство стварно. а кад смоми толико заиграни и весели, иволимо да играмо, то мора ваљ-да да пређе и на вас, и надам седа сте задовољни као и ми“.

Драгана Радојевић, Мајка-

ча:

- Кад сам ја оволико задо-вољна, ја се још смејем... непамтим овакав аплауз и ја смат-рам да је ово сјајна комедија ида ћемо уз здравље божије иг-рати и сто, сто педесет, двеста,па ко „Буба у уху“.

Боривоје Божанић, Мачак:

- Прва половина стотке!много је лепо било. Задово-

љан сам. Сви чекамо две стотоизвођење...“

владимир милојевић, јоца: - Супер је било вечерас,

свечано мало, можда неуоби-чајено, али лепо смо се провелисви, а видимо да је и публиципријало. на леп начин смо обе-лежили педесету представу.“

Слободан Деспотовић,

Учитељ:

- ја уживам и водим ликправилно, што је врло важно заУчитеља, јер ово је врло тешкаулога, и тако мало чудна.овоније атрактивна улога као некедруге, али мора се наћи мера,права мера, прави пут, игратиУчитеља правилно. Па, ето, ви-дели сте, и публика је реагова-ла, и награђивала ме аплаузом.“

Слободан Петрановић,

Шимурина:

- и публика је рекла своје, аи ми смо били одушевљени.Педесета представа, много је, немного је, лепо је да смо дожи-вели педесет, и надам се, још пе-десет. шабац заслужује овупредставу и шабац је сачуваоову представу, као и многе дру-ге, и шабац ће јој дозволити даиграмо и стоту. дивно је било,пуна сала, нас на сцени довољ-но да направимо добру атмо-

сферу. ма, кажем, видимо се напедесет петој, шездесетој, сва-ка је јубилеј, верујте!“

Синиша Максимовић,

Гане:

- ово је мени прва педесетапредстава, за 23 године. некакосе нисам никако налазио у тимкоје су доживеле толико изво-ђења... Било је мрешћење ша-рана близу педесете, али, ово јепрва педесета, и било ми је су-пер. иначе, ово је представа укојој ми сами уживамо за себе,која нама представља предста-ву одмора, ми се осећамо као дане радимо кад играмо ову пред-ставу. и увек нам је лепо даиграмо било где, а вечерас јебило посебно.“

Иван Јовановић, Мика:

- ништа не каже народ.“Зоран Карајић, режисер:

- Трајало је двадесет мину-та дуже, али, ако, педесети јепут. мало су

људи дали себи одушка.драго ми је што је била пунасала, драго ми је што је публи-ка прихватила на начин на којисмо ми то желели, а ја мислимда ће ова представа имати јошизвођења, да ћемо дочекати истоту.“

Ц.Љубић

Смех побеђује

2�11.новембар 2010. www. podrinske.comСПОРт

Предраг мушицки рођен је28.04.1968 у шапцу. ожењен јеи има двоје деце.

Прошао је све категорије одпионира до сениора КК “Зорка“- шабац. Тренерским послом себави од 1995. године. Завршиоје, 2000. године, вишу школу заспортске тренере где је дипло-мирао оценом 10 у класи др прм. Каралејић у Београду. Посе-дује црвену лиценцу и ФиБаЛиценцУ.

цео свој тренерски стажпровео је радећи са селекцијамаод млађих пионира па до јунио-ра. десетак пута био је учесникквалитетне лиге Србије. Са ка-детима (1986/87) био прваквојводине, са кадетима (88/89)освојио је 2. место у војводини,са јуниорима (90/91) био јепрвак Viba лиге - нови Сад.Учествовао је на осам међуна-родних турнира на којима јеосвојио два прва места, у ру-мунији једно друго и два трећаместа, у италији је одиграо око100 међународних утакмица.наважнија ствар је да негде око15 „његових“ играча игра заразне сенорске лиге како у ино-странству тако и код нас. Био јетренер репрезентације Запад-не Србија за годишта пионири:1991, 1993 и 1995 годиште где је2008. године на турниру регио-на са 1995 годиштем освојиотреће место. Учествовао је каотренер на YUBAC CAMP – глав-ни тренер GAME CAMPA.

Последњих десетак годинабави се сениорском кошарком паје у сезони 1999/2000. водиоженски тим ЖКК “мачва“ упрвој савезној лиги, 2000. го-дине водио је мушкарце оКК“мачва“ у II српској лиги. Самладом екипом оКК “шапца“,2005. године, у регионалнојлиги осваја 1. место и игра у ба-ражу за улазак у II српску лигу.Са оКК “шапцом“, 2006. годи-не, постаје првак регионалнелиге и улази у II српску лигу, као5-о пласирана екипа улази уПрву српску лигу и у нареднедве године је у самом врху Првесрпске лиге, једном је заузео 3.а једном 4. место.

из свега овога произилазичињеница да је у периоду кадасе угасила ива, одржао кошар-ку у шапцу и вратио је на мапусениорских тимова.

Од када се бавиш тренер-

ским послом?

- од 1995. године, пуних 15година сам у тренерском послу.

Зашто се бавим овим по-

слом?

- Почео сам случајно на на-говор неких мојих пријатеља, аовим послом се бавим зато штоволим да радим и стварам ишто ме то ме испуњава. оваврста посла је као уметност јеру свему мораш да будешмајстор, да успеш да склопишсве коцкице, како би имао тим.једноставно уживам у лепотиовог спорта.

Услови у којима си радио

пре и сада?

- Углавно су исти, ништасе, значајно, није променилошто се тиче услова тренинга.међутим, гледајући како смопре живели и сада много серазликује приступ деце бавље-њу спортом. Пре, деца нису

била оптерећена и залуђенакомпјутерима, више су се игра-ла напољу, била су свестранија,нису их родитељи оптерећива-ла неким великим резултатима.

У доба мога детињства, ро-дитељи нас никад нису гледалии тренер нас никад није терао датрчимо и скачемо, много вишевремена смо проводили напољуиграјући разне спортове анајважније је било то да смо седружили и уживали у детињ-ству. данас живимо јако брзо,деца више нису толико физич-ки активна имамо много гојаз-не деце физичко васпитање нијевише као пре што је било.

Твој однос према послу,

деци и младим играчима у

млађим кадегоријама?

мој однос је био увек про-фесионалан. Увек сам се трудиода дам свој максимум, честосам млађим играчима био каородитељ, друг и пријатељ.

Да ли треба бити строг

или либералан?

Увек треба наћи неку сре-дину - систем топло хладно.

Твоји бисери од играча?

Александар Рашић (1984),шабац, ФмП-е, Борац-Чачак,ефес-Турска, динамо-москва,алба-немачка, Партизан, Траб-зон-Турска, репрезентативацСрбије; Оливер Стевић (1984),шабац, Борац-Чачак, Копар-Словенија, Проком-Пољска,црвена Звезда, немачка, ре-презентативац БиХ; Никола

Васић (1984), шабац, аликан-те-шпанија, дин московска ре-гија-русија, Украјна; Ђорђе Ле-

лић (1989), шабац, електра-велење - Словенија прва лига;Павле Бољковац (1985), ша-бац, напредак - Крушевац, Тре-биње, Бугарска - 2 стрелац бу-гарског шампионата; Мирослав

Лукић (1986), шабац, ц. Звез-да, мисури колеџ играо финаледруге дивизије NCCA Сад;Александар Тодоровић, ша-бац, војводина, н. Сад, Брату-нац 1. лига реп. Српска; Милош

Станковић (1988), шабац , Су-перфунд, немачка; Филип Пу-

љезевић (1992), шабац, ц. Звез-да, италија; Иван Даскаловић

(1996), ФмП-е; никола матић(1995) Партизан; Миодраг

Бркић (1994), мегавизура;Јован Милидраговић (1986),мегавизура; Милош Новако-

вић (1986), Земун, Угљевик,шабац...

ето, видите, скоро у свакојгенерацији је изашао добар иг-рач. међутим, пошто нисмодуго имали први тим многи суодлазили тј. велики клубови суих узимали. неки су успели анеки нису. да би постао играчмораш да имаш и среће.

Рашић као бисер, како је

успео?

Сви мисле да је преко везеотишао у ФмП-е, а ја одговор-но могу да вам кажем то суглупости. У спорту на везу рет-ко ко може да успе. У осталомто је било овако: 21. јануара1999. године играли смо утак-мицу у Београду против првакадржаве у кадетској конкурен-цији ФмП-а. Тада смо их са-владали 84:79. Сусрет је прак-тично био решен у првом по-лувремену где смо стекли не-достижну предност од 19 ко-шева разлике. на тој утакмици

рашић је дао 45 кошева и томутакмицом је себи трасирао путпрема својим сновима па чак дорепрезетативног дреса Србије.једног дана зазвонио је телефонзвали су из ФмП-а и то госпо-дин раша радовановић. рекаоми је да су заинтересовани за ра-шића. и тако на позив ФмП-арашић је отишао код њих апосле два месеца на првенствудржаве у кадетској конкурен-цији био је најбољи играч држа-ве и освојио злато. Био је то зањега први трофеј. а успео је јерје радио минимум 5 сати днев-но и кошарка му је била напрвом месту. Поред талентакоји је поседовао, био је изу-зетно свестран спортиста иг-рао је исто толико добро фудбал,рукомет и одбојку. одмах севидело, бар сам ја то видео, даће бити врхунски играч а ујед-но и репрезентативац. Поседо-вао је све особине врхунскогспортисте, на првом месту кућ-но васпитање, поштовање пре-ма старијима и изузетно добросрце.

Има ли међу новим клин-

цима неки нови Рашић?

шта да вам кажем, увек иматалетованих дечака, да ли ћенеко међу њима постати некинови рашић много тога зависиод њих самих, колико ће у себеуложити труда, рада и великогодрицања. не смемо заборави-ти да је срећа веома важна.

Сада у првом тиму имамонеколико младих клинаца а тосу: Којић, дрекић, Бањац, Бајићи мравовић. Тренутно у оКК„шапцу“ имамо талетовану ге-

нерацију 1997/98, има мате-ријала да стасају неки новимлади асови.

Да ли, и од кога, имате

неку помоћ у раду?

Сад тренутно радим сајуниорима и помоћни сам тре-нер у првом тиму. што се тичепрвог тима имамо помоћ градаа код јуниора сами се финаси-рамо из чланарине коју дају ро-дитељи.

Које су ти амбиције?

Глупо би било рећи да не-мам амбиције међутим да биостварио свој циљ треба да сесклопе коцкице и фактор срећаје пресудан да би се дошло дозацртаног циља.

Тренутно у шапцу је у ус-пону кошарка. Први тим смопојачали што се тиче струкепомаже нам искусни тренерСтепандић. надамо се да ћенам његово искуство помоћида у блиској будућности шабацдобије прволигаша. Р.П.

предрАГ МуШицКи, КОШАрКАШКи тренер

У свему мораш да будеш мајстор

Награде 2007. тренер године.2008. други тренер годи-

не у избору „Гласа Подри-ња“.

2008. признање Спорт-ског савеза града шапца.

Немамо базен али имамо КикуПЛИВАњЕ

на традиционалном „Чи-гота Купу“ који је одржан про-теклог викенда на Златиборунаступили су ипливачи шабачкогпливачког клуба„делфин“. У вео-ма јакој, међуна-родној, конкурен-цији 34 клуба ипреко 640 так-мичара шабачкипливачи су оства-рили добре резул-тате. Кристина Те-шановић је и овога пута на-ставила традицију да са свакогтакмичења донесе неко од-личје. овога пута освојила је

бронзану медаљу на 100 ме-тара делфин стилом. добре,овогодишње, резултате по-

тврдиле су у дра-гана видојевић(четврто место на100 метара делфинстилом) и Сарајовановић (пета на100 метара прсно).Солидне резулта-те остварили су иандреја Суботић(прво званичнотакмичење), Ката-

рина цвејић, Лука Познано-вић, александар веселино-вић, Ђорђе и данијел јездић иСрећко Лукић.

КРИСтИНА тЕШАНОВИЋ

на Градском стадиону, узнак сећања на шабачке атле-тичаре, одржан је традицио-нални меморијал ,,драгутин –цакан Лазаревић и Сава ра-кић“. организатор меморијалабио је атлетски шабачки клуб,који већ деценијама приређујеово такмичење. Спортски дога-ђај окупио је преко стотину так-мичара, ученика шабачких сред-њих и основних школа, али инајмлађе спортисте, полазникешабачких вртића.

Такмичарима којима су при-пала прва три места мемо-ријалне трке ,,Сава ракић“ имеморијала ,,цакан Лазаревић“,уручени су пехари и медаље,док су остали такмичари, својуспех, озваничили дипломама.

Победник меморијалне трке,милан Лацковић, истрчао јестазу дугу 100 м за 11,76 се-кунди. другопласирани је не-мања Бабић (12,01), док је тре-ће место припало Петру Луки-ћу (12,12). Победник мемо-ријала ,,цакан Лазаревић“ јенемања Бабић, чији скок у даљизноси 5,62 м. немања Тодоро-вић је скоком од 5,51 м обезбе-дио друго место, док је немањаКатић (5,50 м) био трећепласи-рани.

на важност постојања ме-моријала, који годинама оку-пља генерације атлетичара, однајмлађих до најстаријих, ука-зао је професор јован Кнежевић,дугогодишњи тренер у ашК –у.

,,Поносни син Подриња,како је записано о цакану Ла-заревићу, није био само високчовек, већ у правом смислуречи, велики. не желећи да набило који начин искористи својутитулу тадашњег првака Балка-на у скоку у даљ и познатогспортисте, стрељан је од страненемаца, са групом мештана уПрњавору. Бивше власти, у овомграду, су деценијама манипу-

лисале његовим именом, и то јерезултирало ситуацијом да Бео-град најпре почне да организујемеморијал ,,цакан Лазаревић“.међутим, 1996. године, мани-фестација прелази у надлеж-ност ашК – а, али и даљеостаје само на нивоу шапца.Жеља свих нас у клубу је да ме-моријал прерасте на виши ниво,чиме би цаканово име добило иместо које заслужује. Поред овеманифестације, која у краткимцртама приближава и упознаје

младе генерације са његовим ли-ком и делом, ашК припрема икратку монографију о цакану укојој ће бити забележени дога-ђаји из његове спортске ка-ријере, али и приватног живота.У шапцу, још увек, живи малиброј његових савременика, пауколико време дозволи, забеле-жићемо и њихова сведочења оцакану. још једно име које у

клубу чувамо од заборава, јестеСава ракић. меморијал посве-ћен њему, организујемо од 1968.године. Био је првак југославијена 100 м, наш атлетичар, чијиживот је прекинула преранасмрт, 1967. године“.

У ашК – у истичу да свакегодине, пред овај спортски до-гађај, упуте позиве за учешћесвим шабачким школама. За-хваљујући се на сарадњи, апе-лују на професоре физичког даанимирају децу у што већемброју и упуте их на бављење ат-летиком.

- атлетске дисциплине пред-стављају полазну основу за пра-вилан раст и развој деце. ме-ђутим, данас као да заборавља-мо на то, а резултат је све већиброј младих који имају дефор-митете кичменог стуба. Савре-мени живот намеће деци сате исате седења, што резултира не-гативним утицајем на њиховоздравље. У шапцу, тренутно,постоји неколико атлетских клу-бова где деца могу тренирати.Како атлетика, тако је и гимна-стика у настави јако мало за-ступљена, и зато и апелујем намлађе колеге. Бављење некимспортовима постало је помо-дарство, а поред тога, за да-нашње услове и скупо. имамосрећу да подршку ашК – упружа Градска управа, и каоједини градски атлетски клуб,који постоји више од пет деце-нија, ашК се придржава својетрадиције, те ни данас не на-плаћује чланарину – наводипрофесор Кнежевић. С. Ј.

Последњи поздрав колегиници

Види

Колектив ош “Стојан новаковић“

дана 4.11.2010. преминула је наша мајка, свекрва ибака

Видосава П. Митрић1929-2010.

учитељица у пензији

Сахрана је обављена 05.11.2010. на доњошорскомгробљу.

ожалошећени: њени Бојана, Бојан, весна и драган.

11.новембар 2010.22 www. podrinske.com ЗАБЕЛЕШКЕ

У суботу 13. новембра навршиће се пет година одсмрти нашег брата

Драгољуба Т. кашиковића (25.10.1927.- 13.11.2005.)

Браћа Слободан Бодо Кашиковић, раденко и Лазармилинковић, михаило Поповић и сестра мираПоповић Тодоровић са породицама.

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

МАРКЕтИНГ - тЕЛ: 066/347-136

чИтУљЕ

О МеМОриЈАЛу ,,ЛАзАревић – рАКић“

Сећањем против заборава

ПОБЕДНИЦИ МЕМОРИјАЛА САВА РАКИЋ

чЕтВРтАК 11.11. 08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница ®10:30 африка од врха до дна11:15 Пут за ејвонли12:05 Бубамаром по селу ®13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 медикус15:00 вести15:20 Трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница17:00 шабачка хроника18:00 Љубав на продају19:00 вести19.20 Трагом знаменитих20:05 Пут хране21.00 Са градоначелником нати22:00 вести22.20 Трагом знаменитих22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

ПЕтАК 12.11.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10:30 радим градим11:15 рукомет плус12:10 Спортска галаксија13:00 Строго поверљиво13.30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 Пут хране15:00 вести15:20 Трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница17:00 шабачка хроника18:00 Љубав на продају19:00 вести19.20 Трагом знаменитих20:05 Полигон22:00 вести22:20 Трагом знаменитих22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

СУБОтА 13.11.10:00 Кроз прозормаште10:30 Денис

напаст

11:00 африкаод врха до дна11:35 Злобница (5епизода)® 15:15 медикус16:00 Биљана завас17:00 У пролазу18:00 марфијев закон19:00 вести

20:05 Женска страна света21:00 Пут за ејвонли22:00 вести22:30 Филм:Скоро савршензлочин

НЕДЕљА 07.11.10:00 водич за родитеље10.20 денис напаст10:50 африка од врха до дна11:35 Љубав на продају ( 5 епи-зода) ®15:30 Женска страна света®16.00 Полигон17:40 де граси- нова генера-ција18:00 денис напаст ®19:00 вести20:05 Тв кауч21:00 Пут за ејвонли22:00 вести22:30 Филм: Пламено

крштење

У суботу 13. новембра филм„Скоро саврсен злочин“.

даријен је жена детективунајмљена од стране љубо-морне супруге да докаже не-верство мужа. Убрзо сезаљубљује и упушта у љу-бавну везу с њим, а затим по-стаје и осумњичена за његовоубиство. Главне улоге: Киеф-фер Сутхерланд, ребецца деморнаy

У недељу, 14. новембра уфилму “Пламено ктштење“

погледајте истиниту прича олудо храбрим ватрогасцима-који скучу падобранима гасећиподивљале сумске пожареСваки скок у ватрену стихијује први- некоме и последњи

ПОНЕДЕљАК 15.11.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и пап-ричица10:00 Злобница 10:30 водич за родитеље

11:15 Филм: Скоро савршензлочин13:00 Строго поверљиво

14:00 Лек из природе15:00 вести15:20 Трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница17:00 шабачка хроника18:00 Љубав на продају19:00 вести19.20 Трагом знаменитих20:05 мењамо навике21:00 Биографије познатих22:00 вести22.20 Трагом знаменитих22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају (р)

УтОРАК 16.11.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10.30 Кроз прозор маште11:15 Филм: Пламено крштење13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 мењамо навике14:30 У пролазу15:00 вести15.20 Трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16:00 Злобница17:00 шабачка хроника18:00 Љубав на продају19:00 вести19.20 Трагом знаменитих20:05 Бубамаром по селу21:00 марфијев закон22:00 вести22.20 Трагом знаменитих22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају - ре-приза

СРЕДА 17.11.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Злобница10:30 африка од врха до дна11:15 Пут за ејвонли-реприза12:15 Кућица у цвећу13:00 Строго поверљиво13:30 Гаме зоне13:45 мобил е14:00 Биографије познатих15:00 вести15.20 Трагом знаменитих15:30 Бели лук и папричица16.00 Злобница17:00 шабачка хроника18:00 Љубав на продају 19:00 вести20:05 африка од врха до дна21:00 медикус22:00 вести22.20 Трагом знаменитих22:30 Строго поверљиво23:15 Љубав на продају

2311.новембар 2010. www. podrinske.comтВ

ПРОГРАМ тВ ШАБАЦУ СтАЛНИМ тЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50, 25:50, 12:50, 15:50, 16:50, 17:50, 19:20,

22:20 , НОЋНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 ВЕСтИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

већ петнаест ипо година спава са очима извансваког зла наша мајка

Добрила Панић кашиковић(28.09.1943- 08.051995)

време пролази, бол се не смањује. Успомену нањену благост, племенитост и доброту чувајусинови Слободан и аљоша

У суботу 13. новембра навршиће се пет тужнихи претешких година од одласка нашег оца

Драгољуба Т. кашиковића (25.10.1927.- 13.11.2005.)

Сваког дана, све више нам недостајеш. Поносништо смо те имали, бескрајно тужни што смо теизгубили. Успомену на твоју доброту, благост иплеменити лик чувају синови Слободан и аљоша

У суботу, 13. новембра навршиће се пет тужнихгодина од смрти мог брата

Драгољуба Т. кашиковића (25.10.1927.- 13.11.2005.)

Сећање на њега чува брат Слободан-Бодо саверицом, Тањом, милошем, милицом идушаном