ГрадоначелникуШапца Медаљасрпско-рускогпријатељства

30динарашаБац 29. децемБар 2011. Година V Број 210

Стр. 7Стр. 26

Стр. 3

ШабачкиПаркингмеђу ТОП 100

"Подринске" прославиле четврти рођендан

ШАБАЧКИ БАРМЕНИНАЈБОЉИ У СРБИЈИ

Стр. 10

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  PPRRAAZZNNIICCII

Поводом интервјуа објав-љеног у Вашем листу са ничимизазваним и узнемиреним гос-подином милошем Лукићем, акако сам од стране истог поме-нут желим да ширу јавност упо-знам са дугогодишњом потре-

бом господина Лукића да сенађе тамо где не треба.

Гладних очију од референтау минералним ђубривима до-ђоште до директора у СлободнојЗони. Би тад тешко за татиногсина, па пробаште код госпо-дина Божића, кад тамо рад, реди дисциплина. Где ћете, штаћете Ви поново на тада држав-ну платицу у Зону.

развој, инвестиције, хипе-ринфлација, а новца нигде.

ал деси се Компанија„JAGUARIS“ господина душа-на јовановића. мало саветник у„JAGUARIS“-у за 50 немачкихмарака месечно, мало комер-цијални директор у Зони.

и газда дуле уз Саветникапоста финансијер чувених „по-словних подухвата“ и власникхале у Вашој Зони и простора уТ.ц. „КиФЛа“. Проради и шко-лица енгелског језика у бес-платном простору фирме„JAGUARIS“.

Тешка времена санкција,привукоше те „шпанскеосвајаче“ да улажу у Зону и глеопет, би ту господин јовановићса својим „пословним подухва-тима“.

и би љубави, па г. јовановић

стиже у шпанију, а и Ви. По-траја фабрика паркета, по-трајаште и Ви и као директорЗоне и као саветник сад већКомпаније „јоВаноВиЋ“. нелези враже, у пословним поду-хватима осташе шпанци без

новца, а и фабрике. новца нема,а фабрика оста Ваша.

шпанци ти „страшниосвајачи“ неће назад. Прави са-вети, прави адвокати! Тужба,тужбу стиже. а Ви на смрт у за-вади са господином јованови-ћем. и у тој вашој муци деси сеи моја мука. К`о да не притекнеу помоћ до Ви, по цену да из-губите главу од г. јовановића.

Па почесте да саветујете,како би ми газда дуле помогаоса понудом од 800.000 €, па навише за хотел. а ја добио хотелу наследство па само чекам са-ветника и газду му. ал` хоће игазда да пише поруке па рече: „г.милошевићу ја би да сачекам г.Лукића да уз његово посредо-вање отклонимо....“. а ја претимЗаконом! неда се ни саветник!„ако може без суда било бидобро“. Са броја телефона064/64-13... ал ни газда не можемиран па посла поруку „јелтреба присуство Лукића“. а исавеник би да дода: „Каже ње-гова последња понуда... свитрошкови твоји... понуда важијош сутра... све га остало не ин-тересује“.

Прекидом ових уцена ре-кох Вам да у материјалу имам

признанице о каматама и глав-ници коју сам платио за г. ду-шана игњатовића, а Ви савет-ниче г. јовановића из лета гос-подњег 2011. године напра-виште изјаву коју потписа д. иг-њатовић о добро урађеном по-словном подухвату са газда ду-лом и Вама као сведоком узобећање да ће г. јовановић дати5.000 € г. игњатовићу. ослади-ше Вам се изјаве, а и паре, па оникољдану године 2011. по-тписаште и Ви изјаву о добромподухвату а што г. јовановићлепо написа у поруци са бројателефона 064/81-64... на број064/343-72-33.

... „данас сам платио Луки-ћу да буде на мојој страни узеоје лову, потписао и обећао акотреба могу тако и са ...“.

Све ископиране поруке супредмет списа предате уз изјавумУП-а шабац 22.12.2011. го-дине.

Г. Лукићу, саветниче г. јова-новића зеленаша, са смислом зафинансијске подухвате са којимнисте у контакту од 1999. годи-не сад већ као директор „ГЛаСПодриЊа“ узеште бескаматнупозајмицу од љутог Вам не-пријатеља г. јовановића од1.200.000,00 динара по Уговоруо зајму од 27.07.2011. године, асве у оквиру позитивних фи-нансијских подухвата. У оз-биљној личној истрази за пе-риод од више од 20 година уна-зад Ваше име је у сталном до-диру са г. јовановићем и њего-вим финансијским подухватима.Како сте се сами декларисаликао саветник г. јовановића ве-рујем да ће неки нови „еЛиоТнеС“ схватити Ваш значај и по-требу да увек будете тамо где нетреба и разлоге газда дула даплаћа Вас, љутог противника изаштитника фирме „EMMSA“ идон Педровог капитала, да у ми-љеу политичких, привредних икриминалних турбуленција, пре-позна криминалне активности г.јовановића проистекле из фи-нансијских подухвата које суму донеле огромно неопорези-ву добит.

Уверен да ће Ваш интервју,а и моје реаговање, покренутијавно мњење да подигну главу изпеска и да схвате, да време до-мановићеве „ГЛаВе шеЋе-ра“ и „ВоЂе“ морају заувекостати иза нас, хвала Вам штосте нам помогли да препознамовредности за које се морамоличним ставом борити.

Када имаш паре, велике паренеминовно постајеш бахат! Кадаимаш велике прљаве паре, по-стајеш безобразан и тај нелега-лан новац хоћеш пошто пото дазаштитиш. Господин душанјовановић чувени србијанскизеленаш у свом магновењу са-моодбране постаје дрипачкибезобразан. на срећу докумен-тација постоји и шабачкој по-лицији је дато на увид шта јесве у протеклих седам дана зе-ленаш дуле јовановић са свогмобилног телефона слао надруги мобилни телефон. Тајизвесни јовановић је на број те-лефона 064/3437233 послао по-руку следеће садржине: „Ко-лико тражи милошевић а ко-лико Ханибал Ковач да пла-тим и да тужилац одустане?јавите кад и где и преко кога?“дакле, тај душан јовановић јепреко свог мобилног телефона064/8164xxx послао такву по-руку која је због општег мирадостављена и скенирана ша-бачком мупу па нек они видешта ће са њим. За друге, овдепонуђене, не знам, али за себегарантујем, због Вас драги мојичитаоци, да се продати нећу и

да ћутати нећу! јавно, ево сада,постављам питање ко то шти-ти криминалца душана јова-новића од процесуирања предзаконом??? Ко то стоји иза так-вог човека који је покуповаопола Србије са прљавим нов-цем?! Како је могуће да сви ћу-тите над нечим што се на очиг-лед свих нас дешава већ два-десет година?! Како је могућеда је тај човек зеленашким ка-матама стекао имовину вреднувише од 100 милиона евра,како у шапцу, тако у ВрњачкојБањи и Суботици?! Ко том ду-шану јовановићу дозвољава дасе бави банкарским пословимаа да банкар није? Како је могу-ће да сте дозволили да се обо-гати на несрећи других? Како јемогуће да је све подкупио, и дато и даље има намеру да чиништо он то очито и има намеру?!дакле, ево, ја не ћутим, нисамсе продао и баш да видим какоће после овога текста и оваквепоруке прослеђене полицијиреаговати виши јавни тужилацу шапцу кога, такође, јовано-вић хоће да купи?! У нареднимбројевима ћете чути који суадвокати радили са јованови-ћем, које је људе ојадио и ко-лико је имовине стекао.

нова је година, Вама срећнобило а ја ћу тражити поли-цијску заштиту јер криминалципрво нуде паре а онда крећу уликвидацију. Бандити остајубандити!

2 www. podrinske.com 29. децембар 2011.зАБЕЛЕШКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија” Мајур Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Ханибал Ковач. Драган Ераковић, заменик

директора. Штампа: АПМ принт III булевар 29 Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/, 15000 Шабац; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИЧНИ СТАв: ХАНИБАЛ КОвАЧ

Подмићивање почело Ако може без суда било би добро

РЕaгОВАЊЕ ДРАгАНА МИЛОШЕВИћА НА ИНТЕРВЈУ СА МИЛОШЕМ ЛУКИћЕМ

Припадници шабачке кри-миналистичке полиције лишилису слободе и, уз кривичнупријаву, предали у даљу над-лежност истражном судији Ви-шег суда у шапцу, Ђорђа р.(1977) из шапца, због постојањаоснова сумње да је извршиокривично дело неовлашћенапроизводња и стављање у про-мет опојних дрога.

Сумња се да је он уговараои куповао веће количине дро-ге марихуана, коју је продаваона територији града шапца.он је у уторак 2. новембра Го-рану К. (1977) из Београда,продао три пакета са опојномдрогом „марихуане-сканк“,масе 1.913,08 грама. дрогукоју је Горан К. преузео одЂорђа р., полиција је про-нашла исто вече, у пртљаж-

нику путничког возила џип„шевролет“.

након саслушања истражнисудија је осумњиченом одре-дио притвор до 30 дана.

***Припадници шабачке поли-

ције су поступајући по наредбиистражног судије основног судау шапцу, претресом куће, влас-ништво Ђ. К. (1953) из Бого-савца, код шапца, пронашли уподрумским просторијама, дверучне бомбе, два пиштоља, триоквира за пиштоље и метке запиштоље и аутоматску пушку.

Уз консултације са основ-ним јавним тужилаштвом ушапцу, припадници полиције ћепротив њега поднети кривичнупријаву за кривично дело недо-звољено држање оружја и екс-плозивних материја.

РЕПУБЛИКА СРБИЈАМИНИСТАРСТВО УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВАПОЛИЦИЈСКА УПРАВА У ШАПЦУ

ПИСМА ЧИТАЛАЦА

329. децембар 2011. www. podrinske.comШАБАЦ

академија за друштвенапризнања руске Федерације до-делила је градоначелнику шап-ца милошу милошевићу ме-

даљу српско-руског пријатељ-ства, управи Града шапца ор-ден „јермак“ и члану Градскогвећа Слободану николићу ор-ден цара николаја ии романо-ва трећег степена. одличја је 26.децембра у Градској кући уру-

чио Владимир шихаљејев, чланСавета за друштвене наградеруске Федерације. Како је об-разложио, престижна признања

додељена су за допринос у кул-турној, хуманитарној и свимдругим облицима сарадње саруском Федерацијом.

Захваливши се за указанучаст, градоначелник шапца јеистакао да је неговање добрих

односа између русије и Србиједуга традиција која је прераслау природно стање.

- Без заштите царске ру-сије, Србија би током турскеокупације тешко очувала иден-титет. Затим, удео руске емиг-рације после октобарске рево-луције у формирању модернедржаве југославије је врло зна-чајан. и данас, односи са овомдржавом су пријатељски и за-снивају се на поверењу. шабацвећ шест година гаји братскевезе са градом иванов, удаље-ним 500 километара од москве.Уметници ове регије су наши ре-довни гости. Признања која суданас уручена представљају ве-лики подстрек за ширу сарадњу,у првом реду економску, рекаоје градоначелник шапца.

Према речима Слободананиколића, орден цара нико-лаја ии романова има посеб-ну вредност јер је овај импе-ратор у историји познат као

спаситељ Србије у рату саТурцима.

- Са русијом сарађујемчетрнаест година у разним

областима, и као руководилацневладином организацијом икао Члан Градског већа. Ве-рујем да ће наши односи битисве значајнији. друштвенауређења и политички системиу Србији и русији су се ме-

њали, али везе ова два народасу нераскидиве, нагласио јеСлободан николић, измеђуосталог председник друштва

српско-руског пријатељства ушапцу.

орден „јермак“, који носииме козачког атамана, први путје додељен у Србији. шабац језа сада једини град који се можепохвалити овим одличјем.

Градоначелнику Шапца Медаља српско-руског пријатељства

За 2012. годину локалнавласт планирала је приход убуџету од 3,189 милијарди ди-нара што је за око 760 милио-на динара више од овогодиш-њег. То је највише последицаодлуке да уместо ранијих 40 од-сто од пореза на зараде сада 80одсто остаје локалној само-управи. Тако је планирано дапорез на зараде донесе 1,15 ми-лијарди динара, порез од само-сталних делатности донео би 78милиона динара, порез на имо-вину 222 милиона динара, а по-рез на добра и услуге 115,3 ми-лиона динара. Приходи од про-даје добара и услуга донели би530 милиона динара, а највишесе очекује од накнаде за уређи-вање грађевинског земљишта -500 милиона динара. Примањаод продаје непокрентности до-нели би 280 милиона динара, атрансфери од других нивоа вла-сти у градску касу улили би222 милиона динара, а из заду-жења поо кредитним линијамадошло би још 200 милиона ди-нара.

на расходној страни за пла-те и додатке запослених издва јасе 555 милиона динара; за ко-ришћење услуга и роба пред-виђено је 677 милиона динара,за субвенције 452 милиона ди-нара, за отплату главнице до-маћим кредиторима 273,5 ми-лиона динара, а за камате 72 ми-лиона динара. Па тако за плате

и додатке градоначелника и чла-нова Градског већа у буџету јепредвиђено 19,18 милиона ди-нара, за информисаање 22,8 ми-лиона динбра, за репрезентацијуукупно 1,8 милиона динара. Залетњи фестивал предвиђено једесет милиона динара, за одр-жавање Летњиковачке шуме,Камичка и касарне 7,4 милионадинара. За опремање агроинду-стријске зоне даће се 40 ми-лиона динара, за пројекат аку-мулације цуљковић-радоваш-ница шест милиона динара, зарегионалну депонију 18 ми-лиона динара. За Градску упра-ву, плате и додаци запослених,износе 116 милиона динара, заодводњавање ће се издвојити 20милиона, за текуће поправке иодржавање месних канцеларија7, 9 милиона динара...

За основнио образовањепредвиђено је 172,8 милионадинара, од чега накнаде трош-кова запослених износе 14,2милиона динара, а за награде ћесе издвојити 12 милиона дина-ра. За средње образовање даје се132 милиона динара. За култу-ру је предвиђено 194,6 милионадинара, од чега плате и додацизапослених износе 91 милионадинара. За физичку културуопредељено је 97,6 милиона ди-нара, а за социјалну заштиту136,9 милиона динара. За пред-школско образовање планира-но је 336,8 милиона динара, од

чега је за плате запослених на-мењено 146 милиоја динара.

За инвестиције и инфра-структуру највише се се дати уобласти путне привреде, одно-сно дирекцији за путеве 324,5милиона динара, јКП“Водовод“250,8 милиона динара, а јП зауправљање грађевинским зем-љиштем намењено је 394,9 ми-лиона динара. јКП“Стари град“опредељено је 81,6 милиона ди-нара, јП“Спорстки центар“ 31,5милиона динара. .. Укупно је зарасходе предвиђено 3,31 ми-лијарди динара.

Углавном су задржани ра-нији односи расподеле сред-става. За рад Скупштине града,градоначелника и Градског већа,правобранилаштва и Градскеуправе опредељено је укупно929,8 милиона динара, или 29одсто. основно образовање урасходима учествује са 5,4 од-сто, средње са 4,15 одсто, док сеза културу издваја 6,1 одсто, а зафизичку културу дупло мање. Засоцијалну заштиту даје се 4,29одсто, за предшколско образо-вање 7,35 одсто. из буџета је заопшту комуналну потрошњу иинвестициона улагања опреде-љено 1,155 милијарди динарааили 36 одсто.

о новом буџету и свемуовоме изјасниће се и одборнициГрадске скупштине, у петак,30.децембра.

Д.Е.

БУџЕТ гРАДА ШАПЦА зА 2012.

Увећан за трећину

У организацији шабачкогдруштва српско-рускогпријатељства у шабачком по-зоришту одржан је новогодиш-њи концерт руске музике. на-ступили су димитриј дунајев,певач из москве, заслужниуметник русије, јелена Кончар,мецосопран, солисткиња опереСрпског народног позоришта уновом Саду и ивана Спремић,вокал групе „Сања илић и Бал-каника“.

шапчани су, између осталог,имали прилику да уживају у

музици из филма „доктор Жи-ваго“. Покровитељ концерта јеГрад шабац.

Новогодишњи концертруске музике

ТУРИСТИЧКА ОРГАНИзАЦИЈА ШАПЦА

SRE]NI NOVOGODI[WI 

I BO@I]NI PRAZNICI

5

ГГРРААДД ШШААББААЦЦ

ЈСП СТАНЈСП СТАН

SRE]NI 

NOVOGODI[WI 

I BO@I]NI PRAZNICI

ГРАЂАНИМАГРАЂАНИМАШАПЦАШАПЦАЧЕСТИТАМОЧЕСТИТАМОНОВОГОДИШЊЕ НОВОГОДИШЊЕ И БОЖИЋНЕ И БОЖИЋНЕ ПРАЗНИКЕПРАЗНИКЕ

� www. podrinske.com 29. децембар 2011.ДРУШТвО

Хуманост на делу, у акцији,у Служби трансфузије, 21. де-цембра, још једном су, на најлеп-ши начин – личним примером,показали запослени опште бол-нице, дома здравља и Завода зајавно здравље. Уз неколико го-стију, даровали су четрдесетпет јединица крви...

не знајући за акцију, да дакрв, у Службу трансфузије,свратио је Жељко Косанић изВукошића: „не дајем крв толи-ко често, али дајем; дајем крвзбог себе, због других, леп јеосећај да ћеш некоме помоћи“.Слично нам рече и рада матић,која ради у Кухињи опште бол-нице: „добровољни сам давалацкрви, крв дајем редовно; хума-ни разлози су једини мотив, по-моћ другима.“

Заједно у животу, заједно иу Служби трансфузије, су-пружници Тришић.

-Више пута сам дала крв.Видим да моји пацијенти честопримају крв, да то за некога за-иста значи живот. Тако да ми једраго да ја могу, поред својеструке, и овим гестом да по-могнем и мојим пацијентима, исвим осталима којима је то по-

требно – каже Слободанка, којаради на дијализи. У шали пи-тамо, „ко је кога довео“, а супругмиљко, вели да је он „први по-чео, а да је супруга још пионир“.данас пензионер, миљко је ви-

шеструки давалац крви (дароваоје крв преко шездесет пута), а сапоруком је да би што више мла-дих требало да се укључи: „Коднас, уз супругу и мене, и син једобровољни давалац крви“...

што би се рекло, „на свомпрагу“, увек у лепој атмосфе-

ри, када је реч о даваоцимакрви, и Служби трансфузије...Увек буде и оних, који хоће дадају крв, али не и да причају освом хуманом гесту... а беле-жимо, и, увек кажемо, најлеп-

ше детаље – по први пут крвсу дали миодраг Чањић, воз-ач у општој болници, јеленамилутиновић, из Техничкеслужбе болнице и данијелаЂурашковић, са Грудног оде-љења.

Ц.Љ.

НОВИХ 45 ЈЕДИНИЦА КРВИ

Лични пример здравствених радника

Најбољи�у�Србијишабачким хуманистима, тачније, месним заједницама

Петковица, Петловача и рибари, стигло је признање од ин-ститута за трансфузију крви Србије. Када је добровољно да-валаштво у питању, оне су проглашене за најбоље у Србији.

-У Скупштини Града Београда приређен је пријем за даваоцеса подручја уже Србије. У заиста изузетно свечаној атмосфе-ри уручена су бројна признања - најбољима у категорији пред-узећа, факултета, средњих школа, месних заједница... Занајбоље у Србији проглашене су наше три месне заједнице –Петковица, Петловача и рибари (које традиционално, заједноорганизују акције), и ја им, у име Комисије која окупља хума-нисте нашег града, која делује при црвеном крсту, честитам.надам се да ће послужити као пример и другима - уз честит-ке, каже координатор рада Комисије за окупљање добровољ-них давалаца крви Града шапца, Зоран радукућ.

У оквиру обележавања 50.годишњице рада, јавно стамбе-но предузеће „Стан шабац“објавило је публикацију „Чуварпрошлости – неимар будућно-сти“ коју је приредила вишикустос народног музеја ТатјанаЂ. марковић. дело говори оисторијату и значају објеката иобављених радова, а ради лак-шег увида објекти су представ-љени по уличним зонама. осимактуелних, текст прате фото-графије из архиве Предузећа ифотографије у власништву на-родног музеја, Библиотеке ша-бачке и међуопштинског исто-ријског архива шабац.

„Чувар прошлости – неимарбудућности“ је јавни документо пола века рада предузећа„Стан“ и истовремено стручнои „питко“ штиво. Поред допри-носа архитектонској историјиграда, дело указује на бројне за-нимљивости. на пример, от-крива архитектонски значајпојединих стамбених објеката ичитаоцима пружа драгоцене ин-формације о послератној архи-тектури у шапцу.

„Традиција града који је саз-дан од лепоте, негује се и враћаму се старо рухо, да остане ге-нерацијама да памте и стварајујош боље и више. а нама... даоставимо траг нашег времена ипостојања, на обали Саве, па-динама цера, улицама града,једном речју свугде где смо по-требни. ова књига је наш до-принос да се не заборави и даједна од прича о шапцу останеу срцима њених читалаца, за-

писала је у уводу публикациједрагана милићевић Панић, ди-ректорка јСП „Стан шабац“.

осим одржавања стамбенихзграда као основне делатности,„Стан“ се бави одржавањем иизрадом фасада на зградамакоје су под заштитом државе ина објектима који чине ам-бијенталну градску целину, каои адаптацијом и реконструк-цијом споменика културе.

Последњих година интен-зивно се ради на очувању по-стојећег наслеђа, а осим грађе-винских и архитектонских ра-дова на објектима, примењују сеи нове методе и достигнућа са-времене технологије. осим тога,уређење улица, пешачке зоне ималих тргова, обнова уличногмобилијара и оплемењивањеградских простора цветним оа-зама и травњацима, доприноселепшем и племенитијем окру-жењу и подижу свест о културистановања.

ово предузеће тренутно одр-жава 201 стамбену зграду, од-носно 297 улаза или 6.686 ста-нова.

Публикација о раду ЈСП „Стан Шабац“

Уговор о донацији, који под-разумева финансирање рекон-струкције интерног одељењаболнице, половином децембра,потписали су генерални дирек-тор „Хемофарма“ WolframHeinisch и директорка болницедр Зора николић. Претходила јеодлука Управног одбора „Хе-мофарма“, крајем октобра, одонацији вредној 11,8 милионадинара. Компанија ће финанси-рати темељну и свеобухватнуреконструкцију интерног оде-љења… о значају који оно има,можда најбоље говори само деобројки… Само у прошлој годи-ни ту је обављено више од63.000 прегледа, а кроз кабине-

те и амбуланте прошло је пре-ко 2.200 пацијената…

Укупан износ донације је11,8 милиона динара, а „Хемо-фарм“ је обавио и тендерскупроцедуру, изабрао извођачарадова – шабачку фирму „Тина“,финансирао израду пројектно-техничке документације и обез-бедио стручни надзор.

-После дужег периода башзначајан инфраструктурнипројекат у општој болници. ин-терно одељење, практично од от-варања није адаптирано нити ре-конструисано. оно што ми оче-кујемо је да ћемо, поред заменестоларије и подова, добити знат-но функционалнији простор, и,

наравно, да ће све то бити на ко-рист нашим суграђанима, свимакојима ће бити потребна интер-нистичка помоћ, као и да ће за-посленима бити лакше и пријат-није за рад – каже председникУправног одбора, др БранкоВујковић. додаје: “ донација„Хемофарма“ је изузетно вредна,и представља пример позитивногодноса према окружењу. резул-тат је наше досадашње успешнесарадње са овом компанијом. мисмо свим нашим стратешкимпартнерима упутили један апел задонацију, и заиста нисмо очеки-вали овако обимну доинацију.истакао бих значајну подршкуГрада шапца и градоначелника,

господина милоша милошеви-ћа, који је подржао нашу ини-цијативу и изузетно помогао дадобијемо овако значајна сред-ства и да она буду уложена у уре-ђење интерног одељења – исти-че доктор Вујковић. очекује да бипочетак радова могао бити послеБожића. додаје да ће се болницаорганизовати да све интерни-стичке службе функционишу сашто мање проблема: “имајући увиду обим посла, замолио бих, застрпљење, и све наше пацијентеи запослене, јер, после овога мићемо добити заиста сјајно ин-терно одељење, какво наша бол-ница и шапчани и заслужују.”

Ц.Љ.

ПОТПИСАН УгОВОР О ДОНАЦИЈИ

Хемофарм финансира реконструкцију Интерног одељења шабачке болнице

www. podrinske.comДРУШТвО29. децембар 2011. 7

Према недавно објављенимлистама најуспешнијих пред-узећа у Србији, угледног часо-писа „Бизнис и финансије“, у ка-тегорији Топ 100 јавних пред-узећа, шабачки „Паркинг“ на-шао се на педесетом месту.Вреднују се пословање и биланспредузећа по добити, активи, по-словном приходу и капиталу. Узконстатацију да „Паркингу“није први пут да се нађе на ли-сти успешних, на питање како сестиже до једног оваквог при-знања, бележимо:

-ми се заиста трудимо дапостижемо добре резултате, притоме, уз максимално савеснообављање делатности коју намје град поверио. до заиста ве-ликог резултата стигло се зала-гањем и радом, а бити међуТоп 100 јавних предузећа уСрбији (уз чињеницу да по-стоји негде око 700 јавних пред-узећа), бити педесети на тој ли-сти, заиста је велика част. намаје задовољство што смо на ли-сти, сматрам да је ово великопризнање за наш колектив пресвега, али и за сам Град шабац,јер смо од јавних предузећаједини на овој листи, и успелисмо да на неки начин осветламообраз нашем граду – каже ди-ректор јавно-комуналног пред-узећа „Паркинг“, драган нин-ковић.

резултат и успех, тим сувећи, јер су на листи, уз јавнапредузећа градова и општина, идржавна јавна предузећа, где јена првом месту ПТТ Србија, аследе електропривреда и Србијагас. на листи јавних предузећепо добити, шабачки „Паркинг“је на четвртом месту.

-У нашој делатности мисмо заиста добро позициони-рани. С обзиром на број пар-кинг места којима управљамо,цену сата, односно паркирања,када се све узме у обзир и по-гледа, овај резултат је многовећи. испред нас су само тривелика града – наравно, бео-

градски Паркинг, који је на ви-соком осмом месту, новосад-ски и нишки. Учешће добитиу укупном приходу за 2010. го-дину је 17,23 одсто. ми имамо1.100 расположивих места, иједно од најјефтинијих пар-кирања у Србији. ако све тоупоредимо са великим систе-

мима Београда, новог сада иниша, мислим да наш резултатпостаје још већи. ово при-знање је резултат рационалнограда и рационалног трошењасредстава, ангажовања свихзапослених у овом предузећу,и све је допринело да се данаснађемо где јесмо – истиченинковић. Свакако да је циљзадржати овакав тренд и нивопословања: „Број плаћенихпаркинг места јесте у опадању,доста смо уложили и у нашупревентивну акцију „Успори-те у зони школе“, свакодневнесу наше анализе, и ми ве-рујемо да ћемо одржати нивоуспешности“. идеје су и заувећање броја паркинг местау улицама које се сада грани-че са зонама у којима се обав-ља наплата паркинга. Тимеби се смањиле гужве, а стана-ри тих улица би добили мо-гућност куповине станарскихкарата које би омогућиле да усваком тренутку имају местопоред зграде у којој живе. Узкризу, која је узела данак и уовој години, у „Паркингу“очекују да неће остварити истудобит, али верују, и даће све одсебе, да се поново нађу налисти Топ 100 јавних пред-узећа Србије – обећава ди-ректор драган нинковић.

Ц.Љубић

ШАБАчКИ ПАРКИНг МЕђУ ТОП 100

Признање и Граду и Предузећу

У шабачком „Паркингу“посебно су поносни на акцију„Успорите у зони школе“, чијије основни циљ повећањебезбедности најмлађихучесника у саобраћају.акцију је подржао и Градшабац, обухватила је свешколе (шездесет две) ина градском и на сеоскомподручју. акција је не-посредно представљана у26 школа (у многа местасу долазила деца и издругих издвојених оде-љења и старијих разреда).Сви прваци (1.200 их је),одгледали су представи-цу која је истински про-мотер акције, и добилипоклон пакете са бога-тим промотивним мате-ријалом, где се издвајајусветлећи прслуци...

-мислим да је акцијасјајна, да је наишла на изузетанпријем деце, учитеља, родите-ља, што нам је само подстек да

наставимо... Показало се да утом узрасту деца немају вели-ко предзнање, тако малени не-

мају често ни правилну, нитибрзу моћ расуђивања, и не-опходан је рад са њима. Пла-

нирамо да на пролеће, крозиндивидуалне радионице и ак-ције, укључимо и родитеље,

јер, и овде је породи-ца основ свега. не мо-жемо очекивати данам деца правилно ра-суђују и доносе пра-вилне одлуке, ако сањима пређемо улицуван пешачког прелаза,или као возач не про-пустимо пешака (тује и низ других пре-кршаја)...

- То је део нашегдруштвено одговор-ног понашања каопредузећа, и ова ак-ција је нешто што јеобележило годину иоставило заиста некиупечатљив траг, и коднас, а мислим и коднајмлађих, којима је

била и намењена – каже ди-ректор јКП „Паркинг“ дра-ган нинковић

У организацији мини-старства здравља републикеСрбије и агенције за акредита-цију здравствених установаСрбије, у Београду су додељенисертификати о акредитацији за2011. годину, а међу добитни-цима је и шабачка општа бол-ница. Сертификати су урученипредставницима још 16 здрав-

ствених установа, а то су: Ги-неколошко акушерска клиникаКлиничког центра Србије, ин-ститут за здравствену заштитумајке и детета „др Вукан Чу-пић“ и Клинички центар Кра-гујевац, од општих болница –установе у Лесковцу, јагодини,Смедеревској Паланци и домо-ви здравља у димитровграду,

Кладову, Лебану, Лучанима, но-вом Пазару, руми, Сјеници, То-поли, Великој Плани и Власо-тинцу.

шабачка болница, одлукомагенције добила је сертификато акредитацији на три године,који је директорки, др Зори ни-колић уручила директорка аген-ције за акредитацију др Снежа-на манић. Свечаности доделесертификата присуствовала је икоординатор тима за акредита-цију у општој болници др оли-вера Вујадиновић.

министарство здравља ре-публике Србије, у циљу уна-пређења квалитета здравственихуслуга, финансијски је подржа-ло акредитацију ових здрав-ствених установа у оквирупројеката „Пружање унапређе-них услуга на локалном нивоу“- диЛС и ”развој здравстваСрбије - додатно финансира-ње“ који се финансирају из кре-дита Светске банке. Кроз ак-

тивности пројекта диЛС то-ком 2011. године 19 домоваздравља и 13 болница добило јесертификат о акредитацији одагенције за акредитацију здрав-ствених установа Србије, а докраја наредне године планираноје да сертификат добије јоштридесет три дома здравља.

Сертификати о акредита-цији додељени су и дому здрав-

ља Лесковац, општој болнициЗрењанин, општој болници Бел-медик и Заводу за лаборато-ријску дијагностику Биомедика,који су кроз поступак акреди-тације прошли као пилот уста-нове у оквиру пројекта „Под-ршка агенцији за акредитацијуздравствених установа Србије“који је финансирала европскаунија. Ц.Љ

И ШАБАчКОЈ ОПШТОЈ БОЛНИЦИ

Сертификат о акредитацијиакредитација је поступак

оцењивања квалитета радаздравствене установе, на ос-нову примене оптималног ни-воа утврђених стандарда радаздравствене установе у одре-ђеној области здравствене за-штите, односно грани меди-

цине. Процес акредитације јеконципиран тако да обезбедиоквир који ће омогућити здрав-ственим установама да дефи-нишу и имплементирају по-требне промене и направеприоритете за континуираноунапређење сопствених услуга.

-Чињеница да смо међуретким здравственим устано-вама у нашој земљи које су сауспехом прошле кроз овај важ-ан посао, још једна је потврдаквалитета нашег рада – реклаје директорка болнице др Зораниколић. додајући: “ово јевелико признање за све запос-лене у нашој болници, за бол-ницу и наш град. Поносна самна овај заједнички успех свихкоји у нашој болници по-свећено раде на афирмацијиодговорног посла”.

Шабачки�Суд�за�прекршајенајефикаснији�у�Србији

на крају сваке календарске године јавне установе, инсти-туције, привредна друштва, па и појединци сумирају резулта-те рада. То је, на Конференцији за новинаре, учинио и шабач-ки Суд за прекршаје. ова судска установа у последње две године,по броју решених предмета, најефикаснија је у Србији. иако радеу скученом простору, захваљујући доброј организацији посла,у државни буџет у последње две године слило се више од 200милиона динара по пресудама судија шабачког Суда за прекршаје.

ЈЈKKПП ТТООППЛЛААННАА -- ШШААББААЦЦ

ЈЈKKП вОДОвОД ШАБАЦП вОДОвОД ШАБАЦ

SRE]NI NOVOGODI[WI I BO@I]NI PRAZNICI

SRE]NI SRE]NI 

NOVOGODI[WI NOVOGODI[WI 

I BO@I]NI PRAZNICII BO@I]NI PRAZNICI

ЈЈККПП ССТТААРРИИ ГГРРААДД

ЈЈПП ззАА УУППРРААввЉЉААЊЊЕЕ ГГРРААЂЂЕЕввИИННССККИИММ ззЕЕММЉЉИИШШТТЕЕММ

SRE]NI NOVOGODI[WI I BO@I]NI PRAZNICI

SRE]NI SRE]NI 

NOVOGODI[WI NOVOGODI[WI 

I BO@I]NI PRAZNICII BO@I]NI PRAZNICI

�� www. podrinske.com 29. децембар 2011.ДРУШТвО

У шабачкој Пошти, промо-ција пригодног филателистичкогиздања марке „Божић“, 22. де-цембра, изазвала је изузетноинтересовање.

-Пошта Србије, као и свакегодине, традиционално, издајепригодно издање поштанскемарке под називом „Божић“.ова серија поштанских маракаје номинале 22 динара (њен ти-раж је 25 хиљада) и 112 динара(уз тираж од 215 хиљада). мо-тиви на маркама, и пригодномковерту, су са икона „рођење

Христово“, из музеја Српскеправославне епархије будимске

у Сент андреји, а графичкимарке је обрадила надежда Ско-чајић, академски сликар – гра-фичар – каже руководилац служ-бе за развој маркетинга „Србијамарке“, Весна рудић.

-Уз Божић, као један однајзначајнијих и најрадоснијиххришћанских празника, свихверника, Пошта Србије се тру-ди да и на овај начин грађанима,корисницима наших услуга при-ближи и празник, и наш рад –додаје мирјана јокић, коорди-натор за маркетинг у радној

јединици Поштанског саобра-ћаја у шапцу. и са радошћу ис-тиче да су гости Поште учени-

ци четврог разреда основе шко-ле „николај Велимировић“ (саучитељицом радом), као и пред-ставници филателистичкихдруштава шапца и Лознице:„Трудимо се да развијемо коддеце љубав ка филателији, да иход малих ногу упутимо на не-што што је значајно и вредно, ато је њихов развој у неком умет-

ничком и сваком другом смислу.Пошта је отворена за сарадњу сасвим корисницима, ипак, нашинајдражи гости су најмлађишапчани.“

а њих је истински освојилаприча о поштанским маркама,како су настале, и како настају,шта је у ствари поштанска мар-ка, чему служи, ко је издаје икако се прави, шта је филате-лија... ањи Павковић све седопало... а, до сада нијеобраћала пажњу на поштан-ску маркицу; нема као некадаслања честитки; само је ањаписала деда мразу... дружењеу Пошти, и прича о поштан-ским маркама, занимљива јебила и Теодори николић, а ми-хаило марјановић у даху рече:„мени се највише свидела при-ча како су уметници из давнихвремена на тако мало папирчецртали темперама и воденимбојама, и неким специјалнимстварима; занимљива ми јебила и прича о томе како је на-стала поштанска марка“... ада су се мало и припремали, загостовање у Пошти, доказаонам је ненад Вуковић, уз својуписану причу посвећену по-штанској марки. Њему се инајвише свидела прича о исто-

рији, „ко је први смислио мар-ке, ко је дошао на ту идеју...“ Узсве што су доживели, у лепомдружењу у Пошти, сигурно ћеобратити пажњу на свако пис-мо и разгледницу, марку по-себно; и да не зачуди, ако некоод њих и закорачи у занимљивии поучни свет филателије.

Ц.Љубић

У ШАБАчКОЈ ПОШТИ

Маркице освојиле малишане

У шабачкој филијали на-ционалне службе за запошља-вање 26. децембра уручени сусертификати за по десет полаз-ника обука за неговатељице и

пословне секретаре. основнициљ је да незапослени лакшедођу до посла.

-обуке су организоване сациљем да се двадесет незапос-лених лица, са наше евиденциједодатно оспособе, да стекнунова стручна знања и побољ-шају своје компетенције натржишту рада. Лично мислим даје ово просто пречица до посла.Примера ради, лица за негова-тељице су из струке, а нису се досада пронашла у том занимању,тако да је ово било освежавање,обнављање и стицање некихнових знања и компетенција,тако да заиста мислим да ћемного лакше доћи до новог за-послења – каже јованка мом-чиловић, у Филијали у шапцу,организатор образовања одрас-лих.

и у име полазника, на доде-ли сертификата, чуле су се самопохвале.

-мени је у сваком случајувеома значило. много тога самнаучила, много тога сам видела,а поготово о том добу старостикоје долази. Презадовољни смо

и колективом, и са радом, а,мислим да смо и њима за оватри месеца барем мало помогли,јер заиста им је посао обиман. Усваком случају је значило, а од-могло није сигурно – каже Љи-љана Грујић, која је успешнопрошла обуку за неговатељице.да значе, и то доста, едуковањеи учење на такав начин, истичеи Верица Поповић, која је билауспешна на обуци за пословногсекретара: „имали смо разнепредмете, нешто што нас усавр-шава, и нешто што ће нам, на-дам се, омогућити да лакше до-ђемо до неког посла“.

обуке, које су почеле 12.септембра, успешно су заврше-не. организатор је била шабач-ка Филијала националне служ-бе за запошљавање, а изводилису је Универзитет „Знање“ изБеограда, а подизвођач за не-говатељице био је Геронтолош-ки центар. Ц.Љ.

УСПЕШНОМ ОБУКОМ

Лакше до посла

МИРЈАНА ЈОКИћ

вЕСНА РУДИћ

Удружење бармена шабац,,Коктели и снови" узело јеучешће на збору угоститеља уКрагујевцу. екипе из Србије ицрне Горе такмичиле су се удисциплини ,,класично прав-љење коктела". шабачки тандембармена дејан Станимировић иВладимир марковић у конку-ренцији петнаест екипа заузелису прво место са коктелом којису они измислили и назвали га,,марко де ниро" по свом тра-гично настрадалом пријатељу.ова победа за шабачке барменезначи, пре свега, потврду дадејан и Владимир спадају уред најбољих бармена у Србијии да се у ,,арт цаффе"-у и Град-ској кафани, где ови момци раде

праве најбољи коктели! на ис-том такмичењу у Крагујевцу уконкуренцији ученика прво ме-

сто у спремању коктела заузелаје екипа ученика шабачке еко-номске школе! Честитамо!!!

ШАБАчКИ БАРМЕНИ НАЈБОЉИ У СРБИЈИ

Коктел “Марко Де Ниро”

Упутили су позив, профе-сорка маја мирковић, са својимученицима гитаре, са вером дасолидарност, несебичност и ху-маност, још увек красе многе...

и добили су потврду за своје ве-ровање... У сали њихове школе,те вечери (23.децембра), дода-ване су столице... а ходник је

био препун старе одеће, књига,играчака, и још којечега... Сред-њошколци су им се придружи-

ли на тај начин што су напра-вили бројне новогодишње че-ститке, које су продаване, а заприкупљени новац купиће сејош понешто за пакетиће... да

подсетимо, од срца дарови, на-мењени су ученицима шабачкеосновне школе „Свети Сава“ идеци без родитељског старања у

дому у Бањи Ковиљачи... ибили су бескрајно срећни, штосе остварио њихов сан... што ће

бити у прилици да пруже пажњеи љубави некоме коме је то

вредније и од поклона...... У самом концерту истин-

ски се уживало... од маленеирине Бродић, која је уз кла-

вирску пратњу професорке ире-не никачевић, све освојила ипесмом „Бори се“, и изгледом...аплаузи се нису штедели... Ужи-вало се и на сцени, и у публи-ци... Стефан дајић и младенцветиновић свирали су Бахов„менует“, а по први пут се и за-певушило уз дуо чаробњака,андреу милинковић и Страхи-њу Богдановића и „ајде Като“...данило митровић и маркомарковић, уз „Malaguenu“, по-зваше на плес...

Владимир шарчевић сви-рао је „Жуту кућу“, марија Кне-жевић и данило Слобода изве-ли су – „Love story“, а „Звончи-ће“ – марко Гајић, Филип Ву-котић и Виктор Томић... Треба

ли рећи да се запевало и уз ан-гелину Вукашиновић и СаруПопић, и „Тамо далеко“, а апла-зима су награђени и нина Жужаи данило Слобода за „Besamemucho“, ивана Вардл и Жељанаарсеновић – за руску народнупесму, матија Колаковић за„Knocking on heavens door“...јелена Ђурић и Ђорђе Ђукић,представили су се са „Тихоноћи“, а трио – син и тата –Урош и ненад Тадић, на гитарии клавиру, уз мину мандић,ученицу четвртог разреда сред-ње школе, концерт су привеликрају са „Болујем ја“... Сам крај,

��www. podrinske.comДРУШТвО29. децембар 2011.

шабачки центар за со-цијални рад и Фонд „Хуманосрце“, и ове године, у зајед-ничкој акцији, новогодишњимпакетићима, 26. децембра, об-радовали су 380 малишана.

-Пети пут заредом, делимопоклон пакетиће. ово је зајед-ничка акција центра за со-цијални рад и Фонда „Хуманосрце“, а поклони су за корис-нике новчане социјалне помо-

ћи, до седам година и њих јеове године 380 - каже дирек-торка центра за социјални рад,Бранка давидовић, са осме-хом, обрадована препуном са-лом, и дечјим осмесима. додајеи да је 190 пакетића, поштоцентар нема својих прихода,финансирано из буџета града,а преосталих 190 дарује „Ху-мано срце“ уз своје донато-ре...

-једна једина нам је жеља даобрадујемо нашу децу, и нашапорука је да су деца наше бла-го; улагање у нашу децу је ула-гање у будућност, а држава је бо-гата онолико колико има под-млатка - у име Фонда „Хумано

срце“, ружа Поповић, захва-љује свима који су учествовалиу обезбеђивању пакета, на билокоји начин: „ја захваљујем сви-ма и поносна сам на свој град,јер наш град је права ризницахуманих људи!“

део дружења у сали меснезаједнице „шипурске ливаде“,као учесници акције, били су ичланови Тима за хуманитарнеактивности и Ученичког парла-

мента медицинске школе. Тра-диционални поклон била је ипредстава волонтера шабачкогцрвеног крста. на радост ма-лишана, бином продефилова-ше њихови омиљени ликови избајки, а оне најлепше жеље упу-тише им „лично“ деда мраз инова година...

-Желим вам да будете здра-ви, срећни, радосни, и, пре све-га, хумани. Желим да 2012. го-дину дочекате у здрављу и ве-сељу, и да вам цела година буделепа и срећна!“ – пожеле новагодина (нама откри да је јеленаЛазић)... а сви заједно су запе-вали песму о другарству...

Ц.Љубић

РАДОСТ зА 380 МАЛИШАНА

Деца су наше благо

ХУМАНИТАРНИ КОНЦЕРТ У МУзИчКОЈ ШКОЛИ

Побеђују Љубав, Вера, Нада

-ово је наш први хума-нитарни концерт, а, сигурнасам да ће их бити још. опреде-лили смо се да свирамо позна-те мелодије, које сви знају, дасви заједно и запевуше, и да удуху концерта буде и цела ат-мосфера. Хвала свима који сунам били помоћ и подршка – удаху каже професорка мајамирковић, која је, са својимученицима гитаре, била и ини-цијатор и организатор концерта.

ЈЈККПП ППААРРККИИННГГ ШШААББААЦЦ

SRE]NI NOVOGODI[WI I BO@I]NI PRAZNICI

ЕЛЕКТРОДИСТРИБУЦИЈАШАБАЦ ННААРРООДДННИИ ММУУззЕЕЈЈ

ДИРЕКЦИЈА зА ПУТЕвЕ ДИРЕКЦИЈА зА ПУТЕвЕ

ОПШТИНЕ ШАБАЦОПШТИНЕ ШАБАЦ

DDAAVVIIDDOOVVIICC CCOOMMPPAANNYY

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II   BBOO@@II]]NNII  

PPRRAAZZNNIICCII

SRE]NI SRE]NI 

NOVOGODI[WI NOVOGODI[WI 

I BO@I]NI PRAZNICII BO@I]NI PRAZNICI

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  PPRRAAZZNNIICCII

SSRREE]]NNII  NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  II  BBOO@@II]]NNII  PPRRAAZZNNIICCII

зАБЕЛЕШКЕwww. podrinske.com�4 29. децембар 2011.

Већ сама топла, људска при-ча шабачких лекара о ненаданојкомпликацији на порођају, о ко-леги, који је у два-три сата поподне позван, и који је, у тре-нутку, из Београда пожурио,возећи по највећој киши... При-ча о посвећености, хтели томноги признати или не – по-себној професији и послу, по-штовању и колегијалности, пресвега о спашеном једном мла-дом животу, била је инспира-тивна... једне знајући, другустрану упознавши, јасна ми јебила жеља, да се прича, и заслуге„припишу“ ономе другоме – јерте велике људе краси и скром-ност... а прича враћа веру инаду свима који су у прилици дапотраже помоћ од лекара... шап-чани рекоше да је њихов уваже-ни колега задужио и болницу ипацијенте, као и да се многеучињене ствари, нама обичнимљудима, не могу чак ни описати,ни дочарати... Стога моје личнозадовољство, и част, што сам до-била прилику да (половином де-цеммбра, након одржаног кон-зилијума) разговарам са прим. дрмиодрагом Ђаковићем, позна-тим и признатим стручњакомиз института за онкологију и ра-диологију Србије, специјали-стом гинекологије и урологије...обострано, међусобно уважа-вање колега, плени...

-Свакоме би била част и за-довољство да сарађује са ша-бачком Болницом, зато што јеона са највећом традицијом уСрбији; ово је најстарија бол-ница у обновљеној Србији, у мо-дерној историји наше државе.Како кажу паметни енглези,„народ без традиције је народбез будућности, значи, то требајако поштовати, трудити се да се

та традиција одржава - не чудини почетак приче доктора Ђа-ковића. додаје да сарадња саболницом траје више од четвртвека, да је у шабац долазио каомлад лекар, кад је први конзи-лијум направљен, и да себе„скоро сматра и шапчанином“:„Хоћу да подвучем ту дивну

сарадњу са колегама у шапцу, ихоћу да подвучем квалитет радашабачких лекара; много путасмо радили неке од најкомпли-кованијих операција које сеуопште раде, и то са успехом...Видите ово кад се десило саовом младом женом...

... Порођај је нешто дивно,најсвечаније, диван један до-живљај. Знате, нема ниједног ле-кара, ма колико праксе имао, дасе не насмеје кад се роди беба.То је заиста један леп и срећандогађај. друга страна је неве-роватна генијалност, али и ком-пликованост тог целог меха-низма, и шта све буде укључено,много тога ми још и не знамо.Знате, женски организам је чудоод савршенства. Пођите од са-мог органа, утеруса, материце,која је чаробни орган који се задевет месеци увећа 25 пута, а зашест недеља након порођаја

врати у нормалу и поново је спо-собан за своју функцију. То јенешто невероватно... и кад сероди женско дете, то је опет јед-на чудна чаролија...

... на жалост, у многим си-туацијама, и у највећим кућама,свуда и у свету, то је и закон ста-тистике, један део порођаја се

компликује, некад веома, веоматешко... Код ове младе жене,јавила се руптура материце утоку порођаја, то се и најчешћедешава. дечије раменце је јакоизбочено, како се помери у по-рођајном ваљку, а утерус је по-тпуно истањен, јер се отвара по-рођајни пут, често оно направируптуру, и вероватно је то исада било. У таквим случајеви-ма јављају се страшно јакакрвављења, јер је материца опетзбог своје улоге, препуна крви...најхитније крвављење колегесу одрадиле, међутим, она је идаље имала још једну руптуру удоњем делу, и јако брзо је све тотребало зауставити и рекон-струисати у почетни положај.При томе, јако незгодно место,у коштаном прстену, који јесамо десет и по сантиметара, ау њему се завршавају три трак-та – генитални, уринарни и ди-

гестивни, а има још тога. Свешто се ту деси јако је компли-ковано, јер се мора врло па-жљиво радити да реконстри-шући једно не повредите другоу том уском простору...

... Позвао ме је колега радо-вановић, негде при крају радногвремена, ту нема размишљања,хитно се седа у кола (уз оних хи-љаду текућих тренутних детаља,да се морам препаковати у аутогде је више горива, да не свра-ћам на пумпу, да избегнем гуж-бу београдску, да не журим пре-више, јер је клизаво, да не сле-тим, јер тек тада ништа нисмоурадили... мислим да сам ре-лативно брзо стигао, а знамкако је њима било чекање, „сва-ки секунд као година“... мадасмо се чули у међувремену, ибили стално на вези... Право самушао у салу, пацијенткиња јевећ, уз онај први део, била настолу. Хвала Богу, успели смо дазауставимо крвављење, да ре-конструишемо, и да све прођесупер... шта да вам кажем, неможе човек да замисли некуствар која је радоснија од тога...

...морам да нагласим спрем-ност колега, посебно њиховуорганизацију. ја сам страшно за-довољан сарадњом са вашоманестезијом, са колегама, знамосе изузетно. Све службе, у овомслучају, посебно анестезија,максимално су све одрадиле...Успели су да тој пацијенткињи,са тако тешким поремећајем, сатако тешким крвављењем, одр-же све виталне функције; тухоће да откажу витални органи,од централног нервног до буб-рега, међутим, они су успели свевреме да је одрже у изванредномстању... она се за релативнократко време потпуно оправила,супер изгледа... малопре ме,кад смо завршили конзилијумсачекала са супругом... ја јојтада нисам лице ни видео...

...овде смо, у лечењу, ма-лигнитет је био у питању, при-мењивали дословно најновијасветска искуства, сјајна је са-радња и докторке Гибарац овдеса нашом колегиницом Карафе-рић – набраја доктор Ђаковић ипримере изузетне сарадње сашабачким лекарима. додаје, дакао и уролог и гинеколог, изу-зетну сарадњу има и са лекари-ма из Лознице, са свим колега-ма...

оправдање, за инсистирање,на посвећености послу. Уз пунопримера присуства невољењапрофесије... недопустиво у билокојој, у лекарској посебно.

-Видите, јесте наш посао инапор, и сви ми кажемо, јао памного радимо. и јесте тачно, те-

жак је то посао и одговоран, исто пута, да вам не причам,како уме да буде горак, али ими тих лепих тренутака збогкојих у ствари то радите, збогкојих живите, који су смисаоваше професије. Кад човек иза-бере и ради оно што воли, ниш-та му није тешко. То је лепотапозива. не треба нико ништа да

вам каже, кад сте ви задовољникако сте нешто урадили, то је не-што; не постоји никаква мате-ријална сатисфакција, ни друшт-вено признање, ни било шташто може да се мери са тим. Визнате шта је било, шта сте ура-дили, знате и шта је све могло дабуде, а ви сте успели да то идена добар и прави начин, то је не-што што нема цену, то је, уствари дух који вас држи. То јекод свих људи који воле својупрофесију, и зато бих волео даакценат приче буде о тој дивнојсарадњи са колегама из шапца.и ја желим да и именима будуспоменути – анестезиолог дра-ган миловановић, гинеколозимића новаковић и драган ми-лошевић, а порођај је водио, имене позвао доктор драган ра-довановић... шапчани с по-штовањем рекоше „Благо којетреба чувати и користити“, „до-бар човек, пре свега“... а при-маријус доктор Ђаковић топло,са осмехом, и уважавањем рече:„Заједничка, највећа награданам је тај спашени млади жи-вот.“ Цеца Љубић

ПРИМ. ДР МИОДРАг ђАКОВИћ

Страшно верујем у професионализам

ДР МИћА НОвАКОвИћ ИПРИМ. ДР МИОДРАГ ЂАКОвИћ

-Увек пропагирамо, да јестрашно важно, јер наши па-цијенти немају ту навику. Зна-те, ми смо, ипак, у неку руку итрадиционално конзервативнасредина. Знате нашу женскупопулацију, то су дивне мајке,дивне сестре, супруге, али, не-како у нашем народу има јошнечега везаног за појам стида.То, да идеш женском лекару, тоје већ јако тешко. и девојчицекасно долазе, често се већ десепроблеми са репродукцијом,непланирани гравидитети идруго. а све то јер, забога сра-мота је... Зато треба што вишерадити на разбијању тих пред-расуда, да пацијенткиње дола-зе на редовне контроле. Су-штина је, у тим редовним до-

ласцима. малигнитети дојке,материце, спадају у најчешће,

али се најлакше контролишу.довољан је преглед искусног

лекара, посебно када је реч огинекологу, да у самом почет-ку обољење, пре канцерозе,дијагностикује и да до већихпоследица уопште не дође...Знате, није успех онкологије,кад ви извадите огроман тумор(јесте и то, да се спасе живот),али је основа да се болест от-крије у што ранијој фази, јер јетада успешност лечења многовећа, ви је излечите, ви јој чаксачувате и репродуктивнуфункцију, да може да рађа, то јесуштина. Увек, у сваком нашемобраћању, у свакој вашој при-чи, најпотребније је истаћи по-требу да пацијенткиње редов-но долазе на превентивне конт-ролне прегледе – порука јеприм.др миодрага Ђаковића.

Превентива�је�смисао�свих�наших�обраћања

-искрено да вам кажем, аја вам то тврдим, да би се сва-ко одазвао. да сам ја био утаквој ситуацији; знате како,ми једни друге зовемо, свакоод нас има неку област у којојје јако добар, и ако мислите даможе да помогне, без икаквогустезања зовете у екипу илинакнадно. ја вам тврдим да бисвако од ових људи дошаомени, и сваком другом колеги,да помогне, као што сам ја до-шао њима. Сматрам то најло-гичнијим начином сарадњемеђу колегама и проверенимпријатељима... можда је тоједино, у овим временима,тешким временима, кад сумноги затворени у себе, мањепознато, али увек постоји тасарадња у струци - наглаша-ва прим. др миодраг Ђаковић.

изузетно је значајна са-радња између установа. изу-зетно је значајан овај конзи-лијарни рад. То је нека де-финитивна инстанца управ-љењу плана за лечење па-цијената, посебно малиг-них.Тај укупни рад и та са-радња коју имамо са људимау шапцу, са вашим лекарима,је изванредна...То је смисаокоји желим да има наша при-ча – каже доктор Ђаковић.

�529. децембар 2011. www. podrinske.comПОЛИТИКА

Са великим задовољствомобавештавамо грађане да су ре-дови шаБаЧКоГ ПоКреТапојачани за још једног одбор-ника. нови члан шаБаЧКоГ

ПоКреТа је др младен Ђерић.истакнути шапчанин са од-личном репутацијом и великимполитичким искуством ће умногоме помоћи раду покрета ипреузети рад медицинског сек-тора. У наредном периоду ћеовај сектор ,састављен од мла-дих и амбициозних медицин-ских радника и искусних струч-њака, изнети план за побољша-ње и унапређење здравства у на-шем граду.

Формиран је и месни одборБаир, чији рад ће водити ду-шан дрмоњић, човек који севећ истакао у раду у привреди.Господин дрмоњић, један одоснивача покрета, је у разгово-ру са Управним одбором и пред-седником Славишом Костади-новићем истакао да ће се, ускладу са програмом шаБаЧ-КоГ ПоКреТа, борити за раз-вој како месне заједнице којојприпада тако и Града шапца.Треба нагласати да је покрет већучествовао многим пројектимау месној заједници Баир.

Такође, шаБаЧКи По-КреТ је 17. децембра одржаоновогодишњи коктел где се оку-пио велики број чланова и сим-патизера. искоришћена је при-лика да се још једном разменемишљења и да се чланство, којесе свакодневно увећава, бољеупозна. У овом тешком тренут-ку ,како у држави тако и у на-шем граду, дивно је било виде-ти велики број што младих штоискуснијих људи пуних пози-тивне енергије, ентузијазма ивере да ће уз шаБаЧКи По-КреТ наш град у будућностиимати бољу перспективу.

УДРУЖЕЊЕ�ГРАЂАНАШАБАЧКИ�ПОКРЕТ

Поводом изјаве председни-ка Го демократске странке ша-бац, да су испунили сва обећа-ња и да не лажу, Српска на-предна странка под-сећа да је у априлу2008. год. милош ми-лошевић обећао 2.000нових радних местадо краја исте и нових5.000 сваке нареднегодине. Уместо редовапред фабрикама има-мо редове испред народних ку-хиња. исти је обећао и заврше-так ауто – пута до румске рас-крснице, а о отвореном безену,

којег данас има свака већа ва-рошица, да не говоримо.

Зато, Српска напреднастранка, с правом, поставља

питање да ли демократскастранка лаже и вређа своје гра-ђане или пак говори истину.

ГО СНС Шабац

СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА

Саопштење�за�јавност

У складу са чл.63. Закона о планирању и изградњи („Сл. Гласник рС“, бр. 72/09, 81/09,24/11), Правилника о начину јавне презентације урбанистичког пројекта („Сл. Гласник рС“,бр. 43/10) одељење за урбанизам Градске управе шабац оглашава:

ЈАВНУ�ПРЕЗЕНТАЦИЈУ1. Урбанистичког пројекта за изградњу водовода у улици др. Лебедева у Варни- инвести-

тор јКП „Водовод“ – шабац

2. Урбанистичког пројекта за изградњу магистралног цевовода Горња Врањска – Заблаћеса резервоаром „Синошевић“ – инвеститор јКП „Водовод“ – шабац

3. Урбанистичког пројекта за изградњу саобраћајнице нова 24 обухвату Пдр „Североза-падна радна зона“ у шапцу-инвеститор „јавно предузеће за управљање грађевинским зем-љиштем“ – шабац

јавна презентација ће се обавити од 06.01.2012.год. до 12.01.2012.год., закључно, у про-сторијама одељења за урбанизам Градске управе шабац, улица масарикова бр.10.

Службено лице одељења за урбанизам, даваће основне информације о урбанистичким пројек-тима, заинтересованим лицима, сваког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована, правна и физичка лица, могу да изврше увид у урбанистичке пројек-те, као и да у току трајања јавне презентације доставе своје примедбе и сугестије у писаномоблику одељењу за урбанизам Градске управе шабац, ул. масарикова бр.10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА

Новогодишњи коктел за новинаре

УЈЕДИНЈЕНИ РЕГИОНИ - ШАБАЦ

ЛДП- ШАБАЦ ФФКК ММААЧЧввАА

SSRREE]]NNII  NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  II   BBOO@@II]]NNII  PPRRAAZZNNIICCII

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  

PPRRAAZZNNIICCII

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  

PPRRAAZZNNIICCII

ККУУЛЛТТУУРРННИИ ЦЦЕЕННТТААРР

ШШААББААЦЦ

ШШААББААЧЧККИИ ППООККРРЕЕТТ

КИНОЛОШКО ДРУШТвОКИНОЛОШКО ДРУШТвО

“зОРАН зОКИ СТАНКОвИћ”“зОРАН зОКИ СТАНКОвИћ”

СвИМ КИНОЛОзИМА, ГРАЂАНИМА ШАПЦА И ПРИЈАТЕЉИМА СвИМ КИНОЛОзИМА, ГРАЂАНИМА ШАПЦА И ПРИЈАТЕЉИМА

ЖЕЛИМО СРЕћНЕ ЖЕЛИМО СРЕћНЕ

НОвОГОДИШЊЕ И НОвОГОДИШЊЕ И БОЖИћНЕ ПРАзНИКЕБОЖИћНЕ ПРАзНИКЕ

КИНОЛОШКО ДРУШТвОКИНОЛОШКО ДРУШТвО

“ДР МЛАДЕН МЛАДЕНОвИћ”“ДР МЛАДЕН МЛАДЕНОвИћ”

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  

PPRRAAZZNNIICCII

SSRREE]]NNII  

NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  

PPRRAAZZNNIICCII

Њихово, децембарско, „Ђач-ком срце“ препуно свега... Уздивну видео презентацију, пред-ставила га је директорка Љи-љана Стојановић. од ризнице, укоју се сместило 180 годинашабачке цркве, и приче о крснојслави – као највећој светињи на-шег народа, уз причу „од па-шњака до научењака“ посвеће-ну михајлу Пупину, уз исто-ријске заврзламе, посвеченегрчким херојима, до хвала Биб-лиотеци шабачкој за Винаве-рову земљу чуда, и изузетандоживљај... Били су део ноћимузеја, Чивијашког карнева-ла,дечје недеље... У Кутак за ро-дитеље сместила се прича овршњачком насиљу у школи...

даровали су и своје чаролије, иснохватице, и плетисанке, по-ручили да је у друштву све леп-ше, и да је свако дете личност...Повели нас на своју матурскуекскурзију, у свет страних јези-ка, упознали са шампионимазнања и спорта, песницима...

Уз дејана Крсмановића, у Ђач-ко срце стигле и баладе за „јан-ковце“ и песма за евровизију,лично од Жељка јоксимовића...

истичу дивног уредника,наставника мила радовановића,а, у име редакције, Верица Ђа-пановић, дочара нам како се топрикупљају текстови, и да листбуде претесан да у њега стане

пола године рада школе... и већсе спрема мајско „Ђачко срце“...

Посвета гостима - песни-цима била је уз речи да би жи-

вот значио вечно умирање кадпоезије не би било,као и да„жила поезије живи и срцимасвих људи“...

дружење са песникомКрстивојем илићем, и његовомпоезијом, било је, признадоше,инспиративно и за децу и за пес-ника... То је њихов омиљенипесник и од првих откуцаја„Ђачког срца“ имао је своје ме-сто... обрадовали су песника иизбором песама, и њиховим чи-тањем, а посебно кад су дошлина „њихов терен“ уз песме задецу, посебно оне „мале љу-бавне“...

-деца су сјајна, овога пута јемного више било лепоте одњих,јер су они говорили стихо-ве... дивно говоре,осећају мојупоезију, а ја сам и уживао, алии као старац био мало тужан, гдесу ти дани ђачки и та времена...Покушавам и сад нешто да во-лим, и волим, и што је најчуд-није патим. докле ће та патња,има ли краја томе...? али, дајемсеби за право да кажем да супесници заувек велики деча-ци,и нека је то моја порукаовојдеци. Будите песници,остаћетевечити дечаци. и волите – бес-крајне су лепоте љубави – саосмехом, поручи песник. на

дар су, школи биле управо ње-гове мале љубавне песме, ислике – као траг дивног друже-ња...

дарујући своју поезију, мла-ди песник Бошко Живановић,рече да је дивно, доћи у својушколу, и да му је драго што„Ђачко срце“ куца... и некењегове прве песмице, ту су на-шле своје место... „Боје детињ-ства“ у стихове коричи и мла-ђани, тренутни ђак – немањаЂурановић...

Уживали су они који супредстављали своје „Ђачкосрце“... растанак је био са же-љом да уживају у њему и оста-ли ученици, да се заједно сви ра-дују његовим откуцајима, и даунапређују лист који развијајезик и њихово стваралаштво...

Ц.Љ.

www. podrinske.com 29. децембар 2011.�8 www. podrinske.com зАБЕЛЕШКЕ

Лист „Подринске“ обележио је четири године рада. на свеча-ности уприличеној тим поводом у „Џокеј клубу“ на шабачком хи-подрому, истакнуто је да су упркос тешким условима у којима функ-ционишу, новине за релативно кратко време да стекну углед и по-верење читалаца, што представља веклику сатисфакцију за даљирад.

"Подринске" прославиле четврти рођендан

ЈАНКОВЦИ, Уз 24. БРОЈ „ђАчКОг СРЦА“

Срце је богатство које се не продаје и не купује, оно се поклања

... Како у „Ђачком срцу“поручи директорка ЉиљанаСтојановић, жеља је да сеученици и наставници направи начин разумеју, да иједни и други схвате да су наистом задатку.

-ми, наставници, имамопривилегију да велики деосвог живота радимо са вама– младим људима и са ра-дошћу дајемо нешто своједа бисмо обогатили вашеживоте. оно што нам је сви-ма потребно, јесте мало од-важности којом бисмо ис-прављали грешке и настав-љали заједнички пут каостварењу циља (сигурнасам свих нас), а то је да из-растете у добре и моралнељуде, људе вредне поштова-ње и сутра будете понос ро-дитеља, школе у којој степочели своје школовање, и,налазећи сопствени смисаосвог одрастања, стигнететамо где желите.“

�929. децембар 2011. www. podrinske.comСПОРТ

ФУДБАЛ

РУКОМЕТ

КОШАРКА

ОКК�Шабац�–�ЖККСпартак�68:67�(19:20,�10:14,

21:9,�18:24)Хала „Зорка“. Гледалаца:

500. Судије: Вукановић, Ви-ријевић и Васић (сви Београд).

оКК шабац: Савић 12, Си-мић 9, Степановић 3, адамовић4, Велисављевић 20, малетић,Лукић, ацаловић, Ћосић 9, Ћи-рић, Субашић, Видаковић 11.

ЖКК Спартак: Сутуровић6, Крицка, емесе 12, Зорић 5,Веселиновић 13, Кекезовић 3,Граховац, Ковачевић, Попов,Золотић 4, Бељански 24, Стојко-вић.

играч утакмице: Велисав-љевић (оКК шабац)

шабац, 21. децембар. једноод најпријатнијих узненађењаПрве а лиге за кошаркашице,екипа оКК шапца тријумфомсе опростила од 2011. година, итако на најбољи начин заврши-ла изврсну годину на измаку.иако су у дуел ушле као фаво-

рити, наше кошаркашице малоје спутала та улога, али ипак накрају резултат је био у користшапчанки.

Први период био је врлоизједначен и ни једна екипа нијемогла да дође до осетније пред-ности. на исти начин се наста-вило и у других 10 минута. ипактоком овог периода Суботичан-ке праве предност те са + 5 од-лазе на полувреме. Тек у трећојчетвртини наше играчице пока-зују због чега су на 4. местунајвишег ранга. играју брзо, по-летно у нападу, док у одбрани за-тварају све прилазе свом кошу иса заостатка од 5 поена прелазеу предност од 7 поена. Пад уигри се осетио у последњих 10минута међутим то је вероватнои последица напорне полусезо-не. на срећу шапчанке су одиг-рале довољно добро да бодовиостану у нашем граду. најза-служнија за победу била је Ве-лисављевић. наставак првен-ства је средином јануара. Б. Д.

Победа за крај 2011.

КК�Црнокоса�–�ОККШабац�80:75�(22:18,�16:22,

17:24,�25:11)

Сала Косјерић. Гледалаца300, Судије: Ђурић, милова-новић, Петровић

КК црнокоса: Балаш 9, јеф-тић 22, мукановић, Касабашић10, никић, Петронијевић, ра-дивојевић 13, Ђуровић 20, Ва-сиљевић, митић 6, Павловић,масалишић

оКК шабац: Томашевић 16,Бољковац 15, мраовић, Тодо-ровић 6, новаковић 2, Копри-вица, Тодоровић а. 6, ивановић22, јовановић 8, мањенчић

играч утакмице: јефтић (ККцрнокоса)

Косјерић, 24. децембар.После одличног издања у пре-тходном колу против лидера,сви у оКК шапцу су се надалида се слична игра може поно-вити и у Косјерићу, те на тај на-чин ући у нову серију победа.нажалост, иако је игра у прва 3периода наговештавала такавепилог, врло лоша игра у по-следњих 10 минута донела јеуместо рутинске победе новипораз и позицију фењераша занаш тим.

изједначено прво полувре-ме, у коме су обе екипе показа-ле једнако квалитетну игру, за-вршено је вођством шапчана од2 поена разлике. У наставакоКК шабац улази одлучније,сигурније и свакако показујевише од домаћих, што је до-вољно за 9 поена предностипед завршну четвртину. нажа-лост, уместо рутинског одржа-вања предности, гости попуш-тају у одбрани, док у нападу иг-рају мноо слабије него раније.црнокоса се најпре приближа-ва, а потом потпуно преокрећерезултат и меч решава у својукорист, највише захваљујућитандему јефтић – Ђуровић.

У среду увече, оКК шабацна свом терену против бео-градског Вива Баскета има при-лику да 2011. годину заврши по-бедом и побегне са последњепозиције.

Б. Д.

Пораз за фењер

Кадети:�ОКК�Шабац�–КК�Шумадија�1991�70:74(15:23,�15:19,�17:9,�23:23)

шабац, 24. децембар. дер-би зачеља против кадета шу-мадије 1991 из Крагујевца,био је идеална прилика заоКК шабац да тријумфом за-врши ову календарску годину.нажалост у изједначеној утак-мици, више концентрације иорганизације у игри имали сиКрагујевчани који су на тај

начин дошли до другог овосе-зонског тријумфа којим су сеузједначили са нашим тимом.једина четвртина у којој сушапчани показали више билаје трећа, међутим она нијебила довољна да се надокнадипропуштено у првом полу-времену. иако се очекиваопреокрет у последњих 10 ми-нута, кадети оКК шапца нисуимале снаге за њега, те су мо-рали само да честитају го-стим Б. Д.

Гостима дерби зачеља

након напорне јесење по-лусезоне, током које су успелида освоје друго место у репуб-личкој лиги група Запад, већи-на првотимаца шабачке мачвеналази се на заслуженом одмо-ру. до 26. децеммбра, активно ћерадити они млађи првотимци, накоје стручни штаб рачуна каомогуће алтернстиве у наставкупрвенства, како би се оствари-ли планови и амбиције стручногштаба, управе, али и бројних на-вијача шабачких „црвено-црних“. Тако, ових дана, под

будним оком тренра јана Гава-ловског, и његових сарадника,милутина обреновића и дејанаВилотића млађе снаге шабачкемачве раде углавном на одржа-вању кондиције и форме, до од-ласка на паузу, која ће уследити30. јануара. наставак припремаза пролећни део првенства пред-виђен је за 16. јануар, када битребало да се окупе сви фудба-лери на које стручни штаб рачу-на у другом делу првенства.Како ствари сада стоје, шапча-ни би требали да у наставак трке

за бодове уђу у готово иден-тичном саставу који је изнео ипрви део првенства. За сада јемогућност одласка из клубанајавио само дејан Тарабић,који намерава да се из поро-дичних разлога врати у роднуБајину Башту. Када су доласциу клуб у питању, ни ту се не оче-кују нека звучнија имена ипојачања, пошто је опредељењеруководства клуба да се и токомпролећне полусезоне акценатрада стави на постојећи играч-ки кадар. Ђ. А.

Шапчани на заслуженом одмору

РК�МП�ЗОРКАКЕРАМИКА�(Шабац)�-БОРАЦ�М-ТЕЛ�(БањаЛука)�28:28��(14:16)

Хала спортова „Зорка“, гле-далаца 2.500. Судије: Томиславциндрић и роберт Гонзурек(обојица из осјека). Седмерци:мП Зорка Керамика 4 (3), Борацм-Тел 2 (2). искључења : мПЗорка Керамика 6 минута, Борацм-Тел 10 минута

мП Зорка Керамика: Кара-новић 4, Живановић, Вејин,алексић, Кречковић, новако-вић, драгаш 5 (3), рајичић, н.обрадовић 2, марковић 4, ар-сић, Видаковић, Грујичић 2, м.митровић 5, Л. митровић 6,Теодоровић

Борац м- Тел: Блажевић,Сабљић 1, Панић 4, Тешић, Љу-бишић, Стојановић 3, микић,мандић 1Хасељић, шубара, Б.обрадовић 2, Карачић 2, Три-

вунџа 7, Ћелић, Ђукић 7, Вра-њеш 1..

играч утакмице: Лука мит-ровић (мП Зорка Керамика)

шабац, 22. децембра. дуелстарих спортских пријатеља иривала, уз то и бивших клуп-ских шампиона европе, побу-дио је огромно интересовање ушапцу и околини. Прво полу-време протекло је у знатно бо-љој игри Бањалучана, да бидомаћа екипа тек срединомдругог полувремена заигралаонако како се од ње и очекива-ло, па су пулени тренера Слав-ка новаковића на крају успелида стигну до нерешеног исхода,и поделе бодова, што пред-ставља и најправеднији исходовог сусрета. Утакмици је при-суствовао и велики број еми-нентних рукометних стручња-ка, који су, баш као и публикау шабачком рукометном храму,имали прилику да уживају уономе шта су приказали игра-чи обе екипе.

Ђ. А.

Подела бодова у „Зорки“

ОбавештењеЖрК медицинар из шапца покренуо је бесплатну

школу рукомета за девојчице узраста 8- 14 година.

Позивају се све заинтересоване девојчице, као и

њихови родитељи да се јаве у клупске просторије, у

Тц „Тријумф“ у улици цара душана 1 у шапцу, III

спрат. Са полазницама школе ће радити професори

физичког маја Перић и Бојан николајевић. ова акција

има за циљ популаризацију бављења спортом међу

најмлађим девојчицама, па у овом колективу верују да

ће акција наићи на разумевање код директора

основних и средњих школа шапца у погледу

бесплатног уступања термина за тренинге, али и да ће

иницијативу бесплатне спортске школе подржати и

остали спортски колективи који се финансирају из

градског буџета шапца.

ЖРК МЕДИЦИНАР Из ШАПЦА

015/355-001

НОвО! НОвО! НОвО! НОвО!проф.�др�Бранко�Станков

СТРАБОЛОГ(дечја�разрокост) 06

4/884

-09-

27

SSRREE]]NNII  NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  

II  BBOO@@II]]NNII  PPRRAAZZNNIICCII

2�29. децембар 2011. www. podrinske.comзАБЕЛЕШКЕ

арт студио шабац, друшт-во за уметност и образовање,већ дуги низ година дарује суг-рађанима три новогодишња кон-церта. Ви Ва је истински спек-

такл, у шабачком позориштуприредила 21. децембра, Хор 66девојака, традиционално је 23.децембра, са почетком у „пет допет“ (16.55), славио свој и Бран-ков рођендан, школа клавираданас (29.децембра) организујеконцерт...

„Тачно пре 48 година, тачно23. децембра 1963. године, и тач-

но у 16 часова и 55 минута, ос-нован је Хор 66 девојака“, одјек-нуле су шабачким позориштемречи драмског уметника ПетраЛазића... Већ сам излазак слав-љеница на сцену, препуну салупрепунио је и аплаузима... Којису само појачани речима ... „ос-нивач и садашњи диригент

Бранко Ђурковић...“ „отче наш“испраћено како и доликује – наногама... Бранково хвала при-сутнима, „који су дошли на де-војачко славље“, посебно Пре-

освећеном, епископу, Господи-ну Лаврентију и свештенству...

... Увек Сећање и дужна по-шта онима којих нема... а мно-го Бранкових професора ипријатеља, оправдано, и заувек,није ту... Седамнаести октобар,донео је растанак и са Чичом,Бранковим братом Здравком... исве је рекла музика. шабачко пе-

вачко друштво раскошним сал-вама звука извело је компози-цију „Свјат, свјат, свјат“ Стева-на мокрањца. Као помен... Усле-дило је „Тебе појем“ Хора 66 де-војака... не сумњамо у евиден-цију прослављеног диригента(који је и гласом, и краткимпојашњењима водио кроз про-

грам) да је то било 486. извође-ње... У истом духу је и настав-љено – уз „Свјатиј Боже“,Кијевско, и архангелског, и„Гласом мојим“, уз солисту ми-лоша Гашића („само сам ја ве-ровао да ће бити сјајан певач“...)

... Са толико година по-свећености музици (од седам-десет девете), уз учитељево„признање“ да је за све његовегодине дириговања (предавањадириговања) – једна од тринајталентованије... Стога је и топостало део традиције славље-ничког концерта... Пред хорстаје Верица митровић; њенанумера је „црна ноћи“ Толин-

гера, уз клавирску сарадњу ми-лене Ђурковић Пантелић... насцени остаје мушки хор „не-вен“ којим диригује Бранко Ђур-ковић, и уз сарадњу са јеленомЂурковић драгићевић, певају

„Пиј, мила, пиј“, Жганеца...... рекоше на млађима свет

остаје... а бескрајни аплауз ис-прати већ излазак на сценудечјег хора Ви Ва... Упечатљи-во и узбудљиво, раздрагано...кроз све четири композиције... иса речју прелепом поруком –деца ће победити... децу требаволети... музика побеђује... неко

кога деца бескрајно воле, Бран-ко Ђурковић, чуо је 13.680 хо-рова... За ћерку милену при-знаде да чудесно ради... а са ВиВом потпуно оставља без даха...

... дарују се и делићи поро-

дичних светиња, породичне по-свећености и поштовања... Занајмлађу унуку, Сару (љуби-мицу) би и посебан пољубац...

... Бранко Ђурковић, најста-рији је диригент на свету, као ос-

нивач једног хора... Прослав-љеног – 66 девојака... У духуњихове трајне величине, и гости

концерта... након Ви Ве, нека-дашњи члан „невена“, данассолиста Хора радио Београда,милош Гашић, уз пратњу јеле-не Ђурковић драгићевић... Каддва врхунска професионалцасарађују (а проба је била свеганеколико минута) – извођењесоло песме – Тајчевићеве „При-

че“, дуго ће одзвањати у ушимаи сећању слушалаца... и трећигост, вокални трио – иванаСпремић, наташа Пантелић иКатарина Пантелић, прелепимрустикалним гласовима, изво-ђењем композиције „магла“ ос-војише гледалиште...

... „није то само поље равно,уклетих птица полазиште,

мишар је време што је давнопрешло у гусле и глас иште...“

на сцени је поново Хор, сазавршним песмама из „ми-

шарске битке“ – „ој, мишару,српска царевино“, и „ој, јесенирадости једина“, из „Ђиде“...Текст говоре Петар Лазић и Ка-тарина митровић, солиста јеБранко Ђурковић... и „ој, јесе-ни“ пева се на бис...

Концертно, рођенданскославље се завршава... Посетио-ци дуго поздрављају извођаче...Већ се зна, а и најављено би –49.годишњица Хора 66 девојака– 23. децембра 2012... недељаје... Зна се, у пет до пет...

... и још једном изненадише,обрадоваше... на средини заве-су размакоше, и запеваше... да-нас нам је диван дан, нашемБранку рођендан... Ц.Љубић

ХОР 66 ДЕВОЈАКА ОБЕЛЕЖИО 48. РОђЕНДАН

Раскошне салве звука

-може ли се ишта рећи након овога што смо видели. Вишесмо него одушевљени! – била је реч, након концерта влади-ке Лаврентија...

Деца�ће�победитиЗа милену Ђурковић Пантелић, 2011. година за памћење…

докторирала је 16.маја. Само пет дана касније, на 43. Фестивалудечјих хорова, и са Ви ваћима и са Ви Вом, осваја прве награ-де, уз максималних сто поена… а 19.јуна, незабораван је биоконцерт на Коларцу… У истом духу и годишњи концерт Ви Ве,и наступ на рођенданском слављу Хора 66 девојака…

-мени је сваки дан посе-бан. ја сањам сваки нареднидан, и, наравно, прославу 49година, у недељу, догодине,23. децембра. и сањам педе-сет година, када ћу ја преда-ти мојој Катарини диригент-ску палицу, а ја ћу прећи управе асистенте и чистаче! Тоје понедељак, 2013. То је мојплан. наравно, ако Бог даживота и здравља!

Хвала свима, људи знају,њима не само да је мало ипровокативно оно „у пет допет“; није због тога, иако јемало необично, али заистато тад почне... Просто немогу да верујем, уз ову пре-пуну салу, који то свет толи-ко воли, добро и мене, али хо-рове... – на крају, „украдосмо“и реч Бранка Ђурковића...дивно је музику волети...

ШАБАЧКО ПЕвАЧКО ДРУШТвО

МУзИКА СЕ вОЛИ -ПРЕД ХОРОМ вЕРИЦА МИТРОвИћ

МУШКИ ХОР НЕвЕН

РОЂЕНДАНСКА ПЕСМА

КАТАРИНА ПАНТЕЛИћ,ИвАНА СПРЕМИћ И НАТАША ПАНТЕЛИћ

ЈЕЛЕНА ЂУРКОвИћ ДРАГИћЕвИћ

И МИЛОШ ГАШИћ

драги моји,сви ови предновогодишњи

дани, некако набијају прити-сак, јер свако жели да ма како,ипак обрадује своје, богатомтрпезом и лепим поклонима.При томе, нико не размишља одану после, као да се живи самотог дана, а после тога како буде...и сви се при томе надају да ћеова следећа година бити боља.није лоше бити оптимиста, тре-ба бити, али реалност је да намсвака нова буде гора од старе, итако у низу... опустите се зато заове дане празничне раздрага-ности, јер ћете само тако, баремнакратко заборавити суровустварност... а макар и заборав,макар и на трен је већ нешто...

Сањао сам неки дан да нас јепозвао Велики брат у Вашинг-тон и свечано нам предао нашеКосово, ево Вам га, Ваше је, ре-коше, радите са њим што Вам јевоља.... Вероватно је да сам сетог часа у сну насмејао, озарентаквим исходом, али, већ сле-дећи час, сигурно је, промениосам се... наиме, у Србији никогнису могли наћи да оде на Ко-сово да тамо живи. ни поли-цајца, ни војника, ни службе-ника, ни пољопривредника, нистудента, ни деду ни бабу... Свасрећа те је борба за Косово ми-нималистичка. Замислите да јенаш циљ као у овом сну... не дајБоже... Хорор.

наш град би по неким пла-новима требало да добије че-личану, која би се градила на

Сави. иако то у први мах из-гледа добро, када мало размис-лите схватите да је то утопија,јер по пројектима, по свему су-дећи би та индустријска грдо-сија била први сусед знаменитогнам Града на Сави, а то не бибило нимало лепо. Пошто нам јемакета Града већ дата на гледа-ње, све са маринама и осталимчудесима, предлажем да се у по-задини само доцртају фабричкидимњаци... Како се звао онај штоје Катарини Великој показиваосела поред пута, беше ли По-темкин...?

Видим да се уредници Под-ринских труде из петних жилада укажу на криминалне актив-ности неких суграђана, да тра-же од тужилаштва да се покре-не истрага, једном речју, поку-шавају да учине нешто што јеизван њихових моћи... гледам ипратим све ово око афере са вак-цинама и селективности покре-тања поступака, па новинарима,овим нашим, упућујем упозо-рење: све је то лепо, али истра-жујте ПрВо, ко иза кога стоји...да Вам акције и труд не би билизалудни... ружан је осећај кадауложиш много труда, а све одениз воду...

Како сам по природи опре-зан и давно сам престао да ве-рујем у бајке, сећам се како самса великим знаком питања при-хватио обећања градских чел-ника да ће покривени базен наместу старог Зоркиног, битиотворен крајем ове године, чиними се негде баш на мој рођен-дан... Био сам у праву, иако нијебило тешко предвидети да од

тога неће бити ништа. е мој По-темкине, једно је пустиња у ру-сији, а друго је прича о шабач-ким базенима... баш им не иде...мислим око тих базена.

Заговарачи предизборних ак-тивности и пре расписивања из-бора, свакако имају вишак енер-гије и вишкове у страначкимсламарицама ослоњеним надржавна јасла... зато су и нер-возни и нестрпљиви, личе ми натруднице које би само што зачнуда се породе, а Бог рекао не пре9 месеци... само бих волео данеки од њих коначно у свом не-стрпљењу, као труднице почну даскачу, не би ли се пре породиле...биће лакше нама када почну дађипају... можда неки од ђипањаизгубе енергију... дај Боже...

Србији коначно треба пози-тивна енергија у раду, у ини-цијативи, у идејама, а не у стра-начким препуцавањима које насводе све дубље у кризу... не за-говарам једноумље, далеко одтога, али ваљда је свакоме уСрбији јасно да нам треба нештосасвим, сасвим ново. У томправцу, лако се намеће решењекоје би се звало: монархија уСрбији... као што је увек било,у историји... Зато, драга браћо исестре, даме и господо, друговии другарице, желим Вам свесве најбоље у новој години,здравље, срећу, успех, напредак,благостање, мање политике авише радости... желим Вам да уновој години у Србији засијакруна, не само на застави игрбу... некако имам веру да бисве кренуло на боље...

Све Вас волим и поздрављам.

шабац, господски величан-ствен, мирисао је на пресеченунаранџу чију боју упијаше небозажарено на западу. Грациозно,ногу пред ногу, прешла је парпреосталих степеника главногулаза и понизила околни сјај напуту до школске капије. Тамо сепридружила другарицама и тектад је време почело нормално дафункционише: чула се музика,жагор и заживела свечана ат-мосфера. Топло јунско предве-че отиснуло је још једну гене-рацију на бал, који се памти, идаље, у живот, који је неизве-стан. Блесак апарата замрзнуо јеплаву матурску хаљину и две на-смејане главице заувек у летоГосподње 2009.

Била је од оних градских би-сера за којима се окретала нашамлада нација у време слободнихпогледа на још слободније мод-не хитове. Усирено сећање изподрума разума уздизало јењену појаву на само теме чул-ности, она је дражила машту ло-калних ноћних пастува, билазаједнички афродизијак и без-имена боја на њиховој палетиженског поимања. невина и чи-ста као млада кишница окрета-

ла је за собом свако неожењеномушко, несвесна како преглад-неле очи пречесто на њој ба-лансирају поглед.

Тако су трунуле године мо-маштва, фантазирајући, изга-рајући; она је лепршала и каоусамљени бициклист хрпу лиш-ћа вукла за собом шарена поко-лења. Само они довољно јојблиски знали су наличје искон-ске лепоте: немир черге у зени-цама вукао је увек у нова про-странства, неистражена и не-поседнута, изазовна…

носила је дрско својих де-ветнаест, као руска грофица алискитница у њој бежаше дру-мом без тротоара, пустињомбез оаза, њена звезда оста ро-ђена падалица… даљине у себиникад није премостила, наоконевидљиве провалије вечноодјекиваше нејасном жељом даможда неко једном устопи њенеточкове и размрси пређу ткаљесудбине… Ветрови временаоблачили су јој године у иску-ство, али не и наду, за којом јесве мање вапила, разносили уснове њено лепо тело као никадпре и напослетку упили оношто људи просто називају чеж-ња када је већ до апсурда раз-гарала младићке умове.

на концу својих победа остапосве поражена, оставши ничијаи за погледе свачија скулптура,за којом се још кат- кад устума-ра пепео, потоњи блесак јаве усну, негдашњи сан на јави…

www. podrinske.com 29. децембар 2011.22 www. podrinske.com зАБЕЛЕШКЕ

ПИШЕ: БРАНИСЛАв СЕКУЛОвИћ АДвОКАТ

ПИШЕ: БОШКО ЖИвАНОвИћ

Черге усмеђимочима

Новогодишњајадиковка

SSRREE]]NNII    NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  II  BBOO@@II]]NNIIPPRRAAZZNNIICCII

ЧЕТвРТАК 29.12.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10: 00 амор Латино ®

10:40 два света

11:15 асунта спина

12:30 Биографије

13.00 руски затвори

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 100 највећих достигнућа

15:00 Вести

15.30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Пут хране

20:30 да се не заборави

21:00 Културно пресабирање

21:15 Лек из природе

22:00 Вести

22:30 руски затвори

23:15 анали ®

ПЕТАК 30.12.08:00 јутрење

09:35 Бели лук и папричица

10:00 амор Латино

10:40 Бубамаром по селу

11:15 рукомет плус

12:10 америка 50-их

13.00 руски затвори

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Пут хране

14:30 изблиза

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16:00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Полигон

21:00 Специјална емисија

22.00 Вести

22.30 руски затвори

23.15 анали

СУБОТА 31.12.10:00 Кроз прозор маште

10:30 цртани филм: Паткула

11:00 два света

11:30 амор Латино(5 епи-

зода)®

15:15 медикус

16:00 100 великих

17:15 Кућица у цвећу

18:00 Биографије

19:00 Вести

20:05 Крајња сила-серија

21:00 мој син

22:00 Вести

22:30 новогодишњи филмски

маратон

22:30Филм: рикошет

00.05 Филм: Коњаник на крову

01.45 филм: Божији дар

03.30 исповест опасног ума

НЕДЕЉА 01.1.10:00 Квиз: мисли глобално

делуј локално

11:00 новогодишњи филмски

маратон

11:00 рикошет

12.40 исповест опасног ума

14:00 Коњаник на крову

16:00 Божији дар

18:00 цртани филм

19:00 Вести

20:05 Крајња сила- серија

21:00 мој син-серија

22:00 Вести

22:30 новогодишњи филмски

маратон

22:30 Стисак Пуерто Ваљерте

00.05 Животна одлука

01.30 Земља чуда

ПОНЕДЕЉАК 02.01.10:00 Ветар у ледја

10:40 Водич за родитеље

11.15 Филм Божији дар

13:00 руски затвори

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Крајња сила-серија

15:00 Вести

15:30 Ветар у ледја

16.15 Филм Животна одлука

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 Специјална емисија

21:00 изблиза

22:00 Вести

22:30 Филм недокучива правда

00:00Филм Земља чуда

УТОРАК 03.1.10:00 Ветар у ледја

10.40 Културно пресабирање

11:15 Филм : Стисак Пуерто

Ваљерте

13.00 руски затвори(р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 Крајња сила-серија

15:00 Вести

15:30Ветар у ледја

16.15 Филм рикошет

18:00 анали

19:00 Вести

20:00 америка 50-их

21:00 Биографије

22:00 Вести

22:30 Филм:исконски страх

СРЕДА 04.1.08:00 јутрење

09:30 Бели лук и папричица

10:00 Ветар у ледја

10:40 два света

11:15 мој син-(р)

12:15 Кућица у цвећу

13.00 руски затвори(р)

13:30 Гаме зоне

13:45 мобил е

14:00 мењамо навике

14:30 да се не заборави

15:00 Вести

15:30 Бели лук и папричица

16: 00 амор Латино

17:00 шабачка хроника

18:00 анали

19:00 Вести

20:05 100 највећих достигнућа

21:00 медикус

22:00 Вести

22:30 руски затвори

23:15 анали

2329. децембар 2011. www. podrinske.comТв

ПРОГРАМ Тв ШАБАЦУ СТАЛНИМ ТЕРМИНИМА: МАЛИ ОГЛАСИ: 10:50 25:50 12:50 15:50 16:50 17:50

19:20 22:20 НОћНИ ОГЛАСИ 00:00 - 08.00 вЕСТИ У 3: РАДНИМ ДАНИМА У 15:00

ПИШЕ: вЕЉКО МАРКОвИћ

Познато да вежбање по-бољшава стање здравља и духа.но, да ли сте знали да вам од-лазак у теретану може побољ-шати и сексуалну моћ? Вежба-ње до три пута недељно може давам унапреди флексибилност,дужину трајања односа па чак итехнике вођења љубави. и онда?Које су то најбоље вежбе завас? ево ових пет:

Дизање тегаова - Повећањеснаге вашег тела био би вампрви савјет лекара како бистепобољшали сексуални живот.рад у теретани повећава ниво те-стостерона који је главни по-кретач нагона код мушкарца.неке студије чак повезују крат-ко интензивно вежбање, попутдизања тегова, чучњева, скле-кова и трбушњака с најваж-нијим чиниоцимаа за секс јер сетим вежбама јачају деловитијела који се највише напрежутоком интимног односа.

Кегелове вежбе - ово сувероватно најбоље вежбе за по-бољшање перформанси у кре-вету. оне јачају мишиће којимаконтролишете ток урина при-ликом мокрења. Првом прили-ком кад одете до тоалета, пре-кините млаз урина и изолиратићете те мишиће. Кад их доброојачате, бићете у могућностипрекинути ејакулацију прије са-мог оргазма. дакле, прекидајтемокрење кад год идете на WC.Током једног мокрења бар трипута прекините млаз урина. Тевежбе су добре јер их можете ра-дити било када и било где. неморате увек бити у тоалету. Садкад знате како изолирати те ми-шиће, стежите их и опуштајтедок возите, седите, једете, гле-дате тв и сл.

Јога - Класика. ако желитезачинити сексуални живот но-вим позама, крените на јогу.Захваљујући тим вежбама по-стајемо флексибилнији и знат-но се побољшава циркулацијакоја је неопходна како за ерек-цију тако и за њену одрживост.добра циркулација у телу, као ифлексибилност ће свакако битивишеструко корисна, не само усексу, већ и за здравље уопште.

Брзо ходање - У једној сту-дији проведеној над 31,000 муш-караца у доби изнад 50 година,истраживачи с Харварда от-крили су да аеробне вежбе сма-њују ризик од ерективне дис-функције за чак 30 посто. Кре-тање на ваyдуху побољшава икрвоток те одржава крвне судо-ве чистијима. резултат тога -чвршће и дуже ерекције. Трча-ње, брзо ходање, пјешачењемогу вас поред тога и опусти-ти.

Пливање - У другој сту-дији коју су провели научнициис Харварда над 160 пливачаизнад 60 година старости пока-зало се да је њихов сексуалниживот упоредив с оним којегводе људи у 40-има. Пливајтеминимум пола сата три пута не-дељно и за почетак ћете губитикилограме, а о сексу и да не при-чамо; побољшање ће врло брзопостати очигледно.

Покушајте радити бар некеод ових вежби (најбоље све).Ваша техника ће се унапредити,издржљивост повећати, гипкостпобољшати и ваша партнерка ћебрзо приметити промјену. осимтога, појавиће вам се и "нус-појаве" вежбања - тело у формии сјајно здравље.

Проверено!

Мушкарци,вежбе забоље перформансеу кревету

Новогодишњифилмски�маратонТелевизија шабац , у новогодишњој ноћи, за своје гледа-

оце, припремила је филмски маратон који је бити емитован ипрвог дана 2012. године. Гладаоци ће имати прилику да ужи-вају у четири филма 31. децембра, и исто толико филмскихостварења првог дана нове године. Val Kilmer, Robert De Niro;Angelina Jolie, Denis Quaid, Shon Connery и Denzel Washingtonпродефиловаће екраном Телевизије шабац током нового-дишњег филмског маратона

Специјална�емисијаинтервију са градоначелником шапца, господином ми-

лошем милошевићем о активностима реализованим у 2011.години , перспективама и плановима за 2012.годину. аутор еми-сије: маргарета мусић.

петак 21.00

Уз причу о међугенера-цијским односима, гост шабач-ког Геронтолошког клуба, 23.децембра, био је познати ша-бачки неуропсихијатар, прим.др Стеван Станковић. Било јето једно лепо дружење, свимапотребан разговор...

-Само „треће доба“ засебе носи одређене пробле-ме, радости, питања, а садруге стране, још увек, при-падници „трећег доба“ имајупуно елана и добре воље, дапомогну онима млађима...Према томе, усклађени, доб-ри међу људски и међу гене-рацијски односи, чине „трећедоба“ чудом живота... И мојажеља је о томе да причамо,наша искуства да поделимо,има пуно тема о којима семоже разговарати“– каже док-тор Стева. Јер разговор језначајан: „Може се разгова-рати од чисто оног животноги економског, до емотивног, оодносу према млађима, од-носу према супружнику,пријатељу, колеги, млађимаиз породице, деци, унучићи-ма, свом уграђивању и укла-пању... Има пуно, пуно про-стора за једну фину актив-ност“.

И у периоду „трећег доба“не треба се повући, него идружити и причати...

-„Треће доба“ треба схва-тити као круну свега оногашто смо прошли током жи-вота, као некакву резултанту,и треба у „трећем добу“ жи-вети задовољно, смирено,срећно“ – порука је доктораСтанковића. Ц.Љ.

PENZIONERИНФОРМАТИвНИ ДОДАТАК зА ПЕНзИОНЕРЕ ГРАДА ШАПЦАБРОЈ 35 29. ДЕЦЕМБАР 2011.

Традиционална изложба,радова корисника шабачкогГеронтолошког центра, и овегодине отворена је 26.де-цембра у Клубу центра (иувек кажемо, да је праваштета што изложба трајесамо дан).

Желећи добродошлицуна изложбу, и онима чије једело, и члановима, коорди-натор рада клуба, МиладаВасиљевић подсетила је даје саставни део живота ста-рих у Центру, већ „премаспособностима и склоности-

ма“ - радна терапија: „На тајначин лепо искористе сло-бодно време, друже се, нијеим досадно, живот у дому ис-тински улепшају. У своје ра-дове, а сви су посвећени до-лазећим празницима, унесудео својих обичаја и обе-

лежја крајева одакле су, и свето зато овако и богато и ша-ренолико изгледа.“

Сва средства, која се при-купе симболичном продајом,намењена су куповини ма-теријала за нове радове.

Ц.Љ.

У гЕРОНТОЛОШКОМ КЛУБУ

Свечано и празнично

ПРИМ. ДР СТЕВАН СТАНКОВИћ

Треће доба - чудо живота

SSRREE]]NNII    NNOOVVOOGGOODDII[[WWII  II  BBOO@@II]]NNII  PPRRAAZZNNIICCII

Најстарија популација уСрбији, пензионери, било дасу из радног односа, пољо-привредни или из тако званихсамосталних делатности, ни-када да се засите обећања.Свакодневно се, чак и годи-нама, па и деценијама, њимахране и вечито остају гладни,и увек говоре да их вишенико и никада неће превари-ти, јер су тобож најзад поче-ли да мисле својом главом! Иувек „наседају“ на неке нове„жваке“! Тако је било у про-шлости, тако ће, сигурно,бити и у будућности.

Можда ове констатацијевређају неке пензионере.Зато ће, вероватно, рећи дасу злонамерне и да им једосадило „просипање“ па-мети и „испирање“ мозгова.Не споримо. Можда и јесте,али већ за неколико месеци,када буду парламентарни илокални избори за посла-ничке и одборничке мандате,живи били па сазнали, да ћесе констатације потврдити!

Сетимо се само не такодалеке прошлости. Рецимопоследњих година прве по-ловине прошлог века. Бор-цима у борби против не-пријатеља (и његових пома-гача), који је окупирао земљу,порушио капиталне објекте иизвршио геноцид (Драгинац,Краљево и другде), команд-ни кадар обећавао је и не-могуће, као и да ће у слобо-ди сви бити једнаки и данеће бити социјалних раз-лика. Сви ће, као и на фрон-ту, јести са истог „казана“!

А онда, када је земљаослобођена и освојена из-губљена слобода, казан јеостао само док се ударнички,бесплатним радом и миши-цама младости обнављалопорушено, градило ново.

- Чим сам видео да је оковрата ставио златни ланац, ана домали прст руке прстенса дијамантом, рекао сам:готово је. Са равноправнош-ћу. Пропали су идеали“ – ка-зивао је у перо писцу ових ре-

дова легендарни Војкан Лу-кић из Суботице код Коце-љеве. Име човека о коме јеговорио није хтео да помиње.Било је јасно на кога је мис-лио.

Казан и равноправноствише никада и нико није по-мињао. Можда није ни тре-бало. Руку насрце, свака на-редна година била је бољаод претходне. Ницале суфабрике, грађене пруге ивијадукти, подизани солите-ри и читаве стамбене чет-врти, отварана одмаралиштана мору, планинама, у бања-ма. Ко год је хтео могао је дакупи, за кеш или кредит, ауто-мобил. Радници фиће, ди-ректори и други руководиоци„фиате“ 1300 или „ладе“, „пе-зејце“, „вартбурге“. „Мерце-дес“ је био искључиво служ-бени. И сви су ишли на море,или у бање на опоравак, абољи колективи, као „Зорка“на пример, слали су радникеу производњи на бесплатнурадну рекреацију. У БашкоПоље, Аранђеловац, Врњач-ку Бању. Сада млади говореда је то било срећно време.Старији се поносе временомсвоје лепе младости.

Прескочићемо осталесилне године, да бисмо сеподсетили великих речиупућених народу испредСкупштине Југославије (Са-везне Републике) да ће уско-ро у Србији настати благо-стање. И још моћнијих речина Гази Местану: „Нико вишене сме да бије српски народ“!Не сме да бије, али сме даубија! И из недосегнутог небаНАТО авиони 18 земаљасејали су страх, смрт, раз-арања. И све у име заштитељудских права и спречавањаизмишљене хуманитарне ка-тастрофе.

Благостање је обећаванои почетком прве године новогвека. И посао за стотине хи-љада нових радника. Чак сулидери говорили да ћеСрбија морати да увози рад-нике, јер неће имати довољ-но својих. Сада посао тражи,или је остало без њега, око

милион радно способних.Сада посао не могу да добијуни саобраћајни и електро-инжењери, лекари, дипло-мирани правници, професо-ри књижевности или енглес-ког и других страних језика,преводиоци... А земља сегуши у дуговима, не скидаочи са ММФ као богомданогспасиоца, а ко се у њиховим„канџама“ једном нашао,више се никада из њих изву-ћи неће.

И Косова се никада не-ћемо одрећи – поручујудржавници са ТВ екрана. Ме-тохију више не помињу, каода су се одрекли цркава иманастира и њихових имања.А шта је, онда, са право-слављем?! А на Косову укло-њене постављене барикадена прелазима Брњак и Јари-ње да би били отворени занесметан пролаз у оба сме-ра. Уз плаћање позамашнихцаринских дажбина! Али, ма-кар и тако. Боље него штоона два удружена председ-ника политичких странакаотворено заговараше да сеКосмета морамо одрећи, јервише није српско.

- Одрећи се Космета, зна-чи одрећи се Србије. Одрећисе своје мајке која нас роди-ла. То нити можемо нитисмемо. Никада. А ако намсиле отму, јачи су. Али, вра-тићемо га макар када. ПаКосмет је био под окупацијом412 година, па смо га 1912.вратили Србији - поручио јеу уторак у Лозници потред-седник Владе Србије дрЈован Кркобабић.

Ономад (године брзо про-трчале) па се чини да је тобило недавно, онај министаробећао свим пунолетним гра-ђанима по хиљаду евра. Таковелики издатак не би моглада поднесе ни богата Аме-рика (која и сама грца у ду-говима)! Народ поверо-вао!Међу првима поверова-ли старци, несвикли на лажи,преваре и трикове градскихмангупа! И, наравно сви суостали празних џепова. Садатај бивши министар нуди ре-

гионализацију. Да сваки ре-гион и општина располажусвојим зарађеним парама. Иопет се народ „лепи“. Каоштиглици на лајму!

Лепе се и на празне при-че оних лидера који не нуденишта, али плове на таласи-ма народног незадовољстваи презасићености.

- Када ми дођемо навласт, ако народу не будебоље, ми нећемо чекати данас он мења. Сами ћемо оти-ћи! – грми са говорнице глас-ноговорник опозиционе пар-тије. А за говорницом већоседео, проводећи у скуп-штинској клупи пола радногвека. Вероватно ће у њој ипензију дочекати, а да ника-да ништа практично нећестворити. Осим лажних обе-ћања.

Лепе се и пољопривред-ници. Паори, који за себенајчешће говоре – сељаци. Ипољопривредни пензионери,дакако. А очи упиру у др Јова-на Кркобабића, председникаПУПС. Очекују повећање пен-зија, и псују што су у октобрупримили само 1,20 процена-та више него претходног ме-сеца. Срамотно повећање,говоре неки. А заборавилида су пензије у априлу по-већане 5,5 одсто, а у јануарудва одсто (најмање пензијепретходно увећане за једанодсто).Заборављају и да једонет закон којим се оства-рује тако звана формула три

пе: пензије прате плате (у јав-ном сектору). И тим закономпредвиђено је повећање пен-зија (и плата) за 4,5 одсто уаприлу 2012. године.

Зато ми у идућим избо-рима хоћемо да победимо.Има нас милион и 700.000плус милион незапослених исоцијално незбринутих којису на нашим „леђима“. Зна-мо, можемо, морамо. Имамонајстручније људе у свимобластима. И способне засвака дела. Имамо и младекоји ће да засучу рукаве и узнашу помоћ крену у обновупорушених и подизање новихкапацитета у индустрији, гра-ђевинарству, пољопривреди.Сви су обећавали, а самосмо ми остваривали. Нашимзнањем показаћемо свету даје Србија била одвајкада, исада је, у Европи – рекао једр Кркобабић.

И на крају подсетимо да уШапцу има 22500 пензионе-ра, а само је 6500 члановаГрадског удружења. Као даврата нису свима и свакомеотворена. Чланарина је го-тово занемарујућа, чак и занајтање џепове и месечнаје само 20 динара. А у двадома, у Краљице Марије 13 иКарађорђевој 34 свакогадана могу да се друже, узкафу, сок или друго пиће,или уз „чашицу“ разговорасви који пожеле. А од друже-ња нема бољег мелема задушу.

Иако�парламентарни�и�локални�избори�нису�расписани,�политичари�сеутркују�у�обећањима�да�ће�баш�они�донети�благостање�Србији���

Од�22.500�пензионера�у�Шапцу,�само�6.500�у�градском�удружењу,�а�једвастотинак�имају�свакодневне�активности

2 www. podrinske.com 29. децембар 2011.ПЕНзИОНЕР

ПИШЕ: СТЕвАН МАТИћ

А��Ф��О��Р��И��З��М��И

ШАБАчКИ ПЕНзИОНЕРИ КАКО-ТАКО ПРЕБРОДИЛИ ОВУ, АЛИ СА НЕИзВЕСНОШћУ чЕКАЈУ СЛЕДЕћУ гОДИНУ

Обећањима напуњене главе

Ја�сам�несуђени�полиичар.�Зато�ме�сви�осуђују!

*����*����*Земља�са�највише�затворених,�пример�је

отворене�сарадње�са�светом!

Драгомир Ђурђевић

329. децембар 2011. www. podrinske.comПЕНзИОНЕР

РЕЦЕПТИШАБАчКИ ПЕНзИОНЕРИ КАКО-ТАКО ПРЕБРОДИЛИ ОВУ, АЛИ СА НЕИзВЕСНОШћУ чЕКАЈУ СЛЕДЕћУ гОДИНУ

ЦАРСКАПАШТЕТА

500 г пилећег белог меса500 г пилеће џигерице5 тврдо куваних јаја150 г путера1 кашичица сенфа1 главица црног лукаСо и бибер

Бело месо и џигерицу из-динстати на мало уља. Кадаје готово охладити, додатисве остале састојке и самле-ти на машини за месо или ублендеру. Посолити и поби-берити по жељи. Обликоватина тацни, охладити и служи-ти уз тост хлеб.

СЛАНЕПАЛАЧИНКЕОко 16 дебљих палачи-

нака200 г качкаваља 200 г

млевеног месаОко 1 кг спанаћа2 кашике парадајз пиреаУље, со, бибер

Спанаћ скувати и оста-вити да се оцеди. На малоуља пропржити млевеномесо, додати исецкан или ублендеру самлевен спанаћ,пире од парадајза, со и би-бер. Палачинке слагати уокруглу тепсију и филоватикао торту. Посути ренданимкачкаваљем и пећи на јачојтемператури.

КИКИРИКИПИЛЕЋАСАЛАТА

1 цело пиле (или самобело месо)

150 г кикирикија150 г сусама200 г мајонеза2 дл павлаке1 главица црног лукаСок од 1 лимунаСо, бибер

Пиле скувати и одвојитиод костии ситно исецкатиили самлети. Кикирики сам-лети у блендеру, а сусампропржити на мало маслаца.Лук насећи што ситније и свесаставити са павлаком имајонезом. Додати лимуновсок и зачинити. Добро охла-дити и служити.

КРЕМ�ЧОРБА�ОДЈУНЕТИНЕ

½ кг јунетине1 веза зелени2 јаја2 кашике брашнаПола чаше киселе пав-

лаке1 лимунМало уља, со, бибер

Месо исећи на што сит-није комаде и кувати у води.Додати очишћену зелен, по-солити и побиберити. За чор-бу направити запршку одмало уља и брашна и заку-вати чорбу. Готово склонитиса ватре и зачинити са умуће-ним жуманцима и павлаком,а закиселити лимуном.

МУСАКА�ОДКУПУСАРИБАНЦА

1 кг киселог купуса400 г свињског меса од

врата100 г пиринча200 г суве сланине 2 гла-

вице црног лука2 пара суве кобасице1 дл павлакеМало љуте алеве папри-

кеЧаша вруће воде, со

Пиринач опрати па малопрокувати, оцедити и про-хладити. Месо исећи на сит-не коцкице. Исецкати црнилук и сланину. Коцкице сла-нине мало пропржити. Про-пржити на сланини и месо.Издинстати лук и одати але-ву паприку. У ватросталнисуд сложити слој киселог ку-

пуса, слој са месом па слојпиринча. Последњи ред тре-ба да је пиринач. Све прели-ти врућом водом. Пећи на200 степени око пола сата.Прелити умућеном павлакомпа још мало запећи. Служи-ти уз пире од кромпира.

ПИЛЕ�НАИНДИЈСКИНАЧИН

8 карабатака4 дл јогурта1 кашичица чилијаМало сока од лимунаМало кима, карија, ђум-

бираСо и бибер

Са пилетине скинути ко-жицу и извадити кости. Јогуртпомешати са зачинима и у тусмесу потопити месо и оста-вити преко ноћи.

Сутрадан месо извадитииз маринаде, поређати у теп-сију и пећи. Маринаду про-кувати и печено месо прели-ти.

ТИРАМИСУ5 јаја250 г крем сира5 кашика шећера5 кашика прах шећераПишкотеСкувана кафа

Жуманца пенасто умути-ти са шећером и додати сир.Посебно умутити беланца сапрах шећером па обе смесесјединити. Пишкоте потоп-љене у кафи ређати у дубљисуд, премазати филом и такодок се не утроши сав мате-ријал. Посути какаом.

Празнични ручак

Традиционалном Јесе-њом изложбом слика, обе-лежене су три године рада,„Круга 10“, удружења, умет-ничке организације, само-уких стваралаца, љубитељауметности... Увек им је жељада се представе добрим из-бором слика... Различите суу тематици, техници, коло-риту и сензибилитету, богатеу различитости... И не самода опстају... За три године„Круг 10“ истински је нашаосвоје место и своје и пријате-ље, и поштоваоце...

Иницијатор оснивања„Круга“, Светлана Жегарац,каже да је и данас (иако сесастав мењао) остао симбо-личан број од десет чланова,али да има и интересовањаза прикључење... Дружинасу, пре свега, пријатеља, а„Круг“ су и Анђелија Весели-новић, Ђована Гајић, Свет-лана Бурсаћ, Весна Смиља-нић, Весна Марковић, Љи-љана Ђапић, БраниславаЗорић Милошевић, ВеснаЖакић; уз даме, „као њиховтехнико“ – Стојан Исаило-вић...

А „Круг“, како Цеца Жега-рац каже стигао „на сточуда“... И бележимо при-сећања... У Крупњу биле трипута – на колонији и на дверегионалне изложбе... УВили „Албедо“, биле део двеколоније, „дружиле се сауметницима из Београда, истекле многа искуства“... УНишу биле део међународнеизложбе, за коју је при-хваћено свих пет пријавље-них минијатура... Излагалеи у Бањи Ковиљачи, у

Мајданпеку – на изложбижена сликарки... Биле су деои међународне изложбе умузеју у Зрењанину; са ра-довима стигле су и до Бала-тона, у Мађарској, а похвала,за лепоту њиховог ствара-лаштва остаде и записана укаталогу изложбе... На посе-бан начин било је лепо, иостало драго, учешће у Ко-лонији „Река пријатељства“,где радови остају да улеп-шавају простор Геронтолош-ког центра у Јеленчи...

... Најлепше је, ипак, уњиховом царству, у призем-љу Тржног центра „Тина“ , уневеликом простору којизаједнички плаћају, а истотако заједнички улепшавају иоплемењују, пре свега, умет-ничким радовима, али и речјуи музиком, лепим дружењи-ма... Врата отворе и за гостеуметнике, а заживљава иидеја о школици сликања...Заједнички се представе упролеће – око Ускрса и Јесе-њом изложбом... Све су ипојединачно имале само-сталне изложбе... Део субројних дружења и манифе-стација у Граду...

Цеца Жегарац у име „Кру-га“ упућује велико хвалаГрадској управи, за помоћ уорганизацији јесење излож-бе, а каже и да су учество-вале на конкурсу Града,пријектом који се односи наунапређење и развој ама-терског сликарства... Тој њи-ховој, слободно се можерећи, мисији – истински субиле посвећене протекле тригодине...

Ц.Љубић

ТРИ гОДИНЕ „КРУгА 10“

Танана женска кичица

www. podrinske.com ПЕНзИОНЕР 29. децембар 2011.4

Светлости највеће српскесветиње сијаће у многимсрпским домовима и токомнаредне године... Заслугомзаљубљеника у Хиландар,и фотографију, Шапчанина,Јанка Новаковића, дипломи-раног инжењера техноло-гије... И као и претходних го-дина, упркос већем тиражу,тражи се „календар више“...

Јанков, Хиландарски... Петугодину заредом, аутор овог,по много чему јединственогиздања, плени фотогра-фијама најсветијих и најлеп-ших места Хиландара...Јединствени је то траг и оњеговој обнови.

-Пета је година како ка-лендар излази, са увек истоммојом идејом и жељом да се-рију завршим са потпуно об-новљеним Хиландаром. Об-нова ће потрајати, још баремседам – осам година, ако неи више, можда ја нећу нидочекати да започети посаозавршим, али трудим се. Досада је објављено преко 60

фотографија, ниједна нијепоновљена, трудим се даувек будем нов, да увек пра-тим, у исто време, и обнову изнаменитости Хиландара.Слике обнове (увек је четири– пет потпуно нових слика об-нове), просто „филујем“ сапреко 60 посто фотографијазнаменитости, и у том споју,календар добија своју драж.А највећу вредност менипредставља везаност људиза мој календар (многи чувајуи оне од претходних година)– бележимо причу, како Јан-ко жели да нагласи, као при-чу о календару, о Хиландару(о њему у другом плану) ...

-Интересантне су ствари.Данас ме срео један мој други каже: „Јанко, кад сам по-гледао, схватио сам да јекрај године, а ја не знам да лису урадио нови календар. Апросто, не бих могао да за-мислим да ми ту на зиду нестоји твој календар Хилан-дара... И ја, након сусрета,седнем на бицикл, и однесемму календар“.

-Љубав према Хиланда-ру, љубав према томе шторадим, бројни људи којимапричињавам радост, који сеистински радују сваком момновом издању календара,мени дају снагу да истрајему том послу... И зато сампосле четири године хтео

да направим нешто ново,да не буде иста, или слич-на верзија календара, пада човек не зна је ли скинуостари, или ставио нови ка-лендар“.

И потпуно је календар„променио имиџ“, подсећана претходне, али је потпуноновог дизајна и као да је по-четак неке нове серије Јан-кових календара. Инспира-ције и љубави не мањка.

-Ја кажем, годину кадане одем на Хиландар, јасматрам некако празном, каода сам нешто остао дужан. Ито ће бити док сам жив, малоће година проћи да не одемна Хиландар. Баш сам седоговарао са доктором ЈоломВасилићем, који, такође, ско-ро сваке године посети Све-ту Гору, да и када нашеДруштво пријатеља Хилан-дара није у могућности да ор-ганизује одлазак, да идемонас двојица... То је одавнодео мене, и већ је постало икао моја изрека, да ко једномоде у Хиландар, увек му севраћа. Љубав према Хилан-дару, и радост људи којижеле да имају мој Хилан-дарски календар, је оно штоме држи и вуче да календаррадим – говори Јанко Нова-ковић. И искрено је задо-вољство што је календар сблагословом Његовог Пре-

освештенства, Епископа ша-бачког, Господина Лаврен-тија...

Изглед Хиландарског ка-лендара посебна је прича.Урађен је на изузетном па-пиру, тако да подсећа на пер-

гамент; за оне који не знају,посебност је што сваки данима иконицу светитеља комеје тај дан посвећен. Јасно суобележени празници, данипоста, месечеве мене, другепосебности...

Драго је Јанку и што једео овогодишње приче са-радња са шабачким „Демопринтом“, који је штампаокалендар... Све је то омо-гућило да цена појединач-ног примерка остане, као ипрошле године, 200 дина-ра... „Мало за одушевљење,али, мало и за разочарење“је податак да су за календарвише заинтересовани ванШапца... Велики број кален-дара узела је Нишка право-славна црква, а многи ћекрасити и домове Новосађа-на... Мало економским реч-ником, уз тираж од преко че-тири хиљаде примерака, ичињеницу да се „тражи ка-лендар више“, истиче ЈанкоНоваковић радост, што је „на-прављен добар производ“,који је, упркос времену кадсе нема пара, нашао пут до„купаца“... Пре би се рекло,до поштовалаца Хиланда-ра... Али, и по много чему по-себне Јанкове посвећеностивеликој српској светињи иХиландарском календару...

Ц.Љубић

ЈАНКО НОВАКОВИћ: КОРАК У ВРЕМЕ ПРЕД НАМА

Ко једном оде у Хиландар, увек му се враћа

... највећа награда, и ра-дост су, што је Православ-ни календар Хиландар, сти-гао већ у осам земаља света,и што ће се дани и време упреступној 2012. години, поњему одбројавати и у дале-ком јапану...

Како оцењујете социјал-

ни дијалог и рад локалног

Социјално-економског савета

у години која је на измаку?

- Годину 2010. обележио јепочетак рада локалног Со-цијално-економског савета, којије основан 2009. године, а у2011. наставило се са истиминтензитетом у могућностимакоје пружају законски оквири иамбијент у којем се налази при-вреда, као и присуство економ-ске кризе. У прошлој и овој го-дини доста пажње посветилисмо безбедности и здрављу нараду. овим су се највише бави-ле синдикалне организације.имали смо и добру сарадњу саинспекцијом рада, разматралисмо бројне анализе, анкете, алисе све завршавало на констата-цији чињеница, јер СеС у скла-ду са законом не може да утичена примену прописа из областибезбедности и здравља на раду.Такође СеС се бавио и пробле-мима социјалне заштите, за којесе средства града повећавају изгодине у годину.

Којим темама се локални

Социјално-економски савет

највише бавио и због чега?

- Запошљавање је највећипроблем наших суграђана, штопоказују анкете које спроводиград. Присутна је тенденцијасмањивања броја незапослених,према евиденцији националнеслужбе за запошљавање од2005. године, када је тај број био

око 14.000, док је сада регист-ровано 11.500, што је и даље ви-сок проценат незапослених.Због овога смо се бавили про-блемом запошљавања, пре све-га програмима које спроводинСЗ, са којима смо упознали ипослодавце и представнике син-диката који су и чланови ло-калног Социјално-економскогсавета. Бавили смо се и про-грамима запошљавања које фи-нансира град шабац из свогбуџета. ребалансом буџета за2011. годину за ове програме супредвиђена нешто већа сред-ства. Буџетом за 2011. ималисмо предвиђених 20 милиона, аребалансом смо тај износ по-већали на 27, јер је била већа за-интересованост послодаваца, апримили смо и више приправ-ника. Бавили смо се и питањи-ма запошљавања особа са ин-валидитетом. Захваљујући за-кону који је донет, као и анга-жовању послодаваца и синди-ката, дошло је до одређеног по-мака и запослен је већи број ин-валида. национална служба зазапошљавање имала је својепрограме, а крајем године објав-љени су и јавни радови за осо-бе са инвалидитетом. Поредградске управе и јавних пред-узећа и установа чији је оснивачград, имамо запослено око 30особа са инвалидитетом. Бави-ли смо се и проблемима радни-ка који се формално још увек на-лазе у радном односу, а прак-тично њихова предузећа више

не раде, не примају зараде, нитиим се уплаћују порези и до-приноси, али ми као СеС нис-мо могли да утичемо на таквепојаве, већ смо то само конста-товали као проблем.

Како гледате на улогу ло-

калне самоуправе као парт-

нера у социјалном дијалогу?

- Град је у социјалномдијалогу неко ко треба да обез-беди услове, инфраструктуру имогућност за рад Социјално-економског савета, а социјалнидијалог се одвија између по-слодаваца и синдиката. оно штоје добро и за чланове синдика-та и за све грађане је да град зна-чајна средства свог буџета усме-рава на инвестиције и то 48 од-сто. опремамо северозападнузону, која је већ више од поло-вине инфраструктурно опрем-љена и то представља могућ-ност за привлачење нових ин-веститора, за запошљавање, штоне значи, с обзиром на садашњукризу, да ће инвеститори и доћи.За сада је у северозападној зонипродато 70 хектара и неколикопредузећа тамо већ ради. најви-ше очекујемо од италијанскефирме Veskovini, која је купиласедам хектара и одабрала групурадника који су отишли на обу-ку у италију и који најављују даће у наредној години сигурнозапочети са производњом.

Да ли ће локална само-

управа наћи решење за про-

блем исплате јубиларних на-

града просветарима?

- Већ смо имали састанке сапредставницима синдиката. За-кон о буџету је промењен у ок-тобру 2011, где су промењенадва члана и на основу чега миимамо обавезу да исплатимојубиларне награде за 2009. 2010.и 2011. годину, што нисмо пред-видели буџетом града. међу-тим, ретроактивно се приме-њује пропис и ми смо на са-станку са представницима син-диката обећали и рекли да има-мо законску обавезу да испла-

тимо јубиларне награде. Сред-ствима буџета за 2011. годину,чак ни ребалансом нисмо успе-ли да обезбедимо средства заову намену, али ћемо их обез-бедити за 2012. годину. Пред-ложила сам синдикатима да на-пишу Протокол о сарадњи,којим ће се град обавезати да ћеисплатити јубиларне награде засве три године. Потрудићемо седа у наредној години бар овепрве две године исплатимо. Тосу, иначе, за град велика сред-ства, 21 милион, којим се могуизградити, примера ради, двашколска објекта на сеоском под-ручју, али оно што им припадапо колективном уговору мићемо исплатити. највећи про-блем је што градови и општиненису учествовали у преговори-ма између министарства про-свете и запослених у просвети,када им је обећано да ће се ис-платити јубиларне награде, алиније писало из којих средстава.Знамо да смо и по Закону о си-стему образовања и васпитањаобавезни да исплатимо јуби-ларне награде, али имамо си-туацију да су неке општине,које се воде као сиромашније, даим је министарство просветепребацило средства за јубилар-не награде. добили смо инфор-мацију да када је шабац у пи-тању, министарство сигурнонеће пребацити средства за ис-плату јубиларних награда. Тре-ба поменути и остале трошко-ве које финансира локална са-моуправа када је у питању про-света - путне трошкове запос-лених, а које Закон врло широ-ко дефинише, док је колективниуговор само „преписао“ одред-бу која се на ово односи. Ко-лективни уговор служи да се де-таљније регулишу одредбе за-кона. Право на путне трошковеимају сви запослени који ускладу са законом путују у ви-сини цене превоза. не желимо

да оштетимо запослене у про-свети који стварно путују и којистварно користе јавни превоз,али се дешавају злоупотребе, пате трошкове наплаћују и оникоји не путују и који имају ад-ресе тамо где не живе, као и оникоји имају само једну станицудо школе у којој раде. ми смовише пута покушавали да утиче-мо на школе. они би моглисвојим Правилником о раду дато детаљније регулишу. Титрошкови превоза износе око 14милиона динара на годишњемнивоу. Поред овога имамо итрошкове за превоза за ученикеосновних школа (30 милионадинара) и ту законску обавезуизвршавамо. на превоз ученикасредњих школа који су лошојматеријалној ситуацији, издвојисе око 3,6 милиона динара.

Колико сте задовољни са-

радњом са републичким СЕС-

ом, а колико улогом послода-

ваца као социјалног партне-

ра?

- ни локални СеС, а нисмосигурни ни републички, не можеда утиче на важне прописе и за-коне који регулишу рад посло-даваца и то како ће се односитипрема запосленима. имали смоидеју да преко републичког Со-цијално-економског савета по-кушамо да утичемо на таквепрописе, али увек се закони до-несу на брзину. За неке законе,за које је постојала шира рас-права, ми смо деловали, поку-шали и као града да утичемопреко наших стручних служ-би, као што је то било у случајудоношења закона о максимал-ном броју службеника, закону окомуналној полицији, али тонису суштински закони који ре-гулишу положај запослених.Послодавци су се укључивали удијалог, на пример имали су

ДЕЦЕМБАР 2011.

12ИзЛАзИ ПОСЛЕДЊЕГ

ЧЕТвРТКА У МЕСЕЦУ

НАСТАвАК НА 2. СТРАНИССРРЕЕћћННАА ННООввАА

ЈАСМИНКА РИСТИВОЈЕВИћ, зАМЕНИЦА гРАДОНАчЕЛНИКА ШАПЦА

Незапосленост јенајвећи проблем

II www. podrinske.com ДИЈАЛОГ 29. децембар 2011.

иницијативу за смањење ло-калних комуналних такси, алиради се о пропису који је донетпрошле године и нисмо се од-лучили на такав корак. миш-љење града је да локалне таксетреба да остану на том нивоу,поготову што су на годишњемнивоу од 8.000 (за радње) до200.000 за велике компаније.Када смо доносили одлуку ру-ководили смо се износом кому-налних такси у другим градо-вима, у поређењу са којима из-носи такси у шапцу су на сре-дини. То није велики приход заград али, с обзиром да су оста-ли приходи смањени, да је у по-следње две године смањентрансфер са нивоа републике,онда смо ми у томе видели зна-чај. Такође су смањени приходиод накнаде за уређење грађе-винског земљишта, које се пла-ћају приликом изградње новихобјеката, јер нема изградње.Кад је реч о порезу на имовину,остали смо на стопи која је билаи до сада иако је закон проме-њен и даје могућност смањењастопе. од момента када је градпреузео наплату пореза на имо-вину, то је пре три године, сте-пен наплате је знатно већи, негошто је био у периоду када је торадила Пореска управа као ре-публички орган. Формиралисмо пореску администрацијукоја у односу на број становни-ка спада у оне са најмањимбројем запослених.

Планови у 2012. години.

- Кад је реч о плановима запредстојећу годину, вратила бихсе поново на колективне угово-ре и на прописе који се доносепрвенствено на нивоу репуб-лике и на нивоу градова. Требада пронађемо начин и моделкако ћемо тиме да се бавимо. Тозависи од људи и њиховог ан-гажовања. Поред овога, требалоби да наставимо да се бавимопитањима из области безбед-ности и здравља на раду, радомна црно, као и проблемом по-слодаваца који не уплаћују до-приносе запосленима.

И.Д.М.

НАСТАвАК СА 1. СТРАНЕ

Како оцењујете социјал-

ни дијалог у Шапцу?

- Социјални дијалог у шап-цу функционише, али у свакомпослу који се ради може да будебоље. Социјални дијалог у шап-цу био би бољи да је социјалнидијалог на нивоу републикеСрбије бољи. ја сам стицајемоколности, као представникУније послодаваца, учествоваоу социјалном дијалогу на нивоурепублике, заједно са пред-ставницима Владе, ресорнихминистарстава, синдиката и по-слодаваца, и та форма не задо-вољава. Социјално-економскисавет нема честе састанке, не ре-шава проблеме који постоје.можда решава неке горуће, алине можемо бити задовољни ра-дом тог Социјално-економскогсавета. ја још увек говорим дабез озбиљног рада социјалнихпартнера на републичком нивоунеће бити решавања круцијал-них проблема који су значајни заразвој привреде, економије, засоцијални статус радника и свихграђана ове земље.

Похвалио бих швајцарскуорганизацију SOLIDAR Su-isse/Swiss Labour Assistance SLA,која доста чини да се социјалнидијалог одржи и да није те по-моћи из иностранства вероват-но би се још мање радило. штосе тиче градске управе, издвојиобих коректност заменице гра-доначелника јасминке ристи-војевић. Синдикати су помалонејединствени, али имају жељуда то функционише. могу бољеи послодавци да се организују,али се поставља питање коликосмо укључени у све те актив-ности. ја сам председник Унијепослодаваца у шапцу која се неможе похвалити великим бројемчланова. Свако има проблема усвојим редовима, али нисмодали максимум да би могли даочекујемо максималне резулта-

те. Време које долази и други та-лас кризе који ће погодити и насу 2012. више него у 2011. годи-ни примораће нас да се окрене-мо трипартитном решавањупроблема. ми у привреди теш-ко живимо, плате су 40% мањенего у ванпривреди, имамо јед-нак број пензионера као и за-послених, велики државни апа-рат, изгубљено је много годинау којима нисмо направили оз-биљне реформе у јавном секто-ру, а то нас чека у наредном пе-риоду и тада ћемо, хтели не хте-ли , морати више да радимо.

Какви су били услови по-

словања у 2011. години?

- Услови пословања су врлотешки, јер је други талас кризевећ присутан, банке су риго-розније према нама који смоносиоци привредног развојаСрбије и који смо подигли кре-дите да би развили индустријскупроизводњу. Сада су ти креди-ти поскупели, нема више суб-венционисаних кредита, а немани јасне стратегије шта са пред-узећима која имају по неколикостотина запослених. нема ко даим помогне да решавају про-блеме, све је на леђима власни-ка. Kада предузеће престане сарадом, власник је најмање би-

тан. највећи проблем је шта ћесе десити са производним про-цесом, шта ће се десити са за-посленима. Велики је број да-вања, општинских такси, ин-спекција, агенција. То су до-датни притисци и парафискал-ни захвати из привреде, да не го-ворим о великом броју закона.да би једно предузеће у Србијипословало мора да има неколи-ко правника у фирми, великуслужбу рачуноводства, финан-сија, људе који прате прописе.То на западу не постоји. Тамо јесве сведено на неколико људи,

а закони дуго трају. ми се исцр-пљујемо и поскупљујемо про-извод који треба да иде за извоз.оно што мене, као привредни-ка, највише буни је чињеница дами немамо истоветан третман уовој држави као што имају стра-не компаније. моја компанија јенајстарија приватна компанијана простору бивше југославије.ја се приватним бизнисом бавимпреко 40 година. имали смопроблем са "Заваривачем" про-шле године где смо преварени игде смо изгубили око пет ми-лиона евра. добрим делом је идржава одговорна, а онда про-читам у новинама нека странафирма добила пет милиона суб-

венција и запошљава 400 рад-ника. ми запошљавамо око 650радника, а преварени смо запет милиона евра. У реду што јенеко добио, али није у реду да јабудем преварен, јер то можеугрозити запослене у мојој фир-ми. ова компанија није самомоја, она је српска компанијакоја је извозно оријентисана икоја сваки профит који оствариулаже у производне капацитете.оно што ми радимо се до 2000.године увозило, а сада ми има-мо извоз од преко 15 милионаевра. није свим компанијаматешко као нашој, јер нису свеушле у такве инвестиције, нисуимале проблем у приватизацијикоји сам имао ја, али то је про-блем о коме је требало да раз-говара Социјално-економски са-вет у шапцу. имамо проблем упредузећу Галеб Гроуп. То јепроблем који треба да се три-партитно решава, јер то заслу-жује пажњу. да су такве теме надневном реду не би имали ути-сак да се прича о перифернимстварима.

Шта очекујете у 2012. го-

дини?

- Следећа година ће бититешка година, пре свега због из-бора. Све године избора су теш-ке. док се све заврши, док стар-тује Влада, то може потрајати дополовине године. То има ре-перкусије на привреду, јер уизборним годинама нема вели-ких инвестиција ни померања,сви чекају шта ће се десити саполитиком. То нам не иде уприлог. С друге стране не иденам у прилог економска ситуа-ција. ми спадамо у групу зема-ља које су јужно-источна евро-па и проблеме које имају Грчка,италија и шпанија осетићемо ими следеће године. нису урађе-не уштеде у јавном сектору,које не могу да буду ни брзе нилаке, земља је задужена и ја каопривредник сматрам да морамомного више да радимо. Читам,имаћемо у календару два илитри државна празника више. Уовим временима најмање је бит-но колико ћемо имати још сло-бодних дана, битно је коликоћемо имати радних дана. То јесоцијала, да ли радимо осамсати и да ли имамо још двадана слободно, а како ми Србизнамо да то спојимо може се де-сити да више недеља буде не-радно. У земљи која је 20 годи-на у великим проблемима мо-рамо много више радити наедукацији да се из кризе може-мо извући само радом. Ст.М.

РАДОСЛАВ ВЕСЕЛИНОВИћ, ПРЕДСЕДНИК УНИЈЕ ПОСЛОДАВАЦА У ШАПЦУ И ПРЕДСЕДНИК КОМПАНИЈЕ "GaLEB GROUP"

Из кризе можемо изаћи само већим радом

ПРОИЗВОДЊА�АУТОДЕЛОВАПОЧИЊЕ�У�МАРТУ

Седам хектара земљишта у Северозападној радној зони у шап-цу, које је од августа власништво италијанског инвеститора "Vescovi-ni group", од 21. децембра је у статусу бесцаринске зоне. Услове јеутврдила државна комисија и након провере одобрила режим слободнезоне. Предузеће "SBE Srbija", као саставни део компаније "Vescovi-ni", градњу фабрике за израду механичких делова намењених ауто-мобилској индустрији почеће у марту, а завршетак се очекује у јесен2012. Вредност инвестиције у наредној године износиће пет милионаевра. У зависности од раста производње у фабрици "Фиатових" ауто-мобила у Крагујевцу, прозводни капацитети биће дограђивани, такода би, према садашњим пројекцијама, укупна инвестиција на овој ло-кацији могла бити око десет милиона евра. Градоначелник милошмилошевић каже да је то директан позив домаћој грађевинској опе-ративи да буде спремна за предстојеће послове.

ПОТПИСАН�ПОСЕБАН�(ГРАНСКИ)КОЛЕКТИВНИ�УГОВОР�ЗА�ХЕМИЈУ

И�НЕМЕТАЛЕУ Београду је 13. децембра потписан Посебан колективни

уговор за запослене у делатности хемије и неметала. После шестгодина преговарања, потписе на овај изузетно важан акт ста-вили су директор Уније послодаваца Србије драган марјано-вић, председник ГС Хнер независност милорад Пановић ипредседник Самосталног синдиката хемије и неметала Љуби-ша несторовић. овај Колективни уговор коначно уређује од-носе између послодаваца и запослених у овим делатностима.најављено је давање проширеног дејства овог акта, од стра-не министра за рад и социјалну политику, на првој седници Со-цијално-економског савета рС, што ће у том случају бити оба-везујуће да се примењује на све запослене и у свим компанијамаиз ових делатности.

IIIwww. podrinske.comДИЈАЛОГ29. децембар 2011.

Како оцењујете социјал-

ни дијалог на републичком

нивоу, а како на локалном?

- од дијалога на републич-ком нивоу очекујемо доста. Упоследње време велики про-блем је што многе ствари „про-ђу“ на Влади, а да нису биле наразматрању републичког Со-цијално-економског савета иакосу веома важне за синдикат и за-послене уопште. Тако је Закон опарничном поступку усвојен усептембру ове године, а да нијепрошао разматрање Социјал-но-економског савета. Члан 85овог закона не даје право прав-нику из синдиката на нивоу те-риторије или гране да заступараднике у парничном поступку,већ то право даје искључиво ад-вокатима. ово доста умањујеулогу синдиката, јер је у у токуприватизације и након тога билорадних спорова, отказа, мобин-га, и када смо све што је везано

за заштиту радника и њиховихправа радили са нашим прав-ницима, који имају положенправосудни испит, што не до-води у питање њихово заступа-ње радника пред судом.

Постојећи закони су умно-гоме умањили право радника,као и нови закон о штрајку, којије тек у припреми и који ће таправа још више деградирати. идосадашњи закон о штрајку,који је захтевао да се штрајкујеу оквирима предузећа, нанео једоста проблема радницима, каошто је то у случају радника„јеле“. новопечени власницинису давали плате, топли оброк,а ни путне трошкове, па су рад-ници после два месеца штрајкаи доласка себе финансирали и заштрајковање. истовремено нисумогли да овере здравствене књи-жице, а власници за овакво по-нашање никакве санкције нисусносили. на крају је дошло до

стечаја, а зараде, оверавањездравствених књижица и пове-зивање стажа и даље су про-блематични. Све последице так-вог понашања послодавца сно-сили су запослени. дијалог рад-ника у штрајку и послодавцаније постојао и нисмо могли нина шта да га „натерамо“, иакосмо у решавање овог проблемаукључили и локалну само-управу.

још већи проблем је увође-ње аутоматских стечајева које је„измислила“ држава, када сурадници остали без могућностида добију заостале зараде. овоје био случај у „7. јулу“, којивише нема ко да чува, па су икровове почели да скидају икраду. нажалост, такво стање јебило и у фирмама где смо рас-кидали приватизације, где држа-ва (агенција за приватизацију)није увела представника који ћету фирму чувати и у време су-

ђења у привредним и трговин-ским судовима па се практичносве то разграбило и радницинису били у могућности да на-мире своја потраживања.

Кад је реч о дијалогу на ло-калном нивоу, локални Со-цијално-економски савет имао јеу прошлој години доста саста-нака, у овој нешто мање, јер јесве мања посећености од стра-не послодаваца. Углавном по-стоји дијалог са локалном са-моуправом и успевали смо да узњихову помоћ доста тога ре-шимо. највећи значај имадијалог на нивоу предузећа, јерсе у том амбијенту стварају и ре-шавају проблеми са власником(директором) фирме и у тимдијалозима се може доста по-стићи. добри примери су у фир-мама као што су "Фармаком" и"Бели лимови", као и друштве-не фирме у којима се може раз-говарати и преговарати без туж-би. Постоје фирме, најчешће уприватном сектору, где немасиндиката и где је немогуће даих формирамо јер није „дозво-љено“ и где се радницима којипочну тиме да се баве прети даће остати без посла. У таквимфирмама директор о свему од-лучује, а глас радника се нечује.

ми максимално помаже-мо синдикалне организације.У случајевима када је јединомогуће да тужимо, дуг је путдо правде. То је и најнепо-вољнија варијанта за радника,нарочито за оне који не при-мају плату месецима, па кадасе пресуди у њихову корист иплате све што је потребно,онда долази на ред стечај иликвидација фирме и ништа неможе да се наплати. ималисмо пуно ситуација када су серадници, чија су права билаоштећена, позвали на својеколеге, са сигурношћу да ћесведочити у њихову корист,али када дође то тог тренутка,они не смеју да сведоче, јер сеплаше за своје радно место.

Какви су планови за 2012.

годину?

- економска криза биће при-сутна и наредне године и раз-говори о потрошачкој корпигубе смисао, јер она износипреко 50.000 динара док је про-сечна зарада у Србији нештовећа од 35.000 динара. из тихразлога је наш синдикат поку-шао да разговара о политичкомангажовању Савеза, што је вео-ма тешко и од чега се одустало,јер је јасно да нам је чланствоу свим партијама и да је поли-тика политичких партија, на-жалост, и даље јача од полити-ке синдиката, а било би доброда се политика синдиката уву-че у све политичке партије.Преговори синдиката са стран-кама, у ово време, када се бли-же избори, можда су нештоповољнији за политичке стран-ке него за синдикат, јер имтаква ситуација одговара, да бидобили што више гласова, апосле тога све забораве, каошто је и до сада био случај.ако се приватизацијом моглоугасити стотине хиљада раднихместа, онда се мора водитирачуна да се нови људи запос-ле. не може се прећи преко чи-њенице да многи послодавциускраћују плате и доприносезапосленима, док за те паре ку-пују нове фирме. Треба иматипуно разумевања да би сеостварио користан дијалог, јеру ово време никоме није лако,ни синдикатима, ни послодав-цима ни локалној самоупра-ви, а понајмање нашим члано-вима који су на нивоу био-лошке егзистенције, не својомкривицом. ипак, надамо се даће у идућој години бити вишепростора за разговоре са со-цијалним партнерима, а срећ-ну нову годину желим свим за-посленима у име Већа СССшапца Владимираца, Коцеље-ве и Богатића, са надом да ће у2012. години бити више за-пошљавања.

И.Д.М.

СРЕТЕН ЈОЦКОВИћ, ПРЕДСЕДНИК ВЕћА САВЕзА САМОСТАЛНИХ СИНДИКАТА ШАПЦА, ВЛАДИМИРАЦА, КОЦЕЉЕВЕ И БОгАТИћА

Политика партија јача од политике синдиката

Проблем исплате заосталихјубиларних награда за просве-таре, највероватније ће се ре-шити почетком 2012. године.иако је Протоколом који су син-дикати потписали са мини-старством 4. фебруара ове го-дине било предвиђено да сејубиларне награде за 2009. и2010. годину исплате до сеп-тембра ове године, а да се оне за2011. годину исплате до краја те-куће, то није учињено. овакваситуација била је, између оста-лог, разматрана на седмој сед-ници међуопштинског одборасиндиката образовања шапцаВладимираца, Коцељеве и Бо-гатића.

изменама Закона о буџетукрајем године, предвиђено једа јубиларне награде запос-ленима буду исплаћене изсредстава локалне само-управе. на осмој седници

одбора образовања, одржа-ној 23. децембра, договореноје да се градској управи донове године упути Протоколса динамиком исплате јуби-ларних награда.

Протокол за исплату јубиларних награда

Група бивших радника „Зорка минерална ђуб-рива“, разговарали су 5. децембра са градона-челником шапца милошем милошевићем о но-вим могућностима наплате својих потражива-ња.‚Градоначелника су обавестили да имају са-знање да постоји још један рачун њиховог бив-шег предузећа на којем се налази 3,4 милионаевра, од чега постоји могућност да се наплате.Председник иницијативног одбора радника, ра-досав јаковљевић, рекао је да све време, од какосу почели са протестима од 2009. године, ника-да није било речи о овом рачуну.

Градоначелник им је саопштио да су то сред-ства од продаје фабрике и да тим новцем располаже

агенција за приватизацију, која намерава да те пареутроши на измиривање обавеза према повериоцимакада минерална ђубрива оду у стечај. на питањерадника да ли се та средства, с обзиром да имајуправоснажне и извршне пресуде могу утрошитипрво на њихово намирење, градоначелник је под-сетио да Закон предвиђа измирење обавезама пре-ма повериоцима фабрике по процедури коју ћеспровести стечајни управник и да радници нису упрвом кругу поверилаца.

Бивши радници минералних ђубрива тражилису поновни сусрет са градоначелником у прису-ству душана Петровића, некадашњег градона-челника, а садашњег министра пољопривреде.

БИВШИ РАДНИЦИ "МИНЕРАЛНИХ ђУБРИВА" КОД гРАДОНАчЕЛНИКА

Још чекају и одговоре и паре

Како оцењујете социјал-

ни дијалог у Шапцу?

- Социјално-економски саветграда шапца формиран је 2009.године. Током 2009/2010. годи-не, и почетног ентузијазма за-хваљујући председници СеС-а,одржано је десетак седница.Градска управа је активно по-магала одржавање ових актив-ности, јер су се све седницеСеС шабац одржавале у салиградске управе и уз велику по-моћ стручних служби градашапца. на седницама СеС-аразматране су теме од интересаза социјалне партнере, које суони сами предлагали, што јеомогућавало да се социјалнидијалог између представникапослодаваца, репрезентативнихсиндиката и локалне самоупра-ве у шапцу успешно реализује.Седницама СеС-а редовно суприсуствовали представницирепрезентативних синдикатаУГС „независност“ и СССС-шабац као и чланови градскеуправе града шапца, док супредставници Уније послода-ваца-шабац често изостајали.интересантно је да они у својимкомпанијама и немају синдикат.

СеС шабац је суочен сабројним проблемима: још увекније регистрован у надлежномминистарству због тога штоУнија послодаваца-шабац нијеутврдила своју репрезентатив-ност. Поред овога, СеС шабацнема свој буџет, канцеларију нипечат, нема телефон, факс, рачу-нар... а нема ни стално запосле-ног који би успостављао и одр-жавао контакте са социјалнимпартнерима и другим сарадни-цима, водио административно-техничке послове и обављаоостале активности од интересаза социјалне партнере, пре све-га синдикате и послодавце, чимеби се омогућио успешан радСеС шабац. од 2011. за пред-седавајућег СеС шабац, са јед-ногодишњим мандатом, изабранје председник општинског већаСССС-шабац, Сретен јоцко-вић, који није сазвао ниједну сед-ницу. Слична ситуација је и са

радом Локалног савета за за-пошљавање града шапца, који јеу току 2011. године одржао самоједну (конститутивну) седницу,на којој је за председницу саве-та поново изабрана јованка Бећ-ко из нСЗ шабац. на основусвега наведеног, могу рећи да је

социјални дијалог у шапцу у ве-ликој кризи.

Колико сте задовољни ак-

тивностима синдиката у 2011.

години?

- Синдикална сцена у Србијије лоша. Синдикати су уситње-ни, разједињени и углавном ме-ђусобно супротстављени и уривалским односима, немоћнида изврше било какав значајнијиутицај на власт или послодавце.Посебан проблем је постојањетакозваних „кућних синдика-та“ које послодавци сами фор-мирају и финансирају и њихо-вим функционерима омогућа-вају бројне привилегије, а ониим за узврат омогућавају да, наштету већине запослених, радешта хоће. Чињеница је и да не-мамо општи колективни уговор,а имамо само неколико потпи-саних посебних (гранских) ко-лективних уговора којима сурегулисана међусобна права иобавезе запослених и условиза рад синдиката. Права за-послених код којих не постојиколективни уговор, послодавци

регулишу својим правилницима,које сами доносе често са врлорестриктивним одредбама у од-носу на права запослених пред-виђених Законом о раду. За до-ношење колективног уговоракод послодавца неопходно једа постоји синдикат, што многи

послодавци не дозвољавају иако по закону то послодавцине смеју да спречавају. Упркостоме што активности регио-налног повереника УГС „неза-висност“ и ГС Хнер „неза-висност“ за мачвански округобављам волонтерски и у врлонеповољним условима, токомове године имао сам низ актив-ности. Указујем на неке однајважнијих: пружао сам по-требну помоћ запосленим окоформирања нових поверениш-тава УГС „независност“; орга-низовао пружање бесплатнеправне помоћи од стране адво-ката и регионалног повереникаУГС „независност“ свим чла-новима овог синдиката којима јеова помоћ била потребна; ус-поставио добру сарадњу са ин-спекцијом рада и извршио зајед-ничку контролу примене ко-лективних уговора и Закона обезбедности и здрављу на радуу 40 предузећа са територијеграда шапца; учествовао у реа-лизацији пројеката „евиденти-рање појединачних колектив-

них уговора“ и „резултати при-ватизације у рС“; у области без-бедности и здравља на радуурадио пројекат „Безбедан рад“- Град шабац; иницирао фор-мирање Удружења за безбед-ност и здравље на раду мач-ванског округа; пружао помоћзапосленим око израде колек-тивних уговора код више по-слодаваца са овог региона; при-премао прилоге за подлистак„дијалог“; израдио брошуру„Колективни уговори са посло-давцем“ - Град шабац; урадиокаталог свих бројева подлистка„дијалог“ штампаних у перио-ду 2007-2011. година.

Шта очекујете у 2012. го-

дини?

- очекујем да се отклонепроблеми и тешкоће са којима сесрећем у свакодневним синди-калним активностима. очекујем

да се успостави функционисањеправне државе и донесу нови за-кони, општи и грански колек-тивни уговори којима ће се ква-литетније регулисати права иположај запослених код посло-даваца. очекујем регионализа-цију и професионализацију радарегионалних повереника УГС„независност“, стварање бо-љих услова за њихов рад, као ивеће учешће овог синдиката урешавању проблема запосле-них. очекујем да се изврши по-дела синдикалне имовине у ре-публици Србији. очекујем даСрбија постане члан еУ и да ус-постави систем вредности као уземљама чланицама еУ.

Грађанима и грађанкама гра-да шапца и мачванског округа,желим остварење њиховихжеља и очекивања, сретну иуспешнију нову 2012. годину.

Ст.М.

IV www. podrinske.com ДИЈАЛОГ 29. децембар 2011.

Дијалог издавач: Пројектни тим (представници локалне самоуправе Унија послодаваца Србије УГС “независност” и Савез самосталних синди-ката);

Уредник: Стана муњићреализацију пројекта омогућила SOLIDAR Suisse/Swiss Labour Assistance SLA - Канцеларија у Србији

БОРИСАВ ПАВЛОВИћ, РЕгИОНАЛНИ ПОВЕРЕНИК УгС "НЕзАВИСНОСТ" зА МАчВАНСКИ ОКРУг

Разједињени синдикати немају значајнији утицај

"Безбедан�рад�у�граду�Шапцу"изборна скупштина Удружења за безбедност и здравље на раду

мачванског округа одржана је 15. децембра, јер је Удружење упи-сом, 8. септембра, у регистар код надлежне агенције за привред-не регистре обновило рад. након усвајања статута Удружења, иза-брано је 15 чланова Управног одбора који сачињавају представ-ници синдиката, послодаваца, локалне самоуправе, медицине рада,инспекције рада, института за БЗнр, представника лиценциранихлица за БЗнр шапца и Лознице, као и надзорног одбора.

У наредном периоду планирано је да се уради упитник наме-њен лицима за безбедност и здравље на раду, оствари боља ко-муникација са медијима и реализује пројекат „Безбедан рад у гра-ду шапцу“, којим се предвиђа одржавање низа семинара по фир-мама.