30динарашаБац 9. феБруар 2012. Година VI Број 215-216

Лични став: Ханибал Ковач Стр. 2

Стр. 8

Криминал се наставља!

Хвала ти

Драгана!

Место будућег окупљања младих

Стр. 25Стр. 5

Десет година Сцене Маска

Кајакашиу Турској

Мирослав алексић

Стр. 25

шАбАц НА -10

“АКО ЈЕ ЗИМА НИЈЕ ЛАВ”

дефинитивно се постављапитање „Ко је овде луд“? да лија што ово пишем, надлежништо ћуте или јовановић шторади? наиме, извесни душанјовановић се , очито, свимасмеје у брк и тера по свом.31.01 ове године послао је ра-чун бр. 54 фирми „Dimex – fam-

ily“, по коме тражи камату поуговору о зајму од 13.04. прошлегодине.

Као што знате, а то смо иобјавили, компанија „јовановићје тај уговор о зајму са горе на-веденом фирмом одавно раски-нула, али камату и даље потра-

жује, и то врло безобразно, ру-гајући се на тај начин законимао банкарским и облигационимодносима, ругајући се јавности,полицији, тужилаштву...

у неспособној држави, којаније у стању да се разрачуна саокорелим зеленашима, тајку-нима са сумњивим порекломимовине, ништа више није из-ненађујуће. Како је могуће да се

криминал дешава на очигледсвих нас, а да нико живи на тоне реагује?!

По ко зна који пут постав-љам питање ко то у ово пре-дизборно време штити јовано-вића и њему сличне?! ЛудаКуЋа!

2 www. podrinske.com 9. фебруар 2012.ЗАбЕЛЕшКЕ

ЛИСТ “ПОДРИНСКЕ”. Издаје “Ш Ревија” Мајур Цара Душана 26. Излази четвртком. Директор Иван Д. Ковачевић. Главни и одговорни уредник Ханибал Ковач. Драган Ераковић, заменик

директора. Штампа: АПМ принт III булевар 29 Београд. Адреса редакције Кнеза Лазара 1 /Радио Шабац/, 15000 Шабац; E-mail info@podrinske.com. Web. www.podrinske.com.

ЛИчНИ СТАВ: ХАНИбАЛ КОВАч

и док већина градова уСрбији има неко излетиште, апоготово су сада актуелнаскијалишта, шабац, иако на-домак цера, и даље тавори уравници, са оним шта има. на-жалост, није искоришћено нионо што је некада било, а Пла-нинарско-смучарско друштво„цер“ до пре двадесетак годинаорганизовало је скијашку шко-лу, имало своје успињаче, из-најмљивало опрему, функцио-нисао је планинарски дом... церје запостављен и из политичко-војних разлога, и до пре неку го-дину овде се најмање улагало.на церу су била војна скла-дишта, па чак је стајало упозо-рење да је странцима забрањенприступ. Прича се да је на церурањен и јосип Броз, као при-падник аустроугарске војске,па зато овај крај никад није биоомиљен комунистичким вла-стима.

но, иако је привредна за-осталост велики недостатак, удругом смислу то је предност јерје цер сада дестинација тзв.нетакнуте природе. изузев, на-равно оног дела где је наТоавијација сручила стотинак бом-би на предајник. на иницијати-ву сештеника Војислава Петро-

вића Завод за заштиту споме-ника из Ваљева заинтересован језа истраживања на локацијиТрајанов града. Према исто-ријским подацима управо наврху цера, у трећем веку по-дигнуто је утврђење које јеспречавало нападе варвара. утом делу спојено са Косани-ним градом, функционисала јеполицијска постаја, а уједно јечувано и рударско насеље. Свето било је до седмог века, а отоме сведочи Трајанова кула иКосанин град, који је уврштен успоменике под заштитом држа-ве. овде су били и најжешћи су-коби током церске битке, где јестрадало 18.000 српских и

24.000 аустроугарских војника. За туристички развој, тако-

ђе на личну иницијативу свеш-теника Петровића и туризмо-лога ане Павловић, заинтерсо-вани су професори Високе шко-ле за туризам Снежана штетићи Миленко Ђурић. уз то, забоље дане туризма на церу обе-ћава и европска комисија којарасподељује средства за под-стицај сеоског туризма.

- Са овом надморском виси-ном, од 500 до 680 метара, цер

је идеалан за поједине спорто-ве као што су бициклизам,скијање, бајкери... “Србијашу-ме“ су због ескплоатације про-секле десетине километара пу-тева које су сада идеалне стазе

за скијање. уз то потребно је дасе уради још само километарпута да се споји Милошевац иврх цера, чиме би се пут скра-тио за 40-так километара. у по-следње време овде долазе сту-денти који за релативну малуцену могу да закупе конфорневикендице. најважније је дацер туристички „продише“, дазаиста постане атрактивна ло-кација, а предности су бројне, одблизине шапца и Лознице, доисторијских споменика, а пого-тово треба искористити реткуприлику -стогодишњицу церскебитке. ова битка је ушла у про-граме свих војних школа, и тозаиста треба да постане свети-

лиште, јер као што рече влади-ка Лаврентије овде је свака сто-па земље света јер је натопље-на крвљу српских јунака. асвештеник Војислав Петровић јена свом имању подигао црквупосвећену Српским јунацима.

о могућностима за здрав-ствени, спортски као и другеврсте туризма указује и анаПваловић: “на овом подручјунема ниједне фабрике, земљо-радници не користе вештачкађубрива, једноставна овде је

природа нетакнута. Велике супредности тзв. органске хранекоја је скупља барем 30 одсто исве се више тражи у европи. узто цер са 70 одсто пошумље-ности има изузетно повољнуклиму, а има чак и 40-так врсталековитих биљака које овде рас-ту. од изузетног је значаја по-стојање историјских локалите-та од римског доба, али и изсредњевековног периода каошто су манастири радовашница,Петковица, Чокешина и црква уМилошевцу. Такође, постојепредуслови и за ловни туризам.Велики проблем су смештајникапацитети, али је важно на-правити први корак, а после ћесве ићи брже. довољан примерје фрушка гора, каже ана Пва-ловић.

За сада још увек се не кори-сти планинарски дом на Липо-вим водама. Планинарскодруштво настоји да пронађе оз-биљног партнера да се овај домстави у функцију. не тако дав-но овде је било смештено пошездесетак ђака или учесникаистраживачких акција. Такође,потребно је и да локалне само-управе у шапцу и Лозници узмуактивније учешће у развојуцера, јер поред обележавања ве-ликог јубилеја, церске битке,постоје сви предуслови да овобуде право и велико излетиште,током целе године.

Д.Е.

Цер на туристичкој Мапи срБије

Искорак са високе коте

у току протекле недеље, на штету јП „Водовод и канали-зација“ у Бањи Ковиљачи, извршено је кривично дело тешка кра-ђа из трафо-станице.

непознати извршиоцу су из објекта главне црпне станицеупотребом подесног предмета ушли у трафо-станицу и из транс-форматора узели између 350 и 450 килограма бакра и 190 ки-лограма трафо уља. отуђене су и шине које су се налазиле вантрансформатора, тежине око 50 килограма, као и апарат који ре-гулише варничење.

Припадници полиције предузимају мере на расветљавањуи проналажењу извршилаца овог кривичног дела.

Бања ковиљача

Криминал се наставља

39. фебруар 2012. www. podrinske.comшАбАц

Ветеринарски Специјалистички Институт "Шабац" 15000 Шабац, Војводе Путника 54

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић са сарадни-цима састао се прошлог поне-дељка у Градској кући са пред-седницима савета месних зајед-ница 31 села и изложио планГрадске управе за побољшањеквалитета земљишта калциза-цијом – уношењем кречњака уземљиште.

- Политика Града шапца уобласти пољопривреде пратимере Владе републике Србије,односно Министарства пољо-привреде, и покушава да про-нађе простор за пољопривреднепроизвођаче који нису директникорисници ових мера. Кроз мерелокалне самоуправе тражиморешења како би им помогли даостваре иста права као и кате-горија произвођача којима су на-мењене републичке мере. Градтако помаже калцизацију зем-љишта нижег квалитета - петекласе и даље. око седам хиља-да хектара земљишта у Поце-рини је ниске Ph вредности и ло-шег квалитета, и на његовуплодност повољно утиче ко-личина кречњака која се унесе.Према уговору са шећераном изПећинаца, дистрибуираћемокречњак и сатурациони муљ изПећинаца до власника зем-љишта квалитета пете или још

ниже класе. Креч утиче повољ-но на родност земљишта и у во-ћарству и када је реч о ратар-ским културама, истакао је гра-доначелник шапца.

Према договореном моде-лу, заинтересовани пољопри-вредни произвођачи за калци-зацију земљишта јавиће се ше-

фовима месних канцеларија илипредседницима месних зајед-ница. ова мера подразумева иучешће пољопривредних про-извођача у једном делу финан-сирања. десет кубних метаракреча коштаће земљорадникадве хиљаде динара.

- Сматрам да смо установи-ли једноставан модел који имаза циљ повећање приноса по-

љопривредних произвођача којинису обухваћени мерама Владерепублике Србије, закључио јеградоначелник шапца.

Према речима ПредрагаСрдановића, директора дирек-ције за пољопривреде, учешћеземљорадника у реализацијиове мере је симболично.

- Пољопривредни произво-ђачи улажу једну шестину сред-става, а остатак Град шабацкоји је из буџета за ову наменуопределио десет милиона. Засада је обезбеђено 35.000 куб-них метара кречњака, а ако будепотребе, количина ће бити по-већана на 50.000, прецизирао јеСрдановић.

Град помаже побољшањеквалитета земљишта

Уведена ванредна одбрана од леда на реци Сави

разматрајући најновије стање на подручју Града шапца, иза-звано обилним снежним падавинама, чланови Градског штаба заванредне ситуације закључили су, према извештају надлежних еки-па са терена, да су сви магистрални, регионални и локални путе-ви на територији Града проходни осим пута Криваја – Букор, гдеаутобуски сабраћај функционише до Криваје. Саобраћај се на свимлинијама одвија успорено и отежано, а због ризичних услова путаскраћене су аутобуске линије ка радовашници и десићу.

Све амбуланте на територији Града раде осим амбуланти у Кри-ваји и Букору. доктор из амбуланте у Букору распоређен је у ам-буланту у Волујцу. Снадбевање водом је редовно као и електрич-ном и топлотном енергијом где се бележи повећана потрошња.

центар за социјални рад сместио је једно лице, бескућника, наодељење психијатрије и поднео захтев Полицијској управи ша-бац за привођење још једног бескућника у циљу пружања помо-ћи. јКП „Стари град шабац“ ради по редовном програму уз от-ежано изношење смећа из контејнера у граду, Мајуру и јеленчи,због наноса снега. Водопривредно предузеће "Сава шабац" уве-ло је ванредну одбрану од леда на реци Сави, сектор С4, уз напо-мену да су предузете све мере предвиђене општим и оператив-ним планом одбране од поплаве и леда.

ангажовано је 10 притвореника из КПЗ Богосавац и распоре-ђено у јКП „Стари град“ на чишћењу снега на критичним местима,а такође су ангажовани и припадници Војске из касарне "церскијунаци" на уклањању снега из круга дома здравља у шапцу.

Број дежурног телефона штаба за ванредне ситуације Градашапца је 015/345-700.

Волонтери шабачке Канце-ларије за младе у слободно вре-ме помажу другима. у сарадњиса центром за социјални рад,група ученика на распусту чистиснег у тешко пристпачним ста-рачким и самачким домаћин-ствима. данас су квалитетноочистили десет окућница наградском подручју - колонијиМачва, насељима Триангла иЛетњиковац, као и у Мајуру иштитару. Посао сутра настав-љају на територији ван града гдесу забележени ургентни слу-чајеви, односно где нема ко дапомогне самачким и старачкимдомаћинствима.

ана Лазић, координаторКанцеларије за младе, подсећа

да су волонтери учествовали убројним акцијама и манифе-стацијама, али је чишћење сне-га прво ангажовање такве врсте.она такође истиче да би треба-

ло поздравити добру вољу мла-дих људи спремних да изађу усусрет локалној заједници и по-могну другима у невољи.

Волонтери чисте снег у самачким и старачким домаћинствима

Одношење снега из центра градаод 09 до 17 часова градске службе односе снег из центра гра-

да како би саобраћај био бржи, паркирање приступачније, а про-лаз пешака неометан. Саобраћај је заустављен најпре у делу ули-це „Масарикова“ од центра до раскрснице са улицом „Војводе Ми-шића“. Посао би требало да буде завршен до 12 часова, након чегасе радници и механизација селе у други део „Масарикове“ до рас-крснице са улицом „ослобођења“.

одношење снега биће организовано и у осталим улицама цент-ралне градске зоне: „цара душана“, „Војводе Мишића“, „Кара-ђорђева“ и „Поп Лукина“.

� www. podrinske.com 9. фебруар 2012.ДрушТВО

директорка болнице др Зораниколић потписала је уговор одонацији којим је предвиђено дашабачка здравствена установадобије још два инкубатора уоквиру акције „Битка за бебе“фонда B92.

- очекујемо да ови апаратиускоро буду у нашој болници,чиме ћемо бригу о нашимнајмлађим суграђанима учини-ти још квалитетнијом. Кори-стим прилику да захвалим ху-маним људима који су, из-двајањем средстава, омогућили

куповину ових апарата, јер намони својим чином помажу дастворимо боље услове за обав-љање одговорног посла и оства-рење своје хумане мисије - рек-ла је др Зора николић.

Полазећи од обавезе да каоодговорна локална самоуправаграђанима образложи трошењебуџетског новца и укаже на по-словање и резултате рада упра-ве Града и јавних предузећа, уГрадској управи Града шапцаодржана је прва у низу конфе-

ренција за новинаре на којој сеговорило о примарној здрав-ственој заштити и функциони-сању дома здравља шабац.

- имајући у виду да мандатактуелне власти истиче у мају,овакав начин обраћања грађа-нима најбоља је прилика да их из-вестимо шта смо урадили у пе-риоду за који су нам указали по-верење, истакао је градоначелникшапца Милош Милошевић.

За четири године постојањадома здравља у шапцу, у из-градњу и обнову објеката и на-бавку опреме уложено је вишеод 160 милиона динара. одздравствене установе са заста-релим медицинским апарати-ма, сиромашним возним парком

и неусловним простором, домздравља шабац данас је модер-на установа здравствене за-штите са 28 амбуланти на сеос-ком и четири на градском под-ручју.

- Број запослених у домуздравља шабац је у складу санормативима Министарстваздравља, што се понекад у прак-си покаже као недовољно, на-рочито када је реч о годишњим

одморима, боловањима, едука-цијама и слично. Трудимо се даунапредимо услуге, да пацијентбуде у центру система, а здрав-ствена заштита равномерно до-ступна свима, нагласила јеприм.др Весна Ђурић, дирек-торка дома здравља шабац.

То најбоље осећају житељиМачве - од краја прошле годинемогу рачунати на Службу хитнемедицинске помоћи у Прњаво-ру која интервенише у року одпет минута. до недавно, па-цијента у тешком стању чекао јепут од 30 километара до шапца,најчешће без пратње лекара.данас се у овој здравственојстаници могу обавити основнидијагностички прегледи и ла-бораторијске анализе.

Поцерина је добила стома-толошку ординацију. Мештанивише не губе ни време ни новацодлазећи у град ради зубарскихуслуга, а ученици коначно имајукомплетну здравствену негутамо где живе.

нове здравствене амбулан-те добили су Богосавац и Мач-вански Причиновић, а граду -житељи Месне заједнице"јевремова", а ускоро и Лет-њиковца.

дом здравља шабац може сепохвалити сталном едукацијоми усавршавањем запослених –80 специјалиста у првој акре-дитованој установи у региону.

Здравствена заштита равномерно доступна свима

Др Зора николић потписала уговоро ДонаЦији још Два инкуБатора.

„Битка за бебе“ се наставља

у складу са ранијим најава-ма и нашим трајним опредеље-њем да дамо допринос развојусвести о значају транспланта-ције, кампању „Продужи живот“наставили смо представљањемовог програма у шабачком Кул-турном центру и у Војвођанскојбанци. десет нових донора по-тписало је картице, потврђујућина тај начин своју хуманост.

- Сматрамо важном свакуновопотписану донорску кар-тицу и захваљујемо онима којису се нашем позиву одазвали.Свака нова картица значи јача-ње наше спремности да се

укључимо у програм који значикоришћење свих предности коједоноси трансплантација, а тозначи продужетак живота – кажеСпасенија искић, координатор-ка опште болнице „др Лаза К.Лазаревић“ шабац за кампању„Продужи живот“.

Како бисмо још јаснијимучинили неке појмове и допри-нели јачању и развоју свести изнања о овој важној теми, под-сећамо

шТа јеТранСПЛанТација?

Трансплантација или пре-садјивање органа је у целомсвету и код нас прихвацен и ус-песан нацин лецења болесника,код којих је из неког разлога до-сло до неповратног отказивањафункцијеза зивот неопходногоргана.

овај метод лецења започет је

још отпилике пре једног векакада је једна од првих транс-плантација рожњаче ока урађе-на у Ческој 1905. године. даљимразвојем медицине забележенаје и прва успешна трансплан-тација бубрега 1954. године уБостону, а у Србији је то уци-њено 1975. године.Пред нама јевек трансплантационе медици-не чије су могућности огромне.најчешће се у свету пресадјујујетра, плуца, бубрези, срце и товрло успесно, обезбедјујуци па-цијентима пун квалитет зивота.данас се у свету изводе и некеретке трансплантације као например недавно у Турској где јеурадјена прва трострука транс-плантација (две руке и нога), атакодје и прва трансплантацијалица. док у области транс-плантације стручњаци широмсвета праве чуда, у Србији су,нажалост, такви медицинскиподухвати немогући.

Наставља се кампања „Продужи живот“

Донори постали и запослениу Националној службизапошљавања у Шапцу

Aкција опште болнице уоквиру националне кампање„Продужи живот“ настављенесу промоцијом овог програма унационалној служби запошља-вања, филијала ушапцу. Запосленима уовој институцијикоординаторка општеболнице „др Лаза К.Лазаревић“ за кампа-њу „Продужи живот“Спасенија искић ука-зала је на значај до-норства, а њих сед-моро је потписало до-норске картице. ак-ција, али и племенитост којушапчани доказују сваким даномпотписивањем све већег бројадонорских картица, охрабрујенас у активностима које на-стављамо како бисмо остварилисвој циљ и постали регионалнидонор центар, јер је то једининачин да истински

ПРОДУЖИМО

ЖИВОТ.

Збoг још увек малог бројадонорских картица Србија нијечланица еуротранспланта. еу-

ротрансплант је међународнаорганизација која посредује раз-меном органа за транспланта-цију на територији седам ев-ропских земаља: аустрије, не-

мачке, Холандије, Луксембурга,Белгије, Словеније и Хрватске.

уговором о сарадњи измеђуеуротранспланта и државе чла-нице успоставња се оптималнаискоришћеност расположивихоргана за трансплантацију, каои транспарентан и објективансистем селекције, базиран на ме-дицинским критеријумима.

укључивањем у мрежу ме-дицинских центара еуротранс-палнта, побољшала би се до-ступност органа неопходнихнашим пацијентима који се надруги начин не могу излечити.

www. podrinske.comшАбАц9. фебруар 2012. 5

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић крајем јануарана Летњиковцу положио је ка-мен темељац за изградњу здрав-ствене амбуланте. оцењујућида је реч о историјском дану зажитеље ове месне заједнице,

градоначелник шапца навео једа ће у оквиру објекта, поредздравствене амбуланте, битисмештена апотека, као саставнидео апотекарске установе „ша-бац“, и канцеларија за потребемесне заједнице.

- објекат је тако лоциран даје испред њега могуће форми-рати секундарни центар, односноцентар за овај део града. Плани-рамо да у наредним годинамаовде изградимо кружни ток са-обраћаја и да то буде модел зауређење центара села и при-градских месних заједница, ис-такао је градоначелник шапца.

он је подсетио на чињеницуда су у претходних 11 година уприградским месним заједни-цама реализовани важни ин-фраструктурни пројекти којису знатно побољшали условеживота грађана.

- од укупно 36 улица наЛетњиковцу у 21 је постављенаканализациона мрежа. од 2000.године 21 улица добила је јавнурасвету, асфалтирано је 17 ули-ца, а много је урађено и у обла-сти водоснабдевања. од 36 ули-

ца само две немају градску воду,а четири су без градске канали-зације, истакао је градоначелникМилош Милошевић.

Површина здравствене ам-буланте износиће 150 квадрат-

них метара, док ће апотека иканцеларија Месне заједницебити смештене на 100 квадрат-них метара. Пројектом је пред-виђен и плато испред објекта сауређеним зеленилом и клупама.Вредност радова је 25 милионадинара, а рок изградње 100дана.

Према речима Сретена ра-довановића, председника Са-вета Месне заједнице Летњи-ковац, за 10.000 грађана Лет-њиковца, Поцерског Причино-вића и дела шипурских лива-да, изградња здравствене ам-буланте значи уштеду временаи новца, а како је истакао ни-кола Марковић, представникмлађе генерације житеља Лет-њиковца, изградња амбулантеи целокупног објекта је добравест не само са аспекта здрав-ља већ и као место будућег оку-пљања младих, имајући у видуда пројекат предвиђа плато гдеје могуће осмислити садржајепримерене потребама свих ге-нерација.

на иницијативу мештанаВарне, у просторијама Саветамесне заједнице градоначелникшапца Милош Милошевић сасарадницима 31. јануара одржаоје састанак са представницимажитеља овог села. излазећи усусрет потребама грађана, раз-говарало се о предлогу мешта-на да у Варни буде отворена апо-тека у оквиру апотекарске уста-нове „шабац“. интерес Поце-раца да у месту пребивалиштаимају апотеку у којој могу до-бити лекове на рецепт и купитинеопходне медикаменте је ве-лики, а како се на састанку мог-ло чути, постоји и економскаоправданост ове идеје.

- Варна ће врло брзо добитиапотеку, као огранак шабачкеапотекарске установе, што ћезнатно унапредити здравственуслужбу у овом и селима која гра-витирају ка Варни. апотека ћебити у склопу здравствене ам-буланте јер је то најпрактичнијерешење, истакао је градоначел-ник Милошевић.

Како је навео Милан Марко-вић, један од иницијатора идеје,

апотека у селу знатно би уна-предила ниво здравствене за-штите, и уштедела време и новацмештана Варне и околних села.

директорка апотекарскеустанове „шабац“ Снежана Лу-кић сложила се са иницијативомчија би реализација олакшаласвакодневицу житеља Варне,десића, Грушића, Милошевца иМетковића. Постојање апотекеи здравствене амбуланте подједним кровом је решење које јеприхватила и директорка домаздравља прим. др Весна Ђу-рић. Како је навела, у амбулан-ти у Варни је 1200 здравственихкартона мештана Варне, Сла-тине, Маова и дела јевремовцаи Врањске, мада је број па-цијента који користе здравстве-не услуге ове амбуланте далековећи, што указује на потребу иоправданост пружања апоте-карских услуга.

Састанак са члановима Са-вета МЗ Варна био је прилика иза разговоре о различитимаспектима развоја и напреткаовог дела Поцерине у наредномпериоду.

ускоро ЗДравствена аМБуланта на летњиковЦу

Место будућег окупљања младихМештани варне иниЦирали отварање апотеке у Центру села

У интересу Поцераца

Опрез због леденицаинспектори одељења за комунано-стамбене и инспекцијске по-

слове контролишу и у сарадњи са Ватрогасно-спасилачком једи-ницом уклањају леденице са кровова објеката где њихови власнициили закупци то нису у могућности да учине. иначе, обавеза влас-ника, односно закупаца, је да простор око зграда учине безбедними уклоне леденице са кровова. истовремено, позивају се грађанида пријаве адресе зграда или кућа на којима уоче леденице. Бројдежурног телефона штаба за ванредне ситуације Града шапца је015/345-700.

Комунална полиција обележава локације где није могуће фи-зички скинути леденице, како би се избегли евентуални несрећ-ни случајеви. Скреће се пажња грађанима да користе део тротоа-ра што више удаљен од зграда због могућности пада леденица сакровова.

Грејање 24 сатадневно

у договору градоначелникашапца Милоша Милошевића ируководства јКП „Топлана“, збогизузетно ниских температура ре-жим грејања ће са редовног, од 06до 21 час, прећи на ванредни, то-ком свих 24 сата. у ноћним ијутарњим часовима интензитеттоплотне енергије биће исподнивоа дневног али довољан заодржавање топлоте у становимаи брзо постизање прописане тем-пературе од 06 часова.

овакав режим рада трајаћесве док је температура ваздухау знатном минусу.

шАбАц НА -10

прОСЈАчЕњЕ

� www. podrinske.com 9. фебруар 2012.ИНТЕрВЈу

док шабац живи под овомбелином и са температурама идо -15, предузеће јСП “Стан“има пуне руке посла и немавремена да размишља о вре-менским и климатским непого-дама. Свакодневни сервиси иуслуге нашим грађанима у стам-беним објектима не касне, јер јеораганизација у овој шабачкојфирми на европском нивоу.

Како штедети енергију, какоучинити наше стамбено и по-словно окружење још бољим иквалитетнијим питали смо ди-ректорку јСП “Стан“ драгануМилићевић - Панић.

- Како сте задовољни енер-

гетском ефикасношћу нашег

Града?

- Појам енергетске ефикас-ности, као мултидисциплинар-на активност за виши ниво ква-литета у становању, у свету јепозната и примењује се дуги низгодина. у нашем граду, првиобјекти који заслужују да се оњима говори као о енергетскипобољшаним објектима, суобјекти на којима су извођенирадови на санацији фасада још2010. године. у овом тренуткумислим да смо за корак иливише испред многих градова уСрбији. ова констатација нијепроизвољна јер смо се у то уве-рили на скупу посвећеном овојтеми, где су представници издругих градова говорили о пла-новима, идејама, без конкретнихрезултата. Тада су, представ-ник градске управе и јСП„Стан“ шабац, презентовалисликом и речју 5 урађенихобјеката. у том смислу могуреће да сам, поредећи се садругима, задовољна како се саг-ледава, реагује и планира при-мена стандарда који су потреб-ни да би се један објекат могаосврстати у категорију енергет-ски ефикасних. Говори се даевропска унија тражи од насувођење енергетских пасоша.То не треба да нам каже ев-ропска унија, јер је у интересусваког грађанина да се јефтинијегреје са уштедом енергије и до30 %, а да истовремено тржиш-на вредност код продаје таквихстанова, уколико се реше на то,буде увећана за 10 и више про-цената.

- Каква је улога вашег

Предузећа у поправљању те

слике?

- јавно стамбено предузеће„Стан“ је прва 2 солитера са де-мит фасадом урадило 2010. го-дине на основу „пилот“ пројек-та. у 2011. години урађене су

још 2 зграде ниже спратности и1 солитер. овиме се озбиљно за-корачило у савремену и ефи-касну технологију, којом се ште-ди енергија а која, из године угодину, постаје све дефицитар-нија. Велика је заинтересова-ност грађана, односно власникастанова, за оваквим интервен-цијама, јер је најбоље када се напрактичном примеру види како

нешто изгледа и функционише.Већ сам рекла да није довољноурадити само фасаду, већ је не-опходно да столарија буде ква-литетна, да постоји адекватномерење утрошка топлотне енер-гија, да би се укупни ефекти ова-ко обављеног посла у крајњемодразили на смањење издатаказа грејање.

При крају је израда студијекоја ће обухватити насеље Бен-ска бара. Снимиће се стање сва-ке зграде, предложити поједи-начно најбоље решење и ут-врдити проценат уштеде.Пројекат се ради по методо-логји и на начин који је ће обез-бедити да се може конкурисатикод домаћих и страних инве-стиционих фондова за финан-сијска средства. да ли ће се икада ово остварити не знам,али сам сигурна де ћемо и ми иГрадска управа бити упорни нареализацији овог посла.

- У овој години наставља-

те са радом на бројним згра-

дама у Шапцу. Које су то згра-

де?

- Тачно. у овој години, Про-грамом пословања, предвиђеноје да се настави са санацијом фа-сада на објектима колективногстановања и да анимирамо штовећи број власника станова да сеопределе за ово. Знам да је врлотешко, у данашњим условимаиздвојити додатна средства заове намене, али та средства ће сеу периоду од 5 до 10 година си-гурно вратити, а можда и раније,уколико су сви већ поменути

услови задовољени. Грађанимасе помаже на 2 начина. Први јешто Град шабац финансита 50% вредности посла, а другишто преосталу половину јСП„Стан“ бескаматно кредитиравласнике станова на период од12 до 24 месеца, зависно од ве-личине објекта, броја станара ивредности радова. у овом тре-нутку, једино је сигурно да ће се

почетком грађевинске сезонерадити на солитеру у ул. Стојанановаковића бр. 28, јер је у про-шлој години, путем јавне на-бавке велике вредности изабраннајповољнији понуђач. осталиобјекти, које смо Програмомпословања предложили да сераде (на основу обављених раз-говора са преседницима Скуп-штина станара, који су исказа-ли своју заинтересованост) су уприпремној фази и сагледавањумогућности да се ти пословиконкретизују. ради се о демитфасадама. укратко бих подсе-тила да демит фасада или термофасада представља термоизо-лациони систем са великимпредностима: смањује трошовеклиматизације објеката(грејање-зими, хлађење-лити),смањује трошковеградње, збогмале тежиненезнатно оптере-ћује објекат. елементи од којихсе демит фасаде или термо фа-саде састоје су грађевинскилепак за стиропор, самгасивистиропор (или стиродур), мре-жица, типлови и завршни слојфасадног морта, млевеног ка-мена(различите гранулације, за-висно од жељеног изгледа фа-саде)Поставља се на све под-логе: циглу, блок, бетон, бетон-ске блокове и сл.

- Наравно, ту су и текући

послови, они свакодневни.

Шта су приоритети ЈСП

„Стан“-а?

- Свакодневни, тј. Текућипослови су основна делатностзбог које и постојимо. Кад то ка-

жем, мислим, пре свега на одр-жавање хигијене зграда, одр-жавање лифтова, електро-инсталација, лимарске и водо-инсталатерске радове, одржа-вање хидропостројења и др. из-бор извођача, за сваку помену-ту делатност врши се путем јав-ног надметања где посао добија,не само онај ко има најнижуцену, него и доказе о квалитетуу претходном раду, што се бо-дује и бира се најбољи. За на-бројане послове грађани плаћајумесечни накнаду од 250,00 до1.000,00 динара, зависно одквадратуре и категорије стана.

Проблеми у финансирањусе јављају када је потребно ура-дити послове везане за инве-стиционо одржавање обзиромда наменска средства за ово непостоје. у Програму пословањаза 2012. годину предложили смоГрадској скупштини да се сагледамогућност увођења дела стана-рине који би био наменски опре-дељен за инвестиционо одржа-вање. ова средства водила би сена посебним рачунима и увек бисе имао увид у њихово трошењекао што је случај са постојећимсредствима. у сваком случајулакше је додати недостајућасредства, него их у целини при-купљати када проблем настане.док је стање овакво, а и у пре-тходним годинама је била овак-ва пракса, јСП „Стан“ ће креди-тирати веће инвестиције (ре-монт лифтова, пумпи, заменаделова кровних покривача исл)на период до годину дана.

Питали сте шта су приори-тети јСП „Стан“? одговор јеједноставан – да грађанима пру-жимо најквалитетнију могућууслугу у датим условима. Кадово кажем мислим да сви по-слови који су нам поверени суизузетно важни обзиром да сеобављају у континуитету. уко-лико дође до већих кварова, гдесу потребне додатне интервен-ције ту смо да обезбедимо и ура-димо све што је потребно да сепроблем реши. Постоје ситуа-ције када приоритете у радуодређују временски услови(мислим на интервенције наравним крововима или поправ-ке кровова услед јаког ветра) идруге непредвиђене околности.

- Како функционише са-

радња са осталим јавним

предузећима, мислим на То-

плану, Комунално, али и на

бројна приватна предузећа?

- у комуникацији са свимане правимо разлику – да ли су тојавна или приватна предузећа.Критеријум је увек квалитет ибрзина услуге. наравно да се озаједничким пословима дого-варамо, не само са јавним пред-узећима, већ по потреби и саустановама. Са предузећима,било како да су организована,углавном имамо сарадњу уко-лико су они наши партнери у по-слу по основу склопљених уго-вора као најповољнији понуђа-чи за вршење послова текућег иинвестиционог одржавања.

раЗговор с повоДоМ:Драгана Милићевић-панић

Енергетска ефикасност и рад ЈСП „Стан“ Шабац“

рођена у шапцу, 2. априла1956. године.

основну школу „натајеличић“ и Гимназију „ВераБлагојевић“ завршила у род-ном граду. 1975.год. уписалаекономски факултет, смерспољна трговина, у Београду,где је дипломирала 23.јануара1980.год. рад започела 14.фебруара у Хи “Зорка“ фаб-

рика за производњу минерал-них ђубрива. у Службу заанализу пословања прешла1983.год, на место шефа уСектору за економику и орга-низацију а после 4 године наместо директора тог сектора.од 2. априла 1990. врши функ-цију потпрдседника извршногсавета Со шабац, до 3. авгу-ста 1992. када прелази у фаб-рику за производњу лекова„Zorka-Pharma“. најпре обав-ља послове на месту шефаПланске и аналитичке службе,а од 5. јануара 2001.год. билаје на месту финансијског ди-ректора и директора рЗ. одмарта 2003. је на месту руко-водиоца Службе за финан-сијске послове, све до 15. ок-тобра 2008. год. када је иза-брана за директора јСП„Стан“ у шапцу. имам кћер исина.

Драгана Милићевић-Панић

www. podrinske.comДрушТВО9. фебруар 2012. 7

- Да ли има притужби на

ваш рад од стране корисника

ваших услуга?

- на наш рад има и притуж-би и похвала. најбитније је,уколико председник Скупшти-не станара, или било који станару згради укаже на неки проблем,одмах се реагује на најбољимогући начин. на пример,у по-недељак смо покушали да из-ведемо „немогућу мисију“ дабренером одледимо вертикалниолук на вишеспратници у ул.Кнез иве 5/1, како би се омо-гућило отицање накупљеневоде. Лично мислим да ће овосамо тренутно решити проблем,а да ће се код новог приливаводе у олуке, он поново зале-дити. ово вероватно звучи малочудно – откуд вода на -10-ак º C.управо смо се ове године првипут сусрели у већем обиму, сапроблемом да се на задњимспратовима појављује вода ивлажи плафоне, највероватнијезбог двадесетчетворочасовног

грејања станова. Проблеми сасличним манифестацијама јави-ли су се током дана у церској улбр 19, 21,23, 29 и 31; јованацвијића 21 и 23; и Краља Пет-ра. Техничари су одмах оти-шли на ове локације, али се упостојећим условима не моженишта квалитетно учинити.највише страхујем од могућихпоследица када снег почне да сеотапа. Према искуству ово јенјкритичнији и најтежи периоди за нас и за станаре углавном назадњим спратовима.

нормално је да има при-тужби, јер је велики број ко-рисника (6.500 власника ста-нова) и немогуће је да сви увекбуду задовољни. Па ни у поро-дици не постоји увек конснзус,а поготово се то не може оче-кивати у скоро 300 зграда илиулаза са којима имамо склоп-љене уговоре о одржавању. не-мам ништа против ако су при-тужбе оправдане, јер на греш-кама се понешто и научи. Ме-ђутим има и случајева када сепојединци жале на нешто штонисмо урадили или то по њи-ховој процени није добро, а упозадини је сасвим нешто дру-го. на срећу овога је врло мало.

увек се трудим и ја и моји са-радници да кроз разговор дође-мо до реалности и договоримосе о даљем раду. углавном такои функционишемо. има гр гра-ђана, који се писмено обраћајуили износећи свој проблем, иликритикујујући наш рад а некади више од тога. одговарамо наисти начин , дајући одговоре нањихова питања и документујућиих расположивим документима.

- Да ли ће цене ваших

услуга бити стабилне у 2012.

години?

- цене ће углавном битистабилне, мада је планираноповећање од априла месеца за3,5 %. да ли ће то тако и бити,видећемо. у сваком случају оноје скромно, а и даље недовољноза квалитет текућег и инвести-ционог одржавања стамбенихобјеката, обзиром да је највећиброј зградастар преко 30 годинаи захтева све чешће интервен-ције. уложићемо максимум да

унапредимо квалитет нашеграда на и испунимо, у што већојмери очекивања корисника на-ших услуга.

Х.К.

Привилегија шабачког по-зоришта је да овде режира ни-кита Миливојевић, и да после„догађаја у стану бр.2“, који јеосвојио најпрестижније награ-де, постави „Ђаволијаду“. Ми-хаил афанасијевић Булгаков са„Мајстором и Маргаритом“ раз-био је постојеће каноне о неча-стивом, дао сасвим другачијевиђење Мефистофела, и најваж-није- поставио бројна питања увези вечног зла у људима, билоспоља било да изнутра долази.на мотивима овог Булгаковље-вог ремек-дела никита Мили-војевић урадио је драматиза-цију, режију, сценографију имузику, један комплетан новауторски захват.

у основи је када нешто не-реално и незамисливо, постанереално и дубоко болно, по они-ма који трпе ударе једног дик-таторског режима. Глвна лич-ност-Вартоломеј Коротков, шефједног административног оде-љења, судара се са игром бес-мисла, наредбама недодирљи-ве администрације, и управо утој нелогичности, али и непо-знавању је и извор страха. Мла-ди глумац Милош Војновић, изМиливојевићеве школе, управоиз своје наивности, добродуш-ности улази у један свет који по-мало подсећа и на поткровљаКафкиног „Процеса“, али и ула-зи у подрум неке „алисе у зем-љи чуда“. Његово одељење немаплате, нешто слично догађа се иданас и то не само на овим на-шим просторима, и добијајушибице уместо новца. али те

шибице много тога пале, уз по-словично лоше паљење. Спи-ритус мовенс комада је друг Га-ћан –гротескна фигура са мас-ком, храмље- нешто као Мефи-стофле, али јер суверени влада-лац људских судбина, нештошто се може приписати (нарав-но нигде директно) Стаљину.друга Гаћана у фуриозном рит-

му, иако је наизглед ћопав алитиме и злослутнији, одиграо јеслободан Петрановић, нешто устилу игре светлости и сенке,али са оним шињелом итекакопретећи. остали део ансамблашабачког позоришта унео јединамику и својствен хумор до-дајући елементе оркестрираногмјузикла. Ту је Вера нико-лајевна (анета Томашевић) каоизразити представник чинов-ничке прихологије, ана ива-новна (Соња Миливојевић) којадолази из неког другог пред-узећа где се уместо плате деливино, а ритам представе убрза-ва и Благајник дрозд (Владимир

Миливојевић). деана Костић,као ана јеграфовна, на момен-те презентира грубу агресив-ност када се човек сведе на пса,а Страхиња Баровић, као и.нумерацкиј, један је од вед-ријих ликова као шампион убрзини куцања. Прилика за смехје појава С. Пантелејмона (Бо-гољуб Митић) као типичног

војника са задрашком у делова-њу и мишљењу. уз ивану Тер-зић, као Милочку Литовацеву,која је ту да се допадне, Ма-ријану дугалић, као Лидочку деруни, и александра Милковића,као Валентина Мушка, ансамблје све време деловао уједначенои динамично пролазећи крозсилна врата и спратове.

у овој поредстави на свој на-чин учествују и гледаоци, јер јена позорници остављено педе-сетак места за њих, без препре-ка они су део постављене кан-целарије, односно админи-стративне зграде са спратовимаи подрумима где се тешко до-лази а још теже излази.

Без сумње ова ће представаоставити трага у српском глу-мишту, по дубини и упитаностиљудске егзистенције, поготово увремену безнађа и нехуманих аозбиљних захтева и понижења.уосталом никита Миливојевићје достигао редитељски врх, ипо минулом раду, а и по томешто ће режирати „Хенрија ше-стог“, прве и недорађене шек-спирове драме, и то баш у„Глобу“, и то за време олим-пијаде. За режисера нема већегпризнања. Д.Ераковић

преМијера у шаБачкоМ поЗоришту

„Ђаволијада“ без маске

СКИДАњЕ ЛЕДЕНИцА СА ЗгрАДА

уметници и ликовни педа-гози основали су уЛСш 1971.године, а након реорганизацијепочетком двехиљадитих, удру-жење је постало исход временаи савремене организационепраксе. у својој структуралнојсхеми, осим ликовних уметни-ка, окупља и љубитеље стрипаи писане речи еон, затим фо-тографе у групи фоКуС, као иљубитеље ликовне уметностиокупљене у МинерВи.

Броји више од стотину члано-ва, интернационалног је карактера,јединствено по својој организова-ности, експедитивности и концеп-ту потпуне отворености.

Значајан излагачки сегментуЛСш-а чини Годишња излож-ба чланова удружења, која јејединствена прилика да се јав-ности представи текућа ликов-на продукција. осим ове, уЛСшсе представља и кроз Мајску и

неколике самосталне изложбесвојих чланова, а током ове го-дине београдска, новосадска ипублика у Мађарској, такође сумогли да упознају стваралашт-во шабачких уметника.

Као и већина изложби овогпрофила, разноврсност у те-матском и квалитативном сми-слу, основни је постулат накојем почива концепт и ре-вијалност поменуте ликовне ма-нифестације. у складу с тим,управо ова изложба показујетранспарентност у раду удру-жења и указује на темеље ње-говог рада. Сваке године у га-

лерији народног музеја у шап-цу на изложби се представљајуготово сви чланови, што јејединствена прилика и да седодели награда удружења којаноси име чувене сликарке МареЛукић јелесић, а додељује сеуметнику за вишегодишњи ради допринос развоју ликовнеуметности у граду.

у години јубилеја ова излож-ба требало би да добије на посеб-ности и значају, јер четрдесет го-дина преданог рада и постојањауЛСш-а обавезујући су, како зачланове, тако и за културну јавностграда. Татјана Марковић

Четрдесет година рада и постојања УЛСШ-а

� www. podrinske.com 9. фебруар 2012..КуЛТурА

“… Прва сцена

смештена у време

ренесансе, заводи

публику, па падање

кулиса код опуштене

публике изазива шок...

Публика почиње да

саосећа са глумцима...

На потпуно огољеној

позорници док је

публика још у уверењу

да је представа пропала,

зачиње се главна тема

приче: шта све глумац

мора да уради на сцени,

да поднесе и издржи...”

Вечерње новости

Сцена “Маска” настала је ушапцу, управо у периоду, кадасмо се питали шта све човекможе да преживи, колико можеда буде јачи од самога себе, увремену када су многе правевредности скинуте са пиједе-стала који им од искона припа-да. Требало је имати надљудскумотивацију и ступити на сценуса идејом која ће покренути уч-мале људске духове, победити“сплеен” и закорачили по танкојжици Хорацијеве максиме “Са-пере ауде”. Глумци шабачкогпозоришта, анета и иван То-машевић и александра ристић,надахнути жељом за стварањеми истраживањем уз помоћ

својих колега, осмислили су за-нимљив, комплексан и необичанприступ позоришној уметно-сти. у бившем простору јазз-клуба хотела „Слобода“, поста-вили су представу „Клара, до-годило се нешто неочекивано“.и заиста, догодило се нешто не-очекивано, у том маломзбијеном простору, где су људиседели готово до самог просто-ра за игру. Присност са публи-ком, актуелност теме, убедљи-вост ефеката и маестрална глу-

ма набијена емоцијом од смехадо суза, очарала нас је 14. феб-руара 2002. године и навела дасе неопозиво и заувек заљубимоу „Маску“. Тако је рођена новасцена у шапцу која је настави-ла са радом, употпуњујући ре-пертоар свог матичног позо-ришта и тесно сарађујући сњим. Као плод овакве сарадњенастају заједничке представе,актуелни пројекти и много-бројни културни програми.

Поред глумаца и техникешабачког позоришта, Сцена“Маска” окупља и друге умет-

нике (глумце, сликаре, писце,музичаре, драматурге, профе-соре са уметничких академијаитд.), али и институције као ре-довне сараднике. школа зауметничке занате из шапца јестални сарадник и носилац по-слова реализације у изради ко-стима за представе. Хумани-

тарним програмима и предста-вама, сваког 14. фебруара, Сце-на Маска обележава свој дан.целокупни износ у новцу и по-клонима, остварен овим про-грамима или представама по-клања се угроженима, болесни-ма или онима којима је у томтренутку та помоћ најпотреб-нија. Тог дана се додељују ипризнања свима који су пома-гали у раду Маске у протеклојгодини. Поред позоришнихпредстава “Сцена Маска” ак-тивно учествује и у осталимсегментима културе града шап-

ца (промоције, свечане акаде-мије, концерти, ликовне излож-бе, културне акције…). редовноје присутна на свим значајнијимсценама код нас, али су честа го-стовања и ван Србије (два путау Минхену, Салцбургу, Крању,као и у Сарајеву, Бијељини,Требињу…).

репертоар “Сцене Маска”веома је комплексан и смелошћупрефињене перцепције дубоко за-лази у све сфере живота. По-

стављаћи вечна питања живота исмрти, трајних и пролазних вред-ности у уметничком ствара-лаштву, поручује нам да „једанодигран живот“ на даскама, зна-чи бити потпуно свој и оригина-лан. Посебна вредност предста-ва „Маске“ је њена оригинална и

парадоксална комуникативностса свим популацијама где се сва-ки појединац може пронаћи и насвој начин доживети катарзу,

кроз судбину уметника у сенци,у вечној људској неправди и рав-нотежи добра и зла, љубавнимсплеткама кроз шармантно ру-шење табуа, и свим малим и ве-ликим темама које се уплићу унаш животни мозаик.

Мирјана Јевтић - Коленц

јуБилеј повоДоМ ДеЦеније постојања

Догодило се нешто неочекивано – Сцена Маска

За свој рад “Маска” је добила изначајна признања:

ПРЕДСТАВА КЛАРА ДОГОДИЛО СЕ НЕШТО

НЕОЧЕКИВАНО- друга награда Стручног жирија за најбољу представу у це-

лини “Сребрна маска” на интернационалном фестивал “Тре-Ма феСТ”

- друга награда публике за најбољу представу у целини“Сребрна маска” на интернационалном фестивалу “ТреМафеСТ”

- “Златна маска” анети Томашевић, награда стручног жи-рија за најбољу женску улогу на интернационалном фестива-лу “ТреМа феСТ”

- награда “Зоранов брк” ивану Томашевићу за улогу данешана фестивал “дани Зорана радМиЛоВиЋа”

- награда за најбољу представу на интернационалном фе-стивал “МаЛе СТВари” у Требињу (БиХ).

- награда за главну мушку улогу ивану Томашевићу за уло-гу данеша на интернационалном фестивал “МаЛе СТВари”у Требињу

ПРЕДСТАВА КРАЉИЦА СМЕХА- награда за најбољу женску улогу анети Томашевић на

фестивалу “дани КоМедије” у Бијељини.- Годишња награда “Борис Ковач” анети Томашевић за уло-

гу Љубинке Бобић- награда за најбољу мушку улогу ивану Томашевићу на ин-

тернационалном фестивал “МаЛе СТВари” у Требињу.

Године 2012. од 15. до 18.

фебруара Сцена Маска

свечано ће обележити де-

ценију свог постојања у

Шабачком позоришту пред-

ставама и додатним про-

грамом:

15.02. у 20 часова - Кла-

ра догодило се нешто не-

очекивано

17.02. у 20 часова –Ауто-

биографија, монодрама;

21 час – трибина, пово-

дом актуелних збивања у

нашој културној тради-

цији и данас

18.02. у 20 часова - Зоран

Радмиловић, монодрама

шАбАц НА -10

МИ чЕКАМО прОЛЕћЕ...

... А ЈА НОВИ АКуМуЛАТОр!

9www. podrinske.comКуЛТурА9. фебруар 2012.

Глумца Зијаха Соколовића,не треба посебно представљати,са 40-годишњим искуством надаскама које живот значе, својимулогама заузео је место у срци-ма бројне публике на предста-вама позорница разних зема-ља. одиграо је око четири хи-љаде представа. овога пута гостје шабачког позоришта чијирепертоар ће обогатити пред-ставом CABAres CABArei…

Представа изазива бројнеконтроверзе, али бритким, по-мало саркастичним тоном Зијахнам кроз улогу даје прилику дауђемо под „своју кожу“ и пре-испитамо сами себе. у разго-

вору са самим собом глумацпредставом преплиће проблемеу браку и држави… једностав-но му се кроз два сата предста-ве треба препустити.

Поводом извођења ове пред-ставе пред шабачком публиком,разговарамо са господином Со-коловићем:

- Шах и позориште… има

ли додирних тачака?

- данас нема позориштакоје припада свом времену, аконема артикулисаног глумца којисе појављује у празном просто-ру. Глумац данас мора да има исвоју мисао и емоцију, али итијело које је непосредни носи-лац његових умјетничких жељаи тако постаје реална могућностсавременог позоришта. Свакиглумац има свој универзалникод и изграђени систем, који понекад у себи крије и шаховскекомбинације, које у игри глум-ца и лика отварају неистраженеваријанте могућности за игру. ишах и позориште су игра ком-

бинација, црне и бијеле фигуре,глумац и улога у комбинацији...

- Када сте били срећнији:када сте уписали драмски сту-дио или када сте дипломиралина академији сценских уметјет-ности у Сарајеву?

- Срећа, мислим, да нијеправи израз, то је више осјећајкао када скачете са, мало вишестијене, у плаво и дубоко море...драмски студио је, дакле, скоку море, као знак да могу скочи-ти, али и да ме виде друга тијелакоја леже на пешкирима... ака-демија је реалан документ,друштвено признање, да ипак,

нешто знам и могу да се тимеграђански бавим... филозофскифакултет, послије, је аспирин застрах да не улазим у умјетностограничен и необразован...

- „Глумац… је глумац…

је глумац“… шта подразуме-

вате под овим данас, а шта сте

подразумевали кад сте почи-

њали?

- Када сам сањао "Глумац...је глумац... је глумац" желиосам, наивно и снажно, да одго-ворим шта сам ја у тој луђачкојидеји у којој човјек сам собомодговара на питања космоса... ито је лудило судара реалности иилузије, снаге тијела и мислиглаве, заноса и маште. Лудилокоје траје 35 година, до данас1.551 пута извођено... данас јето соната која у својој сложе-ности форме само повећаваосјећај да се одговор о глумцу иглуми крије баш у слиједећојпредстави, ха.... Када сам ства-рао представу био сам освајач,данас сам роб освајања... Као

бајка која се игра у Бечу, Пари-зу, Варшави, New Yorku, Бер-лину, Лондону, Sydneyu... Каоновчић на дну џепа топао ивлажан од руке...

- Ви припадате генерацији

која је својом младошћу и

енергијом донела нешто ново

у театарском изразу, најпре у

Сарајеву, а затим и много

шире. Како из ове персективе

гледате на то време?

- ја сам генерација којој јерат био далеко иза леђа и дале-ко испред очију. Чисти и опра-ни и намирисани идејом правдеи слободе, занесени људскошћу

да се рат нама никада неће по-новити и ипак хуманистичкиоријентисани према свакомоблику материјализма икапитализма. То нам јадало Простор и Вријемеда имамо радњу тј.умјетност која се данасне може поновити, јер седанашњем систему ор-ганизације државе на топовраћа уз хистеричаннапад национализма...То што се данас умјет-ност тог времена саморепризира је доказ им-потенције идеологијекојој смо се задужилидеценијским кредити-ма...

- Иза Вас је безброј

улога у тетру и на фил-

му. Постоји ли још увек

такозвана „радост

игре“ или то сада друк-

чије називате? Како?

- Глума припада самасеби!, а по некад се упо-

требљава у позоршту и филму ителевизији, а да је нема у жи-воту, Глума не би ни постојала,а тада не би било ни свијета икосмоса. Глумачка игра је једи-на жива умјетност коју дожив-љава живи гледалац, а оба усвојој пролазноси и непонов-љивости. дакле, свака игра је ра-дост јер постоји само док траје.Свако друго схватање је злочинпрема самом себи.

- Глума или режија? Где се

осећате боље?

- ја се најбоље осјећам кадаживим! То је режија живота укојој сам главни и једини глу-мац! Човјек који не режира својживот и нема улоге у свом жи-воту, једноставно, није човјек.он је онда народ! он је маса. онје стадо. он је хорда!

- Где се налази наше позо-

риште данас у Европи?

- Ха, мислим да га нема уевропи ни географски и умјет-нички, али га има мало фолк-лорно назначеног. наше позо-риште припада рубним грани-цама европе, дубоко географскиБалканско, и временски јошдаље у прошлости...

- Хоћете ли ускоро радити

нешто ново у Србији?

- управо сам 15.јануара имаопремијеру у атељеу 212, натекст Тање шљивар ПошТоПашТеТа и у режији Снежа-не Тришић... представа једнегенерације директне акције,која у себи носи снагу и илузијумладости у односу на искуствавладајућих старијих који сегуше у говнима својих компро-миса... За који дан, опет у Бео-граду, почињем да радим за унпројекат представу "насиље упородици према дјевојчицама иженама". То је dio The/Arto

пројекта који самумјетнички основао уаустрији, а сада живии у Хрвастској, Босни иХерцеговини, Мађар-ској... гостујући сампрофесор у Београдуна акедемији умјетно-сти на докторским сту-дијама... у позориштуСлавија 12 годинаиграм кабаре CABAres,CABArei, који је на-стао у Бечу прије 19 го-дина и који ево играм икод вас у шапцу... ка-баре као позоришнаформа која је најближаживоту и зато је таконеподношљиво лака усвим својим формама...CABAres, CABArei јекрик према звијездамада нас виде како тужнои глупо старимо..

Весна Вујатовић

интервју повоДоМ гостовања ЗијаХ а. соколовић у шаБачкоМ поЗоришту

Када сам стварао представу био сам освајач,данас сам роб освајања... "CABARES CABAREI"

Текст, режија и глума Зијах Соколовић

Зијах а. Соколовић говори и игра све могуће, мајсторскоммимиком и потпуним владањем гласом води гледаоце од не-укротивог смеха до ледене ужасности, поиграва се осећајимаи мишљењем публике до ивице издржљивости, док играјућипреплиће две велике, за сваког значајне теме, љубав и смрт.

Његове мимичне, телесне и говорне варијације и мимик-ријске враголије на тему институције, као што су држава и брак,смешно карикирање морала, међусобних брачних односа,политичке баналности, свакодневних небулоза и опомињањена њих, да људи жииве данас а не сутра - све то од самог по-четка изазива салве смеха, спонтане аплаузе, проницање у су-штину идеја и на крају искрене и сасвим заслужене овације оча-ране публике и размишљање како је могуће тако дуго одржа-ти толику глумачку концентрацију и кондицију...

"Краљ монодраме" Зијах Соколовић у Шабачком по-

зоришту у ПЕТАК 10. фебруара у 20 часова!

�� www. podrinske.com 9. фебруар 2012.рЕАгОВАњА

репуБлика срБијаМинистарство унутрашњиХ послова

полиЦијска управа у шапЦу

СаопштењеПрипадници шабачке поли-

ције лишили су слободе и од-редили меру задржавања до 48сати, дејану Т. (1965) из шапца,због постојања основа сумње даје извршио кривично дело раз-бојништво.

Сумња се да је он 26. јануа-рa 2012., од раднице трговинскерадње у улици Проте Смиља-нића, уз претњу шрафцигером,отео дневни пазар из фиоке,након чега се удаљио у непо-знатом правцу.

након извршеног кривич-ног дела припадници полицијеубрзо су идентификовали и про-нашли осумњиченог, као и но-вац присвојен кривичним де-лом.

осумњичени ће након исте-ка мере задржавања уз кривич-ну пријаву, бити приведен на са-слушање истражном судији ос-новног суда у шапцу.

***Припадници криминали-

стичке полиције у Лозници рас-ветлили су кривично дело раз-бојништва које се догодило у по-недељак, 30. јануара, око 1,20часова, у улици Жикице јова-новића, у Лозници. Полицијскислужбеници лишили су слободе,и уз кривичну пријаву, привелиистражном судији основногсуда у Лозници, дејан С. (1992)из Лознице.

Сумња се да је он у понеде-љек ујутро, у продавници„јуниор Мд“ извршио кривич-но дело разбојништва на тај на-чин што је маскиран марамом и,уз претњу ножем, од радницеотео већу суму новца.

Приликом претреса кодосумњичeног полиција је про-нашла предмет којим је кри-вично дело извршено, такођеидентифокована је још једнаособа, учесник кривичног дела,за којом се интензивно трага.

Полиција у Лозници рас-ветлила је и кривично дело теш-ке крађе на штету продавницецрквене општине, у улици јан-ка Веселиновића, у Лозници,која се догодила у ноћи између27. и 28. јануара. осумњиченидејан С. је насилним путемушао у просторије парохијскогдома и присвојио новац који сеналазио у фиоци стола.

након саслушања истражнисудија основног суда у Лозни-ци, одредио је осумњиченомједномесечни притвор.

***Припадници полиције у Љу-

бовији одредили су меру за-државања до 48 сати, д. н.(1970) из цапарића, општинаЉубовија, због насиља над

оцем, којем је у среду 1. феб-руара, у породичној кући, нанеоповреде. Против осумњиченогбиће поднета и кривичнапријава, због постојања основасумње да је извршио кривичнодело насиље у породици.

***Припадници криминали-

стичке полиције у шапцу, ли-шили су слободе и, уз кривичнупријаву привели истражном су-дији основног суда у шапцу,Велимира ј. (1981) из Заблаће,код шапца, због постојања ос-нова сумње да је извршио кри-вично дело разбојништво.

осумњичени је заједно сааврамом Б. (1977) из рибара,код шапца, који се тренутно на-лази у бекству, употребом фи-зичке снаге и уз претњу ножем,од Ж.Б, узео новац стране ва-луте.

након саслушања Велимируј. истражни судија основногсуда у шапцу одредио је једно-месечни притвор.

***у суботу 4. јануара, око

15,15 часова, у улици Проле-терска, у месту Петловача, кодшапца, на магистралном путуМ-19, догодила се саобраћајнанезгода у којој су три особе по-вређене. две особе су задобилетешке телесне повреде опаснепо живот, а једна особа је тежеповређена и збринуте су у ша-бачкој општој болници.

Саобраћајна незгода се до-годила када је возач путничкогвозило, „опел кадет“, босан-ских регистарских ознака,којим је у моменту незгодеуправљао Богдан д., изгубиоконтролу над возилом, прешаоу супротну коловозну траку иударио у теретно возило „ман“,крагујевачких регистарскихознака.

***Припадници кримнали-

стичке полиције у Лозници, ли-шили су слободе и, уз кривичнупријаву, привели истражном су-дији основног суда у Лозници,Горана и. (1981) из Лознице,због постојања основа сумње даје извршио кривично дело раз-бојништво.

он је у у среду 1. фебруара,у спортској кладионици, у ули-ци Вука Караџића, у Лозници,употребом силе од суграђанина,отео са врата златан ланац.

након саслушања истражнисудија осумњиченом је одре-дио једномесечни притвор. По-лиција предузима мере на иден-тификовању другог осумњиче-ног извршиоца овог кривичногдела.

Локал прес са

забринутошћу

констатује да поред

тешких последица

приватизације бројних

локалних медија која је

спроведена на

нетранспарентан и

ситуацији непримерен

начин протеклих година,

примена нове тарифе

СОКОЈ-а, коју је

одобрила Комисија за

ауторска и сродна права

финансијски угрожава

локалне емитере јер је у

огромној несразмери у

односу на њихове

приходе па тако би

могла да узрокује

гашење локалних радио

и телевизијских

станица.

Локал прес јавно упозораваВладу Србије да би престанакрада локалних медија узроковаогубитак радних места и по-већање броја незапослених.Присилно гашење локалнихелектронских медија, било бипример еклатантног кршењаправа грађана у локалним са-моуправама на јавно информи-сање у њиховим срединама о те-мама за које имају оправданиинтерес, а које им нису доступ-не у програмима регионалних инационалних медија.

Преговори анеМ-а, као ов-лашћеног заступника локалнихелектронских медија, са орга-низацијама за колективно оства-ривање ауторског и сроднихправа, СоКој и офПС, око та-рифе коју радио и ТВ емитери,нажалост, као ни посредовањенадлежне Комисије за ауторскаи сродна права, нису допринелиналажењу квалитетног решењаза регулисање накнаде коју битребало да плаћају рТВ стани-це. истовремено су на стотинелокалних радио и ТВ станицабиле утужене за неплаћање та-рифе коју су једнострано одре-дили СоКој и офПС, као и запривредни преступ недостав-љања кошуљица емитованогпрограма. утуживање и изла-гање судским трошковима по-казало се као својеврстан видекономског притиска на локал-

не медије, а изрицање судскихпресуда, које су зависиле одслободне процене судија, у рас-пону од условне казне до енорм-них новчаних износа, дефини-сало је потпуну правну неси-гурност запослених у њима.

Под плаштом испразне фра-зеологије СоКој и офПС тврдеда су њихови захтеви премаемитерима засновани на прин-ципима и препорукама Свет-ске организације за интелекту-алну својину и циСац-а, те дасу то опште прихваћени стан-дарди. нажалост, Комисија заауторска и сродна права, је безпровере и документовања так-вих тврдњи, али и без сагледа-вања реалне ситуације на ме-дијском тржишту Србије, по-себно положаја локалних медијау последње две деценије, при-хватили стандарде које су пред-ложио СоКој и тиме изложиларадио и ТВ станице у Србијисвојеврсном финансијском ре-кетирању.

Локал Прес оцењује да члан180. став 1., Закона о ауторскими сродним правима који гласи:у пословању организације сакорисницима постоји претпо-ставка да организација има ов-лашћења да делује за рачунсвих носилаца ауторског, одно-сно сродних права - битно на-рушава правну сигурност радиои ТВ станица, као и свих оста-лих корисника, јер ни на који на-чин није утврђено да ли орга-низације заиста имају овлаш-ћења за заступања ауторских исродних права свих аутора ифонограмских произвођача.Правна служба Локал преса ћепредложити медијској коали-цији разматрање предлога запокретање поступка за оцену

уставности овакве законске од-редбе.

Такође, Локал прес оцењуједа је Комисија за ауторска исродна права, битно оштетилаемитере, прихватајући предлогСоКој-а за увођење Тарифни-ка, који поред наплате накнадеу процентуалним распонима од2,5 до 4,5 одсто од бруто при-хода емитера, предвиђа и уво-ђење тзв. минималне накнаде заемитере чији бруто приходи неодговарају апетитима СоКој-а.Супротно члану 170. ставови 1.и 2., Закона о ауторским и срод-ним правима, пројектована ми-нимална накнада изражена убодовима и цени бода коју Со-Кој самовољно формира, ап-солутно је у несразмери са зна-чајем који за приходе корисни-ка (а то су радио и ТВ станице)има искоришћавање ауторскихи сродних дела. Такође, није ускладу са ставом 5., истог чла-на закона, тј. са тарифама којеорганизације сродне СоКој-упримењују у државама чији јебруто друштвени производ при-ближне вредности као БдП ре-публике Србије. и на крају новаминимална накнада СоКој-аенормно је већа (преко 1.000 од-сто) од бодовног тарифникакоји је СоКој, такође незако-нито, примењивао у прошлој го-дини.

Локал прес позива све над-лежне да се pro bono савето-давно укључе у процес регула-ције ауторских и сродних правау Србији и тако помогну даСрбија ову област уреди постандардима земаља еу сагле-давајући положај, место и уло-гу локалних медија у савреме-ним друштвеним процесима.

У Крагујевцу, 2.2.2012.

саопштење пословног уДружења асоЦијаЦије неЗависниХ локалниХ МеДија ''локал прес'' у акЦији''БраниМо локално''

Тарифе СОКОЈ-а гасе локалне електронске медије

шАбАц НА -10

СНЕг НИЈЕ ИЗНЕНАДИО пуТАрЕ!

��www. podrinske.comДрушТВО9. фебруар 2012.

шабац, 28. јануара. у орга-низацији рТВ шабац, по шестипут проглашена је личност го-дине у граду на Сави, грађаниншапца који је својим резулта-тима и достигнућима обележиопретходну годину, и носиоцаповеље „Господар јеврем об-реновић“. За овај избор, као иранијих година, били су номи-новани шапчани и шапчанкекоји су својим деловањем напољу спорта, културе, образо-вања, уметности и других обла-сти живота остварили запаженерезултате током претходних 365дана, а ове године, жири у са-ставу Живојин Жунић - заменикуредника рТВ шабац, ана Ла-зић - председник уо рТВ ша-бац, Марица Вулетић - директорПу „наше дете“ из шапца -представник градске управе иружица Поповић - оснивач ипредседник фонда „Хуманосрце шапца“, и сама добитницаповеље „Господар јеврем об-реновић“, једногласно је донеоодлуку да плакета која носииме јеврема обреновића при-падне Митру Паликући, спор-

тисти инвалиду, који је на ев-ропском првенству за особе сапосебним потребама, одржа-ном у септембру 2011. године,освојио бронзану медаљу упојединачној и златну медаљу у

екипној конкуренцији. Поредчланова жирија, у избору заличност године су учествовалии гледаоци рТВ шабац, који суимали исто мишљење као ичланови жирија. Захваљујући

на признању које му је додеље-но Паликућа се захвалио свимакоји су му пружили подршку, идодао:

„ово признање за мене пред-ставља подстрек да још више, и

још боље тренирам и радим,како бих покушао да остваримсвој циљ, учешће на параолим-пијским играма, које ће битиодржане у Лондону у септембруове године.“ С. Кашиковић

Паликућа личност 2011. године у складу са чл.63. Закона о планирању и из-градњи(„Сл. гласник рС“ бр. 72/09, 24/11), Правил-ника о начину јавне презентације урбанистичкихпројеката(„Сл. гласник рС“, бр. 43/10) одељење заурбанизам Градске управе шабац оглашава:

ЈАВНУ ПРЕЗЕНТАЦИЈУ

1.урбанистичког прјекта за изгрању и уређење к.п.бр. 2785/10 К.о. Мајур-инвеститор „Frutti” д.о.о.

јавна презентација ће се обавити од 10.02.2012.год. до 16.02.2012. год., закључно, у просторијамаодељења за урбанизам Градске управе шабац,улица Масарикова бр. 10. Службено лице одељењаза урбанизам даваће основне информације о урба-нистичком пројекту заинтересованим лицима, сва-ког радног дана у времену од 10 до 12 часова.

Сва заинтересована правана и физичка лица могуда изврше увид у урбанистички пројекат, као и да утоку трајања јавне презентације доставе своје при-дбе и сугестије у писаном облику одељењу за урба-низам Градске управе шабац, улица Масарикова бр.10.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

у складу са чл.50. Закона о планирању и из-градњи(„Сл. гласник рС“ бр. 72/09, 81/09,24/11), Градшабац, Градска управа града шапца, одељење заурбанизам ставља на:

ЈАВНИ УВИД

1. Просторни план Града шапца-нацрт-инвести-тор Град шабац2. извештај о стратешкој процени утицаја Простор-ног плана Града шапца на животну средину

јавни увид за наведене планове ће се одржати од09.02.2012. до 09.03. 2012.г., закључно, у просто-ријама јуП“План“ шабац, улица Косте абрашевићабр. 10.

Службено лице јуП „План“ шабац даваће основнеинформације о планским решењима свим заинтере-сованим лицима, сваког раднод дана од 10 до 14 ча-сова.

Заинтересована лица могу доставити писмене при-медбе на планска решења у просторије јуп „План“шабац и исте образложити на седници Комисије запланове.

Седница Комисије за планове одржаће се14.03.2012. године у 13,15 часова у просторијама напетом спрату зграде Градске управе, Господар јевре-мова бр. 6.

ОДЕЉЕЊЕ ЗА УРБАНИЗАМ ГРАДСКЕ УПРАВЕ ГРАДА ШАПЦА

Братственичко удружењеКрсмановић (БуК) активноживи у Београду, повезујућипрезимењаке и сроднике,јачајући везе међу братствени-цима, уз жељу да се окупе у штовећем броју, упознају и помажумеђусобно. Поред тога, доми-нантна одредница постојањаудружења јесте неговање исто-рије, културе, вере и традицијеБратства.

Походећи стазе предака,представници Братственичкогудружења Крсмановић, нашли сусе и у шапцу. Поред Крсмано-вића куће, циљ њихове посете јеи окупљање Крсмановића са те-риторије Мачванског округа.

- Веома је важно да у шапцуи околини пронађемо и окупимоКрсмановиће, како би један однаредних Сабора Крсмановићаовде одржали- истиче професордр Милан С. Крсмановић, пред-седник БуК- а.

објашњавајући како је удру-жење настало, др Крсмановић сесећа самих почетака:

,,Све је почело у једном ре-сторану, у Сарајеву, крајем јуна1966. Тамо смо се нашли: ака-демик професор др душанКрсмановић, потпуковник Вла-до Крсмановић, мајор душанКрсмановић и ја. разговаралисмо о нашем пореклу. Тада је ак-тивирана иницијатива за при-

купљање података о братству.Прва замисао је била да се на-пише монографија села Слати-не (црна Гора), где су корениКрсмановића. Међутим, свевише се указивала потреба записањем монографије братства.истовремено се догодило и упо-знавање са неким другим пре-зимењацима. у октобру 1995.године, одржан је састанак уКули алексе Крсмановића наТеразијама. Сусрет толикогброја презименом повезанихпојединаца, од којих се већинапрви пут среће, био је врло дир-љив. Следеће године, опет уКули алексиној, одржана је ос-нивачка скупштина БуК- а.”

након дугог трагања, групаентузијаста на челу са др Крсма-новићем, сакупила је бројне чи-њенице и уобличила их у књи-гу која је објављена 2008. годи-не, КрСМаноВиЋи- Моно-Графија БраТСТВа. ова књи-га, помогла је да се међусобнолакше препознају, али и да уочима других постану посебни.

остављајући потомцимапричу о свом настанку итрајању, Крсмановићи окупљајуи младе нараштаје. Сања Крсма-новић, секретар БуК- а, објаш-њава циљеве удружења:

,,Важно је да се Крсманови-ћи, у будућности, што више по-вежу, како би једни другима

помагали, пословно сарађивали,пронашли пријатеље или род-бину. не морамо ми да имамокрв Крсмановића из црне Горе,али је довољно да носимо топрезиме и да се осећамо тако.Преко 1.300 људи, из многодржава, је тренутно у контактуса мном и сви траже само једно-да знају одакле потичу. Свакадва, три месеца правимо скуп унеком месту и веома смо задо-вољни реакцијама људи. Ме-ђутим, наша монографија несадржи податке о свима нама ионда наилазимо на проблем.Треба нам више младих људи дасе укључи у читаву причу. По-требно је да у сваком регионуили граду нађемо неку особу, накоју се можемо ослонити, јер јенезгодно да из Београда обав-љамо прикупљање података.Зато нам и треба неко од Крсма-новића из шапца. и на фејсбу-ку смо отворили групу (Брат-ственичко удружење Крсмано-вић), где се окупљамо. Сматрамда млади људи не схватају нанајбољи начин ову причу. Њимаје најпре све забавно, а онда чи-тава прича прераста у далеку ис-торију која замара. Баш зато, јермеђу Крсмановићима има мно-го људи који су ушли у српскуисторију, а срамно је да потом-ци не схватају њихов значај.”

Смиљка Јовановић

чувајући историју свог роДа окупљају сроДнике и преЗиМењаке

Крсмановићи

шАбАц НА -10

шАбАц НА -10

ДрушТВОwww. podrinske.com�2 9. фебруар 2012.

Скупштина друштва при-јатеља Хиландара одржана је 24.јануара у свечаној сали шабач-ке гимназије. Скуп је почеохимном св. Сави, у извођењугимназијског хора који водипрофесорица музичког васпи-тања Живка јовановић. извеш-тај о раду у 2011. поднео јепредседник Верољуб илић, а уосврту на прошлу годину иста-као је обележавање прве деце-није постојања друштва и пре-регистрацију по новом закону.нагласио је и да је шабачкихХиландараца укупно било 230,да је Хиландару упућено100.000 динара помоћи, а за на-бавку лекова 60.000 дато амбу-ланти милосрђа „Свети Лука“.изузетна екипа лекара и меди-цинских сестара лане је пре-гледала 686 шапчана. финан-сијску помоћ амбуланти пру-жили су и град шабац и Лабо-раторија „Станчетић“, у којој јеурађено 128 анализа, породицаКлигел- штајнер и други дона-тори.

у прошлогодишњи иузвеш-тај о раду илић је укључио и

обележавање славе Свети Лука,чији је домаћин била породицаТиквеџија. од седам ходочаснихпутовања као посебно успешнеиздвојио је два: посету мана-стирима Вољавча и дивостин, иПрохору пчињском, Врању,цркви св. Ђорђе у Старом на-

горичану у Македонији и спо-мен-костурници изгинулих уКумановској бици, на брду Зебр-њак.

након једногласног усвајањаи финансијског извештаја, Ве-рољуб илић је представио плановогодишњег рада. „Битно је

да број члановабуде бар на истомнивоу, јер самоомасовљени мо-жемо пружитиадекватну помоћобнови Хиландрашто је један однаших најваж-нијих циљева“,истакао је.

од 1. фебруа-ра најављена су идежурства удруштву, у про-стору другездравствене ста-нице у улициСтојана новако-вића бб, поне-дељком и чет-вртком од 10 до12 часова. и ове

године је планирано осам ходо-часних путовања, а прво ће битиу априлу. Тада ће шабачки Хи-ландарци посетити фрушко-горске манастире, ново Хопово,јазак и Беочин, а у Сремској Ка-меници Змајев музеј и спомен-кућу. у мају ће ићи у даљ, ма-

настир успења пресвете Бого-родице и родну кућу МилутинаМиланковића, а у јуну у Праг.Чаланови друштва пријатељаХиландара у јулу одлазе у Ви-шеград, Каменград и манастирдобрун, а у августу у специјал-ни резерват природе – кањонувца, етно село штиково и ма-настир дубница. Септембар јетрадиционално резервисан заСвету гору, али је планиран и од-лазак у Врњачку бању и Љубо-стињу. октобар ће бити у знакупосете деспотовцу, Манасији,парку макета средњевоковнмихманастира и ресавској пећини.

у овогодишњи план радаукључена је и веб презентацијашабачког друштва пријатељаХиландара, а на првој ового-дишњој Скупштини заслужнимчлановима уручене су захвал-нице за несебичан рад и анга-жовање у 2011. години. При-знања су додељена оливеру иПетру Тиквеџији, и донаторка-ма: Весни Клигел-штајнер и,постхумно, Љубици Моравче-вић.

Ж. Војиновић

Поштовани,Као становник града шапца

обавештавам Вас да је урбаноградско подручје населила целаколонија речних галебова сареке Саве у потрази за храном.

Како су ове птице заштиће-на врста у Србији, и како пред-стоје још хладнији дани и јошвеће снежне падавине, осимспорадичних храњења хлебомкоје самоиницијативно пред-узимају грађани, не постоји ор-ганизована помоћ овим птица-ма.

Срдачан поздрав, Никола Михаиловић

са скупштине Друштва пријатеља ХиланДара

Прво ходочасно путовање у априлу

бЕч 2011. гОДИНЕ: ЂОрЂЕ гЕрАТОВИћ,ЉИЉАНА МИшКОВИћ И ВЕрОЉуб ИЛИћ

СА пуТОВАњА у бЕч: шАпчАНИ ИСпрЕД шЕНбруНА

шКОЛА фОЛКЛОрА...

У “Абрашевићу” - кључау пркос снегу и хладноћи чланови Куд “абрашевић” лепо се

забављају. нова, реновирана, сала у чије сређивање је уложено вишеод 150.000,00 динара, властитих сердстава, постаје, све више, цен-тар добрих вибрација и забаве. Бројне сеције, школа фолклора, дечјефолклорне секције, први и други фолклорни ансамбл, хорска сек-ција, тамбурашка секција, секција латино америчког плеса, сек-ција оријенталног плесе и велики народни оркестар привлаче свевећи број суграђана. Тако на једном месту можете видети да веж-бају они који имају шест година али и они који су ушли у седмудеценију живота. Године нису важне, важна је само жеља за доб-ром забавом и пре свега изузетно потребном рекреацијом.

Врата “абрашевића” су отворена сваком даном од 18 - 22 часаи сви су добродошли.

Ис.К.

...фОЛКЛОрНИ АНСАМбЛ...

...рЕКрЕАТИВцИ - фОЛКЛОр...

...А ИМА И пубЛИКЕ

пОЛИТИКАwww. podrinske.com�� 9. фебруар 2012.

у присуству више од 60привредника из шапца пред-седник уједињених регионаСрбије Млађан динкић пред-ставио је у петак, 3. фебруара,економску платформу уједи-њених региона Србије.

- За разлику од других стра-нака, ми смо направили еко-номску платформу, коју ћемо до-рађивати, на основу сугестијапривредника. економска плат-форма урС- а има три стуба:смањење бирократије и укида-ње непотребних процедура, по-реску реформу и подршку ма-лим и средњим предузећима, иинтензивнији и равномеран раз-

вој саобраћајне инфраструкту-ре - истакао је динкић.

Привредници су позитивнооценили основне смернице еко-номске платформе урС-а и по-казали интересовање за пред-ложене мере. они су и изнелипроблеме са којима се суочавају,као и предлоге на који начин биони, по њиховом мишљењу,могли да се реше.

Програм „ уједињени за по-љопривреду“, чији је коаутор,ивана дулић Марковић пред-ставила је у Липолисту, у при-суству председника урС- а Мла-ђана динкића, председника

Градског одбора уједињенихрегиона Србије шабац немањеПајића, Милутина Стојиновића,регионалног координатора Тимаза пољопривреду урС-а и ве-ликог броја пољопривредника.

- Сам назив програма-уједињени за пољоривреду јас-но говори да је време да се пре-стане са поделама. Желимо данаставимо са реформама којесмо спроводили у периоду од2004. до 2006. године, када самбила министар пољопривреде.Важна је и константа у пољо-привредној политици. у пре-тходном периоду променила сусе 3 министра пољопривреде.

ипак, пољопрвреда је шансаСрбије. Сада тек сваки десетипољопривредник добија суб-венције од државе. неопходно јеповећати тај проценат - истаклаје ивана дулић Марковић.

Председник уједињених ре-гиона Србије Млађан динкић ис-такао је како је аграрни буџет био5 одсто укупног буџета Србије, асада је само 2,4 процента.

- Потребно је да држава уло-жи већи новац у пољопривреду,који ће паметно инвестирати,тако да што више људи добијеодређене субвенције - рекао јединкић.

драги моји,док је нација преживљавала

сваки поен господина новака удалеком и претоплом Мелбурну,у сибирски расхлађеној Србијису мерили гледаност јавног намсервиса. Забележен је најбољирезултат гледаности, од свихдо тада постигнутих резултата,тог 29. јануара, оног дана кадаје Србија показивала неко своједруго лице, оном делу света,који би да нас и даље посматракроз тематику из анђелининихфилмова (мислим на ону што јежена Бреда Пита)... имамо ми иупорности и знања и храбростида утерујемо страх у костиспортском делу планете, алинам то све некако замањка кадаје у питању такмичење у онимдругим, животно важнијимспортовима... на пример, у еко-номији. е, у тој дисциплини,рада и зарада, гледаност намније највиша, напротив, најни-жа је, можда управо и због тогашто је она спортска толико до-минантна... успех везује па-жњу... а наша пажња је, осим утом спортском делу, сведена напусти опстанак, из дана у дан,окренута је типично српскојспортској дисциплини риали-тија, који се код нас зове: Жи-ВоТ обичног човека...

Зато што нам је све најниже(зараде, упосленост, стандарад,школство, здравство, правосу-ђе...) овакви успеси у спорту по-стају наша једина, аутентичносрпска дика, нешто што нас ис-тиче и враћа у жижу интересо-вања света, као некада, кадасмо жарили и палили, а светубеђивали да у свему томе нис-мо учествовали... далеко било,не поновило се...

и тако, из свега произилазида је ноле и спортска дружинаоно најбоље што имамо. докле

то буде тако, вест о томе да једржава преузела Челичану заједан долар, биће скрајнута устрану, а ја бих баш волео данам је неко објаснио због чеганам амери уваљују скупо по-клоњену им железару за такомало пара... где је нешто многојефтино, крије се нека великамућка... живот нас томе научио,а каква је та нова мућка смиш-љена, сазнаћемо ускоро... некеназнаке се већ указују, и несамо у Смедереву, него и окојаТ-а (замислите југословенски

аеротранспорт)...и док се добар део Србије

занима, због чега горе помену-та лепа анђа снима филм саСрбима као негативцима, кадами о себи иначе мислимо башсве најбоље, пада ми на паметнешто што ми је одувек, још одклиначких дана, било необично.наиме, у свим партизанскимфилмовима (а већина је билатаква када сам ја био мали)Четници (Срби) су представ-љани као зликовци и не-пријатељи, масни, прљави изли. Тако тада, тако данас, а дали је све било баш тако и у сва-кој ситуацији??? Као што суЧетници постали стереотипнонегативни од 1945. до данас, унашим филмовима, тако су иСрби у холивудским креацијамато исто, негативци. и то ћетрајати дуго, јер нико се не усу-ђује да сними нешто другачијекадрове... Можда би, баш зато,тема следеће телефонске сед-нице Владе Србије могла дабуде управо та, како да ми самисеби не намећемо омче око вра-та тврдњама да смо геноциднинарод, а шта друго, ако поједин-ци одавде шаљу сулуде порукеда је Српска настала на Гено-циду... То треба санкционисати,јер ко тако шта тврди, нека од-говара... То није питање слобо-де говора и мишљења, не, то јеружење соспстевног народа. Па

нека се Министрима усијају те-лефони... Српска није настала однеког народа који није живео натим просторима, већ је насталакао резултат Споразума у дејто-ну и тежње једног народа, којије пре рата био већински, да има,макар контролисану сувереностна делу територије некадашњеБосне... уосталом, како су на-стајале друге државице од бив-ше нам југославије, да ли јебило злочина, масакра, гено-цида и чијим главама је пуњенојадовно, јасеновац, глинскацрква... Тешка тема, мислимта седница путем телефона, сатемом, осуде за истицање не-одрживости теза о геноцидно-сти Срба као народа... То би биоправи покушај разбијања сте-реотипа о нама... Како то ина-че ради г.ноле, већ годинама...

Молитвени доручак кодпредседника Света, некада јебило питање режима и опози-ције, па сам био некако поносанкада су на те „теревенке“, од-лазили челници српске опози-ције. Међутим, ево већ неколи-ко година, ондашња опозиција јеовде власт, а посетиоци доруч-ка су неки чудни ликови, ивицадакик на пример, макар мудруштво правили и еx-СПо Ми-нистар Срећко од Вера и дијас-поре, Вук од Преокрета драш-ковић, принц и принцеза... алалвера ономе ко је ово друштвопозвао на доручак, само ме ин-тересује да ли су ишли истимавионом и да ли су седели јед-ни до других... Кладио бих се уоба негативна одговора. али, тосмо ми...

Призивали смо снегове ичудили се како то да је целаСрбија окована, осим нас. Личи-ло ми је то на оне дане бомбар-довања у пролеће1999.... до-звасмо и снег и то какав. а он,обично нас изненади и нађе не-спремне да очистимо оно штоби морало да увек функциони-ше... и на овом примеру севиди да је и Бели Град, милсимшабац под снегом, у односу наонај Бели Град јадна провин-ција... Можда то и не би билотако, када би они из престони-це на нас гледали као на запад,мада можда баш они мисле дасмо запад, па нас зато и тако по-сматрају... а у Срба, поглед назапад није нешто у моди, каконекад, тако и сад... али то је некадруга прича, о њој неки другипут... до тада, лопате у руке...

Све Вас волим и поздрављам.

пИшЕ: брАНИСЛАВ СЕКуЛОВИћ   АДВОКАТ

Шајкача из Мелбурна

лиДер ујеДињениХ региона срБијеМлађан Динкић преДставио шаБачкиМ привреДниЦиМа еконоМску платфорМу

Смањење бирократије и укидање непотребних процедура

у ЛИпОЛИСТу

управни одбор шабачкогпокрета је 02.02.2012.годинеодржао састанак у МачванскомПрњавору, коме су присуство-вали и чланови месног одбораМачвански Прњавор. Састан-ком је председавао председникуправног одбора Славиша Ко-стадиновић, а поред осталихприсутни су били и одборникдарко радић, као и председникМесног одбора МачванскиПрњавор г-дин Чедомир Жив-ковић.

Предочен је досадашњи радкако управног тако и Месног од-бора и договорени су циљеви и

планови рада. Г-дин Живковићи г-дин радић су истакли вели-ку подршку Прњавораца ша-бачком покрету, као и све већи

број чланова и симпатизера.Скупу су присуствовали и по-вереник и чланови шабачког по-крета из Липолиста и догово-рено је формирање Месног од-бора Липолист у што краћемроку.

шаБаЧКи ПоКреТ ће идаље наставити са промовиса-њем програма друштвено еко-номског развоја шапца, као и сасвојим редовним активностима.Због јако ниских температура иуштеде енергије канцеларијашабачког покрета која се нала-зи у Господар јевремовој бр.20,неће радити до 16. фебруара.

�59. фебруар 2012. www. podrinske.comпОЛИТИКА

шаБачки покрет

Велика подршка Прњавораца САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ

на инцијативу МЗ Мајур, на челу са њеним председникомМихаилом радиновићем, 29 јанура одржан је састанак мештанаулице цара Лазара у Мајуру, на којем је било присутно око 100људи.

наиме, мештани ове улице су незадовољни јер им је већтри године улица раскопана и ван функције, због изградње во-доводне и канализационе мреже. То је једна од најпрометнијихулица у том приградском насељу, а кретање њоме је веома от-ежано.

По важећем уговору обавеза водовода је да врати све у прво-битно стање. Људима који су платили целокупан износ још нисуприкључени на канализациону мрежу.

Закључено је да је месна заједница спремна да помогне, алинажалост ништа није под њеном ингеренцијом, већ под јКП Во-довод шабац.

Грађани су поставили питање - да ли се они на овај начинкажњавају, од стране градоначелника, што су хтели променеи боље сутра у њиховој месној заједници!

Тражимо одговорност од директора водовода и градона-челника шапца за хитно решавање проблема становника ули-це цара Лазара у Мајуру.

МЕСНА ЗАЈЕДНИЦА МАЈУР

ЗА НАЈЛЕПШЕ –ФАТАЛНЕ ШАПЧАНКЕ

шапчанке су одувек билефаталне и освајале су срца офи-цира, доктора, научника, глу-маца, боема али су и пилоти саавионима падали опчињени њи-ховом лепотом. шапчанке супрелепе жене и као такве опе-ване у многим песмама од циц-варића до данашњих дана.

Као да смо заборавили нањих и њихове потребе јер стати-стички подаци о рођеним бебаматих мајки нису оптимистични,чак делују поражавајуће. ната-литет у нашем граду је опао.Зато тражимо да наш град, по уг-леду на друге градове у Србији,обезбеди 100% примања за труд-ничко и породиљско боловањесвим нашим будућим мајкама.Желимо да наш град омогући јед-нократну помоћ и за друго детеа желимо и да сва деца у школидо 4-ог разреда добију бесплат-ну ужину.

Позивамо све жене којеимају слична размишљања данас контактирају како би сеприкључиле „МаТици Же-на“ Групе грађана „За нашшабац“, пошто су жене основ-на матица друштва и покретач-ка снага са огромним значајем.

ДЕЦА И СПОРТ на основу истраживања мо-

торичких способности децепредшколског и раног школскогузраста у нашем граду, и на ос-нову истраживања Мр душкаСимића у оквиру савета „децаи СПорТ“ Групе грађана „Занаш шабац“ резултати до којихсмо дошли су аламрантни и

указују да деца имају проблемакако са општим тако и са спе-цифичним моторичким спо-собностима. Како је један часкоји се изводи у предшколскимустановама недовољан за по-правак моторичких способностидеце тог узраста, а како и немајуодговарајуће просторне усло-ве, опрему и реквизите, са ма-лим улагањима може се из-вршити набавка реквизита иопреме, као и увођење вишевежбања уз квалитетан стручнинадзор и сарадњу са спортскимклубовима у граду. одмах по за-вршетку градског базена таквојдеци се мора обезбедити бес-платно коришћење базена подстручним надзором.

ДОНАЦИЈЕ Залажемо се за стимулатив-

ну помоћ младима који желе дасе баве одређеним делатности-ма везаним за пољопривреду сапосебним освртом на гране којесу оријентисане ка извозу каопчеларство, тако да се младимпчеларима додели до 10 кош-ница, лекови за пчеларство ипроширити сарадњу са воћари-ма чиме се стимулише сађењесадница дрена, кестена, софореи еводије као једне врсте зајед-ничке помоћи, а посебно сти-мулисати воћаре у давању бес-платних садница , и омогућутиим повољне бескаматне креди-те уз гаранцију града шапца.

Седиште: Шабац, Стојана Новаковића 25,

тел. 015/350-700 и моб. 062/390-922

e-mail:zanassabac@gmail.com

ГРУПА ГРАЂАНА „ЗА НАШ ШАБАЦ“(извод из програма)

ЗАЈЕДНО ЗА БОЉЕ СУТРА!Група грађана „За наш Шабац“

општински одбор СрС ушапцу је политичка организа-ција и огранак највеће, тренут-но, опозиционе странке уСрбији коју предводи проф. дрВојислав шешељ.

Српска радикална странка сеискључиво бави политиком жи-вота тј. политиком преживља-вања грађана шапца а и свихграђана Србије.у нашој поли-тици нема лицемерја, нема дво-личности.

наши ставови и идеологијасу јасни и заснивају се на пра-вослављу, родољубљу, правди иистини.

Политика СрС никада не-може да буде застарела, поли-тика може бити само права илипогрешна.

Последњих 12 година све-доци смо погрешне и катасро-фалне економске политике уСрбији, а посебан печат оваквеполитике дала је једна минорнастранка тзв. Г 17 + = урС.

на челу те странке је вечи-ти асистент Млађан динкић.ни мање странке нити већихкриминилаца и лажова.

Подсетићемо грађане нанеке од њихових криминалнихрадњи и обмана грађана Србије:

- упад у народну банку 2000год;

- нађене 3,5 милијарди до-лара на Кипру, а и даље ихнема;

- Приватизација свих шеће-рана у Србији;

- уништавање домаћег бан-карства;

- обмана више од 4,5 ми-лиона грађана републике Србијекојима су обећане деонице увисини од 1.000.00 еура.

изјава Млађана динкића даје свесно обмануо грађанеСрбије да би победио БорисТадић на изборима за председ-ника потврђује ове наводе ипредставља невиђено лице-мерство од којег би се постидеои барон Минхаузен. Све времеучешћа у власти странка ткзв.„експерата“ је била у трезоруили где год се осећао мирис нов-ца. Последице њихове погреш-не – катастрофалне политике сенајвише осећају у здравствукоју је пуних 10 година водиоњихов „експерт“ др Томица Ми-лосављевић.

у већини здравствених уста-нова у Србији директори су изГ 17 + = урС-а. Предходни са-став уо оБ у шапцу је такођебио из редова „експерата“. Зањихов рад су везане милионскемалверзације које ни до дана да-нашњег нису процесуиране. Са-дашње руководство оБ у шап-цу такође долази из редова „екс-пертске“ странке Г 17 + = урС,што је за рубрику „веровалиили не“.

што се тиче упоришта Г 17+ = урС у бирачком телу нашеопштине, заступљени су са „ве-ликим бројем одборника“ у ло-калном парламенту, а има их 4( четири ) ушли су у парламентграда шапца захваљујући де-мократској странци, у три путапонављаним изборима.

Захваљујући том „великомброју“, „експерти“ дрмају оБ ушапцу, јП „Водовод“, пред-школском установом „нашедете“, националном службом зазапошљавање и „регионалнимзаводом за заштиту јавног здрав-ља“ у шапцу.

до душе истине ради у су-кобу су са својим менторимаиз дС око „националне служ-бе за запошљавање“, а шушкасе да директор „Завода за јав-но здравље“ има аспирације ида је бацио око на функцијуградоначелника града шап-ца.

Челник Градског одбора Г17 + = урС, немања Пајић јесвоје ухлебљење нашао у „He-mofarm D.O.O. Šabac“ као за-послен у Вршцу са радним ме-стом у шапцу, као стручни са-радник и ако претходно нијебио запослен и нема радног ис-куства.

невероватно је да од великогброја отпуштених радника не-кадашње „ Зорке“ нико нијебио довољно добар као пред-ходно поменути.

Захваљујућу демократскојстранци која „негује гује усвојим недрима“ појавила сејош једна експертско – из-дајничка странка, Српска на-предна странка која у свом на-зови програму тврди да свеможе да уради још брже алимало другачије.

Општински одбор СРС Шабац

Председник Јован Лазић

конференЦија За новинаре срс

Ни мање странке ни већих криминилаца и лажова

www. podrinske.com 9. фебруар 2012.�� www. podrinske.com пОЛИТИКА

на редовној конференцији заштампу Српске радикалнестранке говорило се куповинисмедеревске фабрике „Сартид“али и о лошој приватизацији ушапцу.

Присутнима се прво обра-тила Зденка Филиповић, по-тпредседник оо СрС шабац иодборник у СГ шапца која је,измеђуосталог, рекла:

ово време нас је омело али неи изненадило за разлику од ло-калне власти ми нисмо изнена-ђени снегом у фебруару. Са скуп-штинске говорнице често самдавала конструктивне предлогеградским властима па ћу и данас.

Пошто је уведенa ванреднаситуација у целој држави а миимамо штаб за ванредне ситуа-ције, који надам се има план заову ситуацију, дајем предлог дасе један већи број оних који сеналазе на бироу за запошљава-ње позове да учествују у акцијирасчишћавања снега са улица јерград не изгледа баш сјајно и на-равно уз надокнаду.

Захтевамо од штаба за ван-редне ситуације и извештај отренутној ситуацији.

За велики број незапосле-них који се налазе на евиденцијибироа за запошљавање је вели-ким делом крива и локална са-моуправа због лоше спроведенеприватизације.

Петар Павић – члан ооСрС у шапцу говорио је о при-ватизацији аСдП „7 јули“:

у општини шабац као нанивоу целе Србије лоша прива-тизација је узела свој данак.један од таквих примера јеаСдП „7 јули“.

Вредност друштвеног капи-тала који се продаје је проце-њена на 189 милиона 528 хи-љада. Први купац овог пред-узећа био је Миле јеровић изКарађорђева који je путем јавнеаукције откупио друшвени ка-питал у вредности 45 милиона428 хиљада, требао је ова сред-ства да уплати у 6 месечних ратана рачун агнције за приватиза-цију. он ове обавезе по угово-ру није извршио и ако му јеагенција продужавала рок.

После овога уговор са по-менутим је раскинут.

Капитал који је откупљен јеотишао по раскиду уговора уакцијски фонд, по препоруцифонда одређен је привременизаступник једног дела запосле-них, да напоменемо да смо сеобраћали и локалној самоупра-ви да нам пруже адекватну по-моћ, одбијени смо.

док је власник био Милејерковић он је отуђио 40 возних

јединица предузећа као отпадногвожђе, по цени од 7 динара закилограм, предузећу „Валко“из Бачке Тополе али средства одте трансакције и до дана да-нашњег нису уплаћена на рачун„а.д.С.П „7 јули“ шабац.

Синдикат запослениха.С.д.П „7 јули“ шабац је ис-користио сва правна средствакако би запослени у овом пред-узећу остварили своја права нанивоу Србије, пошто није било

ефекта били смо принуђени дасе обратимо и међународномСуду правде у Стразбуру чијиодговор очекујемо.

ово је само делић од веомалоше спроведене приватизацијеу општини шабац где локалнасамоуправа није показала нимало добре воље да помогне урешавању овог проблема, једи-но што су урадили то је да им јеконто на рачуну увећан по сва-ком приватизованом предузећуу висини од 10% а са другестране велики део грађана оп-штине шабац је на ивици си-ромаштва.

Мр Србољуб Живановић -председник окружног одбораСрС и народни посланик изнеоје своје виђење о куповини сме-деревског „Сартида“за 1 долар:

Тема која је толико заоку-пила власт и тобожњу њенубригу за раднике да не останубез посла а и за грађане Смеде-рева натерали је да купе Сартидза 1 долар и да ненаправе при-вредни колапс.

Српска радикална странка јепрва предлагала да држава пре-узме „Сартид“, јер је било по-тпуно бесмислено да државаСрбија субвенционише амери-ку која из Србија извлачи про-фит и уједно наноси штету до-маћој привреди. Владајућа коа-лиција на челу са дС, је за 1 до-лар купила је од „ју – еС Сти-ла“ смедревску железару, којуим је буквално поклонила 2003.године. да већ нисмо на делугледали српске политичаре итајкуне на пословима куповине,

продаје и препродаје предузећаза шта су они једино и способ-ни, можда би смо могли и да по-верујемо у добре намере.

Лаковерни грађани, овихдана засути су информацијама одобрим потезима Владе Србије,инвеститорима из италије иукрајине, немачке тобоже, за-интересованим да производечелик у Србији. Сумњамо да ћеово изаћи на добро, а искуствонам каже да се „халабука“ у ме-

дијима, готово увек користи даби се скренула пажњу са заку-лисних радњи.

„Сартид“ је последњи ве-лики систем у Србији и само јепитање када ће се и он уруши-ти, ако се овако настави. а сва-ка власт која иоле жели добросвом народу, вратила би га гра-ђанима, који су га својим рука-ма подизали.

у том великом систему на-лази се и шабачка фабрика„Бели лимови“, грађена почет-ком осамдесетих година преколеђа „Зоркиних“ радника. Тадаје инсталирана најмодернијаенглеска технологија са капа-цитетима од 120.000 тона лимагодишње, а постројења су кош-тала невероватних 150 милионадолара.

Млађе генерације морам даподсетим да је ова фабрика изсистема шабачког холдинга, уруке „Сартида“ предата без ди-нара и са некаквим договором опреузимању дугова и обезбе-ђењем сировина за рад. уговинису постојали! Сировине никаднису стигле! догодило се самото да се окористсило неколици-на директора „Зорке“ који су до-били станове од „Сартида.

Ми срспси радикали захте-вамо да шапчанима буде враће-на фабирка белих лимова и да сеуместо америчке злочиначке за-ставе вијори заставаСрбије! уко-лико се већ заклињете у некак-ву децентрализацију, онда тре-ба да вам буде јасно да поли-тичке децентрализације не можебити без економске!

Читав комплекс некадаш-њег хемијског гиганта Холдингкомпаније „Зорка“ опустео је.од прве до последње капије, гдеје некада било запослено 8.000људи. Када су демократе накрилима промена 2000. године,још увек су радили „обојена ме-талургија“, „Минерална ђубри-ва“, „Заштита биља“, фабриказа производњу керамичкихплочица, „еструдирана амба-лажа“, „Зорка_-опрема“, фаб-рика лекова била је најбоља урегиону...

Све сте урушили, радникеразјурили, а од Ваше правдеони су стигли и до Стразбура.индустријска зона „Зорке“ је за-мрла, па сада на некој дургој по-љани поред Саве правите новузону од 600 хектара. Градите ин-фраструктуру вредну 10 ми-лиона евра, гађате се милиони-ма и стотинама хектара, страниминвеститорима који су самоваша машта. у суштини, ви себавите послом због којег ће тепосле избора, заврштии иза ре-шетака. Застаните и уразумитесе док небуде било касно јер ћенарод бити неумољив, али мис-лим да је касно и ви треба вашеново станиште да започнете уСремској Митровици где је и ре-гионална депонија.

Потсећам да су од градње1983. до кризе 1993. „Бели ли-мови“ у систему Холдинг ком-паније „Зорке“, произвели350.000 тона лима, што је тадабило мало, али се правдало да сефабрика тех захуктала. највећапроизводња забележена је 1987.године – 81.000 тона. распад

југославије, међународна изо-лација и прелазак под окриље„Сартида“ завршио се за „Ли-мове“ са укупном производњомод тек 28.000 тона. Последња го-дина у оквиру националног кон-церна црне металургије (2001),била је катастрофална – са ли-нија је сишло само 743 тоне бе-лог лима.

Српска радикална странказахтева да сви они који су уче-ствовали у овој криминалнојприватизаицји буду похапше-ни: Зоран Живковић, алексан-дар Влаховић, Горан Питић, Бо-жидар Ђелић и највећи крими-налац, потпредседник прве вла-де за економска питања са спољ-ном светом Мирољуб Лабус.

демократска странка је до-вела грађане на тај ниво, уместода раде на социјалну помоћ икао никада до сада на највећиброј корисника народне кухиње,док 10% они који су били вођепетооктобарској револуцији,заједно са генералним директо-рима великих предузећа којису постали власници фабрикакриминалном приватизацијом,који су опрали паре и посталивласници Србије, а може серећи и власници живота грађа-на у Србији.

Трећег фебруара председ-ник урС-а, Млађан динкић којије Србију завио у црно, наводноје окупио 150 привредника а уствари је било присутно 2-3 и тооних који су отели предузећа узпомоћ полиције и тадашње ло-калне власти а остало су биличланови и симпатизери поме-нуте странке.

конференЦија За новинаре срс оДржана 7.феБруар 2012

Да се Шапчанима врати фабирка белих лимова

шАбАц НА -10

Бајковита фонтанау градском парку, у овим снежним и леденим временима, фон-

тана која краси овај део града, поприма бајковита и визуелно над-реална својства. иако су градски оци захтевали да се она због хлад-ноће и евентуалних пуцања цеви затвори, фирма „Vuxa 10“ којаје задужена за одржавање фонтане на своју одговорност ју је оста-вила у функцији. Челници овог шабачког предузећа дневно око петсати проводе око фонтане, контролишући њен рад са намером даона ради током целе зиме. Такође, ова фирма је преузела на себеодговорност да све евентуалне штете настале од хладноће надо-кнаде истога тренутка. Такође треба нагласити да фонтана у ве-ликом парку је комплетно урађена и сервисирана од људи из фир-ме „Vuxa 10“.

дакле, уживајте без бриге!

�79. фебруар 2012. www. podrinske.comКАЈАК

Кајакашка репрезентацијаСрбије налази се на веслачкимприпремама у анталији. Првипут се десило да су сви репре-зентативци на окупу. експеди-ција Србије броји 15 такмичараи 3 тренера. Припреме суогранизоване од стране оКС.репрезентативци имају одличнеуслове за тренинг на реци аксуи новоизграђеном КК анталијакоје им је омогућио менаџер ах-мет цинар. Мушки олимпијскичетверац већ другу годину од-лази на ову дестинацију. дама-ма је ово први пут.

олимпијски четверац у са-ставу александар алексић, ер-вин Холперт, дејан Терзић иМиленко Зорић, и олимпијскикандидати дејан Пајић и душ-ко Станојевић са тренером Ми-рославом алексићем и њего-вим помоћником Сашом рад-мановићем и олимпијским кан-дидатом у спринту Марком но-

ваковићем остаће у Турској до19. фебруара.

о томе како теку припремеали и о очекивањима нашихвеслача разговарали смо са тре-нером репрезентације Србије -Мирославом алексићем:

- Како теку припреме на-

ших олимпијаца?

-наши кајакаши су тренут-но на припремама у Турској уанталији. Прошле године смотакође тамо имали припреме

током зиме. имамо све услове задобар тренинг, почев од доброгсмештаја и исхране до љубазнихдомаћина, у локалном кајак клу-бу, који нам дају њихове про-сторије на коришћење. у анта-лији наши кајакаши ће остати до19. фебруара. После тога једнунедељу ће провести у шапцу, азатим поново у анталију још 3седмице.

- Да ли Олимпијски ко-

митет помаже наше кајакаше?

- олимпијси комитет је до-ста помогао целу нашу кајакаш-ку репрезентацију, укључујућинаравно и наше такмичаре, чет-верац који је обезбедио олим-пијску визу и двосед, који то тектреба да уради. Њихове при-преме су покривене средствимаолимпијског комитета и то јенајважнија ставка у нашем бу-џету. Такође су издвојена сред-ства за одласке на такмичења,доктора, психолога, суплемен-

тацију... олимпијски комитетје препознао потенцијал којиима наш спорт и зато су почелиозбиљно да нас помажу.

- Како сте задовољни до-

садашњим током припрема?

- до сада је урађено све штоје планирано, а контролна те-стирања су показала да су убољој форми у односу на истипериод прошле године. Могурећи да сам презадовољан саоним што смо до сада урадили.

- Очекивања?

- Прво желим да се и двоседСтанојевић-Пајић квалификујеза Лондон. Њих очекује квали-фикациона трка средином мајау Пољској, Познању, на стази накојој су 2010. узели медаљу на500 м, а на олимпијској дис-циплина 1.000 м освојили 4.место. Пошто нас за Познањ досада вежу само лепе успомене,надам се да ће се та традицијанаставити и да ће се они квали-фиковати за Лондон.

у лондону очекујем да ће сеоба наша чамца борити за олим-пијска одличја.

- Како коментаришете ша-

бачке спортисте у светлу

бројних пласмана на ОИ?

- Сматрам да је то свакаковелики, незапамћен резултат досада. Посебну тежину том ус-пеху даје чињеница да су то ура-дили спортисти из различитих

спортова, а још неки имају ква-лификације и могуће је да ће себрој наших олимпијаца знатноувећати. Зато сам увек инси-стирао на томе да се вреднујурезултати клубова који раде инапредују и да је важно поста-вити јасне критеријуме за фи-нансирање спортских колекти-ва у нашем граду на сличан на-чин како је то урадило Мини-старство спорта и оКС на на-ционалном нивоу.

Х.К.

репреЗентаЦија на припреМаМа у анталији

Припреме теку по плану

Млада репрезентација Срби-је налази се на веслачким при-премама у Котору. реч је опрвим овогодишњим припре-ма млађих кајакашких селекцијакоје финансира КСС, а органи-зују се ове зиме. Под стручномпалицом селектора Мирославародића на припреме су отишли:јуниорке Сандра Половина

(Вал), Милана Тркља (За-брежје), јуниори: Борислав Ла-зић, Петар Милковић (Вал),Симо Болтић, Марко драгосав-љевић (Синтелон) и Драган

Ковачевић (Зорка) и млађи се-ниори: Урош Митјев, Немања

Рајиновић (Зорка), ВладимирТорубаров (Војводина), драганХанчовски (Вал), александаранђелковић (Земун).

десет момака и две девојкечине окосницу наше јуниорскеи млађесениорске репрезента-ције. С обзиром да их ове сезо-не чека наступ на континентал-ном шампионату чији је дома-

ћин Португал, ништа се не пре-пушта случају. имајући у видупостигнуте прошлосезонске ре-зултате и остварена финала, у

стручном штабу су уверени даће ове године у Монтемору о

Вељу млади репрезенативциСрбије бити и главни кандида-ти за одличја.

МлаДа репреЗентаЦија срБије наприпреМаМа у котору

Завеслаји за Португал

Снег спречио повратакМлада репрезентација Србије требало је из Котора да се

врати у петак вече. Међутим, селектор Мирослав родић и так-мичари Сандра Половина, Милана Тркља, Борислав Лазић, Пе-тар Милковић, Симо Болтић, Марко драгосављевић, Драган

Ковачевић, Урош Митјев, Немања Рајиновић, Владимир То-рубаров, драган Ханчовски и александар анђелковић последесетодевног боравка на црногорском приморју, при повратку,остали су завејани у Гацком.

- Велик снег и непроходни путеви омели су нас у плано-вима при повратку. Били смо принуђени да се сместимо у хо-тел у Гацком. Чим временске прилике то дозволе, а пре све-га престану падавине и рашчисте се коловози, настављамо пут.Ситуација је најгора на Чемерну - рапортирао је селектор Ми-рослав родић.

После два дана проведена у Гацком ова кајакашка експе-диција успела је да се врати у Котор и тако, не планирано, про-дужи припреме за још једну недељу. ако временске приликедозволе њихов повратак се очекује у петак.

урОш МИТЈЕВ

НЕМАњА рАЈИНОВИћ

ДрАгАН КОВАчЕВИћ

пАЈИћ - СТАНОЈЕВИћМИрОСЛАВ И АЛЕКСАНДАр АЛЕКСИћ

чЕТВЕрАц - МНОгИ Су ИМ ВИДЕЛИ ЛЕЂА

www. podrinske.com 9. фебруар 2012.�� www. podrinske.com СпОрТ

ТЕКВОНДО

Сви прави и искрени љуби-тељи спорта у Србији имали суу последњих месец дана при-лику да уживају и диве се ус-песима које су представницинаше земље бележили на вели-кој сцени. недеља, 29. јануар по-чела је још једним успехом свет-ског краља белог спорта, нова-ка Ђоковића, који је након ма-ратонског меча успео да савла-да рафаела надала, и јасно ста-ви до знања и надменом шпан-цу, али и свима осталима данема намеру да препусти трон ипозицију број 1 на светској ранглисти никоме, сем можда, евен-туално, ако му досади да гледаса врха своје пшратиоце, па од-лучи да се повуче из активногбављења спортом.

Само што је „ноле нацио-нале“ завршио свој аустралијскипоход на одбрану трона, уајндховену је почео окршај убазену, у ком су представницидојучерашња „два ока у глави“кренули у жестоки окршај за ев-ропски метал жуте боје. Тако-рећи, дојучерашњи репрезен-тативни саиграчи, подељени удве екипе, давали су све од себе

не би ли стигли до трона, који јеимао далеко већи значај за ре-презентативце најмлађе ев-ропске државе, јер би им ауто-матски донео и пласман наолимпијске игре у Лондону ујулу и августу ове године. накрају, испоставило се да заистабој не бије свијетло оружје, јерсу до победе стигли представ-ници државе у којој се сви ба-зени подесни за бављење ва-терполом могу на прсте једнеруке избројати, и која, да апсурдбуде већи, има само један оз-

биљно организован ватерполоклуб. уствари, два, али тај дру-ги је направљен и створен да бикандидати за шири списак ре-презентације који су у Србијиимали где да раде и тренирају.

док се славље поводом новекруне у европском ватерполујош увек није честито ни сти-шало и смирило, у највећојспортској дворани у Србији кре-нуо је финални меч европскогпрвенства за рукометаше. име-на ривала, данска и домаћинСрбија, још и пре почетка су-срета наговештавали су врхун-ску спортску представу, а свикоји су те хладне јануарске вече-ри дошли на нови Београд при-суствовали су једном заиста ис-тинском, и финала првенствастарог континента достојномспектаклу. на крају, победа и ди-ректан пласман у Лондон за-служено су припали данцима,који су у том тренутку ималивише енергије и победничкогменталитета, док је Србија ос-војила свој први трофеј у руко-мету на великим такмичењима,и након 11 година паузе, акорачунамо СП одржано 2001. го-

дине када смо били у заједнициса црном Гором, успела да сепопне на победничко постоље,па ће захваљујући овом резул-тату, током прве половине мајана квалификационом турниру ушпанији покушати да стигне допрве или друге позиције, којаводи на највећу спортску смот-ру у свету у 2012. години. Тамоће ривали Србији бити, пореддомаћина шпаније још Пољскаи алжир, а селектор Србије,један од најбољих пивотменасвета свих времена, наш шап-

чанин Веселин Вуковић, имаћеприлику да стигне до учешћа натакмичењу на ком је пре 28 го-дина, у Лос анђелесу, као играчдотакао звезде.

Квалификације за учешћена олимпијади очекује и обе од-бојкашке репрезентацијеСрбије, женску и мушку, али,имајући у виду да смо у обе кон-куренције званични прваци кон-тинента, ту не би требало дабуде проблема око спортскевизе за наступ на ои, а оно штоби могло бити занимљиво јестеи чињеница да је актуелни се-лектор мушке репрезентацијеигор Колаковић шабачки зет, аи у конкуренцији дама моглибисмо да се подичимо чињени-цом да је једна од најбољих, асвакако и најлепших одбојка-шица Србије, вероватно нашабудућа суграђанка...

Поред тога, учешће наолимпијади већ су изборили испортисти у појединачној кон-куренцији, а нама, шапчанима,свакако огроман понос и частпредставља и чињеница да ће уколони која буде прошеталаВемблијем на отварању игара,бити и шапчани, односно так-мичари који наступају за ша-бачке спортске колективе.

учешће на олимпијади јошраније изборио је репрезента-тивни четверац у кајаку на 500метара, у ком су чак тројица чла-нови КК „Зорка Колор“, младиалександар алексић, и његовиклупски другови дејан Терзић иервин Холперт, уз Миленка Зо-рића из Бачке Паланке. имајућиу виду да у овом спорту о ко-начном пласману неретко од-лучују делићи секунде, такоре-ћи завеслаји, није немогуће оче-кивати и да се на победничкомпостољу нађу управо ови мом-ци.

на европским квалифика-цијама у теквондоу, визу заучешће на оломпијади успела једа избори и шапчанка драганаГладовић, која је убедљиво на-двисила све своје ривалке иконкуренткиње, изненадившии демантујући све оне који сусумњичаво вртели главом и нисуверовали у њене могућности.

Своју шансу да се изборе заучешће на ои имају још некетакмичарке и такмичари изшапца. остаје нам да се нада-мо да ће тако заиста и бити, аонда ако тамо успеју да оствареи вредне резултате, па чак и ос-воје медаље, да им приредимодочек на Тргу какав и заслужујуони најуспешнији, најупорнији,најистрајнији... они, најбољи.

лични став: слоБоДан кашиковић

Земља спортских снова

на квалификацином турни-ру у руском граду Казању. дра-гана Гладовић 19-есто годишњачланица текводно клуба Лет-њиковац, изборила је визу заучешђе на олимпијаким играмакоје ће овог лета бити одржанеу Лондону.

драгана је у конкурицији19-такмичарки из европе у ка-тегорији 57 килограма билаубедљиво најбоља, а ово је билаи најача категорија на турниру,практично сам врх европскогтеквондоа.

на путу до олимписјкевизе драгана је савладала ев-ропску и светску шампионкуВеронику Калабрезе из ита-лије, затим преставнице ру-миније и француске, да би уфиналу била успешнија и од

израелке Батер Тагел - првогносиоца турнира.

овим успехом драгана сеизборила да на отварању олим-пискиих игара буде у колониСрпских спортиста иза новакаЂоковићна најбљег спортистесвета у 2011. години.

Већ и сам пласаман на ои,представља изузетан успех падрагана може мирно да чека по-четак такмичења на олимпијади,знајући да се од ње не очекујемедаља по сваку цену.

ипак уколико се укаже при-лика за тако нешто драгана јесигурно неће испусти, пошто јевећ и на кваликфикациономтурниру показала да може ус-пешно да парира најбољим свет-ским такмичаркама у својој ка-тегорији. С.Кашиковић

Драгана досањалаолимпијски сан

Свечаном церемонијом у лондонском централ холу уВестминстеру отклоњена је и последња дилема - новак Ђоковићнајбољи је спортиста планете у 2011. години! Српски тенисердобитник је престижне "Лауреус награде", изабран од страневећа које чини чак 47 спортских легенди.

Новак најбољи на свету

немања Видаковић, фудба-лер који је поникао у петлићи-ма и пиоинирима шабачке Мач-ве, пре десетак дана потписао јепрофесионални уговор за ф.К.„раван – Баку“ из азербејџана.одмах по потписивању уговоранемања са својим новим клубом

је отишао на припреме за на-ставак фудбалске сезоне у азер-бејџану. Каријера овога шап-чанина је врло богата. иако имасамо 26 година, играо је за „Ми-лиционар“ и њихову кадетскуекипу, а 2000.-те године је оти-шао у ф.К. “Железник“ за когаје наступао у омладинској фуд-балској лиги Србије.

убрзо потом немања се селиу ф.К.“дорћол“, а одатле збогдобрих игара прелази у ф.К.“обилић“. немања је врло брзозапао за око фудбалским мена-џерима и већ са 18 година од-

лази у најјачу лигу румуније уклуб ф.К.“Пандури“. у руму-нији проводи четири године иг-рајући за неколико њиховихклубова у тамошњој најјачојлиги где је постигао пуно голо-ва са позиције нападача – шпи-ца.

наш немања постао је тра-жен фудбалер, Словачка, ду-најска Среда га ангажује, међу-тим понуда из „ Борца“ БањаЛука није могла да се одбије иса њима постаје првак БиХ, а та-кође и постаје финалиста купате земље. немања и „Борац“ суиграли и квалификације за лигушампиона и у тој утакмици не-мања доживљава своје звезданетренутке. фудбалски клуб „Ма-каби“ је био противник Бања-лучанима, а творац историјскепобеде био је баш немања са по-бедоносним голом неколико ми-

нута пред крај утакмице.немања и „Борац“ су тако

ушли у историју клупског фуд-бала БиХ, јер је то прва победа„Борца“ на међународној сцени.

у досадашњој каријери не-мања Видаковић је одиграо пре-ко 150 мечева и постигао 89 го-лова за своје клубове, а такођеје одиграо и неколико утакмицаза кадетску репрезентацијуСрбије. на крају поставља сепитање, зашто немања и њемуслични нису, као шабачка деца,има ли места у првом тиму ша-бачке „Мачве“?! Х.К.

�99. фебруар 2012. www. podrinske.comСпОрТ

фуДбАЛ                                                                                                                                              

шАХ                                                                                                                                     

АТЛЕТИКА                                                                                                                                     

КОњИчКИ СпОрТ                                                                                                                                      

фуДбАЛ                                                                                                                                   

у недељу, у Београду, на ста-зи у Кошутњаку, одржан је 45. Ме-ђународни „Бели крос“. уз так-мучаре из Србије, учествовали суи атлетичари из десет земаља ев-ропе. атлетичари клуба „Темпо“,из шапца, на тој Међународнијприредби, на почетку сезоне, по-стигли су запажене резултате, каои прошле године.

Млада атлетичарка - МинаГајић, у првом јачем овогодиш-

њем такмичењу у трци, на 1.000метара била је убедљива иосвијила је златну медаљу.

Такмичари „Темпа“, по-стигли су одличне резултате иу Ваљеву, на осмој Свето-савској трци. освојена су тризлата. најсјајније трофеје ушабац, донели су Бојана Мир-ковић, ана Гајић и огњенМијаиловић.

Б.П.

Награденајуспешнијим

коњарима уМачви

удружење коњара из Мачве,и Коњички клуб „Мандача“, изГлушаца, вечерас, са почеткомдвадесет сати, у рибарима уресторану „Палма“ организујегодишњу свечаност, на којој ћебити уручене награде за насјус-пешније одгајиваче, тренере иџокеје. награде и признањабиће уручене за постигнуте ус-пехе на свим хиподромима уСрбији, али за резултате које сугалопери из Мачве, постигли иван граница наше земље. на-граде ће бити уручене за најбо-ља двогода, трогода и старијагрла.

- По први пут, награђени,као посебна категорија биће га-лопери који су се такмичилиупрегнути у сулке на хиподро-мима у Богатићу и шапцу, на-гласио је за „Подринске“, Вла-дан росић, председник клубаиз села са највише галопера уМачви.

- Трке, где се такмиче чи-стокрвни коњи, упрегнути усулке посебна је атракција којапутем видео записа оде у свет -многе мачвански галопери из-ненађују добрим резултатимакоје постижу у сулкама, та так-мичења, на сваком тркачкомдану привуку велику пажњупосетилаца из Мачве, рекао је накрају Љубинко јевтић, званич-ни коментатор трка на култномсастајалишту Мачвана у Бога-тићу. Б.П

шабац, 1. фебруара. фудба-лери Мачве увелико се припре-мају за наставак сезоне, и борбуза освајање првог места на крајупрвенства, које би им омогући-ло да се након неколико годинапоново врате у други ранг так-мичења. Мачву је већ на почет-ку ове паузе напустио одличницентарфор ненад Гаврић, којииграчку каријеру наставља у на-претку из Крушевца, а токомпретходних дана у родну БајинуБашту вратио се и дејан Тарбић.искусни голман Марко Петровићу другом делу првенства бићеуступљен локалном нижели-гашкокм клубу Борац, са којимМачва има изузетно добру и ко-ректну сарадњу. редове Мачвевећ је поjачао одлични играч

везног реда, драган Вукмир,који је пре доласка у шабац на-ступао за ЧСК из Челарева, а препар дана у редове шабачкогсрпсколигаша стигао је и играчвезног реда, 21-годишњи Бори-сав Живковић, који је током јесе-ње полусезоне играо за екипуфК „Хајдук Станко“ из црнеБаре. у плану је да у нареднихнеколико дана у табор шабачкогсрпсколигаша пристигну јошједан или два фудбалера којииграју на позицији нападача.управа, стручни штаб, као ибројни навијачи Мачве верују даће на крају првенствене тркеМачва освојити прво место, и ис-пунити жеље свих љубитељафудбала у шапцу и околини.

Слободан Кашиковић

шабац, 29. јануара 2012. упросторијама шабачког шахклуба, одржан је традиционал-ви, 12. по реду брзопотезниСветосавски турнир у шаху, у 13

кола, и уз темпо од 5 минута поиграчу. на овогодишњем тур-ниру наступило је 52 шахиста изБеограда, Лознице, новог Сада,руме, Сремске Митровице, об-реновца, Владимираца и шап-

ца, а победу у свеукупном плас-ману остварио је драшко Бегуш,фиде мајстор из шапца, који јесакупио 9,5 поена. исти учинаккао и Бегуш, али слабији учинакпо Бухолц критеријуму оства-рили су небојша Миловановић,другокатегорник из шапца иМиодраг Љубинковић, фидемајстор из Лознице. у конку-ренцији ветерана најбољи јебио Слободан новаковић, фидемајстор из Ваљева, који је са-купио 7 поена. најмлађи учес-ник био је дванаестогогодишњииван Марјановић, ученик ош„ната јеличић“ из шапца, анајстарији мајсторски канди-дат и почасни фиде мајстор Бо-жидар Кићовић, дописник бео-градског дСЛ „Спорт“ из Лоз-нице. организатор турнира биоје шабачки шах клуб, а покро-витељ градска управа шапца.

С. Кашиковић

Живковић друго појачање

Злато на снегу

Шабачка деца у белом свету

Бегуш тријумфовао

www. podrinske.com 9. фебруар 2012.2� www. podrinske.com рЕКЛАМЕ

015/355-001

НОВО! НОВО! НОВО! НОВО!проф. др Бранко Станков

СТРАБОЛОГ(дечја разрокост) 06

4/884-09-27

2�9. фебруар 2012. www. podrinske.comрЕгИОН

ЉУБОВИЈА – у веома ле-пом етно селу Врхпоље на дри-ни код Љубовије певачке и иг-рачке групе, удружења жена икулинари показали су како се не-кад у азбуковици живело. оби-чаји и традиција овог краја при-казани су многобројним посе-тиоцима у песми, игри, руко-творинама и храни. у препуној

сали ресторана „Хајдучки рај“најпре су чланови Куд „азбу-ковица“ извели сплет игара изовог краја. на некадашње пева-ње по прелима и игранкама суподсетиле чланице женске пе-вачке групе „Соколице“ и муш-ке из села Става код Ваљева.

о љубави у азбуковици го-ворио је млади песник Милан

Ђорђић, а душу свих је разгалиопрвак европе у свирању хар-монике Милош Савић из Ва-љева. Љубовијско удружењежена „Вила“ је приказало својеручне радове и старе колаче самедом, орасима, сувим шљи-вама.

Своје кулинарско умеће по-казао и Марко Тријић, млади ку-вар који је представио и своју,како је рекао прву, књигу, „аз-буковачки кувар“. у њему су сенашли стари рецепти азбуко-вачке кухиње, а многа јела на-прављена по њима су се нашлаи на столу пред посетиоцимаове изузетно занимљиве вечериу етно селу Врхпоље.

на овој лепој манифеста-цији коју је организовала оп-шинска туристчка организација„Љубовија“, сем посетлаца аз-буковачког краја било их је и изсусених градова Ваљева, МалогЗворника, Бајине Баште, Лоз-ници, Крупња и Братунца иСребренице у републициСрпској.

Текст и слике: М.Малишић

Показали некадашње обичаје Азбуковице

МушКА пЕВАчКА групА

МАрКО ТрИЈИћ, КуВАр

КуД „АЗбуКОВИцА“

ЉуБоВија – Велика јатаптица корморана која су поло-вином децембра прошле годинедолетела са севера на језероХе „Зворник“ и на реку дрину,свакодневно у зворничком језе-ру и у дрини улове и поједувише од 500 килограма рибе. Тоје велика количина, па су због

тога спортски рболовци из Ма-лог Зворника, Љубовије, Лоз-нице и Бајине Баште веома за-бринути, јер халапљиви кормо-рани ће, ако ускоро не одлете садрине, у овој реци направитипустош. Потаманити ће рибу.

Како је за „Правду“ рекаоПредраг Марковић, председникуправног одбора Зр „еко – дри-на“ д.д.о. Љубовија у Љубо-вији, рибочувари ове рибарскеорганизације пре неколико данапребројали су корморане и ут-врдили да их само на зворнич-ком језеру има више од 1.000,а велики их је број на дрини код

Љубовије, Бајине Баште и Лоз-нице. Корморан дневно може дапоједе 2,5 килограма рибе а занеколико месеци колико буду

боравили у средњем току дри-не они ће појести више од 700тона веома квалитетне рибе.

рибочувари су покушаликорморане са језера да отерају узпомоћ петарди, користил су и

чамце и са великм брзином уле-тали у јата која су била на по-вршини воде. Међутим они сене плаше. немоћни смо да

спречимо штету коју нам овептице праве. Корморан је кажусавршенство природе за ловрибе и нема природних не-пријатеља.

Текст и слика: М.Малишић

Халапљиве птиЦе праве пустош на јеЗеру ХиДроелектране „Зворник“

Гладни корморани окупирали Дрину

Корморанидевно улове и

поједу више од500 килограма

рибе

Дрина еврорегијаЉуБоВија – ради заштите реке дрине од загађења, поди-

зања еколошке свести, подстицаја развоја туризма и ефкаснијегкоришћења приступних фондова еу и невладиних организација,у етно-селу „Станишић“ код Бјељине у републици Српској јеформирано удружење „дрина - еврорегија''. Чланице удружењасу општине из Србије и Босне и Херцеговине кроз које дринапротиче и по једна општина из црне Горе и Хрватске.

М. Малишић

ЉуБоВија – у средњемПодрињу од велке хладноће(протеклих дана било је минус20 степени) угинуле су, многептице.

- Чим је пао први снег ре-довно сам хранио, хлебом ипшеницом, врапце, сенице, го-лубове и косове који су изоближњег шумарка долазили умоје двориште. Када су отпоче-ли јаки мразеви, птице су одјед-ном прстале да долазе по сле-довање. једног јутра, исподстрехе од чардака у којем се на-лази кукуруз и пшеница, про-нашао сам угинулих 25 враба-ца и сеница и осам жутокљунихкосова. Тада сам схватио да суптице страдале од превеликехладноће – каже Владан јова-

новић, домаћин из бровитогсела Селанца.

од јаког мраза особито удолини дрине у љубовијскојопштини страдало је у коко-шињцима и око 200 комада пер-нате живине кокошки, ћуркипатки и гуски.

- Прошле ноћи од превели-ке хладноће угинула су ми че-тири јагњета које су те ноћиовце ојагњиле. имам још 30оваца које су пред јагњењем пастрахујем да се то не понови. а,уколико мразеви потрају стави-ћу пећ у шталу, ложићу у њојдрва и грејати стадо оваца –вели Милан Тадић, сточар изпланинског села Савковића кодЉубовије.

М.Малишић

оД јаке ХлаДноће осиМ птиЦа страДају и кокошке и јагњаД

Мраз убија птице

Угушио се упожару

ЉуБоВија – у селуузовници код Љубовије, у вла-ститој кући у којој је избио по-жар живот је изгубио МаксимПтровић, стар 82 године. Мак-сим је живео сам у кући, и какосе претпоставља пожар је иза-звала цигарета коју је он леже-ћи у кревету пушио, а потом за-спао па је цигарета изазвалапожар у коме се он у соби пунојдима угушио.

М. М.

www. podrinske.com 9. фебруар 2012.22 www. podrinske.com ЗАбЕЛЕшКЕ

пИшЕ: ВЕЉКО МАрКОВИћ

чЕТВрТАК 09.02. 09:00 БоЖе ПраВде09.15 СПорТиЋ11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи11.10 ТраГоМ СрПСКиХСВеТиЊа12.05 СТајЛ 13.00 МаЛи оГЛаСи13.10 Храна и Вино14.00 ПоСЛоВни оГЛаСи14.15 КроЗ шаБаЧКа СеЛа16.01 оКо СВеТа16.01 МаЛи оГЛаСи16.15 на Лицу МеСТа16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи17.35 Медија М18.00 оКо СВеТа18.15 на Лицу МеСТа18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи 18.45 ВеЗе19.15 Храна и Вино20.00 оКо СВеТа20.15 на Лицу МеСТа 21.00 КаКо да не ( уживо ) 23.15 на Лицу МеСТа23.45 ГуЛиВер01.30 ауТоСПринТ02.15 ноЋни ПроГраМ(ноћни огласи)

пЕТАК 10.02. 09.00 БоЖе ПраВде09:15 доКуМенТарни Про-ГраМ11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи11.10 Моје деТе12.06 ауТоСПринТ 13.05 МаЛи оГЛаСи13.10 СМеХ ТераПија 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи14.15 Више од СПорТа16.00 оКо СВеТа16.01 МаЛи оГЛаСи16.15 на Лицу МеСТа16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи17.00 аТЛаС18.00 оКо СВеТа18.15 на Лицу МеСТа18.30 ПоСЛоВни оГЛаСи18.40 КроЗ шаБаЧКа СеЛа19.10 МаЛи оГЛаСи19.15 Храна и Вино 20.00 оКо СВеТа 20.15 на Лицу МеСТа21.00 оТВорени СТудио 23.15 на Лицу МеСТа23.55 КаКо да не (р)01.15 ТВ даТуМ 01.20 Храна и Вино 03.00 ноЋни ПроГраМ –(ноћни огласи)

СубОТА 11.02. 09.00 БоЖе ПраВде 09.10 Моје деТе 09.40 фан КЛуБ10.00 СПорТиЋ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи11.05 ЗаКони ЗдраВЉа 11.35 уСКијаВаЊе12.30 ВеЗе

13.00 МаЛи оГЛаСи13.15 Храна и Вино 14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи14.15 фиЛМСКи СеријаЛ 16.00 оКо СВеТа.16.01 МаЛи оГЛаСи 16.15 на Лицу МеСТа 16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи17.00 СМеХ ТераПија 17.35 униПроМ неКреТ-нине 18.15 на Лицу МеСТа18:35 ПоСЛоВни оГЛаСи18.45 уСКијаВаЊе19.10 МаЛи оГЛаСи19.40 Храна и Вино 20.15 на Лицу МеСТа20:45 доКуМенТарни Про-ГраМ23:15 на Лицу МеСТа00:00 фиЛМ 02.05 ноЋни ПроГраМ

НЕДЕЉА 12.02.09.00 БоЖе ПраВде 09.15 у нашеМ аТару10:05 КроЗ шаБаЧКа СеЛа 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи11.10 неСТрПЉиВи СноВи 13.00 МаЛи оГЛаСи 13.10 ГуЛиВер14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи14.30 недеЉно ПоПодне16.01 МаЛи оГЛаСи16.30 КаКо да не (р)17.55 ПоСЛоВни оГЛаСи18.30 аКТуеЛна ТеМа19.00 МаЛи оГЛаСи20.00 СрБија Коју ВоЛиМ21.00 СТајЛ 22:00 фиЛМ23.45 недеЉно ПоПодне(р)01.10 ТВ ВрТешКа 02.10 ноЋни ПроГраМ

пОНЕДЕЉАК 13.02. 09.00 БоЖе ПраВде09.15 СуПер СедаМдеСеТе10.00 неСТрПЉиВи СноВи 11.05 ПоСЛоВни оГЛаСи 12.05 Храна и Вино 13.00 МаЛи оГЛаСи13.05 ВеЗе 14.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 14.15 КроЗ шаБаЧКа СеЛа16.00 оКо СВеТа 16.01 МаЛи оГЛаСи16:15 на Лицу МеСТа16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи17.00 аТЛаС18.00 оКо СВеТа

18.15 на Лицу МеСТа18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи18.45 аС СПорТ 19.30 МаЛи оГЛаСи 20.15 на Лицу МеСТа20:4 ПраВоСЛаВЉе23.15 на Лицу МеСТа02.00 ноЋни ПроГраМ(ноћни огласи)

уТОрАК 14.02. 09.00 БоЖе ПраВде.09.15 СПорТиЋ 11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи 12.05 аС СПорТ ® 13.00 МаЛи оГЛаСи13.10 СТајЛ ®14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи14.15 ПраВоСЛаВЉе16.15 на Лицу МеСТа16.30 ПоСЛоВни оГЛаСи18.00 оКо СВеТа18:15 на Лицу МеСТа18.30 ПоСЛоВни оГЛаСи18.45 Храна и Вино19.15 Медија М ПуТо-ВаЊа19.35 МаЛи оГЛаСи20.00 оКо СВеТа20.15 на Лицу МеСТа20.45 Ваш ТВ ЛеКар 23.15 на Лицу МеСТA02.30 ноЋни ПроГраМ(ноћни огласи )

СрЕДА 15.02.  09.00 БоЖе ПраВде09.15 Храна и Вино10.00 неСТрПЉиВи СноВи 10.45 фан КЛуБ11.00 ПоСЛоВни оГЛаСи11.10 ЗаКони ЗдраВЉа 12.01 Ваш ТВ ЛеКар (р)13.00 МаЛи оГЛаСи14.01 ПоСЛоВни оГЛаСи14.15 КроЗ шаБаЧКа СеЛа16.00 оКо СВеТа16.01 МаЛи оГЛаСи16.15 на Лицу МеСТа16.35 ПоСЛоВни оГЛаСи18.00 оКо СВеТа18.15 на Лицу МеСТа18.35 ПоСЛоВни оГЛаСи18.45 оПушТени диКТа-Тор19.15 МаЛи оГЛаСи20.00 оКо СВеТа 20.15 на Лицу МеСТа20:45 наше СеЛо23.15 на Лицу МеСТа02.30 ноЋни ПроГраМ(ноћни огласи)

прОгрАМ ТВ „АС“

Сви часописи за мушкарце,па и жене нас опседају савети-ма како постићи лепше, ми-шићаво тело, које ће бити пред-мет жеље сваке лепотице у про-лазу. ево неколико савета какобисте се боље осећали и ималибољи секс.

на подручју сексуалностипуно више користи издржљи-вост него сирова снага. јошвеће значење има контроласопственог тела. Много ми-шића то не доноси само посеби.

Већина људи уопше нијесвесно свог тела. Појединци гаобично постану свесни тек кадапочне болети или кад се почне-мо гојити. Код сексуалности суважна пре свега два склопа -један је намењен издржљивостии fitnessu, а други властитомужитку.

Снажне ногеноге носе најснажније ми-

шиће у телу. ипак, најчешћене користимо њихов потен-цијал. обзиром и да код нож-них мишића тражимо ком-промис између издржљиво-сти и снаге, препоручујемовежбе за обоје. Принцип јеврло једноставан.

Вежбе за снагу су оне гдепокрећемо мишић под вели-ким оптерећењем краће време,а издржљивост доносе вежбекод којих покрећемо мишићепод мањим оптерећењем с ве-ликом фреквенцијом дужевреме.

Тежина тела, што је носеноге, за њих је баш право опте-рећење ако нисмо екстремногојазни. Сви спортови којиукључују трчање, пливање, ска-кање (скијање) потпуно су до-вољни за то да и у кревету мо-жете без проблема издржатидуже време.

Снажне ноге су добро-дошле код стојећих положаја,чучећих (где жена клечи насве четири, а тип иза ње је умало вишем чучњу) и клече-ћих. Покушајте да издржа учучећем положају 5 минута.Покушајте 2 минута. ако вамсе ноге тресу већ након 30 се-кунди, задњи је моменат да сепокренете и почнете јачатисвоје ножне мишиће.

Мишићи леђа и стомакаМишићи леђа и стомака увек

су 'у пакету', као и остали па-рови мишића у телу. Сместитесе у мисионарски положај, на-слоните на руке и почните.Боли, пече након 1 минуте? онаседне на вас, лежите на леђимаи желите је загрлити, али се неможете дигнути до ње? То ћебити добар показатељ да вашитрбушни мишићи нису на нивоусвог задатка. Код трбушних ми-шића је једнако тако довољнооптерећење вашег сопственогтела.

добри стари трбушњаци сунајбоље решење, битни су бројпонављања и истрајност. Пресвега не очекујте визуална чуда.Вежбе за трбушне мишиће ћеојачати мишиће, но масно тки-во ће остати ако тренинг некомбинујете са аеробним тре-нингом.

Важно је да једнаки бројвежби радите и за леђа, што ћевам врло брзо поправити држа-ње и такођер визуално 'попра-вити' ваш изглед. исто важи и заприпаднице лепшег пола.

Контрола надмишићима

ништа не помаже ако стемного јаки, а своју снагу незнате да контролишете. Конт-ролу тела можемо умотати уврло неразумљиве ,,тајне,, кон-цепте, иако је ствар врло једно-ставна. Контрола започиње сдисањем.

Свака физичка активност сесасвим измени ако пазимо насвоје дисање. Правило је опетврло једноставно. Када мишићстегнемо удахнемо, када ми-шић опустимо издахнемо. ди-сање мора бити дубоко и конт-ролисано, контрола дисања сеослања на препоне.

обзиром да препоне нисумишићи, контролишемо ихтрбушним мишићима. одатлетермин 'трбушно дисање'. Топренесите у праксу и за времесекса. дубоко контролисано ди-сање ће вам помоћи да бољеконтролишете ужитак, а уједноне квари нити не умањује ужи-так. Понекад га чак и повећа

Потрудите се мало и до-бићете пуно!

Будите фити постанитебољи у кревету!

Продајем школску ВиоЛину три четвртине.румунска. По повољној цени. инфо тел 063 548 902.

МАЛИ ОгЛАСИ

чЕТВрТАК 9.02.08:00 јутрење09:35 Бели лук и папричица10: 00 Ветар у леђа ®10:40 ширли Холмс- серија задецу11:15 Мој син- серија 12:30 Биографије13.00 на трагу природе13:30 Мобил е14:00 100 највећих достигнућа15:00 Вести15.30 Бели лук и папричица16:00 Ветар у леђа17:00 шабачка хроника18:00 анали19:00 Вести20:05 Пут хране20:30 да се не заборави21:00 Културно пресабирање21:15 Лек из природе22:00 Вести22:30 на трагу природе23:15 анали ®

пЕТАК  10.02.08:00 јутрење09:35 Бели лук и папричица10:00 Ветар уледја10:40 америка 50-их11:15 рукомет плус12:10 изблиза13.00 на трагу природе13:30 Мобил е14:00 Пут хране14:30 Кућица у цвећу15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16:00 Ветар у леђа17:00 шабачка хроника18:00 анали19:00 Вести20:05 Полигон21.00 Свемир-документарнипрограм22.00 Вести22.30 на трагу природе23.15 анали

СубОТА 11.02.10:00 Кроз прозор маште10:30 цртани филм: Паткула11:00 на трагу природе11:30 Ветар у ледја(5 епи-зода)® 15:15 Медикус16:00 100 највећих достигнућа17:15 ширли Холмс-серија задецу18:00 Биографије 19:00 Вести20:05 Крајња сила-серија21:00 Мој син- серија22:00 Вести22:30 филм: Балтичка олуја

НЕДЕЉА 12.02.10:00 Водич за родитеље10.30 цртани филм Паткула11:00 на трагу природе11:35 анали (5 епизода) ®16:00 Полигон17:15 ширли холмс-серија задецу18:00 цртани филм Паткула19:00 Вести20:05 Крајња сила-серија21:00 Мој син-серија 22:00 Вести22:30 филм: оптужујем

пОНЕДЕЉАК  13.02.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Ветар у ледја10:40 Водич за родитеље11.15 филм Балтичка олуја13:00 на трагу природе13:45 Мобил е14:00 Крајња сила-серија15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16: 00 Ветар у леђа17:00 шабачка хроника18:00 анали19:00 Вести20:05 Мењамо навике21:00 изблиза22:00 Вести22:30 на трагу природе23:15 анали (р)

уТОрАК  14.02.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Ветар у леђа

10.40 Културно пресабирање11:15 филм: оптужујем13.00 на трагу природе(р)13:45 Мобил е14:00 Крајња сила-серија15:00 Вести15.30 Бели лук и папричица16:00 Ветар у леђа17:00 шабачка хроника18:00 анали19:00 Вести20:05 америка 50-их21:00 Биографије 22:00 Вести22:30 на трагу природе23:15 анали

СрЕДА  15.02.08:00 јутрење09:30 Бели лук и папричица10:00 Ветар у леђа10:40 ширли Холмс-серија задецу11:15 Мој син-серија12:15 Кућица у цвећу13.00 на трагу природе13:30 Мобил е14:00 Мењамо навике14:30 да се не заборави15:00 Вести15:30 Бели лук и папричица16: 00 Ветар у леђа17:00 шабачка хроника18:00 анали 19:00 Вести20:05 100 највећих достигнућа21:00 Медикус22:00 Вести22:30 на трагу природе23:15 анали

ЦЕНОВНИК

1/32 стране (43/50) 300,00

1/16 стране (55/72) 500,00

1/8 стране (255/72) 900,00

1/4 стране (255/150) 2.000,00

1/2 стране (235/150) 4.000,00

1/1 стране (235/310) 6.000,00

МАрКЕТИНг - ТЕЛ: 066/347-136

чИТуЉЕ

239. фебруар 2012. www. podrinske.comТВ

прОгрАМ ТВ шАбАцу СТАЛНИМ ТЕрМИНИМА: МАЛИ ОгЛАСИ:  10:50   25:50   12:50   15:50   16:50   17:50

19:20   22:20    НОћНИ ОгЛАСИ  00:00 - 08.00      ВЕСТИ у 3: рАДНИМ ДАНИМА у 15:00

Антоније Бркић13.11.1937 - 24.01.2012.

Антонију.

нашем драгом оцу и супругу са великомљубављу и поштовањем за све лепо што си намдаровао у животу

Твоји најмилији: син дејан, ћерке Катарина и јелена

и супруга ружица

Последњи поздрав нашем драгом сараднику

редакција “Подринских”

Балтичка олујаПолитички трилер бази-

ран на “истинитим” до-гадјајима везаним за саботажуи потапање шведско естон-ског трајекта 1994. године.новинарка и адвокат истра-жују околности потонућа бро-да који је постао гробница завише од 850 чланова посаде.

Оптужујем изузетно цењени лекар је

оптужен за злоупотребу по-ложаја и силовање пацијент-киње. он проналазио начин дафалсификује резултате днКанализе, штоп доводи до оп-ште осуде и сатанизовањажртве

PENZIONERИНфОрМАТИВНИ ДОДАТАК ЗА пЕНЗИОНЕрЕ грАДА шАпцАбрОЈ 37                 9. фЕбруАр 2012.

преДавање у герантолошкоМ клуБу

Хладно време није омеловелики број пензионера дасе у свом Клубу, пре свегалепо друже али и да послу-

шају једно веома кориснопредавање.

Гост и предавач била јеСветлана Глигорић, офтамо-

лог која је за ову приликуизабрала једну веома акту-елну тему: глауком, повишенкрвни притисак и проблемиса катаракром су болести одкојих болује изузетно великиброј људи.

-Изабрала сам да при-чам о најчешћим обољењи-ма која се срећу у старачкомдому, али су заступљена до-ста и код младих, тако да јелепо да буде обавештеношто више људи, што вишепацијената о томе.

Теме су везане за глау-ком, повишен крвни прити-сак. Сматра се да 11 милио-на људи болује од глаукома.Још већи број људи има про-блем са катарактом. Сматрасе да 22 милиона људи имапроблем са катарактом и одијабетичним болестима којису изазвани нерегулисанимнивоом шећера у крви. Већи-на тих обољења се можелечити медикаментозно илихирушким путем.

За катаракту у најранијемстадијуму постоје неке врстекапи и таблета које успоремало процес сазревања ка-таракте, а крајњи начин из-лечења је хирушким путем.За дијабетичаре ако се навреме регулише ниво шеће-ра, може се спречити и ус-порити тај ниво пропадањаочног дна и осталих структу-ра ока, али прави начинлечења, када дође већ допромена, јесте ласерски трет-ман.

И треће обољење глау-ком који ако се на времедијагностикује, почиње лече-ње и завршава се само ме-дикаментима, а уколико па-цијент не реагује адекватнона медикаменте онда се и тупримењује хирушко лече-ње.

Све три болести спадају уболести које изазивају при-времено слепило. Могу до-вести до краткотрајног гу-битка вида, али одгова-рајућом санацијом и до по-бољшања стања. Најважнијекод све три болести је да сепацијент на време обратилекару - рекла је за Подрин-ске Светлана Глигорић.

С. К.

шАбАц НА -10

Савремени Министри а још савременији родитељи ус-кратили су прилику деци да уживају у лепотама снега. Ве-роватно је боље да слободно време проводе поред компјуте-ра или телевизора!?

Зато апелујемо на Вас, баке и деке, да узмете за руке уну-ке и њихове другаре и извдете их у “снежну бајку”. ПрављењеСнешка, грудвање, клизање, санкање, натрљани носићи суоно што причињава радост и дуго се памти.

Биће лепо деци а и вама ће користити.

Баке и деке на потезу

МАЛИ брОЈ ДЕцЕ НА СНЕгу

Превентива је најважнија

ДОМАћИН И гОСТ

Власници некадашњег друштвеног богатства јавно прете новимотпуштањем радника, прећуткујући шта мисле о пензионерима.

Kако млади у парковима, на минус десет, пропагирају познату политику

На небеској торби пуклеупрте, па се снег расуо гото-во по целој планети, а уСрбији изазвао ванредно ста-ње. Хладни талас са Аркти-ка, како објаснише метеоро-лози, пробио „брану“ у се-верној Европи и спустио сена Балканско полуострво.Неки политичари чак реко-ше: неочекивано, у невре-ме. Усред зиме!

Зима узела десет старач-ких живота у планинским пре-делима, али и један у најбо-љим годинама, усред Бео-града! Жену убила леденицаса крова солитера, дограђе-ног по непознатим крите-ријумима! Да ли ће за животнеко одговарати потпуно јенебитно, јер млада, триде-сетогодишња жена, могуће имајка, напречац се пресели-ла у царство небеско. Тужнародбино, пријатељи, позна-ници. Тужна Србијо, како не-смотрено губиш своје по-томство!

И док се остарели људи узавејаним селима, посебнона Пештеру и другим крајеви-ма, боре са снеговима да бихрану однели стоци, а себидонели воде са извора илидрва, ако су припремили, даподложе смедеревац, кому-налци у градовима настоје дауклоне снег са улица. Коли-ко успешно, јављају разнетелевизије. Шапчанима нионе нису потребне! Својимочима највише верују. По-себно пензионери који сеокупљају у свом дому, у Ка-рађорђевој улици. Ушушканиу капуте, монтгомери манти-

ле са улошком, купљене„срећних“ година, или јакненабављене на бувљаку, кодКинеза, или маскирне до-бијене од пријатеља из ЈА(Југословенске армије), сва-кодневно од зиме дрхте,трљају руке и играју доминеили карте. Да убију време. Дасе друже. Дружење је, тврдестручњаци, најбољи мелемза увређену душу.

А њихова је увређена добола! Радили су, стварали,подизали, градили. Неко у„Зорки“, неко у „Изградњи“,„Нами“, „Шабац-промету“,„Декору“, „Сави“, „7. јулу“,„Кланици“, „Шапчанки“, „Ингу“и другим предузећима којимасе Град поносио. Нема ихвише! Сва су уништена, про-пала, растурена, разнета. Ииме им избрисано. А они,пензионери, деценијама сеодрицали. На сваки при-мљени динар, још толико,некада и више, издвајали упензионо-инвалидски фонд иза социјално осигурање. Даби могли безбрижно, када се„умирове“ да примају зара-ђену пензију док су на овомсвету.

Али, (не)очекивано стиглитајкуни. Србија их створила.У транзицији, и неку годинураније. Није непознато како.За три евра куповали фаб-рике вредне десетинама ми-лиона евра. Или зеленаши-ли. И... И тако даље. Беспо-требно је подсећати.

Није беспотребно, међу-тим, подсетити управо пен-зионере, да они који су стек-ли богатство које се више немери десетинама, него сто-тинама милиона евра, па и

милијардама, отворено пре-те новим отпуштањима за-послених. Готово милионљуди не ради, него живи одродитељских и пензија бабаи дедова, па хоће да им „до-дају“ нове хиљаде на плећа.Хоће и да продуже радновреме са, законом одређе-них, осам на десет и више ча-сова! Разлог: треба многовише да се ради. У супрот-ном мора се рећи: доста! –прете.

У тој претњи јасна је по-рука: коме се не свиђа у овој,њиховој Србији, нека пакујекофере. Или... Шта припре-мају најстаријим, тек ће сечути. За почетак и њима опо-мена. Није тешко проту-мачити је: „И они формиралипартију!“Само што не реко-ше: „А ми их хранимо...“

Зато је тешко схватитионе пензионере, који дрхте итрљајући од зиме руке, играјудомине и незадовољни збогнезагрејаног клуба, прете даће у предстојећим пролећнимизборима показати да вишене може тако... Не говорекоме и како ће показати. Иније потребно. Потпуно јејасно. Прете својим гласом напролећним изборима. Морада су, неки, наумили да тајглас дају оним што су хтели,у претходној приватизацији,да продају пензионерске клу-бове и домове, па је пред-седник ПУПС др Јован Крко-бабић морао да „подвикне“:„Продајите оно што сте вистварали, а не моја генера-ција и ја!“ И ту је стављенатачка, а клубови и домовипреведени су у власништвоПензионо-инвалидског оси-гурања.

Да нису, давно би билипродати. Па незадовољни уклубовима, не би дрхтали,него би се смрзавали у пар-ковима ако би хтели да играјудомине, шах или карте!

Могуће да су намерни даглас дају оним што су јавноговорили да се пензије мо-рају драстично смањити, даби млади могли боље даживе, па је опет др Кркоба-бић, уз пуну подршку коали-ционих партнера, енергично

интервенисао: „Док је ПУПСи ја у њему, нико не може, нипод којим условима, смањи-вати пензије.“ А онда је донетЗакон. По њему пензије пра-те плате (у државном секто-ру). Кад се повећају плате,аутоматски расту и пензије.За исти проценат. Али, штаако се Закон промени?!

Није немогуће и да ће ве-лики број њих заокружитионе који су у свом програмуод 1760 редова, пензионе-рима посветили читавих 40!Тек да се зна да нису потпу-но заборављени. Предиз-борни лонац се жестококрчка и на минус 10.

А на тој температури, уградском парку у Масарико-вој улици, јуноша доброушушкан, попео се на клупу.Држи говор. Не смета му штосу пукле упрте на небескојторби. Као да је деда мраз,меким, али снажним тено-ром држи пажњу десетинувршњака. Тинејџерка мудржи руку стегнуту у песницуиспред уста. Кобајаги микро-фон. Друга на три четириметра, заклонила од снегафотоапарат, снима.

„Народе, ако мене гласа-те, одмах ћемо забранитипросјацима да чуче испредцркве и траже милостињу.Они су привилеговани. Сви

смо просјаци, а само они до-бијају од милостивих и про-стих људи. Нећемо то доз-волити! Или свима, или ни-коме– поручује.

Пролазник заобиђе гру-пу у луку (стаза се ионако одснега не види), застаде,ослушну, проговори: „Мом-че, имаш дара за политича-ра. Далеко ћеш догурати!“

-Чико, ако нисте пензио-нисани, чим дођемо на власт,дођите код нас. Добићетепола пензије. Ни други нећеимати више!“

Следих се. Учини ми седа је температура пала испод20. Као оне 1981. када су 11.јануара залеђени цевоводи уЕлектролизи цинка, па се уз-бунили радници и комплетноруководство великог комби-ната. Сви се дали у одлеђи-вање. Један дан стајања биоје ненадокнадив. Електро-лиза је производила 365 данау години цинк са четири де-ветке, најтраженији на лон-донској берзи. Сада стојисве дане!

-Чусте ли шта Вам овајрече? – запитах пролазника.

- Јесам. Зна се чију он по-литику пропагира. На срећумало их је. Чак му и младивише не верују- охрабри мепролазник, одлазећи у су-протном смеру.

2 www. podrinske.com 9. фебруар 2012.пЕНЗИОНЕр

пИшЕ: СТЕВАН МАТИћ

афориЗМи

снег Завејао срБију, леД оковао реке и јеЗера, а пенЗионери оД ЗиМе и неиЗвесности ДрХте и трљајући Загревају руке

Тајкуни не знају за милост

- Више ђаво не бежи од крста, него од људи из власти!

* * *- Земља се окреће око Сунца,

а Србија око Европе.

* * *- На Космет је ствљена тачка.

Војводина и Санџак су под знаком питања!

* * *- Власт је од Бога дата. треба јој подићи крст!

* * *- Папир све трпи.

Највише оне што не знају да се потпишу.

Драгомир Ђурђевић

шАбАц НА -10

шТА ћЕМО СА ОВОЛИКИМ СНЕгОМ?

39. фебруар 2012. www. podrinske.comпЕНЗИОНЕр

Деде у Деделуку, бабе уБабилуку, тако је започетонаше ново доба. Нисмо зна-ли шта то значи, па смо мимлађи изговарали те речи,мислећи да се ругамо некимистинама. Нисмо појималида су све замисли у рангуутопије, и да се не требаподсмевати ни једном људ-ском узрасту, ни деци нистарцима. Тако си нам гово-рио, Авраме.

Негујем старе идеале уновим временима, садаш-њим, живим у прошлости,живим од прошлости. Свипрактичнији кажу да је тоопасно, не сме се живот тро-шити без снажног утицаја са-дашњице, мисле на генера-ције новог таласа, да им јеболно удаљена. То поражаватекућу животну радост.Остаје само један излаз, наоној страни која изненадаваскрсне: у варљивој будућ-ности, у малим стварима, улажној нади.

Обара нас написана ис-тина Јована Цвијића. Ми смољуди рајинског карактера иморалне мимикрије. Турскареч раја значи стадо, мимик-рија је енглеска реч грчког по-рекла, значи промену обликаи боје у циљу опстанка.

Поручио је наш Цвијић инешто важније. Било је у на-шој прошлости појединачноги масовног поштења, било јесигурне речи и неиздајничкогдела, било је и најважнијељудске грађевине –пријатељства, било је личнехрабрости и колективног мо-рала. Било је више временаза радовања и туговања.

Наш небески пророкЈован Цвијић, јунак у срцу,мудрац у души, није се пла-шио да нам остави аманет онашем злу, о нашем добру.Често загледам његову фо-тографију, његов моралниодраз, и немушто га питамкако се није плашио нашељудске злобе, како није мис-лио да ћемо о његовом вре-мену судити у нашем време-ну. То су два времена. А ондаће доћи треће време.

-Има ли неко посебнужељу – пита рањенике краљПетар Први у једној ратнојболници, у време Солунскогфронта.

-Ваше Величанство, дами је један патлиџан – кажеСтеван из једног нашег села.

Краљ је одмахнуо руком иклимнуо главом. Твој дедаЈанко је посрнуо од беса.Његов земљак Стеван нијевише из његовог села. Зар се

од Краља може тражити пат-лиџан?!

-Одакле је ова будала? -питају рањеници.

-Не познајем га! – кажедеда Јанко.

Кад су истог дана стиглекорпе свежег, црвеног, зача-раног парадајза, деда Јанкоје ишао кроз болничке бара-ке и викао:

- То је мој земљак, Бога тиБожијег!

Људи су исти што и деца,често си нам враћао својупричу. Спавали сте у једномкревету вас четворо, мајка ивас троје деце. Вашем де-чијем небесању мајка нијемогла стати на пут. Зато је из-мислила да ће доћи чикаВељко и да ће вас појести!Он је прави баук. Отац јебио на фронту, ви сте треп-тали и ћутали, покривалиглаве, сан је затварао својуигру и односио страхове.Чика Вељко, баук, и данас јеса вама. Иако је давно умро,ви увек гајите детињасту при-чу како је чика Вељко спаваоу вашем кревету.

Сваки човек је одвојен одцелине. Има своје тело и жи-вот. Али, сваки човек има по-тајну сопствену команду дапокуша у јавном животу. Знаоси да учешће у јавној делат-ности, знао си да је то упли-тање у утицајне односе, да јето борба за углед, то је хе-ројски део сваке личности,али је и сигурна путања свогстрадања. Зрачење личностиу амбицији друштвеној увек јеистих, трагичних домета. Увекнас сачека издаја. Све си тознао, и опет си ризиковао,пошао си у револуцију.

Све чешће си сањао свет-лу и сетну колибу у свом по-тесу, усамљену и белу. Њишесе и клати у времену које неодмиче. Врбе се спустиле,крошњама додирују земљу,брестови се усправили, ајабланови се узвисили, као

копља и додирују облаке.Баре и жабе су ућутале. По-чињу ветрови, почиње по-жар, долази револуција.

Хитлер каже: „Раса, раса“.Черчил каже: „Каса, каса“.Стаљин каже: „Маса, маса“.Рузвелт каже: „Жута раса!“

Стизала те опомена ро-ђене мајке. Здравље мојевисоко, душо моја дубока,ако те снађе болест, стрпљи-вошћу се мораш борити про-тив њене навале. Такву поукумајка је чула од старог рускоглекара, белогардејца, који јепреживео највећу људскубољку. Руски доктор говориоје да своу болест мораш во-лети! Она је твоја рођена.Твоја болест и ти, ви сте јед-но. Кад у свом телу усвојишсвоју болест, много лакшећеш се борити против таквогнепријатеља.

Стигла је револуција. Стиг-ле су силне погибије. Али,смрт је људима недовољнаопомена. Она поново тераљуде на зло, на злобну мисао.

Ето шта је постигао, самодубоку раку. А сву крв је про-сипао да стекне углед,и оде-ло, и еполете, и рат, и свад-бе, и сахране, и гласање, ишапутање, и тихи говор, игромки говор, и обећањаБогу, и обећања људима.

Од свега остало је самодубоко, што душу разара,сазнање Старог египатскогзаписа: Тела се губе од пам-тивека. Млађи долазе на њи-хова места. Људи замећу,жене рађају. Али сви који сурођени одлазе на место којеим је одређено.

Тако живи већина.На све то, подиже се

олујна Исусова наредба.Изнад свих људи, изнад свихвекова, она прети свима, онапозива на вечни устанак:ОНИМА КОЈИ РИЗИКУЈУ –НАКЛОЊЕН ЈЕ ЖИВОТ.

Из рукописа„Доба вечних хладова“

Писмо Авраму

Мудра, изгледа заборав-љена, стара пословица каже:„Питаће те старост где ти јебила младост“.

Ову вековну изреку нико,или готово нико, у заносумладости неће ни да чује, акамо ли да размишља каквупоруку она носи. Млади хоћеда уживају своје најлепшедоба и, ако баке и деке,којим случајем, покушају даподсете своју унучад иликомшијску и децу својихпријатеља и познаника, наову пословицу, најчешће ћечути: „Дај, матори `олади“или: „Немој да смараш!“ Ародитељи – не смеју ни даприговоре!

И, да се разумемо: то јеодлика садашње младе ге-нерације. Запахнута је ев-ропејством и модерном кул-туром са западних страна. Итоме приговора нема. А дали би се томе требало, икако, супротстављати, од-говор би морали да дају со-циолози, психолози, лин-гвисти и други стручњаци.Макар били, под утицајемдневне политике, сасвимнесагласни!

Некада је према ста-ријим постојало истинско по-штовање. Млади су, прола-зећи покрај познатих седо-косих, скидали капу и гово-рили: „Добро јутро (или до-бар дан, можда вече),љубимруке!“ Тако је било.

Било, али више није. Штоје прошло не мора се, а и несме заборавити, али се морамислити на будућност. Штадолази, шта ће бити. О томемисле и садашњи седокосикоји су некада скидали капепред седокосим. И зато се непредају. И не посустају. Так-миче се сами са собом. Сасвојом и свим осталим гене-рацијама. Стваралачким уме-ћем, лепом писаном речју и,на другим фронтовима.

Њима ћемо на овимстранама у нареднимбројевима посветити про-стор. Писцима, песницима,сликарима, мајсторима, по-љопривредницима. Да би,они који хоће, ипак схватилида није, ради утехе, речено:„Нема ватре без старогапања!“

Приредио: Стеван Матић

пенЗионери – ствараоЦи

Године пролазе, не признају старост

Томислав Арсеновићје рођен 1932. године у мач-ванском Штитару.Завршио је ша-бачку гимназију иФилозофски фа-култет у Београду.Као млад профе-сор књижевностирадио је мање оддеценије у Сред-њој пољопри-вредној школи, азатим се посветиоистраживању ис-торијске грађеПодриња.

Покретач је иуредник шабачкогкњижевног часо-писа „Уствари“ иоснивач и главниуредник међуре-публичког часописа „Про-винција“. Оба су давно уга-шена!

Више година објављи-вао је приче у књижевнимчасописима и новинама.Написао је неколико књига.Најпознатије су: „Кораци по

живом“, „Доба раних хла-дова“ и „Доба позних хла-

дова“. Припрема за штам-пање „Доба вечних хладо-ва“.

Добитник је многих књи-жевних и других награда ивисоких одликовања. Чланје Удружења књижевникаСрбије.

о писЦу

шАбАц НА -10

ИЗ КОЈЕ ЈЕ ОВО бАЈКЕ?

www. podrinske.com пЕНЗИОНЕр 9. фебруар 2012.�рЕцЕпТИ

Шабац у средњем векуПИШЕ: САНЕЛА ПУЉИЗ

шабац се у историјским за-писима јавља тек пред крај сред-њег века, иако се његова околи-на може пратити током дужегвременског периода. једна одпрестоница римског царства,Сирмијум, је 579. године била намети аварског кагана Бајанакоји је у циљу напада на овајград градио понтонски мосткод Хртковаца на Сави. Веома јевероватно да је читава терито-рија уз ову реку претрпела знат-на разарања. Када су 602. годи-не Словени и авари преплави-ли Балкан и стигли до зидинаСолуна и цариграда, ове обла-сти више нису биле део гра-ничног појаса. ипак, све до XIVвека, територије јужно од Савеносиле су име Срем, назив којије изведен из имена Сирмијума.у XI веку, уласком у саставугарске државе, оне поново по-чињу да представљају граничнуобласт. о XII веку нема пуно по-датака у изворима, али су веро-ватно вођење повремене борбеза време византијско-угарскихратова, све до 1180. године кадаје, након смрти Манојла I Ком-нина, Византија потиснута.

угари су са њихове тачкегледишта правили разлику из-међу “оностраног Срема” којисе налазио јужно од Саве икојем припада и простор накојем је настао шабац, и “ово-страног Срема” који се подуда-ра са данашњим Сремом.

у оквиру реформи које је из-вршио угарски краљ Бела IV(1235-1270.) на простору изме-ђу дрине и Београда основана јеМачванска бановина. Њен цен-тар је био утврђен град Мачвачији положај никада није тачно

утврђен. Краљ је Мачванску ба-новину уступио свом зету ро-стиславу Михаиловичу, који језбог монголске најезде мораонапустити русију 1247. Послењегове смрти бановином јеуправљала његова удовица ана.

неуспешан покушај да својудржаву прошири на рачун ба-новине учинио је српски краљурош I, након чега је био за-робљен 1268.године. Када секраљ драгутин (1276-1282.) од-рекао престола у корист свогбрата Милутина, као зет угар-ског краља добио је на управуМачванску бановину. Савреме-ници су, након освајања Кучеваи Браничева, драгутиновуобласт називали КраљевствомСрбије, док су Милутинове зем-ље звали Краљевство рашке.рушевине драгутиновог дворакоји се налазио у дебрцу ис-точно од шапца, остале су сачу-ване. након његове смрти 1316.,Милутин је проширио својегранице све до реке Саве. наовом простору задржао се све-га три године, јер је већ 1319.угарски краљ Карло I роберт ве-ликим походом заузео Мачву и

Београд. Када је деспот СтефанЛазаревић након битке код ан-горе 1402. постао вазал угарскогкраља добио је поменуте обла-сти. Територије јужно од Саве суследећих неколико деценија жи-веле у миру. Такви услови суочувани и за време Ђурђа Бран-

ковића и у њимасе развијао За-слон, претеча да-нашњег шапца.успон Заслона семоже повезати иса порастом бројатргова широмСрбије. наиме, уXIV веку је на-стао слој насељакоји су због изу-зетне улоге у роб-ној размени доби-

ли посебан правни положај.Зато и не чуди што је први по-мен Заслона у историјском из-вору везан за једног дубровачкогтрговца из 1454.године. имешабац се појављује заједно саградом. очигледно је да је по-

дизање утврђења представљалотако велику прекретницу у ис-торији Заслона да је читаво на-сеље променило име. антониоБонфини, италијан из асколијакоји је крајем XV века био угар-ски дворски историограф, кажеда су Турци именом шабац зва-ли тек започете зидове прили-ком подизања града. Писац Сис-монди је разумео да шабац натурском језику значи “дивљењадостојно” па га и зове Sabatz oul’admirable . Tурци су шабацзвали BEJERDELEN илиBUSJURDELEN , што значи“онај који боде у бок ” . Постојии мишљење да име шабац до-лази од значења Савац, тј. местоуз Саву. ово је сматрао и Бон-фини. наравно, старо име За-слон није одмах нестало, већ сеповремено употребљавало доXVI века полако уступајући ме-сто новом имену.

По наређењу султана Мех-меда II, који је знао да је МатијаКорвин заузет ратовањем у Чеш-кој, на месту Заслона се 1470. за-почело са градњом утврђењакоје би му омогућило да нападаугарску. јосип Хамер, аустро-угарски историчар који се слу-жио свим важнијим турскимизворима наводи да се 1471.године поделила “ војска руме-лијска која је имала око 40 000људи, у два одељења, од којихједно, од 20 000 људи, снабде-вено са свим потребама за зи-дање града, у највећој тишиниокрену к Сави, да зидањем но-вог шапца држи под руком Сир-мијум ”. Сазнавши за ово, угар-ски краљ је послао калочкогнадбискупа и великаша иванаунгора да извиде турске акив-ности на обали Саве. Затим јенаредио свом палатину, који гаје замењивао у угарској, да садругим великашима разори тур-ску тврђаву. По доласку на оба-лу Саве, угари су покушали то-повима да присиле непријатељада одустане од започетог посла.ни једна страна се није усуђи-вала да пређе реку јер су про-цењивали да су снаге изјед-начене. Турци су на самој оба-ли подигли насип од земље којиим је омогућавао да несметанонаставе са изградњом. угарскавојска није постигла никакавуспех, већ се задовољила сатиме да на својој страни реке по-дигне утврђење које би штити-ло Срем. на овом месту Бон-фини прекида своје излагање одогађајима на Сави. дакле, иакоје грађење утврђења започето1470., његов опстанак је обез-беђен 1471.године.

(Наставиће се)

ПАШТЕТА ОД

ЈУНЕЋЕГ МЕСА

300 г јунећег меса1 главица црног лука2 кашичице сенфаМало лимуновог сокаСо, бибер

На мало уља пропржитиисецкан црни лук па додатиисечено јунеће месо и дин-стати све док не буде мекано.Мало прохладити и самлетиу блендеру. Утако самлевенодости сенф, лимунов сок, со,и бибер по укусу и добро из-мешати.

ПИТА СА МЕСОМ

Тесто:6 јаја6 кашика киселе павлаке6 кашика брашна

Надев:200 г млевеног месаМања главица црног лукаСо, уље, першун, биберПавлакаРендани качкаваљ

Беланца добро умутити,додати жуманца, кашику покашику киселе павлаке и накрају лагано умешати браш-но. Пола смесе сипати у под-мазан и брашном посут плехи мало испећи у загрејанојрерни. У међувремену науљу испржити црни лук до-дати месо и на крају зачинепо укусу. Извадити полу-печено тесто, распоредитифил и покрити другом поло-вином теста. Испећи питу далепо порумени а готову пре-мазати павлаком и посутиренданим качкаваљем.

КОЛАЧ ОД ПАЛЕНТЕ

500 г ситног сира150 г паленте2 јајета100 г брашна1,5 дл уља150 г суве сланине

Заједно помешати сир,јаја, паленту, брашно и уље.Сланину исецкати на ситнекоцкице, пропржити и оста-вити да се охлади. Узети ка-луп за торту коме се одвајајустранице, поуљити и посутипрезлом. Умешену смесу си-пати у калуп и пећи на 180степени. Испечено сећи натроуглове као торту.

КАРФИОЛ СА

СУСАМОМ И БЕЛИМ

ЛУКОМ

1 главица карфиолаМало печеног сусама

Мало уља2 чена белог лукаСо, алева паприка, би-

бер

Ставити у шерпу воду дапрокључа па ставити кар-фиол исцепкан на цветиће.Бланширати а затим проце-дити. У великом тигању за-грејати мало уља издинстатибели лук, па додати карфиол,сусам и алеву паприку. Свезаједно пропржити 1 минут ипосолити по жељи.

ДОБОШ ТОРТА

11 јаја250 г путера10 кашика шећера150 г прах шећера7 кашика брашна150 г чоколаде

Пенасто умутити 7 бела-наца са 7 кашика шећера, до-дати 7 жуманаца, 7 кашикабрашна, промешати и испе-ћи 7 кора.

За фил на пари кувати 4јајета са прах шећером. Кадамаса постане густа додатичоколаду. Охладити и додатиумућен путер.

Прелити глазуром одпрженог шећера: 3 кашикешећера ратопити без воде,да добије златну боју и брзосипати на горњу кору.

ЦРНО БЕЛА ТОРТА

8 јаја8 кашика шећера8 кашика брашна2 кашике какаоаФил:4 жуманцета8 кашика шећера2 кашике брашна½ л млека250 г путераЗа украшавање:4 беланцета12 кашика шећераМало млевених ораха

Умутити беланца, сашећером, додати жуманцаи на крају брашно и какао.Смесу сипати у подмазан ибрашном посут плех. Пећи.За то време умутити жу-манца са шећером, додатибрашно и лагано сипати упроврело млеко. Кувати дасе згусне. У прохлађено до-дати путер. Печену корупресећи на два -три дела ифиловати. Беланца умутитиу чврст шне додати шећер икувати на пари. Када будегусто скинути са шпорета.Премазати овим целу тортуи посути млевеним ораси-ма.

С.К.

Izlazi jednom mese~no25

Фебруар 2012.MOJA {KOLA

Све шабачке школе свечаносу обележиле Савиндан, подсе-ћајући на дело и пут који је пре

осам векова показао првисрпски учитељ и просветитељСвети Сава. након обреда ре-

зања славског колача у школамасу организзоване светосавскеакадемије и ђачке приредбе участ утемељивача српског школ-ства.

Градоначелник шапца Ми-лош Милошевић присуствоваоје обележавању школске славе ушабачкој гимназији, где су до-дељене награде поводом Кон-курса за најбољу кратку причуи песму, након чега је пред-

стављен Гимназијски гласник. Заменица градоначелника

шапца јасминка ристивојевић

била је гошћа Музичке школе“Михаило Вукдраговић”, а пред-седник Скупштине Града шап-

ца др Слободан Мирковић при-суствовао је школској слави уМедицинској школи “др андрајовановић”.

Свети Сава је установљенкао школска слава на предлогатанасија николића, ректораЛицеја у Крагујевцу 2. јануара1840. године и одлуком СовјетаКњажевства Србског. исте го-дине прослављен је у Крагујев-цу и Београду.

Савиндан у шабачким школама „Створен од српске земље,

испуњен српском душом, СветиСава је видео и осетио мрак укоме се његов народ налазио ичуо вапај за помоћ. Као добарпастир, који своје изгубљеностадо изводи из мрачне шуме напропланак, Свети Сава је пред-водећи свој род распламсао надуда спас постоји, да постоји дру-гачији, бољи и праведнији свет“.овим речима започела је Све-тосавска академија 25. јануара ушабачком позоришту. домаћи-ни академије су били Српскаправославна црква и основнашкола „јанко Веселиновић“ изшапца. Гост академије, исто-ричар Бранислав Станковић,говорио је о елитизму Светог

Саве, а свечаност је песмомоплеменио црквени хор „Све-ти јован Богослов“.

Сценски приказ „Свети Савакроз легенде“ показао нам је накоји начин млади виде нашегпросветитеља, јер избор леген-ди и сценарио су приредилиученици осмог разреда николаЂукић и драгољуб Ђокић, узподршку учитељице ЖељкеБојић. Посебан акценат су ста-вили на пут који је Сава прешаоод младог принца до просве-титеља српског народа и њего-ву потрагу за непролазним вред-ностима. Својом виртуозномглумом петнаест ученика је по-казало да неуништиви бедемкоји Сава изгради да сачува

српски народ, у својим теме-љима носи љубав, веру и наду.

два дана касније, 27. јануа-ра сценски приказ је изведен иу свечаној сали основне школе„јанко Веселиновић“, а за му-зички део је била задужена учи-тељица Катарина цвејић. Малихор ученика од првог до чет-вртог разреда отпевао је двепесме и изазвао буру емоцијакод присутних.

деца су нас поучила: „никоније толико добар да још бољи неможе бити, а само ревносни и по-жртвовани до циља могу стићи“.Тиме доказују да тековине свето-савља имају будућност у време-нима која следе – будућност којуова младост доноси.

основна школа „јанко веселиновић“

Свети Сава кроз легенде

у МЕДИцИНСКОЈ шКОЛИ “Др АНДрА ЈОВАНОВИћ”.

у МуЗИчКОЈ шКОЛИ “МИХАИЛО ВуКДрАгОВИћ”

у шАбАчКОЈ гИМНАЗИЈИ

... Пре више од осам векова,на мрачном средњевековномнебу Балкана, као блистава звез-да засијао је лик растка нема-њића, Светог Саве. и блиста,ево, непромењеним сјајем и да-нас. дошао је међу Србе каоблагослов да их продухови, на-учи, излечи,оснажи, речју – очо-вечи. Живи у сваком од нас,тихо, скромно, ненаметљиво иумно. Кад смо племенити, вред-ни и душевности усмерени...

... Са њим почиње једнанаша велика културна епоха,која се назива немањићка, аликоја би се могла назвати и Све-тосавска, јер је он прави примерживота посвећеног духовнимвредностима...

овако су Светосавску ака-демију основне школе „натајеличић“, у шабачком позо-ришту, најавили Кристина Ва-сић и александар Марковић... аСветосавску химну, уз хор, пе-вала је и цела сала.

„Прича о Светом Сави јеприча која траје и која се никадне умара“, само је делић пору-ке из поздравне речи директор-ке Зорице недељковић. По-том, диван сценско-музичкипрограм под називом „Пут се запутником рађа“. на њему је окодва месеца било ангажованооко осамдесет ученика, хор,глумци, рецитатори... Како ре-коше сјајно су се дружили, асјајно су и припремили акаде-мију. Можда и свој скривениглумачки таленат на сцени ша-

бачког позоришта показали суТодор Петровић, Лазар Вучко-вић, ања Ждракановић, МиланЉубић, Михаило Вељић, Ми-лош јовановић и Кристинаисаиловић. уз њих на сцени сучланови хора и рецитатори –Милош Жакула, Славица Бајић,Сара Сладаковић, Сара Глиго-рић, Теодора Којић, дајана Пав-ловић, Маја јокић, Милошдрмоњић,Катарина јовановић,јована Вуковић.

рецитаторски део академијеинспирисан је песмама ВаскаПопе, нарочито песмом „Путо-

вање Светог Саве“, док је задрамски део мотив био романМилована Витезовића „Принцрастко“.

-назив је потпуно симболи-чан. наравно, путник је СветиСава, а пут је онај којим надам семи идемо; искрено се надам даидемо тим путем. Трудили смо седа осмислимо богат музичко-сценски програм, све целинепрограма су тематско мотивскиповезане, у целину, да деца про-сто добију прилику да о СветомСави сазнају на другачији начиносим из књиге, и да кроз све то

стекну самопоуздање које ће имкасније бити неопходно у живо-ту – о симболици „пута који се запутником рађа“, забележисморечи мр српског језика, СлавицеЛукић, која је са вредним уче-ницима, као сценариста и режи-сер, припремила Светосавскуакадемију. додаје, поносна насвоје ученике: „Много нам зна-чи што смо о Светом Сави учи-ли на другачији начин – кроз глу-му, песму и игру; мислим дамеђу овом децом има и сјајнихглумачких потенцијала, и сјајневредне деце, у другим области-

ма, и сигурна сам да ћу једногадана говорити са поносом дасам им предавала“.

Саставни део академије, биоје музички, уз школски хор, сакојим ради наставница јеленајовић, а уз неустаљени репер-тоар, све је допринело општемлепом утиску. Чуле су се и пес-ме попут „душо моја, свет се на-гло мења“, „у самоћи један мо-нах“, „Молитва“ и друге... уприпреми академије помоглесу и професорке разредне на-ставе радмила Стојићевић иВесна Мијатовић.

стопаМа светог саве основЦи „натине школе“

Пут се за путником рађа

II www. podrinske.com МОЈА шКОЛА 9. фебруар 2012.

Потпуно неочекиван позивза наступ у Пернику, Бугарскомграду, стигао је на адресу домаученика Средње пољопривред-не школе у шапцу 20.12.2011.год. Професор драгослав јова-новић који је био иницијатор на-ступа наше трупе, пренео нам јевест да ћемо 28.01.2012. насту-пати као представници града

шапца и републике Србије, наједном од највећих европскихкарневала. одлуку о нашем од-ласку у Бугарску донео је Ме-ђународни жири, којем се нашперформанс под називом„ускрснуће“ веома свидео. оватрупа је била појачана учени-цима мајурске основне школе.

Мале измене смо унели пред по-лазак на карневал да бисмооставили што бољи и ефектнијиутисак. ово је иначе први пут данаступамо у другој држави и собзиром на то да је температу-ра била јако ниска, настојалисмо да дамо све од себе и да пре-несемо нашу енергију на гле-даоце из публике.

аутобус је, 27.01.2012. у 05сати, био паркиран испред домаученика. Брзо смо се спаковалии кренули. иако је било веомарано, и многи од нас нису спа-вали целу ноћ због еуфорије,кренули смо веома расположени.Причали смо, певали и уживалисве до Перника. у Перник смостигли негде око 14 часова по на-сем, а у 15часова по њиховомвремену. Паузу до 18 сати иско-ристили смо да се јавимо најми-лијима. После вечере упутилисмо се за Софију. Због велике на-вале учесника и пребукираностихотела одсели смо у хотелу„Shipka“ у Софији. Хотел је биопредиван, а заједно с нама, у ис-том хотелу, одсели су и учес-

ници из албаније, Словеније,Македоније и Грчке. Журка којусмо направили то вече у хотелубила је предивна. Без предра-суда, били смо спремни на скла-пање нових пријатељстава, штосмо и учинили.

Следећег дана, после до-ручка који смо имали у хотелуоко 8 сати, почели смо да се

спремамо. ншминкани, обуче-ни, раздрагани, кренули смо каПернику у нова освајања. око 10часова кренули смо у Перникгде смо стигли око 10 сати и30мин. Чим смо стигли уследи-ла је још једна радосна вест, а тоје да наступамо други, што језначило одмах после дефилеа иручка. у 11 часова нашли смо сена улици заједно са још 6.200других учесника. дефиле јетрајао око 2 сата. Заједно с Ма-кедонцима који су били иза насу поворци, плесали смо уз њи-хову музику. Били смо зачуђеникада су нам рекли да можемо данаручујемо песме, наравно минисмо дозволили да нам таквапонуда пропадне те смо одмахпрешли на „Ђурђевдан“, „Ка-лашњиков“ и „Српско народноколо“. Били смо веома медијскипрпраћени, сви су желели да сефотографишу с нама, снималису нас. Било је предивно. Крат-ка пауза за ручак нам је кори-стила да се мало загрејемо преднаступ. Кренули смо око 14сати ка бини. Спремни и пуни

позитивне енергије изашли смона сцену. Музика је почела.имали смо осећај као да је вре-ме стало само због нас, сви субудно пратили шта се дешава насцени. димна завеса на свестране, уиграна учесница јова-на Станишић је подигла атмо-сферу и успела да преобратизлог чаробњака Борислава Ма-товића и још једном докаже дасу живот и љубав поновотријумфовали. Крај перфор-манса завршио се громоглас-ним аплаузом публике. Повратаку хотел је прошао у сабирањуутисака. одлучни да се опро-стимо од наших нових пријате-ља, направили смо журку у холучетвртог срата хотела, набавили

све што нам је било потребно ипочели. Журка је дуго трајала,певали смо, свирали, игралиСрпска кола, споразумевали сена разним језицима, а јединијезик који су сви разумели биоје осмех. растанак нам је веоматешко пао, ипак ми смо моралинешто да учинимо, и учинилисмо. раговарали смо с радушкомјанковићем који је вођа Чи-вијаде. Мислим да смо успелида се договоримо да ове групедођу у шабац ове године на нашкарневал. иначе радушко је биокао тинејџер заједно с нама, а дане помињем управницу домаТању николић и васпитацицуадријану Машић које су води-ле ученике дома. Такође ништамање важне биле су и учите-љице мајурске основне школе:Весна адамовић, Славица Пав-лович, Милена Марковић.

Последњег дана боравка оти-шли смо до Перника на ручак исвратили смо до хотела пошто сунаши учесници заборавили некествари. Повратак је прошао фан-тастично, дочекали су нас нашидругари и директор Средње по-љопривредне школе. у нади даћемо опет видети своје пријате-ље из околних земаља дом уче-ника ће и ове године спремитинешто ново и фантастично за „Чи-вијаду 2012.“, а у међувременусви сте позвани да присуствујетесусрету домова ученика ЗападнеСрбије на културно уметничкомтакмичењу који ће бити одржанокрајем марта.

Борислав Матовић

Међународни карневал у БугарскојДоМа ученика среДње пољопривреДне школе група ученика 4. раЗреДа ош „Мајур“

Боравила у Бугаској на карневалу

на карневалу „Сурва“, уПернику, ученици четвртог раз-реда ош „Мајур“ Мајур пред-ставили су своју тачку „Чуднашума“, као увод у причу „ускрс-нуће“ дома ученика средње по-љопривредне школе у шапцу,заједно својим наступом су оду-шевили публику у Пернику –Бугарска.

После наступа на „Чивијаш-ком карневалу“ у шапцу, уче-ници 4. разреда мајурске школе,њих 11 заједно са својим учи-тељицама, заслужили награду иотпутовали на међународни кар-невал, који траје и одржава севећ 21. годину. То је карневалмаски, костима и обичаја. Вођапута, испред Туристичке орга-низације шабац, био је радуш-ко јанковић, док су се о децибринуле учитељице СлавицаПавловић, Милена Марковић иВесна авдаловић.

наши малишани су се јаколепо уклопили захваљујућисвојим старијим другарима издома ученика средње пољо-привредне школе и током пред-ставе а и у слободно време.Сви су били одушевљени атмо-сфером карневала, чудним ко-стимима, различитим језици-ма, обичајима, игром и музиком

– њеним ритмом – рекла нам јеучитељица Милена.

Сарадња учитељица, васпи-тача андријане управнице домаТање николић и господина ра-душка била је одлична. Бригу освима, учесницима карневала,преузела је домаћица надеждадимитровна. она је помагала укомуникацији, смештају у хо-телу шипка, у Софији и свимдругим потреебама групе.

Музика и песма „Чуднашума“ наше познате ју групе,изванресно урађени костимидивљих животиња, које играјурокен рол, игру живота, почињупредставу. онда долази злисвештеник да их зачара, скаме-ни. цела прича достиже врхунацкада добра вила устаје, све будии подстиче на игру, а зли свеш-теник постаје добар, очаран иг-ром и музиком добре виле. Пуб-лика је целу представу награ-дила громогласним аплаузом.

„Све је било прелепо, пуносмеха, музике, радости и весе-ља. учествовање на карневалуу Бугарској, ће ми остати у ле-пом сећању, заувек“, речи судајане Сокић, ученице 4. раз-реда.

Актив четвртог разреда ОШ „Мајур“

„Чудна шума“ место „Ускрснућа“ одушевили публику

IIIwww. podrinske.comМОЈА шКОЛА9. фебруар 2012.

школска слава Свети Савапрослављена је и у основнојшколи „Мајур” у Мајуру. Тра-диционално ломљење славскогколача почело је у 1200 часовауз присуство великог бројасвештеника мајурске цркве, до-маћина славе Милице радова-новић, директора школе драгаадакалић-Томић, наставника иученика школе и гостију.

Милица радовановић јеуручила књиге ученицима који субили најуспешнији на литерарноми ликовном конкурсу „Свети Сава– наш духовни учитељ”.

у свечано украшеним про-сторијама школе одржана јеприредба „Кроз векове ходи убудућност загледан” посвеће-на светом Сави. Бројни гости,домаћин славе и сви присутнипоздравили су бурним аплаузомдивну приредбу и оригиналнусцену. школски хол је био укра-шен у етно стилу. Све је тог27.01.2012. године било свеча-но и лепо, у складу са тради-цијом ове школе.

на Савиндан ученици ос-новне школе “јеврем обрено-вић“ у Културном центру изве-ли су пригодну Светосавскуакадемију. ученици су својим

драмским, уметничким и му-зичким стваралаштвом све при-сутне потсетили на неизбри-сив, светао траг духовног ро-дитеља српског народа. Томприликом су истакли да сећањена Свеетог Саву, осам векова на-

кон његовог рођења, представ-ља доказ да наша генерација иматолико духовног здравља, то-лико јасну призму за посматра-ње наше историје и толико етич-

ке свести да се у њој лик СветогСаве може огледати као у чи-стом огледалу. и уколико се тајлик покаже нашој генерацијисвакоме од нас, у јачој светло-сти, биће то доказ чистоте ог-ледала наше душе.

светосавска акаДеМија ош . јевреМ оБреновић

Светао траг

основна школа „Мајур”

СВЕТИ САВА – НАШ ДУХОВНИ УЧИТЕЉ

Поводом школске славе„Светог Саве“ у основној шко-ли „Стојан новаковић“ изведе-но је низ приредби и манифе-стација у част највећег Српскогсветитеља и учитеља СветогСаве равноапостолног. Поче-так прославе овог празника по-чело је у „дому културе ГорњаВрањска“ где је изведена Све-

тосавска приредба у организа-цији наставника верске наста-ве игора Бошковића и коле-гијума издвојеног одељења„ош Стојан новаковић“- Гор-ња Врањска, пред око 200мештана тог места.

централна прослава школс-ке славе изведена је традицио-нално у новој школи на Летњи-ковцу пред око 800 посетилаца.организатори приредбе билису професор српског језика Дра-

гана Петричић и професор му-зичке културе Милена Гаври-

ловић, која је са хорским изво-ђењем одушевила присутне го-

сте. После резања славског ко-лача, протојереј-ставрофор анђ-елко Петровић честитао је на-ставницима и ученицима школс-ку славу уз молитвени благословда је поносно славе и убудуће.Као и ранијих година, у токуСветосавске приредбе, ново-изабрани директор „ош Стојанноваковић“ Милена Вучиће-

вић захвалила се присутнима надоласку, и тим поводом су до-дељене 22 награде наставни-цима и ученицима поводомучешћа на општинским, регио-налним и републичким так-мичењима и на подизању кре-дибилитета школе. Поводомучешћа на републичким так-мичењима, награђено је 6 на-ставника ове школе:

- Проф. мр. географије Сне-

жана Тодоровић (учешће нарепубличком такмичењу из Гео-графије и учешћу на републич-ком такмичењу за таленте изГеографије)

- Проф. српског језика Жи-

вадинка Веселиновић (ос-војено 2 и 3 место на репуб-личком такмичењу талената изСрпског језика)

- Проф. физичког васпитањаМилан Прокић (двострукидржавни првак у атлетици за пио-нире – ученик Михаило Ћелић)

- Проф. физичког васпитањаЗоран Новаковић (освојенопрво место на републичком так-мичењу у атлетици)

- Проф. ликовне културеСлавка Јаковљевић (освојено3 место на републичком так-мичењу – смотре ликовног ства-ралаштва основних школаСрбије)

- Проф. биологије Мара

Степановић-Илић (освојено 3место републичког такмичењаталената из биологије)

Поред пристуних наставни-ка, ђака, родитеља, приредби суприсуствовали представницимесних заједница: „шипурскеливаде“ ; „Летњиковац“ ; „По-церски Причиновић“ ; „ГорњаВрањска“, бивши наставницишколе, пословни сарадници „пе-кара Вулетић“ и превозник „Вал-теровић“, директор регионал-ног центра за професионалниразвој запослених у образовањуГоран Стојићевић и помоћникдиректора јавног комуналногпредузећа Иван Јеротић.

Наставник верске наставеОШ „Стојан Новаковић“

Игор Бошковић

Светосавска радост Стојанове школе

ЂАцИ - пЕшАцИ

IV www. podrinske.com МОЈА шКОЛА 9. фебруар 2012.

Фискултурне салеу малим школама

Градитељско друштво„Кнез“ из шапца је дониралопројекат за изградњу фискулт-рурне сале у основној школи удоњем црниљеву. Како јепројектом предвиђено, фискул-турна сала би била посебанобјекат у школском дворишту, саједним тереном, који би могаода служи за одбојку и кошарку.

Сала би била универзалненамене, служила би и за потре-бе села, јер дом културе у до-њем црниљеву се урушава.

на прослави Савиндана ушколи у доњем црниљеву за-меник председника општинеКоцељева Милутин цвејић ивласник Грађевинског друштва„Кнез“ драган Кнежевић пре-дали су пројекат фискултурнесале руководиоцу школе.

у свом обраћању поводомовог догађаја заменик председ-нику општине г-дин Милутинцвејић, иначе бивши ученикове школе и живитељ доњегцрниљева је изразио наду да ћенадлежна министарства и оп-штина Коцељева наћи снаге дареализују овај пројекат и обећаода ће му у наредном раду фис-културна сала у овој школибити приоритет...

„израда пројекта је тек мо-гућност да почнемо да раз-мишљамо о средствима за салукоја ће и нашој деци омогућитинајсавременију наставу физич-ког васпитања. Гест г-дина Кне-жевића вредан је дивљења и на-дам се да неће остати усамљен.он је доказ да је и у временимакризе могућа брига о младима идоброчинство“, рекао је измеђуосталог цвејић.

Грађани доњег црниљеваово схватају као почетак великогподухвата који ће њихову децуставити у равноправан положајса вршњацима из развијенихсредина који ће омогућити са-времену наставу и откривање та-лената и из ове средине.

најраспрострањенији про-блем сеоских школа у Србији јенедостатак фискултурне сале.Такав је случај и са издвојенимодељењима основне школе„Мића Станојловић“ у доњемцрниљеву, Свилеуви и Каме-ници, а драгиње има салу којаније условна.

у овој школи тренутно сешколује 132 ученика из доњегцрниљева, Градојевића, Ђу-ковина, Галовића и Голочела.наставу физичког васпитања иизабраног спорта преко зимене могу нормално да обав-љају, већ им наставници у

учионицама приређују актив-ности као замену за уоби-чајене часове.

Због тога се ови ученици нерадују часовима физичког то-лико као у оним школама којеимају фискултурне сале.

Пројекат представља најзна-чајнији корак у припреми из-градње фискултурне сале, јер јесада преостало само да се про-нађу средства за изградњу.

реакција присутних учени-ка, родитеља и запослених јебила ретко виђена, не само збогпоклона већ и због геста г-динаКнежевића који враћа наду убољи живот у овом крају и под-сећа нас све да смо негде забо-равили младу генерацију и дугпрема заједници.

ерСТе фондација и акаде-мија средње европских школа(ACES) започињу нови, шестициклус такмичења за прекогра-нична школска партнерства, ашколе из Србије су позване дабуду међу 15 земаља учесница.овогодишња тема је „Проверастварности – како видимо истварамо свет путем медија“, апредлози пројеката се могу до-ставити до 30. априла 2012. го-дине.

Такмичење организује ACES– академија средње европскихшкола, једна од највећих школ-ских мрежа у региону, а позна-вање медија је основна темаовогодишњег циклуса так-мичења. школе се позивају даподстакну ученике да анализи-рају садржаје са којима се су-срећу у медијима и да направеи дистрибуирају сопствене ме-дијске производе.

Масовни медији, поготоводигитални, нуде лак приступ

информацијама и нове начинеучествовања у друштвеном жи-воту, политици и култури, алиистовремено, носе ризик мани-пулације. Питања злоупотребе,нарушавања приватности, лич-них или ауторских права сусамо неки од изазова. у овомконтексту, познавање медија имеђу млађом популацијом јекључни предуслов за друштве-ни активизам у данашњем све-ту информационих технологија.

школе из Србије се позивајуда нађу партнерску школу путемсајта www.aces.or.at са којомће заједно учествовати напројекту. Међународни жириће изабрати најбоље пројекте ипобедници ће добити финан-сијка средства, подршку токомспровођења пројекта, а имаће иприлику да учествују на ацеСсастанцима.

школску мрежу ACES ос-новала је ерСТе фондација2006. године у сарадњи са не-

профитном организацијом ВЧе-Ли доМ из Словачке и интер-културалним центром из ау-стрије. ACES има за циљ даповеже наставнике и ученике изсредње и југоисточне европе итако премости границе. овуиницијативу подржавају и сваминистарства просвете земаљаучесница. циљ је да се омогућии унапреди интеркултуралнидијалог и сарадња младих људи,како би се створила мрежа раз-мене знања, учења и иновација.до сада, приближно 20,000 уче-ника и 2,500 професора је уче-ствовало у програму ACES.

Земље које се могу пријави-ти на такмичење су албанија,аустрија, Босна и Херцеговина,Бугарска, Хрватска, Чешка, Ма-ђарска, Македонија, Молдавија,црна Гора, румунија, Словачка,Србија и Косово, Словенија.

детаљне информације опројекту ацеС можете видетина сајту: http://www.aces.or.at

Траже се школе у Србији!

СВИНДАН у Ош “ДОСИТЕЈ ОбрАДОВИћ” ВОЛуЈАц

СВИНДАН у шКОЛИ ЗА уМЕТНИчЕ ЗАНАТЕ

САВИНДАН у  шКОЛИ “Др АНДрА ЈОВАНОВИћ”.

САВИНДАН 

у МуЗИчКОЈ шКОЛИ 

“МИХАИЛО ВуКДрАгОВИћ”

Комшиницами је

опростилаМного волим лопте. Моја

породица је то знала па ми јечесто куповала или покла-њала лопте.

имала сам много лопти,различитих боја и величина.Марија и Тамара су дошлекод мене да се играмо. Же-леле смо да се играмо изме-ђу две ватре, али нас тринисмо биле довољне за игру.Позвале смо децу из ком-шилука. двориште је убрзобило пуно деце и игра јепочела. у смеху и избегава-њу лопте нисмо пазили накомшиницино цвеће. Лоптаје често прелазила у ком-шиничино двориште и то сепонављало неколико пута.наизменично смо одлазилипо лопту. игра се завршилаи деца су отишла кући. децасу ми рекла да би моглиопет да се играмо и да јебило баш лепо. Сутра ми јемама испричала да смо уигри поломили комшиници-но цвеће. Комшиница је билаљута на нас. отишла сам иизвинила се тета душки.Комшиница ми је опростила,а често се шали са мном дасу и она и њено цвеће љутана мене и моју лопту. одсада бирамо где се играмо дасе не понови.

Мина Мијатовић 4 раз-ред, ОШ Жика Поповић“,

Владимирци