Pojam i Osobine, Uzroci Finasijske Krize

8/11/2019 Pojam i Osobine, Uzroci Finasijske Krize

1/4

1. POJAM I OSOBINE FINASIJSKE KRIZE

Pod pojmom finansijska kriza podrazumeva se proces opteg kontinuiranog padatrine cene finansijskih instrumenata, na odreenom tritu. Do pada cene dolazizbog poveanja ponude u odnosu na tranju, odnosno kada je opta ponudavrednosnih papira, u duem vremenskom periodu, vea od njihove tranje.U istoriji svakako ne postoji drutvena zajednica koja nije bila u nekom perioduzastoja. Da se kriza moe predvideti do nje nikada ne bi dolo, jer ona dolazineoekivano, postepeno ili naglo. Krizu esto moemo posmatrati I kao svojesvrsnuprekretnicu u razvoju, od silazne u uzlaznu fazu.

Habermas smatra da ekonomska kriza dovodi I do dezintegracije drustvenih

institucija, odnosno do socijalne dezinegracije. Najvanija komponenta krizedrutvenog sistema je privredna kriza. U privrednoj krizi sukobljavaju se interesidelujuih grupa, ,,ime se dovodi u pitanje I socijalna integracija drutva. 1Finasijske krize su sve uestalije u 20. I 21. veku. Nobelovac Phelps navodi daneizvesnost u ekonomiji nastaje u interakcijama I u realnom I u finasijskom sektoru.

Ona potvruje da je svakao najgora solucija ako kriza nastaje u zemlji rezervnevalute.

,,Zemlja rezervne valute za potrebe itavog sveta, emituje vie svoje valute nego tojoj je realno potrebno, ali objanjenje ove pojave je najpre u injenici da ova zemljazarauje seniora, koji je zapravo razlika izmedju trokova tampanja novca I njegovepune nominalne vrednosti. 2 Disharmonija izmeu ponude i tranje javlja se izpreteno dva razloga, a to je da investitori nemaju sredstva ili ne ele da ta sredstvaulae u hartije od vrednosti. Disharmonija dalje dovodi do pada privrednih aktivnostiodnosno smanjena proizvodnje roba i ulsuga i njihove ponude na tritu.3Ukoliko prinepromenjenoj tranji ponuda opadne, to dovodi do rasta inflatornih uticaja. Na tajnain novac gubi svoju dotadanju vrednost. Kada novac izgubi svoju vrednostsamim tim dolazi I do pada kursa domae valute u odnosu na stranu.Svaka trina oscilacija nije kriza. Da bi neka negativna promena na finasijskompodruju bila kriza, mora da ima odreene uslove. Prvo, treba da bude opta, odnosno

da zahvata vei deo finasijskog trita. Drugo, bitno je da je izazvana ekonomskim, a

1Petar uki, Globalna i nacionalna ekonomska kriza - izazov za reforme i odrivi rast ekonomije, Ekonomskifakultet, Novi Sad, 2009. godina, str.32Agencije za edukaciju, konsalting i menadment Logistic sevices solution support Ni, Uticaj finasijske krize na

poslovne preformanse preduzea po privrednim granama komparativna analiza Srbije, Hrvatske i Slovenije,

nacionalna agencija za regionalni razvoj, Beograd, 2012. godina, str. 63http://www.psinvest.rs/sr/merderi


2/4

ne neekonomskim uzrocima. Tree je trajnost jer kratkotrajni poremeaji nepredstavljaju krizu. etvrto, pad cena vrednosnih papira mora biti drastian.Znajui da su Kejnsova ekonomska teorija i politika, u vidu kejnzijanizma, nastale30-tih godina XX veka u periodu Velike ekonomske krize, kao i da ekonomije nakon

ove krize do danas nisu zabeleile tako drastian pad, esto se sedananja kriza poredisa onom iz 30-tih godina, u pokuaju da se utvrde njeni uzroci, kao i ekomomskapolitika za njeno prevazilaenje. Kriza iz tridesetih godina 20. veka dovela je dobrojnih promena, izmeu ostalog I do najznaajnijih promenau ekonomskoj teoriji,okonanja klasine ekonomije, razvoja makroekonomije kao posebne discipline,promena u voenju ekonomske politikeI slino.Re kriza spada u najee koriene rei u poslednjih nekoliko godina. Koristi seviestruko, za opisivanje line, odnosno porodine situacije (ostajanje bez posla,gubitak kue ili stana usled nemogunosti otplate stambenog hipotekatnog kredita,egzistencijalna kriza), poslovne situacije (kriza likvidnosti, solventnosti...) ili krize

celog drutva (makroekonomska kriza, kriza otplate spoljnog duga, socijalna ilikulturoloka kriza...).


3/4

2. UZROCI FINASIJSKE KRIZE

Postoje dve grupe uzoraka krize i to:

1. GRUPA u ovu grupu spadaju uzorci koji su zajedniki sa privrednim krizamauopte.

- Monetarne teorije vide uzrok u nekontrolisanom poveanju i smanjivanju koliine novcau opticaju putem kreditiranja privrede.

- Tehnike teorije vide uzrok krize u uvoenju novih pronalazaka i u unapreivanju uprivredi.

- Politike teorije vide uzroke kriza u neodgovornom ponaanju politiara.2. GRUPA u ovu grupu spadaju posebni uzroci, karakteristini samo za ovaj vid

krize. Drava intervenie:

-

Snienje javnih rashoda- Smanjenje ili poveanje kamatnih stopa na kredite centralne banke ostalim bankama u

zemlji

- Kupovinom ili prodajom dravnih hartija od vrednosti na finasijskom tritu- Smanjenje ilipoveanje stope obaveznih rezervi poslovnih banaka kod centralne banke

Finansijska i ekonomska kriza su posledica pogoranja stanja u realnom sektoru visokorazvijenihzemalja, koje u poslednjoj deceniji belee usporeniji rast bruto domaeg proizvoda. Tako je uperiodu 2002-2011.godine prosena stopa rasta BDP u SAD iznosila samo 1,6%, u Japanu oko1%, u evrozoni rast iznosi 1,3%, dok je u isto vreme Kina beleila prosean rast od skoro 10%.

Pad produktivnosti kod visokorazvijenih zemalja je bio evidentiran znatno pre poetka krize, kaoi pad zaposlenosti i visine nadnica.

4

Po drugom gleditu, kriza je izazvana neadekvatnom ekonomskom politikom i pohlepompojedinih grupa, posebno finansijskih institucija i kompanija kroz njihovo nastojanje da zarade

ogromne provizije. U nastojanju da se ostvare visoki profiti ulazilo se u sve rizinija ulaganja.Meutim, pokuaj opravdanja krize pohlepom pojedinaca je dosta neubedljivo, posebno topohlepa i sebinost od davnina spadaju u karakteristike ljudskog roda.

Finansijska kriza moe da bude i uzrok celokupne privredne krize, kao to se to desilo sa

najveom svetskom krizom u istoriji od 1929. do 1933. godine. Tada su SAD i Francuskauveale svoje zlatne rezerve, znatno iznad svojih potreba u meunarodnim plaanjima, to jeizazvalo da drave ukinu zakone, kojim su garantovale imaocima kovanica i novanica njihovuzamenu za propisanu koliinu zlata, ime je sruen do tada vaei meunarodni sistem plaanja.Dubinu i razmere svetske finansijske krize ilustruje podatak da se nakon trideset godina rasta

vrednosti globalne finansijske aktive, koja obuhvata trinu kapitalizaciju akcija i emitovane

4http://www.meste.org/fbim/FBIM_1_2013/


4/4

obveznice i zajmove u 79 zemalja sveta, u 2008. godini taj trend prekida, a vrednost finansijske

aktive opada sa 202 na 175 triliona USD. U periodu 1990-2009.godine najvei rast od skoro 13%godinje su imale tzv. sekjutirizovane hartije od vrednosti, (posebno sekjuritizovani hipotekatnistambeni krediti).

5

Do krize nije dovelapohlepa jedne grupe ljudi, kao to su mnogi odmah posle krize pokuali dapredstave. Kao to je jedan ekonomista rekao, kriviti pohlepu za krizu je kao kriviti gravitacijuza pad aviona

6. Do krize nije dovela ni deregulacija, jer deregulacije nije bilo. Krajem 2008.

godine, odmah po izbijanju krize, deregulacija je odmah uz pohlepu bila deurni krivac. Dokrize nisu dovele ni misteriozne sile koje su ponekad asocirane sa kapitalizmom. Kod svake

krize evociraju se radovi starih ekonomista kao to su Kindelberger ili Minsky, koji su oscilacijena finansijskim tritima pripisivali psiholokim faktorima ili nekoj fundamentalnoj nestabilnostikapitalizma.

U sluaju finansijskih kriza drava preduzima izleenje nizom mera ekonomske politike. To

moe postii sniavanjem javnih rashoda, radi sniavanja poreza i rastereenja privrednihsubjekata, smanjivanjem ili poveanjem koliine novca u opticaju, kroz poveanje ili smanjenjekamatnih stopa na kredite centralne banke ostalim bankama u zemlji, njihovim obavezivanjem

na poveanje ili smanjenje gotovinske rezerve u svojim fondovima, ili prodajom odnosnootkupom dravnih vrednosnih papira. Jo jedna od metoda je selektivno finansiranje odnosnokreditiranje profitabilnih privrednih aktivnosti i slino. Ukupnost svih tih mera predstavljstabilizaciju. Mogue je da se preduzmu i druge mere, kao to je ogranienje u spoljnoj iunutranjoj trgovini, zabrana daljeg poveanja cena, zabrana poveanja zarada, zabrana radapojedinim berzanskim trgovcima, pa i privremeno obustavljanje trgovine u berzama.

Dosta je pisano o trenutnoj ekonomskoj krizi. Kao glavni uzrok neretko se navodio krah tritahipotekarnih kredita u SAD, au poslednje vreme i kriza perifernih zemalja evrozone. Meutim,finansijska i ekonomska kriza dominantno je posledica pogoranja stanja u realnom sektoruekonomija razvijenih zemalja, to govori da ona nee lako proi. Treba naglasiti i da su u krizirazvijene zemlje (SAD, veina evropskih drava, Japan...), dok zemlje u razvoju beleedinamian rast, tek neto nii nego pre tri godine. Na kraju, nije u krizi evro, ve pojedinelanice zone evra!7

5http://www.meste.org/fbim/FBIM_1_2013/

6Trino reenje, lanak Uzroci finasijske krize, Slavia tasi, Beograd, 2009. godina

7http://blog.b92.net/text/18921/Sta-su-zapravo-uzroci-ekonomske-krize/

Documents

Pojam i Osobine, Uzroci Finasijske Krize