of 20 /20
Politike i mere podrške za razvoj preduzetništva u Srbiji Neophodnost promena 2015

Politike i mere podrške za razvoj preduzetništva u Srbiji

  • Author
    dinhdan

  • View
    219

  • Download
    3

Embed Size (px)

Text of Politike i mere podrške za razvoj preduzetništva u Srbiji

  • Politike i mere podrke zarazvoj preduzetnitva u SrbijiNeophodnost promena

    2015

  • 2

    UvodPolitike koje bi uticale na razvoj mehanizama finansiranja za preduzetnike, motivisanje mladih da se bave preduzetnitvom i unapreenje njihovog znanja o preduzetnitvu i pokretanju sopstvenog biznisa, kao i na razvoj preduzetnike kulture u Srbiji, predstavljaju kombinaciju politika koje bi mogle da dovedu do ubrzavanja procesa ekonomskog razvoja, ukljuujui stvaranje radnih mesta, poveanje dohotka, uvoenje inovacija i kreiranje ekonomije zasnovane na znanju.

    Stope rasta srpske ekonomije su niske ili negativne jo od 2008, uz uoavanje veeg broja negativnih ekonomskih faktora. Neophodne strukturne reforme i prilagoavanja odlau se dugi niz godina, a odreeni pomaci desili su se tek od 2014. Pristup mehanizmima finansiranja i kapitalu veoma je ogranien, posebno za sektor malih i srednjih preduzea i preduzetnika (u daljem tekstu MSPP). Nivo dugovanja privrede u 2014. dostigao je 20 milijardi evra. Obrazovni sistem koji treba da proizvodi konkurente i osposo-bljene kadrove za privredu nije u pravoj funkciji. Stavovi, vrednosti i praksa u vezi sa preduzetnitvom ograniavaju su faktor, a odnos prema preduzetnitvu je generalno negativan. Drava nema efektivne programe podrke razvoja preduzetnitva i ini se da ne postoji pravo razumevanje kompleksnih veza izmeu unapreenja obrazovanja, razvoja preduzetnitva i njihovog uticaja na privredni oporavak. Nivo ekonomske aktivnosti, kupovne moi i potronje nastavlja da opada, to veliki broj mladih ljudi sprea-va da ostvare ekonomsku sigurnost i nezavisnost. Svi navedeni problemi kreiraju okruenje u kome su oekivanja negativna, poverenje u sistem malo i u kome vlada opti nedostatak prilika. Nezaposlenost mladih u Srbiji je ogroman problem, pa stopa nezaposlenosti u populaciji od 15 godina do 24 godine iznosi 51,2%, a u populaciji od 25 godina do 34 godine iznosi 29,8%. Sve pojave su meusobno pov-ezane i formiraju efekat zaaranog kruga, koji se pogubno odraava na razvoj i perspektive mladih.

    Postojee politike prosto ne uspevaju da odgovore na izazove, i ne uspevaju da unaprede drutveni i ekonomski status velikog broja graana, a posebno mladih. Postojee politike ne ispunjavaju potrebe

    1. Makroekonomija.org

    2. http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/doc/istrazivanja/Polozaj%20mladih%20u%20sistemu%20socijalne%20zastite.docx

    51,2% 29,8% 20,8%

    stopa nezaposlenosti u

    populaciji od

    15 godina do 24 godine

    stopa nezaposlenosti u

    populaciji od

    25 godina do 34 godine

    opta stopa

    nezaposlenosti

  • 3

    3. http://webrzs.stat.gov.rs/WebSite/Public/PageView.aspx?pKey=2

    4. http://www.parlament.gov.rs/upload/archive/files/cir/doc/istrazivanja/Polozaj%20mladih%20u%20sistemu%20socijalne%20zastite.docx

    drutva, a esto proizvode i negativan uticaj na ekonomiju. Politike koje se odnose na razvoj pre-duzetnitva, ukljuujui podsticaje, finansiranje, razvoj preduzetnitva, preduzetniko obrazovanje i razvoj preduzetnike kulture su nefunkcionalne ili nisu uspostavljene, pa ih treba menjati, una-preivati i kreirati.

    Znaajan deo ekonomskog rasta mnogih drava u Evropi, Amerikama i Aziji, kao i uspena borba sa problemom nezaposlenosti mladih, zasniva se na kreiranju miksa politika koje integriu: (1) razvoj modela finansiranja preduzetnitva i unapreenja pristupa kapitalu, sa (2) unapreenjem preduzetnikog uenja i pokretanjem/motivisanjem mladih da zaponu sopstveni biznis, i (3) kreiranjem politika usmerenih na uspostavljanje odrivosti novih biznisa, davanje podsticaja i na unapreenje pristupa poslovnim prilikama. Savremeni primeri politika zasnivaju se na uverenju da je preduzetnitvo osnovni drutveni resurs i na razvoju mehanizama i mera, koje razvijaju i podravaju razvoj resursne baze mladih ljudi; i usmerene su na optimalno upravljanje tim resursom.

    Potrebno je kreirati nove mere politike i mehanizme podrke, koji e mladima i drugim ciljnim grupama, kroz pokretanje sopstvenog biznisa, njegov razvoj i odrivost omoguiti da ostvare ekon-omsku sigurnost i sami kreiraju svoja radna mesta. Time moe da se preokrene negativan trend, a novi preduzetnici mogu znaajno da doprinesu ekonomskom rastu i kreiranju novih vrednosti.

    Ovaj dokument tei da d odgovore na pitanje kako donosioci odluka i ljudi odgovorni za donoenje i implementaciju politika u Srbiji mogu da izvre pozitivan uticaj, ta je u drutvu i ekonomiji potrebno uraditi da bi se pokrenuo novi razvojni ciklus srpske ekonomije koji bi bio zasnovan na preduzetnit-vu i ljudima kao resursima, kako kreirati okruenje u kome je olakan pristup kapitalu i poslovnim prilikama, kako napraviti prave veze izmeu preduzetnitva i obrazovnog sistema i kako kreirati preduzetniki ekosistem podran od drave i privatnog sektora.

    Takoe, ovaj dokument dae predloge i preporuke sa ciljem kreiranja nove ekonomije zasnovane na znanju, tehnologijama i drugim savremenim trendovima globalizovanog ekonomskog sistema. Takva ekonomija vodi porastu broja radnih mesta, uveanju ekonomske aktivnosti i, posledino, porastu visine prihoda drave ostvarenih kroz poreze i obima profita u privatnom sektoru.

    Ovaj dokument sadri kritiki osvrt na postojee politike i probleme, i daje preporuke za politike i mere koje mogu da daju pozitivne efekte na razvoj, u tri kljune oblasti.

    Dostupnost finansija i pristup kapitalu razvoj alternativnih modela finansiranja preduzetnitva

    Unapreenje pristupa finansiranju i razvoj alternativnih modela finanisranja moe da dovede do krei-ranja cele nove generacije preduzetnika i privrednih subjekata, koji bi kreirali dosta novih radnih mesta u veem broju ekonomskih sektora.

    Odnos obrazovnog sistema i preduzetnitva

    Osposobljavanje mladih generacija da kritiki razmiljaju, prepoznaju i kreiraju prilike i da se nose sa izazovima znai stvaranje sistema gde mnogo vei broj pojedinaca kreira novu ekonomsku vrednost i pokree mnogo vie preduzetnikih pojava.

    Razvoj preduzetnike kulture i sistema za podrku preduzetnikom ekosistemu

    Podrka i partnerstvo drave, donosilaca odluka i drugih aktera u razvoju preduzetnikog ekosistema, promovisanje i stimulisanje preduzetnike kulture vodi ka ukljuivanju velikog broja mladih u ekonom-ske i preduzetnike procese.

  • 4

    Ubrzani drutveno-ekonomski razvoj moe se realizovati samo strateki isplaniranim i sveobuhvatnim pristupom, koji se zasniva na evolutivnim promenama politika koje se trenutno primenjuju i na principu ukljuivanja i koordiniranja svih zainteresovanih strana, ukljuujui privatni sektor, organizacije civilnog drutva (OCD), korporativni sektor i sva nadlena ministarstva i institucije.

    Neophodno je kreirati miks politika u veem broju oblasti koje, po sistemu spojenih sudova, vieslojno utiu na uspostavljanje pozitivnih razvojnih trendova.

    Karakteristika politika koje su predmet ovog policy brifa jeste injenica da imaju veoma znaajan efekat multiplikacije pozitivnih efekata.

    M

    ODE

    LI FINAN

    SIRANJAALTER

    NATIVNI

    RA

    ZV

    OJ P

    RED

    UZETNIKOG

    EKO

    SISTEMA

    PR

    ED

    UZ

    ET

    NI

    TV

    O U

    OB

    RA

    ZO

    VA

    NJU

  • 5

    Pun opseg problemaJedan od glavnih problema u Srbiji jeste nivo opte nezaposlenosti i nezaposlenosti mladih. Stopa opte nezaposlenosti u Srbiji zvanino je 20,8%, dok se prave razmere problema mogu sagledati tek kada se sagleda da je u populaciji mladih od 15 godina do 24 godine stopa nezaposlenosti 51,2%, a u populaciji od 25 godina do 34 godine iznosi 29,8%. Ekonomija u kojoj je toliko mladih bez ekonomske sigurnosti podstie degradaciju vrednosnog sistema, razvoj brojnih negativnih pojava i obrazaca ponaanja.

    ta je problem sa sadanjim pristupom?

    Iako drava sprovodi odreene politike u oblasti zapoljavanja (poput subvencija za otvaranje radnih mesta, seta aktivnih mera zapoljavanja i sl.), vei deo primenjenih mera je reaktivnog karaktera (aktivne mere zapoljavanja), a politike poput subvencija za otvaranje novih radnih mesta imaju diskutabilne efekte. Ono to je sigurno jeste da drava ne uspeva da generie dovoljno novih radnih mesta, a posebno ne uspeva da podstakne procvat industrija sa velikim stopama rasta i profitabilnosti (IT, inovativne usluge, tehnologije), koje u razvijenim ekonomijama nose rast radnih mesta u privredi.

    Drugo, neuspeh velikog broja politika u drugim oblastima i mnogi spoljni faktori uticali su na dugotrajnu stagnaciju ili opadanje ekonomije, to zajedno sa nedovrenom tranzicijom, nedostatkom strukturnih reformi i prilagoavanja sa sobom tek donosi rizik gubitka brojnih radnih mesta. Kada se tome doda nereformisani obrazovni sistem, koji mlade ne snabdeva pravim setom vetina i koji nije usaglaen sa potrebama privrede, moe se predvideti da postojei okviri politike zapoljavanja nee imati efekte.

    Ekonomska kriza donela je zatvorenost bankarskog sektora za finansiranje malih, srednjih preduzea i preduzetnitva, a paralelno je uslove finansiranja u bankarskom sektoru uinila potpuno neatraktivnim ili neostvarivim za najvei deo tog sektora. Praktino ne postoje mehanizmi za finansiranje pokretanja novog biznisa, bez obzira na kvalitet poslovne ideje. Garancijske eme su oskudne i nedostupnenajveem broju firmi. Ne postoji dovoljno jak korporativni i preduzetniki sektor, koji bi bio zainteresovan za finansiranje preduzetnitva i inovacija.

    Alternativni modeli finansiranja (eng. equity based modeli seed, startup, business angel, venture capital i private equity), koji se zasnivaju na vlasnitvu nad kapitalom, nisu razvijeni. Ovi modeli, koji predstavljaju okosnicu finansiranja MSPP sektora u veini razvijenih zemalja, nisu zakonski prepoznati, niti su vidljivi dovoljni napori da se te regulative i mehanizmi uspostave.

    Dostupnost finansija i pristup kapitalu razvoj alternativnih modela finansiranja preduzetnitva

  • 6

    Postojea regulativa prua samo rudimentarnu mogunost da se ovakve transakcije realizuju, aliapsolutno ne prepoznaju savremene pravne i ekonomske institute, koji u razvijenim zemljama ine ove modele finansiranja tako popularnim. Zajednica domaih preduzetnika koji imaju viak kapitala ne pre-poznaje poslovne i investicione mogunosti zasnovane na ovim modelima finansiranja; ili nije dovoljno informisana i motivisana iako praksa sa razvijenih trita pokazuje da upravo ova grupa realizuje mnoge investicije u male projekte, preuzimajui ulogu investitora i pravei velike profite.

    ta je problem sa sadanjim pristupom?

    Politike koje se trenutno primenjuju u Srbiji nisu adekvatne i podsticajne za razvoj alternativnih modela finansiranja. Sutinski, politike koje podstiu razvoj takvih modela finansiranja treba da se zasnivaju na promenama poreske politike (definisanju odreenih poreskih olakica), privrednog (kompanijskog) prava, uspostavljanju novih regulativa i promenama postojeih regulativa u veem broju oblasti. injenica je da i trenutna regulativa omoguava da se investira kroz kupovinu udela i akcija, ali ona ipak nije prilagoe-na ili namenski kreirana da bi se ovi modeli uspeno primenjivali i bili jasni veem broju privrednika, to onemoguava da se primenjuju savremeni biznis modeli, kakvi se vide u razvijenim ekonomijama.

    Nereformisan obrazovni sistem, nizak nivo znanja i vetina i nedostatak edukativnih programa i inicija-tiva dovode do atmosfere u kojoj je destimulisan razvoj preduzetnikog duha. Ovaj sistem ne snabde-va mlade vetinama, znanjima i informacijama o trendovima savremene ekonomije i ne edukuje ih u skladu sa potrebama ekonomije i privrede. Srednjokolski obrazovni sistem, ak i u sluajevima kada bi to trebalo da bude potpuno logino, tj. u srednjim strunim kolama, ne podstie mlade dovoljno da bi poeli da razmiljaju o sopstvenom biznisu. Visokokolski obrazovni sistem ne snabdeva studente znanjima i vetinama potrebnim za radno mesto i destimulie preduzetniko razmiljanje i ponaanje. Takoe, taj sistem nije razvio okvire u kojima bi istraivakim i razvojnim projektima bilo omogueno (ili gde bi bili stimulisani) da se kreu prema komercijalizaciji i tritu. Obrazovni sistem u Srbiji ne stimulie razvoj kritikog miljenja.

    ta je problem sa sadanjim pristupom?

    Obrazovne politike, strukturisane onako kako sada izgledaju, uopte nemaju ugraeno razmiljanje o potrebi stavljanja obrazovnog sistema u funkciju ekonomskog razvoja i povezivanja preduzetnitva sa

    Alternativni modeli finaniranja (equity financing)

    Alternativni modeli finansiranja odnose se na finansiranje kroz vlasniki kapital i u sutini predstavljaju proces prikupljanja kapitala prodajom akcija ili udela neke firme investitorima, u cilju obezbeivanja pozicija za dalji rast i razvoj biznisa, prilikom ega investitori stiu upravljake interese i prava u toj kompaniji. Finansiranje putem vlasnikog kapitala odnosi se na irok spektar moguih operacija od prikupljanja nekoliko hiljada evra od prijatelja, pa sve do izlaska firme na berzu, putem inicijalne javne ponude (IPO), koja moe da obezbedi milione ili milijarde novog kapitala. U tom irokom spektru nalazi se ceo ekosistem investitora, meu kojima su i poslovni aneli i venture capital fondovi. Razliitim razvojnim fazama firme odgovarae razliiti investitori. Investitorska zajednica je heterogena grupa subjekata, meu kojima ima institucionalnih i neinstitucionalnih investitora, sa razliitim preferencijama u vezi sa tipom biznisa, razvojnim stadijumom ili industrijskom granom. Ovaj tip finansiranja je posebno bitan za rane faze razvoja firme koje najee karakterie nedostatak prihoda, negativan tok novca, i nedostatak sredstava koja bi mogla biti kolateral.

    Odnos obrazovnog sistema i preduzetnitva

  • 7

    obrazovnim sistemom. Funkcije poput istraivanja i razvoja, kolovanja kadra za privredu, obuavanja uenika i studenata za obavljanje zanimanja u realnoj ekonomiji, stratekog/partnerskog planiranja out-put-a obrazovnog sistema, treba posmatrati kao kljune funkcije obrazovnog sistema; a one su u Srbiji neusaglaene, nerazvijene, destimulisane i prvenstveno nisu usaglaene sa potrebama trita rada i modernim trendovima na tritima kapitala, usluga i ideja. Anomalije i problemi poput potpuno anahrone klasifikacije delatnosti i obrazovnih profila, autistinosti institucija, progona preduzetnitva sa univerziteta, antologijski zastareli kurikulumi, ine da mladi ljudi sa zavrenim srednjim, viim i visokim obrazovanjem u stvari uopte nisu pripremljeni za ekonomsku igru i trite radne snage.

    Nivo preduzetnike kulture je nizak, a stavovi o preduzetnitvu, nivo kritikog miljenja i inicijative,organizaciona kultura, radna etika jesu negativni i slabi, to je uticalo da mladi ljudi ne budu motivisani da se bave preduzetnitvom i ne sagledavaju preduzetnitvo kao opciju za ostvarivanje svoje ekonomske sigurnosti i dohotka. Razlog ovome lei u istorijskom kontekstu, koji nije bio povoljan i podsticajan.Preduzetnitvo je dugo bilo percipirano u negativnom kontekstu i gotovo uopte nije razmatrano uokvirima obrazovnog sistema, u medijima i u privatnoj sferi. Istraivanja pokazuju da se preko 80% mladih izjanjava da eli da radi u dravnoj upravi. Medijski diskurs u vezi sa preduzetnitvom preteno je negativan, pa se ono dovodi u vezu sa kriminalom i negativnim vrednostima, dok se sa druge strane ne podstiu pozitivni uzori i primeri dobre prakse. Vana dimenzija problema u Srbiji sastoji se u tome to je preduzetniki ekosistem5 u potpunosti preputen samom sebi. Projekti, inicijative i svi napori u okviru preduzetnikog ekosistema imaju problem sa pronalaenjem finansijske i nefinansijske podrke i sa prepoznavanjem njihovog znaaja kod institucija drave i lokalne samouprave. Znaaj ovog ekosistema za razvoj preduzetnike kulture i preduzetnikih poduhvata prepoznaje tek mali broj partnera, uglavnom iz donatorske zajednice.

    ta je problem sa sadanjim pristupom?

    ini se da konkretnim merama politike nije jednostavno uticati na nivo preduzetnike kulture, ali drava ipak moe da utie na promenu mentaliteta i stanja svesti svojih graana tako to e promovisati tzv. role modele pozitivne primere; promovisati i podsticati pozitivnu selekciju kulturnih i medijskih sadraja; uticati na kreiranje javnog mnjenja, nagraivati talente i promovisati obrasce preduzetnikog ponaanja. ini se da institucije u najmanju ruku ne podstiu afirmativne stavove (ili uopte nemaju stavove) o pre-duzetnitvu, dok je medijima svakako vie stalo do senzacionalizma, nego do promovisanja pozitivnih vrednosti. esto se mogu primetiti negativni uticaju politika koje se primenjuju.

    Razvoj preduzetnike kulture i sistema za podrku preduzetnikom ekosistemu

    5. Posmatrano kao skup svih zainteresovanih institucionalnih stejkholdera, pojedinaca, profesionalaca i inicijativa (OCD, poslovne asocijacije, inicijative meunarodne saradnje, dogaaji, obrazovni programi, formalne i neformalne profesionalne grupacije).

  • 8

    emu praktine politike treba da tee?

    Potrebno je kreirati i uvesti set politika koje bi se odnosile na razvoj trita, modela i mehanizama alternativnog investiranja. To je investiranje zasnovano na vlasnitvu nad kapitalom firmi (eng. equity based investment). Ove politike morale bi da budu zasnovane na savremenim pravnim i ekonomskim tekovinama i po ugledu na trita gde su ti modeli postigli veliki uspeh i gde pred-stavljaju zamajac privrednog rasta i finansiranja privatnog sektora.Ove nove politike treba da budu multisektorske i eklektine i treba da obuhvate oblasti celoku-pnog poreskog sistema, radnog prava, dravne pomoi, inovacione politike, naina i programa korienja inostranih fondova (EU, bilaterale), politika podrke MSP sektoru, finansijskog sektora, kreiranja drutvenih inicijativa i inicijativa zainteresovanih zajednica. Samo bi jednim delom, ali ne ekskluzivno, politike trebalo usmeriti ka uspostavljanju novih regulativa, koje bi se konkretno

    PreporukeOpte pretpostavke za unapreenje mera politika u tri predmetne oblasti

    Kombinovanje vrstih mehanizama (promene regulative, sistem dravne podrke, podsticaji) i soft mehanizama (podsticanje preduzetnikog duha, promovisanje uzora (role modela), uspo-stavljanje platformi za individualni i razvoj zajednice).

    Kontinuitet regulatornih reformi, usvajanje pravnih tekovina EU, kreiranje i primena zakona zasnovanih na nauci i/ili iskustvima (uvoditi politike zasnovane na dokazima i preciznim me-trikama, pre nego se baviti najavama i odnosima sa javnou).

    Regionalna saradnja; pribliavanje regionalnih trita i smanjenja njigove fragmentiranosti. Za-jedniki napori u proceni i primeni nacionalnih i multilateralnih politika, regulativa i infrastrukture.

    Usaglaenost inicijativa i aktivnosti sa stvarno identifikovanim potrebama i potrebama ciljnih grupa i kontinuitet dijaloga sa zainteresovanim stranama.

    Dostupnost finansija i pristup kapitalu razvoj alternativnih modela finansiranja preduzetnitva

  • 9

    odnosile na te alternativne modele (npr. uvoenje Zakona o venture capital fondovima), dok se ostatak odnosi na prilagoavanje i promene u postojeim politikama i regulativama.

    Tek bi kumulativni efekti brojnih iteracija promena u veem broju oblasti, paralelno sauspostav-ljanjem posebne regulative, doneli eljena unapreenja klime i razvoj ovih modela finansiranja. Bitno je primetiti da je praksa razvijenih i trita u razvoju pokazala da je pozitivan trend rasta u ovoj oblasti ogroman multiplikator. U ekonomskom i socijalnom smislu. Ovo jeste veliki, vieresorski i vieinstitucionalni napor, koji zahteva paljivu koordinaciju i rad sa brojnim akterima i sa privatnim sektorom, pa je potrebno razmotriti opcije uspostavljanja okvira i mehanizama za koordinaciju i voenje procesa, uz direktno pokroviteljstvo, zainteresovanost i panju drave.

    U kreiranju politika moraju se primenjivati: vrst pristup, koji se odnosi na regulatorne promene, primenu evropskih pravnih tekovina, reforme poreskog sistema, definisanje dravnih sistema pomoi; i tzv. soft pristup, koji se odnosi na uspostavljanje, podrku i razvoj organizacija i asocija-cija, podsticaje za kreiranje lokalnih investicionih klubova, obuke za potencijalne lokalne investi-tore i njihovo udruivanje, unapreenje investicione spremnosti MSPP, uspostavljanje foruma za razmenu ideja, kapitala, usluga, uvoenje i primena standarda finansijskog izvetavanja, privlaenje investitora iz dijaspore i drugo.

    Zakonsko regulisanje venture capital fondova

    Potrebno je postaviti jasna pravila i kreirati zakonske osnove za poreske podsticaje za VC investicije, doneti regulative o VC fondovima i venture kapitalu uopte. Zakonski okviri mogu se definisati ili izmenama Zakona o investicionim fondovima ili uvoenjem posebnog novog zakona. Regulativa treba da definie: forme organizovanja i uspostavljanja, opseg poslovnih aktivnosti, pravni status i finansijska pitanja venture capital fondova, usaglaenost sa drugim zakonima; pitanja osnivanja fonda fondova.

    Brojke govore

    Venture capital (VC) i investiranje poslovnih anela zaista su velika industrija. U iznosima prednjae SAD, EU, Kina i Izrael. U 2013. godini venture capital investicije u SAD su iznosile 33,1 milijardu $, a investirano je u 3480 poduhvata. U istom periodu u Evropi je plasirano 7,4 milijarde $ u 1395 poduhvata. Iste godine ukupna vrednost venture capital investicija na globalnom nivou iznosila je 48,5 milijardi $. Naravno, u SAD je ovo ubedljivo vee, ali ne belei rast, za razliku od Evrope, gde je godinji porast VC investiranja oko 20%. Sa druge strane, investiranje poslovnih anela je industrija koja u obimu tek neto malo zaostaje za VC. U 2013. godini poslovni aneli su u SAD investirali 23,2 milijarde $. Posebno interesantan podatak jeste da se ove investicije distribuiraju na ak 50 puta vie kompanija nego to je to sluaj sa venture capital-om, to znai da je preko 70.000 kompanija primilo investiciju od poslovnog anela. O trendu da bogati sve vie i vie odluuju da deo svog bogatstva investiraju na ovaj nain, govori podatak da je po jednom istraivanju u SAD trenutno aktivno oko 756.000 poslovnih anela, te da se taj broj utrostruio u odnosu na poetak milenijuma.

    Preporuke u vezi sa poreskim politikama i zakonskim reenjima neophodnim za kreiranje venture capital (VC) fondova i pokretanje razvoja drugih modela poput individualnog preduzetnikog investiranja (angel investment)

  • 10

    Uvesti i urediti pitanja venture capitala u Zakon o inovativnoj delatnosti, kao jednu od mera povezivanja politika koje se odnose na inovacije i onih koje se odnose na finansiranje i mere podrke. Zakon o inovativnoj delatnosti treba da prepozna VC fondove kao entitete koji kroz svoju poslovnu aktivnost stimuliu razvoj inovacija i inovativnih kompanija.

    Uvoenje savremene prakse u vezi sa investicijama zasnovanim na vlasnitvu nad kapitalom (equity-based investicijama) i venture kapitalom u Zakon o privrednim drutvima.

    Mere politika treba da omogue da ovaj Zakon bude okvir za regulisanje odnosa u vezi sa tzv. kvazi-equty investicijama. Ove investicije zasnivaju se na odnosima gde investitor nema uee u udelima ili vlasnitvo nad hartijama od vrednosti, ve pravo na dogovoreni deo prihoda kompa-nije, nekog proizvoda/usluge ili na prihode od intelektualne svojine. Regulisanje ovih pitanja je od posebnog znaaja, jer savremena praksa u VC industriji pokazuje da je veliki broj prava investitora regulisan putem kvazi-equity instrumenata, pa to predstavlja osnovni mehanizam za stimulisanje rasta ove industrije. Ovaj Zakon je adekvatan i za primenu politika koje reguliu upravljaka prava i upravljaku kontrolu, te regulisanje savremenih modela korporativnog upravljanja.

    Politike uvoenja VC investicija u Zakon o bankama

    Politike bi trebalo da obezbede da banke mogu da obavljaju finansiranje zasnovano na vlasni-tvu nad kapitalom, ime bi se otvorile mogunosti uvoenja tzv. venture i equity bankarstva. Ove politike unapredile bi finansiranje MSP sektora jer bi omoguile bankarsko investiranje kroz vremenski ogranieno ulaenje u vlasniku strukturu firme.

    Zakonski omoguiti da se sredstva i kapital osiguravajuih drutava i dobrovoljnih penzionih fondova mogu koristiti za investiranje u vlasnike akcije i udele. Politike koje ovo reguliu odnose se na Zakon o osiguranju i Zakon o dobrovoljnim penzijskim fondovima. Ove vrste or-ganizacija raspolau tekuim i kapitalnim rezervama, ije bi plasiranje na navedeni nain dovelo do procvata raspoloivosti sredstava za investiranje u MSP.

    Zakonski urediti i podstai kreiranje lokanih inovacionih fondova (na nivou regiona i grupa lokalnih samouprava), koji bi poslovali po principima venture capital fondova.

    Uvesti poreske podsticaje ili politike neoporezivanja profita (capital gains) za venture capital investicije. Ovi podsticaji trebalo bi da se odnose na same VC fondove, ali i na investitore koji investiraju u VC fondove, posebno u sluaju institucionalnih ulagaa poput dobrovoljnih pen-zionih fondova, osiguravajuih drutava.

    Venture capital u Srbiji - presek

    Iako u Srbiji nema klasinih venture capital fondova, potrebno je znati da veliki broj VC fondova sa teritorije Evrope i iz drugih zemalja ima cilj da pokrene investiranje u srpske inovativne firme. Osim toga, srpskim firmama su na raspolaganju mehanizmi venture capital finansiranja uspostavljeni kroz institucije Evropske unije, odnosno Evropskog investicionog fonda, koji je za zemlje Zapadnog Balkana kreirao Western Balkan Enterprise and Innovation Facility (WBEIF), koji se sastoji od VC fonda za rane faze razvoja od 40.000.000 evra, VC fonda za irenje poslovanja od 55.000.000 evra i garancijske eme za MSP u vrednosti od 25.000.000 evra.

    U 2014. godini pojavio se i prvi domai investicioni fond, koji finansira rane faze razvoja tehnolokih startup-a, pod nazivom StartLabs Fund, koji su pokrenuli domai preduzetnici.

  • 11

    Definisati stope poreskog izuzimanja od poreza na dobit za razne kategorije subjekata koji in-vestiraju u tehnoloke startup-ove i inovativne firme. Ova mera ne bi trebalo da se ogranii samo na VC fondove ili investitore u VC fondove ve da se uspostavi njeno vaenje za privredna drutva i njihove direktne investicije u odreene kategorije novoosnovanih firmi. Ovim bi se podstakao tzv. corporate venturing, odnosno trend da velike kompanije investiraju u male, bilo zbog direktnih koristi od uvezivanja inovativnih i tehnolokih proizvoda u svoje lance vrednosti, bilo zbog proste mogunosti da investicije budu oportuni troak plaanju poreza na dobit. Jo jedan benefit ovakve politike jeste to bi drava dobila jedan od najpametnijih mehanizama za podsticanje rasta elje-nih oblasti industrije (npr. informacione tehnologije i industrije zasnovane na znanju i inovacijama).

    Stimulisanje venture capital fondova i institucionalnih investitora da reinvestiraju dobit. Ova stimulacija moe se ostvariti prvenstveno direktnim poreskim izuzeem dobiti, pod uslovom reinvestiranja. Ove bi mere unapredile likvidnost kompanija i redukovale prezaduenost.

    Primeniti politike pomou kojih se zakonski iskljuuju mogunosti dvostrukog oporezivanja. Dvostruko oporezivanje postoji u sluaju distribuiranja dobiti. Prvo se to oporezivanje odnosi na samo privredno drutvo koje plaa porez na dobit, a drugi put se oporezivanje po istom osnovu (poreza na dobit) deava kada pojedinani sherholderi fonda ele da podignu dividen-de na svoje hartije od vrednosti ili da trguju udelima. Preporuuje se da se zakonski definie da modeli investiranja zasnovani na vlasnitvu nad kapitalom (seed, startup i venture capital investicije) budu izuzeti od ovakvog oporezivanja.

    Zakonski omoguiti standardizovanu strukturu venture capital fondova zasnovanu na ogra-nienom partnerstvu (Limited partnership).Ovakva struktura je opteprihvaena u razvijenim sistemima i poznata je investitorima i za njih povoljna, usled ega bi oni bili podstaknuti da osnivaju fondove.

    Uvoenje tzv. innovation box reima, koji podrazumeva smanjene nivoe poreza na dobit, i drugih nameta, koji se odnose na poreski tretman prava intelektualne svojine. U praksi bi to moglo da znai znatno umanjeni nivo poreza na dobit kada je re o kvalifikova-nom profitu. Vrsta profita koji se moe kvalifikovati za ovakve podsticaje moe da se odnosi

    Poreske olakice usmerene prema mikro i MSP preduzeima

    Sledee politike preporuuju se za direktno podsticanje osnivanja i podrke u razvoju poslovanja tog sektora, dodatno i sektora inovativnih kompanija:

    mere smanjenja ili ukidanja poreza na dobit za novoosnovana preduzea u ogranienom periodu; umanjenje poreza na dohodak i socijalnih doprinosa za nova radna mesta kreirana u novo-

    osnovanim firmama u ogranienom periodu; uvoenje poreskog kredita za poreze i doprinose na plate za prve dve godine rada novoosno-

    vane firme (startup-a); uvoenje drugih vrsta poreskih kredita, poput onog za investicije u istraivanje i razvoj.

    Ove mere politika, iako su opteg karaktera, direktno bi podstakle uveanje seed, startup i venture capital investicija. Politike smanjenja poreza na dohodak i socijalnih doprinosa na nivou cele ekonomije dale bi jo bolje efekte stimulisanja ukupne ekonomske aktivnosti, pa stoga i razvoja modela investiranja zasnova-nih na vlasnitvu nad kapitalom.

  • 12

    na one nastale kroz investiranje u razvoj proizvoda zasnovanih na patentima ili kroz komerci-jalnu eksploataciju tehnolokih znanja i know-how. Ovakve mere mogu zaista u velikoj meri da doprinesu razvoju investicija u nove tehnologije i razvoju visokotehnoloke industrije uopte.

    Uvesti politike koje podravaju tzv. izlaze iz venture capital investicija. Mere politika treba da favorizuju kreiranje likvidnog trita za izlazak iz VC investicija. Primarni cilj VC fonda je da maksimizuju profit kroz unapreenje poslovanja firmi gde su investirali, gde se prirodno oekuje da se na kraju (izlazu) kompanija proda kako bi VC fondovi vratili novac investitorima koji su plasirali novac u te fondove. Dva osnovna naina izlaza su obina prodaja, tj. trgovanje akcijama ili udelima (npr. prodaja veoj kompaniji) i tzv. IPO inicijalna javna ponuda (prodaja kompanije na berzi).

    Potrebno je postaviti politike koje omoguavaju IPO i kreirati set mera i atmosferu u kojoj bi kompanije srednje veliine bile podstaknute na IPO.

    Pruiti podrku inicijativama usmerenim na osnivanje lokalnih investicionih klubova/mrea. Uobiajen trend u dravama gde su alternativni modeli finansiranja razvijeni jeste da se lokalni investitori udruuju u klubove, te preko njih prikupljaju informacije o potencijalnim investicionim projektima i u njihovim okvirima donose investicione odluke. Sam investicioni klub/mrea moe, a ne mora da bude ukljuen i u realizaciju investicije, i postoji nekoliko modela na osnovu kojih ovakvi klubovi mogu funkcionisati.

    S obzirom da je osnivanje ovakvih klubova/mrea, kao i udruivanje pojedinaca u ovakve okvire, zagarantovana sloboda, jasno je da njihovo pokretanje i voenje mogu biti realizovani u okviru postojee regulative u Srbiji, ali je potrebno kreirati atmosferu gde bi drava, lokalna samouprava ili pojedine institucije bile motivisane da promoviu ovakve modele udruivanja, ime bi se krei-rali novi akteri/organizacije koje bi doprinele brem razvoju industrije alternativnog finansiranja.

    Razviti institucionalni okvir za venture capital investicije. Uvesti eme podrke koje potiu od drave i koje unapreuju kvalitet i kvantitet VC aktivnosti. Preporuuje se da drava kreira zvanine inicijative poput direktnog podsticanja, VC fondova koji su spremni da pokrenu po-slovanje u Srbiji, u formi manjinskog koinvestiranja u novoformirane VC fondove. Drava bi relativno lako osigurala svoje investicije u ove fondove uz podrku meunarodnih finansijskih institucija, ime bi rizici bili dodatno smanjeni.

    Dodatna ogranienja u vezi sa optom poslovnom klimom i lokalnom poslovnom kulturom i etikom

    Postoji set izazova koji na sve navedene oblasti utie negativno, a odnosi se na pitanja raspoloivosti informacija, slabo razvijenu praksu poslovanja, primenu standarda i nivo poslovne etike. Ukoliko politika ima za cilj efikasan nain privlaenja i razvoja alternativnih modela investiranja, poput venture capitala ili poslovnih anela, ona mora da d odgovor za sledee probleme.

    1. Nepostojanje pouzdanih informacija o uinku kompanija, finansijskih podataka, podataka o timovima i podataka2. neophodnih za uporeivanje (benmarkovanje), to dovodi do percepcije uveanog rizika.3. Praksa u realizaciji transakcija je oskudna, neujednaena i nedokumentovana, a ciklusi rasta kompanija su

    usporeni, zato to se alternativni modeli finansiranja kompanija tek uspostavljaju i predstavljaju nove koncepte. 4. Mogunosti izlaza iz investicija su ograniene zbog opte trine situacije i zbog slabe finansijske i poslovne

    snage domaeg korporativnog sektora, to smanjuje ili dovodi do nedostatka spremnosti da se investira.5. Preduzetnici nisu spremni da dele finansijske i poslovne informacije i jo uvek vrlo oprezno i nepoverljivo

    prihvataju mogunost da putem investicija ustupaju udele u vlasnitvu i dele kontrolu, to je uobiajena praksa kod ovih modela finansiranja.

    6. Nivo poslovne etike i kulture u Srbiji je nizak.

  • 13

    Obrazovanje i preduzetnitvoemu praktine politike treba da tee?

    Ekonomski trendovi, poput globalizacije, prilagoavanja ekonomije pravnim tekovinama EU, otvaranje novih trita i dr., nude Srbiji razvojne prilike. Naa budua konkurentnost zavisi od sposobnosti obra-zovnog sistema da stimulie studente i uenike da inoviraju i konvertuju znanje i ideje u novokreiranu ekonomsku vrednost. Drugim reima, zavisi od sposobnosti da obrazovni sistem bude preduzetan.

    Potrebno je kreirati i implementirati politike koje e uspostaviti efikasan i efektivan sistem preduzet-nikog uenja i treninga, potrebno je uvesti preduzetnitvo u obrazovni sistem i osposobiti nastavni kadar da uspeno prenosi vetine i znanja i da razvija potencijale uenika.

    Preduzetniko uenje omoguava individui da kreira ekonomske ili drutvene vrednosti pokretanjem novih aktivnosti ili unapreivanjem postojeih inicijativa tako to e ta osoba biti osposobljena da razmilja nezavisno, da bude sposobna da se nosi sa neizvesnou, da identifikuje i koristi prilike i, napokon, da postavlja sebi ambiciozne ciljeve i da ih ostvaruje.

    Politike usmerene na razvoj preduzetnikog uenja i uvoenje preduzetnitva u obrazovni sistem treba da:

    prenesu studentima i acima osnovne ideje o preduzetnikom nainu razmiljanja (razvoj kritikog miljenja, kontrolisanje rizika, praktino uenje, razumevanje da preduzetniko razmiljanje vodi linom i profesionalnom osnaivanju),

    kreiraju i unaprede znanje studenata i uenika o preduzetnitvu (razumevanje naina i pozna-vanje alata i procesa putem kojih se sa ogranienim resursima ideje pretvaraju u odrive poslovne uspehe),

    vrazviju kod studenata i uenika sposobnosti i snabdeju ih vetinama koje e im omoguiti preduzetniko delovanje (pokretanje biznisa).

    U drugaijem tipolokom smislu, ove politike treba da vre sledee uloge.

    Treba da stimuliu elju da se postane preduzetan (promovisanjem preduzetnikih uzora i naina ponaanja).

    Treba da razviju sposobnosti uenika i studenata da postanu preduzetni (relevantna znanja o alatima, tehnikama i metodologijama razvoja poslovanja npr. kako osmisliti poslovni model).

  • 14

    Treba da omogue okruenje u kome je lako postati preduzetan (npr. pruanje poslovnih usluga kroz procese inkubacije ili poslovnog savetovanja na univerzitetima ili u srednjim kolama).

    Komparativne prakse pokazuju da preduzetniko uenje i uvoenje preduzetnitva u obrazovni sistem mogu poprimiti oblike ad-hoc aktivnosti, oblike posebnih nastavnih predmeta i/ili mogu biti integrisane u postojee predmete.

    Poduavanje na raznim nivoima treba progresivno razvijati tokom celog obrazovnog ciklusa. U os-novnim kolama treba stimulisati elju da se inovira i upoznavati ake sa osnovnim vrednosntima, poput radne etike; u kasnijim fazama treba razvijati konkretne preduzetnike kompetencije, npr. upravljanje timom, pregovaranje ili upravljanje finansijama.

    Osnovni razlog za razvijanje i implementaciju ovakvih politika jeste da uenici i studenti koji su proli kroz procese preduzetnikog uenja kreiraju vie vrednosti za sebe i okruenje, od onih koji nisu proli kroz procese preduzetnikog uenja.

    Ovakve politike omoguavaju da se obuava kadar koji je koristan u savremenoj ekonomiji, koja se sve vie zasniva na tehnologijama i znanju, tj. kadar koji je potreban tritu radne snage.

    Donoenje novog Nacionalnog okvira kvalifikacija. Vaei dokument je iz sedamdesetih godina 20. veka i ne prepoznaje ogroman broj profila/poslova koji su nastali u savremenom dobu.

    Pokretanje efikasnog Nacionalnog partnerstva za preduzetniko uenje.

    Dalje i bolje organizovano uvoenje predmeta preduzetnitvo u srednje i vie kole i na fakultete, posebno u obrazovne programe koji se tiu savremenih tehnologija, poput elektroteh-nike, mainstva, raunarskih nauka i sl. Preduzetnitvo treba uvoditi i kao opcioni predmet, u to vei broj obrazovnih institucija.

    Uspostavljanje mree ambasadora preduzetnitva u obrazovnim institucijama i njihov trening. Ambasadori preduzetnitva su obueni nastavnici i profesori, ija je funkcija da procenjuju afinitete studenata, usmeravaju ih, snabdevaju ih osnovnim resursima za una-preivanje znanja, upozanju ih sa programima za razvoj omladinskog preduzetnitva i sl. Ove su se prakse pokazale kao vrlo delotvorne u sistemima gde je teko uvesti preduzetnitvo direktno u obrazovni sistem.

    Preporuke u vezi sa uvoenjem preduzetnitva u obrazovni sistem i razvijanjem procesa preduzetnikog uenja

    Preduzetnitvo u srpskim kolama

    Preduzetnitvo kao poseban predmet je po prvi put uvedeno u obrazovni sistem Srbije u 8 oglednih programa u raznim oblastima (poljoprivreda, proizvodnja, prerada hrane, elektrotehnika i dr.) 2003 godine. Ve se nalazi na listi obaveznih predmeta sa 62-64 asa godinje u zavrnim godinama kolovnja. Podrazumeva razne nastavne metode (podele odeljenja u grupe, teorijska i praktina predavanja, praktine vebe, simulacije uenikih preduzea). Trenutno se predmet realizuje u 119 strunih kola od ukupno 166, i obuhvata 14000 uenika od ukupno 64000 uenika upisanih u srednje kole u prvom upisnom krugu 2013. godine. Problemi u razvoju preduzetnitva kao predmeta u kolama ipak postoje o emu svedoi injenica da iako je uvedeno jo 2003., zvanini udbenik se pojavio tek 2011., a uoljivi su i veliki problemi sa nastavnim kadrom koji poduava preduzetnitvo.

  • 15

    U srednjim kolama razviti naine i metodologije evaluacije, praenja i razvoja preduzetnikih kompetencija uenika. Ovo treba da dovede do profilisanja i grupisanja vie zainteresovanih uenika i studenata sa kojima bi moglo da se radi u okviru posebnih procesa.

    Kreirati programe i okvire u kojima e posebno nadarenim uenicima i studentima biti omo-guen dalji razvoj, uenje i mogunost osnivanja firmi. Mogue je osnivati poslovno-savetodavne centre pri obrazovnim institucijama, uspostavljati kouing programe u saradnji sa privatnim sekto-rom, programe takmienja, struno-poslovnih praksi, inkubacije, finansijske i nefinansijske podrke pokretanju biznisa.

    Uvesti obavezne predmete na viim i visokim uiteljskim kolama koje bi budue nastavnike i profesore snabdeli vetinama kako bi mogli da predaju na inovativan nain sa ciljem da kod uenika efektivno razvijaju kritiko miljenje ili preduzetniko razmiljanje.

    Uspostaviti preduzetnitvo kao kljunu kompetenciju nastavnog kadra. Ovo je kljuno pitanje jer nastavni kadar snabdeven pravim vetinama i znanjima moe da olaka i unapredi primenu nas-tavnih metoda i realizaciju programa i nastave preduzetnitva. Obuen i posveen kadar uticao bi da preduzetnitvo postane kompetencija koja treba da se proima kroz sve obrazovne predmete.

    Dalje razvijati okvire u kojima obrazovne institucije (srednje strune kole, vie kole i fakulteti) mogu da osnae i razviju saradnju sa drugim obrazovnim institucijama, privatnim sektorom i drugim zainteresovanim stranama sa ciljem kreiranja poslovnih prilika za studente i uenike, i pro-cenjivanja pravih potreba trita radne snage. Zakon o srednjem obrazovanju i vaspitanju u lanu 30 daje elementarni osnov unutar kog je mogue graditi odnose privatnog i civilnog sektora u Srbiji, ali je odnose i inicijative potrebno razvijati i podravati inicijative koje se bave njegovom primenom.

    Uspostaviti mree i programe saradnje uenika i studenata komplementarnih profila. Ovo se moe postii putem kreiranja pilot interdisciplinarnih programa preduzetnikog uenja u kojima bi uee uzeli studenti i uenici razliitih fakulteta, tj. obrazovnih profila.

    Uspostaviti nacionalnu instituciju, ija bi misija bila kreiranje i jaanje posveenosti ciljevima pre-duzetnikog uenja i koja bi postala nacionalni resurs i centar kompetencija za razvoj programa pre-duzetnikog uenja. Jedna od uloga ove institucije bila bi i razvoj programa, kurseva i metodologija predavanja preduzetnitva. Ova institucija trebala bi da ima karakter privatno-javnog partnerstva, to znai da bi privatni sektor trebalo da uzme znaajnu funkciju i u finansiranju i u programiranju ciljeva.

    Danska fondacija za preduzetnitvo

    Uvidevi potrebu za efikasnijim organizovanjem i koordinacijom u cilju razvoja preduzetnikog obrazovanja, etiri danska ministarstva, koja su nadlena za obrazovni sistem, udruila su snage i razvila zajedniku strategiju, koja je imala tri cilja:

    1. preduzetniko obrazovanje treba da se ugradi u obrazovni sistem od predkolskog do doktorkog nivoa;

    2. ministarstva e sakupiti svoje finansijske resurse u kod operatora strategije Danske fondacije za preduzetnitvo;3. struktura partnerstva e ukljuiti sva etiri ministarstva.

    Strategija je dovela do znaajnog porasta broja uenika i studenata koji su ukljueni u programe preduzetnikog obrazovanja, a znaajno je uticala i na ciljeve obrazovnog sistema. Kljuna vizija vlade bila je da se na svim nivoima obrazovanja razvijaju preduzetnike kompetencije uenika i studenata. Ove ideje zasnivaju se na veoma dobro dokumentovanim pokazateljima da studenti koji imaju preduzetnike kompetencije mnogo vie doprinose razvoju ekonomije i da imaju pozitivniji pristup i stavove u vezi sa sopstvenim ivotom i izborima.

    Danas Fondacija predstavlja resursni centar, finansira razvoj novih kurseva i obrazovnih praksi, bavi se izgradnjom kompetencija nastavnog kadra, kreira i distribuira nastavne materijale i sredstva, nudi umreavanje nastavnika na svim nivoima, podrava razvoj preduzetnike kulture, bavi se merenjem i evaluacijom politika.

  • 16

    Razvijati kulturu preduzetnitva na univerzitetima, kao i mehanizme za prevoenje naunoistraivakih projekata u komercijalne proizvode, uspostavljanje centara za transfer tehnologija i inkubatora. Podsticati razvoj meusobne saradnje takvih centara, kao i saradnje sa industrijskim klasterima. Podsticati transfer znanja izmeu univerzitet u zemlji i regionu.

    Stimulisati profesorski kadar i studente da pokreu preduzetnike poduhvate i pruati povoljne uslove za razvoj tih tzv. spin-off kompanija.

    Kreiranje veza izmeu investicione zajednice i inovativnih projekata koji imaju poreklo sa univerziteta

    Primer Univerziteta u Novom Sadu

    Univerzitet u Novom Sadu je izrstan primer preduzetnikog univerziteta. Profesori i istraivai ovog univerzoteta preuzimaju aktivne uloge u uspostavljanju spin-off kompanija zasnovanih na njihovim istraivakim projektima. Kao rezultat do sada su na Univerzitetu u Novom Sadu uspostavljane 102 spin-off kompanije, koje su imale obrt od 90,4 miliona evra u 2014. Spin-off kompanije su preteno u sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija i dolaze sa Fakulteta tehnikih nauka.

    Kao verovatno najuspeniji primer spin-off komanije ponikle sa ovog Univerziteta, moe se navesti komanija koja danas nosi ime Schneider DMS, joint venture kompanija za istraivanje, razvoj i inenjering u oblasti softvera za upravljanje sistemima prenosa elektrine energije. Kompanija je pokrenuta od malog tima profesora i studenata, da bi danas, posle nekoliko godina izuzetno visokog rasta, zapoljavalja preko 1000 eksperata (30 doktora nauka). Kompanija je svoje proizvode plasirala u 50 zemalja, gde ih koristi 130 operatera za prenos elektrine energije, koji snabdevaju preko 70 miliona krajnjih korisnika.

    Primer Univerziteta Kembrid

    Postoje razni uspeni primeri kako se u razvijenim zemljama podstie preduzetnitvo meu profesorima i studentima na uni-verzitetima. Jedan takav model je Kembrid model, koji profesorima sa iniverziteta prua mogunosti da privremeno istupe sa univerziteta i iz nastave, kako bi im se pruila mogunost da razviju biznis koji je rezultat nekog istraivanja ili inovacije koja potie sa univerziteta. Nakon to pokrenu biznis i inicijalno razviju poslovanje, omogueno im je da se vrate na poziciju koju su prethodno drali na univerzitetu. Kembrid je danas poznat kao jedan od najveih univerzitetskih centara za razvoj inovacija i pokretanje spin-off preduzea, putem svoje kancelarije za komercijalizaciju istraivakih i razvojnih projekata.

    Osnovno o startup i spin-off kompanijama

    Startup je novoosnovana firma (poslovna operacija), koja je pokrenuta sa namerom da realizuje uoene trine potrebe ili zahteve i koja sa tim ciljem razvija biznis model koji je odriv i skalabilan. Za njih je karakteristino da reenje problema i trini uspeh nisu zagarantovani ili inicijalno oigledni, tako da e veina startup-a konstantno i dinamino razvijati proizvod, uslugu i biznis model. S obzirom na tehnoloke i biznis trendove, u uem smislu se startup-om smatra firma iji su proizvodi/usluge zasnovani na tehnologijama i inovacijama, pa se esto termin startup poistoveuje sa tehnolokim startup-om. Razvojni put tehnolokog startup-a ogleda se u razvoju proizvoda/usluge, pokretanju prodaje i prihodima, nakon ega esto sledi faza dokapitalizacije, koja je uglavnom neophodna da bi se poslovanje skaliralo.

    U irem smislu se startup-om smatra svako novoosnovano preduzee u periodu od tri godine od osnivanja.

    Spin-off firma nastaje izdvajanjem dela neke delatnosti iz vee kompanije i pokretanjem firme koja je fokusirana na taj konkretan segment delatnosti. este situacije kada se preduzima osnivanje novog spin-off-a su kada se unutar firme pokree novi poslovni poduhvat, kada se kreira novi proizvod ili usluga ili kada se nastupa na novim tritima. Akademski/univerzitetski spin-off jeste poslovni poduhvat koji pokreu sami univerziteti kako bi komercijalizovali rezultate naunoistraivakih projekata, tj. kako bi transformisali tehnoloke inovacije ili investicije u proizvode koji mogu da zadovolje neke trine potrebe i stoga budu profitabilni. S obzirom da se spin-off-ovi uglavnom zasnivaju na naunoistraivakom radu, prava intelektualne svojine predstavljaju klju njihovog uspeha, pa je bitan element u njihovom uspostavljanju regulisanje prava intelektualne svojine izmeu akademske institucije i novoosnovane firme.

  • 17

    Razvoj preduzetnikekulture i sistema za podrku preduzetnikom ekosistemuemu praktine politike treba da tee?

    Da bi se podsticala preduzetnika kutura kod mladih i drugih ciljnih grupa zainteresovanih za pre-duzetnitvo, da bi se motivisali i inspirisali, te da bi njihovi novoosnovani poduhvati bili odrivi i imali razvojnu perspektivu, potrebno je uspostaviti ekosistem koji se sastoji od vie elemenata poput: diskusionih foruma i okvira za koordinaciju svih zainteresovanih uesnika, edukativnih programa, konferencija, dogaaja manjih formata, dravnih i privatnih inicijativa kojeomoguavaju pristup mreama znanja, mentorima, investitorima iz inostranstva i sl.

    Preduzetnika kultura tie se promene vrednosti i stavova u vezi sa pokretanjem sopstvenog biznisa, preduzimanjem rizika, uspostavljanjem partnerstava, spremnou na naporan rad, te su promena i unapreenje preduzetnike kulture napori koji iziskuju koordiniranu i iroku aktivnost brojnih stejkholdera i strateku posveenost.

    Ekosistem treba da sainjavaju brojne drutvene grupe poput preduzetnika, zainteresovanih pro-fesionalaca i profesionalnih grupa, studenata, istraivaa i sl.; brojni institucionalni stejkholderi iz javnog sektora (poput Inovacionog fonda, dravnih agencija, obrazovnog sistema), privatnog sektora (poslovne asocijacije, korporacije sa svojim CSR programima, filantropski programi ifondacije, poslovne mree, provajderi usluga) i civilnog sektora (OCD, fondacije, zadubine).

    Da bi ekosistem bio razvijen, potrebno je da ovi navedeni stejkholderi realizuju veliki broj programa, projekata i aktivnosti u razliitim oblastima, poput promocije, organizacije dogaaja, razvoja poslovanja, edukacije, networkinga, poslovnih komunikacija i razvoja partnerstava.

    S obzirom na ovaj kompleksan i vieslojan izazov, pitanje je kako svi ovi stejkholderi mogu kreirati sinergetske efekte i podii brojnost pojedinanih aktera iz ciljnih grupa koji bi bili aktivno ukljueni i zainteresovani?

    Pitanje je kljuno zato to se celokupni ciklus razvoja ekonomije i preduzetnitva u dravi zasniva na postojanju kritine mase uesnika u ekosistemu i brojnosti pojedinaca iz ciljnih grupa koji treba da budu korisnici programa i inicijativa koje produkuje ekosistem. Ta kritina masa treba da bude zamajac poveanju broja preduzetnikih inicijativa i aktivnosti usmerenih na razvoj preduzetnitva.

  • 18

    Jedini nain da se napravi kritina masa pozitivnih efekata jeste precizna i sistematska saradnja, iskrena partnerstva zasnovana na prepoznavanju interesa ciljnih grupa i svih ukljuenih aktera, kao i razvoj platformi unutar kojih e se vriti koordiniranje ovakvih aktivnosti.

    Najbolji modeli za realizaciju inicijativa koje e dovesti do unapreenja preduzetnike kulture i razvoja preduzetnikog ekosistema jesu oni zasnovani na iskustvu i praksi koja potie iz same zajednice zainteresovanih uesnika procesa (OCD, poslovne i profesionalne asocijacije), a kojima drava i privatni sektor pruaju podrku.

    Interes drave u tim procesima je multiplikacija pozitivnih efekata, a interes privatnog sektora treba da bude komercijalnog karaktera. Dakle, priroda ovih programa treba da bude zasnovana na najboljim praksama razvoja privatno-javnih partnerstava.

    Preduzetnike konferencije i dogaaji

    Ovakvi dogaaji predstavljaju bitne elemente preduzetnikog ekosistema, mesta na kojima se slave preduzetnitvo, inova-cije i uspeh mladih. Potrebno je uspostaviti sistem gde se to slavlje ne zavrava okonanjem nekog dogaaja, ve u kome su dogaaji samo deo velikog dinaminog i kontinuiranog sistema podrke razvoju preduzetnitva.

    Belgrade Venture Forum (BgVF)

    BgVF je najvei regionalni dogaaj posveen alternativnim modelima finansiranja sektora MSPP. Poevi od 2012. godine, na forumu se okuplja preko 400 uesnika, meu kojima i preko 40 visokih predstavnika venture capital fondova, poslovnih anela i preduzetnika koji ele da investiraju. Forum aktivno podstie formiranje lokalne investicione zajednice. Forum se sastoji od konferencijskog dela i takmienja startup i inovativnih kompanija, na kome preko 30 firmi ima priliku da se direk-tno predstavi investicionim irijima i da se takmii za investicije.

    Startit Festival

    Ovaj festival jedobio ime po jedinom on-line mediju u Srbiji www.startit.rs. Ovaj jedinstven petodnevni dogaaj, u organi-zaciji udruenja SEE ICT, okuplja aktere sa startup scena u Jugo-istonoj Evropi u egzotinoj festivalnskoj atmosferi. Festival se sastoji iz velikog broja manjih dogaaja, na kojima se predstavljaju startupi, diskutuje o razvoju ekosistema. Nekoliko hiljada uesnika svih dogaaja Festivala ima priliku da se umreava, pronalazi poslovne partnere i bude u kontaktu sa nekim od najznaajinijih preduzetnika, investitora i eksperata iz regiona i Evrope.

  • 19

    Preporuke u vezi sa razvojem preduzetnike kulture i sistema za podrku preduzetnikom ekosistemu

    Kreiranje nacionalnog programa za razvoj startup preduzetnitva i ubrzanje razvoja poslova-nja. Ovakav nacionalni program trebalo bi da ukljui sve aktere dravu, postojee preduzetni-ke, mlade, postojee startup-e, korporativni sektor i poslovne asocijacije. Drava bi trebalo da finansira ovaj program u pretenom delu, kreirajui fond koji bi koinvestirao u startup poslovne poduhvate, podstiui na taj nain kvalifikovane investitore da intenzivnije finansiraju domae startup-e. Komponenta ovog programa trebalo bi da bude usmerena na finansijsku podrku ue-snicima procesa koji organizuju dogaaje i inicijative iji je cilj umreavanje, unapreenje pristupa finansijama, memejking i uspostavljanje poslovnih partnerstava.

    Proirivanje obuhvata oblasti koje podravaju postojei programi podrke na oblast preduzetnitva, razvoja startup-a, podrku razvoju preduzetnikog uenja i podsticanje za-poljavanja mladih.

    Formiranje alijanse (privatno-javnog partnerstva), tj. platforme za razvoj dijaloga i planiranje aktivnosti, koja bi obuhvatila startup-e, lanove zajednice, privatni sektor, medije i kreatore politika kako bi se na transparentan nain projektovale aktivnosti i kreirale progresivne politike.

    Startup Nations

    Startup Nations je velika grupa nacionalnih partnerskih programa za razvoj preduzetnitva i startup-a. Direktno je podrava Kaufmann Foundation, Svetska banka i Endeavor Global. Unutar ove krovne inicijative okupljene su desetine nacionalnih programa za razvoj startup-a i preduzetnitva koje, iako imaju mnoge slinosti, oitavaju i nacionalne i lokalne specifinosti. Iza ovih programa uglavnom stoje nacionalne institucije (ministarstva, agencije), organizacije civilnog drutva i privatni sektor, koji kroz partnerstva uspostavljaju veliki broj razliitih inicijativa, od kola i edukacija, preko programa akceleracije i inkubacije, razmene znanja, podrke organizaciji dogaaja pa sve do koinvestiranja i investiranja u startup-e. Startup Nations podstie dijalog izmeu donosilaca odluka i samih startup-a sa ciljem kreiranja pametnih politika, razmene znanja i iskustava.

    S obirom na visoku razvijenost pojedinih programa, na dokazanu efikasnost i rezultate, bilo bi jednostavno kreirati ovakav program u Srbiji, ime bi se sa malom investicijom ostvarili neverovatni efekti multiplikacije.

  • Serbian Venture NetworkGraniarska 11 I [email protected]entureforum.orgwww.pokreni.se

    Ambasada Sjedinjenih Amerikih Drava

    Projekat izrade ovog dokumenta i kampanje javnog

    zagovaranja podravaju:

    Serbian Venture Network (Seven) je udruenje posveeno razvoju preduzetnitva i preduzetnikog ekosistema u Srbiji i Jugo-Istonoj

    Evropi. Seven je posveen promociji i unapreenju modela finansiranja zasnovanih na vlasnikom kapitalu (equity based financing) i

    pruanju podrke startup, inovativnim i brzo-rastuim firmama. Seven realizuje aktivnosti i projekte u oblastima organizacije dogaaja,

    umreavanja investitora i preduzetnika, preduzetnikog obrazovanja i treninga, mentorstva i javnog zagovaranja.

    Serbian Venture Network je u misiji izgradnje kapaciteta i unapreenja pozicija regionalnih biznisa i preduzetnika, u oblastima ekonomije

    zasnovane na znanju, sa ciljem izgradnje njihove konkurentnosti, unapreenja pristupa finansijama i razvoja odrivih i profitabilnih

    biznis modela.

    Organizacija se zalae za razvoj podsticajnog poslovnog okruenja, u kome su talenti, inovacije, preduzetniki duh i razvoj poslovnih

    partnerstava, pokretai rasta i razvoja.

    Program Pokreni se za budunost, koji realizuje Centar za razvoj liderstva uz finansijsku podrku kompanije

    Philip Morris.

    i