03.09.2018. godine

PORAŽAVAJUĆE ISTRAŽIVANJE O

MLADIMA Nemaju posao, žive sa mamom i

tatom, muka im je od politike i imaju samo

JEDNU ŽELJU

Mladi u Srbiji informišu se najviše sa Fejsbuka, televiziju i rijaliti programe ne gledaju, nezainteresovani su

za politička dešavanja, većinom su nezaposleni i žive sa roditeljima. Ako su studenti, uče kampanjski i noću,

a najveći broj njih želi da se odseli iz Srbije.

Poslednja tri velika istraživanja sprovedena na populaciji od 15 do 30 godina pokazala su da mladi retko

kome veruju, smatraju da politički i društveni život u Srbiji ne mogu da promene, a jedino što će svaki dan

učiniti je da će biti onlajn.

Istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije o potrebama mladih pokazalo je da samo 12 odsto od ukupno

1200 ispitanih iz svih delova Srbije ima platu veću od republičkog proseka, 26 odsto ima manju, a čak 61

odsto ne zarađuje. Samo njih 27 odsto je zainteresovano za politička dešavanja, a 85 odsto nije član niti

jedne partije.

NEPOVERENJE U INSTITUCIJE

Ono što najviše zabrinjava je nepoverenje u institucije. Od vojske i policije, preko državnih organa do crkve,

niko nije uspeo da skupi prosečnu ocenu iznad 3 (ocenjivalo se od 1 do 5) onih koji su izjavili da im veruju.

Sa druge strane samo 3,5 odsto mladih smatra da ima uticaja na političke procese u zemlji, što za posledicu

ima to da redovno glasa (od onih koji imaju biračko pravo) 32 odsto mladih, a nikad ne glasa njih 37 odsto,

dok ostali to učine povremeno. Najčešći razlog neglasanja u skoro 40 odsto slučajeva je što mladi smatraju

da su svi političari isti, a čak 70 odsto smatra da se političke partije uopšte ne obraćaju mladima. Oko 85

odsto mladih odgovorilo je da ne veruje političarima, a oko 80 odsto njih smatra i da u Srbiji ne postoje

medijske slobode.

- Letargija je očigledna i ona ima objektivne razloge. Nisko je poverenje mladih u demokratiju, oni ne vide

mogućnosti da glasanjem i participacijom u političkim procesima mogu bilo šta da promene. Zabrinjava

potpuno nepoverenje u bilo koju institiciju koje su redom najlošije ocenjene. Deluje da postoji vrsta straha

od pobune i organizacije na bilo koji način - izjavio je Boban Stojanović predsednik KOMS-a.

On dodaje da mladi idu linijom manjeg otpora, prihvatajući da žive u ovakvoj situaciji ili idu linijom još

manjeg otpora prihvatanjem sistema, odnosno ulaskom u njega. Preko partije do posla. Ostaju, kako smatra,

još samo oni iz treće opcije koji žele da pobegnu iz zemlje, a njih je trenutno čak 65 odsto.

ŽIVOT "ONLAJN"

Poredeći prethodnu godinu, za skoro 10 odsto je porastao broj mladih koji su ravnodušni prema političkim

dešavanjima. Oni se o politici i političkim zbivanjima u čak 80 odsto slučajeva prvo informišu putem

društvenih mreža, najčešće Fejsbuka i Instagrama, te portala, dok je televizija na drugom mestu, porodica i

prijatelji na trećem, a dnevne novine na četvrtom.

Ovaj podatak govori da je era totalne dominacije televizije definitivno iza nas, te da generacije koje dolaze

ovaj medij polako guraju u istoriju. Istraživanje Ministarstva omladine i sporta pokazalo je da među

mladima starosti od 15 do 19 godina čak 97,7 odsto njih svakodnevno koristi internet.

- Deluje da mladi sve manje žele da se informišu. Prisutni su na društvenim mrežama i to im je dovoljno.

Veliki broj njih, više od 50 odsto, tek povremeno ili gotovo nikad se ne informiše. Ne iznenađuje što u

pogledu televizije najčešće prate filmski, dokumentarni i sportski program. Možda je malo začuđujuće, s

pozitivne strane, što mladi uglavnom ne gledaju kanale sa rijaliti programima i sličnim formatima. Ali, sa

druge strane, oni uglavnom i ne gledaju televiziju, pa to sve ima i pozitivne i negativne elemente - nastavio

je Stojanović.

Od pojedinačnih kanala mladi najviše gledaju javni servis, a od dnevnih novina najčešće čitaju "Blic", čak

40 odsto.

- U radu sa adolescentima zaista sam zaključila da oni ne prate rijalitije. Ono što mladima sve više fali je

ostvarivanje zdravih kontakata. Ako mama da tablet detetu u ruke da bi ono bolje i brže jelo, tu je već deo

komunikacije izgubljen. Na inertnost po pitanju dodatnih sadržaja, u koji spada i kultura, utiče još jedna

stvar - roditelji često znaju decu da preplave aktivnostima kada su mala, naravno, iz najbolje namere. Deca

to posle površno odrađuju jer im je previše svega i zasite se - kaže dr Olivera M. Ćirković, specijlista

pedijatrije i geštalt psihoterapeut.

Kako dodaje, trebalo joj je vreme da se navikne da mladi koji dolaze na terapije kada kažu da su imali

odlučujući razgovor sa drugom ili ljubavnim partnerom preko mesindžera to ozbiljno misle i ne šale se.

RIZIK OD SIROMAŠTVA

Procenat mladih od 18 do 24 godine koji se nalaze u riziku od siromaštva prema poslednjim dostupnim

podacima Republičkog zavoda za statistiku iznosi 33 odsto i poslednjih godina je u porastu. Prema ovim

podacima, mladi starosti od 18 do 24 godine su grupa koja je najviše izložena riziku od siromaštva.

"Većina mladih ne smatra sebe samostalnim, a u tom stavu prednjače učenici i studenti. Pojedinci koji

paralelno studiraju i bave se honorarnim poslovima smatraju da su delimično osamostaljeni jer im u slučaju

značajnih izdataka pomažu roditelji. U manjini su mladi koji za sebe mogu da kažu da su potpuno

samostalni, žive odvojeno i imaju dovoljno primanja za svoje potrebe", navode iz Ministarstva omladine i

sporta.

Zbog svega navedenog i ne čudi podatak iz istog istraživanja da broj mladih koji putuju u inostranstvo

stagnira, dok raste broj onih koji žele da napuste zemlju iz ekonomskih motiva.

MLADI U SKUPŠTINI

Prema poslednjoj proceni stanovništva po starosti i polu iz 2017. godine, mladih (od 15 do 30 godina) ima

oko 1.190.000 i čine 17 odsto populacije u Srbiji.

Međutim, u aktuelnom sazivu Narodne skupštine Republike Srbije, samo je četvoro poslanika mlađih od 30

godina, te su mladi u ovom predstavničkom telu zastupljeni sa samo 1,6 odsto. Broj mladih u Skupštini se

svakog izbornog ciklusa smanjuje, samo 2008. godine bilo ih je skoro 9 odsto.

NAJČEŠĆE UČE IZ SKRIPATA, BELEŽAKA...

U anketi Univerziteta u Beogradu, u kojoj je učestvovalo preko 700 ispitanika sa različitih fakulteta, studenti

su otkrili da im ispitni rokovi i te kako utiču na dnevnu rutinu, gde posle ispašta porodični i društveni život.

Iznenađujuće, ali i ohrabrujuće, većina ispitanika, skoro 39 odsto, na pitanje o broju položenih ispita

odgovorila je da uspeva da položi sve ispite predviđene za tu školsku godinu.

Njih 33 odsto učeći provede oko 5 sati nedeljno, dok čak skoro 30 odsto tokom godine uopšte i ne uči, već

to čini isključivo za vreme ispitnog roka. Oko 42 odsto studenata tokom ispitnog roka uči više od 20 sati

nedeljno, a ima i onih koji tada uče od 50 do čak 70 sati nedeljno. Budući akademci za spremanje ispita sve

manje koriste udžbenike, a skripta su postala glavni izvor informacija.

- Najčešće učimo iz skripata, zatim fotokopija i beležaka sa predavanja. Originalne knjige često su preskupe.

Mislim da je i najosnovnije gradivo preopširno, zato stvarno retko i prelistam ono što profesori

podrazumevaju pod dodatnom literaturom. Jedan ispit najčešće spremim za sedam dana - kaže Dejan Čantar,

student Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

KULTURA IZ SVE MANJE ZANIMA

Sa druge strane, učešće mladih u konzumaciji kulturnih sadržaja beleži pad. Podaci ukazuju da sve manji

broj mladih učestvuje u amaterskim kulturnim aktivnostima i posećuje lokalne kulturne manifestacije. U

poslednjih 12 meseci samo 8,7 odsto mladih je učestvovalo u nekoj od amaterskih kulturno-umetničkih

aktivnosti (sviranje, pevanje, gluma, ples, fotografija i pravljenje filma), a pre samo par godina bilo ih je 18

odsto. Prošle godine samo 2 odsto mladih je svoje slobodno vreme koristilo za kreativne aktivnosti poput

pisanja, slikanja i sviranja.

TEK TREĆINA MLADIH SAMOSTALNA

Prema podacima iz Akcionog plana nacionalne strategije za mlade Ministarstva omladine i sporta, stopa

zaposlenosti mladih starosti od 15 do 30 godina, povećala se sa 26 odsto, kolika je bila pre sedam godina, na

35 odsto, kolika je danas. Smanjuje se i procenat mladih koji rade na radnom mestu koje odgovara njihovim

kvalifikacijama, sa 62 na 59 odsto. Subvencije za samozapošljavanje koristi samo oko jedan odsto mladih, a

tek njih oko 20 odsto smatra da je bolje pokrenuti sopstveni biznis nego raditi za drugoga. Oni smatraju da

država ne podstiče razvoj preduzetništva, a kao najsigurniji biznis navode otvaranje privatnih vrtića i

igraonica.

- Imamo zadatak da pomognemo mladima da se lakše zaposle, u saradnji sa državom i sindikatima. Prema

istraživanju koje je sprovela Unija poslodavaca, u kome je učestvovalo oko 1.200 ispitanika, mladi ne

poznaju prava koja mogu da ostvare na tržištu rada i samo 15 odsto mlađih od 30 godina ne bi prihvatilo da

radi na crno. Bez ugovora o radu spremno je da radi 16,39 odsto, a čak oko 58 odsto ispitanika je odgovorilo

da bi prihvatilo da radi na crno ukoliko nema drugog izbora - izjavio je Nebojša Atanacković, predsednik

Unije poslodavaca.

Novosadski ekonomista Dejan Milošević smatra da su mladi pokretačka snaga i generator razvoja svake

zemlje. Ekonomske krize koje često drmaju naše tržište rada upravo njih izbace u prvi plan kao najranjiviju

grupu.

- Ako se nastavi trend rasta nezaposlenosti mladih kod nas, ali i u Evropskoj uniji, suočićemo se sa

dugoročnim ekonomskim i političkim posledicama koje će se odraziti na sve nas. Naše mere suzbijanja

nezaposlenosti nemaju svrhu ako nam obrazovne ustanove i dalje izbacuje gomile kadrova koje nam ne

trebaju na tržištu rada - smatra Milošević.

Akcioni plan ministarstva pokazao je da je u prošloj godini procenat mladih koji se nije osamostalio od

roditelja čak 64 odsto, dok se finansijski i stambeno osamostalilo samo 13 odsto. Stručnjaci smatraju da

pored loših uslova na tržištu rada, za ovaj visok postotak kriv je pomalo i naš mentalitet.

- Kod nas je dominantna preterana ljubav roditelja i strah da deci nikada nije dovoljno dobro, a tada se ona

opuste. Lakše je da drugi radi, a ja da se samo pojavim. Ljubav, pogotovo majki, zna da bude praplavljujuća.

Mora se naći balans, da znam koliko ti dajem i koliko dobijam, da odnos ne bude ni preplavljujući, ali ni

ignorišući - kaže dr Olivera M. Ćirković, specijalista pedijatrije i geštalt psihoterapeut.

"OTIŠAO SAM, I OPET BIH" Istraživali smo

koliko je tačno ljudi NAPUSTILO SRBIJU od

2000. godine i rezultat je ZAPANJUJUĆ

"U sredu su mi javili da sam primljen, u četvrtak sam otišao. Bez razmišljanja, bez kajanja, želeći samo da

jednog dana imam nešto svoje. To u Srbiji nikada ne bih uspeo", ovako govori Branko Popović (25), jedan

od 200.000 Srba koji su otišli u Nemačku od 2000. godine. On je jedan i od pola miliona naših državljana

koji su u pomenutom periodu napustili svoju zemlju da u "belom" svetu potraže svoju sreću.

Sve nas je šokirala vest da Hrvati masovno odlaze da se nikada više ne vrate u svoju domovinu, ali nisu

samo hrvatske majke te koje plaču za svojim sinovima na autobuskim stanicama, takvih primera je mnogo i

u Srbiju, a neki bi rekli i previše.

Pomenutu zabrinjavajuću statistiku, u

kojoj se govori o pola miliona ljudi koji

su napustili Srbiju, objavio je OECD za

period do 2016. godine. Mnogi će se

zapitati šta je sa poslednjom godinom

za koju postoji uvreženo mišljenje da je

situacija još alarmantnija. Ipak, Analiza

o kretanju na tržištu rada koju je

objavila Parlamentarna budžetska

kancelarija ranije ove godine, pokazuje

da je trend takav da godišnje ode oko

35.000 ljudi.

U tom slučaju, da se vratimo na početak. Koliko je to Srba otišlo u 21. veku? Podaci pokazuju tačno:

416.946 ljudi do 2016. godine. Ako se tome doda 35.000 po trednu za 2017. godinu za koju ne postoje

podaci, dolazi se do brojke od ukupno 451.346 ljudi koji su zemlju napustili za 17 godina, što je gotovo ceo

Novi Sad i Niš zajedno.

Podaci su prikazani po zemljama za svaku godinu, s tim što za pojedine godine i zemlje ne postoje

informacije, pa se smatra da je broj ljudi koji je otišao zapravo i mnogo veći. Zemlja u koju su Srbi najviše

odlazili svakako je Nemačka. Ukupno 200.000 ljudi otišlo je u pomenutom periodu put nemačkih gradova

da tamo okuša svoju sreću. I upravo je Nemačka zemlja u koju najviše odlaze i naše komšije Hrvati.

- Hrvata u Karlsrueru ima dosta, mnogo više nego nas Srba, a moglo bi se reći da je i nas previše za ne baš

veliki grad. U poslednje dve godine ih je toliko da su cele porodice ovde doveli. Kada ih pitamo zašto

odlaze, odgovor je isti kao i svakog prosečnog Srbina: velika nezaposlenost u Hrvatskoj i manjak

perspektive - objašnjava Popović.

Srbi i generalno svi sa teritorije bivše Jugoslavije u ovom gradu od oko 300.000 stanovnika najviše rade na

građevini, dok su žene mahom zaposlene kao čistačice u određenim objektima. Za to im, kako kaže Popović,

ne treba znanje jezika. Sve više je fabrika koje ne zahtevaju poznavanje nemačkog.

- Ujutru kada putujem na posao sve vrvi od našeg sveta, koji ide u fabriku da radi. Često su cele firme samo

sa našim ljudima, a ono što za šta su najviše angažovani su poslovi pakovanja - navodi Popović i dodaje da

su ljudi koji dolaze iz Hrvatske većinom iz Slavonije, gde je, kako objašnjavaju njegove hrvatske kolege,

situacija najgora.

Daleko iza Nemačke, kao zemlje u koju najviše Srba odlazi je Austrija sa oko 67.000 ljudi od 2000. godine,

a visoko treće mesto drži, na iznenađenje većine, Slovenija sa gotovo 29.000 ljudi.

Za ovim zemljama slede Italija i Švajcarska sa po nešto više od 25.000 ljudi. Zanimljivo je pomenuti da ne

postoje podaci za Veliku Britaniju, gde je, takođe, veliki broj naših ljudi odlazio u prethodnim godinama, a

sve veći broj ljudi, skoro 15.000 njih otišlo je za taj period u Švedsku, što je više nego u Ameriku i

Australiju zajedno.

Najveći broj ljudi koji odlaze su mladi, uzrasta od 15 do 24 godine, i to u proseku oko 20.000 ljudi godišnje,

što je oko 60 odsto ukupnog broja iseljenika.

- Sve više mlađih od 20 godina dolazi u Nemačku, čim završe srednju školu. Najviše muškaraca koji se

mladi i žene, dovode svoje supruge i osnivaju porodice. Razlog je što su mnogo manji porezi za oženjene, a

procedura za "spajanje porodice" nije mnogo komplikovana - kaže Popović koji je i sam doveo suprugu na

isti način.

Ako se traži globalni razlog za odlazak mladih, on ima veze sa njihovim značajno nepovoljnijim položajem

na tržištu rada nego u Evropskoj uniji, jer je stopa nezaposlenih mladih oko 31,9 odsto u Srbiji, dok je u

Evropskoj uniji to slučaj sa 16,8 odsto njih.

O vraćanju u Srbiju mladi ne razmišljaju.

- Većina kada dođe, planira da ostane neko kraće vreme, zaradi neki novac i vrati se u svoju zemlju.

Međutim, ubrzo vredan rad se isplati, novac koji zaradimo nikada ne bismo mogli da dobijemo u svojoj

zemlji i odlučimo da ostanemo, tražeći stan, dovodeći porodicu, jednog po jednog. Nažalost, ne vidim sebe

još u Srbiji, ali ko zna, možda nekad - zaključuje Branko Popović.

Đorđević: Od 1. oktobra kazneni poeni za

prevremeno penzionisanje

Ministar za rad, zapošljavanje, boračku i socijalnu zaštitu Zoran Đorđević rekao je da očekuje da će nova

pravila o ukidanju kaznenih poena za prevremeno penzionisanje početi da se primenjuju od 1. oktobra.

Policija, vojska i BIA izuzeti su iz toga, kaže Đorđević i dodaje

da za njih ima poseban zakon.

Gostujući u Dnevniku RTS-a, ministar Zoran Đorđević rekao

je da je bila namera da se ukinu kazneni poeni onima koji su

imali beneficirani staž – rudari i vatrogasci, a koji su po nekom

pravilu ranije odlazili u penziju a nisu mogli da dostignu

starosnu granicu od 65 godina.

Kako kaže ministar za rad, oni najbolje znaju, jer kod njih

postoje penali i ne postoji mogućnost da dostignu 65 godina,

jer oni 40 godina staža dostignu sa 45 ili 48 godina života.

Sada smo predvideli, a o tome je pričao sa rudarima i predsednik Vučić dok je bio premijer i rekao da će se

prvi put kad se bude menjao zakon to ispraviti - podsetio je Đorđević i dodao da je to sada došlo na dnevni

red.

- Onoliko koliko se njima priznaje beneficirani radni staž, koliko godina imaju u beneficiji, toliko se

umanjuje starosna granica i u jednom trenutku bi trebalo da se sretnu sa godinama starosti i da više nemaju

penale", objasnio je Đorđević.

- Hipotetički, govoreći na primeru, ako bi priznavali 12,18 za rudare, oni ne bi imali penale oko 51. ili 52.

godine, ali ako odu prevremenu u penziju za njih bi postojali penali - rekao je Đorđević.

Za ostale koji su iz raznih razloga otišli u prevremenu penziju penali ostaju. Penali postoje svuda u Evropi i

srušili bi penzioni sistem kada bi takve stvari radili, rekao je ministar.

Ističe da su policija, vojska i BIA izuzeti i da za njih postoji poseban zakon i da ne važe penali već da idu

pod drugačijim uslovima i da je smanjena starosna granica.

- Za sve ostale važi Zakon o radu, Zakon o PIO i po tim zakonima je 65 starosna granica. Nemoguće je sa

jedne strane da dajete beneficije i kažete "priznajem vaš rad i otežane okolnosti", a sa druge strane da radi do

65. godine. Onda nema svrhe da mu dajete beneficiju - rekao je Đorđević.

Nova pravila počeće da se primenjuju od dana stupanja Zakona, kaže ministar koji očekuje da će to biti od 1.

oktobra.

Govoreći o minimalnoj ceni rada, Đorđević je rekao da prvi put ministar finansija učestvuje u radu

kolegijuma, ne samo u radu sednice SES-a.

- Mi smo na vreme, nas dvojica, 15. avgusta počeli pregovore o tome kako da izađemo pred sindikate i

Uniju poslodavaca i dali im računicu kako vidimo situaciju - kaže ministar.

- Njima je ostavljeno da razmisle o tome. Imaćemo još jedan sastanak pre sednice SES-a. Transparentno

radimo i ništa ne krijemo od njih, nema skrivenih namera, krećemo se realnim okvirima i da ponudimo ono

što možemo - istakao je Đorđević.

Kako kaže ministar, na poslednjem sastanku je dogovoreno da u narednih dve, tri godine pokušamo da

stignemo minimalnu potrošačku korpu.

- Verujem da će to biti prava minimalna cena rada - rekao je Đorđević dodajući da se mora voditi računa da

se ceo sistem ne uruši.

Građevinarstvo skočilo 23% - glavni pokretač

srpskog rasta

Sektor građevinarstva glavni je pokretač privrednog rasta Srbije, navodi se u saopštenju Ministarstva

građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Sektor građevinarstva je u drugom kvartalu ove godine zabeležio najveći realni rast bruto dodate vrednosti -

22,9 odsto, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Realni rast bruto domaćeg proizvoda u drugom kvartalu 2018. godine, u odnosu na isti period prethodne

godine, iznosio je 4,8 odsto, a najveći realni rast bruto dodate vrednosti zabeležen je u sektoru

građevinarstva, piše u saopštenju.

Напад на адвоката као напад на судију,

тужиоца, полицајца

До краја септембра биће формулисано ново кривично дело, па ће се напад на адвокате третирати као

напад на полицајце, судије, тужиоце.

То ће дело бити укључено у Кривични законик, а казне ће бити битно пооштрене за сваки напад на

браниоце правде.

За понедељак је, иначе, пишу Новости, заказан састанак радне групе за унапређење положаја

адвоката, коју је формирала министарка Правде Нела Кубуровић након убиства адвоката Драгослава

Огњановића 28. јула.

Напад на адвокате сада се не третира као напад на службено лице, већ као на обичног грађанина.

У последњих 10 година, према подацима Адвокатске коморе Србије, било је 50 напада на адвокате.

Ovih 7 opština iznad 60.000 RSD, ostatak Srbije

ispod

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečna neto zarada u Srbiji u junu iznosila je 49.226

dinara.

Najveća primanja od 78.116 dinara imali su stanovnici beogradske opštine Vračar, a najmanja stanovnici

Vranjske banje - 30.546 dinara.

Razlika između prosečnih zarada u opštini Vračar i u Vranjskoj Banji iznosila je 47.570 dinara.

Među tri opštine sa najvećim prosečnim platama u Srbiji su i Novi Beograd sa junskim prosekom od 74.617

dinara i beogradski Stari grad sa 73.486 dinara.

Zvanična statistika takođe pokazuje da prosečne zarade veće od 60.000 dinara imale u junu još četiri

beogradske opštine - Savski venac ( 66.531), Voždovac (62.582) i Zvezdara (62.223) i Lazarevac (61.263).

Prosečne zarade žitelja svih ostalih gradovi u Srbiju bil su manje od 60.000 dinara.

Pored Vranjske banje, na dnu lestvice primanja nalazi se i Svrljig sa zaradom od 31.598 dinara i Gadžin Han

sa prosekom od 33.750 dinara.

Prosečne neto zarade u Nišu u junu iznosile su 46.835 dinara, u Kragujevcu 47.652 dinara, u Novom Sadu

53.302 dinara, a prosek grada Beograda bio je 60.149 dinara.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku prosečne zarade u prvoj polovini ove godine, u odnosu na

isti period prošle godine, bile su manje u osam opština (Lazarevcu, Lajkovcu, Kostolcu, Despotovcu,

Žagubici, Sokobanji, Vrnjačkoj Banji i Svrljigu), a veće u svim ostalim gradovima i opštinama u Srbiji.

Prosečna bruto zarada za jun ove godine (68.047 dinara) nominalno je veća za 5,3 odsto, a realno za 2,9

odsto u odnosu na isti mesec prethodne godine, dok je prosečna neto zarada veća za 5,8 odsto nominalno, a

za 3,4 realno.

Više od 1.000 ne izdaje račune, za trećinu više

"fantomskih" firmi

Poreska policija je za prvih sedam meseci ove godine otkrila 102 "fantomska" i "peračka" preduzeća, koja

predstavljaju glavni izvor sive ekonomije.

To je za čak 36 odsto više nego u istom periodu lane, izjavila je u intervjuu za "Večernje novosti" Dragana

Marković, direktorka Poreske uprave Srbije.

Ona je istakla da je Sektor poreske policije od januara do

kraja jula podneo nadležnim tužilaštvima 880 krivičnih

prijava protiv 1.116 osoba zbog učinjena 1.024 krivična

dela, pri čemu je izbegnut porez u iznosu od 6,5 milijardi

dinara.

Prema njenim rečima, 66 osoba je uhapšeno. Markovićeva je

dodala da su inspektori u prvih sedam meseci u 2.162

kontrole utvrdili nepravilnosti obračunavanja javnih prihoda.

"Obračunati su novootkriveni javni prihodi u iznosu od 15 milijardi dinara, i to najviše kod PDV - 6,9

milijardi, akciza - 3,5 milijarde, poreza i doprinosa po odbitku - 3 milijarde i poreza na dobit - 1,4

milijarde", istakla je ona.

Što se tiče kontrole izdavanja fiskalnih računa, nepravilnosti su utvrđene u 1.041 objektu, zbog čega su

podneti zahtevi za prekršajnu odgovornost i izrečene mere privreme zabrane obavljanja delatnosti, dok je pet

objekata zatvoreno do 90 dana zbog ponovljenog prekršaja.

"Trend konstantnog rasta naplate Poreske uprave Srbiije, prisutan od 2015. godine, nastavljen je i ove

godine, kada je za prviih sedam meseci naplaćeno 839,4 milijarde dinara, što je 6,1 odsto više nego u istom

periodu prošle godine", naglasila je Markovićeva.

Prema njenim rečima, naplaćeno je 189,2 milijarde bruto domaćeg PDV, što je rast od 7,9 odsto, naplata

akciza porasla je za 2,6 odsto i iznosila je 114,8 milijardi, dok je naplata doprinosa za obavezno socijalno

osiguranje porasla za 9 odsto i iznosila 350,2 milijarde dinara.

"Da smanjim plate zbog štrajka? Nemam

nameru"

Ministar prosvete Mladen Šarčević izjavio da prosvetnim radnicima koji štrajkuju neće biti smanjene plate,

zato što je štrajk od pola sata u zakonskim okvirima.

"Štrajk od 30 minuta je u zakonskim okvirima kojim

mogu da iskažu svoj stav i nemam nameru da nikome

smanjujem platu. Ovoga puta mislim da je ta stav

legitiman, jer govorimo o važnim temama", rekao je

Šarčević za list Danas.

Prosvetni radnici najavili su za danas štrajk, prvi u nizu

štrajkova sa skraćenim časovima, zbog zahteva da se

nađu u devetom platnom razredu svi u obrazovanju koji

imaju sedmi stepen stručnosti, a ne u osmom platnom

razredu gde se sada nalaze.

"Ne kažem da i ja ne bih isto uradio da sam na njihovoj strani, ali sa ovog aspekta mogu da poručim da je

država spremna na razgovore i nema potrebe da se pravi loša priča, jer je najavljeno povećanje plata", kazao

je Šarčević.

Ministar je naveo i da je pitanje koliko je zahtev prosvetara realan i da li se time ruši uspostavljena piramida.

Šarčević je rekao i da nije realno da se direktori škola nalaze u 11. platnom razredu, kao i da bi on sam

predložio da se nastavnici koji rade u otežanim uslovima nađu u devetom platnom razredu.

Sva četiri prosvetna sindikata u petak su održali protestni skup i najavili štrajkove tokom septembra.

Sindikalci smatraju da im deveta platna grupa pruža više mogućnosti za napredovanje od osme, u kojoj bi

kako tvrde uspeli da se pomere tek posle 20 godina radnog staža. Oni predlažu da u devetoj grupi budu i

biblotekari, pedagozi, psiholozi, sekretari škola.

Ako je verovati ministru, radnici u Boru mogu

mirno da spavaju

Ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić izjavio je da iz Rudarsko-topioničarkog basena

(RTB) “Bor” nakon što ga je preuzela kineska firma Zijin neće biti otpuštanja radnika.

Antić je za TV Prva na pitanje da li je 5.000 trenutno zaposlenih u RTB Bor previše i da li očekuje

otpuštanja, rekao da smatra da je taj broj realan.

“Ovaj broj zaposlenih je realan ako se uzmu u obzir najavljene investicije i otvaranje novih rudnika, a

predstavlja i obavezu stranog partnera. U ugovoru stoji da je kazna za svakog ispod 5.000 zaposlenih

radnika (Zijin) u obavezi da u budžet Srbije uplati dve bruto zarade”, objasnio je Antić.

On je rekao i da najavljenu dokapitalizaciju Zijina očekuju odmah po zaključenju ugovora, a da nakon

njihovog preuzimanja većinskog paketa očekuju realizaciju obavezujućih investicija.

“U sledećih šest godina (kineska kompanija) će investirati 1,26 milijardi evra, što će učiniti da RTB postane

profitabilana kompanija… Očekujem da će Srbija imati 37 odsto tih uvećanih profita u svom budžetu”,

rekao je Antić.

Kinesku kompaniju Zijin Vlada Srbije izabrala je za strateškog partnera u RTB Bor.

Ta kompanija je ponudila kupovinu udela od 63 odsto u RTB-u, biznis plan u vrednosti 1,26 milijardi

dolara, obaveznu investiciju od 350 miliona dolara, izmirenje duga RTB-a od 200 miliona dolara i očuvanje

5.000 radnih mesta.

U školske klupe ove godine 67.000 prvaka koje

čeka puno novina

U školske klupe sutra će prvi put sesti 67.000 đaka prvaka, dok će u prvim razredima srednjih škola biti približno isti

broj, 66.827 učenika.Kako su agenciji Beta rekli u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ove godine đake

očekuje puno novina.

Prethodna školska godina zаpočelа je sа tri novа predmetа

- Fizičko i zdrаvstveno vаspitаnje, Tehnikа i tehnologijа

(sа preduzetništvom) i Informаtikа, kаo obаvezni

predmet.

Nаstаvа je ove godine osаvremenjenа upotrebom

digitаlnih sаdržаjа koji su dostupni zа većinu predmetа u

prvom i petom rаzredu, što znači da će prvaci uz pomoć

nastavnika osmišljаvаti i reаlizovаti projekte koristeći

digitаlne medije.

Obuku za primenu digitalnih sadržaja prošlo je oko 2.000 nastavnika.

"Cilj je dа nаčin sticаnjа znаnjа bude zаnimljiviji, drugаčiji, а postignućа boljа. Novi plаnovi i progrаmi

nаstаve i učenjа su rаsterećeniji i funkcionаlniji od stаrih i donose nаstаvu usmerenu kа znаnjimа i

veštinаmа, odnosno rezultаtimа, а ne sаdržаjimа učenjа", naveli su u ministarstvu i dodaje da su bealtni

udžbenici obezbeđeni za oko 86.000 učenikа.

Kada je u pitanju srednjoškolsko obrazovanje, u Srbiji je prestalo da radi 14 škola, a umesto njih formirano

je sedam i to u Nišu, Kragujevcu, Novoj Varoši, Kladovu, Kuršumliji i Babušnici.

Prvo polugodište za đake u centralnoj Srbiji završiće se u četvrtak, 31. januara 2019.

Drugo polugodište počinje 18. februara i trajaće do 31. maja 2019. ;za učenike osmog razreda, odnosno do

14. juna 2019. za učenike od prvog do sedmog razreda.

Portal B92.net

"Penzioneri sa 72.000 RSD imaće 100.000 RSD

više"

Penzioneri koji su imali penziju 84.000 dinara pre smanjenja, imaće posle ukidanja Zakona o privremenom

smanjenju penzija primanja od 93.000 dinara.

To je izjavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

Tim penzinonerima je tokom perioda privremenog smanjenja penzija iznosila 72.000 dinara.

“To je 20.000 dinara više nego što imaju sada ili 8-9 hiljada više nego što su imali pre smanjenja. Odnosno

oko 100.000 dinara više na godišnjem nivou”, rekao je srpski predsednik.

SRBIJA DANAS/POLITIKA

U novembru počinje isplata UVEĆANIH

PENZIJA

Nacrt Zakona predviđa velike promene

Zakon o privremenom umanjenu penzija biće ukinut zaključno sa isplatom septembarskih primanja za

najstarije nakon čega će se ponovo isplaćivati zakonske penzije!

Nov nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o PIO takođe predviđa izmene obračuna penzija za

poslednju godinu radnog staža. I to tako što građani koji odu u penziju početkom godine neće više morati da

čekaju tri meseca da zvanična statistika izađe s podacima o prosečnoj godišnjoj zaradi. Ubuduće će se

izračunavati tako što će se prosečna mesečna primanja za januar pomnožiti sa 12.

Penzioneru kome se ne mogu utvrditi godišnji lični koeficijenti ni za jednu kalendarsku godinu - godišnji

lični koeficijent iznosiće jedan. Istovremeno, onom ko nema utvrđen staž osiguranja za celu kalendarsku

godinu, godišnji lični koeficijent utvrđivaće se srazmerno stažu osiguranja navršenom u toj kalendarskoj

godini.

Nacrt predviđa drugačiji obračun prevremene starosne penzije kod radnika sa beneficiranim radnim stažom

koji odlaze u prevremenu starosnu penziju uz smanjene visine penzije.

Ukoliko neko ko je imao beneficiju tokom radnog veka i ostvario 40 godina radnog staža i ima 54 godine, a

treba mu 56 da bi po zakonu otišao u starosnu penziju, penali će mu se obračunavati samo dve godine, dok

ne ispuni zakonski uslov za punu starosnu penziju.

Granica se može maksimalno snižavati do 50 godina života za osiguranike koji rade ili su radili na

poslovima sa maksimalnim stepenom uvećanja staža osiguranja.

OVO VAM SE STALNO DEŠAVA U

RADNJAMA, A NE BI SMELO: Upisuju lične

podatke na pozadini čekova, a evo šta kaže zakon

Praksa da se na poleđini čeka upisuju lični podaci prilikom kupovine u trgovinama i turističkim agencijama

je "nedozvoljena obrada podataka", izjavio je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka

o ličnosti Rodoljub Šabić.

On je podsetio da Zakonom o čeku nije regulisano pitanje

upisivanja imena, prezimena, broja lične karte i broja telefona

na poleđini čeka, kao i da primalac čeka nema zakonsko

ovlašćenje za takvu vrstu obrade podataka o ličnosti.

Kako je objasnio, za takvu obradu podataka možda bi moglo

da se tvrdi da postoji osnov u članu 12 Zakona o zaštiti

podataka o ličnosti, koji ostavlja mogućnost da se, "ako je

nužno u svrhu izvršenja obaveza određenih ugovorom između

prodavca i kupca, obrada podataka može izvršiti i bez

posebnog pristanka", ali da je ta odredba izuzetak.

"Da li su neophodni i broj lične karte i telefona, da li je nužno upisivati ih na poleđini čeka i koliko to sve

ima smisla. Pogotovo, s obzirom na pouzdanost podataka jer je krajnje neizvesno da li neko proverava

tačnost broja lične karte, pogotovo broja telefona", rekao je Šabić za "Politiku".

O tome šta treba uraditi ukoliko trgovac prodaju uslovljava ostavljanjem tih podataka, Šabić kaže da uvek

"sugeriše otpor" građana.

"Ako uskrate podatke i zbog toga ostanu bez robe ili usluge neće doći do nezakonite obrade podataka, ali će

doći do nečeg drugog takođe nezakonitog. Bez zakonom predviđenog razloga niko ne bi smeo da vam

uskraćuje prodaju robe ili pružanje usluge i u takvim situacijama građani bi trebalo da mogu da računaju na

pomoć državnih organa nadležnih za zaštitu potrošača i inspekcije", rekao je Šabić.

Poverenik je podsetio i da nijednim zakonom nije predviđeno da trgovac prilikom reklamacije proizvoda

uzima lične podatke od kupca i dodao da je ta obaveza uvedena u sistem zahvaljujući obrascu NI (nalog za

ispravku) koji je uvršten u Pravilnik o načinu vrsenja ispravke.

NOVA EKONOMIJA/DANAS

U poslednjih par meseci zatvoreno na stotine

restorana u Srbiji

Na stotine ugostiteljskih objekata u Srbiji je poslednjih

nekoliko meseci zatvoreno iz najrazličitijih razloga.

Zbog toga što su imali nedozvoljeni bakšiš, flašu piva

više u šanku ili samo nisu ispunjavali neki od

mnogobrojnih uslova iz novog pravilnika o

protivpožarnoj zaštiti, piše Danas.

Ugostitelji su svesni da je njihova struka na udaru

inspekcije zbog pojačane borbe protiv sive ekonomije,

što im, kako tvrde, ne smeta. Ono što im predstavlja

problem su neujednačeni kriterijumi i povrh svega

nejasni zbog kojih su mnogi suočeni sa trajnim zatvaranjem lokala i gubitkom radnih mesta.

Kivni su jer im država s jedne strane pronalazi „dlaku u jajetu“, a s druge ne nudi mogućnost da napreduju

jer uprkos višegodišnjoj inicijativi da im se poreska stopa po ugledu na neke druge države smanji sa 20 na

10 odsto, to se ne dešava.

Problem, kako tvrdi ugostitelj iz Bačke Palanke sa kojim smo razgovarali, nije to što inspekcija kontroliše

ugostitelje jer to i treba da radi. Sporan je način na koji to radi i tipska rešenja koja im uručuje navodeći u

njima da oni goste i radnike dovode u neposrednu opasnost.

“Pre tri godine usvojen je pravilnik u kom ne postoji nikakva klasifikacija, te se iste stvari koje se tiču

protivpožarne zaštite odnose i na hotele od 3.000 kvadratnih metara i na lokale od 20 kvadrata. Taj pravilnik

je sporan, jer postoje stvari koje zaista nisu mogle da se ispune, imate lokale u nekim zaštićenim zgradama

koji ne smeju da se dorađuju i uslove koji se od vas traže a zahtevaju basnoslovna ulaganja”, napominje ovaj

ugostitelj.

Inspekcija, kako kaže, u lokale „upada“ najčešće noću, pred kraj smene, sa racijom i uručuje rešenja koja

podrazumevaju zatvaranje lokala po hitnom postupku.

“Uz sve to ni žalba ne odlaže rešenje. Problem je u tom rešenju jer ispada da smo svi kojima su uručili takva

rešenja držali goste u neposrednoj opasnosti, odnosno u požaru, što je daleko od istine. Naravno, problem je

i to što na stotine vlasnika koji su se žalili i mesecima kasnije nisu dobili nikakav odgovor na žalbu”,

napominje sagovornik.