Porodično pravo, od institucije do autonomije ličnosti

UDK 34 (497.11) (05) YU ISSN 03500500

PRAVNIIVOT

ASOPIS ZA PRAVNU TEORIJU I PRAKSU

Pravni ivot, asopis za pravnu teoriju i praksu pojavio se 1952. godine kao zajedniko glasilo udruenja pravnika Srbije i Bosne i Hercegovine, a neto docnije i Udruenja pravnika Crne Gore.

Poto su ostala dva udruenja poela izdavati sopstvene asopise, Pravni ivot 1969. godine postaje glasilo Udruenja pravnika Srbije.

asopis objavljuje teorijska istraivanja i studije iz ju-goslovenskog i uporednog prava kao i materijale sa naunih i strunih skupova. U njemu se poklanja panja svemu onome to se u pravnom ivotu zbiva. Na nje-govim stranama objavljuju se izabrane odluke iz sudske i arbitrane prakse, osvrti i prikazi novih knjiga kao i raznovrsni prilozi iz svakodnevne prakse. Kao glasilo Udruenja pravnika Srbije, asopis prati delatnost prav-nike organizacije i o njima obavetava itaoce.

Dosadanji urednici Pravnog ivota bili su: Mihailo orevi (19521969), dr ivojin Aleksi (19691975) i dr Milan Petrovi (19751980).

Broj 10/2015 / Godina LXIV / Knjiga 576 1790

B e o g r a d

Glavni i odgovorni urednik SLOBODAN PEROVI

Redakcija MIODRAG ORLI, SLOBODAN PEROVI,

RATOMIR SLIJEPEVI

Izdavaki savet Budimir Kouti, Petar Milutinovi, Miroslav Paunovi,

Slobodan Perovi, Dragoljub Petrovi, Gordana Stankovi, Slobodan oki, Miroslav Variak

Izdava UDRUENJE PRAVNIKA SRBIJE

Beograd, Krunska 74 tel. 244-69-10

fax 244-30-24, potanski fah 18 E-mail: [email protected]

www.Kopaonikschool.org

Lektura i korektura Dragana Beker

Kompjuterska obrada i prelom teksta Javorina Beker

Pretplata za 2014. godinu iznosi: za fizika lica 6.000 dinara, za pravna lica 10.000 dinara, za inostranstvo 250 Eura,

Pretplata se vri na iro raun broj: 310-203539-17 Pretplata ne obuhvata tematske brojeve

Tira: 1.000 primeraka

tampa: FUTURA, Petrovaradin

DRUGA KATEDRA

PRAVO NA SLOBODU

Sloboda linosti Upravno-pravna zatita slobode

5

OLGA CVEJI-JANI

ZABRANA FIZIKOG KANJAVANJA DETETA Prilog diskusiji povodom Prednacrta Graanskog zakonika Srbije

U V O D

U prvobitno objavljenoj verziji Prednacrta Graanskog zakonika iz 2011. god.1 u lanu 7 (Posebna zatita deteta) kao alternativa je predvieno da se doda nov stav 2, kojim se zabranjuje svako zlostavljanje deteta, a naroito fiziko ka-njavanje. Pored toga u l. 87 (Zabrana fizikog kanjavanja deteta) predvieno je da [R]oditelji ne smeju fiziki kaznjavati dete i duni su da ga tite od takvih postpaka drugih lica. Meutim u radnom tekstu Prednacrta GZ pripremljenom u elektronskoj formi za javnu raspravu sa alternativnim predlozima (od 29. maja 2015. godine), lanu 2218 GZ koji je posveen Posebnoj zatiti deteta2 dodata je jo jedna varijanta stava 2 (pored varijante I koja je ostala ista: Zabranjeno je sva-ko zlostavljanje deteta, a naroito fiziko kanjavanje), kojom se ublaava pret-hodna varijanta, a koja glasi: Nije dozvoljeno zlostavljanje deteta, a naroito ne-primereno fiziko kanjavanje. Pored toga, u lanu 2301 koji se odnosi na fiziko kanjavanje deteta3 izostavljena je reenica da roditelji ne smeju fiziki kanjava-

Prof. dr Olga Cveji-Jani, Univerzitet Edukons, Fakultet za evropske pravno-politike studije, Novi Sad (u penziji). lan Komisije za izradu Graanskog zakonika Srbije.

1 Prednacrt Graanskog zakonika Republike Srbije, Knjiga trea Porodini odnosi, Beo-grad, juna 2011. god, izd. Generalni sekretarijat Vlade Republike Srbije, str. 13 (l. 7 st. 8, altenativa) i str. 37 (l. 87).

2 U prethodno objavljenoj verziji iz 2011. g. to je bio l. 7. 3 U prethodnoj objavljenoj verziji iz 2011. g. to je bio l. 87.

Sloboda linosti

6

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

ti dete a predviena samo dunost roditelja da tite dete od zlostavljanja od stra-ne drugih lica. To je bio ustupak jednom delu javnosti koji se protivi zabrani tele-snog kaznjavanja dece, a dalji tok javne rasprave (koja jo traje) e pokazati u kom smeru treba traiti zaknosko reenje ove problematike.

Meutim, kada se govori o zabrani fizikog (telesnog) kanjavanja deteta, pre svega se mora poi od meunarodnih obaveza koje je naa zemlja meu prvi-ma preuzela, ratifikovanjem Konvencije UN o pravima deteta iz 1989. g. koju je, pored nae zemlje4, ratifikovalo jo 195 zemlje (Drzava Palestina je 2014. g. rati-fikovala ovu Konvenciju a Juni Sudan i Somalija 2015. g.)5. Svaka drava clanica Konvencije je duna da preduzme sve mere da zatiti dete od svih oblika fizikog nasilja, ali nijedna drzava nije duzna da pristupi nijednom meunardonom do-kumentu, pa ni ovoj Konvenciji. To da li e neka zemlja pristupiti nekom meu-narodnom ugovoru je stvar meunarodnih odnosa i meunarodnog poloaja te zemlje u svetu, i svaka zemlja procenjujui sve okolnosti, meunarodne i unutra-nje, odluuje da li e pristupiti nekom meunarodnom dokumentu. Ako drava pristupi nekom meunarodnom ugovoru, duna je da potuje odredbe tog ugo-vora i da ih implementira u skladu sa preuzetim obavezama.

to se tice fizickog kanjavanja deteta, koje je kod nas izazvalo burna reago-vanja kod jednog dela (uglavnom konzervativne) javnosti, otpor prema zabrani ove mere disciplinovanja neposlusnog i problematicnog deteta proizilazi iz tra-dicionalnog (patrijarhalnog) odnosa prema detetu, koji se i kod nas i u svetu, vrlo dugo zasnivao na tome da je dete objekt roditeljske vlasti i roditeljskih prava, i da roditelj ima iroku slobodu u njegovom podizanju i vaspitanju. Konvencija o pra-vima deteta to menja i dete stavlja u centar roditeljskog odnosa, tako da dete po-staje individualni, samostalni subject odreenih deijih prava. Jedno od tih pra-va je i zatita od fizkog kanjavanja iz l. 19 Konvencije, koji predvia:

Strane ugovornice e preduzeti odgovarajune zakonske, administrativne, socijalne i obrazovne mere za zatitu deteta od svih oblika fizikog ili mentalnog nasilja, povreivanja ili zlostavljanja, zapostavljanja ili nemarnog postupanja, mal-tretiranja ili eksploatacije, ukljuujui seksualno zlostavljanje, dok je pod brigom roditelja, zakonskih zastupnika ili bilo koje druge osobe koja se brine o detetu.

Takve zatitne mere, treba, prema potrebi, da ukljuuju efikasne postupke za donoenje socijalnih programa za obezbeivanje neophodne podrke detetu i onima koji se o detetu staraju, kao i drugih oblika zatite i spreavanja, utvriva-

4 Prvobitno je SFRJ ratifikovala Konveniciju o pravima deteta 1990. godine (Slubeni list SFRJ, Meunarodni ugovori br. 15/1990, 4/1996 i 2/1997), a potom je, nakon raspada SFRJ i Repu-blika Srbija po osnovu sukcesije pristupila Konvenciji (stupila na sangu 12. marta 2001. g).

5 Drava Palestina je ratifikovala Konvenciju 2. aprila 2014. godine, Juni Sudan 23. janua-ra 2015. a Somalija 1. oktobra 2015. g. Dostupno na sajtu: https://treaties.un.org/pages/viewdetails.aspx?src=treaty&mtdsg_no=iv-11&chapter=4&lang=en-title=UNTC-publisher=.

7

O. C.-Jani: Zabrana fizikog kanjavanja deteta

nja, prijavljivanja, prosleivanja, istrage, postupanja i praenja sluajeva ovde na-vedenog zlostavljanja deteta i, po potrebi, obraanja sudu.

Kao to se iz citiranog teksta vidi, u Konvenciji se ne pominje izriito zabra-na fizikog kanjavanja deteta, ve se pominje nasilje, navode se njegovi obilci i sl. Meutim, izgleda da naa zemlja nije bila jedina koja nije pravilno shvatila ovu odredbu odnosno koja ju je tumaila tako da se ona ne odnosi na zabranu sva-kog fizikog (telesnog) kaznjavanja deteta, ve samo na njegove tee oblike, koji se ispoljavaju kroz povreivanje ili zlostavljanje deteta, zapostavljanje ili nemar-no postupanje, maltretiranje, eksploataciju i slino. Zbog toga je Komitet za pra-va deteta, kao nadzorno telo nadleno da kontrolie implementaciju deijih pra-va u dravama lanicama,6 2006. godine usvojio Opti komentar o pravu deteta na zatitu od telesnog kanjavanja i drugih okrutnih ili degradirajucih oblika ka-njavanja7.

U Komentaru se naglaava da Konvencija o pravima deteta i drugi meu-narodni instrumenti o ljudskim pravima priznaju detetu pravo na potovanje de-ijeg ljudskog dostojanstva i fizikog integriteta i jednaku zatitu pred zakonom. Komitet zbog toga izdaje Opti komentar kako bi istakao obavezu svih drava la-nica da hitno zabrane i eliminiu svako telesno kanjavanje i sve druge okrutne ili degradirajue forme kanjavanja dece i da skiciraju zakonodavne i druge vas-pitne mere i mere na podizanju svesti koje drave moraju preduzeti8. Istie se za-tim, da to predstavlja kljunu strategiju za smanjenje i spreavanje svih oblika na-silja u drutvu9 i da je Komitet ve od svojih prvih sednica posveivao posebnu panju isticanju prava dece na zatitu od svih oblika nasilja. Naime, Komitet je ve na osnovu prvih izvetaja zemalja lanica sa velikom zabrinutou zapazio da je u velikom broju zemalja ne samo zakonom dozvoljeno, nego i vrlo rasprostra-njeno i drutveno odobravano telesno i ostalo okrutno i degradirajue kanjava-nja dece.10 Stoga je Komitet izdao brojne preporuke o zabrani telesnog kanjava-

6 Drave lanice su dune da podnesu prvi izvestaj Komitetu za prava deteta u roku od dve godine od stupanja na snagu Konvencije u njihovoj zemlji, a nakon toga svakih pet godina (l. 44 st. 1 i 2 Konvencije). Izvetaj treba da sadri podatke o stepenu ostvarivanja deijih prava, o tekoama i problemima koji se javljau u njhovom ostvarivnju i merama koje se preduzimaju radi otklanjanja tih tekoa

7 General comment no 8 (2006) on the right of the child to protection from corporal punis-hment and other cruel or degrading forms of punishment (Art. 19, 28 para.2, 37 inter alia), usvojen na 42-goj sednici Komiteta za prava deteta u enevi, koje je odrano od 15. maja do 2. juna 2006. godine a objavljen 2. marta 2007. godine.

8 Poglavlje I Opteg komentara Ciljevi, taka 2 Opteg komentara. 9 Poglavlje I Opteg komentra Ciljevi, taka 3 Opteg komentara.10 Poglavlje II Opteg komentara Istorijat, taka 4.

8

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

nja dece i promovisao princip nulte tolerancije nasilja.11 Jo 2001. godine Komtet je u svojim preporukama pozvao sve drzave lanice da hitno donesu zakone o za-brani nasilja nad decom, ma kako lakim se to nasilje smatralo, kao oblik vaspita-nja dece i u porodici i u kolama, odnosno da ukinu zakone kojima se to smatra doputenim.

Komitet za prava deteta je zatim preporuio Generalnom sekretaru UN da se, kao rezultat optih rasprava Komiteta 2000-2001. godine, putem General-ne skuptine UN sprovede detaljno meunarodno istraivanje o nasilju nad de-com, sto je Genralna skuptina UN prihvatila. U studiji UN, sprovedenoj od 2003 -2006. g. naglaena je potreba da se zabrani svako legalno nasilje nad decom. Ista-knuta je i zabrinutost same dece zbog skoro univerzalno iroko preovlaujueg telesnog kanjavanja u porodici, kao i, u mnogim zemljama, istrajna legalnost te-lesnog kaznjavanja dece u kolama i drugim ustanovama, kao i u kaznenom siste-mu za decu u sukobu sa zakonom.12

Vrlo je znaajno i to to Komitet za prava deteta u Optem komentaru daje definicija telesnog ili fizikog kanjavanja, koje se definie kao svako kanjava-nje pri kome je koriena fizika sila sa namerom da prouzrukuje odreeni stepen bola i neugodnosti, ma kako laki bili. To najee podrazumeva udaranje (amar, uka. pljuska) dece, rukom ili nekim sredstvom biom, tapom, kaiem, cipe-lom, drvenom varjaom itd. Ali moe takoe da obuhvata i utiranje, treenje ili bacanje deteta, grebanje, tipanje, ujedanje, upanje za kosu, udaranje po uima, prisiljavanje dece da stoje u neudobnim poloajima, izazivanje opekotina, urenje ili nasilno gutanje (npr. ispiranje deijih usta sapunicom ili prisiljavanje da progu-taju ljute zaine).13 Po shvatanju Komiteta telesno kanjavanje je uvek degradi-rajue, ali, naglaava se, pored takvog kanjavanja postoje i drugi, ne-fiziki obli-ci kanjavanja koji su isto tako okrutni i degradirajui i kao takvi u suprotnosti sa Konvencijom. To su npr. kanjavanje putem omalovaavanja, poniavanja, kleve-tanja, stavljanje u poziciju rtvenog jarca, izlaganje deteta pretnjama, strahovima ili podsmehu.

U pomenutom Optem komentaru se zatim istie da Komitet smtr d primen zbrne svih oblik telesnog knjvnj zhtev podiznje svesti, od-govarajua uputstv i obuku z sve. Drava mora da obezbedi d zkon deluje u njboljem interesu dece pogoene fizikim kanjavanjem, posebno kd su poi-nioci roditelji ili drugi bliski lnovi porodice. Svrh reforme zkon o zbrni fi-zikog knjvnj dece u porodici je, na prvom mestu, prevencij (naglasio au-

11 Poglavlje II Opteg komentara Istorijat, taka 6.12 Poglavlje II Opteg komentara Istorijat, taka 9.13 Poglavlje III Opteg komentara Definicije, taka 11.

9


tor): d se sprei nsilje nd decom kroz promenu stvov i prkse, istiui prvo dece n jednku ztitu i prujui nedvosmislen osnov z ztitu detet i z pro-mociju pozitivnih, nensilnih i prticiptivnih oblike odgjnj dece.14

Meutim, treba praviti jasnu razliku, naglaava se u Komentaru, izmeu upotrebe sile koja je motivisana potrebom da se dete ili drugo lice zatite, od upo-trebe sile radi kanjvanja. Princip minimalne neophodne upotrebe sile u najkra-em moguem roku mora uvek vaiti. Isto tako treba obezbediti da sve metode koje se koriste budu bezbedne i srazmerne datoj situaciji i da ne podrazumevaju namerno nanoenje bola, kao oblika kontrole deteta.15

Prema tome, Komitet za prava deteta, kao nadzorni organ za primenu Kon-vencije, zauzeo je jasan stav da fiziko kanjavanje nije dozvoljeno. Konvencija o pravima deteta, a jos eksplicitnije, Generalni komentar koji je Komitet za prava deteta usvojio i objavio, apsolutno su protiv fizickog kaznjavanja deteta a isto je i sa praksom Evropskog suda za ljudska prava (o emu emo docnije).

Vaspitanje jeste vrlo znaajan, moda i najvaniji deo odrastanja, i decu tre-ba vaspitavati tako da znaju ta je dopusteno a te ne, ta predstavlja tetno pona-anje za njih same i za druge, ali to ne treba postizati batinama ve drugim vaspit-nim merama. ukica u dramatinim situacijama kada se, radi dobrobiti deteta, ne moze brzo i efikasno reagovati na drugi nain, sigurno nije problem, ali ne sme postati redovna vaspitna mera i oblik kontrole deteta.

Naalost, kod nas je to dosta uestala kaznena mera, koja je za roditelje naj-jednostavnija ali ne bi trebalo da bude doputena. U istraivanju Unicefa sprove-denom pre par godina (2010) istie se da svaki trei roditelj u naoj zemlji sma-tra da je batina iz raja izala i da koristi fiziku silu prilikom vaspitanja deteta16. Predstavnici Unicefa i kancelarije Zatitnika graana su, na konferenciji za tam-pu povodom predstavljanja broure o Roditeljstvu bez batina istakli da dru-tvo koje zabranjuje svaki oblik nasilja meu odraslima ne moe istovremeno da prihvata da se deca podvrgavaju nekom obliku fizikog nasilja, makar ono bilo i od roditelja17. Meutim, stepen tolerancija nasilja je vrlo visok u naem drutvu kao relikt prolosti, kada su roditelji, odnosno otac, imao iroka ovlaenja pre-ma deci. Meutim, od vreme vaenja Srpskog graanskog zakonika do dananjih dana, kada je ne samo koncept ljudskih prava dobio pravni legitimitet i iroku ra-

14 Poglavlje V Opteg komentara Mere i mehanizmi potrebni radi eliminisanja telesnog kanjavanja i ostalih okrutnih i degradirajuih oblika kanjavanja, taka 2/38.

15 Poglavlje III Opteg komentara - Definicije, taka 15.16 Videti: Zatitnik gradajna i Unicef protiv fiikog kanjavanja dece, Politika od 26. oktobra

2012. g., autor lanka Katarina Dordejvi. Dostupno online na: http://www.politika.rs/rubrike/Dru-stvo/Zastitnik-gradjana-i-Unicef-za-zabranu-fizickog-kaznjavanja-dece.lt.html.

17 Ibidem.

10

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

sprostranjenost svuda u svetu, nego je to sluaj i sa deijim pravima, koja su po-stala stvarnost i deo nacionalnih zakona velikog broja zemalja kao i predmet broj-nih medunarodnih dokumenata, mnogo se toga promenilo. Reenja iz prolosti se ne mogu zadrati u novim drutvenim okolnostima u kojima svet ide napred i gde je drutveni razvoj trai nova, savremena reenja za izazove vremena u kome ivimo.

amar jeste nasilje i u engleskoj literaturi je, na pr. istaknut sluaj pojedin-ca koji je kao dete trpeo batine od roditelja i koji kae da je fiziki bol koji je ose-ao prilikom kanjavanja brzo zaboravio, ali da su psihicke taume i ponienje kao posledice batina trajne, i da ce ih celog ivota nositi. Ima mnogo objavljenih rado-va koji isticu loe strane fizikog kanjavanja dece. Herring navodi primere broj-nih autora koji smatraju da psiholoki dokazi sugeriraju da je telesno kajavanje dece tetno za decu.18 On npr. pominje Orentlichera koji istie da se iroko dru-tveno odobravanje telesnog knjvnj ogled u prvu. Sudske odluke redov-no pokzuju dost tolerncije z telesno knjvnje dece i u odsustvu znjne modric ili jo gorih posledica, telesno knjvnje od strne roditelj se ne su-protstvalja zbrni zlostvljnj dece. Ipk, kd se uporedi prvna prihvtljivost telesnog knjvnj s stavovima medicinskih i drugih strunjk za vspitnje dece i nsilje u porodici, vidi se znjn jz. Strunjaci za podiznje dece su dleko mnje tolerntni prem telesnom knjvnju nego to je zkon. Po mi-ljenju strunjk u ovoj oblsti, telesno knjvnje im ozbiljne nedosttke, a njegove prednosti se mogu postii kroz mnje tetne, lterntivne nine disci-plinovanja. Prem tome, strunjci vide mlu ulogu, ko je uopte im, telesnog knjvnj dece u njihovom vaspitanju.19 Slicnog miljenja je E. Gershof .20

Treba pomenuti i stav britanskog Kraljevskog koleda za pedijatriju i zdrav-lje dece koji smatra da je telesno kanjavanje dece u bilo kom obliku bolno, ne-potrebno i verovatno je da e biti tetno bilo fiziki bilo emocionalno i da, po-red toga, nije izvodljivo praviti razliku izmeu raznih oblika telesnog kanjavanja, bilo u pogledu delova tela po kojima se nanose batine, ili razliitih posledica (npr. modrice ili bez modrice). Telesno kanjavanje ne treba da bude prihvaeno kao komponenta dobrog roditeljstva, i treba uiniti svaki napor da se obezbedi da svi roditelji budu edukovani, obaveteni i podrani da podiu svoju decu koristei

18 Jonathan Herring, Family Law, Pearson Education Limited (2009), str. 480. 19 Ortenlicher, D., (1998)Spanking and other corporal punishment of children by parents:

Overvaluing pain, undervaluing children, Huston Law Review 35: 1478, dostupno na: https://litigati-on-essentials.lexisnexis.com/webcd/app?action=DocumentDisplay&crawlid=1&srctype=smi&srcid=3B15&doctype=cite&docid=35+Hous.+L.+Rev.+1478&key=a1154f077746c14b3276b41926ef25ba.

20 Gershof, E. (2002) Corporal punishment by parents and associated child behaviours and experiences: a meta-analytic and theoretical review, Psychological Bulletin 128: 539.

11


prihvatljive oblike discipline i postavljane granice.21 Istie se zatim da telesno ka-njavanje dece ima i kratkotrajne i dugotrajne tetne posledice i u principu ne bi trebalo da bude korieno jer modelira jedan pristup koji je neprihvatljiv i meu odraslima. Drugi naini disciplinovanja su poednako efektni i imaju mnogo veu vrednost u smislu vaspitanja deteta.22

Sline stavove ima i Komitet za psihosocijalne aspekte deijeg i porodinog zdravlja Amerike akademije za pedijatriju, koji u Vodiu za efikasnu disciplinu preporuuje da se, zbog negativnih posledica batina i zbog toga to se nisu poka-zale kao mnogo efikasniji od drugih pristupa za upravljanje nepoeljnim ponaa-njem dece, roditelji ohrabre i pomognu u razvijanju drugih metoda od batinanja deteta, kao odgovora na nepoeljno ponaanje. 23

Protiv fizikog kanjavanja dece se izjasnilo i 110 pedagoga i psihologa iz nae zemlje24, koji su reagovali na javne polemike o fizikom kanjavanju dece, koje se u medijima esto senzacionalistiki predstavlja. U svom obraanju javno-sti pod nazivom Struka i aktivizam protiv fizikog kanjavanja dece pedagozi i psiholozi u posebnom saopetnju istiu:

U poslednje vreme su na javnim nastupima, posebno u sluaju dogaaja u organizaciji Zorana Milivojevia, plasirane netane i u nauci neutemeljene infor-macije, to moe da izazove dramatine posledice po drutvo,

Mi, dole potpisani pedagozi, psiholozi i psihoterapeuti elimo da skrenemo panju javnosti i medijima na to da gospodin Milivojevi ne poseduje kako struno obrazova-nje, tako ni znanje, te samim tim nije nadlean da deli savete za vana pitanja koja spada-ju u oblast ekspertize navedenih profesija. U mnogobrojnim javnim oglaavanjima Zoran Milivojevi se poziva na odreene teorije i modele vaspitavanja koji nemaju utemeljenje u naim profesijama, niti se te navodne teorije i modeli vaspitavanja podudaraju sa savreme-nim istraivanjima i dostignuima bilo koje od oblasti relevantnih za ovu temu. Iz ovih ra-zloga elimo da skrenemo panju na neopravdanost njegovih tvrdnji, jer to nanosi te-tu ugledu naih struka, ali pre svega, i to je mnogo vanije, obmanjuju javnost i roditelje

21 Position Statement on corporal punishment, RCPCH Nov/2009. dostupno na internet saj-tu http://www.rcpch.ac.uk/sites/default/files/asset_library/Policy%20and%20Standards/Policy%20Documents/Corporal%20Punishment%20Policy%20Nov09.pdf.

22 Ibidem.23 Vie u American Academy of Pediactrice, Committee on Psychosocial Aspects of Child

and Family Health, Guidance for Effective Discipline (Amerika akademija za pedijatriju, Komi-tet za psihosocijalne aspekte deijeg i porodinog zdravlja, Vodi za efikasnu disciplinu), Pediatrics Vol. 101 No. 4 od 1. aprila 1998, str. 726, dostupno na internet sajtu: http://pediatrics.aappublicati-ons.org/content/101/4/723.full.html.

24 Videti Struka i aktivizam protiv fizikog kanjavanja dece, objavljeno 14. decem-bra 2014. g. na sajtu B92, dostupno online: http://www.b92.net/zdravlje/roditeljstvo.php?yyyy= 2014&mm=12&nav_id=936154.

12

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

koji imaju pravo da budu ispravno i profesionalno obaveteni o vanoj temi kao to je ro-diteljstvo. Zbog toga to gospodin Milivojevi nije ni psiholog, ni pedagog, a predstavlja se i prepoznat je kao strunjak za teme iz oblasti psihologije i pedagogije, naa je profesio-nalna etika dunost da upozorimo javnost i skrenemo panju medijima na opasnost po-grenog informisanja.

U pomenutom saoptenju se zatim pominje da e istovremeno, u sklo-pu javne debate o ovoj temi, Psihoanalitiko drutvo Srbije i Incest trauma cen-tar Beograd organizovati konferenciju za novinare-tribinu u Centru za kulturnu dekontaminaciju u kojoj ele da podvuku da su struka i aktivizam protiv fizi-kog kanjavanja dece. Kao uesnici tribine se pominju najugledniji predstavnici strunih drutava i udruenja, kao to je Psihoanalitiko drutvo Srbije, Drutvo za deiju psihijatriju i srodne struke Srbije, Udruenje strunjaka za podrku deci i porodici, upravnik Bolnice za psihijatriju KBC Dr Dragia Miovi-Dedinje, zamenica Ombudsmana za prava deteta, tadanja poverenica za ravnopravnost, psiholokinje, deije psihoterapeutkinje, psihijatrice, predsednik Etikog odbora Vlade Srbije, psihijatri-psihoanalitiari, pomonica ministra za omladinu i sport i drugi strunjaci i aktvisti, 25 to ukazuje na to da se ogroman broj strune javno-sti, polazei od strunog znanja i iskustva, protivi fizikom kanjavanju dece.

25 Psihoanalitiko drutvo Srbije i Incest trauma centar Beograd e organizovati u pone-deljak 15. decembra 2014. g. u 18 sati konferenciju za novinare-tribinu u Centru za kulturnu de-kontaminaciju u kojoj ele da podvuku da su struka i aktivizam protiv fizikog kanjavanja dece. Uvodnu re dae Vesna Brzev uri (Psihoanalitiko drutvo Srbije) i dr Ljiljana Bogavac (Incest trauma centar Beograd). Na tribini e govoriti Nevena Petrui, Poverenica za ravnopravnost, Gor-dana Stevanovi, zamenica Ombudsmana za prava deteta, Biljana Lajovi, Jedinica za prevenciju na-silja Ministarstva prosvete, Sneana Klanja, pomonica ministra za omladinu i sport. Iz Psihoana-litikog drutva Srbije - Jasminka uljagic, predsednica, deja psihoterapeutkinja, dr Marija Vezmar, psihijatrica, sekretarka za strune aktivnosti PDS, Nina Popadic, psiholokinja i deja psihoterape-utkinja, Anka Marjanovi-Radonji, psiholokinja, psihoanalitiarka u edukaciji PDS, Tijana Mila-dinovi, psiholokinja, generalna sekretarka PDS, Milena Jerotijevi, psiholokinja, Snjeana Mrse, programska direktorka Grupe Most, Dragan Popadi, Institut za psihologiju, dr Slobodan Savi, sudski vetak Instituta za sudsku medicinu Medicinskog fakulteta u Beogradu i predsednik Etickog odbora Vlade Srbije, dr Milica Pejovic, Drutvo za deciju psihijatriju i srodne struke Srbije i Insti-tut za mentalno zdravlje, Vera Despotovic, predsednica Asocijacije medijatora Srbije, Marija Kriva-ic, Psihokod - Studio za lino obrazovanje, rast i razvoj, Dragoljub Nedi, direktor Instituta za psi-hodramu (Evropski akreditovni psihoterapijski trening institut), Jasminka Veselinovi, direktorka Udruzenja Centar za porodicu, porodicne terapeute i sistemsku, psihoterapijsku edukaciju (CEPTE je pridruzeni clan Evropske asocijacije porodicnih terapeuta EFTE), Dubravka Radusinovi, Srpska asocijacija za transakcionu analizu (SATA), Srbijanka orevi, direktorka Komora socijalne zastite Srbije, eljka Burgund, Nacionalna deja linija (NADEL Srbija) i FICE Srbija (Udruenje strunja-ka za podrku deci i porodici), Branka Radojevic / Maida Stefanovi, NVO Familia, Zoran Ostoji, Krizni centar za muskarce, dr Vojislav uri, psihijatar-psihoanaliticar, Upravnik Bolnice za psihi-jatriju KBC Dr Dragia Miovi-Dedinje. Moderatorka: Duica Popadi, Incest Trauma Centar.

13


Ovim zakonskim predlogom se elelo usklaivanje domaeg zakonodavstva sa Konvencijom i, shodno tome, uvoenje novih standarda ponaanja u porodici, bez nasilja, po kome e dete prvo u svojoj porodici biti vaspitavano tako da nau-i da je nasilje nedopustivo i da ne treba da ga primenjuju ni roditelji prema svo-joj deci ni deca dalje prema drugoj deci, svojim vrnjacima i ostalima, i da prema tome dete ni van porodice ne treba da prihvata ili vri nasilje. Pojava vrnjakog nasilja, koje se ispoljava ak kod dece predkolskog uzrasta i ispoljava ponekad na vrlo surov nain,26 nije zanemarljiva i ovaj predlog Komisije je bio jedan pokuaj da se krene drugim putem, primenom drugih, nenasilnih vaspitnih mera i mera disciplinovanja dece, koje sa druge strane ne znai da dete treba razmaziti i udo-voljavati svakom njegovom hiru. U praksi se upravo to moe, ne tako retko sresti, iako fiziko kanjavanje vaeim Porodinim zakonom nije zabranjeno, ali velika popustljivost prema detetu nije znak dobrog vaspitanja ve bi se pre reklo nedo-voljnog posveivanja detetu i njegovim razvojnim potrebama.

Pomenute odredbe Prednacrta GZ o zabrani fizikog kaznjavanja deteta se zalau za promovisanje novog koncepta uzajamnih odnosa u porodici, koncepta meusobnog potovanja i uvaavanja, koji ne podrazumeva da se dete pokorava roditelju nego da bude shvaeno od svojih roditelja i pravilo vaspitavano i usme-ravano bez nasilja, uvreda, omalovaavanja i sl. ve naprotiv, sa puno razumeva-nja za njegove potrebe, elje, sklonosti i mogunosti. Pri tome se svakako ima u vidu da izgradnja takvih odnosa u porodici predstavlja jedan (dugotrajan) proces, koji zahteva vreme i posveenost, i da e, i pored uvoenja ove odredbe u GZ, i dalje bilo krenja ove odredbe. Meutim, kao to je naveo jedan engleski autor,27 to to neki vozai i pored zabrane i kanjivosti prekoraenja brzine ipak prekora-uju dozvoljenu brzinu u vonji i to ne bivaju otkriveni i kanjeni, ne znai da ogranienje brzine treba ukinuti.

Pored toga, treba istaci da osim zabrane fizikog kanjavanja dece, Predna-crtom GZ nisu predviene nikave dodatne kaznene mere za roditelje, koje ve nisu predviene vaeim Porodinim zakonom, kako se to esto zlonamerno i senzacionalistiki predstavlja u javnosti. Naime, i prema vaecem Porodinom zakonu sve deje, zdravstvene i obrazovne ustanove ili ustanove socijalne zati-

26 Izabela Halas, Vrnjako nasilje na predkolskom uzrastu, Master rad odbranjen na Uni-verzitetu u Novom Sadu 29. marta 2011. god. (mentor prof. dr Olga Cveji Jani), neobjavljen. U radu su dati brojni primer i oblici vrnjakog nasilja ve kod dece predkolskog uzrasta. Rukopis rada dostupan u Univezitetskoj biblioteci u Novom Sadu.

27 Jonathan Herring navodi upravo primer analogije izmedju zabrane telesnog kanjavanja deteta i prekoraenja brzine tokom vonje, istiui da nije svako pekoraenje brzine kanjeno, i ve-ina ljudi kri zakone o prekoraenju brzine, ali su ti zakoni i dalje optepihvaeni, Family Law, Pe-arson Education Limited (2009), str. 481.

14

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

te, pravosudni i drugi dravni organi, udruenja i graani (susedi, srodnici i sl.) imaju Pravo i dunost da obaveste javnog tuioca ili organ starateljstva o razlozi-ma za zatitu prava deteta kao i o razlozima za lienje roditeljskog prava28. Prema tome, takva vrsta zatite dece ve postoji u naem zakonodavstvu, ali je pitanje da li se ona i kako u praksi primenjuje, jer je u naem drutvu tolerancija nasilja vrlo visoka, a samo nasilje jos uvek vrlo rasprostranjeno, i to je ono to treba menjati.29

Kada organ starateljstva bude obavesten o tome da roditelji (uesta-lo) primenjuju kaznene mere telesnog kanjavanja deteta ili zloupotre-bljavaju ili zapostavljaju pravilno vaspitanje i podizanje deteta, prva mera koju e ovaj organ preduzeti jeste upozoravanje roditelje na nedostatke u vre-nju roditeljskog prava. To znaci pozvae roditelje na razgovor u organ starteljstva, gde e sa strucnjacima odgovarajuceg profila popriati o problemima koji su iskr-sli u podizanju i vaspitanju deteta, i ukaziti na pravilno podizanje i vasptanje da-vanjem saveta, preporuka, i predloga kako sve u problematicnoj situaciji mogu da postupaju i kako da disciplinuju dete bez primene fizikog nasilja prema njemu.

Ukoliko se posle nekog vremena pokae da razgovor sa strunjacima orga-na strateljstva nije dao eljene rezultate i da se telesno kanjavanje deteta nastav-lja, organ starateljstva e uputiti roditelje na razgovor u porodino savetovalite ili u ustanovu specijalizovanu za posredovanje u porodinim odnosima. Tamo e ta-koe roditelji biti posavetovani o tome u emu oni gree, zato gree i kako i ta treba da preduzmu u problematicnim situacijama.

Tek ako ni to ne bude dovoljno, i ako se kanjavanje deteta nastavi i dobi-je razmere zlostavljanja, zanemarivanja, zlouptrebe roditeljskog prava i slino, or-gan starateljstva moe i treba da pokrene sudske postupke u skladu sa zakonom, kao to je npr. ogranienje ili lienje roditeljskog prava. Prema tome, nijedna nova mera koja ve nije predviena vaeim Porodinim zakonom nije predviena Pred-nacrtom, a pogotovo nije predviena niti sugerisana izmena krivinog zakono-davstva radi zaotravanja krivine odrogornosti roditelja. Meutim, u pojedinim medijama se cela situacija povodom zabrane fizikog kanjavanja dece dramatizje pretnjama da e sada za svaku uku roditelji ii u zatvor i da e im biti oduze-to dete, iako za to nema osnova u naem Prednacrtu, niti je Komisija smatrala za potrebno da tako neto predloi. Potrebno je jedino da se postojee mere zatite

28 lan 263 st. 3 i l. 264 st. 4 Porodinog zakona Srbije (Sl. glasnik RS br.18-2005), kao i l. 2515 st. 3 i l. 2516 st. 4 Prednacrta Gradjanskog zakonika Republike Srbije.

29 Pojedine strukture u naem drutvu, uglavnom nacionalistiki i konzervativno obojene, na sam pomen bilo kakvih promena u porodici reaguju vrlo burno i zatitniki, predstavljajui sebe kao zatitnike tradicionalne srpske porodice i opirui se svakom progresu i napretku. Medjutim, promene su deo oveijeg ivota, istorije, evolucije, i da nije promena ljudski rod bi verovatno jo i-veo u vrlo primitivnim drutvima i uslovima.

15


deteta adekvatno primenjuju, to verujem da se u praksi i ini, moda ne u svim Centrima za socijalni rad ravnomerno i sa istim shvatanjem i razumevanjem pro-blema, ali u sutini, mere zatite dece su, uz dodatnu zabranu fizikog kanjava-nja, ve na zadovoljavajui nain predviene vaeim zakonodavstvom.

Zabrana telesnog kanjavanja dece u praksi Evropskog suda za ljudska prava

Konvencija o pravima deteta, kao ni dva Opciona protokola uz Konvenciju (Opcioni protokol uz Konvenciju o pravima deteta o prodaji dece, dejoj prosti-tuciji i dejoj pornografiji iz 2000. g.30 i Opcioni protokol uz Konvenciju o pravi-ma deteta o ueu dece u oruanim sukobima takoe iz 2000. g.31) ne predviaju nikakav mehanizam zatite povreenih prava deteta pred bilo kojim meunarod-nim sudom ili drugim meunarodnim telom, to se vremenom, tokom primene Konvencije pokazalo kao veliki nedostatak, jer je dete moglo da trai zatitu svo-jih povreenih prava samo pred domaim sudom ili drugim nadlenim nacional-nim autoritetom. Ukoliko zatitu nije moglo da ostvari u nacionalnim granicma dete nije imalo mogunosti zatite pred nekim drugim, meunarodnim, neutral-nim sudom, arbitraom ili drugim nadlenim autoritetom. Drave ugovornice su, kao to je ve pomenuto, u obavezi da svakih pet godina podnose Komitetu za prava deteta izvetaj o implementaciji Konvencije i ostvarenom nivou zatite de-ijih prava ali samo dete nije imalo pravo da se obraa Komitetu sa nekim svo-jim individualnim zahtevom i da trai zatitu. Konvencija o pravima deteta kao i pomenuta dva Protokola su jedini meunarodni dokumenti koji se tiu ljudskih prava koji predviaju obavezu izvetavanja o stanju i primeni ljudskih prava u dr-avama ugovornicama a koji nemaju predvien nikakav komunikacioni postupak u sluaju njihove povrede.

Taj nedostatak je otklonjen treim Opcionim protokolom uz Konvenciju o pravima deteta o komunikacionom postupku, koji je usvojen u decembru 2011. god.32 Protokolom je, izmejdu ostalog, predviena mogunost podnoenja indivi-

30 Protokol o prodaji dece, deijoj prostituciji i deijoj pornografiji je usvojen o strane Ge-neralne skuptine UN 25. Maja 2000.g. a stupio na snagu 18. Januara 2002. g. Srbija je ratifiko-vala Protokol 10. Oktobra 2002.g., dostupno na sajtu: https://treaties.un.org/pages/viewdetails.aspx?src=ind&mtdsg_no=iv-11-c&chapter=4&lang=en.

31 Protokol o ueu dece u oruanim sukobima je usvojen u Njujorku 25. maja 2000. go-dine a stupio na snagu 12. februara 2002. g. Srbija je ratifikovalu ovaj Protokol 23. Januara 2003. g. Dostupno na sajtu: https://treaties.un.org/pages/viewdetails.aspx?src=ind&mtdsg_no=iv-11-b&chapter=4&lang=en.

32 Opcioni protokol o komunikacijskom postupku je stupio na snagu 14. aprila 2014. godi-ne. Do sredine jula 2015. godine Protokol je potpisalo 49 a ratifikovalo 17 zemalja. Srbija je potpisala

16

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

dualnih predstavki (pod odreenim, dosta striktim uslovima), pored ostalih, i od strane pojedinca (deteta) ili grupe pojedinaca pred Komitet za prava deteta, u slu-aju povrede prava garantovanih Konvencijom. Meutim, poto Srbija jo nije ra-tifikovala, ve samo potpisala Protokol, on jo nema primenu u naoj zemlji, pa se neemo se na tome zadrvati33. Meutim, i pored toga, vrlo je znaajno napo-menuti da razvijene i stabilne demokratske drave, i ne samo one, veoma mnogo vode rauna o tome da ne budu oznaene kao zemlje u kojima se ne potuju ljud-ska ili deija prava, i stoga striktno potuju preporuke Komiteta za prava deteta, kao i odluke Evropskog suda za ljudska prava, i pristupaju izmeni svog zakono-davstva kako bi ga uskladile sa preporukama nadlenih meunarodnih tela pred-vienih ratifikovanim meunarodnim dokumetima.

Pored Konvencije o pravima deteta i Evropska konvencija o zatiti ljud-skih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu Evropska konvencija) obezbeu-je odreenu zatitu deteta od fizikog zlostavljanja. Iako Evropska konvencija ne sadri posebne odredbe posveene iskljuivo pravima deteta ve generalno ljud-skim pravima, ona se svakako odnosi i na decu jer su i deca ljudi, ali sa posebnim, specifino deijim potrebama i pravima, to ne znai da se i te generalne odred-be Evropske konvencije na njih ne primenjuju. Zatita dece od telesnog kanja-vanja se u praksi Evropskog suda za ljudska prava (u daljem tekstu Evropski sud ili ESLJP) podvodi pod povredu lana 3 Konvencije zabrana muenja: Niko ne sme biti podvrgnut muenju, ili neovenom ili poniavaju em postupanju ili ka-njavanju.

U praksi Evropskog suda je poznat sluaj A protiv Ujedinjenog Kraljev-stva34 iz 1998. g. gde se radilo o redovnom telesnom kanjavanju maloletnog de-teta (u vreme pokretanja postupka pred Evropskim sudom starog svega devet go-dina) od strane prijatelja, a potom supruga detetove majke odnosno detetovog ouha. Mlai brat pretuenog deaka je jednog dana prijavio uiteljici da njegov stariji brat svakodnevno dobija batine od ouha. Uiteljica je sluaj prijavila lokal-noj socijalnoj slubi i ouh je uhapen, ali je ve sledei dan po hapenju puten, uz kauciju. U februaru 1993. g. podnosilac predstavke je bio podvrgnut pregledu od strane pedijatra, koji je konstatovao da je dete bilo izloeno batinama, baen-skim tatom po zadnjici i listovima na nogama. Pedijatar je zapazio modrice razli-itog intenziteta i boja, to je ukazivalo, prema tragovima i starosti modrica, da je

Protokol 28. februara 2012. g. ali ga jo nije ratifikovala, tako da se u naoj zemlji jo ne primenjuje. Dostupno na sajtu: https://treaties.un.org/pages/ViewDetails.aspx?src=TREATY&mtdsg_no=IV-11-d&chapter=4&lang=en.

33 Videti vise o tome u: O. Cveji Jani, Dodatna zatita deteta prema Opcionim protokoli-na na Konvenciju o pravima deteta, Pravni ivot br. 9/2012, Tom I, str. 955-975.

34 Case of A. v. The United Kingdom (100/1997/884/1096).

17


dete gotovo svakodnevno dobijalo batine znatne snage. Protiv ouha je pokrenut postupak u februaru 1994. g. za napad na pastorka koji je prouzrokovao telesne povrede deteta. Ouh nije osporavao da je tukao deaka, ali se branio da je to bilo neophodno i razumno jer je A bio teko i neposluno dete. Ni sud nije osporavo pravo ouha da telesnim kanjavanjem vaspitava pastorka, ali je traio od porote da utvrdi da li je to kanjavanje bilo razumno u konkretnom sluaju. Odluka do-neta veinom glasova je bila da ouh nije kriv za nanoenje povrede pastorku.

Nakon odluke nacionlanog suda Ujedinjenog Kraljevstva podnosilac pred-stavke se u julu 1994. g. obraa Evropskom sudu, istiui da sud ne bi trebalo da tolerie, ni direktno ni indirektno, bilo koji stepen namernog nasilja prema deci. U toku postupka Vlada UK obavetava podnosioca zahteva da priznaje na-laz Evropske komisije da je uinjena povreda l. 3 Konvencije i da e pristupiti iz-meni domaeg zakonodavstva. Istovremeno nudi 10.000 funti kao satisfakciju za nanete povrede. Evropski sud jednoglasno donosi odluku da je bilo povrede l. 3 Konvencije i da je tuena drava duna da isplati podnosiocu predstavke 10.000 funti na ime naknade nematerijalne tete i 20.000 funti na ime trokova postupka, sa pripadajuim kamatama.

Nakon toga se u UK pristupa izmeni Zakona o deci iz 1989. g. i 2004. godi-ne i usvajaju izmene kojima se generalno ne zabranjuje svako fiziko kanjavanje dece ve samo da se batinanje dece u odnosu na odreene prekraje ne moe vise pravdati razumnim kanjavanjem dece.35 Meutim, time nije izriito zabranjeno fiziko kanjavanje koje se tolerie ukoliko nije takvog intenzita da nastaju modri-ce ili povrede, to je otro kritikovano, izmeu ostalih, i od strane britanskog Kra-ljevskog koleda za pedijatriju i zdravlje dece.

Zabrana telesnog kanjavanja dece u uporednom pravu

Fiziko kanjavanje dece od strane roditelja ili drugih lica koja se staraju o deci zabranjeno je u mnogim zemljama sveta (do sada njih ukupno 47), meu ko-jima su prve bile skandinavske zemlje. Prva zemlja koja je zabranila fiziko ka-njavanje dece je vedska, koja je to uinila 1979. godine36, a zatim to su njen pri-

35 Sekcija 58, podsekcija 1 Zakona o deci (Children Act 2004), Reasonable punishment: In relation to any offence specified in subsection (2), battery of a child cannot be justified on the gro-und that it constituted reasonable punishment.(U odnosu na bilo koji prekraj specifikovan u pod-sekciji 2. udaranje deteta se ne moe pravdati po osnovu da ono predstavlja razumno kanjavanje), dostupno n sajtu: http://www.legislation.gov.uk/ukpga/2004/31/pdfs/ukpga_20040031_en.pdf.

36 Joan E. Durrant, Ph.D, The Swedish Ban on Corporal Puishment: Its History and Effects, iz Family Violence Against Children: A Challenge for Society, Walter de Gruyter & Co., Berlin, New York, 1996. (pp.19-25), dostupno na sajtu: http://www.nospank.net/durrant.htm.

18

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

mer sledile Finska (1983.g.)37, Norveka (1987. g.)38 i Austrija (1989. g.), dakle sve etiri zemlje su to uinile ak i pre donoenja Konvencije UN o pravima deteta.

U Austriji je, odmah nakon zabrane fizikog kanjavanje dece u vedskoj, austrijski pedijatar i eji psihijatar Hans Czermak izazvao estoku javnu raspra-vu na tu temu, objavivi svoju knjigu Zdrave batine su vrlo nezdrave, u kojoj na osnovu naunog istraivanja dokazuje da telesno kanjavanje dece teti razvoju deteta.39 Meutim, njegovo istraivanje je ipak imalo oeka u austrijskoj javno-sti i doprinelo uvoenju zabrane telesnog kanjavanja dece 1989. g. Naime, zabra-na fizikog kanjavanja dece u Austriji je regulisana l. 146-a Opteg graanskog zakonika (sa izmenama i dopunama od1989. g), koji izriito predvia da upotre-ba sile prema deci i nanoenje fizike ili psihike patnje nisu dozvoljeni. 40 Save-zni ustavni zakon o pravima dece iz 2011. g. to potvruje u l. 5 st. 1, koji istie da svako dete ima pravo na nenasilno vaspitanje41, a zatim da su telesna kazna, nano-enje duevne patnje, seksualno zlostavljanje i druge zloupotrebe zabranjeni.

Interesantna situacija je bila na Kipru. Naime, Zakonom o nasilju u porodici (Prevencija i zatita rtava) iz 1994. godine predviena je zabrana bilo kakvih ne-zakonitih radnji ili kontrolisanja ponaanja koje imaju za posledicu direktne stvar-ne fizike, seksualne ili psiholoke povrede bilo kog lana porodice (l. 3), a koja je tumaena i kao zabrana svih oblika telesnog kanjavanja u podizanju dece. Ta odredba je ponovljena i u Zakonu o nasilju u porodici iz 2000. godine. Meutim, u odgovoru Vlade Kipra na upitnik Ujedinjenih nacija za Studiju o nasilju nad de-com iz 2005. g. ispostavilo se da je odredba l. 54 st. 6 Deijeg zakona iz 1956. g. koja predvia pravo roditelja, uitelja ili drugog lica koje ima zakonsku kontrolu ili staranje nad detetom da primenjuje kazne nad njim, tada jo uvek bila na snazi, odnosno da se pomenuti Zakon o nasilju u porodici nije odnosio na decu. Do uki-

37 The Positive Impact of Prohibition of Corporal Punishment on Childrens Lives: Messages from Research, Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, str. 5. dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunishment.org.

38 Vie u: Prohibition of all corporal punishment in Norway (1987), Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunishment.org.

39 Videti Childhood free from corporal punishment - changing law and practice, Messages, Dr Wolfgang Brandstetter, Federal Minister of Justice, Austria, dostupno na sajtu: http://www.coe.int/t/dg3/children/News/Special%20Report%20Sweden%20FINAL.PDF.

40 Vie u Corporal Punishment of Children in Austria, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na sajtu: www.endcorporalpunishment.org.

41 Naglasio autor.

19


danja ove odredbe Deijeg zakona je dolo tek 2013. g42. tako da izriita zabrana telesnog kanjavanja dece na Kipru ustvari postoji tek od 2013. godine.

U Danskoj je fiziko kanjavanje dece zabranjeno 1997. g, kada je izmenjen Zakon o roditeljskom staranju i nezi iz 1995. g. da bi se izmenama Zakona izriito predvidelo da deca ne mogu biti podvrgnuta telesnom kanjavanju niti bilo kom drugom poniavajuem postupku Ta zabrana je potvrena i naglaena i u Zako-nu o roditeljskoj odgovornosti (2007. g.), u kome se istie da se sa decom mora postupati uz potovanje njihove linosti i ne smeju biti povrgavana fizikom ka-njavanju ni drugom poniavajuem postupanju (l. 2 st. 2 Zakona o roditeljskoj odgovornosti)43.

Letonija zabranjuje fiziko kanjavanje dece od 1998. godine, Zakonom o zatiti prava dece, koji u l. 9 st. 2 predvia da deca ne mogu biti tretirana okrut-no, ne mogu biti muena i fiziki kanjavana, niti njihovo dostojanstvo i ast mogu biti povreeni.44

Posebno zanimljiva situacija po ovom pitanju je u Hrvatskoj. Naime, u Hr-vatskoj je telesno kanjavanje dece bilo zabranjeno poev od 1. jula 1999. g. kada je Obiteljski zakon iz 1998. godine, koji je tu zabranu uveo, poeo da se primenju-je45. lanom 87 Obiteljskog zakona je izriito predvieno da [R]oditelji i ostali lanovi obitelji ne smiju dijete podvrgavati poniavajuim postupcima, duevnom ni tjelesnom kanjavanju, odnosno zlostavljanju. Ovaj Zakon je vaio do 2003. g. kada se usvaja novi Obiteljski zakon46 koji ne sadri odredbu o izriitoj zabrani fizikog kanjavanja dece, ve samo odredbu o zabrani podvrgavanja deteta po-niavajuim postupcima, duevnom ili telesnom nasilju, odnosno zlostavljanju.47 Meutim, iste godine (2003) donet je i Zakon o zatiti od nasilja u obitelji a zatim,

42 Opirnije u Corporal Punishment of Children in Cyprus, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na sajtu: www.endcorporalpunis-hment.org.

43 Corporal punishment of children in Denmark, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunis-hment.org.

44 Corporal punishment of children in Latvia, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunis-hment.org.

45 Obiteljski zakon Hrvatske (1998), Narodne novine br. 162 od 22. decembra 1998. g. l. 372 predvidja da Zakon stupa na snagu osmog dana od dana objave u Narodnim novinama, a pri-mjenjuje se od 1. srpnja (jula) 1999.

46 Obiteljski zakon Hrvatske (2003), Narodne novine br. 116 od 22. jula 2003. godine.47 l. 88 Obiteljskog zakona Hrvatske iz 2003. g: Roditelji i ostali lanovi obitelji ne smiju

dijete podvrgavati poniavajuim postupcima, duevnom ni tjelesnom nasilju, odnosno zlostavlja-nju.

20

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

2009. g. novi Zakon o zatiti od nasilja u obitelji48 koji (oba u l. 4 st. 1 alineja 2) izriito predviaju da se nasiljem u porodici smatra svaki oblik telesnog, psihi-kog, polnog ili ekonomskog nasilja, a naroito telesno kanjavanje i drugi nai-ni poniavajueg postupanja prema deci u vaspitne svrhe49. Verovatno je zakono-davac smatrao da ne treba duplirati odredbe o zabrani telesnog kanjavanje dece i da su dovoljne samo odredbe Zakona o zatiti od nasilja u obitelji, pa je izostavio iste takve odredbe u Obiteljskom zakonu iz 2003. g. Meutim, 2014. g. Hrvatski Sabor usvaja novi Obiteljski zakon, koji ponovo vraa odredbu o izriitoj zabra-ni fizikog kanjavanja dece50. Medutim, i ovaj Zakon je bio kratkog veka, jer ga je Ustavni sud privremeno suspendovao, tako da je i dalje u primeni Obiteljski za-kon iz 2003. g.51 Zabrana telesnog kanjavanja dece, meutim, i dalje vai.

Telesno kanjavanje dece od 2000. g. nije dozvoljeno ni u Izraelu, nakon odluke Vrhovnog suda koja slui kao reper za buducnost. Vrhovni sud Izraela je istakao, polazeci od Konvencije o pravima deteta i Osnovnog izraelskog zakona Ljudsko dostojanstvo i sloboda iz 1992. g. da je telesno kanjavanje dece, ili po-niavanje i odstupanje od njihovog dostojanstva kao metod edukacije od strane njihovih roditelja, potpuno nedopustivo, i da je to ostatak drutveno-obrazovnog shvatanja koje je izgubilo svoju vrednost. Dete zavisi od roditelja i ima pravo na roditeljsku ljubav, zatitu i nenost. Upotreba kazne koja izaziva bol i ponienje ne doprinosi detetovoj linosti ili obrazovanju, ve teti njegovim ljudskim pra-vima. Takva kazna povreuje telo, oseanja, dostojanstvo i pravilan razvoj deteta. Takva kazna nas udaljava od naeg cilja drutva bez nasilja. Prema tome, neka se zna da je u naem drutvu, roditeljima od sada zabranjeno da koriste telesne ka-zne ili postupake koji poniavaju i omalovaavaju dete kao system vaspitanja.52

48 Zakon o zatiti od nasilja u obitelji, Narodne novine br. 116/2003 i 137/2009.49 Zanimljivo je da je u postupku izrada novog Zakona o zatiti od nasilja u obitelji, a Pred-

log tog Zakona je Vlada Republike Hrvatske usvojila u julu ove (2015) godine. I Predlog Zakona o zatiti od nasilja u obitelji iz 2015. g. u l. 10 sadri odredbu o zabrani fizikog kanjavanja dece, slino kao i prethodna dva Zakona (iz 2003. i 2009. g.), koja je formulisana na sledei nain: Nasilje u obitelji je: 1. tjelesno nasilje 2. tjelesno kanjavanje ili drugi naini poniavajuc eg postupanja pre-ma djeci u odgojne svrhe.

50 Obiteljski zakon Hrvatske, Narodne novine br. 75/2014 u l. 94 stav 2 kae: Roditelji ne smiju tjelesno kanjavati dijete, postupati poniavajue prema njemu niti primjenjivati psihiku pri-silu te su ga duni tititi od takvog postupanja drugih osoba.

51 Ustavni sud Hrvatske je Obiteljski zakon iz 2014. g. suspendovao i pokrenuo postupak za ocenu saglasnosti ovog Zakona sa Ustavom, a do odluke Ustavnog suda primenjivae se Obiteljski zakon iz 2003. g, sa svim docnijim izmenama i dopunama, Reenje Ustavnog suda Republike Hrvat-ske, Narodne novine br. 5/2015 od 16. januara 2015.g., dostupno na sajtu: http://czssvz.hr/wp-con-tent/uploads/2015/01/suspenzija-obiteljskog-zakona.pdf.

52 Corporal punishment of children in Israel, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunis-hment.org.

21


Naknadni sudske odluke su potvrdili neprihvatljivost i nezakonitost telesnog ka-njavanja u vaspitanju dece.

Poev od 2000-te godine fiziko kanjavanje dece je zabranjeno i u Nema-koj. Naime, nakon Zakljunih primedaba koje je Komitet za prava deteta uputio Nemakoj53 u odnosu na ostvarivanje deijih prava, dolo je do izmene l. 1631 Graanskog zakonika54 koji predvia da dete ima pravo na nenasilno vaspitanje i da fiziko kanjavanje, psiholoke povrede i druge degradirajue mere nisu dopu-tene.

Od zemalja u najbliem okruenju u kojima nije doputeno fiziko kanjava-nje dece vredno je pomenuti i Bugarsku, Rumuniju, Majdarsku, Grku i Albaniju.

U Bugarskoj je fiziko kajavanje dece zabranjeno Zakonom o zatiti dece iz 2000. g., u kome se kae da dete ima pravo na zatitu od svih metoda vaspita-nja koji podrivaju njegovo dostojanstvo, od fizikih, psihikih i drugih vrsta na-silja i od svih oblika uticaja koji su u suprotnosti sa njegovim interesima55. Ru-munija uvodi zabranu fizikog kanjavanja dece 2004. g. Prema l. 28 Zakona br. 272/2004 o zatiti i promovisanju prava deteta, koji je objavljen Ukazom br 481/2004 (na snazi od 2005. godine), dete ima pravo da mu bude ukazano poto-vanje linosti i individualnosti i ne moe biti predmet fizikog kanjavanja ili dru-gih poniavajuih ili omalovaavajuih postupaka. Disciplinske mere prema dete-tu mogu biti preduzete samo u skladu sa dostojanstvom deteta, i ni pod kakvim okolnostima fizike kazne nisu dozvoljene, kao ni kazne koja se odnose na fizi-ki i psihiki razvoj ili koje mogu uticati na emocionalnu status deteta.56 U Maar-skoj je takoe zabranjeno primenjivanje telesnih kazni u vaspitanju deteta. Na-ime, izmenom Zakona o zatiti dece i starateljskoj upravi (Zakon o zatiti dece) iz 1997. g. koji je izmenjen 2004. g. (a stupio na snagu 2005. g.) predvieno je da dete ima pravo da se potuje njegovo ljudsko dostojanstvo, da bude zatieno

53 Stefanie Schmahl, The Rights of the Child in Germany The UN Convention on the Rights of the Child and its Implementation in National Law, in The Rights of the Child in a Chan-ging World, Springer 2016 (u tampi), ur. Olga Cveji Jani.

54 German Civil Code (BGB), Section1631 - Contents and limits of care for the person of the child, dostupno na sajtu: http://www.gesetze-im-internet.de/englisch_bgb/german_civil_code.pdf.

55 U Bugarskoj je fiziko kajavanje dece zabranjeno Zakonom o zatiti dece iz 2000. g., u kome se kae da dete ima pravo na zatitu od svih metoda vaspitanja koji podrivaju njegovo dosto-janstvo, protiv fizikih, psihikih i drugih vrsta nasilja, protiv svih oblika uticaja koji su u suprotno-sti sa njegovim interesima, videti u Corporal punishment of children in Bulgaria, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunishment.org.

56 Corporal punishment of children in Romania, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunis-hment.org.

22

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

od zloupotreba, fizikog, seksualnog i mentalnog nasilja, od neuspeha da se prui nega i od povreda prouzrokovanih bilo kakvim informacijama. Dete ne sme biti podvrgnuto muenju, telesnom kanjavanju ni bilo kakvom surovom, nehuma-nom ili poniavajuem postupanju ili kanjavanju (lan 6 st. 5).57 U Grkoj je ova zabrana uvedena 2006. g. kada je Grki Parlament doneo Zakon 3500/2006 o suz-bijanju unutar porodinog nasilja, kojim se zabranjuje telesno kanjavanje dece u porodici. lan 4 tog Zakona predvia da fiziko nasilje nad decom kao disciplin-ska meru u kontekstu njihovog vaspitanja povlai posledice iz lana 1532 Gra-anskog zakonika. lan 1532 Graanskog zakonika predvia razliite posledice zbog zloupotrebe roditeljskog autoriteta, od kojih je najozbiljnija lienje roditelj-skog prava od strane sudova.

U obrazloenju koje je ministar nadlean za sprovoenje zakona podneo Parlamentu istaknuto je da telesno kanjavanje nije ukljueno u dozvoljene dis-ciplinske mere iz lana 1518 Graanskog zakonika. lan 1518 garantuje pravo roditelja da koriste korektivne mere, ali samo ako su one potrebne sa pedago-ke take gledita i ne utiu na dostojanstvo deteta58. U Albaniji je fiziko kanja-vanje dece zabranjeno Zakonom o zatiti prava dece iz 2010. g. koji u l. 12 pred-via da dete mora biti zatieno od bilo kog oblika fizikog i psihikog nasilja, teslesnog kanjavanja i degradirajueg i poniavajueg postupka. Telesno kanja-vanje su u l. 3(f) defiie kao svaki oblik kanjavanja kojem pribegavaju rodite-lji, braa i sestre, dede i babe, zakonski zastupnik ili bilo koje drugo lice koje je zakonski odgovorno za dete, upotrebom sile sa ciljem da se prouzrokuje bol ili patnja, ak i u najmanjoj meri.59

Pored pomenutih 15 zemalja jo 32 zemlje su zabranile fiziko kanjavanje dece: Turkmrnistan 2002. g, Island 2003, Ukrajina 2004. g, Venecuela, Urugvaj, Togo, panija, Portugalija, Holandija i Novi Zeland 2007. g, Moldavija, Luksem-burg, Lihtentajn i Kostarika 2008. g, Tunis, Kenija, Kongo i Poljska 2010. g, Juni Sudan 2011. g, Honduras 2013. g, San Marino, Nikaragva, Kape Verde, Brazil, Bo-livija, Argentina, Malta, Andora, Estonija 2014. g. i Juna Koreja i Benin 2015. g.60

57 Corporal punishment of children in Hungary, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na internet sajtu: www.endcorporalpunis-hment.org.

58 Prohibition of all corporal punishment in Greece (2006), Global Initiative to End All Cor-poral Punishment of Children, dostupno na sajtu: http://www.endcorporalpunishment.org/progre-ss/prohibiting-states/greece.html.

59 Corporal punishment of children in Albania, Report prepared by the Global Initiative to End All Corporal Punishment of Children, dostupno na sajtu: www.endcorporalpunishment.org.

60 Vie o tome na sajtu: Corporal punishment of children (uz dodatak odgovarajue zemlje), www.endcorporalpunishment.org.

23


ZAKLJUAK

Prednacrt Graanskog zakonika predvia dve arternative u pogledu fizi-kog kanajvanja dece: prema jednoj je svako fiziko kajavanje dece zabranjeno a prema drugoj, blaoj alternative, zabranjeno je neprimereno fiziko kanjava-nje. Meutim, fiziko kanjavanje koje se vri primenom nasilja nad detetom radi izazivanja bola i patnje kod deteta kao mere njegovog vaspitanja nikada nije pri-mereno, ali intervencija roditelja u konkretnooj situaciji primenom sile prema de-tetu koja je nuna radi njegove dobrobiti i zatite u konkretnoj, po dete opasnoj situaciji se ne smatra fizikim kanjavanjem deteta.

Zabrana fizikog kanjavanja deteta proizilazi iz meunarodnih obaveza koje je Srbija preuzela ratifikovanjem odreenih meunarodnih dokumenata, a pre svega Konvencija UN o pravima deteta i Konvenicja Saveta Evrope o zati-ti ljudskih prava i osnovnih sloboda. Pored toga, i strunjaci koji se bave decom, kako kod nas tako i u svetu, naglaavaju da telesno kanjavanje deteta nije pri-mer dobrog roditeljstva i da se mnogo bolji rezultati u podizanju dece mogu po-stii drugim, nenaslimin merama vaspitanja i disciplinovanja. I Evropski sud za ljudska prava je stao na stanovite da telesno kanjavanje dece predstvlja povredu Evropske konvencije o ljudskim pravima. Od zemalja u okruenju fiziko kaznja-vanje dece su zabranile Albanija, Grka, Bugarska, Rumunija, Maarska, Hrvat-ska, Austrija i jo 40 drugih evropskih i vanevropskih zemalja.

OLGA CVEJI-JANI, LL.D., Professor, Educons University, Faculty of European Legal and Political Studies, Novi Sad

PROHIBITION OF PHYSICAL PUNISHMENT OF CHILDREN CONTRIBUTION TO THE DISCUSSION REGARDING THE DRAFT

OF THE CIVIL CODE OF SERBIA

Summary

The author deals with the Draft Civil Code of Serbia regarding its provision on corporal punishment of children. The Draft CC envisages two alternative for that issue: the first one prohib-its any abuse of a child, especially physical punishment, while the second one is much milder and states that it is not allowed to abuse a child, especially inappropriate physical punishment. In her analyses the author begins with the UN Convention on the Rights of the Child and the obligations which Serbia had undertaken with the ratification of this international document and points out the

24

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

General comment of the Committee on the rights of the child in which it is emphasized that corpo-ral punishment of children shall not be allowed.

Thereafter are presented opinions of many experts for children (pediatricians, psychiatrists, pedagogues) that indicate the harmful sides of physical punishment as a measure in raising a child, the case law of the European Court of Human Rights and comparative overview of the countries, es-pecially in the close surrounding, which explicitly prohibit physical punishment of children with-in family.

25

ZORAN PONJAVI

PORODINO PRAVO, OD INSTITUCIJE DO AUTONOMIJE LINOSTI

U V O D

Porodino pravo se na kraju dvadesetog i poetkom dvadesetprvog veka iz-menilo pod uticajem promena u drutvenom i pravnom okruenju, a pre svega kao posledica usvajanja ideja o ljudskim pravima, preavi dug put od promovi-sanja institucija do prava pojedinaca. Dugo vremena je veina normi porodinog prava inilo deo javnog poretka, to znai da je drava putem pravnih normi or-ganizovala porodini ivot. Opti interes je nalagao sadrinu pravila porodinog prava koja su nametana individui.1 Pojedinani interesu su bili podreeni kolek-tivnim ciljevima, bilo da se radilo o dravi ili porodici. Individua u tradicionalnoj porodici ima poloaj lana grupe i ispunjava ulogu koju mu je grupa dodelila.2 Sve ovo skupa inilo je od porodice jednu drutvenu instituciju. Funkcionisanje porodice kao institucije u osnovi je znailo da lanovi nisu mogli delovati prema

Dr Zoran Ponjavi, profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Kragujevcu. Rad je deo na-unoistraivakog projekta Usklaivanje pravnog sistema Srbije sa standardima Evropske unije iji je nosilac Pravni fakultet u Kragujevcu.

1 Tako je L. Markovi, davne 1920. godine, piui o porodinom pravu istakao da je Vei-na propisa Porodinog prava (je) prinudne prirode, tako da se ne mogu zameniti ni iskljuiti spora-zumom stranaka. Porodino pravo, Beograd, 1920, 1.

2 M-T. Meulders-Klein, Individualisme et communautarisme: l individu, la famille et l Etat en Europe occidentale, Droit et Socit, 1993, 23-24, http://www.reds.msh-paris.fr/ publications/ revue/html/ ds023024/ds023024-00.htm.

26

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

svom nahoenju. Njihovo ponaanje je u najvanijim segmentima bilo unapred odreeno od strane drutva i odvajkada, jednako za sve. Brak, centar te organi-zacije, nije bio mesto ljubavi ve prokreacije i srodstva. lanovi porodice su ima-li pre svega vrednost u domenu ekonomske produkcije. Oseanja lanova porodi-ce nisu inila osnovu porodinog sistema jer je porodina stabilnost bila protivna subjektivnim oseanjima.3 Valorizacija oseanja i njihovo uvoenje u porodinu strukturu mogli su negativno delovati na solidarnost njenih lanova, vrlo iroku i neophodnu, kao i na stabilnost, to je, sve skupa, moglo dovesti u pitanje mogu-nost ostvarivanja ciljeva. U takvoj situaciji individualne slobode su bile znaajno uguene a mesto koje je autonomija volje zauzimala u organizaciji porodinih od-nosa bilo skromno. Pojedinci su se ponaali onako kako je to drutvo i porodica od njih oekivala, podinjavajui se ne samo pravnim pravilima ve i onim odre-enim javnim moralom koja su davala prednost kolektivnim u odnosu na li-ne ciljeve. Unutar porodice najee je otac ili neki drugi predak imao ovlaenja i autoritet nametanja odluka u interesu porodice, onih koje su se ticale svakodnev-nog ivota i na koje je on imao diskreciono pravo.

Evolucija individualizma, i afirmacija autonomije linosti koja se moe i kod nas pratiti poslednjih godina pomera teite savremenog porodinog prava sa institucionalne zatite porodice i braka na zatitu individualnih prava i sloboda njihovih lanova, pre svega onih koja se tiu poloaja dece i roditelja. Veliki broj studija pokazuje da je ideologija prava oveka bila od svog poetka strana poro-dinom pravu, danas postaje njegov osnovni pokreta. 4 Tako je nekada brak bio stvar porodice, a danas je izraz individualnog izbora. Individualne slobode i pra-va lica, a pre svega da brak sklope ili ne sklope i da slobodno izau iz njega, su sve bolje i bolje zatiene u odnosu na pritiske koji dolaze od strane porodice. Tako sud prilikom razvoda braka ima zadatak da titi pravo svakog na raskid braka a ne da titi brak kao instituciju. titei individualne prava koja su izraz autonomi-je linosti, sud omoguava supruniku da jednostrano raskine vezu i obaveze koje brak namee u funkciji njihovog linog izbora, njihovih privatnih ciljeva i privat-nih interesa. Na ovaj nain brak se ne razlikuje mnogo od drugih oblika ivljenja mukarca i ene.

Povlaenjem javnog poretka iz porodinog prava pripremljen je teren za pojavu novih prava, ime se porodino pravo sve vie prilagoava usponu jednog ekstremnog individualizma koji uvek trai vie. I umesto da se, kao ranije, prav-no regulie i titi porodica kao celina, priznaje se individualno pravo lanovima

3 Jacqueline et Alain Pousson, L Affection et le droit, Toulouse, 1990, 44.4 Vid: Andr-Jean Arnaud, Philosopie des droits de l Homme et droit de la famille, Inter-: Andr-Jean Arnaud, Philosopie des droits de l Homme et droit de la famille, Inter-

nationalisation des droit de l Homme et volution du droit de la famille, (predgovor F.Dekeuwer-Dfossez), 1996, Paris, 3.

27

Z. Ponjavi: Porodino pravo, od institucije do autonomije linosti

porodice na zatitu porodinog ivota, naporedo sa davanjem sve veeg i veeg znaaja autonomiji volje subjekata porodinopravnih odnosa.5 Na pravnom rav-ni, dakle, individua izbija u prvi plan. Pravo polako i sve vie slui za zadovoljenje individualnih oseanja, pa i elja. Tako se sve vie govori o pravu jednog lica da postane roditelj, da ostvari svoju elju za roditeljstvom, pa i uprkos injenice da to ne moe postati prirodnim putem i uprkos injenice da ne ivi u paru sa osobom drugog pola.

Individualistika filozofija i zahtev za sreom polako postaju dominantni u odnosu na opte interese.6 ovek se oslobaa prinude sa strane, kojoj je bio izlo-em, usvajajui pravila koje sam stvara i kojima definie sopstvene ciljeve. Kljuna re u ovom pogledu postaje autonomija ili samoodreenje, to dovodi do umno-avanja prava pojedinaca. Porodino pravo ne regulie porodicu ve prava poje-dinaca to nuno dovodi do slabljenja porodice. Postavlja se pitanje koristi od au-tonomije linosti. Ne treba smetnuti sa uma i rizik koji ona sobom nosi, naroito ako sve to nije praeno merama socijalne zatite pojedinca. Ideja je da se pokae da je koncept autonomije linosti zasnovan na integraciji, a ne socijalnoj iskljue-nosti, neophodnoj u svakom demokratskom drutvu i za odranje socijalne jed-nakosti. Koncept autonomije linosti u porodinom pravu posebno mora pred-stavljati matricu ljudskih prava, situiranih u okvirima jedne porodice, ograniena funkcijama koji svaki lan vri unutar porodice. Potovanje prava drugih i zabra-na zloupotreba drutvenih funkcija svakog lana porodice su stoga inherentna koncepciji autonomije linosti u porodinom pravu.

PERSONALIZACIJA PORODINOG PRAVA

Individualna lina prava malo pomalo dobijaju prevagu nad porodinim, naroito preko sve veeg broja subjektivnih prava. Subjektivno pravo su se neka-da odreivalo kao mo volje data pojedincu od strane pravnog poretka kao sred-stvo u cilju zadovoljenja njegovih interesa.7 Ono je bilo iskljuivo pravo prizna-to od strane pravnog poretka u korist jednog lica, posebno i kao lana drutva,

5 Jaanje moi individualne volje u porodinom pravu oznaava njegovu sutinu. Vid: G. Cornu, La famille, 6. ed., Paris, 1998, 7.

6 Ide se dotle da se govori o pravu na sreu. Meutim, u jednom liberalnom drutvu moe se govoriti samo o pravu pojedinca da tei ka srei prema svom nahoenju, a ne o pravu na sreu. Apsurdna posledica priznanja jednog takvog prava bila bi nametanje obaveze dravi da svakog gra-a bila bi nametanje obaveze dravi da svakog gra-anina uini srenim. Videti: Jean-Yves Pranchre, Lautorit contre les lumires: la philosophie de Joseph de Maistre. http://books.google.rs/. Interesantno je da Amerika deklaracija o nezavisnosti iz 1776. godine pravo na traenje sree stavlja u isti rang sa slobodom pojedinca.

7 D. Stojanovi, Uvod u graansko pravo, Beograd, 1984, 135.

28

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

u cilju postizanja odreenog interesa za njega samog, ali i za zajedniko dobro.8 Prema tome, ak i ako su favorizovane slobode linosti voeno je rauna o op-tem dobru. Ovakvo poimanje subjektivnog prava je gotovo naputeno. Polako i sve vie subjektivna prava slue za zadovoljenje individualnih oseanja, pa i elja. Opti interes ne ulazi vie neizostavno u pojam subjektivnog prava.9 Od subjek-tivnih prava koja su imala za svoj objekat interes (korist) dolo se do onih iji je objekat elja, koja se integrie u pravni poredak kao izvor prava. Svaka nova lina elja postaje potencijalno novo subjektivno pravo,10 te u tom smislu moe se rei da su ona elastina i neograniena. Tako se dolazi u situaciju da sve to se odno-si na oveka postaje i njegovo pravo i gubi se razlika izmeu subjektivnog i ljud-skog prava.11 Umnoavanje novih zahteva dovodi do pojave novih subjektivnih prava ili prava na.

Stvara se vizija sveta u kome se sve okree oko pojedinca u kome pravo tre-ba da omogui razvoj linosti. Ova personalizacija porodinog prava, kao izraz autonomije linosti posledica je rastueg individualizma koji se ogleda kroz inje-nicu da pojedinac postaje faktor umnoavanja prava. On nije samo polazna ta-ka ve i osa oko koje je gradi celokupno pravo. I porodino pravo i Porodini za-kon12 kao njegov osnovni izvor ne bavi se porodicom, kao to bi se iz njegovog

8 Ideja po kojoj se subjektivno pravo mora uskladiti i sa drutvenim interesima (optim dobrom) je Jeringova. Vid: R. Jering, Cilj u pravu, Beograd, 1894, tom 1, 8; Navedeno prema: R. Kovaevi-Kutrimovi, Subjektivna prava - osnova naeg pravnog sistema, Zbornik Pravnog fakulteta u Niu, 1985, str. 147.

9 to u osnovi predstavlja povratak na ideje o prirodnim ljudskim pravima koja se ozakonjuju kroz sistem subjektivnih prava koji je jo an ak Ruso dogmatski uobliio uzdiui na-ava koji je jo an ak Ruso dogmatski uobliio uzdiui na-ela individualne slobode na vrh revolucionarne ideologije. Navedeno prema: Isto.

10 Tako se, primera radi, sve vie govori o pravu na dete koje na najbolji nain ilustruje odgovor prava na egoizam i elju pojedinca. Iako ovo pravo zakonodavac ne priznaje izriito, ipak se uspostavlja vie mogunosti da bi se zadovoljila elja za detetom ( usvojenje, asistirana prokreacija, ..). Oigledno je da pravo na potovanje porodinog ivota postalo pravo na zasnivanje porodice koje je u sutini pravo da dete . U ovom smislu: J. Hauser, Lintrt suprieur de lenfant et le fait ac-J. Hauser, Lintrt suprieur de lenfant et le fait ac-compli, Revue trimestrielle de droit civil, 1/2008, str. 96.

11 M. Janji-Komar, Rasprava o principima porodinog prava, Beograd, 2008, str. 22. U vezi ovoga se istie da se primarno ljudska prava moraju shvatiti negativno, kao sloboda pojedinca u od-nosu na dravu. Dodajmo, da su ona stvorena u korist individue u odnosu prema dravi kako bi se kompenzovala nejednakost moi koja ih deli. S druge strane, kako istiu neki (C. Eisenmann, Une nouvelle conception du droit subjectif: la thorie de M. Jean Dabin) ne postoje prava koja nisu prava oveka, odnosno prava za oveka. Sva prava su upravo namenjena oveku. Navedeno pre-ma: Jean-Jacques Sueur, Rgeneation des droits lhomme et/ou conscration de droits nouveaux?de l http://www.u-picardie.fr/labo/curapp /revues/root/37/ jean_jacques_ sueur.pdf_4a083113b5639/jean_jacques_sueur.pdf

12 Porodini zakon Republike Srbije, Sl. glasnik RS, 18/2005.

29


naziva moglo zakljuiti. Ono se bavi individuom koja se nalazi u centru njegove preokupacije. Ovome je svakako doprinela i Konvencija o pravima oveka, koja je, kao to i njen naziv govori, posveena individualnim pravima.

Od svih prava linosti, pravo na autonomiju linosti odraava najvie po-sveenost porodinog prava individualistikoj filozofiji. Ovo pravo prua poje-dincu slobodu da izabere puteve svog linog ispunjenja, odnosno, pravo da bude apsolutno svoj. Pojam autonomije linosti potvruje stvarnost zatite i ilustruje uveanje broja prava priznatih individui.

Istorijski posmatrano, pojam autonomije je nekada , u staroj Grkoj, kori-en da oznai mogunost jednog grada da donosi sopstvene zakone, bez tutor-stva drugih, da bi se danas on pripisao individui (pojedincu).13 Dalji podsticaj razvoju ideje autonomije doao je od strane religioznih mislilaca koji su istica-li vanost line savesti, Tome Akvinskog, posebno Lutera, Kalvina i renesansnih mislilaca. Re autonomija se danas koristi u svakodnevnom ivotu i govoru. Uglavnom se svi slau da je postala osnovna dimenzija savremenog drutvenog ivota. U pravu se ovaj pojam koristi u nekoliko razliitih znaenja: kao pravo jednog lica ili organa da deluje diskreciono, dok je za druge ovo sinonim za neza-visnost.14

Prema anglosaksonskoj doktrini autonomija je pravo pojedinca da postu-pa u skladu sa sopstvenim vrednostima i verovanjima, mo da sam odredi smisao ivota, bez podinjavanja nekom spoljnom autoritetu. Prema Kantu autonimija poiva na oseanju dunosti. To je imperativ koji podrazumeva da se ne rukovo-dimo oseanjima i interesima , ve potujui moralni zakon u nama.15 Individua je autonomna ako se u datoj situaciji ponaa dobrovoljno i slobodno na nain za koji oceni da je univerzalno najbolji.

Pravo na autonomiju linosti ini jedno od najvanijih ljudskih prava. Bez njega se ne mogu uivati ni ostala ljudska prava. U ovom smislu moe se rei da i promene porodinog prava oznaavaju trijumf autonomije linosti u oblasti svog privatnog i porodinog ivota. Ciljevi koje svaki pojedinac sam odreuje imaju

13 Sama re potie od dve grke rei auto (sam), nomos (zakon ili pravilo).14 Ronan Le Coadic, Lautonomie, illusion ou projet de socit ? Cahiers internationaux de

sociologie2006/2 (n 121), objavljeno na: https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-2006/2 (n 121), objavljeno na: https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-n 121), objavljeno na: https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu- 121), objavljeno na: https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-https://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-://halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-halshs.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-.archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-archives-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu--ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-ouvertes.fr/halshs-00489991/docu-.fr/halshs-00489991/docu-fr/halshs-00489991/docu-/halshs-00489991/docu-halshs-00489991/docu--00489991/docu-docu-ment.

15 Prema Kantu sve ono to ne moe sluiti ljudima mora se odbaciti. Dakle, bita ne bi mo-glo da bude moralni princip ako ne moe biti za sve ljude. Moral poinje odbacivanjem svega onoga to se ne moe uiniti univerzalnim. Ovu ideju Kant je formulisao kao zahtev koji je nazvao katego-riki imperativ ili optije, moralni zakon. Kategoriki imperativ je vrlo jasan; on nam nita ne nare-uje, ostavlja nam punu slobodu u odluivanju, ali ipak kae ta ne treba da inimo. Jedna od verzi-ja ovog moralnog zakona glasi: Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek moe istovremeno vaiti kao princip sveopteg zakonodavstva (I. Kant, Kritika praktinog uma, BIGZ, Beograd, 1979, 53).

30

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

prednost u odnosu na kolektivne, spoljne, ciljeve. ta vie, postoji tendencija da se porodino pravo oznai kao skup ponaanja pojedinaca, kao injenica koje se mogu nametnuti zakonodavcu i koji se stoga mora prilagoditi realnosti, to je lajtmotiv mnogih reformi porodinog prava.16 Ovo prilagoavanje realnosti ili stvarnosti, kako se istie u pravnoj teoriji, ponekad dovodi do promene shvatanja realnosti.17 Realnost se u nekim sluajevima pretpostavlja.

Autonomija linosti, shvaena kao njena sloboda da svoj ivot ureuje pre-ma svom nahoenju, bez potovanja odnosa sa drugim licima i bez voenja rau-na o njihovim interesima, moe dovesti do toga da se ugrozi opstanak porodice, bez koje ni autonomija nema smisla. U takvoj situaciji autonomijom bi se moglo opravdati svako tetno ponaanje linosti prema samoj sebi i prema treim licima u ime razvoja linosti. Na ovaj nain prua se mogunost da slabija strana slui ja-oj, uz saglasnost dravnog organa, kao i suda, to u osnovi znai zaokret u zati-ti prava oveka. Pored ovoga, afirmacija autonomije linosti, sprovedena kroz na Porodini zakon i preputanje subjektima porodinih odnosa da sami i sve vie urede svojom voljom odnose nuno podrazumeva opadanje porodine solidar-nosti i njenu zamenu mehanizmima dravne intervencije. Ako znamo da su mo-gunosti ove intervencije u periodu tranzicije naeg drutva bitno smanjene, nije li se upravo realnost pretpostavila? Nije li jedna zakasnela neoliberalna trina i drutvena klima ostavila porodicu razapetu izmeu proklamovanog individua-lizma i nunosti kolektivizma? Taj kolektivizam kojim se uspostavlja solidarnost nije institucionalizovan i formalizovan, ali nadometa nefunkcionisanje dravnih i drugih drutvenih institucija.18

Uloga sudske prakse Suda u Strazburu u afirmaciji autonomije linosti

Najvaniju ulogu u naglom razvoju individualizma i afirmaciji autonomije linosti u porodinom pravu ima praksa Suda za ljudska prava u Strazburu. Svo-jim tumaenjem odredbi Konvencije o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda19 Sud vri neosporno harmonizatorsku ulogu zakonodavstva Evrope u domenu po-

16 J.L. Renchon, Considration en forme de conclusions propos de loeuvre politique et/ou idologique de la Cour europenne des droits de l homme, 152, U: Le droit de la famille l preuve de la Convention europenne de droits de l homme (F. Krenc, M.Puechavy), Brisel, 2008.

17 M. Janji-Komar, Porodino pravo i stvarnost, Pravni ivot, 9/1997, 702.18 U ovom smislu: G. Tripkovi, Porodica u tranziciji, Socioloki pregled, 1-2/2004, 211.19 Potpisana 4. novembra 1950. u Rimu. Naa drava ju je ratifikovala tek 2003. Zakon o nje-

noj ratifikaciji objavljen je u:Sl. list SCG - Meunarodni ugovori, br. 9/2003, 5/2005 i 7/2005 - ispr.

31


rodinog prava.20 Svaki strah od vladavine sudova to u Evropi ima jednu nega-tivnu konotaciju ini se u ovom pogledu neopravdanim budui da Sud u Strazbu-ru zna na pravi nain potovati nacionalne kulturne vrednosti i zakonodavstvo. U ovom pogledu svako isticanje da e naa zemlja upravo pod uticajem ove prak-se morati, htela ne htela, da prihvati, primera radi, brakove lica homoseksualne orijentacije izgleda, bar u ovom trenutku, neosnovan. 21 Ono to bi se ovoj prak-si moglo prigovoriti zasniva se, pre svega, na injenici da se ona, po prirodi stva-ri, sastoji iz niza odluka od kojih praktino zavisi evolucija prava to predstavlja trijumf subjektivnih prava nad objektivnim pravima. Stoga Strazbur moe postati mesto sukoba zemalja common law i zemalja pisanog prava.22

Ekspanziji individualizma doprineo je Sud, pre svega, svojim interpretacija-ma l.8. Konvencije. On je imao vie prilika da se izjasni o postojanju autonomi-je linosti. Po prvi put o ovom pojmu se govori u odluci Pretty protiv Velike Bri-tanije.23

Sud je postao, u oblasti prava na potovanje privatnog i porodinog ivo-ta, svetionik nove ideologije autonomije, odnosno samoodreenja linosti i pre-vlasti privatnih u odnosu na kolektivne ciljeve.24 Istina, u Konvenciji se vidi jasna namera njenih tvoraca da izmire kolektivne i individualne ciljeve. U tom smislu st.2.l.8. izraava jasnu nameru i mogunost da individualni ciljevi mogu biti po-dreeni nekim drugim ciljevima, osim linim, kao to je zatita nacionalne bez-bednosti, zdravlja, morala, prava i interesa drugih.25 Odnosno, da prava i slobode pojedinaca mogu biti ogranieni u sluajevima koji su predvieni u zakonodav-stvu drava potpisnica, radi zatite optih interesa.

20 Takvu ulogu su odigrale, primera radi , uvene odluke Mazurek c. France (no 34406/97), Marckx c. Belgique, (31 (13.6.79). Pod njihovim uticajem promenjeno je pravo, u ovom sluaju, Francuske i Belgije.

21 Tako, primera radi, Francuska nije osuena zato to poznaje pravo na anonimni poroaj; Odluka Odivre c. France, od 13 februara 2003, predstavka br. 42326/98.

22 Hubert Bosse-Platire, Lavenir du droit civil de la famille: quelques conjectures, lhorizon de lEurope;http://www.cairn.info/article.php?ID_REVUE=INSO&ID_NUMPUBLIE= INSO_128&ID_ARTICLE=INSO_128_0038.

23 Pretty c/ Royaume-Uni, predstavka br. 2346/02, odluka od 29/04/2002. Sud pri tome istie da se u ranijim odlukama govorilo o pravu na samoodreenje, ali da je izraz autonomija linosti jedan novi, specifino evropski princip. U ovom sluaju Sud nije priznao pravo podnositeljice zahteva, koja je bila teko bolesna, da okona svoj ivot uz pomo svog mua.

24 J.L Renchon, n.delo, 156.25 St.2.l.8. Konvencije za zatitu ljudskih prava i osnovnih sloboda: Javne vlasti nee se

meati u vrenje ovog prava sem ako to nije u skladu sa zakonom i neophodno u demokratskom drutvu u interesu nacionalne bezbednosti, javne bezbednosti ili ekonomske dobrobiti zemlje, radi spreavanja nereda ili kriminala, zatite zdravlja ili morala, ili radi zatite prava i sloboda drugih.

32

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

Ravnotea koja je jasno napravljena izmeu kolektivnih i individualnih in-teresa u st. 2. l. 8. Konvencije danas u praksi Suda sve vie pretee u korist ovih drugih. Sve vie i vie preteu vrednosti slobode i jednakosti u odnosu na vredno-sti solidarnosti, suprematiji privatnih ciljeva u odnosu na opte ili zajednike ci-ljeve.26 Od porodice i porodinog ivota koje je drutvo nametalo individui do-lo se do porodice i porodinog ivota koji se shvata kao afektivna i intimna veza pojedinaca koju sam sklapa ili raskida, ak i ako su te veze samo de facto.27 U no-voj ideologiji samoodreenja sve manje i manje drava individui odreuje ko ini njenu porodicu, a sve vie i vie sam pojedinac odreuje koji su za njega porodi-ni odnosi.

Uticaj koji ova Konvencija danas neprestano vri porodine odnose nije ni-kako zanemarljiv. Upravo njen l. 8 savreno ilustruje umnoavanje prava poje-dinca. Naime, irenje polja njegove primene od momenta donoenja Konvenci-je do danas, zahvaljujui injenici da Sud u Strazburu evolutivno tumai odredbe Konvencije, u skladu sa vremenom, dovelo je do poveanja broja prava i irenja njihovog obima, a svako od njih je utemeljeno na interesima individue i potova-nja njene autonomije. Moe se rei da odredbe l.8 i dalje predstavljaju izvor no-vih prava pojedinaca. Naravno, ne spadaju sva u domen porodinog prava, kao to su pravo na ugled,28 potovanje sposobnosti za voenje normalnog profesio-nalnog ivota29. Kao ilustrcija novih porodinih prava treba pomenuti dve odluke Suda. U odluci Evans c. le Royaume-Uni Sud je istakao da pojam prava na privat-ni ivot obuhvata takoe i pravo potovanja odluka da se postane ili ne posta-ne roditelj.30 Sud je tako po prvi put u okvire prava na privatni ivot, pored svih

26 J.L Renchon, n. delo, 164. 27 Odluka X,Y et Z c. Royaume - Uni od 22. aprila 1997.28 Odluka Radio France c/ France , od 30 marta 2004, predstavka br. 53984/00, taka 31.29 Odluka Sidabras et Dziautas c/ Lituanie CEDH od 27 jula 2004, predstavka br. 55480/00,

taka 49.30 Odluka Evans c/ Royaume-Uni od 7 marta 2006, predstavka br. 6339/05. injenice su sle-

dee: gospoica Evans je bolovala od tumora jajnika i savetovano joj je da se podvrgne hirukoj in-tervenciji radi njihovog odstranjivanja. U dogovoru sa svojim partnerom J. pre ove operacije njena jajna elija je oploena in vitro spermom partnera i ovako dobijen emrion je zamrznut, sa ciljem da se implantira u njenu matericu u nadi da e tako zatrudneti i dobiti dete. Njen partner je na to pri-stao i izjavio da eli biti otac deteta koje e ona roditi. Prema slovu sporazuma embrion koji nasta-ne moe biti usaen u njenu matericu u roku od 10 godina poto ozdravi. Istovremeno su informi-sani da prema engleskom propisu iz 1990 godine (Human Fertilisation and Embriology Act) svako od njih ima pravo da povue svoju saglasnost u svakom momentu sve dok embrion ne bude im-plantiran u matericu ene. Na alost, 6 meseci posle operacije (2001. godine) oni su se rastali i biv-i partner je povukao svoju saglasnost za implantacijom embriona. Klinika je o tome obavestila gos-poicu Evans i rekla da e embrioni biti legalno uniteni, to je znailo da ona nikako vie ne moe

33


drugih elemenata, ukljuio i ovo pravo. Iz ovoga ne treba izvui zakljuak o po-stojanju prava na dete, kao to su neki eleli prikazati.31/32. U kontekstu ove teme to se moe protumaiti kao trijumf individualizma u oblasti prokreacije, pravo pojedinca da ima dete kada hoe, a naroito kako hoe, potvrda prava na autono-miju linosti nezavisne od bilo koga. Sud je samo naglasio autonomiju linosti da-jui joj primat ak i u odnosu na preuzete ugovorne obaveze u odnosu na drugog partnera ili u odnosu na oseaj solidarnosti i odgovornosti prema njemu. Istovre-meno, ova odluka savreno ilustruje jedno novo irenje polja primene Konvencije koje se deava poslednjih godina. Naime, polje njene primene se iri i na obaveze koje jedna individua mora potovati i u odnosima sa drugim, sebi slinim, indivi-duama. Ovo, tzv. horizontalno dejstvo, sastoji se u irenju prava oveka i na odno-se izmeu individua, a ne samo odnose drava-pojedinac.33U navedenom sluaju autonomija linosti ima prednost i u odnosu na ugovorne obaveze preuzete pre-ma drugoj osobi.

Drugi sluaj koji ilustruje reeno je odluka Znamenskaya c. Fdration Ru-ssie, kojom je priznato pravo na utvrivanje oinstva mrtvo roenog deteta.34 Majka mrtvo roenog deteta je elela da ga registruje pod imenom prirodnog oca a ne mua sa kojim nije odravala zajednicu ivota. Odbijanje nacionalnog suda da tako postupi ocenjeno je od Strane suda kao povreda prava na potovanje pri-vatnog ivota.

postati majka deteta roenog prirodnim putem. Uprkos ovoga ona je ipak zahtevala od sudova u Engleskoj da se dozvoli imlantacija embriona, tvrdei da njen partner nije imao pravo da povu-e datu saglasnost. Engleski sud je odbio njen zahtev na ta se ona obraa sudu u Strazburu tvrdei da se radi o povredi prava na privatni ivot iz l. 8 Konvencije. Sud je 7. marta 2006. doneo odlu-ku prema kojoj nema povrede odredbi Konvencije. Na traenje podnosioca zahteva i Veliko sudsko vee se izjasnilo o istom pitanju i potvrdilo odluku o nepovredivosti prava na privatni ivot

31 U odluci od 7. marta 2006. godine Sud je istakao da pojam privatni ivot obuhvata pra-vo potovanja odluke da se ima ili nema dete iz ega su neki zvukli zakljuak da se po prvi put pri-znaje pravo na dete. Vid. J-P.Marguenaud, P. Remy-Corlay, Le trist sort des embryon in vitro du couple separe, Revue trimestrielle de droit civil, 2006, 255-260. Veliko vee Suda u Strazburu u svo-joj (Evans c/ Royaume-Uni ) nije preuzelo istu formulaciju, ve kae da pravo na privatni ivot obuhvata pravo potovanja odluke da se postane ili ne postane roditelj (paragraf 58. Odluke).

32 Ovo je vano naglasiti i u kontekstu rasprave koja se vodi u Republici Srbiji povodom uvoenja surogat materinstva u Graanski zakonik .

33 Ovo horizontalno dejtvo Konvencije za zatitu ljudskih prava se u literaturi jo i nazi-va privatizacija osnovnih prava. Vid. Veronique van der Plancke et Nathalie van Leuven, Les pri-vatisation du respect de la Convention europenne des droits de l Homme: faut-il roconnaitre un effet horizontal generalise? dostupan na: http://cridho.cpdr.ucl.ac.be/ documents/ Working.Papers/ CRIDHO.WP.2007-3.pdf

34 Odluka Znamenskaya c/ Russie od 2 juna 2005, predstavka br. 77785/01.

34

P R A V N I I V O T br. 10/2015.

Naporedo sa poveanjem broja priznatih prava pojedincu poboljava se i efikasnost njihove zatite. Individualni karakter zatite dobija prevagu ak i u sluajevima kada je to predstavlja ruenje institucija nacionalnog zakonodavstva. Tako je u sluaju B. et L. c. le Royaume-Uni Sud je osudio Veliku Britaniju zato to zabranjuje brak izmeu srodnika u pravoj liniji. Ovakva zabrana, koja narav-no postoji i u zakonodavstvu Srbije, doprinosi ouvanju porodinog mira i po-tovanja meu lanovima porodice pa stoga i ima prednost u odnosu na pravo na zakljuenje braka. Bez obzira na ovo Sud je presudio da se ovom zabranom po-vreuje pravo na sklapanje braka iz l.12. Konvencije. Istovremeno, Sud ovim daje prednost zatiti linosti u odnosu na zabranu koja u osnovi slui zatiti integrite-ta porodice kao legitimnog cilja. Jedan ovakav napad na instituciju braka i na po-rodini javni poredak moe se objasniti ohrabrenjem koje Sud eli da prui u po-gledu individualnog linog ispunjenja (laccomplissement personnel). ini se da je to previsoka cena zatite prava na samoodreenje i autonomiju linosti, ime se favorizuje pravo samo jednog lica u odnosu na prihvaene kolektivne vrednosti.

Ono to samo na prvi pogled moe izgledati kao umanjenje autonomije li-nosti tie se injenice da se linost ne moe posmatrati kao takva, nezavisno od njenog socijalnog okruenja, izvan odnosa sa drugim licima. Meutim, iz kate-gorikog imperativa na kome poiva Kantovo shvatanje autonomija linosti izvo-di se jedno moderno shvatanje po kome se moralnost i sloboda moe definisati samo u odnosu prema drugom.35 Stoga se i u praksi Suda individua ne bi smela, bar kada su u pitanju odluke koje se odnose na potovanje porodinog ivota, po-smatrati kao takva, nezavisno od njenog socijalnog okruenja i od njenog odno-sa sa drugim licima.36 Porodica i porodini odnosi nisu stvar samo pojedinca. Ta-kav individualni pristup ne uvaava injenicu da su porodini odnosi zasnovani na interakciji i odgovornosti njenih lanova. Prava pojedinca se mogu afirmisati samo u odnosu sa drugim lanovima porodice a da pri tome svako od njih gradi sopstvenu autonomiju. Zatita prava na porodini ivot se prua pojedincu samo zato to je neiji otac, majka, brat, srodnik, hranitelj, usvojitelj.

irenje autonomije linosti u porodinom pravu Republike Srbije

I u porodinom pravu Republike Srbije je povean broj prava koja se poje-dincima priznaju iz domena prava na potovanje privatnog i porodinog ivota.

35 Integritet i dignitet tog drugog ne sme biti ugroen praktikovanjem slobode neke osobe, jer bi takva sloboda bila udovina, kako kae Kant. Vid. Z. Golubovi, Princip moralnosti i princip slobode, Filozofija i drutvo, 21, 97-106.

36 Premda se u praksi suda, izvan onih koje se tiu porodinog prava, mogu nai i takve odluke. Tako se u jednoj odluci titi dobrobit jednog lica, pravo na zdravu ivotnu sredinu. Linost