Univerzitet u Niu

Fakultet zatite na radu u Niu

Seminarski rad

Predmet: Pravni osnovi zatiteTema: Medjunarodna organizacija rada kao medjunarodni subjekt u oblasti zatite na radu

Mentor: Kandidati:

Aleksandra Ili Savi Milan 0826

Ni,2010Uvod

Ujedinjene nacije (UN) je meunarodna organizacija koja se deklarie kao globalno udruenje vlada koje sarauju na polju meunarodnog prava, globalne bezbednosti, ekonomskog razvoja i socijalne jednakosti. OUN je 1945. osnovala 51 drava, ukinuvi Ligu naroda.

Meunarodna organizacija rada (International Labour Organization, odn. ILO), je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promovie socijalnu pravdu i meunarodno priznata ljudska i radnika prava.

Unutar sistema Ujedinjenih nacija, MOR je jedinstven po svojoj tripartitnoj strukturi u kojoj radnici i poslodavci sudeluju u radu upravnih organa organizacije kao ravnopravni partneri vladama. Osnovana je 1919. uporedno s Ligom naroda. Sedite organizacije je u enevi. Glavni cilj Organizacije je osiguranje boljih uslova rada i sveukupnog poloaja radnika.1. Medjunarodna organizacija rada

Meunarodna organizacija rada (International Labour Organization, odn. ILO), je specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija koja promovie socijalnu pravdu i meunarodno priznata ljudska i radnika prava. Osnovana je 1919. godine Versajskim mirom i postala je prva specijalizovana agencija UN 1946. godine.

MOR formulie meunarodne standarde rada u obliku konvencija i preporuka koje postavljaju minimalne standarde radnog prava: slobodu udruivanja, pravo na organizovanje, kolektivno pregovaranje, ukidanje prinudnog rada, jednake anse i jednaki tretman, i druge standarde kojima se reguliu uslovi u celom rasponu pitanja vezanih za rad. Prua tehniku pomo u sledeim podrujima: struno obrazovanje i struna rehabilitacija; politika zapoljavanja; administracija rada; radno pravo i industrijski odnosi; razvijanje menadmenta; zadruge; socijalna sigurnost; statistika vezana uz rad, i sigurnost i zatita na radu. MOR promovie razvijanje nezavisnih radnickih organizacija i udruenja poslodavaca i tim organizacijama osigurava trening i savetodavne usluge.1. Zaposlenje po slobodnom izboru

"Nece se koristiti prisilni rad ili rad u ropstvu ili zatvoru" (MOR Konvencije 29 i 105) niti e se od radnika/ca zahtevati da svom poslodavcu poloe "depozit" ili mu predaju svoja lina dokumenta. 2. Nema diskriminacije pri zapoljavanju

Zapoljavanje, politika plata, dostupnost programima obuke, politika napredovanja zaposlenih, politika prestanka zaposlenosti, penzije i bilo koji drugi vid radnih odnosa zasnivae se na principu jednakih mogucnosti, bez obzira na rasu, boju, pol, veroispovest, politicko clanstvo, clanstvo u sindikatu, nacionalnost, drutveno poreklo, nedostatak ili hendikepiranost" (MOR Konvencije 100 i 111).

3. Nema eksploatacije dejeg rada

"Nee se koristiti deji rad. Godine dozvoljene za zapoljavanje nee biti manje od onih koje su potrebne da se zavri obavezno kolovanje i, u svakom slucaju, nee biti ispod 15 godina". (MOR Konvencija 138) "Nece biti nikakvih oblika robovanja ili praktikovanja koje lii na robovanje, kao to je prodaja i trgovina decom, dunicko ropstvo i ropstvo, te prisilni ili obavezni rad. (...) Deca (ispod 18 godina) neeuestvovati u radu koji ce, po svojoj prirodi ili okolnostima pod kojima se odvija, verovatno tetiti njihovom zdravlju, bezbednosti ili moralu." (MOR Konvencija 182).

4. Sloboda udruivanja i pravo na kolektivno pregovaranje

"Priznavae se pravo svim radnicima da formiraju i da se ukljuuju u sindikate i da vre kolektivno pregovaranje." (MOR Konvencije 87 i 98) "Predstavnici radnika nee biti predmet diskriminacije i imae pristup svim radnim mestima koja su neophodna za vrenje njihove predstavnike funkcije." (MOR Konvencija 135 i Preporuka 143) Poslodavci e usvojiti pozitivan pristup prema aktivnostima sindikata i otvoreni stav prema njihovim organizacionim aktivnostima.

5. Plaanje za osnovne ivotne trokove Egzistencijalni minimum

"Plate i beneficije koje se plaaju za standardnu radnu nedelju ispunie barem pravne ili industrijske minimalne standarde i uvek ce biti dovoljne da zadovolje osnovne potrebe radnika i njihovih porodica i da obezbede neki odgovarajuci dohodak" (MOR Konvencije 26 i 131, Univerzalna deklaracija ljudskih prava, lan 23(3) i lan 25 (1).

6. Nema prekomernih radnih sati

"Radno vreme e biti u skladu sa primenjivim zakonima i industrijskim standardima. U svakom slucaju, od radnika se nee neprestano zahtevati da rade vie od 48 sati nedeljno i imae barem jedan slobodan dan u svakom sedmodnevnom periodu. Prekovremeni rad e biti dobrovoljan, nee prelaziti 12 sati nedeljno, nee se stalno zahtevati i uvek ce biti kompenzovani po veoj stopi, tj. u veem iznosu." (MOR Konvencija 1).

7. Zdravlje i bezbednost na radu (HTZ -OHS)

Bie obezbeena bezbedna i higijenska radna sredina, i zastupae se najbolja zdravstvena i bezbednosna praksa na radu, imajui na umu ono to se najvie zna o toj industriji i o specificnim opasnostima. Obraae se odgovarajua panja na radne opasnosti specifine za ovu granu industrije osigurae se bezbedna i higijenska radna sredina. Primenjivace se vaea regulativa da bi se spreili nesreni sluajevi i da bi se to vie minimizirao rizik po zdravlje (prema MOR Konvenciji 155). "Fizicka zloupotreba, pretnja fizikom zloupotrebom, neuobiajena kanjavanja ili disciplina, seksualno i drugo uznemiravanje i zastraivanje od strane poslodavca strogo se zabranjuje." (Konvencije 174 i 176 o industrijskim nesrenim slucajevima, bezbednosti i zdravlju).

8. Zakonski obavezujuci radni odnos

"Radni odnosi ce biti zakonski obavezujui, a sve obaveze prema radnicima po zakonima i odredbama o radu ili socijalnom osiguranju bie potovani."

2. Razlozi nastanka medjunarodne organizacije rada

Opta Konferencija Meunarodne organizacije rada sazvana u San Francisku od strane Administrativnog saveta meunarodnog biroa rada, sastavi se 17. juna 1948. godine u svoje trideset i prvo zasedanje. Poto je odlucila da prihvati u formi jedne konvencije razlicite predloge o sindikalnim slobodama i zatiti sindikalnih prava, pitanje obuhvaeno sedmom takom dnevnog reda zasedanja. Uzimajui u obzir da je Filadelfijska deklaracija jo jednom proklamovala da je "sloboda izraavanja i udruivanja jedan od neophodnih uslova za odravanje progresa".

Uzimajui u obzir da je Meunarodna konferencija rada, na svom tridesetom zasedanju, prihvatila jednoglasno principe koji treba da budu osnova meunarodnog regulisanja. Uzimajui u obzir da je Generalna skuptina Ujedinjenih nacija, na svome Drugom zasedanju usvojila ove principe i pozvala Medjunarodnu organizaciju rada da nastavi svoja nastojanja kako bi najzad bilo mogue prihvatiti jednu ili vie medjunarodnih konvencija.

2.1. Konvencija o ostvarivanju sindikalnih sloboda

Svi lanovi Meunarodne organizacije rada za koje je na snazi ova konvencija obavezuju se da ce primenjivati odredbe koje slede.

Radnici i poslodavci, bez ikakvih izuzetaka, imaju pravo bez prethodnog odobrenja, da obrazuju organizacije po svome izboru, kao i da pristupaju ovim organizacijama, pod iskljuivim uslovom da se pridravaju statuta ovih poslednjih.

Radnicke i poslodavacke organizacije imaju pravo na donoenje svojih statuta i administrativnih pravila, slobodnih izbora svojih predstavnika, organizovanje svoga upravljanja i delatnosti i formulisanje svoga akcionog programa.

Javne vlasti moraju se uzdravati svake intervencije takve prirode koja bi imala za cilj ogranicenje ovoga prava ili ometanje zakonskog izvrenja.

Radnicke i poslodavacke organizacije ne mogu biti rasputene ili njihove delatnosti obustavljene administrativnim putem.

Radnicke i poslodavacke organizacije imaju pravo da ustanovljavaju federacije i konfederacije, kao i da pristupaju istima, i sve organizacije, federacije ili konfederacije imaju pravo da se uclanjuju u Meunarodne organizacije radnika i poslodavaca. Odredbe napred oznaenih clanova 2, 3. i 4. primenjuju se i na federacije i konfederacije poslodavakih i radnickih organizacija.

Dobijanje svojstva pravnog lica od strane radnickih i poslodavackih organizacija, njihovih federacija i konfederacija, ne moe biti podvrgnuto uslovima takve prirode koji bi mogli dovesti u pitanje primenu odredaba gornjih clanova 2, 3. i 4. U ispunjenju prava koja su im ovom Konvencijom priznata, radnici, poslodavci i njihove odgovarajuce organizacije duni su da kao i druga lica i organizovane zajednice potuju zakonitost. Ne moe se nacionalnim zakonodavstvom nanositi povreda niti isto primenjivati na nacin na koji bi se mogla naneti povreda garancija predvienih ovom konvencijom. U kojoj meri e se garancije predviene ovom konvencijom primenjivati na pripadnike armije i policije bie odreeno nacionalnim zakonodavstvom. 2

U saglasnosti sa principima postavljenim u paragrafu 8. clana 19. Ustava Meunarodne organizacije rada ratifikacija ove konvencije od strane nekog Clana nee se smatrati da utie na bilo koji zakon, presudu, obiaj ili sporazum koji daju pripadnicima oruanih snaga i policije garancije predviene ovom konvencijom. U ovoj konvenciji, izraz "organizacija" oznacava svaku organizaciju radnika i poslodavaca koja ima za cilj unapreenje i zatitu interesa radnika i poslodavaca.

Svaki Clan Meunarodne organizacije rada za koga je ova konvencija na snazi obavezuje se da preduzme sve potrebne i pogodne mere da bi radnicima obezbedio slobodno vrenje sindikalnih prava. to se tie teritorija pomenutih u lanu 35. Ustava Meunarodne organizacije rada, onako kao to je bilo dopunjeno amandmanom uz UstavMeunarodne organizacije rada, 1946. sa iskljuenjem teritorija naznacenih u paragrafu 4. i 5. tako dopunjenog clana, svaki Clan organizacije koji ratifikuje ovu konvenciju mora dostaviti Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada istovremeno sa ratifikaciom ili u najkraem mogucem roku iza ratifikacije, deklaraciju kojom objavljuje:

teritorije u pogledu kojih se obavezuje na primenu odredaba konvencije bez izmena;

teritorije u pogledu kojih se obavezuje na primenu odredaba konvencije sa izmenama i u cemu se te izmene sastoje;

teritorije u pogledu kojih konvencija nije primenljiva, i u tom sluaju, uzroke (razloge) zbog kojih konvencija nije primenljiva; teritorije za koje zadrava pravo svoga odlucivanja.

Obaveze naznaene pod takom a) i b) prvoga paragrafa ovoga lana smatrace se sastavnim delom ratifikacije i proizvodice isto dejstvo. Svaki lan moci ce da se odrekne jednom novom izjavom, u potpunosti ili delimino,rezervi sadranih u njegovoj ranijoj izjavi u smislu taaka b), c) i d) paragrafa 1. ovog lana. Svaki lan moi e, u toku perioda u kojima ova konvencija moe da bude otkazana, saglasno odredbama l. 16. dostaviti Generalnom direktoru novu izjavu menjajuci u svakom pogledu sve ranije izjave i upoznajuci sa stanjem na odreenim teritorijama. Kada pitanja koja tretira ova konvencija budu ula u okvir nadlenosti vlasti na teritoriji van metropole, lanovi odgovorni za meunarodne veze na ovoj teritoriji, u sporazumu sa vladom reene teritorije, moci ce dostaviti Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada izjavu o prihvatanju, u ime ove teritorije, obaveza iz ove konvencije.

Izjava o prihvatanju obaveza iz ove konvencije moe biti dostavljena Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada:

od strane dvaju ili vie lanova organizacije za teritoriju koja potpada pod njihovu vlast;

od strane svake meunarodne vlasti odgovorne za rukovoenje jednom teritorijom na osnovu odredaba Povelje Ujedinjenih nacija ili bilo koje vaee odredbe u pogledu te teritorije.

Izjave dostavljene Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada, u smislu odredaba prethodnih paragrafa ovog clana treba da ukau da li ce odredbe konvencije biti primenjivane na teritoriji sa ili bez izmena; ukoliko izjava ukazuje da e se odredbe konvencije primenjivati sa zadranjem prava na izmene, ona mora posebno naznaciti u cemu se sastoje te izmene. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodne vlasti moi e se odrei u potpunosti ili delimino, jednom kasnijom izjavom, prava da pribegnu izmeni, koja je naznacena u ranijoj izjavi. Zainteresovani lan ili lanovi ili meunarodne vlasti moci ce za vreme perioda u kojima ova konvencija moe biti otkazana, saglasno odredbama clana 16. dostaviti Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada jedan novi izvetaj menjajui u svakom pogledu sve ranije izvetaje i upoznajuci ga sa situacijom u pogledu primene ove konvencije. 2.2. Obezbeenje minimalne norme socijalnog obezbeenja

Na pocetku definisacemo neke izraze koji se koriste:3

izraz "propisan" znai odreen nacionalnim zakonodavstvom ili na osnovu njega;

izraz " prebivalite" oznaava uobiajeno mesto stanovanja na teritoriji lana, a izraz "stanovnik" oznaava lice koje je redovno nastanjeno na teritoriji lana;

izraz "supruga" oznaava enu koju izdrava mu;

izraz "udovica" oznaava enu koju je izdravao mu u vreme svoje smrti;

izraz "dete" oznaava dete ispod doba starosti kojim se zavrava obavezno kolovanje ili dete ispod 15 godina starosti, prema tome kako bude propisano;

izraz "sta" oznacava bilo period uplacivanja doprinosa, bilo period zaposlenja, bilo period stalnog prebivanja, bilo kakvu kombinaciju ovih perioda, prema tome kako bude propisano.

Pod izrazom "davanja" podrazumeva se bilo nega koja se prua direktno, bilo indirektno, davanja, koja se sastoje u naknadi trokova koje je zainteresovani imao. lan ija privredna i medicinska sredstva nisu u dovoljnoj meri razvijena, moe, ako to nadlena vlast eli i dok ona to smatra za potrebno, jednom izjavom priloenom uz ratifikaciju, pridrati sebi pravo da se koristi privremenim derogacijama iz sledecih clanova: 9.d), 12.(2); 15. d); 18.(2); 33. b); 27.d); 34.(3); 41.(d); 48.c); 55.d) i 61.d).

Svaki lan, koji je dao izjavu u smislu pragrafa 1. ovog lana, treba da u vezi svake derogacije za ije je korienje pridrao sebi pravo, navede u godinjem izvetaju o primeni ove Konvencije koji je duan da podnosi u smislu l. 22. Ustava meunarodne organizacije rada:

bilo da razlozi zbog kojih je to uinio jo uvek postoje;

bilo da se poev od jednog odreenog datuma odrie korienja derogacije u pitanju. Svaki lan koji je ratifikovao ovu Konvenciju moe kasnije izvestiti Generalnog direktora Meunarodnog biroa rada da prihvata obaveze koje proistiu iz Konvencije u pogledu jednog od Delova II do d, ili vie njih, a koji u njegovoj ratifikaciji ve nisu bili naznaeni. Obaveze predviene u paragrafu 1. ovog lana smatrace se kao sastavni deo ratifikacije i imae, od datuma njihove notifikacije, isto dejstvo.. Kada je u cilju primene ma kojeg od Delova II do d ove Konvencije, naznaenih u ratifikaciji, lan obavezan da zatiti propisane kategorije lica, koje ukupno predstavljaju najmanje odreeni procenat lica u radnom odnosu ili stanovnika. Taj lan je duan, pre nego to se obavee na primenu jednog takvog dela, da se uveri da je ovaj procenat dostignut.

U cilju primene Delova II, III, IV, VIII (u pogledu zdravstvene zatite), IX i X ove Konvencije, lan moe uzeti u obzir zatitu koja proistie iz osiguranja, koje u smislu nacionalnog zakonodavstva nije obavezno za zatiena lica, ako ovo osiguranje;

kontroliu javne vlasti ili njime, saobrazno propisanim normama, zajednicki upravljaju poslodavci i radnici;

obuhvata znatan deo lica cija zarada ne premaa zaradu kvalifikovanog radnika-mukarca; zadovoljava, zajedno sa ostalim formama zatite odgovarajuce odredbe Konvencije. Svaki Clan za koga je ovaj Deo Konvencije na snazi, duan je da zatienim licima obezbediti davanje za slucaj nezaposlenosti, prema sledeim lanovima ovog dela. Osigurani sluaj podrazumeva gubitak zarade kako je on definisan nacionalnim zakonodavstvom zbog nemogucnosti za zatienu osobu, koja je sposobna i raspoloiva za rad, da dobije odgovarajue zaposlenje. Krug zaticenih lica obuhvata: bilo propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sacinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja lica u radnom odnosu;

bilo sve stanovnike cije imovno stanje za vreme osiguranja slucaja ne premaa granicu propisanu prema odredbama clana 67.;

bilo, kada je data izjava radi primene clana 3., propisane kategorije lica u radnom odnosu koje sacinjavaju ukupno najmanje 50% od celokupnog broja zaposlenih u industrijskim preduzecima koja zapoljavaju najmanje 20 lica;

Kada su zaticene kategorije lica u radnom odnosu, davanje ce se sastojati od periodicnog placanja obracunatog prema odredbama clana 65. ili clana 66; Kada su zaticeni svi stanovnici cije imovno stanje, za vreme trajanja osiguranog slucaja, ne premaa propisanu granicu, davanja ce se sastojati od periodicnog placanja obracunatog prema odredbama clana 67. Davanje se mora u osiguranom slucaju, obezbediti bar zaticenim licima davanja za starost, koja su ostvarila period slube koji se moe smatrati neophodnim kako bi se izbegle zloupotrebe. 2.3.Ukidanje prinudong rada

Opta konferencija Meunarodne organizacije rada, sazvana u enevi od strane Administrativnog saveta Meunarodnog biroa rada, gde se sastala 5. juna 1957, na svom etrdesetom zasedanju.

Poto je razotkrila pitanje prinudnog rada, koje sadri etvrta taka dnevnog reda zasedanja. Poto je primila na znanje da Konvencija iz 1926. koja se odnosi na ropstvo predvia da bi trebalo da budu preduzete probne mere da se izbegne da prinudan ili obavezan rad ne dovede do uslova jednakih ropstvu i da dodatna konvencija iz 1956. koja se odnosi na ukidanje ropstva, trgovine robljem i ustanova i praksi koje su jednake ropstvu, predvidi da se potpuno ukine ropstvo ( zavisnost ) za dugove i ropstvo, Nakon odluke da ovi predlozi dobiju formu jedne meunarodne konvencije, usvojeno je dvadeset petog juna hiljadu devesto pedeset i sedme godine donju konvenciju koja ce biti nazvana Konvencija o ukidanju prinudnog rada, 1957 ;

Svaki clan Meunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da ukine prinudan ili obavezan rad i da pod nikakvom formom nee pribei:

merama prinude ili politikog vaspitanja ili sankcija prema licima koja imaju ili izraavaju neka politicka miljenja ili ispoljavaju svoje protivljenje ustanovljenom ideoloko-politikom, socijalnom ili ekonomskom stanju.

metodama mobilisanja ili koricenja radne snage u svrhu ekonomskog razvoja,

merama radne discipline,

kazni radi ucestvovanja u trajku meri rasne, socijalne, nacionalne ili verske diskriminacije.

Svaki lan Meunarodne organizacije rada koji ratifikuje ovu konvenciju obavezuje se da ce preduzeti efikasne mere da se odmah i potpuno ukine obavezni ili prinudni rad koji je opisan u lanu 1. ove konvencije. Slubene ratifikacije ove konvencije bioe saoptene generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada koji ce ih registrovati.

Ova konvencija obavezivace samo lanove Meunarodne organizacije rada iju e ratifikaciju registrovati generalni direktor. Ona e stupiti na snagu dvanaest meseci nakon to budu registrovane ratifikacije dvaju lanova od strane Generalnog direktora. Nakon toga konvencija e stupiti na snagu za svakog lana dvanaest meseci od dana kada bude registrovana njena ratifikacija.

Svaki lan koji ratifikuje ovu konvenciju moe je otkazati po isteku perioda od deset godina posle datuma prvobitnog stupanja na snagu Konvencije, aktom podnesenim Generalnom direktoru Meunarodnog biroa rada koji ce ga registrovati. Otkaz e poeti da vai tek posle godinu dana od dana njegovog registrovanja. Svaki lan koji ratifikuje ovu konvenciju, a koji u roku od jedne godine dana po isteku perioda od deset godina spomenutog u preanjem paragrafu ne upotrebi pravo otkaza koje je predvieno u ovom lanu, bie obavezan za nov period od deset godina i, nakon toga, moi ce da otkae ovu konvenciju po isteku svakog perioda od deset godina pod uslovima koji su predvieni u ovom lanu.7 2.4 Zatita radnika od otkaza na inicijativu poslodavca

Generalna konferencija Meunarodne organizacije rada, koju je u enevi sazvao Administrativni savet Meunarodnog biroa rada i koja se sastala na svom 68, zasedanju 2. juna 1982. godine, i primajui k znanju postojee meunarodne norme sadrane u Preporuci o prestanku radnog odnosa, 1963, i konstatujui da je od usvajanja Preporuke o prestanku radnog odnosa, 1963. dolo do znaajnih izmena u zakonodavstvu i praksi mnogih drava lanica po pitanjima obuhvaenim tom preporukom.

Smatrajuci da s obzirom na ove izmene, treba da se usvoje nove meunarodne norme po ovom pitanju, naroito imajui u vidu ozbiljne probleme u ovoj oblasti koji su rezultat ekonomskih tekoca i tehnolokih promena do kojih dolazi poslednjih godina u mnogim zemljama. Poto je odlucila da usvoji odreene predloge koji se odnose na prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca, to je 5. tacka dnevnog reda zasedanja, i Poto je reila da ovi predlozi uzmu oblik meunarodne konvencije, 22. juna 1982. godine usvojena je sledeca konvencija na koju se moe pozivati pod nazivom Konvencija o prestanku radnog odnosa, 1982;

Ako primena odredaba ove konvencije nije obezbeena putem kolektivnih ugovora, arbitranih odluka ili sudskih presuda, ili na neki drugi nacin koji je saglasan nacionalnoj praksi, ona ce se obezbediti putem zakona ili propisa. Ova konvencija primenjuje se na sve grane privrednih delatnosti i na sva zaposlena lica.

Drava anica moe da izuzme sledee kategorije zaposlenih lica iz svih ili nekih odredaba ove konvencije:

radnike koji su angaovani na osnovu ugovora o zaposlenju na odreeno vreme ili za odreeni zadatak;

radnik na probnom radu ili pripravnikom stau koji je unapred odreen i cije je trajanje razumne duine; radnike angaovane povremeno za krai vremenski period.

Predvidee se odgovarajua zatita od pribegavanja ugovora o zapoljavanju na odreeno vreme iji je cilj izbegavanje zatite koja proizilazi iz ove konvencije. Ako je to potrebno, mogu se preduzeti mereod nadlenog organa ili putem odgovarajuceg mehanizma u jednoj zemlji, nakon konsultacije sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, ako one postoje, da se iz primene ove konvencije ili njenih odreenih odredaba, iskljue kategorije zaposlenih lica iji su uslovi zaposlenja predmet specijalnih aranmana koji u celini pruaju zatitu koja je bar jednaka zatiti koja se obezbeuje na osnovu ove konvencije.

Mogu se preduzeti mere od nadlenog organa ili putem odgovarajueg mehanizma u jednoj zemlji, nakon konsultacije sa zainteresovanim organizacijama poslodavaca i radnika, ako one postoje, da se iz primene ove konvencije ili nekih njenih odredaba izuzmu i druge ogranicene kategorije zaposlenih lica u odnosu na koje se javljaju posebni problemi sutinskog karaktera s obzirom na posebne uslove zaposlenja odnosnih radnika ili na veliinu, odnosno karakter preduzeca koji ih zapoljava.

Svaka drava lanica koja ratifikuje ovu konvenciju treba u prvom izvetaju o primeni ove konvencije,koji se donosi u skladu sa clanom 22. Ustava Meunarodne organizacije rada, da navede sve kategorije koje su eventualno izuzete u skladu sa st. 4. i 5. ovog clana, dajui i obrazloenje za to izuzee, a u sledeim izvetajima treba da navede stav ovog zakonodavstva i prakse u odnosu na izuzetne kategorije, kao i u kojoj meri se primenjuje ili se predlae da se primenjuje ova konvencija u odnosu na te kategorije.

Za svrhu ove konvencije izrazi "prestanak" i "prestanak radnog odnosa" znae prestanak radnog odnosa na inicijativu poslodavca. Radnik koji smatra da mu je radni odnos neopravdano prestao ima pravo da se ali protiv prestanka radnog odnosa nekom nepristrasnom telu, kao to je sud, radnicki sud, arbitrani komitet ili arbitar. Ako je prestanak radnog odnosa odobrio nadleni organ vlasti. Moe s smatrati da je radnik odustao od svog prava na albu protiv prestanka radnog odnosa ako to pravo ne iskoristi u odreenom roku posle prestanka rada. Zakljuak

Meunarodna organizacija rada osnovana je nakon zavretka Prvog svetskog rata na Mirovnoj konferenciji u Parizu 1919. godine kao tripartitna organizacija koja okuplja predstavnike vlada, poslodavaca i radnika iz celog sveta. Osnovni motiv za osnivanje ovakve agencije Ujedinjenih nacija je injenica da se: univerzalni i trajni mir moe uspostaviti samo ako je zasnovan na socijalnoj pravdi (Statut MOR-a). Svake godine u enevi se odrava Konferencija Meunarodne organizacije rada, tokom koje se, nakon usaglaavanja stavova svih ukljuenih strana, usvajaju Konvencije i Preporuke koje su apsolutan standard i osnov socijalnog dijaloga u svakoj zemlji. Takoe, svake etvrte godine se odrava MOR Regionalni sastanak -na nivou kontinenta (Afrika, Amerika, Azija, Evropa), gde se, takoe na tripartitnoj bazi, sagledavaju svet rada i socijalnog dijaloga i dalja MOR strategija na teritoriji tog kontinenta. 9-13 februara 2009. godine se u Lisabonu, Portugal, odrava 8. Evropski regionalni sastanak.

Unija poslodavaca Srbije kao prepoznati i priznati predstavnik poslodavaca u Srbiji, aktivno uestvuje na Konferencijama Meunarodne organizacije rada jo od 2001. godine.

U skladu sa Konvencijama Meunarodne organizacije rada Unija poslodavaca Srbije se posvetila aktivnijem radu na uvoenju socijalnog dijaloga i u tome ima punu podrku MOR-a.Sadraj

1. Meunarodna organizacija rada............................................................................ 3

2. Razlozi nastanka meunarodne organizacije rada............................ 5

2.1.Konvencije o ostvarivanje sindikalnih sloboda.................................................. 6

2.2.Obezbeenje minimalne norme socijalnog obezbeenja.................................... 9

2.3.Ukidanje prinudong rada.................................................................................. 12

2.4.Zatita radnika od otkaza na inicijativu poslodavca ........................................ 13

Zakljuak

Literatura

Literatura

1. Borivoje underi, Radni odnosi, Radno i socijalno pravo, 2-4/2006.

2. Jovanovi, Predrag, Radno pravo, Slubeni glasnik, 2000., str.87.3. Zakon o radu, Slubeni glasnik RS" br. 12/08.

4.Konvencije i preporuke http://www.sla-serbia.org/Default.aspx?PortalPageID=30 KONVENCIJA BROJ 87 O SINDIKALNIM SLOBODAMA I ZATITI SINDIKALNIH PRAVA

Borivoje underi, Radni odnosi, Radno i socijalno pravo, 2-4/2006., str.52.

3KONVENCIJA BROJ 102 O MINIMALNOJ NORMI SOCIJALNOG OBEZBEENJA

Borivoje underi, Radni odnosi, Radno i socijalno pravo, 2-4/2006., str.13.

KONVENCIJA BROJ 105 KOJA SE ODNOSI NA UKIDANJE PRINUDNOG RADA

6 Jovanovi, Predrag, Radno pravo, Slubeni glasnik, 2000., str.87.

KONVENCIJA BROJ 158 O PRESTANKU RADNOG ODNOSA NA INICIJATIVU POSLODAVCA

2