Predavanje Br. 14 Kombinovani transport

12.04.23 Fakultet tehničkih nauka Integralni transport

1

PREDAVANJE BR. 14

OSNOVNI ELEMENTI STANDARDIZACIJE U PALETNOM LANCU

SUŠTINA I ZNAČAJ SISTEMA PALETIZACIJE U SFERI DISTRIBUCIJE PROIZVODA


2

Standardizaciji u oblasti saobraćaja, a naročito u oblasti transportnih lanaca odnosno kombinovanog transporta i logističkih sistema, do sada se posvećivala

veoma mala pažnja, tako da je karakteriše nizak nivo. Faktori koji su doveili do ovakvo stanja su brojni, a osnovni su: nesagledavanje mesta, uloge, ciljeva i efekata standardizacije. U poslednje vreme čine se odgovarajući društveni napori za poboljšanje nivoa standardizacije u oblasti ne samo paletnog transportnog sistema, nego i kombinovanog transporta. Danas se u svetu pridaje sve veći značaj standardizaciji u oblalsti transporta. U prilog tome govori i formiranje Tehničkog odeljenja 4 – “Distribution of goods" (Distribucija robe) u okviru ISO. Problematika koju treba standardizovati za svaku homogenu grupu elemenata paletnog lanca obuhvata: paketizaciju, palete sa dodatnom opremom, opremu, površine za manipulisanje, prevozna sredstva i drugo.


3

1 / Pakovanje (ambalaža) utvrđivanje oblika, mera, kvaliteta materijala i načina proveravanja kvaliteta za drvenu, metalnu, papirnu i ambalažu od plastičnih masa; utvrđivanje metoda za ispitivanje napunjene transportne ambalaže kao što su: - označavanje delova prilikom ispitivanja - uzimanje uzoraka i njihova priprema za ispitivanje - ispitivanje prema pritisku (slaganje), otpornosti prema vertikalnom i horizontalnom udaru, vibracijama sabijanju, dejstvu niskog pritiska, udaru vode i kotrljanju - ispitivanje stabilnosti povezanih (spojenih) tereta - utvrđivanje oznaka i simbola namenjenih za označavanje koji se odnose na rukovanje, skladištenje, transport tereta i osnovnih podataka u vezi sa kompletnom distribucijom robe - utvrđivanje metoda za klasificiranje ambalaže, grupisanjem ambalaže u familije .

2 / Palete i dodatna oprema za palete Standardizacija u ovoj oblasti trebalo bi da se usmeri na utvrđivanje: osnovnih mera, materijala i konstrukcija; oznaka i najvećih bruto-masa povratnih i nepovratnih kako ravnih tako i boks-paleta. tehničkih uslova i metoda ispitivanja za proveru konstrukcije paleta;


4

tehničkih uslova za izradu i isporuku boks-paleta; osnovnih mera i tehničkih uslova za tzv. velike palete; oblika, mera i tehničkih uslova za izradu i isporuku osnovnih elemenata za pričvršćivanje tereta, kao i mesta pričvršćivanja.

3 / Oprema za manipulisanje (viljuškari) Standardizacija u ovoj oblasti treba da se usmeri na utvrđivanje:nosivosti; uslova koje obavezno treba da ispunjavaju viljuškari za savladivanje uspona i nagiba (minimalno dopuštene vrednosti); mera za poprečni presek i dužinu horizontalnog dela kraka viljuški viljuškara; uslova za izradu i ispitivanje kraka viljuške viljuškara sa punim presekom; ispitivanja stabilnosti viljuškara; maksimalne i stvarne nosivosti u zavisnosti od visine dizanja i navedenih odstupanja od težišta tereta; simbola za komandne delove viljuškara za rukovanje teretom, vozilom, kao i za njihovu informaciju i identifikaciju; uslova koje moraju da ispunjavaju viljuškari za rad u eksplozivnim i radioaktivnim sredinama.


5

4 / Transportna sredstva utvrđivanje osnovnih karakteristika drumskih vozila namenjenih prevozu paletizovane robe; utvrđivanje oblika, mera i tehničkih uslova osnovnih elemenata za pričvršćivanje tereta.

5 / Konteneri U oblasti kontenera najveći zahtev za standardizacijom odnosi se na problem usaglašavanja anglosaksonskih mera kontenera sa evropskim Pul-paletama.

6/ Površine za skladištenje robe i izlaganje proizvoda treba takode prilagoditi tehnološkim zahtevima paletnog lanca i sl.


6

3.1. Suština, osnovna načela i ciljevi standarizacije paletnog lanca

Standardizacija elemenata paletnog transportnog lanca obezbeđuje postizanje željenih efekata samo u slučaju kada su oni usklađeni sa jednim sređenim sistemom u okviru kojeg su elementi paletnog transportnog lanca međusobno kompatibilni. Paletni sistem karakteriše međusobna tehnološko-ekonomska usklađenost svih učesnika u transportnom lancu i zahteva visok stepen standardizacije elemenata lanca. Osnovni zadatak standardizacije u paletnom transportnom lancu jeste da obezbedi kompatibilnost (podudarnost) svih bitnih elemenata u transportnom lancu i da obuhvati: skup tehnoloških elemenata koji realizuju odgovarajuće TPS – procese u paletnom transportnom lancu, odnosno lancu distribucije i tehnologiju i organizaciju sa podsistemima: upravljanja transportom, informisanja na području transportnih procesa, transportnog prava i transpotne ekonomije, odnosno tarifnog sistema.


7

Problematika standarizacije u oblasti paletnog transportnog lanca je široka i kompleksna i uglavnom se svodi na sledeće (slika 1): sporazumevanje (terminologija, klasifikovanje, definisanje i označavanje elemenata transportnog lanca); dimenzionalni problem (međusobna zamenljivost elemenata i osnovnih delova elemenata paletnog transportnog lanca); problem kvaliteta (određivanje kvaliteta elemenata i načina njihove provere); zaštita (sigurnost i bezbednost ljudi, sredstava i opreme paletnog lanca); unifikacija i tipizacija (smanjenje velikog broja varijanata elemenata paletnog transportnog lanca).


8

ZA TITAŠPROBLEMI KVALITETA

DIMENZIONALNIPROBLEMI

PROBLEMATIKASTANDARDIZACIJE

U PALETNOM TRANSPOR-TNOM LANCU

SPORAZUMEVANJE

UNIFIKACIJAI TIPIZACIJA

Slika br.1. - Šematski prikaz osnovne problematike standardizacije u oblasti paletnog transportnog lanca


9

Standarizacijom sistema paletizacije, odnosno paletnog lanca, ostvaruju se sledeći ciljevi: tipizacija velikog broja različitih varijanata elemenata transportnog lanca, znatna ekonomska korist, veća bezbednost i zaštita robe, zaštita interesa korisnika, mogućnost međunarodne razmene, lakše sporazumevanje, odnosno informisanje. Prilikom standardizacije moraju se maksimalno zadovoljiti svi ovi ciljevi. To bi praktično značilo da se standarizacijom jednog elementa: izvrši tipizacija, ostvari ekonomska korist, ostvari veća bezbednost i zaštita kako robe koja se transportuje, tako i sredstava, opreme i ljudi, omogući postojanje najboljih karakteristika elemenata u pogledu trajnosti, pouzdanosti i sigurnosti kvaliteta. Zato standardizacija elemenata paletnog lanca predstavlja kompleksnu aktivnost, zasnovanu na proučavanju velikog broja zahteva i iznalaženju kompromisnih rešenja.


10

Standardizacija elemenata paletnog lanca treba da bude zasnovana na sledećim osnovnim principima: uprošćavanje, društvene i ekonomske aktivnosti, koje će se odvijati na bazi uzajamne saradnje svih zainteresovanih učesnika u lancu, pri donošenju standarda akcija treba da se sastoji prvo u selekciji, posle sledi utvrđivanje optimalnog rešenja, standardi se moraju pregledati u određenim vremenskim razmacima i revidirati – ako je potrebno, pri standardizaciji jednog elementa ukazati na posledice standardizacije u čitavom sistemu – lancu, standardu dati snagu propisa. Na primer, standardne palete, usklađene s proizvodima i sredstvima prevoza i skladištenja u sistemu distribucije proizvoda, donose korisnicima ove prednosti: pojednostavljenje i olakšavanje prevoza i skladištenja proizvoda, unapređenje poslovanja (ujednačavanjem ambalaže, skladišnog prostora i mesta izlaganja proizvoda), skupljanje proizvoda u sisteme zbirnog prevoza, ekonomičnost prevoza, pretovara, skladištenja i izlaganja proizvoda, povećanje brzine obavljanja svih procesa u paletnom sistemu.


11

3.2. Standardizacija paletnog lanca posmatrana s aspekta dimenzionalne koordinacije

Osnovni cilj koji standardizacija treba da zadovolji u paletnom lancu s aspekta dimenzionalne koordinacije jeste ostvarenje potpune dimenzionalne usklađenosti, kao i tipizacija velikog broja tehnoloških elemenuta koji realizuju odgovarajuće zahteve u lancu. Prvi korak u standardizaciji elemenata paletnog transportnog lanca predstavlja standardizacija tovarne jedinice, odnosno palete. Standardizacija elemenata paletnog transportnog lanca treba da omogući bržu primenu ove tehnologije transporta, i da se osnovni TPS-procesi odvijaju na najracionalniji način. Dimenzionalna koordinacija u oblasti paletnog lanca zasniva se na primeni modul-sistema. Pod modul-sistemom palete podrazumeva se podela površine palete na one veličine koje osiguravaju njihovo najracionalnije korišćenje time što se razmere ambalaže uklapaju u velicine paleta (slika 2).


12

Paleta ima svoj modul-sistem, koji nije ništa drugo nego deoba osnovne veličine - prepolovijene ili iz još manjih delova. Modul-sistem zahteva da: između pojedinih stepena grupisanja postoji takav odnos koji grupisanjem ili rastavljanjem postojećih omogućava stvaranje novih stepena ovih odnosa; svaki stepen ukrupnjavanja predstavlja sadržinu za naredni, a transportni sud za prethodni stepen; idealna tovarna jedinica zadovoljava uslov da je istovremeno: jedinica proizvoda = jedinici skladištenja = jedinici transporta = jedinici pretovara = jedinici prodaje = logističkoj jedinici.


13

PALETNI MODULI

Slika br.2. - Uklapanje modulnih veličina pakovanja u dimenzije standardne palete 800 X 1200 mm


14

Paleta kao tovarna jedinica predstavija deo modul-sistema, te je, s obzirom na ove zahteve, potrebno izvršiti standardizaciju elemenata paletnog transportnog lanca. Ove oblasti predstavljaju homogene grupe tehnoloških elemenata paletnog lanca s obzirom na zahteve koje treba da zadovolje. Između ovih homogenih grupa elemenata postoje određene veze, odnosno međusobni uticaji (slika 3). Stoga standardizaciju elemenata treba izvršiti posmatrajući ceo sistem, i prilikom standardizacije jednog elementa iz homogene grupe ukazati na pravce standardizacije drugih elemenata. Tipizacija elemenata treba da se izvrši na takav način da maksimalno zadovolji sve osnovne zahteve u lancu na najekonomičniji način. Najekonomičnija varijanta odnosno tip elementa je onaj koji, posmatrano s opštedruštvenog aspekta, ostvaruje najveće ekonomske efekte


15

A M BA LA ŽA I PA KO VA N JE

P A L E T E SR ED STVA I O PR EM ASKLAD IŠTEN JA

TR A N S P O RTN AS R E D ST VA

KO N TEN ER I I D R U G ETO VAR N E JED IN IC E

OPR EMA ZA MAN IPULISANJE

Slika br. 3. - Veze između elemenata paletnog (transportnog) lanca


16

Izbor najpovoljnijeg tipa elementa odnosi se na skup različitih varijanata tehnoloških elemenata paletnog lanca, koji izvršavaju slične tehnološke zahteve Izbor najpovoljnijeg tipa elementa treba vršiti na bazi snimanja svih tipičnih elemenata koji se pojavljuju u tipičnim tehnologijama. Elementi koji realizujuspecijale, odnosno specifične zahteve, ne mogu biti predmet uopštene tipizacije, jer realizuju odreden broj specifičnih zahteva. Izbor najpovoljnijeg tipa predstavija iteracijski postupak odredivanja elementa sa maksimalnim zadovoljenjem svih zahteva uz stalnu proveru povratnih uticaja na sistem. Pri analizi i oceni nivoa standardizacije elemenata paletnog lanca s aspekta dimenzionalne koordinacije treba poći od činjenice (pretpostavke) da su palete standardizovane. Paleta kao tovarna jedinica predstavlja osnovni element paletnog lanca. Racionalna primena paleta u paletnom lancu postavlja određene zahteve u odnosu na druge elemente lanca kao što je, na primer, uskladenost: paleta i delova koji je sačinjavaju, paleta sa drugim tovarnim jedinicama, paleta sa transportnim sredstvima i opremom za manipulisanje i skladištenje. Veze izmedu palete, kao centralnog elementa, i ostalih elemenata prikazane su na slici 4.


17

PALETA

TRGOVINA-MESTOIZLAGANJA PROIZVODA

AMBALA A PAKOVANJE

Ž I

OPREMA ZAMANIPULISANJE

TRANSPORTNA SREDSTVA

KONTENERI I DRUGETOVARNE JEDINICE

SREDSTVA POSTROJENJASKLADI TA

I

Š

Slika br. 4. - Prikaz veza između palete i ostalih elemenata paletnog lanca

S obzirom na aspekt primene modul-sistema, pakovanje predstavlja sadržinu za paletu, a ova sadržinu za ostale veće transportno-manipulativne jedinice.


18

3.3. Postojeći standardi u oblasti paleta

3.3.1. ISO-standardi Standardizaciju u oblasti paleta pokriva delokrug rada IS0-tehničkog komiteta (ISO/TC 51 ), koji je osnovan 1947. godine, a vodi ga Nacionalna organizacija za standardizaciju Velike Britanije (BSI). Pregled donesenih ISO-standarda iz oblasti rada ovog tehničkog komiteta dat je u tabeli 1.

3.3.2. Jugoslovenski standardi Doneseni jugoslovenski standardi u oblasti paleta zasnivaju se na međunarodnim standardima, odnosno standardima Medunarodne železničke unije i Evropskog paletnog pula, a dati su u tabeli 2.

3.3.3. Ocena nivoa standardizacije u oblasti paleta Za oblast paleta i dodatnih paletnih uredaja (tabele 30 i 31 ) može se reći da nivo standardizacije ne zadovoljava. Standardizaciju ove oblasti trebalo bi vršiti prevashodno u pravcu definisanja: vrsta i osnovnih dimenzija i oblika, konstruktivnih mehaničkih i drugih karakteristika u zavisnosti od materijala od koga su izrađeni, mesta i načina pričvršćivanja na paletu, itd.


19

Standardizacija paleta u našoj zemlji vršila se na osnovu preporuke Međunarodne železničke unije. Standardizovana su dva osnovna tipa drvenih ravnih i mrežastih boks-paleta. Medutim, ovi standardi ne iscrpljuju široko polje različitih vrsta paleta koje se koriste na nacionalnom nivou. U tom smislu trebalo bi standardizovati još nekoliko tipova paleta, kao što su palete 1200 x 1600 mm i 1200 x 1800 mm, koje se koriste u prekomorskom transportu. Standardizacija paleta odnosila se, za sada, samo na palete koje se mogu razmenjivati u okviru Evropskog paletnog pula, odnosno "povratne" vrste paleta.međutim trebalo bi je usmeriti i na nepovratne (tzv. "izgubljene).

NASLOVOZNAKA Godina usvajanja

Palete sa dvostrukim dnom za transport tereta ISO/R 198 1961

Velike palete za prevoz teretaISO/R 329 1963

Palete. Terminologija ISO/R 445 1965

Osnovne mere trans - paleta ISO/R 509 1966

Tabela br. 1: Pregled ISO-standarda u oblasti paleta


20

NASLOV OZNAKA Godina usvajanja

Palete - termin i definicije

M. Z2. 300 1969

Boks-palete M. Z2. 310 1968

Boks-palete. Tehnički uslovi za izradu i isporuku

M. Z2. 31 1 1971

Drvena paleta 800 x 1200 mm. Oblik, mere i tehnički uslovi za izradu i isporuku

Z. M 1. 020 1977

Drvene palete 1000 x 1200 mm. Oblik, mere i tehnički uslovi za izradu i isporuku

Z. M 1. 021 1977

Tabela br. 2: Pregled jugoslovenskih standarda iz oblasti paleta


21

4. SUŠTINA I ZNAČAJ SISTEMA PALETIZACIJE U SFERI DISTRIBUCIJE PROIZVODA

Zahtevi privrede za većim kvalitetom transportne usluge nameću, istovremeno, i mnogobrojne probleme vezane za neophodnost sniženja troškova u sferi distribucije dobara. To primorava privredu da u većoj meri nego do sada pristupa izučavanju i istraživanju najpovoljnijih oblika tehnologije u oblasti distribucije robe, u cilju realizacije postojećih mogućnosti za racionalizaciju i ostvarivanje ušteda. Pakovanje, skladištenje i transport su činioci koji znatno utiču na ukupne troškove proizvodnje. U ovakvim uslovima se sve više nameće pitanje primene principa fizičke distribucije (Physical Distribution) i logistike na području rada korisnika prevoza i nosilaca transporta. Veoma pogodno sredstvo za realizaciju ovakvih reformi predstavljaju palete, konteneri i druge tovarne jedinice, koje su važan elemenat u oblasti pakovanja i skladištenja robe i faktor integracije u proizvodnji i distribuciji proizvoda. Proizvodna preduzeća očekuju od nosilaca transporta da im obezbede paket usluga koje će obuhvatiti celokupno područje manipulisanja, skladištenja i transporta od tekuće praizvodne trake do skiadišta trgovinskog preduzeća, prodavnice ili samousluge. Ovakve tendencije u toj oblasti, a naročito planiranje fizičke distribucije, postavlja pred sve učesnike u lancu distribucije složene zahteve u pogledu razvoja tehnologije prevoza robe. Paleta, kao najmanja tovarna i transportna jedinica, predstavlja sredstvo koje u realizaciji planova distribucije može da odigra veoma značajnu ulogu.


22

Rezultati izvršenih istraživanja i analiza (u svetu i kod nas) pokazuju da se potrebe za transportom visokotarifirajuće lake i srednje teške, pretežno paletizovane robe industrije investicionih dobara u poslednjim godinama stalno povećavaju. Sem toga, za ovu vrstu robe u sve većem obimu se upotrebljavaju palete Evropskog paletnog pula. Zato se može tvrditi da aleta redstavlja prenosno sredstvo koje omogućava brže i ekonomičnijeposlovanje u prevozu i skladištenju proizvoda između proizvođača i potrošača. Ona u sistemu distribucije olakšava i una pređuje prevoz, skladištenje, pretovar, izlaganje i čuvanje proizvoda. Osnovne prednosti paletizacije u distribuciji proizvoda su: ekonomičnije poslovanje svih oblika prevoza, pretovara i skladištenja proizvoda; maksimalno koriščenje sredstava prevoza i skladištenja; bolja funkcionalna iskorišćenost i jeftinije opremanje prodajnog prostora trgovine; veća produktivnost rada i bolja organizacija u sistemu distribucije; veća brzina obavljanja svih radnih procesa u sistemu distribucije, dopreme i otpreme, prevoza na putu proizvoda od proizvodnje do potrošnje; kvalitetnije rukovanje, čuvanje i održavanje proizvoda; niži troškovi poslovanja, veća konkurentnost trgovine na tržištu; bolji uslovi prezentacije proizvoda na mestu prodaje.


23

4.1.Rukovanje paletama u lancu distribucije dobara

Danas je skoro nemoguće zamisliti distribuciju proizvoda bez paleta. Transportni lanac dopreme proizvoda od proizvođača do potrošača bez primene paleta bio bi mnogo sporiji i neracionalniji. Roba upakovana i stavljena na paletu u proizvodnji čini sa njom kompaktnu tovarnu jedinicu na čitavom lancu distribucije do njenog skidanja sa palete na mestu i u času prodaje ili upotrebe proizvoda. Tako se paleta koristi u toku celoga ciklusa distribucije proizvoda i pođednako je značajna u svim njegovim fazama do mesta prodaje: u proizvodnji, u prevozu i manipulisanju (rukovanju), u skladištenju, u prodajnom prostoru, kod kupca na mestu potrošnje.


24

U svim fazama rukuje se isključivo paletom. Osnovni zadaci paletizacije u distribuciji proizvoda su: da unapredi i uprosti distribuciju proizvoda; da skrati lanac distribucije, da poveća produktivnost i stvori bolje uslove rada , da pojednostavi rukovanje, prevoz, skladištenje i izlaganje proizvoda; da stvori uslove za racionalnije i ekonomičnije poslovanje svih učesnika u lancu distribucije proizvoda; da se maksimalno iskoriste raspoloživi prostori u toku ciklusa distribucije; da rukovanje paletama bude jednostavno i praktično, uz minimalni pretovar i manipulisanje. U distribuciji proizvoda palete se prevoze svim vidovima saobraćaja, odnosno svim vrstama transportnih sredstava kako u industrijskom, tako i u spoljnom (javnom) transportu, gde se rukovanje paletama koriste: električni i motorni viljuškari, ručni viljuškari za prevoz na ravnim površinama, ručna ili motorna i električna kolica, ručna ili motorna i električna dizalica.


25

Upotreba navedenih sredstava omogućuje maksimalno iskorišćenje paleta pri pretovaru, transportu, skladištenju i izlaganju proizvoda, kao i najpovoljnije rukovanje, paletama uz najveću moguću sigurnost, čime se i troškovi manipulacije robom svode na najmanje moguće. Ista sredstva omogućuju upotrebu paleta i u izlaganju proizvoda na mestu prodaje, pa njihov značaj u distribuciji dolazi još više do izražaja. Ako se palete u trgovini ili na bilo kom mestu prodaje postavljaju u stalaže, raspoloživi prostor između njih po dužnoj stranici mora biti do 50 mm.Na paletu se može složiti proizvod i izvan njene površine, ali ne sme relaziti dužinu od 40 mm na stranici od 800 mm odnosno najviše 10 mm po širini palete od 600 mm. Ambalaža se može slagati na palete na više načina. Proizvodi upakovani na paletama mogu biti učvršćeni za paletu sistemom vezivanja čelicnim ili plastičnim vrpcama, omotavanjem plastičnom masom tzv. sistemom shrinck-packa.Najčesće se na standardne palete iz spoljnog transportas postavljaju dve standardne trgovačke palete, odnosno 4, 6 ili više, prema želji i potrebama kupca ili prodaje. Standardne palete ponekad stižu i direktno na mesto prodaje. Trgovačke palete služe još i za dostavu proizvoda bolnicama, restoranima društvene ishrane, školama, itd. Njihova je upotreba svakog dana sve šira jer na njima proizvodi stižu do mesta prodaje brže i ekonomičnije, pa se tako troši manje ambalažnog materijala i ambalaže, a postiže se jednostavnije i kvalitetnije izlaganje proizvoda na mestima prodaje .


26

4.1.1. Skladištenje i prevoz paleta

U skladištima se proizvodi, po pravilu, redovno slažu na palete, i to tako da se ista vrsta proizvoda slaže na jedno mesto, tj. na površinu određenu za taj proizvod. Izmedu redova paleta mora se ostaviti prostor za prolaz viljušlkara, što važi kad skladište ima stalaže na koje se slažu palete. U skladištima koja imaju stalaže palete se obavezno stavljaju u prostore za slaganje prema vrstama i trajnosti proizvoda, kao i prema redosledu odnošenja proizvoda iz skladišta, itd. Ako se na istu stalažu slaže više paleta treba ih složiti tako da prvo bude skinuta sa stalaže paleta koja je prva i stavljena, tj. pri slaganju se mora poštovati pravilo "first in - first out" (prvi ušao - prvi izašao). Palete se u prevozu transportnim sredstvima moraju smestiti tako: da su učvršćene na vozilu kako se na njima ne bi oštetili proizvodi; da prostor prevoznog sredstva bude najbolje iskorišćen i po površini i po visini; da pri slaganju budu smeštene po vrstama proizvoda i njihovim gabaritima; da se slažu u više redova (po visini), s tim da dole uvek budu one ravnih povrsina; da se mogu brzo utovariti i istovariti; da se u meduprostore, ako ih bude, smeste tzv. vazdušni jastuci, prazne palete, ili da se učvrste kako u prevozu ne bi bilo prevrtanja, trenja i oštećenja proizvoda.


27

Kod skladištenja proizvoda na paletama treba nastojati: da se slaganjem paleta na paletu skladište što bolje iskoristi po visini, da se u skladištima od njih mogu napraviti tzv. skladišni skupovi ili nizovi, raspoređeni prema vrstama proizvoda koji su na njima. Uticaj veličine i oblika ambalaže na troškove transporta odnosno pretovara predstavijen je dijagramom zavisnosti troškova živog rada i ekonomskih efekata na slici 5. Na dijagramu su date skice različitih veličina pretovarnih jedinica.


28

1

2

3

4

E K O N O M S K I E F E K T I

T R O K O V I P R E T O VA R AŠ

Legenda:1 – pojedinačna ambalaža2 – jedinice grupisane povezivanjem3 – paletizovane jedinice4 - konteneri

Slika br. 5. - Troškovi pretovarnih manipulacija i ekonomski efekti kao funkcije oblika, veličine i tehničke pripremljenosti pretovarnih jedinica


29

Pretovarne jedinice u grupama 2 i 3 ne razlikuju se veličinom, ali razlike u troškovima pretovara i ekonomskim efektima nastaju kao rezultat većeg stepena tehničke pripremljenosti palete za pretovar pomoću mehanizovanih sredstava.

4.1.2. Osnovne prednosti skladištenja i prevoza na paletama

U distribuciji proizvoda paleta je ekonomičnija od običnog komadnog prevoza proizvoda usled sledećih prednosti: umesto da se prenosi i pretovara više kutija, prenosi se i pretovaruje jedna paleta; u sistemu distribucije proizvoda ostvaruje se bolja tehnologija i organizacija poslovanja; obavljaju se brži i kvalitetniji prevoz i pretovar; lakša je i jednostavnija evidencija paleta i proizvoda na njima; skraćuje se vreme prevoza i pretovara, a bolje se koristi prostor na svim mestima u distribuciji proizvoda. Nedostaci upotrebe paleta u distribuciji proizvoda su: u paletizaciju treba ulagati znatne investicije (mada manje od ostalih sistema integralnog transporta), paletizacija ne može da egzistira bez drugih sredstava rada, kao što su viljuškari, kolica, elevatori, kojima se palete manipulišu, prenose i postavljaju na određeno mesto.


30

Uštede su svakako veće od ulaganja u sredstva neophodna za proces paletizacije i zbog toga je njihovo uvodenje opravdano, a u trgovini, u današnjim uslovima prodaje proizvoda, više je nego potrebno jer se otvara sve više prodavnica tipa samousluživanja, robnih kuća, diskontnih prodavnica i velikih distribucionih centara. Nije isključeno da će trgovina palete učiniti takvim da stižu do vrata krajnjih potrošača. U perspektivi će se trgovina sve više približiti proizvodnji i skratiće se lanac distribucije, biće manje posrednika, a proizvodi će dolaziti direktno na mesto prodaje i potrošnje.


31

4.2. Paletizacija u trgovini kao podsistem distribucije dobara

U lancu dostave proizvoda: proizvođač-trgovina-kupac, palete služe njegovoj direktnoj dopremi na relaciji proizvođač - mesto prodaje. Paletna jedinica se formira utovarom upakovanih proizvoda na paletu. Najvažnije je da transportna, zbirna ili potrošno-komercijalna ambalaža bude usklađena s veličinom paleta, da površina palete bude maksimalno iskorišćena, tako da pri transportu i skladištenju čine jedinstvenu celinu, transportnu, tovarnu i skladišnu jedinicu. Da bi se palete mogle najbolje koristiti u obavljanju svojih zadataka, moraju odgovarati tehnološkim zahtevima: da trgovina poseduje sredstva za njihovo manipulisanje, prevoz i pretovar, stručnu radnu snagu koja će znati rukovati kako sredstvima prevoza i skladištenja, tako i paletama; da sva sredstva distribucije, prevoza, skladištenja i izlaganja, kao i mnogi drugi pomoćni uredaji budu uskladeni u pogledu veličine i gabarita; da se koriste modul-ambalažom ili takvom koja će svojom površinom najbolje iskoristiti površinu palete; da se prostor koji stoji na raspolaganju paletama najbolje iskoristi, tj. da se pri njihovoj upotrebi bolje koriste sredstva transporta, skladištenja i izlaganja koja su standardizovana ili usvojena, i priznata u sistemu distribucije prolzvoda; da palete koje su namenjene isključivo trgovini budu usklađene sa standardnim veličinama sredstava distribucije i trgovine.


32

Samo tako će doći do izražaja značaj i prednost paleta u distribuciji i samo takvim sredstvima može se postići: mogućnost stvaranja prevozno-prodajne jedinice, bolja tehnologija i organizacija poslovanja trgovine, veća ekonomičnost u radu, stalnost popune i veći obrt proizvoda, brza zamena praznih paleta na mestu prodaje, mogućnost brzog reagovanja za nabavku nedostajućih proizvoda. Danas paleta sa proizvodima sve češće dolazi u trgovinu pripremljena za prodaju, sa svim elementima propagande. Palete se danas redovno upotrebljavaju u trgovini, i to: za dopremu proizvoda do trgovine, za skladištenje proizvoda u skladištima trgovine, u unutrašnjem transportu u samoj trgovini do mesta prodaje. Na paleti se nalazi više istovrsnih pakovanja (pojedinačne ambalaže ili zbirnog pakovanja koja se dopremaju do mesta prodaje kao prevozno-prodajna jedinica. Na taj način se dopremom prevozno-prodajne jedinice na mesto prodaje u trgovini rešavaju mnogi problemi koji se pojavljuju izmedu proizvođača, trgovine ili kupca. Doprema postaje mnogo brža, kvalitetnija i ekonomičnija, uz smanjenje oštećenja proizvoda u transportu i skladištenju, kao i pri izlaganju na mestu prodaje. Tako cela distribucija postaje savremenija, funkcionalnija i jednostavnija, a samo izlaganje svrsishodnije i zanimljivije za kupca, a uz nižu cenu proizvoda.


33

Takav lanac distribucije oslobođen je mnogih pretovara, čuvanja proizvoda pod posebnim uslovima i sl. Korišćenjem paleta u lancu distribucije - uz dobru organizaciju smanjuju se mnogi izdaci, npr. oni za štetu na ambalaži u transportu i skladištenju; za potrošnu ambalažu i troškove za prevoz i skladištenje; smanjuju se reklamacije u vezi sa kvalitetom. Postiže se bolja i kvalitetnija dostava, savremenije prezentiranje proizvoda u trgovini, maksimalno približavanje proizvoda kupcu, unapređuje se prodaja, zbog čega proizvodi postaju jeftiniji. Zato sredstva distribucije proizvoda, odnosno integralni sistemi transporta, sve više osvajaju savremenu trgovinu i nalazimo ih na svim mestima prodaje, zahvaljujući paletama i savremenoj tehnologiji lanca distribucije. Ovo nas upućuje na zaključak da je jednostrano gledati u paletama samo sredstvo prevoza i prenošenja tereta, a zanemarivati njihove mogućnosti kao sredstva za prezentaciju proizvoda na mestima prodaje koja će biti direktno povezana s kupcem. Paleta postaje sastavni deo inventara i sastavni deo sredstava za izlaganje proizvoda. Ne uklapa se samo u postojeća sredstva (stalaže, police, vitrine), nego stvara i nove prostore za izlaganje proizvoda.Sve ovo podrazumeva da se pored paleta standardizuju sredstva za izlaganje proizvoda u trgovinima, što kod savremene trgovine biva redovno.


34

Korišćenjem paleta pri manipulisanju, transportu i skladištenju postižu se sledeće prednosti: palete se posle upotrebe ne bacaju, već vraćaju dobavljaču ili prevozniku; mogu se naknadno upotrebiti i u trgovini ako nema drugih, sličnih sredstava za izlaganje proizvoda; snižuju troškove kako u procesu distribucije, tako i u prezentaciji proizvoda; omogućuju bolje iskorišćavanje prostora u sistemu distribucije i prostora za izlaganje u trgovini; manja su oštećenja i štete u distribuciji proizvoda, smanjen ručni rad pri manipulaciji proizvodima u distribuciji i proizvodnji, kao i u trgovini; pri obavljanju svih procesa distribucije postižu se uštede u vremenu jer se proizvod više ne prenosi komadno, nego zajedno na transportnim odnosno tovarnim jedinicama;


35

4.3. Tehnološke funkcije paletizovanih i ostalih skladišta u distribuciji dobara

Osnovni zadatak sistema skladištenja sastoji se u formiranju pufera između vremenski i količinski različih tokova materijala, odnosno robnih tokova. Skladište je organizovan i opremljen prostor za čuvanje zaliha odnosno robe koja je privremeno isključena iz određenog proizvodnog ili transportnog procesa sa ciljem da se u datom trenutku pod što povoljnijim uslovima uključi u jedan drugi sličan ili različit proces. Pojedine vrste skladišta, prema opštim karakteristikama, mogu se klasifikovati:

1/ Prema obliku materijala koji se skladišti na: skladišta za rasute materijale, skladišta za ambalažiranu i drugu komadnu robu, skladišta za tečne materijale (robu) i skladišta za gasovite materijale (robu).

2/ Prema poreklu robe (s obzirom na unutrašnju i međunarodnu robnu razmenu) na: skladišta za domaću robu, skladišta za inostranu robu i carinska skladišta.


36

3/ Prema vlasniku robe na: skladišta za sopstvenu robu skladišta za robu trećih lica (tuđu robu): a / javna skladišta b / konsignaciona skladišta.

4/ Prema privrednim delatnostima za koje se formira na: poljoprivredna skladišta industrijska skladišta trgovinska skladišta skladišta u saobraćaju opšta skladišta.

5/ Prema povezanosti sa osnovnim vidovima transporta na: železnička skladišta pristanišno-lučka skladišta unutrašnja skladišta ili skladišta čisto drumskog transporta.


37

6/ Prema vrsti građevinskog rešenja na: otvorena skladišta, pokrivena skladišta, zatvorena skladišta i specijalna zatvorena skladišta.

7/ Prema odnosu srednjeg dnevnog prometa skladišta i kapaciteta skladišta na: manipulativna skladišta skladišta za duže čuvanje robe skladišta za rezerve.


38

4.3.1. Paletizacija u skladištima

Tehnologija koja će se primenjivati u jednom skladištu za paletizovanu robu zavisi od velikog broja konkretnih uslova, kao i mesta i namene datog skladišta, pa je nemoguće izdvojiti jednu tipičnu tehnologiju skladišta za paletizovanu robu. Paletizovana roba može biti uskladištena na podu skladišta i u regalima. Ako je na podu skladišta može biti uskladištena u jednom ili više slojeva i sa različitim veličinama i rasporedom paletnih slogova, što zavisi od: razmera skladišta, položaja pretovarnog fronta, rasporeda i dimenzija vrata, nosivosti podloge, karakteristika ambalaže, karakteristika mehanizacije, itd. Regali u kojima se skladišti paletizovana roba izrađuju se od drveta ili metala a mogu se podeliti na: obične regale (redne), protočne i automatizovane regale.


39

4.3.1.1. Osnovni oblici paletizovanih skladišta

Paletizacija se primenjuje u: zatvorenim i otvorenim skladištima. Osnovne prednosti primene paletizacije u skladištima: racionalno korišćenje skladišnog prostora, što se osigurava pravilnim rasporedom tereta, odnosno prvenstveno paletnih jedinica po površini skladišta i optimalno korišćenje, skladišnog prostora usled korišćenja tzv. “treće dimenzije”, odnosno slaganjem u visinu. Postoje tri osnovna oblika paletizovanih skladišta, i to (slika 6): paletizovana skladišta sa policama i regalima, paletizovana skladišta sa sistemom slaganja “ paleta na paletu”, savremena visokoregalna paletna skladišta. Prva dva oblika skladištenja paletnih jedinica primenjuju se u tzv. klasičnim (otvorenim i zatvorenim) skladištima, dok treći (savremena visokoregalna skladišta) predstavlja moderni sistem paletizovanih skladišta, gde se manipulacija realizuje primenom automatizacije.


40

KLASI NA PALETI-ZOVANA SKLADI TA

ČŠ

SAVREMENA VISOKO-REGALNA SKLADI TAŠ MANUELNA

POLUAUTOMA-TIZOVANA

AUTOMATIZOVANA

PALETIZOVANA SKLA-DI TA SA POLICAMAI REGALIMA

ŠPALETIZOVANA SKLA-DI TA NA PALETU Š

FIK

SN

A R

EG

AL

NA

SK

LA

DI

AŠ

T

PR

OT

ON

A R

EG

A-

LN

A S

KL

AD

ITA

ČŠ

SK

LA

DI

A S

AR

ED

OV

IMA

ŠT

BL

OK

- S

KL

AD

IT

AŠ

Slika br. 6. - Osnovna podela paletizovanih skladišta


41

A. Paletizovana skladišta sa policama i regalima Paletizovana skladišta sa policama i regalima mogu biti: fiksna i protočna. Kod oba oblika roba palete se mogu skladištiti u visinu 4-8 metara, do koje se mogu koristiti standardni viljuškari. Skladištenje na veće visine od ove spada u visokoregalna skladišta. Fiksno regalno skladište sa policama i regalima koristi se u cilju uskladištenja robe u raznim veličinama i otvorima. Protočno regalno skladište se upotrebljava sa kotrljajućim stazama i valjcima (valjkasti transporteri) kao poboljšanje klasične skladišne tehnike. Paletizovana skladišta po sistemu slaganja “paleta na paletu” Postoje dva osnovna oblika skladištenja paletnih pošiljaka, i to: grupno slaganje (blok - skladište) i slaganje u redovima.

GRUPNO SLAGANJE (blok-skladištenje) paleta predviđa se za istovrsnu robu koja nije podložna kvarenju. Ovde se mogu ostvariti i prolazi između redova paleta. Prednost jeste u tome što se skladišni prostor maksimalno koristi i na najjeftiniji način, a nedostatak što se ne može vršiti uspešna kontrola skladišta, a ne može se ni osigurati prvenstvo izlaza iz skladišta ("first in - frst out ,).


42

SLAGANJE PALETA U REDOVIMA primenjuje se u skladištima u kojima se vrši uskladištenje velikog broja raznolikih proizvoda koji se u kraćim ili dužim vremenskim razmacima uskladištavaju ili izuzimaju iz skladišta. Prilikom slaganja paleta na paletu u redovima, kao i prilikom rasporeda skladištnog prostora u regalnim skladištima sa policama i regalima,mora se posvetiti posebna pažnja širini prolaza između redova. Oni moraju biti tako određeni da se s viljuškarom može ne samo proći već i izvršiti manipulacija odnosno uskladištenje i izkladištenje. Širina prolaza mora biti minimum l,80 m, ako se radi o dvosmernoj saobraćajnici da se mimoilaze viljuškari, onda se određuje razmak 3 – 5 m.

C. Savremena visokoregalna paletizovana skladišta Palete kao standardizovane tovarne jedinice za skladište predstavljaju homogene

jedinice s aspekta dimenzija i težine. To je i povoljan preduslov za uvođenje automatizacije u viokoregalna skladišta.

Prilikom projektovanja i rada visokoregalnih slagača javljaju se, usled velikog kapaciteta skladišta, zahtevi za stalnim povećanjem brzine kretanja i za zamenom pravolinijskog kretanja kombinovanim u okviru međuregalskih prolaza. Nedovoljna pouzdanost sistema usled otkaza visokoregalnih slagača i problemi koji su time nastajali karakterišu prvu fazu razvoja ove skladišne tehnologije. Tada je bio prisutan tzv. jednokanalni sistem opsluge, gde je visokoregalni slagač bio vezan za tačno određen regalski prolaz. Najveći nedostatak ovog sistema bila je nemogućnost ispomoći sredstava.


43

Prema zahtevima u pogledu vrste robe na paletama, visokoregalna skladišta mogu biti: blok-skladišta paleta, gde se homogena roba na paletama slaže u blokove skladišta bez prolaza, po sistemu "first in - first out" i skladišta sa regalskim prolazima, koja omogućavaju pristup svakoj regalskoj ćeliji (paleti) u skladištu i u kojima se obično skladišti nehomogena roba (po vrsti) . U zavisnosti od stepena automatizacije i nivoa upravljanja u paletizovanom visokoregalnom skladištu,ova skladišta se dele na: manuelna skladišta, poluautomatska skladišta i automatska skladišta. Sistemi utovara i istovara u paletizovanim skladištima U paletizovanim skladištima postoje dva osnovna oblika utovara i istovara, i to: direktno u vagon ili kamion i utovar i istovar preko utovarnih rampi. Tehnolozi-organizatori skladištenja i unutrašnjeg transporta treba da uspostave optimalan raspored i optimalnu iskorišćenost skladišnog prostora, i to sa stanovišta: racionalizacije transporta i manipulacije u skladištima, skladišnih troškova, efikasnog iskorišćavanja skladišne (police i regali) i paletne tehnike (viljuškara i paleta).


44

4.3.2. Značaj i uloga tehnološkog povezivanja skladišta sa drugim procesima (podsistemima)

Iz same definicije skladišta - da ono treba da savladava prirodne, tehnološke i ekonomske odnosno vremenske i prostorne razlike između proizvodnje i potrošnje - proizilaze i osnovne funkcije u sferi distribucije dobara. U savlađivanju prostornih razlika između proizvodnje i potrošnje, pored skladišta, uvek je neophodan i transport, bilo unutrašnji ili spoljni. Zapravo, skladište se pojavljuje uvek između dve vrste transporta, i to: između dva dela industrijskog transporta (procesnog, međupogonskog ili spoljnog industrijskog transporta), kada se radi o skladištenju između dve ili više faza proizvodnje unutar jedinstvenog proizvodnog procesa; između industrijskog i spoljnog transporta, kada se radi o skladištenju sirovina, materijala i gotovih proizvoda; između dve iste ili različite vrste spoljnog transporta, kada se radi o železničkom ili lučkom skladištu, odnosno terminalima robnog ili integralnog transporta. Tehnološko povezivanje skladišta sa ostalim podsistemima, odnosno procesima podrazumeva i: određivanje mikrolokacije i položaja skladišta, povezivanje skladišta sa transportnim putevima (saobraćajnom mrežom), ujednačavanje - unifikaciju i standardizaciju mehanizama za rukovanje i prenos tereta u industrijskom transportu, skladištu i dr.


45

Osnovne ekonomske koristi koje se postižu povezivanjem skladištenja sa drugim procesima, odnosno podsistemima, moguće je iskazati u obliku: povećanja produktivnosti rada na poslovima skladištenja, rukovanja i transporta tereta; skraćenja vremena ukupnog trajanja prelaska materijalnih dobara iz stanja skladištenja u stanje transporta i proizvodnje; smanjenja oštećenja tereta prelaskom iz jednog procesa u drugi; smanjenja troškova u lancu distribucije, odnosno logističkom procesu kao celini.

4.3.2.1. Tehnološko povezivanje skladišta sa transportom

Povezivanje skladišnih sistema sa transportnim putevima realizuje se uz poštovanje odredenih tehnoloških zahteva i kriterijuma, kao što su: izbor racionalnijeg vida transporta, odnosno transportnih sredstava; izbor odgovarajuće racionalne mehanizacije i opreme; izbor vida i načina upravljanja i planiranja; izbor informacija i evidencija i njihova integracija sa procesima vezanim za skladištenje i transport; poštovanje tehnoloških zahteva i uslova kada u sistemu skladištenja postoji više korisnika skladišnih usluga.


46

4.3.2. 2. Tehnološko povezivanje skladišta sa proizvodnim procesima

Proizvodne organizacije redovno u svom sastavu imaju skladišta sirovina (materijala), poluproizvoda i gotovih proizvoda. Neke organizacije imaju i skladišta ambalaže i sl. U tehnološko-organizacionom smislu, skladišta sirovina treba locirati što bliže mestu gde počinje proizvodni proces, skladišta poluproizvoda najbliže mestu gde se završava proces proizvodnje poluproizvoda i nastavlja se proizvodnja uz upotrebu tog proizvoda. Skladišta gotovih proizvoda takode treba da se nalaze što bliže mestu završetka proizvodnog procesa. U svakom slučaju, skladišta moraju biti na nivou prilaznog puta, odnosno ulaznog transportnog toka sirovina i materijala.


47

4.3.2.3. Tehnološko povezivanje skladišta sa potrošnjom

U sferi reprodukcije globalna potrošnja treba da odgovara proizvodima. Analogno tome, značaj i važnost skladištenja za potrošnju treba da su ekvivalentni važnosti i značaju skladištenja za proizvodnju. Iz tog razloga tehnološko povezivanje skladištenja sa potrošnjom u savremenoj distribuciji dobija sve veći značaj. Mesto i vreme proizvodnje velikog dela proizvoda ne poklapa se sa vremenom i mestom potrošnje. Znači da skladišta u pogledu svojih kapaciteta, opreme za rukovanje i transporta treba da zadovolje odgovarajuće oscilacije potrošnje. U tehnološkom smislu skladišta treba da zadovoljavaju zahteve za potrošnjom. Osnovni cilj povezivanja skladišta sa potrošnjom jeste najracionalnije zadovoljenje potrebe potrošnje, odnosno savremene distribucije. Dobrim tehnološkim povezivanjem procesa skladištenja sa drugim procesima distribucije dobara, privredna aktivnost postaje uspešnija, a time i cena dobara za potrošnju - niža.

Documents

Predavanje Br. 14 Kombinovani transport