Anna&Dorothy555 1 Anna&Dorothy555 2 Anna&Dorothy555 GORDANA KUI Preostale prie V IZDANJE 3 Anna&Dorothy555 Preostale prie koje su I BLISKE I STRANE I PETPARAKE I HLADNE I AAVE I RAZUMSKE I VEZIVNE I RATRKANE I NASUMINE I SUDBINSKE I UDNE I VESELE I TUNE I LAKE I SNANE I OPISNE I DIJALOKE I STRANE I LJUPKE I ISTINITE I LANE I PRIVIDNE I PROVIDNE I KONKRETNE I RASPLINUTE I RITMINE I ELEGINE I PREKRETNIKE I SAVETNIKE I POUNE I KRITINE I SUMNJIVE I VARLJIVE I LEDENE I SUZNE I BIZARNE I MEKANE I TVRDE I BESTRAGIJSKE I ANEGDOTSKE I PRIVLANE I ODBOJNE I SABLANJIVE I PRISTOJNE I JEDNOSTRANE I SLOJEVITE I MLAANE I VREMENE I 4 Anna&Dorothy555 DANANJE I PREANJE I PREDRATNE I RATNE I MEURATNE I POSLERATNE I SVETSKE I PRIGRADSKE I BALKANSKE I EVROPSKE I OTOMANSKE I AMERIKE I SLABE I JAKE I SVAKOJAKE ali, nadam se, nikad dosadne, a da li jesu, odluite vi 5 Anna&Dorothy555 Mojim prijateljima 6 Anna&Dorothy555 ... Zato umesto toga ne napiete jo jedan roman? Pa zar niste ba u tome dobri, u romanima? Roman? Ne. Nemam vie tu izdrljivost. Da bi napisao roman, mora da bude kao Atlas,daitavjedansvetdrinasvojimramenimaidagatakopodupiremesecimai godinama dok se njegovi dogaaji ne raspletu. Previe je to za mene ovakvog kakav sam sada. - D. M. Kuci, Dnevnik zle godine * * * Nita nije tako lepo kao pisanje kratke prie... Pisanje je umetnost oduzimanja svega onogatojenepotrebno.Takonastajukratkeprie.Priajepoputtreptaja,odnosno jednogasajesveovako,anarednogasajesveonako,initavienijeistokaoranije. Tajtrenutakpromene, tajmalitrenutakizmeudvestvarnosti,tojezapravoonoto bi pria htela da bude. - David Albahari, iz intervjua za asopis Bestseler 7 Anna&Dorothy555 Put granata Istanbul, s poetka XVI veka Stari Jevrejin u crnom kaftanu, zlatar Isak ben Morales, nedavno prognan iz panije, bio je nadnesen nad postolje, slino nakovnju, ugnedeno na omalom stolu. Meu njegovim vitkim,mirnimprstimablistaojekomadprekrasnognakita:jednarazudenairoka ogrlicanaliknaipkuizraenuodduguljastihzlatnihploicaprekrivenihnizovima sitnih granata, a spojenih krupnim zvezdama ovog tamnocrvenog poludragog kamena. Isakjebioveomaponosannasvojrad.Tomujebilaprvanarudbaposle mukotrpnogputovanjaidolaskaunepoznatigradIstanbul,centarvelikogIstonog carstvakojejenjih,prognanikeinevoljnike,oberukeprimilo.Zbogtoggestabez presedana,BenMorales,kaouostalomsvanjegovaizbeglasabraa,biojebeskrajno zahvalanpadiahuBajaziduDrugom.Ipak,poecinisubilinimalolaki.Trebaloje pronaiprebivalite,otvoritiradnju,zaraditizakiriju,porezeinamete,adaostaneiza ivot,jednomreju,snaise.Nikadasvetonebiuspeodanijedobiopodrku starosedelakezajedniceJevreja,kojisunaovomtluivelijoizdobaRimskogcarstva po kome su i dobili naziv Romanioti. Dakle,IsakbenMoralesjebiozahvalaniTurcima,iRomaniotima,aliponajvie svojojpametnojsupruziSari,kojajepocenuprvenstvenosopstvenog,apotomiivota cele mnogolane porodice, uspela da prokrijumari dukate na izlasku iz njihove ljubljene panije,naime,predrageGranade.Svevremeubeanijiinadugomputovanjunijeni znaodaihima.TojemudraSaraMoralespreutala-njenajedinatajnapredovekom kogajeiskrenovolelatokommnogihgodinazajednikogivota.Idobrojeuinila,a uinila je tako jer ga je dobro poznavala: on bi se, onako zbunjiv i nesvikao na reavanje sitnica praktine svakodnevice, sigurno odao pred bunim i grubim lukim slubenicima, koji su ih pretresali do gole koe, i sve to bi im se dopalo ili bilo od ma kakve vrednosti, oduzimali,zapravootimali,atojenajnepravednije,svetoinilispravom,zatieni zakonskim odredbama koje propisae panski kraljevski par, Izabela i Ferdinand. Sara je uspela da prenese na brod sto dukata!!! Nije je dosad upitao kako. Stideo se, jertobibiozadatakglaveporodice,aneslabaneene.Teknedavno,doksuzajedno poslovali oko granatne ipke, njegov najstariji sin Aron mu je otkrio da ih je Sara prenela usandukusaknjigama!Isakjebiopreneraenodnevericeiiznenaenja!Kako?Pataj sanduksusviotvarali,ponjemukuckaliipregledaligastoputa!Ali,Saraihjesve nadmudrila:ostavilajenetaknutimgotovosvestranicedebelihknjiga,alijeusvakoj jedantankiprostorizmeunekolikoslepljenihzadnjihstranicaispunilaredom poloenihdukatatakoevrstoslepljenihnakartonkorica.Kamuflaajebilatoliko savrenadaihniIsakniAron,saznavizamestaskrivenihdukata,nisumoglisa lakoompronai.Kadasuomraenilukiistraitelji,poputpasatragaa,protresali knjige, iz njih nita nije ispadalo, ve su se samo stranice velikog formata uredno listale i slagalejednanadrugu.Potoknjigenikonijeotimao,njihnikoodprogoniteljanijeni umeodaitajersubilenajezikuOtaca,jedinosuonebilepotpunobezbedne.Bilesu glomazneitekesameposebi,takodaihdukatizapravonisuinilisumnjivootealim. Mnoginjihovisapatnicisunosilikovegepuneknjiga,jerzanjihnijepostojalazabrana iznoenja,aligotovosvisuihusputkaopreteakteretostavljali,pasuiSarisavetovali daihserei,alionajeostalavrsta,nepokolebljiva,aon,Isak,sreom,nijesumnjaou 8 Anna&Dorothy555 enineodluke.Optereujuseolovnotekimkovegom,tano,ali,Sarajeneprestano ponavljaladakadbinjenpotovanimuostaobezknjiga,tobilokaodaostajebez ivota,touoptenijebiloistina,jeronnijebioovekknjige-nirabin,nikantor,ni haham-onjebioovekumea,spretnihprstiju.Njegovozanimanjejeiziskivalooseaj za formu izvajanu u plemenitom metalu ukraenom dragim kamenjem. IsakbenMorales,otvorivimalizlatarskiduannaGalati,goreojeodeljeda pokaepotencijalnimmuterijamataznaiume!Ieto,najzad,pruilamuseprilika: dobiojeprvuznaajnunarudbinuodbogatogtrgovcaSolomonabenIzraelaben Saloma Toledskog za njegovu ker o ijoj su lepoti kruile legende, i koja je trebalo da se udazamladog,aliveuvenograbinaLeonaLevija.Azalepoticujedinicu,samo najlepe!Zatoje potovaniSolomon,zakogasu,dodue,kruileudneprieonjegovoj umeanostiupanskuinkviziciju,toseIsakuinilopotpunoneverovatnim,doaokod njega,svakako,raspitaviseprethodnozazlatarevtalenatiumee;zatoonmorada napravi ogrlicu i mindue kakve nikad dosad njegove ruke nisu stvorile, jer od tog posla mu zavisi opstanak, ivot Sarin, Aronov, Rafaelov, Mordehajev, Samuelov, Matildin, i jo neroenog deteta, koje u Sarinom stomaku eka da ugleda svet. Udubljenumisli,Isakjenenoprebiraopomreastojogrlicikojabitrebaloda pokrije ne samo vrat ve i dekolte po lepoti nadaleko uvene mlade. A visee minue e bitisazdanesamoodzvezdicakojeeseblistatiprisvakompokretu...Ah,uzdisaoje zlatar,kakvoushienjeikakavkomar,kakvobujanjemateikakvestegenametnute metalomikamenom!Ali,svetekoeeonprevaziiistvorienakitzapamenje- dragulj Orijenta! * * * Posle svadbe pronela se pria da je sveanost poela purpurnim bleskom mladinog granata. Na njenom beloputom vratu i poprsju nakit je isijavao udesne zvezdaste trake svetlostikojesuseotkainjaleodogrliceiminuailepralekrozprostorkraseisve zvanice, sinagogu, arije, bazare i sokake Galate. Ljudi su stajali podignute glave, zurei uneobinogustocrvenkastosvetio,aponekisuakpokuavalidauhvateprstima lebdee odsjaje zvezda i traka. Posleovogsvadbenogslavljakojejenesumnjivoodisaloarolijom,nijebilo JevrejinauStambolukojinijepoeleonakitIsakabenMoralesazasebeisvojuensku eljad.KodtekudatesinjoreLevinagrnulesudevojke,budueudavae,pasupruge bogatihtrgovaca,zaove,jetrve,snahe,akiponekiotacilizaljubljeniverenikilimu. Imati u posedu Moralesov nakit, makar i najsitniji, postalo je pitanje prestia. Uskoro su se Isak i njegov sin Aron prouli kao najbolji zlatari u carskom gradu, to su uistinu i bili, pa su ih esto poseivali i turski velikodostojnici, ak i oni sa Porte. I sam padiah je kod njih poneto naruivao, a dolazili su plemii i iz Venecije i iz Dubrovake republikeilinjihoviizaslanicisamnotvomporudbina.Meutim,mnogeodnjihnisu nikad bile primljene, jer otac i sin nisu hteli pomonike, a posla je bilo previe. Utoliko je jagma oko njihovog nakita bila vea. Uprkosogromnojslavi,ovadvojicazanatlijaumetnikasvojradnisuniprecenjivali ni potcenjivali. Cene su decenijama ostajale iste. Radili su danonono, jer mada su mnoge narudbineodbijali,onekojebiprimiliisporuivalisutanoudogovorenidanisat. Radnju nisu proirivali niti joj mesto menjali, a ona je kao zatiena nekim neobjanjivim silama, preivela i veliki zemljotres i poar koji su gotovo sa zemljom sravnili Stambol. U 9 Anna&Dorothy555 ruevinama i garei itavog jevrejskog kvarta mali duan Isaka i Arona Moralesa ostao je da tri kao udo prirode. Dubrovaka republika, druga polovina XVI veka Marinovobavljenjezlatarskimzanatomnebiimalonikakvuprouuzapadnim kneevinama i kraljevstvima Evrope da je ostao ono to je bio. Jo kao mladi shvatio je da Jevreje nije ekala dobrodolica u hrianskom svetu, pa ostavi siroe bez igde ikoga, onjeodluiodasejednostavnoreijudaizmaiprigrlihrianstvo-daodJevrejina postanekatolik.Nijeonbiojavni,legalniprebeg:nijesepripremaokodsvetenikaza prelazak, niti se u nekoj od mletakih katolikih crkava pokrstio, nego je u samoi svoje mansardnesobicesamizuiotuureligiju,toinijebilotekojersesvazasnivalana Petoknjiju,atosejezikatie,tomuteknijepredstavljalomuku,jerihjeuiolakoi brzo.Nauiojezatrenokalatinski,aveznaoarapski,slovinski,turski,hebrejski,ada ne govorimo o panskom koji mu je bio maternji jezik. DavidbenMordehajSeviljski,alijasMarinSokoevi,zapoeojekarijeruu Carigradudoksumuroditeljijobiliivi,znai,udeatvu.Radiojenaisecanjufigura odpapira.Tavrstaumetnosti,staratradicijaOtomanskogcarstva,kojajeiziskivala velikostrpljenje,mirnurukuinadahnutost,zapalilamujematu.Njegovotac,sitni trgovactorbar,nijebiooduevljensinovljevimizboromzanata,jersetimposlomjo nikoodJevrejadotadnijebavio,amodaijeste,aliiakojeste,on,Davidovotac,zato nijeuo,aiakosejestebavio,tvrdoglavoibezpokriajestariMordehajponavljao, svakakosenijeobogatio,aon,otac,polagaojevelikenadeusvogsinajedincakojise isticaopameu,promuurnouispretnou.Majkajepoobiajupolakosmekalaoca ubeujuigadajetoumetnostkojanepoznajegranice,papremdasujeucarstvu prvenstvenoprihvatilidervii,najboljeeproionajkojiseprvimeuJevrejimapone njome baviti, to se kasnije pokazalo tanim. SvojradDavidjezapoeoizradomkartonskihploicasaiseenimhebrejskim slovimakojabisezalepilanapapirbojeopreneodslovaitakosestvaralaslikau pozitivu,ilijepapirsakogasuslovaiseenaopetlepljennadrugikontrasneboje, stvarajuinatajnainslikuunegativu.Zatosuseovadvanainaisecanjanazivala muki i enski. Natpise ovako sainjene prvo je kaio po zidovima njihovog kuerka, potompoklanjaosusedima,inajzadpoeodaihprodajetrgovcima.Poslegodinudana upornograda,Davidsetolikoproslaviodasumustizalebrojnenarudbenesamood jevrejske zajednice ve i od Turaka, a i od Evropljana u poseti Stambolu, koji tako neto u svojimzemljamajonisuvideli.Davidovtalenatserazviodotemeredasugaubrzo traili bogatai sa svih strana da im izradi iseke za korice knjiga, folije sa ilustracijama i kaligrafskim nacrtima za enidbene ugovore, ukrase za kone poveze, stihove iz Pjesme nadpjesmama,ukrasezaHagadu,blagoslove,molitve,imenaanela,arabeskeu sinagogama, a ene su mu naruivale prizore cvea, ivotinja i drvea iz narodnih pria i papirneisekezavez.Posaonijebiolak.Sanajveompanjommladiumetnikse nadnosionadprimerkepersijskihknjigovezaca,kaoionihizKinekojisustizalido Stambolaputevimasvileistrpljivoihprouavaoradilinogusavravanja.Ali,Davidu nitanijebiloteko:onjevoleototoradi.Biojeushienismatraovrhuncemsvog dostignuajedanprizorjarkihbojakojislaviivotniciklusigodinjadoba,takogusto islikan da je svaku minijaturu trebalo dugo razgledati da bi se uoio svaki njen detalj. 10 Anna&Dorothy555 Itadasedogodilanesrea:njegovogocasustrpaliuzindannaneodreenovreme, zbognekenavodnekrae.Nikonikadnijesaznaooemusetuzapravoradilo.Otacje ubrzo izdahnuo u zatvoru. Telo vraeno porodici radi ukopa bilo je toliko unakaeno da jeuzroksmrtisvimapostaosasvimjasan.TorbarMordehajjebezikakvesumnjebio muen. Majka je dan posle sahrane presvisla od bola, a Davidu su stari Jevreji savetovali dabei,jerjevlastinanjegaposumnjala,bacilaoko,imalaganazubu,pajebilo samo pitanje vremena kada e i njega odvesti. Zato, pitao je pametnije od sebe, zato? Bivatotako,biva,arazlognevreditraiti,jerganema,aiakogaima,anemaga, namanijedostupan,rekaomujestarihahamsinjorMojsijeipomilovaogapocrnim kovrdama. Ali, pravda... Ima li pravde? zavapio je oajni mladi. Kazna e stii nepravedne, sine moj. Moramo u to verovati, jer Tvorac je pravedan... Da!Jeste.Ali,ipak...hm,podsetiutenanau drevnuposlovicukojaglasi:paganustus por pikadoris, plaaju pravednici za grenike... Pa se ti sad snai, dete moje! Davidjeshvatioi,madadubokopotreseniogoren,odmahreiodasesnae. Odluio je da ode iz Carigrada i iz Otomanskog carstva. Poto mu je mletaki izaslanik na Porti,PjetrodelaRosa,biovernamuterijaiprijatelj,onjeposluaonjegovsaveti pobegao u Mletaku republiku. U Veneciji, ubrzo shvativi poloaj svoje sabrae, poeo je, bez velikog dvoumljenja i drhtaja due, da se priprema za prelazak udrugu veroispovest. Jer, razmiljao je, ako je Bogjedan,ajeste,atajBogjeuostalomdozvoliodamuobojeroditeljabuduubijeni, dakle,akojeJedanJedini,svejednojeizkogverskoguglaeon,DavidbenMordehaj Seviljski,uNjegaverovati-izjudaistikogiliizkatolikog!Odtada,pojednostavljenje svegatogajeokruavalo,opsedalo,susretaloisaimsesuoavao-sveta,ljudi, dogaaja, posla, oseanja - postalo mu je ivotno pravilo. Zbogpromeneveroispovesti,trebalojejojednompromenitimestoboravka- pojavitisekaosveinov.JojednomjepreplovioJadranskomoreiuDubrovnikuse pojavio kao Marin Sokoevi. Namolio je jednog od poznatih dubrovakih zlatara, gospar Ivana,kojijenajedvitejadepristaodamuiznajmimalideosvogduana,tejetako zapoeo svoj novi ivot i stari rad. Posao mu se sastojao od pomaganja vlasniku radnje u izradinakita,aivotuoekivanjunekeudesneprilikeposlatesnebadaseisam prouje kao dobar majstor. Jedino blago koje je sa sobom poneo iz Mletaka bila je neobino stara narukvica od granataraenananekojnjemunepoznatojleguri,pretpostavljaojemesingaisrebra, koju je dobio od svog jedinog prijatelja, Pjetra de la Rose, za srean, i naalost neizvestan putnazapad. Potose Daviddvoumiodaprimitakovredanpoklon,Pjetromujerekao danarukvicapotieizmnotvakoveganjegovedavnopoiveprebogatebabeodkoje jemnogonasledio,aliimnogoodtognasledstvaproerdaonaeneikocku(poroke kojimanijemogaodaodoli)teebezsumnjeuskorootiiitajedinstvenanarukvica. Stoga, naglasio je De la Rosa, bolje je da je David-Marin uzme i unovi kad mu zatreba za preivljavanje, nego da je on, Pjetro, spiska na obest. Utonulog umisli i samog u radnji jer je gazda otiao na ruak i popodnevni odmor, Davida-Marinatrgoezvoniinavratimazlatarenajavljujuiulazakmuterije.Odmah podolaskuuDubrovnik,Marin,svestanvanostipodrobnihobavetenjaovienijim linostimaugradu(jerjesebineprestanoprebacivaotonijeblagovremenootkrio mogunostoevogodvoenjautamnicu)raspitivaosekoddubrovakogenskogivlja 11 Anna&Dorothy555 uvekspremnognaprenoenjetraeva,takozvanihkundurica,osvakomekojenekou Republici,tejeodmahuupeatljivomlikumuterijeprepoznaodubrovakoggospara MarkaOrlovia,imunogtrgovca,zaijegseocasaistimimenomprialodaje svojevremenobiopobegaoizIstanbulaprepunbogatstava,upratnjimladesupruge, jedneodnajlepihenakojimaseRepublikasvetogVlahaikadamoglapodiiti.Onisu izrodilinekolikosinovakojisuseraspriliposvetu,anajstariji,kojiostadeu Dubrovniku,sada,eto,donosiugosparIvanovuzlataruturaskoodogrliceprepune zvezdakaovedronononebo,iminueunizovimaistihcrvenihsazveakao obasjanihzalazeimsuncem,ivelidamutrebanarukvicaslinadonesenomnakituza sina koji se oenio i odlazi iz grada. Naputa blesak sunca na morskoj puini, dodade gospar Marko uz uzdah, da bi ga zamenio za tamne, vlane bosanske ume. Imanassvakakvih,pomisliMarin,alinereenita,vesamoizjavidaepogledati ta se moe uiniti pazei da mu glas ne zadrhti, da ne pokae radosno uzbuenje, jer mu jetobilaprvapravamuterija,njegovasopstvena!Dodue,igromsluaja,alisvejedno, muterija je bila njegova, samo njegova! Upitaojepotenodaligosparelidapopriasagazdom,alionjeodluno odmahnuo i kazao: JesteliviMarinSokoevi?papotojeMarinpotvrdio,gosparMarkonastavi: KojijedoaoizMletaka?Dobro.ApretogaizCarigrada,izGalate?Ne,ne,nitane brinite, vaa tajna ostaje samo vaa... te je potom izjavio da ba njega trai. Malo je falilo da ga zapita zato ba njega, ali se sreom uzdrao! Na ta bi to liilo, ispitivati muteriju kojaunjegaimapoverenjaidolazibakodnjega,nepoznatog,neiskusnogJevrejina-hrianina? Srea da je outao i zauzdao svoju znatielju. Moja muterija, mrmljao je kad je gospar Marko otiao, pa i zapevao tiho jednu od retkih veselih panskih romansi. Marinajezapanjilaslinostnjegove,tojestDelaRosijevenarukviceidonesenog nakita. Kao da ih je radio isti umetnik samo sa nekolikovekova razlike, jer je narukvica bilaizdavnijihvremena.Istitamnopurpurniblistavigranat,dvevelikezvezdena prednjem delu narukvice koje se zatim smanjuju i najzad pretvaraju u sasvim sitne da bi sainile ostatak obrua u vidu duguljastih ploica. Obavestiojestarogmajstoraoposetigospar Markainaglasiodagaje pitaohoeli da razgovara sa njim, gospar Ivanom, te da je dobio negativan odgovor. Zlatar se zlobno nasmeioiizjaviodajebezsumnjeupitanjunekakvamutnaiprljavarabota,tobise daloioekivati,jerjeMarkovotacbioTurinprenegotojepreveriouhrianina,a majka mu je bila Jevrejka, a ta je postala, to niko nikad nije otkrio. Marin je bio zgranut tim saznanjem. Da li gospar Marko zna da je on Jevrejin, David benMordehajSeviljski,anehrianinMarinSokoevi,pamuzatopomae?Dali poznaje Pjetra de la Rosija iz Mletaka, pa je saznao za narukvicu? Ako je tako, da li da ga osvemutomeupita?Darazjasnistvari?Ne!Ne!taemurazjanjenjekojemoe odagnatinjegovuprvumuteriju?Odbaciojekomarnapitanjaiusredsrediosena jednostavnost - na prodaju. Alineukrotivemislimunisudalemira.Slinunarukvicunebimogaonapravitini on,nistarizlatar,nitiiko,aikadabimogao,trajalobitomesecima,agosparMarkoje kazaodaseuri...TojeMarina-Davidaili,boljereeno,Davida-Marina(jerjeprvobio Jevrejin,apotomhrianin)nagnalonanovispletpitanjasvojstvenihnjegovom prvobitnomnarodu:kakojeuoptegosparMarkoOrlovismatraodaedoido 12 Anna&Dorothy555 narukvice!?Izradajebilanemoguazakratkovreme,akupovinaslinegotovo nemogua,jerkobiodjednomnaaonetonalik,akoneiisto,ovompostojeem jedinstvenom nakitu? I kako je gospar Marko znao da treba njemu da se obrati? ivotnopravilo,opominjaojesamsebeMarin,jednostavnost!Drise jednostavnosti: prodaj! Nita ne pitaj! Ipak,Marinsedugolomio.Prevrtaojenarukvicupoakamaidiviojojse. Jednostavnonijeeleo(madajeimaoprekupotrebu)daseodovakvelepoteodvoji. Meutim, kao praktian ovek i pravi zanatlija, a povrh svega zanatlija u kripcu, i u ime svog kreda, jednostavnosti, najzad je shvatio da se ovakva prilika ne proputa. Prodao je gosparu Marku Orloviu narukvicuza svotu cekina koja e mu omoguiti udobnu samostalnost i sigurnu budunost, ako tako neto za Jevreje, pa i one pokrtene, uopte postoji. Travnik, druga polovina XVII veka Ma,nemogu...mmm... nemoguuzet...Nitanebiiinaenaplatio...Ja,ovaj,onaj... vrpoljiosenatronocutravarBenjaminBaruh,snebivajuiseimucajuinaturskom jezikukojijeloegovorio,alibiistobiloinamaternjempanskom,jerjetrebaloda naplati svoje usluge. Otkad zna za sebe i bavi se porodinim pozivom izleitelja kao to je injegovotac,deda,pradeda,iukundeda,Benjaminjetucaoidrhturioutakvim trenucima i neprestano neto premetao po jeziku: Ma, ta u ti kazat, asni pao? Nisam nav'ko...ovaj...Kakocijenutektakoodalamit?pamlateidugakimgrimiznimalom opalipaupolicu.Jao,tristidimi,kukumeni,evotasaduinih!Oprosti,svijetlipao, nijenamjerno...japatou,trapav,vazdabioiostao...eto,raspalihtesluajno...vjeruj, tako mi... ovaj, tako ti Alaha... Dobro,nisamodeera,spetljaniJevrejine!Hm,udansitiizdanaksvogaroda, bolan! Obino su tvoji snalaljivi, najbolji trgovci, bolji bogme i od Jermena i od Arapa... A tekkadzvecnucekini,ih,oiimveselozapleukojajanaulju!Ati,banaprotiv:oiti kolutaju,kapcitisesklapaju,glasteizdaje,rijeiugrluzastaju,kodatekadijanasmrt osudio... Ma ne valja ti to, Benjo, beno jedna travarska! Ne valja, velim ti... Nego, ajde da ti ja sve lijepo i natenane objasnim: jesi li me dvije godine lijeio od ovih opeklina, ireva i rana? Jee...ss...am,zastenjaBenjaminsazebnjomuglasukaodaenjegovopriznanje povratiti sve pomenute ozlede. Pa ta se onda snebiva, aman, ovjee!? Treba se ponosit! Alal vjera! Jesi l' dolazio umenesvakenedjelje?Jesi.Jesuliseprvoonedvijenaprsimazaljeile?Jesu.Nemam vienioiljka.Paondaonenanogama,panaleima,panarukama,a?Svesezacjelilo, novamladakoa,kaosvijetlaopna,izraslaietotiudanevienog!Jasamzdrav,Benjo moj,zdrav!Moguunut,moguskoknut,moguhodatkopooblacima!Nigdjenezatee, nigdje ne boli! I? ta...? taaa...? procedi izleitelj. ta!? A jesi kenjac, da bili kenjac, na svijetu takvog nema! Pa je li to tvoje djelo? Jes, jes, ali i onog povie, zakvoca travar i pokaza dugakim kaiprstom na nebo. Jest,slaemse,slavaAlahuilionomvaemkojinemaimena,al'bogme,beztebe nita!E,vidi,zatotinudimovo,namjestodukata...A?taveli?Kolikoovigranati vrijede, nikad ti toliko dukata ne bi' dao, samo da zna! 13 Anna&Dorothy555 Ne znam... ovaj, znam, al' ne znam mogu li to primit... previe je i ta u ja, jadan ne bio, sa tim zvijezdicama... kud u... mleo je Benjamin, sav se skupivi na amlici, ionako mali,asaddamanjibitinemoe.Najviebivoleodanestane,daganekanebeskasila zbrie sa tog mesta gde mu je neugodno, gde se srami, gde nije na svome. Ovaogrlica,narukvicaiminuesu...ma,blago,pravoblago!Nikadmiseuivotu 'vako neto nije dogodilo: nagovaram ovjekada uzme zaraene pare! Ajde, prestani se prenemagatiuzimajdoksenepredomislim,povikapaaveumoranodbesmislenog navaljivanja.Nerazumijemtatije,izatometolikozadrava...Bezbelitijaimam pametnija posla nego divanit i nagvadat se s travarima... 'Oe, nee? Ali, samo da zna, akoneeovo,neenitadobititojtije,patividi!Papaazafrljainakitpred Benjaminove noge. Izleiteljpognuglavuisumnjiavopogledadragulje:jedansunevzrakkojizaluta kroz uski prozor painog dvora pade na gomilicu, a ona, kao iva zasja takvim grimiznim sjajem da se travar opinjen sae i uze je u ruke, ali je ve u sledeem asu paljivo vrati na pod i ostade stojei i skakuuiu mestu s noge na nogu sav napet kao struna dokga paa nepomino sedei na minderluku posmatrae. Usplahireni komarac pred kamenim kipom! Paa polako podie ruku kao da e udariti izleitelja, no klepi samo sebe po elu, te punnekeumale,sporohodne,nepokretnemrzovolje,aliiupornostiiradosnog nezadovoljstva(akotakonetouoptepostoji)karakteristinihzanjegovsoj,istiha upita: Ti, kol'ko znam, ima sijaset keri? Jeste... Jeste... Imam, kako ne, asni pao, imam, bog ih blagos... Pomislinanjih,Benjobudalo!najzadbesnogrunupaaiupropastisvojusliku dostojanstvenemirnoe.Trebaimmiraz.Saovimeomirazitibartri,amoda,ako dobro proda, u to sumnjam, i sve ostale... Potom se lukavo osmehnu i promrsi tie kao da pominje neto sasvim nevano: Pomisli i na svoju enu, hanumu Mirjam... Joj,Mirjam...jao!zastenjaBenjamin,poskoikaooparen,tucnutriputa uzastopce,dvaputakinu,zaklopioi,zgrabinakitsapodaipoegamuljatipoakama. Kadbiganekako,nedaobog,videla,Mirjambigaubila.Ustrelilabigapogledom!Ah, njegovaslatkaopasnica!tabirekla?Uzmi,muumojnedokazani,kazalabi,uzimaj odmah!Oekivalajepoboljanje-makakvopoboljanje!-praviprocvatnjihovebedne porodinekase,dobreparezapainodvogodinjeleenje,tomujenekoliko...ma,sto puta naglasila, a on se sad neka! Ah, sve je zaboravio... I na nju i na keri... Joj, kad bi se vratio praznih aka, ni Tvorac mu ne bi pomogao! Dobro, zavapi majuni plavooki travar klimajui glavom i vrtei alie i nakit tako nervoznodasuseskrozzapetljali,buenu,dobro,grasias,fala,dobri...ovaj,mili,hm... svijetli pao, fala... Ja znam... velika nagrada... kako se zahvalit... ne znam... Znationototrebaznat:svojposao,atojenajvanije,osmehnusepaa zadovoljno. I jo neto u ti re: granat je kod mene bio samo u prolazu. ivutski je, pa je red da zavri kod ivutina! Sarajevo, prva polovina XVIII veka eherSarajseoporavljaoodtemeljitogruenja.Prolojevedvedecenijeotkadje sultan Mustafinu ordiju napao Evgenije Savojski kod Sente. Sultan je ustuknuo i povukao 14 Anna&Dorothy555 se.Osokoljenlakompobedom,neustraiviaustrijskivojskovoajenastaviovihorni prodoruOtomanskocarstvodolinomBosneiobruiosenaSarajevosaetirihiljade konjanikaidvehiljadepeaka,tejerazruio,poharao,zapalioisravniosazemljom eher,apotomsepovukaouOsijek.Nijednakua,nijednabogomolja,nijednabaa, nijedan edrvan ne ostadoe netaknuti. I premda ga brzo obnovie - podigoe nove kue, mostove, mahale, damije, medrese, hanove, sahat-kule, tekije, pa i tempi - bez obzira to zasadienovebaeitozaprskaenoviedrvani-ipak,kadsvetozavrie,njegovim stanovnicimanajednompostadejasnodaeherSarajvienikadaneepovratitisvoj preanji sjaj. Meutim, uprkos nedostatku preanjeg sjaja, u eher Saraju se opet ivelo - raalo, trgovalo,traarilo,podmetalo,kralo,poklanjalo,proklinjalo,blagosiljalo,slavilo, gladovalo, radovalo, bolovalo i umiralo - kao i pre unitenja. Alahimanet,mladiu,alahimanet...govoriojestarakidrhtavimglasomhoda Hamzosruikafuirukompozivaogostadasedneporednjega.Nemamtijamnogo vremena...Valjdamijevedevedeset...Amodainije...Svejezapisano,al'treba pogledat, a oi oslabile... Da, doo vakat za rastajat se... Dani otkucavaju ko sati, a sati ko minutinamomsahatu,teuodma'prenastvar...Jesiliti,bolan,izonefamilje...kako onobijae...Ah,da...ifericajoradi,jest,bogme!Babatisezvala...Estera,kerka Avrama Atijasa, a djed Izrael Perera, uspjean trgovac koji pogibe negdje daleko, pokraj Beograda... Je li? Jeste,potvrdimladiJouaprilinozbunjeno,jermunijebiojasanrazlogpozivau posetustaromhodikojegajepoznavaoonolikokolikoisvistanovniciSaraja,poto mudrac bejae uticajna linost i prava institucija u eheru. ,,A tvoji su ivjeli one na Bjelavama u onom sokaku... Kako se zvae...? Sahat sokak... Da, davno, prije Eugena... ,,I imadoe lijepu bau, je li, Jao, je li? Punu cvijea... nekog drugojaijeg... onako ko iz vae stare postojbine... Pa jest! Moja nona Estera bila je uvena po cvijeu. Sve su joj susjede zavidjele... Ali ja se toga ne sjeam, dobri hodo, tad sam bio dijete, gotovo odoje. ,,A sjea li se kad si bio djeak, moj Jao, vaeg edrvana, a? Sjeamse,njegasesjeam!uzviknuJouaPereraradosno.Biojenajljepiu eheru,najbujnijiinajumniji,inajluejeprtalavodaiznjega...Voliosamseigrats mlazevima kad iknu... ih... Dobroje!Fino!Daklem,tisi,znai,taj,prekidegahodailupitankomkoatom akom o minderluk, pa uzdahnu duboko. Nije meni, zna, ostalo jo dugo... Ma nemojte, zaboga, estimadu... ovaj, potovani hodo... pobuni se Joua. utiipouj...Elem,uskoroujaAlahunaistinu,tehousverauneovogsvijeta izravnat, i eto belaja, doo si i ti na red! to belaj? to ja!? Belaj nije, al' ti jesi, ba ti... Zato? Kako? Ti si jedini muki potomak te familje, zato ba ti... Ali... ali... Ma ta si se tolikozaibretio! Ne prekidaj, jer u svezaboravit, a lijepo sam sklopio priu... Dakle, kad smo se vraali iz bjeanije od Austrijanaca, moja ker Lejla, luda glava, jodijete,naumilapotajno,kriomodmeneimajkejoj,prokrozgradividjettaje preostalo... Zalutala blentava na Bjelave. Hodala, hodala i zvjerala naokolo i najednom ti onaugledakakosenetonasprenojzemljisija.Djevojurakvolibljesak,patiseona zaleti,unuipogleda:bilajetojednazvijezdicaodgranata...Prstiimajeoteprkalai 15 Anna&Dorothy555 ostatak i izvadila ovo, hoda sedrhtavom rukom mai zadep i izvue uredno sloenu belumaramicu,tejestavinaminderluk.Otvori,ajde,neoklijevaj...Tvojeje.Ogrlica, minue i narukvica rijetke ljepote... Ih, bolan, to si se spetljo, ta ti je!? Pa nisam lud, ne bi' ti davo 'vako neto vrijedno da nije tvoje! Jouapaljivouzesmotuljak,staviganakriloirazmota,azvezdeodgranata zablistaetamnimsjajem.Onsenadnesenadnakit,alicenoneEstere,blagogsmekai mekogpogleda,muiskoipredoikojeodjednom,naizgledbezikakvogpovoda, zasuzie. Znao sam, tiho e hoda, tvoje je ovo blago... Mnogo kasnije kad se malo smirismo odoneaustrijskefurtutme,Lejlameodvedenamjestogdjeje nalagranati jasesjetih tvojih... Ugledna trgovaka kua, jest, bogme, i jedan velik ovjek koji se posije smrti tvog dede oenio tvojom bakom Esterom... Rafo se zvao, je li? Jeste,RafaelAtijas,odvratimladiJouaspremno.Daljiroakmogpradjeda Avrama... Jest!Azuckalosedajenekadbiosrpskihajduk...Ja,ja!tasiseizbeio?Bivato, biva! Vazda bilo i vazda e bit! A poznavo sam ja i starog Avrama Atijasa, koji doe 'vamo izDubrovnika...Pametanovjek,mnogostarijiodmene.Snjimsamdivanioisluaoga satimakadzasjedneuariji.Boljegpripovedaauivotunesretoh.Jest!Hodase nakalja,panastavi:Hm,vratimoseovojdragocjenostikojaleiispredtebe...Dakle tako,danzadanom,godinicazagodinicom,jauvogranat...iutioonjemu,grjenami dua...Ali,nisamganikadenskadijidavo,akniLejli,kojagajenala...Nijeovonae, govorio sam. A volio sam ga, jer mi se inilo da je on jedini ostatak naeg starog ehera... i zatotomijedoniosreu.Jest.Priznajemti,pogrijeiosam,jergajetrebaloodmah vratit...Oprosti,akomoe...Ali,imamjednomaloopravdanje...Posijeruenjaehera, vas i nije bilo ove... Tano.MojaporodicajepobjeglauTravnikitamoivjelajednovrijeme,atek kasnije se opet vratila u Saraj. Eto,vidi,velimtija,nijevasnibiloove!Ajde,udobaras,vaeje,iuzimajga,i neka i tebi donese sreu kao to je mojima... Fala, potovani hodo, fala! Idisbogom,Jao,uvegijo,inekatevazdauivotupratipojednaodcrvenih zvijezdica, ne bi l' otjerala ejtane. Sarajevo, s poetka XX veka ,,Vati,fiikjamija,idi,kerkicemoja,iodnesiovuogrlicukodzlataraKamhijada popravi kopu, cvrkutala je mama Estera svom najstarijem detetu, Lauri, na maternjem panskom. Mama, zavapi Laura zapanjena, odakle ti ova ogrlica!? Nae jedino porodino blago, kerida, draga! Evo, vidi: i narukvica i minue. Jesi l' ih imala i dok smo bili u Istanbulu? Jesam, mi anelikju, anele moj, jesam. Pakakoto,mama?Nerazumem:onasesigurnomoglaprodatizapunopara,ami smo tamo gladovali! 16 Anna&Dorothy555 Tano, Bukice, mila moja, ali smo, kao to vidi, preiveli, a nakit je ostao. Vekovima ovidraguljipostoje.Pretpostavljamjoodnaegizgonaizpanije.Malobudukodnas, malobuduutuimrukama,alinamseuvekvraaju,jersmoim,izgleda,mipravi vlasnici... I da sam ih prodala, posle izvesnog vremena bismo opet gladovali, i opet bismo sevratiliuSarajneobavljenaposla,anebismovieimaliovoprekrasnoprastaro porodino blago. A je li i Papa znao? Svakako da je znao... Zna otkad smo se venali. ,,I nikad nije traio da ga proda? Nije,nikad.Ajde,Bukice,pametnicemoja,dostaispitivanja!Imamposla...Treba sloitizeljanicu,skuvatiorbuodpovra,ispritisungatu,tvojomiljeniuljevakod poriluka... Si, si, da, da, vazda hitam, i pitam se hoe li doi as kad vie neu moi... Nee, mamili, nikad! pobuni se Laura. Ali,akoipakdoe,lukavosenasmeiEstera,imamvaspetkojeeteme odmeniti... Dobre ste mi vi keri, muj buenas, vrlo dobre... Ali, dosta prie, jer kad se tata i Isak vrate iz templa, mora sve biti na stolu! Va ti, ika, prestu, idi, mala, brzo! Laura,sanadimkomBohoreta,kaosvakonajstarijedetesefardskihporodica(daje mukobilobiBohor),toseodmiljapretvaralouBukailiBukica(dajemukobilobi Buki),izaenasokakiuputisekaBa-ariji.Joizdalekazaulajeprijatnicilik kujundijskog kuckanja ekia po metalu. Vredno se radilo, ali se pomalo i plandovalo uz srkutkafeidimnargila.Laurajenaprostooboavalasvojrodnigrad.Evo,danasje osvanuojedanodonihnezaboravnihdanaranogproleakadasunevizracinajednom suknusanebaiuzpomotoplogvetrabrzoosuecrnebariceistopljenihsnegova, ostatke podsetnika na dugu zimu. Kaldrma zableti kao oprani arav, a lie, u svitanje zgreno,odebljaiizravnasedopodneva.Miljackase,kaoiSarajlije,poradujeovom toplom blagu sa nebesa, pa zvonko zaubori, a otkravljeni ljudi se raspojasaju po ariji. Prolazeiporedbakalnicapunihurmiirahatlokuma,kadaifanadrvenomkoturu, belog i crvenog suduka, pored duana ukraenih suvim bamijama nanizanim na kanap, Laurajeupijalasveteprizoreimiomiriseposkakujuiodradosti.Kakvalepota, pomislilaje,dokjeposmatralaarenilozakovitlanoprednjenimoima:taandijesa raznimvrstamakapa, mumdijezatrpanesapunimaisveama,emberdijesaenskim maramama, papudije, urije, abadije, ekmedije, pukari tufegdije i bravari ilidije, a tek ilimdije! Privuena suncem i arlijanjem povetarca, ona odlui da se asti i krenu prema reci daproskakueprekoCareveuprije,kojajevodilanadrugustranuMiljackeprema Latinluku. Zastala je na sredini i naslonila se na ogradu: sedam mostova, to drvenih to kamenih,preskakalisunabujaluMiljacku.Preplavljenisvetom-hamalima,zanatlijama, trgovcima, gazdama, slugama, straarima, kicoima i odrpancima - poput uurbane reke tekli su kao reka nad uurbanom rekom, s tim to je gornja tekla u oba pravca. Ah,njenoSarajevo!Nikakavgacarskigradnemoenadmaiti!etiristrane Sarajeva, tri zaklonjene visovima razderanih neprohodnih grotla, i jedna koja se ljupko i podatnootvarakaravnici!Todvojstvookruenja,pomisliLaura,modauslovljavaud Sarajlija,jeronisuigrubiimekani,ismrknutiisrdani,ipreduzetniimrzovoljni. Upravo o svima njima, o svom gradu i svojim sunarodnicima e odsad pisati, odluila je u tom trenu, mada se i dotad bavila pisanjem poezije i beleenjem tekstova starih romansi. Sanetomalositninekojujesauvalaodprethodnekupovinezamamu,dabise povratila od toliko lepote, Laura popi au surutke, ukusan proleni napitak koji, mama je tvrdila, a ona je sve najbolje znala, pospeuje probavu. 17 Anna&Dorothy555 NajzadjestigladozlataraKamhija.ReklamujetajemamaEsteramolila,aonje utao dugo zagledajui ogrlicu. Ovo je, senjorita, gospoice Laura, jedno izvanredno pare, uzdahnuo je. Bi li vaa potovna majka htela da ga proda? Ne,nikako,estimadusinjor,cenjenigospodineKamhi!Sigurnasamdanebi.Toje, znate, porodini nakit, ponosno je dodala. Vrlolepivrlostar...Ovakvestvarisevieneizrauju...Naalost!...Tempipassati. Ovo su radile moje kolege dok su jo Osmanlije vladale svetom... mislim, naim svetom... Si, si, kerida senjorita, da, da, draga gospoice, to je bilo vreme, a ne sad ovaj fueraj koji nadoesaAustrijom...Uf!Svenabrzinu...zastade,paopetzauzeprofesionalnistav: Dakle, samo kopa? Da, malo je popustila. Nita ne brinite. Bie gotovo za sat. Koliko smo vam duni? upita Laura plaei se da e popravka biti skupa. Nitanisteduni...Ovakavnakitjezadovoljstvoimatiurukama...Pozdravitevau potovanu mamu. Muas grasijas, velika hvala, utivo se zahvalila Laura i naklonila starom zlataru. Vratilasezasatipodiglaogrlicu.Kadjedolakui,mamaEsterajepogledai ozbiljno joj se obrati: ,,Laura,fiamija,kerimoja,ovajnakitebititvojkadseuda...Onjezapravove tvoj, jer treba da pripadne mom najstarijem detetu, ali poto si jo mlada, ja u ga za tebe uvati. Grasijas, mama, grasijas, hvala, mama, hvala! vrisnula je Laura oduevljeno i bacila se na majku da je ljubi i grli to je Estera rado prihvatila. Tako su majka i ker stajale u kuhinji jedna drugoj u naruju. Sarajevo, 1941. godina Ukatolikomsamostanu,Laurajelealausveeokreenojbelojsobinasnenoj utirkanoj posteljini i borila se dah.Nina je sedela na hoklici pored nje skrivajui suze i neprestano priala, a da ni sama nije znala o emu. Nemoj o ustaama, molim te, opomenu je Laura. Dobroneu,alimogugovoritidoslovceobiloemu,jerpanskinikousamostanu ne razume. Nije u tome stvar, Nina, ja ne elim o njima da sluam, odvrati Laura umorno. Skupljenihusana,Ninazautakaouvreenodete,aondabriznuuneobuzdanpla gorko ridajui. Keridamijaermanikja,dragamojasestrice,nemojplakati,reeLauramilujui Nininuruku.Evo,imamlepuvestzatebe:zavrilasamrukopisonaojprolosti, pokoljenjimanaihpredaka...rukopiskojitiostavljamuamanet...Dajgaamijusius amadus, mojim voljenim sinovima kad se vrate iz Jasenovca... A vratie se, je li? Znam, jer sevazdanaudobriljudi...Mene,Jevrejku,krijuasnesestre...Injihenekospasiti... Vratie se, je li? Ninazaklimaglavomtolikojakodajojsezavrteuglaviiskoropadesastolice, koliko od naglog klimanja toliko i od tuge jer je znala da se Leon i Barkohba vratiti nee, da su ve mrtvi i pokopani, baeni u zajedniku jamu. 18 Anna&Dorothy555 Buenu, dobro, s mukom nastavi Laura. Uzmi rukopis danas kad bude odlazila... I jo neto, mala moja, ponesi onu katulicu... onu to stoji na stolu pokraj prozora... Prendi la, uzmi i nju... Buka, to mi ti sve to daje? Nemoj se opratati od mene... Ti e ozdravit... ja... ja ne mogu bez tebe... ta u 'vako sama? pa opet zarida. Nisisama,imasvogIgnjukogavolimakakavdaje...Kaotosamijamog Danijela,nekamujelakazemlja...AiIgnjovolitebe,veruj...Aja,jaoseamdasamna odlasku... Tako je i bolje, jer vreme posle ovog rata nee vie biti nae, zapamti, Nini... I preivi, kerida, draga... Neko mora preiveti, a ti si ta... Ninaustade,uzekutijicusastolaiotvorije,pajauknu:Ne,neuuzetnagranat! Neu... Puediser,modase...ovaj...moda...kozna...zanjih...kadsevrate...Leonkadse oeni i izrodi deicu... Ne, granat ide s kolena na koleno po enskoj liniji. Nina, molim te, uzmi ga, ti si prva posle mene... ,,A Isak? pobuni se Nina. Slua li ti mene, Nini? Je li Isak ensko? Ah, valjda pobee iz Zagreba, boe dragi! DakleIsaku,milamoja,nikako,zapamti:nesamotonijeensko,veizatotoonne moe imati decu. Pa ne moemo ni Ignjo i ja! zastenja Nina i opet se zaceni od plaa. Ajde, ajde, dosta plakanja! Treba da me razveseli, a ne da me rastui... Jest, tienis razori, u pravu si... Dakle, sve e biti u redu sa svima nama, veruj ti svojoj sestrici... Imam ja purijus, nos za takve stvari... Zna ta, dau ga Klari! Gdelijeona,poveretamuestraermanikja,jadnanaasestrica,saonodvojemale dece, sama u svetu! Valjda je uspela pobei u Italiju... zacvile Nina. Laurajedugoutalasklopljenihoiju,aondaihnaglootvoriikaodajedolado raspleta svih svojih nedoumica izjavi: Dae ga Blanki... Tako je, mala moja, ba tako! Paonanemadecu!pobuniseNina,papogledavisestru,dodadekolebljivim apatom: Ali e je imati? Pametna si ti iferica, vazda sam ja to svima govorila... Jest, a svi su mislila da sam ja najgluplja u porodici... Greili,greili...uzdahnuLaurai jedvaujno dodade:,,Asad,kerida, draga,dajmi jedan poljubac i idi... Oprosti, jako sam umorna... Smrtno umorna... Beograd, februar 1942. godina Otklentitajnakit,Branka,zaboga?pitaojenjenmuMarkopovisivitonsvog inae odmerenog tihog glasa. Dala mi ga Nina prije nego to smo pobjegli iz Sarajeva. Tebi? A zato? To je na stari porodini nakit, jedino vrijedno to smo ikada imali. Mama Estera ga jepoklonilanajstarijemdjetetu,Lauri,anaa milaBukapredsmrtNini, aNina meni da namsenaekadbjeimo.Dobrojeimatinetozaprodaju,reklaje,zanedajboe,ako zatreba... Mogli bi ga unovit, zna, sada kad su me prijavili na policiji... 19 Anna&Dorothy555 Modasampogrijeio...Al'kadsmodoli,nisamseusudioprijavittekaoJevrejku udatuzaarijevca!stisnutihusanaprocediMarko.Nisamsmioreskiratdateodvedu kao taoca... Razumije li ti mene? Hiljadu puta sam ti rekla da te razumijem i da bih ja na tvom mjestu isto uinila! I neemo vie o tome... Nego, sad o nakitu. Da ga probamo prodat? Markojedugoutao,panajzadkaza:Ne,ne,nekakoemosesnaiibezprodaje porodinog blaga... Ponijeo sam ja neto para... Bie dovoljno da se oni nitkovi potkupe... Blankino lice tada obli razgaljujui sveobuhvatni osmejak i ona mu se baci u naruje takvomsilinom,satolikimentuzijazmomdagagotovooborisastolice,paposletog prvognaletakadMarkopovratiravnoteu,smestivimuseudobnoukrilo,poega ljubiti po elu, obrazima, bradi, usnama. Blanki... Branka, ta ti je? Nije valjda zbog granata ovoliki izliv? zbunjeno e Marko. tosenajednomtolikoveseli?Unaojizbjeglikojsituacijiiuovimratnimprilikama nema mnogo mjesta za radost. Ima!Ima!procvrkutaBlankasazaverenikimosmehom.Zbogega,molimte? Pogodi! Pogodi! Prebirajuiprstimapocrvenimzvezdamaiduguljastimploicama,Marko promrmlja:Lijepo...starinsko...Ijasamtimogao'vakonetokrasnopoklonit,ali nisam... Mogao sam neto za svaki roendan, ali, nisam... Nikad to sebi neu oprostit... to je bilo, bilo je, a moda e i opet biti, pa e iskupit grijehe... Sumnjam, odvrati Marko turobno. Vrijeme izobilja je za mene zauvijek prolo... Ajde,bolan,nedajse,glavugore,prekidegaBlankaipromekoljimuseukrilu. Nego ti lijepo sad pogaaj! Pogaaj! Marko je pogleda i ree aljivo naredbodavnim tonom: Ustaj i proetaj ovdje preda mnom! Blankaskoinanogeipoedahodanaokoloposobi.Markojujepaljivo posmatrao, pa najzad zapita: Da ti nisi nosea, a, lopove jedan? Blanka stade u mestu i klimnu glavom. Ah! uzdahnu Marko i uozbilji se. Pa zar sad, Brankice!? Zar sad? Ja jedva izvukoh ivu glavu iz ustakog Sarajeva, ti Jevrejka u Beogradu pod nacistikom upravom... Jeste,basad.Isamodazna,jamislimdasmodosadostaliivi,aidaemo preivjet upravo zbog ovog djeteta u mom trbuhu! Ali, oboje smo stari za djecu... Ja? Ja se ne osjeam starom! Da imam krila, poletjela bi'! A ti, ti si ljepi nego onda na vrelu Bosne kad sam te upoznala. Alirat,osvjestise!Svjetskirat!Ljudiginu,gradoviserue,atihoedaraa... Brankice, opet te pitam: zar sad? Da,da,basad,mojMarko,basad...Noviivot,uvrijemekadtolikinestaju!Da, ba sad! Sad ili nikad! Novi ivot, promrmlja Marko, lijepo zvui. Markojepozvadamuopetsedneukrilo,toBlankaodmahuini.Takosudugo zagrljeni sedeli utei i oslukujui usklaene otkucaje njihovih srca. Dobro, mala, moda si ti u pravu, najzad proapta Marko. 20 Anna&Dorothy555 Grasijas,SenjordilMundu,grasijas,hvalati,GospodaruSveta,hvalati,promrmlja Blankanasvommaternjemjezikupogledauperenognavie,azatimpovika:,,Anakit uvamo za nau curicu... Moda e bit sin. Moda, ali nee, odvratila je sigurnim glasom, ali sa tajanstvenim izrazom lica kao da je upravo ona u direktnoj vezi sa viim silama koje odreuju pol detetu. Tel Aviv, Izrael, 2009. godina Hajde,Inda,doimalokodnasuTelAviv,kaoobinobezokolianjagotovobez pozdrava,snebapaurebrarekaojeprekotelefonaRoniAmir,mojroakizIzraelana engleskom sa jakim izraelskim akcentom. Ali,zatosadodjednom?...Nisamspremna...DalekojeBeogradodTelAviva,ato samstarijasvejedalji,nesigurnosamsebranilanaengleskomsajakimslovenskim akcentom. Ujedno, nedavno sam bila... Imam razlog! insistirao je Roni. Kakav? Treba da vidi onaj nakit od granata. OnajtosampoklonilavaojHadar?Pazatodagavidim?Gledalasamgaceo ivot... O emu ti to sad pria? Dagaprepoznaujednojradnji.Otkudonsadunekojradnji?Zatotonamje bio ukraden. ta? Iz kue? Obili su vam kuu? Ne,nisuobilinivrata,niprozor.Nitadrugonijenestalo,samotvoj,tojestsada na,porodininakitodgranata,dakle,ogrlica,narukvicaiprstenkojisitinapravilaod minua, ako se ne varam... Nita ne razumem! Ako je ukraden, kako sad da ga vidim u nekoj radnji? Pninajebilaukupoviniujednomopingcentru.Vratilasesvauzbuenajermisli dajeupravonagranatvidelauizlogujednezlatarekojasebavipreprodajomstarog nakita... Ali, samo ti bi mogla stvarno da ga prepozna... Ima li moda neke papire o tim draguljima? Ma kakve papire, Roni, ta bunca! Pa taj nakit je iao sa kolena na koleno u ko zna kolikogeneracija...Odmojebake,aPninineprabakeEstere,prekotetkeLaure,patetke Nine, pa moje mame, pa mene, pa sad stigao do vas... A pre toga, ni sama ne znam... Star je sigurno pola milenijuma! ,,E, pa ba zbog toga se treba potruditi... Hajde, doi, bar da se opet malo ispriamo, a? Eilona nisi videla od njegove bar-micve, jer je bio na zadatku kad si nas posetila proli put,asadjezavriovojskuidoaokuiiuskoroenafakultet...AHadarodnjenebat-micve,jerjebilanaletovanjuuvedskoj...Ionaeuskorozavritivojskuivese prijavila za studije medicine... Dobro! Dobro! Ispada da nikog nisam videla proli put... Razmisliu... Javiu. Zelela sam da ih opet vidim, njih osmoro: moju sestru od ujaka, maminog najmlaeg brataElijasa,Pninu,njenogmuaRonija,njihovudecu,Eilona,HadariAjelet;pa najstariju sestru od tri Elijasove keri Esteru i njenu erku iri i sina Ajala. Trea, Lidija, sa troje dece, ivela je u Kaliforniji. 21 Anna&Dorothy555 VesledeenedeljeodletelasamzaTelAviv,asutradanpodolaskuPninameje odvela do juvelirnice. im sam pogledala ogrlicu, narukvicu i prsten, znala sam da to nije na granat: ni priblino sjajan kamen kao na, ni priblino tako besprekorno izraen kao na,nipriblinostarinskikaona,mada,moralasampriznati,slianponacrtu- zvezdaste ipke i trake od tamnocrvenog poludragog kamena... Ujedno, narukvica je bila takoe izraena na zlatu, to je znailo da je, uslovno govorei, novijeg datuma. Samo tokom tih nekoliko minuta proveravanja identiteta, dodira sa neijim tuim, a ne naim nakitom, osetila sam aljenje, ak, rekla bih, tugu to je ukraden, to je nestao, tovienijeunaemposedstvu.Vekadsmoizaliizradnje,promrmljalasamna srpskom:Onjegovuglavu!,izrekumogocazasvematerijalnegubitkekojisunas tedro ibali tokom posleratnog doba. U tom asu mi sinu da upravo zbog tog stava moj otac nikada nije bio gubitnik. ta si to rekla? upitala me je Pnina. Mada se nisam setila odgovarajueg izraza na engleskom, objasnila sam joj ta znai onotosamkazala.Onajepotvrdnoklimnulaglavom,ajasamjeupitalazakrau.Nije mi bilo jasno kako je nakit bio ukraden, a kua nije bila obijena. Nismo imali ni majstore, ni nepoznate goste u kui, objanjavala je Pnina, ,,i nikako nismomoglidashvatimotasedogodilodokRonijunijepalonapametdajetihdana prodavao svoj auto. Pa zato je putao potencijalne kupce u kuu? zaudila sam se. Nije, naravno da nije! Ali, jasno se sea da je jedan od zainteresovanih, dok su sedeli ukolimapredkuom,zatraiopapireodauta,aRoniihnijeponeo,pajeotiaounutra da ih donese, ali je ostavio sveanj kljueva na seditu... Nije morao da otkljuava ulazna vrata,jersubilairom otvorena...Ovajvaljda navodnikupacimaojedovoljnovremena danapraviotisakkljuaodulaznihvratanavotanomjastuetu.Potomjenapravio duplikat, i eto! Da, to je mogue... Ali prilino neverovatno. Nita nije neverovatno! ustvrdila sam glasom iskustva. Bilo kako bilo, mi drugo objanjenje nemamo... Ih, samo da zna koliko mi je ao... A tek Hadar! Pnina se zaplaka. Hajde,tonijerazlogzasuze!Kolikasublaganestala,zauvekizgubljena!Izmeu ostalih, i blago cara Solomona! teila sam je. Ti ima mnogo lepog nakita, Pnina... Imam, ali nita porodino. Staro, a nae. Nita to su prsti mojih predaka dodirivali! Svakiputkadsamgranatdralaurukama,kaodasammilovalasvemojetetke,bake, prabake... sve njih koje nikad nisam upoznala. udno,ijasamimalaslianoseaj!Ali,zna,jonetomeudi:zatonijesavtvoj nakit ukraden? To ni ja, ni Roni, ni Estera... To niko ne razume! Glavu smo oko toga razbijali... Sve je stajalozajedno...Ibriljanti,ismaragdi,irubini...Dajesveostaloodneo,nebihtoliko marila, ali ovo... duboko uzdahnu. Granate smo nosile Hadar i ja naizmenino... Ona kad doe na odmor iz vojske, najvie narukvicu i prsten, a ja ogrlicu... Da li nas je neko video satimnakitom,dalinasjenekopratio...Neshvatam,samoznamdamisesrcestegne kad pomislim... Hm... Neobino, moram priznati... Ih, da nam je sad ovde jedan Herkul Poaro... 22 Anna&Dorothy555 Ko? Nijevano...Alisluaj:modajetobionekokoznaceluistorijuupravotognaeg granata,odpamtivekadodanas...Modanekiistoriar...arheolog...numizmatiar...ili kako li se ve zovu ti nakitolozi... Moda, odvrati Pnina, pognu glavu, a njene crne kovrde se zatresoe od jecaja. * * * Prekrasni porodini nakit od granata nije bio uniten ni u stambolskom zemljotresu i poaru koji su razorili i sagoreli grad na Bosforu; on nije nestao ni u dubrovakom zemljotresu koji je atro grad na Jadranu; nijebioizgubljennikadajeEugenSavojskisravniosazemljomeherSaraj;preiveoje dva svetska rata, holokaust i komunistiku otimainu. Dakle, s poetka XXI veka put granata se na izvesno vreme prekinuo, naime, izgubio iz vidokruga stvaraoca ove prie. Nije on zapravo ni sada nestao, samo je otiao iz jedne porodice, to ne znai da se u nju nee opet vratiti kao to je uostalom i dosad nekoliko puta inio. Sadajetoblago,verovatno,urukamanekihdrugihLevija,iliSaloma,iliKoena,ili Baruha, ili Berntajna, ili Vajsa, ili Mevoraha, ili Abinuna, ili Kamhija. Jer, s obzirom da je blago ukradeno u Izraelu, bilo bi logino pretpostaviti da je ostalo u jevrejskim rukama. A nisu li svi Jevreji jedna velika porodica? 23 Anna&Dorothy555 Sve isto samo malo drugaije Tata, je l' me uje? Veza nije ba najbolja... Sigurno zove sa mobilnog. Da... Zar u Kankunu nema fiksnih telefona? Zna koliko to kota? Znam, ali ovo je hitna stvar! Dobro, sine, dobro... Priaj, o emu se radi? Pa,eto, jasedimovdenakrajsveta,amojaTeatamouBeogradu...Valjdaemose videti u Montrealu za praznike, ali to nije sigurno jer ko zna da li e ona uspeti da dobije vizu... Ma dobie, pokuaemo preko veze, zna... Tiidaljemislidasvemoeprekoveze.Tojetipinosocijalistikinain rezonovanja! Ne moe, ovde u velikom svetu ne moe! ,,AkakosidobioradnuvizuzaMeksiko,a?ekajuiovdeitamoisvugde,i kleei... Molbe, albe, intervjui... ,,I nikad je ne bi dobio da nije... Tosadavienijevano!Nisamtezbogtogazvao.Sluaj,Teaijasmosemalo sporekali... Kako da se sporekate preko telefona? To nema nikakvog smisla! Znam, nema, ali ta ima smisla? Nita nema smisla: ni to ja sedim ovde, ni to ona seditamo,nitonemoemoslobodnodaputujemogdenamsehoe,nitovi,moji roditelji,kojistetolikoradilicelogivotapodstaredanejuritezanekimtezgamai satiretesedabisteivelinormalno...Nemasmislanitojavodimtelefonskuljubav,a svaa je, ti to najbolje zna, deo ljubavi, zar ne? Jeste, sine, jeste... Ovaj razgovor e te kotati koliko avionska karta... Neka, ba me briga! Ve mi je muka od tednje! Dakle, poto smo zakljuili da nita nemasmisla, imamjednuveeeelikumolbu.Akomoedamijeispuni,biunajsreniji na svetu... Naravno da u je ispuniti. Ja u ti poslati pare... Nee ti meni nikakve pare slati. Ajde, govori. Ovako: poto je Tea bolesna, trese je neka temperatura, da aranira jednu korpu... Moda bolje da je mama aranira, pa da joj neko nepoznat, pazi: ne ti ili mama ve neko nepoznat,odnese...Aukorpidabudesledee:podjedan,di-vi-difilmaKlodaLelua 'Jedan ovek i jedna ena. Pod dva, asopisi 'Kosmopolitan', 'Vog' i 'El'. Pod tri, belgijske okoladice, nemoj sluajno 'milku'... Pod etiri, aj eri grej', ali u metalnoj kutiji, ne onom kartonskompaketu,ipodpet,jedanmalibuketimargarita,alimali...sajednom koverticom,aunutrasamojedankartoninakomerukom,pazi:nikakopisaom mainom, pie Con amor... Eto, to je sve. Je l' moe? Moe, evo, sve sam zapisao... * * * 24 Anna&Dorothy555 Tata, ta je bilo? Jeste li odneli sve ono? Video sam na mobilnom da me je zvala, ali jo joj se nisam javio... Prvo hou da proverim s tobom... Sve smo spremili i odneli. Je l' onako po mom spisku, sve ste nali? Svih pet stavki je ispunjeno, samo sa malim modifikacijama zbog podneblja, zna... ta to znai? Kakvo podneblje? O emu ti... O sledeem: korpa sadri sve to si traio, i di-vi-di, i okoladu i asopise i ajeve i cvee i karticu, ali, di-vi-di ijanovog 'Ko to tamo peva', asopisi 'Bazar', 'Viva' i 'Glorija', onda,'tarkove'okoladice'najlepeelje',biljneivoneajeve'josifpani'imali buket belih rada sa kovertom na kojoj pie S ljubavlju. Tata!!!! Pa to je uasno! Ne, sine, to je samo praktino. Ali... ali... ,,I logino. Kako logino, ako boga zna, kako!? Sluajineoajavaj.Akotevoli,biepresrenazbogtvojepanje.Akonije presrena zbog sadraja tvoje panje, onda te ne voli, a nije ni praktina ni logina. Ako sve to nije, ta e ti takva ena? Ne, ne! Ti mora da se ali? alimseistotolikokolikosisetialiodajuimitvojspisak.Ali,ali...jasamto najozbiljnije! I ja, sine, i ja. 25 Anna&Dorothy555 Moskva kao kaznaSlojevi nepravde Postojinegdeumojojkuiumnotvustarihfotografijakojesunanekineobjanjiv nain preivele dva svetska rata (mada ih mnogi fotografisani nisu preiveli) jedna koju sadanemogudapronaem,alikojusamumladostiupornozagledalajersamesto slualamojumajkuBlankuitetkuRikicukakopriajuonesretnomhoteluMoskva. Fotografijajebilasnimljena1943.godineuBeogradu-starinska,usepiji,aliveoma dobroouvana.NanjojsumojotacMetodijeKui(pobegaoizustakogzatvorau Sarajevu)injegovadvaprijatelja,AleksandarSaaAranicki,doktorprava(izbeglicaiz Zagreba iz istih razloga) i beogradski predratni bogata Jovan Mesarovi; oko njih je jo mnogosveta,aucentrujedanpravoslavnisveteniksakandilomuruciosveujekafe hotelaMoskva.Licemogoca,lepogovekajasnihcrtaikaoodmostarskogkamena isklesanog profila, nosi udan izraz: i zabrinut i radostan. Usne su mu stisnute od brige, ali mu se oi sjaje od olakanja. Dokpiemoveredoveinapreemsedaobnovimpredoimanjegovlik(nesamo nevieniznjegovemladostikadajonisambilaroena,veivieniznjegovihstarijih dana), dok se unosim u nepronaenu fotografiju, u uima mi odzvanjaju oeve misli kao da ih on sam izgovara svojim uzdranim, dubokim, tihim glasom: Hvala dragom bogu te zavrismo!Stoputazaalihtouopeuzesmohoteluzakupnaonojnesretnojjavnoj licitaciji Potanske tedionice! Jo hiljadu puta zaalih to otpoesmo obnovu! Ali, neto se moralo radit, moralo se zaradit! Morao sam ishranit Brankicu... njenu i noseu. Jedva je spasih. Za nju, a sada i nae dijete, sve ovo uinih. Da ih sauvam od gladi i hladnoe... Od straha ih niko ne moe sauvat. Mislio je moj otac i o oduzimanju: kako su mu ustae mukotrpno steeno bogatstvo rekvirirale,imanjeijejesticanjezapoeokaodeakkalfautrgovinisvojebrae, kolonijalnojradnjiBraaKuinasarajevskomMarindvoru,potomkaomladikupio prvu tonu umura, te je sa nekoliko hamala raznosio kupcima, pa zaradio za dve tone, pa tri, te drvaru otvorio, preduzee osnovao, pa automobile i strane filmove uvozio, pa pet kinaotvorio.Postaojebogatovekposletridesetakgodinatekograda,anakrajusvoj uspeh ovenao vlasnitvom dnevnih novina koje je nazvao Jugoslovenska pota. Misliojemojotackakoodjednomsveode,aumalodaneodeiglava.Misliojeio beanjima-izzatvorauSarajevuukojigaustaeodmahpodolaskustrpaeiizkoga pobee u Beograd. Mislio je i o odvoenjima: o Sajmitu gde su Jevreje skupljali i odakle seoninisuvraali,iosvojojnajveojbrizi:damuneodveduBranku,njegovupitomu, odanuenu,njegovusaputnicuisapatnicu,njegovojedinoistinskoblago...Jevrejka udata za Arijevca - mada nije morala da nosi utu zvezdu bila je prva na spisku za taoce, drugimreima,zaodstrel.JedinoBrankicudamunediraju,sveostalojenevano, potrona roba. 26 Anna&Dorothy555 Naoevomlicu,nafotografijikojunisampronala,odraavalasesvanjegova strepnja,svenesanice,savpriguenrevolt;muninazbogsadanjice,gaenjenablisku prolost i sumnja u blisku budunost... Mora biti da su se misli Sae Aranickog podudarale sa tatinim, jer je i on imao enu Jevrejku i sina malo starijeg od mene. Njegovo lice, uprkos osmeha, govorilo je o beaniji i seljakanju, posustalosti i umoru, upravo kao i tatino, ali je Saino bilo mekih crta, pa se na njemu nevolja jasnije odraavala. Dakle, nesretna Moskva! Posle godinu dana mukotrpnog rada uz ulaganja svega to su dvojica trgovaca uspeli daponesuuizbeglitvo,atreidasauva,imjehotelbiozavren,okupatorska Feldkomandanturajerekviriralasvesobe.CeohotelkojisugalantnonazvaliSrbija odmah je postao nemako vlasnitvo. Ostavilisu im samo kafanu, te su trojica prijatelja raunalidae,akoihnekoneubije,akopreivebombardovanja,iposluiihzdravlje, nekako izdrati do kraja rata. HitamdaistaknemdajeMoskvabilanesretnauposleratnimrazgovorimamoje porodice ne zbog svega dosad isprianog, jer ta je sve to bilo u poreenju sa strahotama kojesuseodvijalenasvakomkorakunaulicamaBeograda,nafrontovima,u koncentracionim logorima irom Evrope. Ne, ona je za nas bila nesretna zbog onoga to je nastupilo posle eljno oekivanog osloboenja. Tokom viednevnih ulinih borbi, hotel je bio opet oteen, ne onoliko koliko tokom estoaprilskogbombardovanja,alidovoljnodagajetrebalonanovoobnoviti,tosu trojicapartneraiuinila.OnisuprimiliotvorenihrukujednuratnubolnicuCrvene armije,dalimilionskupomourobi-ebadima,platnu,namirnicama-azatimhotel stavili na raspolaganje Komandi grada za potrebe nae vojske. Kafanu su predali ljudima izPrvogrejonakojisuradilinazameninovanica,anajzadsuneopozivompismenom izjavomsveakcijesvogdrutvasaitavimimetkompokloniliPutnikuzaotvaranje jednog sveslovenskog hotela. I kada je sve to bilouinjeno, stie tuba u ime naroda protiv mog oca od napreac osnovanog Suda srpske nacionalne asti (koji je kasnije, kada je posluio svrsi, ukinut, te se moj otac vodio kao nekanjavano lice) za privrednu saradnju sa okupatorom. Dakle, Moskvajebilainicijalnakapislazanaeposleratnostradanje,povoddasemoj otacubrzometnompostupkuokrivi,optuii,uprkossvimdokazima,dokumentacijii izjavamasvedoka,urokuodtridanapoaljeuzatvorurudnikBornaprinudnirad. oveku jugoslovenskog opredeljenja, Srbinu koji je objavljivao antifaistike lanke pod naslovimakaotojeRazbojnikPavelinaJankapusti,oslobodiocioduzimajusrpsku nacionalnuast!Zamogocajetobionajeiudarac,bezobziratojebiosvestanda niko u okviru tog suda nije ni pomiljao na ast, ve samo na imovinu. Sve ono to su ustae po svom dolasku u Sarajevo poetkom rata konfiskovale, sada jeoslobodilakanarodnavlastpreuzela:preduzeeDrinad.d.iprateuzgradu, preduzeezauvozfilmova,,Kinema,petbioskopa,dnevnilistJugoslovenskapotai prateuzgradu,tampariju,drvaru,stovarite,imanjenaPalama,automobile,au Beogradu nametaj i odeu. Jedan krevet, jedna kolevka, jedan sto, dve stolice (trea je bila nepotrebna poto se nijeoekivaooevpovratakizzatvora),jedanlustersapetkrakovainajnunije kuhinjskoposue-tojesudskimukazomostavljenomojojmajciimeni,njenoj trogodinjojkeri.Sveostalojeodneto.Sve.Ioevetofanepantaloneigrombikaputi. Uz obavezno: Smrt faizmu, sloboda narodu! 27 Anna&Dorothy555 Kada je otimaina zavrena, bio je puten. Realisuseslojevinepravde:prvoustaki,potomnemaki,papartizanski.Svisu pogaaliravnousroevogbia,dokjeonutao,utaoiutao.Tiinajebilanjegov odbrambenibedem-tiinomjeobavijaosvesvojenevolje,nematinu,bol,iscrpljenost, ponienja, moljakanja, a potom i bolest. utnja ga je titila, spasavala. Svesna njegove kamene volje, ipak sam se ponekad pitala kada e je prekinuti, kada e nataloeni gnev grunuti, kada e se brana probiti i bujica potei. Nije nikada. * * * Netolikoizprincipailiozlojeenosti,apogotovoneizmrnjekojunisamoseala prema novim vlasnicima svega u dravi (a nisam zahvaljujui opet mom mudrom ocu jer je nije raspirivao dok sam odrastala, svestan da u iveti u novouspostavljenom reimu) vemnogoviezbognaegsiromatva,dugonisammoglanidasanjamoulaskuubilo kojirestoranilihotel,akamoliMoskvu,premdasamje,prolazei,uvekzagledalaiu devojakimsnovimavialasebekakoupomodnojsuknjipunkrugsaiponomod sedamvolana,stegnutaustrukuirokimrastegljivimkajemiuskupimbaletankama ulazim u svu tu rasko, dok mi se livrejisano osoblje poreano u dva palira klanja, jer je moj otac vlasnik tog prekrasnog zdanja! Pustimladalakisnovi onegdanjemtatinom bogatstvuoemumijemajkaesto i nadugakoiirokopriala!Ali,kadabihpokualaiodocaponetodasaznam,njegov jedini odgovor na sva moja navaljivanja bio je uvek isti: Ja nisam nita izgubio. Ja imam vas dve. Moj otac, Metodije Kui, umro je 1964. godine u ezdeset osmoj godini ivota, kada sam ja imala dvadeset dve godine, ve zavrila studije i zaposlila se. Brana tiine nije se nikad probila. On je ostao smiren, rezervisan, tihog govora i prijatnog otvorenog pogleda - ovek od rei, dostojanstva i pristojnosti. Redak. Ja nikada slinog nisam upoznala. Desetakgodinaponjegovojsmrtijedanmojprijatelj,velikisladokusac,pozvaome je na veeru u hotel Moskva gde se, istakao je, slui najbolji tatar biftek u Evropi, jer je kuvar,kojigapredgostimapriprema,dobioprvunagradunaevropskomtakmienju spremanja tog za mene neobinog jela. Pili smo votku i jeli tatar biftek, a ja sam, na zaprepaenje svih prisutnih, odjednom briznulaupla.Iznenada,likmogocasastarefotografijepojaviomisepredoimai odjednommijeuuimazaumeoapatkojimjejednomkazaomojojmajciverujuida gajaneujem,ajasamgaiulaividela,injegoverei,njegovizrazlicanikadnisam zaboravila. Sa mnom, moja Brankice, rekao je, neto nije u redu. Ne mogu vie plakat. Podigaojesvojeumornezeleneoizacakljeneodsuza:plakaojemojotactovie ne moe da plae. Napomena autora: elimdaistaknemdaovaprianijesamomoja.Sline,paimnogotunije, preivljavale su hiljade porodica irom nae sada ve nekadanje zemlje. 28 Anna&Dorothy555 Indios Reks TokomarkihletnjihdanaodlazilismonaSavu,negdedalekogdenijebiloniega, osim jedne prikolice pretvorene u svojevrsnu montanu kuhinju sa barom na otkriljenoj stranitebizarnestraare,kojasepriljubilauztloispodotegnutihgranaalosnevrbe. Onesusenadvijalenaddvaduguljastastolasaklupamaodgrubotesanogdrveta. Naokolomalotrave,gustiipraja,zemljamekazbogrenognavodnjavanja-sve prirodno,alinekakonasumicesklepanokaodasenekidavolakpoigraotimpodrujem nebilisezabavio.Narecisepruaomanjisplavdaskamapovezanzakopno,dovoljno veliki da poneki ami pristane, a njegovi putnici ne ugaze odmah do kolena u blato, to semenijednomdogodilotesamostalabezcipele.Nasplavusamojednarasklimatana drvena lealjka. Sa kopna, do tog neobinog prebivalita moglo se stii kolima donekle, a posle samo peicekrozvisokoibljekadajesua,ilikrozvoduponekadidostruka,kadaSava nabuja. Tobezimenomestopoznatosamoizabranima,pripadalojeovekukomejebilo dostagrada,madajeunjemuimaodvosobanstan.Doknisamsaznalatajpodatak, mislila sam da je, eto, jadnik ostao bez krova nad glavom pa se snalazi kako zna i ume. Taj dobrostojei jadnik je tvrdio da za ruak koji je bio uvek po podne, pee samo svojerunoupecanuribu.Naizmeninosambivalauverenauistinitosttetvrdnjei sumnjala u nju. to se pia tie, svaki gost ga je donosio i ono se sluilo i njemu, dotinom gostu,aliiostalimprisutnim.Sobziromdajevlasnikletiestoispavaoutojudnoj skalameriji,draojeopasnogpsauvara,zasvakisluaj,jernakilometrenijebilo nigdenikogatomuje,smatralasam,garantovalomnogoviesigurnostinegonama meupomamljenimgradskimsvetom,atvrdiojedamujeirevolverneprestano nadohvatruke,tonikonikadanijeproverio.Imaojezapravodvapsavujaka,enkui mujaka. KadasamtogletapolovinomdevedesetihprviputdolakodMiletaPileta,jertako su ga svi zvali, ugledala sam prekrasnu scenu: pet malih vujaka su se otimali o majine sise dok je ona, sva iscrpljena i olinjala od poroaja, nezainteresovano leala i ostavljala svomporodudaraditahoe,znaiume,naime,tagajeprirodanauila.Ogromni mujak,sjajan,nauureniprpoan,lavovskiseetaonaokolo,kaodajesvimahteoda pokaekojegazdauporodici,tejeurednolajaonasveisvakogakobisepojaviou okruenju. Nisamodolelavenojljudskojpotrebidapomilujeipoigrasesamladuncimama koje ivotinje od krokodila (ako roditelji nisu u blizini) do maeta, te sam primetila da su njih etvoro prave male nemirne lopte koje se neprestano igraju, preskau jedno drugo i besciljnojurcajunehajuinizaoblakepraine,nizalepljivoblatokojesehvataloi uvlailounjihovogustoalijopaperjastonenokrzno.Ovaetvoricavujaiabilisu estokimomci,dokjepeti,neuhranjenmravko,jedvastajaonanestabilnimnoicama. Psisetolikorazlikovaoodsvojebraedasamodmahpokualadasaznamzatojeto takoidobilaodgovordajeonizaaoizmajineutrobeposlednji,roenmajuani slabaan,teodprvogdanauotimanjuosisuretkouspevaodajedobije,idaeutoj okrutnoj borbi, to vreme vie odmie, imati sve manje anse, jer ostali jaaju od priliva majinog mleka, a on slabi bez njega. To se deava, kazali su mi okupljeni okoreli znalci 29 Anna&Dorothy555 predvoeniZokomKvakom,(jerjeobiavaodasvasvojaobjanjenjazavrava filozofskom izjavom ,,U tome ti je kvaka) koji su ve nudili vlasniku pozamane sume za zdravuetvorku,tojeprirodniodabir,takomora.Panemora,pobunilasamse,ima flaica i cucla. Probao je, izjavio je sveano Mile Pile, (jer je sve ene, i mlade i stare, zvao pile) ali malian nee da povue, nee pa nee! Eto, pomislila sam, ova etvorica e nai neko manje-vie lepe utoite i odgovarajue gazde, a malian e uginuti. ak mi je palo napametdagajauzmem,alikakokadivimsama,estoputujem,nikadnisamimala psa...Ipak,trebalogajespasti...Takobihjaverovatnolamentiralanadnjegovom sudbinom jo ko zna koliko dugo i seala ga se sa nenou, ali ne bih nita uinila. Meutim,mojaprijateljicaIzabelabilajemnogopreduzetnijaiispoljivisvoj pansko-argentinsko-poljsko-tatarskitemperamentuzviknulajedaonaimareenjeza Indiosa(vemujedalaiime)natasujesumnjiavopogledaliSavaGlava(jerjeimao velikuglavuivaiokaovrlopametan)iNeaKea(jerjeikaomladiizgledaostar). Naime,potosamjeprethodnovodilanaDedinjenajednoodnajveihimanjautom prestinomdelugrada,odmahjepredloiladapsia,kojijetadaimaoosamnedelja, odvedemoStai,vlasnikutogimanjajoizpredratnogdoba,jeronvolipseiuvekima jednog za kuu i jednog za batu. Tada je dedinjskim imanjem gospodarila dobermanka Ela,dokmujeprethodnogvujakanekootrovao.AjasamznaladaStaanajvievoli vujake. Imao je tomove knjiga o psima, kunog veterinara i ogromno iskustvo i znanje o tome ta je za kog psa najbolje i kada to to je najbolje treba primeniti. Bez mnogo okolianja i pitanja uzele smo malog Indiosa koji se nije ni otimao niti je kevtao,vejesamoisputaonekepiskutaveuzdahedrhteicelimtelomdoksamga drala u naruju. Njegovo ponaanje me je dovelo do suza koje sam panino skrivala, jer bihinaebilaizloenapodsmehuiskusnihkukara,paimojeprijateljice,eneod akcije. Strpale smo ga u jednu poluiscepanu kartonsku kutiju od piva i taksijem se vratile mojoj kui. Potobisemogloreidajepsivieliionagrudvublataizkojeviredva posuvraena trougla od uiju, dva sjajna okca i mali pokretni tapi u vidu repa, nego na stvorenje sa dlakom kao krznom, odluile smo da ga dovedemo u red: istuirale smo ga, ustroobrisalevelikimfrotirominamirisale.Slojsavskeprljavtinenijebiosasvim uklonjen, ali je za nas, neznalice, psi sada bio spremniji da se predstavi svom moguim buduemgazdi.Dakle,imsmosvetenedozvoljeneradnjeobavile-tosmokasnije saznaleodstrunjaka-opetsmouzelekutiju,sadajednulepuoditalijanskihizama, pozvale taksi i otile na Dedinje. Stiglesmonabrdouprijatnoosveavajuepredveerje,onosanjivodobakadaje nebojosvetio,anaznakepomrinelebdeprizemlji.Selesmoupletenestolicepored bazena,sanaomkutijomizkojeseteknasluivalonekojadnocviljenje.Staanasje ponudio piem, ali ja sam bez rei nestrpljivo otvorila kutiju i iz nje se izmigoljio Indios. Skoio je iz mog krila vie uljajui se niz moju nogu i, opet drhtei celim telom, poeo da njuinegovanutravupoputzelenogtepihakojaseprednjimnepreglednapruala. Dobermanka je poela da laje, ali je ona bila u kui iza zatvorenih vrata. Tvojje,akogaeli,reklasamiodmahdodaladajemodazdravljepsia ugroenojerstalnodrhti,srcemuubrzanolupa-modajesranibolesnik,mravjei udno cii. Moj opis Indiosovog stanja izazvao je Stain prezriv osmeh, ali sam odmah zakljuila da je bio iznenaen i vidno oduevljen. 30 Anna&Dorothy555 uteigajeuzeouruke,maloizdigao,malosezagledaounjegovesjajneoipoput dvabiljurnadugmeta,pitaokolikojestar,azatimizjaviodaesaIndiosombitisveu redukadaonpreuzmebriguonjemu.Istogasapozvaojesvogprijateljapoznatog veterinara koji se nekada brinuo i za Titove pse, i zakazao njegov dolazak za sutradan. Dotlesepsiokuraioikrenuodakruiokostolova,poeojeakipomaloda skakue. Napravio bi nekoliko brzih koraka kao da e da potri, ali bi ga onda izdale noge pa bi se pruio po travi potrbuke, to mi je opet, razneenoj, nateralo suze na oi, ali bih se uskoro razgalila jer on ne bi nastavio da lei ve bi se odmah pridigao i krenuo u nove avanture. Tokomtihnekolikosatikojesmoprovelesedeinaimanjupodempresimaime bokorimaveuvelihruaipriajuiosvimStainimistinskimprijateljimakakoje nazivao svoje pse, od boksera Ura, preko vujaka enke Kserke, zlatnog retrivera Ganera, vujakamujakaorda,dalmatincaRora,jojednogiposlednjegvujakaArga,do dobermanke Ele, dogodio se poetak velike transformacije psia Indiosa. Ovajmalianebitiuvarmogimanja,rekaojeStaadoksamjausebigajila veliku sumnju da e Indios ikada toliko avanzovati. SledeiputkadasamposetilaStau,tojebilotekiduegleta,naamaladundica-lopticapretvorilaseuogromnogvujakasjajnetamnedlake,(proistekleodudesnih smea tucanih ljuski, lekovitog korenja, kaamaka, ivih jaja i ko zna ega jo ime je bio hranjen)pametnogpogledaizbistrihoijuineverovatnesnage,kojijetraooko teniskogigralitabrzinomstrele.Biojetoodnegovanpasneobinelepoteigotovo ljudskogponaanja.Runopaesepretvoriloulabuda.Njegovefotografijesuputovale od Beogradado Buenos Ajresa ili Njujorka, zavisno gde se nalazila Izabela. Veterinar ga je redovno poseivao, mada mu vie nije bio neophodan. Dolazio je prosto da proveri da li je u dobroj kondiciji, a Staa je tvrdio da se njegov prijatelj vezao za Indiosa vie nego za bilo kog psa tokom svoje duge veterinarske karijere. KadajeBeogradbiobombardovan1999.godine,Indios-Reks(IndiospoIzabelinoj elji, a Reks po Stainoj, jer je tvrdio da se psi odzivaju na kratka imena otrih suglasnika -pomommiljenju,obaimenasumusavrenoodgovarala)iStaasuzajednona prozoruvilenabrdusaekivalibombardere,stimtojepasuvekprenjegovoggazde znaokadaseopasnostpribliava.Tadabimusebogatadlakanavratunakostreila,a pogledgovorioStaidaotvoriprozortobioniuinio.Prednjimapamaoslonjenna prozor,Indios-Reksjeponosnostajaoiekujuibombedokjenjegovgospodar zauzimaoistipoloajnaslonjenrukamaumestoapama.Takosunjihdvojicapomno pratilinadletanjebombardera!Njihovoprijateljstvotokomtihtekihmesecise produbilo do te mere da je Staa tvrdio da bez Reksa ne moe, kao ni Reks bez njega, to jeitaounjegovimoima,jerpogledimasunjihdvojicakomunicirali.Mnogobolje, dodavao je Staa, nego sa mnogim ljudima. Dakle,Indios-Reksjepostaoistokrvniprincsmetengdemuidolikuje:na ogromnodedinjskoimanjesanepreglednimprostoromzatranje.Carbeogradskih vujakakogasustrunjacitrailizarasplodpotekaojeizsavskogmuljakaopeto neeljeno edo. Ni izreka pasji ivot nije svugde primenjiva. I nisu li sudbine svih nas, ivotinja kao iljudi,nepredvidive?Psievajebilapigmalionska.Kakvasrea,estopomislimkadase setimprljave,blatnjavezemljenakojojjemaliIndios-Reksleaoumoraninepokretan, 31 Anna&Dorothy555 vegotovospremandaizdahne,ikadagaugledamsada,velianstvenogizavodljivo lepog. 32 Anna&Dorothy555 Stid Piemoveredovesnadomdauzajednosanjimaizbljuvatiizsebekiseliukus stida,stidakojimesveviegui,nagoninapovraanje.Obuzeomejenajednom,bez upozorenja, naiao, ne, nego grunuo kao naglo osveenje posle godinu dana oduzetosti i dueitela,obamrlostiodstraha,odgladi,odinstinktakojimegonidapreivim,a preivljavam samo zahvaljujui silniku, silovatelju, stranom krojau moje sudbine. Gde jesadaGolem?Gde?Dagauniti,damuseosveti,njemuisvimanjima...Ne,ne,njemu ne!Onmehrani.Golemtrebamenedaatre!Damezgnjeisvojomruerdom,dame zgazisvojomnourdom!Da!Jer,akopreivim,kakouiveti?Akopreivim,kakou iveti? Ako preivim, kako u iveti? Ponavljanje tog pitanja ne daje mi odgovor, a ponavljam ga stotinama puta, apui, naglas,usebiurliui...dokspavam,dokvaem,dokkopam,dokgakolenimasteem oko slabina, dok ga ljubim i upam njegovu utu kosu. Ponavljam pitanje bez odgovora. Valjdaneupreiveti,anadamsesvesrdnodahou,valjdaemeTvoracuzeti,a jedinaeljamijedaivim...Blagoslovenasmrt,smrtspasilac...ivot,samoivotiopet ivot,jedanjedinstveni.Dalimijedragotosamiva?Zainativa.Nije,nije.Jeste, jeste... Istovremeno, elim da umrem sad odmah, i elim da ivim jo, jo, jo... Jasamdeomonstruoznogeksperimenta,opitakojistavljanaprobuizdrljivost tela,aliiotpornostlinosti.Lomljenjeljudskogdostojanstvajecilj...Svimojisuodavno skreni,razbijeni,uprahpretvoreni...Ajajoivim.Ali,nesmemsezavaravati:javie nisamja.Mojidentitetnijeonajodpre.Uznaporsejedvaseamonesebepreanje. Gotovo kao da i nije postojala. Prola sam sve faze oka, uasa, potom prilagoavanja, pa najzadprihvatanjasebeunakaznomobliku.Naviklasamdatrpimsvakodnevicu.Toje moj uspeh, iz toga crpim samopotovanje. Sivonasivom,bezobzorja,bezvidika.Gorespljotenonebo,maglatoizvire odozdo,maglagustaodkiekojaneumornosipiodozgo,maglaoddimatotipa nozdrve. Blato, ledeno blato na zemlji, a s neba pritiskaju olovne table susneice. U tom sumranombledilunazirusejednolinekontureravnihzidovabaraka.Svetovidim,a nitanevidim.Kaoukomarnomsnusvezapaam,alipovodomsvegatoganemogu nitadauinim.Nepokreemse.Sanjam,da,sanjam.Ne,nesanjam,ovojejava.Uas javeiliuassna?Vienerazlikujemjednooddrugoga.Daliseiusnumoeovoliko drhtati? Kosti lupaju o kosti, poluispali zubi cvokou, od hladnoe valjda... ali i od neeg drugog ega se sada ne mogu setiti. Moe, moe sve to i u snu, u nonoj mori... san obino prenosipariejave-ilionenajstranijeilionenajmekekojiseureuusamusr seanja. Nije mu smetalo, naprotiv, uivao je to sam kost presvuena koom, i to mi je celo teloprekrivenoranicamaikrastama-posledicanedostatkaneegaodvitalnogznaaja za glatku put. Oi su ti ogromne jer si mrava, kazao je, a tamna put ti se zarumenela od rana, i tvoja kosa, to kovrdavo runo kao u ovce, najzad se proredila. Nije mu smetalo to iz mene, kao iz razbijene deje kasice, umesto sitnia ispadaju zubi. Nita drugo iz mene nijeizlazilojernitanijeniulazilo.Ponekadbidoneohrane,aliviedabismoseigrali psa i gospodara nego da bi me nahranio. Ja sam se bacala na kolena i itavo urlikala av, 33 Anna&Dorothy555 av!aonbimezaikavaozamahujuirukomkaodajevehitnuodragocenizalogaj ostavljen u ruci, dok bih ja skakala u eljenom pravcu. Tada bi se slatko, iskreno smejao! Inae se grimasa na njegovom kamenom licu, ledenom kao sibirska zora, retko menjala. Mojhranitelj,mojljubavnik,mojmuitelj.Plaviboglepote.Ijasamseponekad, njegovim smehom zaraena, osmehivala. Ja osmehnuta, a oblivena zlom, ogrezla u zloin. Igra ne bi dugo trajala, jer je bio svestan da ja za nju nemam rezerve energije. Moralo je netopreostatizasledeuigrukojabiobaveznousledila,zaonuukojojsmooboje uivali:japredsmrtno,poslednjimesticamasnage,onbezlinoalisilovito,kako dolikuje mladom mukarcu. Tanjegovaspoljanost,taukipljenostlicaitelasumeizazivaleodprvognaeg susreta,odasakadasamizvozaiskoilaisluajno,naletevinanjega,odjednomse nala u mukom naruju, to mi se oduvek svialo, makar i kod najobinijeg valcera... Ali teksanjimsamupoznalastrast,sirovu...odvratnupoudu,eljupomeanusabolom... Bol je bio moj, divljaki nametnut, a sve ostalo njegovo... ili i moje? Taj prvi put, dok me jeiskrvavljenuodbatinasilovao,iskrajebuknulaumeni.Uprkossvemu,onaidalje tinja. Iskra samo za njega, ili za sve mukarce? Ne znam. Verovatno nikad neu ni saznati. Jer,mojasituacijajetakvadajepitanjedanakadaemesmrtposetiti.Jajojsene opirem, ak mi se ini da joj se radujem, premda bih elela nastavak ovih patnji sa njim, ovih buktinja u sebi, ovih zadovoljenja... To je jedino ivo oko mene, stoga jedino za im mogudazaalimkadabudemumirala,jerjesveostaloispredmene,poredmene,iza mene mrtvo. Nemam ni za im i ni za kim da alim. Taj poar u meni me greje i unitava, saie me. Ve sam napola izgorela. ekamgaumranomhodnikubolesnikebarakedrhteiodhladnoeipoude. (Ne, ne, ovo nije java. Sve to mi se dogaa ve toliko dugo ne moe, ne sme biti java. Ovo je komar o kome ja na javi piem. Sve ovo je plod moje mate: i on, moj napasnik, plod jemojemate.Jasampobeglaumatarskisvet,jerustvarnomvienisammoglada opstanem). Dok sam s njim, nita drugo ne postoji: ni ljudi aveti to me vuku za rukav, ni itko blato to mi se uvlai u napukle izme, ni lopata koja mi ispada iz aka krvavih od napuklihplikova,nitipanjedima,nistudenzime,nivrelinapei...Nitanepostoji! Nemastraha,oaja,nita.Nepostojeniseanja.Nemanidoma,nisestara,nibrae,ni roditelja,niujaka,tetaka,strina,strieva,nemanibalova,niipkenapodsuknji,ni valovitihobodaeira,nibeline,nisvatova,nimladoenje,nikoija...Nitanepostoji... Osimstida...Niovaoskudnaodeaneodreenihboja,rasparena,uprnjama,kojuonsa menekida,ajajeposlekrpim.Daomijejedanstaridemper.Njegaskinemranijedai njega ne pocepa. Vunene arape koje me tako dobro brane od zime jo nije takao. Moda se gadi. Kako me se ne gadi? Ponekad nou, kada nema nikoga, grubo me ugura u limenu kaduukojusebacajudeloviljudskihtelaposleoperacionihzahvata.Trljamegrubom krpom, skida naslaganu prljavtinu. Naadivljakastrastnadvladavasvetojebilo,svetoebiti,paisvetojeste. Ubija sebe samu. Da, to je to! Moj jedini izlaz, jedini nain da preivim. I opet ga ekam, upravonjega,anenekogdrugog,ekamga,inimise,beskonano,doivotno, smrtonosno.ekamgasvimsvojimoseajima,svimulima,nekimneodreenim praiskonskimnagonomenke.Akadgadoekam,onmesedoepabezrei.Ijanjega zgrabim.Uzdiem,stenjem,vapimvedvegodine.Ukandamasmorizikadabudemo otkriveni. Za mene, napreac pretvorenu u najgori ljudski talog, u bezmernu bestidnicu, manje opasno jer sam ve osuena na smrt, pedalj od nje. Za njega mnogo vie, on gubi sve.Ipak,gdegodstignemo,uhodnicima,nabolnikimkrevetima,nahrpamamrtvaca, nablatnjavomtlu,navratimapraznihbaraka,skaemojednonadrugo.Japrljavai 34 Anna&Dorothy555 smrdljiva,onbesprekornoistimiriljav.Prodireumojetelo,mojmozak,mojesrce. Telogahoe,mozakgasegadi,srcegamrzi.Uprkosmozguisrcu,telopobeuje.Onje zasluan to sam jo iva. On je, znai, odgovoran za mene. On je razlog za moj stid. Stid...Stid...Neuumretiodgladi,bolesti,metka,gasailiplamena,veodstida.Ja, gadna polegua, ja, najnia od najniih. Ovajtekstodpetstranaiskidanihiznekogveegrukopisa,verovatnodnevnika, ispisansitnimduguljastimslovimanajidiu,znatieljnioslobodilacproeprkaojeiz procepaudascinalogorakomkrevetuuAuvicu.Listovisubiliuguranipoput molidbenih papiria koje Jevreji ostavljaju me kamenjem na Zidu plaa u Jerusalimu. Posle detaljne i uporne istrage koju su naknadno sproveli izraelski istraitelji otkrilo se da je na tom krevetu spavala jedna od malobrojnih zatvorenica koje su preivele ovaj ozloglaenikoncentracionilogorisaekaleoslobodioce.Opismukarcamogaojeda odgovara izgledu nemakog oficira Helmuta Valhofa. Ime logoraice je ostalo nepoznato javnosti, mada se nagaalo da je otkriveno, ali nikad objavljeno. Pet godina po zavretku rata jedna ena je skoila sa prozora svog stana u Tel Avivu. Preivela je Auvic i poput nekolicine svojih sapatnika izvrila samoubistvo. Ubila se jer je prestala da veruje u ljudsku dobrotu? Ili zbog stida? 35 Anna&Dorothy555 Deda Ilija Rado,dragamojaeno,ajmoseboguzahvalititojeetvaodlina!Biepara,bie para za sve. I za novi traktor idueg prolea... ,,A i za onu kuu na lakat usred srede sela sa batom koja mi je tako prirasla za srce. ta veli, Lazo, a? Zatonamtrebajojednaovakvaberietnagodina.Tamankaddecajomalo odrastu...Premdasuveveliki,etvrtirazred,naadvarumenamomia...Ih,akad samo pomislim kako smo bili siroti! Ih, tekih li vremena! Ma,uiniositinekuvelikudobrotukadtejedragibogovakonagradio,ovoliko astio. Kolikojaznam,nisambanita.Uveksambiovredanipoten,alitakvihima mnogo koji se i dan danas mue i bogorade. Komija Tia, kum Gvozden... A meni, kao u bajci, bogati ujak iz Amerike, puf! pa pravo na vrata... I od tada... Odtadadosadatinapraviudo!Stvoriosisasvojihdesetprstijulepoimanje, najbolje od svih u ovom ravniarskom selu, sve sam... Nikadsam,veuveksatobom.Tatisiagronom,aneja.Zatosistudiralatolike godine, zar ne? E, bogo moj, argatovala si kao poslednja kuluarka... Tek kasnije uzesmo pomo... A sada, mila moja Radmila, imamo pravi mali kombinat. Imamotadaostavimonaimblizancima.Onitrebasamodaodrastuidasve preuzmu. Saaesvinjacikokoarnik,onvoliivotinje.Seasekolikojeplakaokadasam zaklao ono jagnje za slavu... Ta jedva smo ga umirili. Nek se samo dobro slau, nek se ne svaaju... I zna ta sam mislila, Lazo? ta? Netrebadaplaniramonjihoveivote,nitidaihpritiskamodaostanuovde,jer navaljivanje oveka nagoni na odbijanje i onda ode mast u propast... Ima pravo. Ti si, eno moja, uvek u pravu... A zna ta ja mislim? Reci. Mislimdajedolovremedaihmaloupoznamosanaomprolou,saistorijom tvoje i moje porodice. ,,Umojoj,kaotozna,nitazanimljivo.Uveksvinaliniji,bezotpora.Nabundije poputmenegledalisusprezrenjem.Sistemjebionajboljinasvetu,aonisve'moliu lepo', 'izvolte' i tako to. Ja sam bila jedina koja se nije slagala, ali ko je mene pitao. E, ba zato ni ja njih nisam pitala kad sam te izabrala, ovaj, kad si me ti zaprosio! Dotad nisam smelanidapisnem, ali samimzato tada zapitala da sam im ui probila. Nisu daliker za biveg seoskog gazdu, za crnu reakciju'! Crkli dabogda! A bar da su se neto od novih vlastiokoristili!Revolucijaimbanitanijedonela:preratasirotinja,aposle polusirotinja! Ali ne, to je zadrto i tvrdoglavo do besvesti... I da ne dobie muke unuke, nikadsnamanebinireprogovorili...Asadaimnesmetatosisetiobogatio,a!!! Promenilasevremena,paioniposustali.Vidi,kodmenesvenekakokaopokolskom udbeniku. Ali kod tebe, bogami, ima ta da se pria... Ima, ima, al' mnogo toga vie bi' da zaboravim nego da zapamtim. 36 Anna&Dorothy555 udojednodauovomuspavanompreanskomselubezijednogbrda,akamoli planinenavidiku,tolikoizmeanihnarodauinietolikozlajednidrugima,aobaka prokleti nacisti... Zlonemavezesageografijom.Utvomcrnogorskomkrunijebilonitabolje,jel' da? Da...Uopteuzevi,nigdenijesavreno:ovdekaljavidrumovi,gumeneizmedo kolena u blato upadaju, a kod mene ogoljeni iljci, bodu stene... Ali, jedno stoji: nije lako biti bez iega, Lazo. Kao da ja to ne znam. Ta ti sve zna, i jedno i drugo... Mada se oevog imunog doba jedva seam. Ih, kakvo bee bogatstvo Ilijino, a Lazare? Nisam ga jo ni izbliza dostigao... Bio bi on ponosan, jote kako, da sve ovo vidi... Moda i vidi, moda ui tamo gore i gledi... Eh, moj Ilija gromovnik! Ne ubie njega ni Maari, ni folksdojeri, ni Nemci, ve njegovi Srbi... ta e, bilo mu je sueno! ,,E, pa ba me uvek rasrdi sa tim 'bilo je sueno'... Je li mojoj majci bilo sueno da je odveduulogor,anjenimsestramaizHrvatskedazavreuJasenovcu?Hajdebogati, samo mi nemoj s tim 'bilo im je sueno'. Ajde,Lazare,nejedise!Ali,veruj,sudbinajesudbina.Kaotojetebiimenibilo suenodaizpotpunebedeodjednomstanemonasvojenoge.Zartonijekaovilinskim tapiem? Izemtivilinsketapie,neksenoseumutnuMaricu!Al'dobro,priznajem,jeste, opet si u pravu... Ali kako to: 'bilo im je sueno' da objasnimo Sai i Nei? Oni moraju da shvatesvumukuovogtla,opasnostikojevrebaju,morajuseoeliitizabudunost,za borbusasadanjimibuduimalamanima...Morajudobiti...hm...ovaj,takozvanu istorijsku perspektivu! Jer, i sama zna ta ue u koli, sve crno-belo... Da.Ibezobziratosuusvakodnevnomivotustegepopustileivieseneideu zatvor zbog vica, u kolskim programima nema promene. Zato im treba ispriati sve. Ba sve? Sve, do tankih creva. Tata, nedelja je! Pusti nas na reku da se malo kupamo! Saa,kazaosam:nemareke,nemamuzike,nemafilmovadokvammamaijane ispriamo istoriju moje porodice... Ali,tata,zatotobadanas?Zarnisimogaodaizaberenekikinidaniliolujni kada niko nee napolje? Pa, mogao sam, Neo, mogao sam. Padaidemoondadanasnareku,molimte,taticenadragi.Zatosinaminae kupio one lepe bicikle? Rado, da odu danas na reku, a priaemo o istoriji moje porodice neki drugi dan, ta misli? Ta nek idu kad su zapeli, ali sledei put bez odlaganja. 37 Anna&Dorothy555 * * * Evo,danasjezima,kamenpuca,neetenapolje,pahajdedavammamaija ispriamo istoriju moje porodice. Ali,tata,danasidemosakolomnaklizanje...Jel'sizaboraviodasinamnedavno kupio nove sliuge ba za ove nedeljne izlete na zaleeno jezero!? Moramo da vebamo, najgorismo,apogotovoNea,stalnopadakadhoedaseokrene,anijabanisam mnogobolji.Tojeujednofiskultura,zna.Ionakonamstalnogunatedasemalo kreemo... Rado! Radmila! 'De si, Rado? Evo me u podrumu, uzimam kiseli kupus! ta 'oe? Deca bi na klizanje. Da odloimo priu o istoriji moje porodice, ta veli? Mama, molim te, moramo na klizanje, nastavnica e nas prebrojavati... Ide i Roko i Tibor i Sale i... Ah, nek idu s milim bogom! Saa i Neo, ovo je ve drugo odlaganje. Samo da znate, treeg nee biti! ,,E pa dobro, kia pljuti, fijue koava, najzad moemo da ih uhvatimo. Rado, zovni ih, molim te. Saa, Neo, zove vas tata. Aleksandre! Nenade! Otac vas zove! Zato? Zbog one prie. Silazite odmah, jeste li uli! Dobro,najzadvasuhvatismo.Dakleovako,draginaisinovi,sluajteipamtiteta e vam otac ispriati... Hm... Hm... Kako ono bee... Ovaj, onaj... Onaj Ratomir... strinin zet... udnoime,zajednoiratimir,alinemari,takojeiustvarnosti...Hm,nisamtohteo... Rado, ovaj, odakle da ponem? Boe, Lazo, pa od Ilije! Ah, da. Dakle,vaeg deduIliju su ubili partizani... Tata, pa to je strano! Nea i ja uopte nismo znali! ta to niste znali? Nismo ni sanjali da je na deda Ilija bio... Boe, pa onda smo i mi... ta je to bio, deco, ta!? Nita sad ne razumem... Kako ne razume? Jesi l' kazo da su ga ubili partizani? Jesam... Ubili su ga partizani... Onda je bio Nemac! Jao, Saa, kuku nama, na deda Ilija je bio Nemac! 38 Anna&Dorothy555 Slikar Vinter PavleVinter,roeniBeograanin,biojevisokivitakmladipravilnihcrtalica, plavihoijuisvetlosmeekose.eleojedastudiraslikarstvoimadajemogaootiiiu Parizpotomujeporodicabilaimuna,sobziromdajepooevojlinijibioeh,onse odluio za Prag. Sa izuzetnim pohvalama diplomirao je na Prakoj slikarskoj akademiji, a po povratku u Beograd odmah je dobio nekoliko narudbina koje su, kada ih je naslikao, u punom smislu afirmisale njegov neosporni talenat. (Ovde treba istai da je Pavle Vinter bio umetnik u pravom smislu te rei - onakav kakvog ga mi, obini smrtnici, zamiljamo: lepo ali nemarno odeven, ozbiljan radnik ali razbaruen, sjajan u svom poslu ali potpuno izgubljenusvakodnevnomivotu,organizovankadslikaalizasveostalosasvim nepraktian, jednom reju, sutinski bizaran tip). Dakle, po mladom Vinteru su pljutale pohvalne kritike kao prolene kie. Svi su se slagali da se pojavio umetnik koji e poput zvezde osvetlati beogradski obraz na evropskom nebu. I tako bi i bilo da nije izbio Drugi svetskirat.Zanesenirodoljubjeodmahsaponosomobukaouniformupotporunika Jugoslovenskekraljevskepeadijeiistotakobioodmahuhvaeniodvedenunemaki zarobljeniki logor u Strazburu, gde je proveo etiri godine rata. Po osloboenju, Pavle Vinter je odluio da se ne vrati u Beograd, mada je eznuo za svojimneverovatnomsreomivimizdravimroditeljimaidvemasestrama,kojisu, uzgredbudireeno,ostalibeziega:porodinakuaimjebilasruenadotemeljau nemakom bombardovanju, letnjikovac na Dedinju sravnjen sa zemljom od saveznikog bombardovanja, veliko bogatstvo nacionalizovano, a ono malo skupocenosti koje su bile spasenetopilesuseurazmenizahranu.Meutim,nijetobiorazlogzanjegovuodluku daostaneuinostranstvu,akbisemogloreidamladogslikaranijeuoptepogaala porodinanematina.Njegajeuasavaoreimkojisepoosloboenjuustoliiou Jugoslavijiikogasenjegovslobodarskiduhgroziojer,biojeubeen,novoustrojstvo vlastibigasputavalo,vezalomuirukeijezik.Otomreimujejokaodeaksluao zastraujueprieodizbeglihRusakojisuiveliuBeograduveudrugojgeneracijii zakljuionaosnovutogaijonekolikoproitanihknjigadajeusritakvogdrutva vladalaistahipokrizija:propovedalasejednakostibesklasnost,azdunosegajila gotovo indijska kastinska diferencijacija. Posleratni dogaaji samo su potvrivali njegov stav: njegovom ocu, poznatom advokatu, bilo je zabranjeno da se bavi svojim poslom iz nekihnerazumljivihrazloga;njegovomujaku,poznatomlekarunijebilomogueda ponovootvoriprivatnupraksu,njegovomstricufabrikantujeoduzetafabrika...Anije smeonidapomiljanasveostalelanovenjegovemnogobrojneivisokoobrazovane porodice-naujakaStanimira,profesorafilozofijeizagrienogreakcionara,strinu Natau,vrsnogpedijatra,natetkuPelagiju,bogatunaslednicuiprofesorkufrancuskog jezika,nastricaNauma,arhitektu,ikoznasvekogajo!Taposleratnanemogunost pristojnezaradeilegalnooduzimanjevlasnitvapredstavljalojenajprostijupljaku, zakljuivao je po ko zna koji put Pavle Vinter pijui vodu (jer je za bilo ta drugo trebalo platiti) na Pjaci san Marko u Veneciji gde se obreo po izlasku iz logora! (Podrazumeva se da je Italiju, kao destinaciju sa krajnjim ciljem Firencom, izabrao zbog umetnosti). Nebinavrsniumetnikimaonitaprotivtogadasemaloodpreostalogbogatstva njegove porodice prelije u narodne ruke, to jest, da ode u ruke siromanih, ali siromani suostajaligdesuibili,semakonisubiliupartizanimailiposluniciusaglasjusa 39 Anna&Dorothy555 parolamanovogdrutva.Anovisiromasi,oninekaddobrostojei,nisuimalinikakva pravazaivot!Toje,akisastanovitamladogzanesenjakabiloprevie,ionutakvu zemlju nije hteo da se vrati pa makar nikoga od svojih vie nikad ne video! Dakle,pomoilipomenutoprelivanjenovcaunjegovompravcunijemogaoda oekuje. Zato se prvi put u svom relativno kratkom ivotu morao osloniti samo na sebe. Odlino, mislio je, oeliiti se, osamostaliti, postati svoj ovek - upravo ono to je otac od njegaoduvekzahtevaoimzavrikole!Meutim,tojebilolakorei,aliutom istorijskom razdoblju vrlo teko ostvariti. Pogotovo u Italiji! Upokuajimadazaradizagoliivot,dasedokopanekenarudbezaportretili mrtvuprirodu,zapejzailioslikavanjezidailinjegovonajobinijemalanjeilibilota, Pavle se upoznao sa nekolicinom umetnika koji su bili u istom poloaju kao i on sam. Nekomludomsreomuspevaojepovremenodaradikaoprevodilac,jerje,pored srpskogiekog,suverenovladaoitalijanskimkojijenauioizljubaviprema renesansnim slikarima, nemakim zbog babe Belijke koja ga je oboavala i stalno vukla sa sobom na putovanja po austrijskim banjama, i panskim zbog jo jednog oboavanja, naime,jermujeomiljenababa-tetkabilaudatazasefardskogJevrejinaMouAltarcaiz SarajevazakojimjemaliPavletrkaraokaokuencejerjeon,dotinideda-tetak,bio najuzvienijipripovedakogajesvetvideo,takozvanimagidkomesuseljupkeprie poputbiserakotrljalesausana.Zbogznanjapetjezika,Pavlejesmatraodavrediza petoricujermujeotacutuviouglavudausebinosionolikoljudikolikojezikagovori. Otacjeobaveznododavaodamu,shodnotome,komunikacijasasvetomnikadnee predstavljatiproblem,ergo,dajeceosvetnjegov!Madajeslepoverovaouoevo miljenje, sada mu se uinilo da e se ta oeva tvrdnja pokazati netanom. PotosePavlemuiovieodsvihnjegovihdrugova,vajarItalo,uzjednoglasno odobravanjeostalih,skrenuomujepanjujednomprilikomkadasuopetsvidobili posao,aonnije,daproblemleiunjegovomprezimenu:onoodbijajerzvuinemaki. PavleseraestioupornoobjanjavajuidajeVinteristoekoprezime,premdaje shvatao da su njegovi drugovi u pravu. Mora ga promeniti, rekao mu je violinista Franko. Poslemnogihpredloga,duborezacAnelouzviknu:,,AtonebipostaoBelini,kao na veliki kompozitor! A bello, dakle lep, jesi u svakom sluaju! Uz dosta opiranja, Pavle je zahvaljujui svesrdnoj pomoi drugova, krenuo u akciju. Onakosmuenispetljansamsenikakonebisnaao.Gajiojedubokousaenuaverziju premasvakojadministrativnojproceduri,pravufobijuodformularakojejednostavno nije umeo da ita na bilo kom, pa ni na maternjem jeziku. Dakle, posle mnogih peripetija, Pavle Vinter je postao Pio Belini. Togdanagajeobuzelooajanje.Biojeoajnijinegokadsugaodveliu zarobljenitvo,ilikadajeodluiodavienemadomovinu,ilikadajeshvatiodau doglednovremeneevidetiporodicu.Togdananekolikoputasenekakopresamitio, zaneo prvo na jednu pa na drugu stranu, da bi najzad ak i pao ne spotakavi se ni o ta, to mu se obino deavalo kada je bivao u neizdrivom nervnom rastrojstvu. Treba istai da je mladi Belini, ma koliko skladno graen, imao sklonost ka neobjanjivim padovima. Njegovelepouoblienedugakenogeirukesaprekrasnimvretenastimprstima ponekad su se tako nespretno kretale i pruale u samo njima jasnim pravcima, da je liio na lutka u lutkarskom pozoritu ije konce vue pijani lutkar. Bilokakobilo,posleskorogodinudana,videvidauItalijinikakonemoeda preivi, jer su i sami Italijani teko preivljavali, Pavle-Pio odlui da ono malo novca koji 40 Anna&Dorothy555 jezaradionoseivreesahranomzaAmerikance,slueikaokelner,stanininosai gondolijer,isteikanale,inajzad(ah,kakvogzadovoljstva!)pomauiuprenoenju umetnikih dela skrivenih po podrumima u njihova predratna prebivalita, dakle, da sav tajnovacpotroizaparobrodskukartukojaegaodvestidozemaljaukojimanijebilo rata,naime,uJunuAmeriku,uArgentinu,uBuenosAjres!Jonaakademijisluaoje bajkeotomarobnomgraduodsvogreitogkolegeItalijanaMasimaAligijerija,ijisu roditeljitamoiveli.Uzgredbudireeno,MaimojebiopodostazasluanizaPavlov izbor Italije kao mesta boravka posle logora i po odbacivanju sopstvene otadbine, to je valjda bila jedina neopoziva odluka inae povodljivog i rastresenog mladia. Pomiljao je dapotraiporodicuAligijeri(prezimegajeodprvogtrenutkazaaralo,naravnozbog Dantea)kadstigneuBajres(kakogajenazivaoMasimo)nebilimupomoglidase smesti i zapone novi ivot. StigaviuBuenosAjresbezprebijenepareisaviscrpljenodviemesenogcikcak putovanjanateretnombrodukojijestalnonegdepristajaodaistovariiliprimirobu, odmahjezapoeopotraguzaAligijerijevima,aliihnijenaao.Gladaniobeshrabren, poeojedaskiciralikovegostijupokrmamazahranuizanetomalonovcakojimje plaaotavanskusobicuulepomkrajugrada.Prouoseusvomkvartukaoodlian kafanskiportretista,a