Preduzetnicki procesi

8/2/2019 Preduzetnicki procesi

1/19

PREDUZETNIKI PROCESI- SKRIPTA -


2/19


3/19

Preduzetniki proces 3

Svi prethodno navedeni elementi moraju se pravilno procenjivati kako bi se povealeanse za poslovni uspeh. Preduzetnik mora da proceni svoje jake i slabe strane, ilisopstvene prednosti i nedostatke. Potom mora da izvri trinu procenu poslovne prilike i

da racionalno vrednuje potrebne resurse.

Preduzetniki proces - line osobine

Line osobine, iskustvo, znanje,vetine preduzetnika i njegovog tima imajukljunu ulogu u svakoj uspenoj organizaciji ili preduzeu, naroito u poetnomperiodu tokom kojeg se vri trina provera poslovne ideje, priprema poslovniplan, valorizuju resursi ... Ovde je bitno da se u tim privuku i ukljue partneri kojiimaju karakteristike bitne za uspeh a koje nedostaju preduzetniku osnivau.

Primer slabih I jakih strana preduzetnika osnivaa, koji zeli da izgradi i vodihotel.

Preduzetniki proces- poslovna prilika

Poslovna prilika se smatra glavnom pokretakom silom za preduzetnikodelovanje i kljunim faktorom preduzetnikog procesa. Ali poslovna prilika se nesme izjednaavati sa trinom ansom, to je esta greka neuspenihpreduzetnika.

Preduzetniki proces - fizika sredstva i finansijski i ljudski resursi

Smatra se da su dobri preduzetnici u stanju da iz ogranienih sredstava izvuku

maksimum i napreduju sa minimalnim dodavanjem sredstava. Put od kreiranja ideje do ostvarenja uspenog biznisa je dug, naporan i pun zamkii prepreka. Sistem pokuaja i greaka, vraanja na prethodni korak.

Taj se proces sastoji iz nekoliko kljunih faza iako se on ne odvija po nekomnaunom modelu.

Faze kreiranja preduzetnike ideje

3


4/19

Motivacija Identifikovanje poslovne ideje, prilike Vrednovanje (trina provera) ideja Identifikovanje resursa Pridobijanje sledbenika, izbor poslovnih partnera

Poetak i opstanak. Prva faza sastoji se od razmiljanja i iznalazenja STIMULACIJE ZA

POSTAVLJANJE CILJEVA I OTPOINJANJE BIZNISA. MOTIVACIJA SEMOE PRONAI U LINOSTI, SOCIJALNOJ GRUPI IZ KOJE JE ONA,PORODICI, DRUTVU... MOTIVACIJA STOJI U OSNOVI OBLIKOVANJAVIZIJE, ODNOSNO GLOBALNE PREDSTAVE O BUDUEM BIZNISU,GDE POTENCIJALNI PREDUZETNIK ZELI DA BUDE (INSPIRATIVNOST,JASNOA, IZAZOVNOST, PRAKTINOST REALIZACIJE VIZIJE).

Druga faza odnosi se na otkrivanje, pronalaenje poslovne ideje, poslovne prilike.Precizna poslovna ideja nije samo stvar inspiracije preduzetnika, ve su u njoj, po

pravilu, ugradjeni iskustvo iz prethodnog perioda, obrazovanje, lini interes,sugestije roaka i prijatelja i drugo. Trea faza sastoji se u trinom proveravanju poslovne ideje, njeno precizno

preispitivanje i vrednovanje u smislu opravdanosti, celishodnosti ulaska ukonkretni biznis. U ovoj fazi testira se proizvod ili usluga kroz proveru tehnikotehnolokih parametara i trinih uslova.

etvrta faza ukljuuje identifikovanje i specifikovanje svih osnovnih resursaza uspenu realizaciju novog biznisa. Neophodan je vremenski operacionalizovanplan ulaska u posao i analiza dobavljaa sirovina i materijala.

Peta je faza pregovaranja za ulazak u posao, realizaciju poslovnog plana.Pregovaranje obuhvata zatvaranje finansijske konstrukcije posla, izbor poslovnihpartnera, pribavljanje raznih vrsta dozvola, registraciju preduzea i drugo.

esta faza obuhvata zavrne pripreme i ulazak u posao. Osnovni, imperativnizahtevi su uspostavljanje poslovnih odnosa sa strunjacima i veza sa potroaimai dobavljaima.

Navedene faze poreane su logikim redosledom, to znai da je uspenosavlaivanje prethodne uslov za narednu. Vremensko trajanje bilo koje fazenije mogue unapred odrediti i ono je razliito, zavisno od napora svakogkonkretnog preduzetnika.

Svi navedeni koraci, faze mogu se prikazati u formi preduzetnikog alogaritma,koji se shvata kao skup (konani) koraka (simbola) i uopteni postupak zasistematsko reavanje pojedinanih zadataka.

Obuhvata: 1. donoenje odluke da se ue u biznis, 2. identifikovanje poslovneprilike i kreiranje poslovne ideje, 3. trinu proveru poslovne ideje, 4. proverusopstvenih preduzetnikih sposobnosti, 5. izradu poslovnog plana, 6. pridobijanjesledbenika, 7. finansijsku podrku, 8. start up aktivnosti, 9. izbor organizacione,zakonske forme poslovanja i registraciju preduzea, 10. stvaranje bazinogmodela organizacije,11. formiranje menaderskog tima, 12. obezbeenje fizikih

4


5/19


6/19

kreativnost, kredibilitet i odlunost e uoiti i iskoristiti priliku na tritu dok jedrugi tek razmatraju.

Kada poslovna ideja postaje poslovna prilika?

Sa aspekta poslovne prakse smatra se neophodnim da preduzetnik svoju poslovnuideju testira preko (a) trita, (b) tehnike izvodljivosti (c) odrivosti.

Trina provera poslovne ideje obuhvata sledee situacije:

1. Novi proizvod ili usluga, koji se nalaze u osnovi biznis ideje, moraju imati uoljivuprednost u odnosu na proizvod ili uslugu koji se ve nalaze na tritu.

2. Poslovna ideja mora biti kompatibilna sa postojeim potroakim stavovima iverovanjima kako ne bi bile potrebne neke drastine promene u ponaanju kupaca.3. Upotreba, nain uvanja i odravanja novog proizvoda moraju biti jednostavni ilaki za komunikaciju sa kupcima. Ako je inovacija kompleksna i kupac moe imatitekoe da razume njeno korienje, ona nee biti privlana za kupovinu (primer supaiz kesice i makrobiotiki poluproizvod).4. Proizvod ili usluga moraju biti dostupni i spremni za isporuku kada ih kupacporui. Ako nije tako, prodaja kao i poetna reputacija preduzetnika se gubi.5. Vrlo vana je trenutna i uoljiva korist proizvoda ili usluge za kupca kako bi on biouveren da je tom kupovinom zadovoljio neku svoju konkretnu potrebu.6. Za kupca je vana mogunost da proizvod ili uslugu isproba pre kupovine topodrazumeva, na primer, dostupnost uzorka za degustaciju ili dostava na kunuadresu.Kada preduzetnik procenjuje svoju poslovnu ideju, on je testira kroz navedenesituacije. Ako najmanje 3 ili 4 od navedenih karakteristika nisu prepoznate, tada sekonkretna ideja mora redefinisati.Trino testiranje podrazumeva i analizu dobavljaa, kupaca, konkurencije, kao imarketing za konkretan proizvod ili uslugu.

Provera tehnike izvodljivosti poslovne ideje

Postavljaju se sledea pitanja: 1. Da li proizvod ima funkcionalan dizajn i atraktivan izgled? 2. Da li je dizajn fleksibilan, da li se tehnike karakteristike proizvoda mogu

modifikovati u funkciji zadovoljenja specifinih zahteva kupaca? 3. Kakve su tehnike karakteristike i izdrljivost materijala koji se upotrebljavaju? 4. Da li je proizvod pouzdan i siguran za upotrebu? 5. Da li je odravanje proizvoda jednostavno i jeftino? 6. Da li se postojea oprema moe primeniti i u proizvodnji planiranog proizvoda

ili se mora adaptirati?

6


7/19

Procena odrivosti budueg proizvoda ili usluge

Ovde se posmatraju ekonomske varijable i trae odgovori na sledea pitanja: 1. Kako doi do neophodnog start-up kapitala?

2. Koliko obrtnog kapitala je potrebno u inicijalnoj fazi biznisa? 3. Da li se moe uticati na period povraaja pozajmljenog kapitala? 4. Koji je vremenski horizont za finansijske projekcije? 5. Kako meriti profitne potencijale novog proizvoda ili usluge? 6. Od ega zavisi izbor lokacije (mikro i makro) budue preduzetnike

organizacije? 7. Da li postoje zakonske potekoe oko registrovanja preduzea? 8. Da li je biznis sezonskog karaktera i kako se to odrava na ukupnu poslovnu

efikasnost i efektivnost? 9. Koja vrsta eksterne ekspertize je neophodna u poetnoj fazi rasta organizacije?

Naini dolaenja do uspene poslovne ideje 1. Kopiranjem postojeeg biznisa 2. Kupovanjem postojeeg biznisa 3. Otcepljenjem spin off 4. Franizingom 5. Inovacijom 6. Kroz lino iskustvo 7. Preko hobija i sportova, umetnosti i zanata.

Naini na koje budui preduzetnik trai odgovor na postavljeno pitanje: 1. Kopiranje nekog ve postojeeg biznisa. Kada se pojavi potreba za nekim

proizvodom ili uslugom kojih nema dovoljno, onda se otvara mogunost da seue u proizvodnju ili pruanje konkretne usluge. U takvim sluajevima zadolaenje do poslovne ideje moe se koristiti kopiranje nekog ve postojeegbiznisa. Korisne informacije nalazimo u programima lokalne televizije, reklama,posetom nekom gradu da bi se videlo ta sve tamo postoji itd.

2. Kupovina postojeeg biznisa. I est i rizian nain dolaska do poslovne ideje.Osnovno pitanje koje se mora postaviti pre nego to se donese odluka o kupovinikonretnog biznisa jeste zato postojei vlasnik prodaje svoj biznis.

3. Otcepljenje (spin off) predstavlja odvajanje vitalnih delova glomaznih ineefikasnih firmi i stvaranje novih preduzea. Na ovaj nain moe se postiitrini uspeh nekih proizvoda, pa i proizvodnih programa, odnosno usluga. Ovajnain vaan je za privredne strukture u tranziciji, u kojima se odvijarestrukturisanje i transformacija, kao i privatizacija (stvaranje vie manjih firmi).

4) Odluka da se kupi franiza predstavlja jednu od opcija da se ue u novi posao.

Prema definiciji Meunarodne agencije za franizing (IFA), franiza predstavljakontinuirani poslovni odnos na osnovu kojeg franizor, davalac franize, ustupafranizantu, primaocu franize, uz naknadu, pravo korienja svog imida, svog

7


8/19

imena, poslovnog znanja, marketing tehnike, kao i pruanje odreene usluge uvezi s tim korienjem, uz uslove precizno odreene ugovorom.

Znai, franizing moemo shvatiti kao nain poslovanja u kome vlasnik priznatogposlovnog sistema, davalac franize, daje pravo osnivanja slinog preduzeanekom drugom, potencijalnom preduzetniku, primaocu franize. U zamenu za

odreeni nain plaanja i obeanje da e slediti uputstva i standard kvaliteta,primalac franize dobija pravo upotrebe odreene trine marke. To podrazumevai podrku u marketingu, prirunike o tome kako se posluje, pomo na poetku i uosposobljavanju zaposlenih, nabavci opreme i sirovina, ko i posete davaocafranize uvek kada je to potrebno.

ta primalac franize treba da zna o samom sebi?

Razumevanje franizinga Motivacija za odreeni oblik preduzetnitva

Lina psihofizika kondicija za samozapoljavanje Sposobnost izdrljivosti autoriteta davaoca odreene franize Potrebna inovativnost i prilagodljivost Starost i sopstvena poslovna zrelost Sopstvena finansijska situacija Mentalna jaina za noenje sa problemima, rizicima i gubicima Hoe li franizing zadovoljiti aspiracije posla i elju za samostalnou primaoca

franize Struna sprema i spososbnosti Spremnost za teak prekovremeni rad, kao i spremnost na odricanje od drutvenih

i linih zahteva van posla Podrka porodice ivotna oekivanja Kandidati za kupovinu franize trae razne relevantne informacije pre nego to se

odlue da potpiu sporazum o franizi. U tom cilju franizna udruenja izdajubroure ili organizuju savetovanja. Najee su to sledee informcije:

Inforamacije za potencijalne primaoce franize:

U emu je specifinost franizinga, sadraj i posebna vrednost, Trita i stabilnost trita, Konkurencija, Planovi poslovanja, irenja, rasta Osposobljenost ljudi u centrali, Visina i nain plaanja lanarine, podela prometa, lizing aranmani itd Izbor i okruenje lokacije, teritorijalna prava i ekskluzivnosti Usluge davaoca franize potrebne za funkcionisanje trita Finansijski profil i poslovni pokazatelji davaoca franize (profitabilnost,

zaduenost, gubici, brzina rasta, finansijske projekcije i sl) Nain, vrste i oblici nadzora davaoca franize,

8


9/19

Trokovi marketinga, istraivanja.

Privlanost franizinga

Smatra se da je franizing sredstvo za osnivanje, relativno brz i unosan rast

preduzea, to ga ini privlanim izvorom poslovne ideje, odnosno poslovneprilike. Znaaj franizinga za ekonomski razvoj drutava u tranziciji nalazi se utransferu poslovnog, upravljkog i tehnikog znanja i tehnologije, u irenjustandarda kvaliteta, dobiti poslovnih navika i rasta proizvodnih sistema koji seposredno ujkljuuju u franizing (dobavljai, distributeri i drugi).

Tipovi inovacija u poslovnoj praksi

Razlikuju 4 tipa inovacija u poslovnoj praksi. To su invencija, adaptacija, imitacija isinteza.

1. Invencija je potpuno novi proizvod, usluga ili proces (Thomas Edison - sijalica,Aleksandar Bell - telefon ). 2. Adaptaciaj (proirenja) predstavlja novu upotrebu ili razliite aplikacije.

Primena postojeeg prozvoda, usluge ili procesa. Ray Kroc - MCDonalds,Kemmons Wilson - Holiday Inn.

3. Imitacija je kreativna reaplikacija ve postojeeg poslovnog koncepta (WalMart - robne kue, Gateway - personalni kompjuteri, Pizza Hut - pica radnja.

4. Sinteza je kombincija i upotreba postojeih poslovnih koncepata i faktora nanovi nain (Fred Smith - Federal Express).

Cilj preduzetnika je uvek da pretvore materijal u resurs ili da kombinovanjempostojeih resursa dobiju nove i produktivnije konfiguracije, oblike tih resursa.

5. Inovacije. Ranije smo opirno govorili o inovacijama kao osnovnom ispecifinom oruu preduzetnika. Oni je koriste kao promenu, kao priliku. Ona semoe izraziti kao zamena i kao dopuna, obnova. U osnovi, ona je transformacijanovih ideja u trino prihvatljive proizvode i usluge. Inovacija kreira resurs.

Primeri poznatih inovacija uvoenje kupovine na otplatu (od bitnog znaaja zafarmere i mnoge male preduzetnike), kontejner za prevoz robe brodovima,socijalna inovacija 20. veka je menadment. Shvata se kao korisno znanje koje pojedincu omoguuje da okupi produktivne pojedince, razliitih nivoasposobnosti i strunosti da rade zajedno u organizaciji.

Korisna definicija inovacija bila bi da je to promena mogue koristi odraspoloivih izvora. Neki ekonomisti kau da se inovacije mogu pre vezati zatranju nego za ponudu.. Tu se radi o promeni upotrebne vrednosti resursa u ciljuzadovoljenja neke potrebe potroaa.

6. Lino iskustvo je est izvor za pronlaenje ideja za otpoinjanje uspenogbiznisa (primer putovanja u razne zemlje kao izvor inaspiracija za nove biznise)

Hobiji i sportovi mogu biti dobar izvor preduzetnikih ideja. Poznati sportistiotvaraju prodavnice sportske opreme. Kuvanje kao hobi moe biti inspiracija,podsticaj za otvaranje vlastitog restorana.

9


10/19

Poslovna orijentacija preduzetnikog poduhvata

Pre donoenja odluke o izboru naina ulaska u mali biznis, pred buduimpreduzetnikom otvaraju se brojne dileme, meu kojima su glavne kada, kako i sakojom odlukom ii ka budunosti.

Prvi korak je donoenje odluke da se postane preduzetnik. Pogreno se obinokree od reavanja pitanja finansiranja, obezbeenja materijalnih inputa,tehnologija, lokacije poslovnog prostora, a kupac se eksplicite ne spominje, ililebdi neki pojam spoljanjeg ili domaeg trita.

Realni privredni procesi nameu da je nuno, na ta je ve prethodno ukazano,prvo utvrditi ta i kome e se prodavati, kojeg e kvaliteta biti, po kojim cenamae se prodavati i sl.. Nakon toga dolazi odluka da li kupiti postojei biznis iliotpoeti sasvim nov preduzetniki poduhvat.. U elji da uspe potencijalni preduzetnik esto odluuje na osnovu intuicije, bez prethodne detaljne trineprocene.

Od posebne je vanosti ocena mogunosti konkretnog preduzetnika da stekne

uslove za uspenu borbu na tritu i ili prestizanje konkurencije. Vrednost koju jepreduzee u stanju da kreira za kupce mora da nadmauje njegove trokove. Kakoje vrednost ono to su kupci spremni da plate, to preduzetnik svoju diferentnuprednost nalazi u mogunosti da istu korist ponudi po nioj ceni od konkurencijeili da obezbedi korist koja je via od traene cene.

Identifikovanje podruja za sticanje konkurentne prednosti podrazumeva detaljnoralanjavanje ukupne aktivnosti preduzea na relevantne segmente. Na osnovuanalize svih tih delova utvruju se podruja za vostvo u trokovima ili drugiizvor za diferenciranja, kao komponnete za sticanje konkurentnih prednosti.

Naini ulaska u preduzetnitvo

Kao to je reeno, savremena filozofija preduzetnikog menadmenta stavlja uprvi plan dve mogunosti za ulazak u vlastiti biznis u trinim uslovima. To suosnivanje novog preduzea ili kupovina ve postojeeg biznisa.

U Srbiji je tokom tranzicionih procesa veliki broj aktuelnih preduzetnika kupiove postojei biznis kroz procese privatizacije, najee kroz aukciju kao nainkupovine. Zato je od interesa da se analiziraju dobre i loe strane ovog puta uvlastitu preduzetniku budunost.

Odluka o kupovini postojeeg preduzea - prednosti

Opravdanost, prednosti kupovine postojeih biznisa mogu se formulisati unekoliko sledeih:

Postojei biznis je manje rizian, postojee preduzee ve ima reputaciju natritu.

Kanali distribucije i finansiranja ve su uspostvaljeni. Radnici sa odreenim kvalifikacijama ve se nalaze u proizvodnje i prometa, uz

steen znanja i iskustva.

10


11/19

Proizvodna oprema i inventar se ve nalaze u funkciji, odnosno u fazieksploatacije,

Metode i sistemi rada su ve ve kreirani.

Odluka o kupovini postojeeg preduzea slabe strane

Slabe strane, nedostaci kupovine postojeeg preduzea: Preduzee moe biti ponueno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti u

poslovanju. Pti tome aktuelni vlasnik moe preutati te injenice. Finansijeri, kreditori, dobavjai, kao i kupci, mogu traiti nove vlasnike firme. Ukoliko je neophodno odreeno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje

preduzea, trokovi da se to uradi mogu biti veoma visoki. Neadekvatno izabrana lokacija. Preduzee ne prozvodi upotrebne vrednosti kakve zahteva trite. Zastarelost prozvodne opreme i inventara, to zahteva rekonstrukciju i

modernizaciju.

Slabe strane, nedostaci kupovine postojeeg preduzea: Preduzee moe biti ponueno na prodaju zbog gubtika i nerentabilnosti uposlovanju. Pti tome aktuelni vlasnik moe preutati te injenice.

Finansijeri, kreditori, dobavjai, kao i kupci, mogu traiti nove vlasnike firme. Ukoliko je neophodno odreeno proizvodno i organizaciono prestruktuiranje

preduzea, trokovi da se to uradi mogu biti veoma visoki. Neadekvatno izabrana lokacija. Preduzee ne prozvodi upotrebne vrednosti kakve zahteva trite. Zastarelost prozvodne opreme i inventara, to zahteva rekonstrukciju i

modernizaciju.Budui preduzetnik mora da istrai i mnoge druge aspekte postojeeg

biznisa polazei od ve navedenih slabih strana. Takvi su: Zato akuelni vlasnik eli da proda taj biznis Fiziko stanje firme Trite te firme Finansijski uslovi postojeeg biznisa Objektivni uslovi plasmana. Mogue da su razlozi prodaje opravdani. Takvi su bolja reenja za biznis i na

temelju toga potreba za veim ulaganjima za koja vlasnik nije sposoban ilispreman. Izuzetak je prodaja, privatizacija dravnih preduzea u zemljamatranzicije.

Odluka vlasnika da proda biznis moe biti motivisana eljom da se povue izbisnisa, da ga smanji, da ue u neki drugi, unosniji i slino. Razlog mogu biti igubici i konstantno smanjenje prodaje u uslovim apojave nove konkurencije idrugo.

Budui preduzetnik u proceni trita, na kome je postojei biznis, treba da istrai: Sastav populacije Konkurenciju Ponaanje kupaca

11


12/19

Stanovnitvo. Prvi korak je definisanje trita na koje je ono usmereno. Da li je tograd, neki njegov odreeni deo, periferija. Tu su od koristi mape grada, mapagradskog prevoza i saobraajnica, spisak potencijalnih kupaca. Pored toga, trebaanalizirati i sledee

Karakteristike populacije (obrazovni nivo, dohadak, odnosno plate, stopu

nezaposlenosti, starosnu strukturu, etno psiholoka obeleja i dr. Trendove u rastu stanovnitva Sve faktore koji su poslednjih desetak godina determinisali karakteristrike

konkretnog trita Procenu mogueg broja potencijalnih kupaca u odnosu na ukupan broj stanovnika

grada ili regiona. Primeri. Ovi podaci mogu se nai u statistikim publikacijama, izvetajima odreenih

institucija, kao to su privredne komore, nacionalne slube za zapoljavanje.

Za dobru odluku o kupovini postojeeg biznisa potrebno je napraviti detaljnuanalizu konkurencije na tritu. Takva analiza ukljuuje odgovore na sledea

pitanja: Koliko se direktnih konkurenata nalazi na datom tritu? Koliko je potencijalnih konkurenata na istom tritu? Koliko je preduzetnika (konkurenata) u poslednjih nekoliko godina napustilo

biznis? Koliko se novih konkurenata u poslednjih pet godina pojavilo na tritu? Kakva je politika cena konkurencije? Kakvu garanciju i servise nudi konkurencija? Kakva je efikasnost kanala distribucije (uzimajui u obzir i propagandu i

promociju) konkurencije na tritu? Odredite sve konkurente i klasifikovati u dve grupe snane i slabe. Faktori koji determinie finansijski bonitet kupovine postojeeg biznisa. Da bi se

oni mogli utvrditi i sistematizovati, potrebno je koristiti sledei redosled koraka: Kakav je bio trend gotovine i profita u poslednjih 10 godina? Istraiti trend prodaje u poslednjih 5 godina? Da li je aktiva vrednovana objektivno? Da li je mogue, nakon donoenja odluke o kupovini biznisa, obezbediti dovoljno

sredstava za pokrie dugova? Da li je oekivani profit u skladu sa kupovnom cenom? Pre kupovine postojeeg biznisa treba uzeti u obzir i sledee zakonske aspekte: Obezbediti uvid i u celosti istraiti kompletnu evidenciju koja se odnosi na

postojee vlasnitvo nad biznisom. ISPITATI DA LI JE LOKACIJA U VLASNITVU ILI JE POD ZAKUPOM. Da li su zalona prava i dugovi izmireni ili padaju na teret novog kupca. Da li su patenti i trgovaka marka zatieni prema vaeim zakonskim propisima. Da li postojea firma ima ekskluzivne ugovore sa dilerima. Pribaviti informacije o vlasnitvu, zakupu nad objektima, proizvodnom opremom,

inventarom i drugim. Da li postojea firma ima nereene sporove.

12


13/19

Sve navedene aktivnosti usmerene su ka tome da se doe do valjane proceneopravdanosti i vrednosti ulaganja u budui biznis.

Opredeljenje da se kreira potpunon novi biznis nosi mnogo vie izazova i rizikanego to je preuzimanje postojeeg biznisa. U osnovi ovog izbora je eljapotencijalnog preduzetnika za kreativnim zadovoljstvom. Ona ukljuuje put od

sopstveno definisane poslovne ideje do uspenog i stabilnog biznisa. Kada buduipreduzetnik kupuje postojei biznis on na osnovu paljive analize ima realneanse da dodje do prilino tane prognoze o biznisu u koji ulazi. To nije sluajkod osnivanja novog biznisa.

Osvajanje novog biznisa

Pojedini preduzetnici daju prednost osnivanju novih biznisa i iz sledeih razloga: Da bi izbegli negativne efekte proizale iz greaka bivih vlasnika. Da bi samostalno doneli odluku o finansijerima, odabrali proizvodnu opremu,

inventar, lokaciju, dobavljae i radnike. Da bi izgradili lojalnost potencijalnih kupaca. Zakljuak iz dosadanjeg izlaganja jeste da je za poslovni uspeh budueg biznisa

neophodna realna poslovna prilika. To znai da je potreba za odreenimproizvodom ili uslugom kreirana od strane potroaa. Projektovani biznis trebatakoe da animira, privue dovoljan broj potroaa koji e svojom kupovinomproizvesti profit.

Validna poslovna odluka o otpoinjanju biznisa temelji se na celovitom ikompleksnom istraivanju trita da bi se utvrdili faktori koji utiu na formiranje potreba,potranje i potronje. Stvaranje koncepcije marketinga koje polazi od istraivanja tritajedan je od najznaajnijih koraka u pripremanju poslovnog plana

Osvajanje novog biznisa slabe strane

Mogue zamke pri izboru novog biznisa: 1. Nedostatak objektivne procene. Umesto toga zaljubljenost u ideju o

odreenom proizvodu ili usluzi. 2. Trina kratkovidost. Nijedan proizvod nije trenutno profitonosan niti je uspeh

neto veito (na dinaminom tritu). 3. Neadekvatno razumevanje tehnikih zahteva. Umesto obezbeivanja strune

pomoi sa strane, pojedini preduzetnici ulaze u proizvodnju bez prethodnogsagledavanja svih relevantnih aspekata proizvodnog procesa.

4. Nerealne finansijske procene, pre svega preterano optimistika oekivanja upogledu obezbeenja finansijskih sredstava za poetak i operativno poslovanje.

5. Neatraktivnost preduzetnikog poduhvata. Novi biznis mora biti atraktivan daprivue kupce i da ostvari diferentnu prednost u odnosu na konkurenciju. Kupac

13


14/19

treba da vidi superirnost novog proizvoda da bi ostavio svog starog snabdevaa idoao kod novog.

6. Ignorisanje zakonskih zahteva. Radnik zatien na radnom mestu, Sigurniproizvod i usluga za kupca, patentirani, zakonom zatieni kao autorsko delo itd.

Izbor vlasnike strukture poslovanja Svaki preduzetnik mora da izabere tip vlasnitva koji e koristiti. 1. Najei oblik u razvijenim privredama je pojedinano vlasnitvo. Kod ovog

tipa vlasnitva u jednoj linosti su sjedinjeni vlasnik, odnosno osniva biznisa,operativni rukovodilac, izvrilac i radnik na mnogim drugim zadacima.

2. Partnerstvo ukljuuje vie osoba koje dele vlasnitvo, one su osnivaipreduzea. Ugovorom o osnivanju partnerske firme utvruju se ciljevi, meusobniodnosi, organizacija preduzea, kao i sredstva koja se unose u preduzee.

Trei oblik je korporacija koja podrazumeva nevidljivost vlasnika. Preduzetnik koji ulazi u posao, novi ili uhodani, prihvata onu formu vlasnika koja

se ini najsvrsishodnijom. Za to je potrebna pravna pomo. Zadatak je pravnogeksperta da informie i savetuje budueg vlasnika kako bi izbor bio uinjen sa tomanje lutanja.

Vanost angaovanja pravog pravnog eksperta. Ova vrsta pomoi naroito jevana kod kupovine postojeeg preduzea ili franize.. JEDNA OD NAJVEIHTEKOA za preduzetnika su mnogobrojni strani termini u pravnimdokumentima.

Najprihvatljivija forma vlasnitva determinisna je specifinostima delatnosti budueg preduzetnika, njegovim preferencijama, poreskim ogranienjima idrugim. Pri izboru odgovarajueg legalnog oblika vlasnitva, preduzetnik mora da

1. odlui koliko e kapitala biti potrebno za konkretni poslovni poduhvat, 2. odlui koliko od sopstvene imovine eli da uloi, rizikuje u planirani biznis, 3. odlui kakvu i koliku kontrolu eli da ostvari, zadrzi nad poslovnim

poduhvatom, 4. odlui da li eli da interna strana poslovanja ostane u relativnoj tajnosti 5. razmotri olakice i trokove organizacije, 6. uzme u obzir neophodnost stabilnosti i kontinuiteta delatnosti i potekoa pri

(eventualnom) transferu vlasnitva, 7. razmotri poreske obaveze u odnosu na razliite forme poslovanja.

Opis osnovnih tipova vlasnitva

1. Pojedinano vlasnitvo je poslovanje iji je titular jedan ovek i ono je podkontrolom jedne osobe. Ova je forma vlasnitva najstarija a danas i najirezastupljen au zemljama EU, kao i u ostalim regionima. Ovaj oblik vlasnitva jenajei u trgovini na malo i uslunim delatnostima. Primeri su uslune radionice,agencije za promet nekretninama, mali restorani, bistroi i sl.

Ova forma vlasnitva omoguuje vlasniku potpunu kontrolu nad poslovanjem.Jedino podlee mnogobrojnim zakonskim odredbama drave. Nijedna drugaforma poslovanja nema tako izraenu koncentraciju kontrole. Poznato je da se

14


15/19

ova forma vlasnitva smatra bitnim motivatorom za veu poslovnost, poslovniuspeh i profit. Ovde je vlasnik taj koji e iskusiti poslovni uspeh i ostvariti profit,kao i osetiti gorinu neuspeha.

Prednosti pojedinnog vlasnitva su i to to vlasnik uiva pravo maksimalnetajnosti i slobode da ne mora da podnosi izvetaje javnosti.

Prednost je takoe jednostavnost, lakoa i niski trokovi zapoinjanjabiznisa.Ovde nema potrebe za ugovorom to je sluaj kod partnerske firme. Takoe nisupotrebni dokumenti o ujidinjenju, ulaganju itd, to je sluaj kod korporacija.

Glavna prednost je to kao forma poslovanja ovaj oblik vlasnitva nije podlonaplaanju poreza na prihod. Vlasnik plaa porez na ostvareni profit.

Pojedinano vlasnitvo

Nedostaci pojedinanog vlasnitva 1. Vlasnik je u nepovoljnoj situaciji ako eli da obezbedi vee sume kapitala.

Kada investira mora da seosloni na sopstvene resurse budui da nema deoniareili partnere. Ova forma vlasnitva takoe ograniava iznos koji se moe pozajmiti,sem u sluaju da poseduje veliku linu imovinu. Ipak, mali broj buduih preduzetnika ima veliko bogatstvo. Zapravo, veliki kapital retko je u pojedinanom vlasnitvu. Vrlo esto ak i valsnici malih radnji se susreu saozbiljnim preprekama zbog ogranienih sredstva.

2. Naglaena rizinost poslovanja. Vlasnici kao pojedinci odgovorni su za sveposlovne dogovore. Oni zalau svoju imovinu i ona im se moe oduzeti ako nepotuju dogovore. Neograniena odgovornost pojedinanog vlasnika znai da onne moe odvajati svoje poslovanje od line imovine prilikom ispunjavanjazahteva kreditora.

3. Osobe sa visokim strunim kompetencijama u oblasti menadmenta,ininjerstva i drugih nerado se zapoljavaju kod pojedinanih vlasnika, jer u tomsluaju sigurnost njihovog zaposlenja zavisi od zdravlja i drugih osobina vlasnikamale firme. Takoe se pokazuje da vlasnici malih firmi ne mogu da plate i zadrevisoko obrazovane strunjake za poslove za koje oni nemju vremena ili znanja daih obave.

4. Pojedinano vlasnitvo je i vrlo nestabilna forma poslovanja. Moe sezavriti bankrotstvom , povlaenjem vlasnika u penziju i drugim.. Ipak, za veinumalih firmi kontinuitet u poslovanju je vaan i poeljan (PREDUZETNIKEGRAEVINSKE FIRME, PRODAVNICE NA MALO).

Partnerstvo

Partnerstvo je oblik poslovne organizacije u kojoj se udruuju dva ili viepartnera. Slino je pojedinanom vlasnitvu sem u broju partnera. Partnerstvo

15


16/19

moe biti zasnovano na pismenom ugovoru ili na usmenom dogovoru.. Upravnom smislu, to je ugovor koji ima obavezujui karakter.

Savet je da se ne stupa u partnerske poslovne odnose bez precizno, paljivo ijasno napisanog ugovora.

Parnerstva su u razvijenim ekonomijama rei oblici vlasnitva od pojedinanog i

korporacija. Uglavnom se sreu u veleprodajama i prodajama na malo, u uslunimdelatnostima, osiguravajuim kompanijama i trgovini nekretninama. Partnerstvo poiva na principu neograniene odgovornosti. Partner sa

neogranienom odgovornou, nezavisno od veliine svog udela u vlasnitvu, ima pravo da nastupa kao zastupnik partnerstva. Obino uestvuje u upravljanju iodgovara za sve poslovne dugove, kao i u sluaju pojedinanog vlasnika.

U sluaju da partnersko poslovanje bankrotira, a svi partneri imaju dovoljno lineimovine, dolazi do alokacije dogovora firme. Ukoliko ne postoji interni ugovor,partneri, po zakonu, dele dugove, zavisno od udela u profitu.

Ugovor o partnerstvu obino regulie raspodelu profita. Meu partnerima saneogranienom odgovornou, profit se obuno deli prema veliini investiranog

kapitala. No, ugovorom se moe predvideti i drugaije, ako je to elja partnera. U sluaju partnerstva mora postojati bar jedan partner sa neogranienomodgovornou, a ostali mogu biti sa ogarnienom ili specijalnom odgovornou.

Partnerstvo prednosti

Prednost partnerstva u odnosu na pojedinano vlasnitvo jeste to ono omoguavanekoj firmi da obezbedi vei kapital za investiranje. Udruivanjem viepojedinaca moe se ui u poslovanje koje je jednoj osobi nedostupno. Kako jelina imovina vie lica podlona odgovornosti, kreditori su voljni da daju kredite..Takoe postoje odreene olakice kada je oporezivanje u pitanju.

Partnerstvo nedostaci

Glavni nedostatak je neograniena odgovornost partnera, tj. neogranienalina odgovornost. Kako svaki partner sa neogranienom odgovornou mozeslobodno nastupati u odnosu na ugovaranje i ostale obaveze u ime firme, ondaproblem zakonske odgovornosti postaje vei.

Nedostatk je nestabilnost i otean kontinuitet. Ako jedan partner ode u penzijuili umre, njegovim povlaenjem mora se imenovati novi partener. Ustvari, njegovudeo se prodaje novoj osobi. Partneri prihvataju tu novu osobu. Zato se javljaproblem transfera vlasnitva.

Korporacija

Veina korporacija (akcionarska drutva) u razvijeniom zemljama su u privatnomvlasnitvu. Cilj im je ostvarivanje profita. Korporacije mogu posedovati imovinu,dugovati i njihova dugovanja se mogu sudski potraivati. Prema zakonima,korporacija je ta koja kupuje graevinske objekte, maine, prodaje robu,pozajmljuje novac i podlona je zakonskim potraivanjima.

16


17/19

Sredstva se obezbeuju prodajom udela u vlasnitvu, uzimanjem kredita odbanaka ili pozajmicama od ulagaa prodajom obveznica i na druge naine.

Korporacija je oblik poslovanja u malim i velikim biznisima. Vlasnici deonica jedne korporacije imaju ogranienu odgovornost i nisu odgovorni zadogovore korporacije. Korporacija zakonski ima ulogu odgovornog lica i pravi

je vlasnik poslovanja. Vlasnici korporacije, deoniari, upravljaku mo delegiraju Upravnom odboru.Tako se upravne delatnosti stavljaju u ruke kompetentnih strunjaka.ODVAJANJE VLASNITVA OD UPRAVLJANJA KORPORACIJOMOMOGUUJE ONIMA KOJI NISU VLASNICI DA IMAJU STATUS IAUTORITET, to pospeuje menaderski talenat. Takoe se omoguuje kljunimmenaderima da steknu svoj udeo u ukupnom fondu akcija, a esto i da ih dobijupod povoljnim okolnostima.

Korporacija prednosti

Prednost korporacije je u lakom prenoenju vlasnitva. Akcionari mogu prodavatiakcije kome god ele. POSTOJI OTVORENO TRiTE AKCIJA. Prednost je i dugoronost i stabilnost. Povlaenje bilo kog deoniara ne utie na

ivot korporacijre. Aktivnost korporacije se nastavlja, a poslovna politika semenja kada se povue glavni deoniar. Korporacija takoe dozvoljava vei obimposlovanja nego to je sluaj sa pojedinanim vlasnitvom ili partnerstvom.

Korporacija nedostaci

Jedan od najveih je dvostruko oporezivanje. Plaanje poreza na prihode, profit,a deoniari plauju porez na dividende.

S obzirom na odvojenost vlasnitva i upravljanja, menaderi ne moraju imatineposredni interes za porast profita kompanije. Administrativno osoblje, kao imenaderi, su slubenici kompanije i njihove plate su zagarantovane bez obzirana uspenost firme

Ukratko, prednosti korporacije su Ograniena odgovornost Delegiranje uprave Prenosivost vlasnitva Dugoronost i stabilnost Vei obim poslovanja

Korporacije

Nedostaci Oporezivanje Neadekvatna kontrola vlasnika Trokovi i problemi organizacije Opasnost od nedostatka linih interesa

17


18/19

Nedostatak tajnosti i sve vea kontrola drave.

Kako obezbediti poetni kapital

Nakon izbora oblasti privredne delatnosti i prave odluke strategijskog karaktera

izbora oblika vlasnitva, preduzetniku predstoji da odgovori na pitanje kako daosigura finansijska sredstva neophodna za organizaciju i realizaciju novogbiznisa. Prvi korak je da se realno proceni visina novanih sredstava potrebnih zarealizaciju novog posla, a potom da se nau mogunosti za fiziko poslovanje.Neki poslovni projekti ne mogu da se realizuju zbog nedostatka kapitala. Ipak,smatra se da u naelu, vai tvrdnja da se uvek mogu nai sredstva za dobreprojekte.

Bez temeljne analize trita i konkurencije, budui preduzetnik i vlasnik malogpreduzea nee moi da ubedi bankare i zainteresovane ulagae u to da sunjegove projekcije realne i odrive.

Najvanija je izrada integralnog poslovnog plana. To je neophodno ako

preduzetnik eli da bi se izotrila biznis ideja i ocenila oprvadanost ulaganja unjenu realizaciju. Biznis plan je instrument pristupa potencijalnim finansijerimacelog projekta (bankarima i ostalim potencijalnim finansijerima). Iz toga se vidida je profesionalno uraeni poslovni plan osnova za obezbeivanje finansijskepodrke. Bez dobrog poslovnog plana mnogi biznisi nikada nee dobiti ansu zaotpoinjanje.

Preduzetnik ima vie mogunosti za obezbeivanje finansijskih sredstava zarealizaciju novog biznisa, kao to su posedovanje sopstvenog kapitala,iliangaovanje tueg kapitala. U drugom sluaju preduzetnik treba da se odlui da lie aplicirati za kredit kod banke ili e se obratiti nekom privatnom izvoru.

Najei izvori preduzetnikog finansiranja su duniki kapital i trajni kapital.

Duniki kapital. Izmeu korisnika i ponuaa dunikog kapitala uspostvalja se poverilaki odnos, koji zavrava tako to korisnik vraa pozajmljenu sumu,glavnicu i takoe plaa plaa dogovorene kamate. Pozajmica podrazumeva da ponuava kapitala osigurava svoj novac upisivanjem hipoteke na imovinukorisnika dunikog kapitala.

Najee oblici dunikog kapitala su bankarski krediti, lizing, finansisjkoposrednitvo, finansiranje od strane kupaca i dobavljaa.

Bankarski krediti smatraju se naroito primerenim za finansiranje rane fazerazvoja preduzea, ka i za proirenje poslovanja.

Uslovi, vrste i raspoloivi obim kreditnih sredstava su razliiti u razliitimbankama. Informacije o finansijskom tritu su promenljive i svaki preduzetnik ihmora pazljivo pratiti. I proveravati

Za pravilan pristup banci, vrlo je vano da preduzetnik ima svest ta banka odnjega zahteva. Dva osnovna bankarska zahteva. Prvi se odnosi na linostpreduzetnika (njegove spososbnosti za preduzetniku trku). Drugi se odnosi nanorme koje mora da ispunjava preduzetnika organizacija. Po pravilu se trai dapreduzetnik, pored kredita, obezbedi i sopstveno uee.

18


19/19

Banke, pored novanih pozajmica, nude i profesionalne savet, finansisjkereference, kreditne informacije i transfer novca. Korisno je da preduzetnik zatraisavetodavnu fiansijsku pomo od bankara pre nego to treba da podnosi kreditnizahtev. To je dobar nain da bankari bolje upoznaju i preduzetnika i njegovpreduzetniki poduhvat i uspostave poslovni odnos. Ovo e uticati da preduzetnik

formulie kreditni zahtev strunije, racionalnije i sa veim izgledima da dobijekredit. Lizing ukljuuje nabavku opreme u uslovima kada je ivotni vek opreme

relativno kratak. POZAJMICE KOD TZV. FINANSIJSKIH POSREDNIKA. To su preduzea koja

obezbeuju novac iz razliitih izvora, a onda ga pozajmljuju pojedincima i preduzeima. Trokove svog poslovanja pokrivaju iz razlike izmeu kamatnestope koju plaaju vlasnicima finasijskih sredstava i kamatne stope kojuzaraunavaju svojim strankama. Za finansijske posrednike je karakteristino daimaju precizno regulisane odnose sa vlasnicima finansijskih sredstava koji svojnovac ne mogu povui. Kod banaka, komitenti mogu povui svoje depozite i tako

smanjiti kreditene mogunosti banaka. Budui preduzetnici znaju ili treba da znaju da vaan izvor finansiranja mogu bitii kupci i dobavljai kroz razne oblike avansa ili to moe biti zaduivanje koddobavljaa.

Trajni kapital obuhvata sledee izvore 1. Privatna ulaganja drugih preduzetnika u realizaciju preduzetnikog poduhvata

konkretnog preduzetnika, pod odreenim uslovima. 2. Javna prodaja vlasnikih vrednosnih papira na tritu. esto se koristi ne samo

za sniavanje trokova kapitala, dokapitalizacije preduzea ili promenu vlasnitva,ve i za poveanje trajnosti stabilnosti preduzea u oima kupaca, konkurenata,dobavljaa, i samih zaposlenih.

3. Trajni kapital se moe obezbediti ako se proda deo preduzea ili ono podeli.Prodaja donosi gotovinu, ali i decentralizaciju.

4. Poseban oblik trajnog kapitala su i fondovi, tzv. Venture ili rizini kapital.Ovaj vid finansiranja moe biti dopuna drugim vidovima finansiranja, kao to subankarski krediti, vlasniki trajni kapital ili neki oblici finansijske podrke drave.

Ko moe biti nosilac rizinog kapitala Nosioci rizinog kapitala mogu biti institucije u dravnoj i privatnoj svojini.. One

obezbeuju kapital firmama koje imaju naglaen potencijal za rast i konkurentsku poziciju. Za razliku od banaka, rizini kapital ne trai povraaj sredstava veoekuje zaradu na prodaji akcija jednog dana po znatno vioj ceni od njihovepoetne investicije. Rizini kapital retko ima veinski udeo. Obino uestvuje sa20 do 40% u vlasnitvu preduzea.

Rizini kapital prua pomoc u upravljanju firmom. Investitori rizinog kapitalazahtevaju vei prihod u odnosu na druge oblike kapitala, jer je rizik vei.

Strpljenje. Rizini kapital dolazi do prihoda tek nekoliko godina. Zavise oduspeha proizvoda i razvijenosti finansijskog trita, politike i ekonomskesituacije. U razvijenim zemljama prodaja udela rizinog kapitala realizuje seizmeu 5 i 7 godina od osnivanja preduzea.

19

Documents

Preduzetnicki procesi