SADRAJ:1. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI.................................................... 7 1.1. Pojmovno odreenje preduzetnitva ........................................................................ 7 1.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspekt.................................................. 8 1.3. Preduzetnike perspektive ....................................................................................... 9 1.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitva...................................................... 11 1.4.1. Predstavnici klasine ekonomije..................................................................... 11 1.4.1.1. Britanska kola............................................................................................. 11 1.4.1.2. Francuska kola............................................................................................ 12 1.4.1.3. Austrijska kola............................................................................................ 13 1.4.1.4. Njemaka kola............................................................................................ 13 1.4.1.5. Amerika kola ............................................................................................ 13 1.4.2. Predstavnici neoklasine ekonomije ............................................................... 13 1.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva .............................................................. 16 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................... 18 2. PRIRODA PREDUZETNITVA................................................................................. 19 2.1. Preduzetnitvo u savremenom dobu ...................................................................... 19 2.2. Priroda preduzetnitva ........................................................................................... 20 2.2.1 ta je preduzetnitvo? .................................................................................... 20 2.2.2. Poslovi preduzetnika....................................................................................... 21 2.2.3. Uloga preduzetnika ........................................................................................ 24 2.2.4 Preduzetnik kao linost .................................................................................. 27 2.2.5 Preduzetnitvo kao stil menadmenta............................................................ 30 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................... 33 STUDIJA SLUAJA 1................................................................................................ 34 STUDIJA SLUAJA 2................................................................................................ 35 3. PROFIL USPJENOG PREDUZETNIKA, MITOVI O PREDUZETNITVU I PREDUZETNIKI NETWORK ...................................................................................... 36 3.1 Klasifikacija preduzetnika ...................................................................................... 36 3.2 Serijsko i portfolio preduzetnitvo.......................................................................... 40 3.3 Razlika izmeu preduzetnitva i malog biznisa...................................................... 43 3.3.1. Inovacija.......................................................................................................... 43 3.3.2. Potencijal za rast ............................................................................................. 43 3.4. Preduzetnika opcija .............................................................................................. 45 3.4.1 Ko postaje preduzetnik?................................................................................... 45 3.5 Karakteristike uspjenog preduzetnika .................................................................. 47 3.6. Preduzetnike vjetine .......................................................................................... 48 3.7 Kulturalni faktori u preduzetnitvu......................................................................... 51 3.5. Preduzetniki network ........................................................................................... 54 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................... 58 STUDIJA SLUAJA 1................................................................................................ 59 STUDIJA SLUAJA 2................................................................................................ 59 STUDIJA SLUAJA 3................................................................................................ 60

1

STUDIJA SLUAJA 4................................................................................................ 61 4. PREDUZETNIKI PROCES....................................................................................... 63 4.1 Preduzetnitvo i promjena....................................................................................... 63 4.1.1 Finansijska dimenzija potencijal za stvaranje nove vrijednosti................... 63 4.1.2. Personalna dimenzija potencijal za postizanje linih ciljeva...................... 64 4.1.3. Drutvena dimenzija potencijal za strukturalnu promjenu ......................... 64 4.2 Preduzetniki proces anse, organizacija i resursi ............................................... 64 4.3 Preduzetniki proces aktivnosti i dinamika uspjeha ............................................ 67 4.3.1 Usklaivanje anse i organizacije ................................................................... 67 4.3.3 Organizacije u procesu uenja ....................................................................... 69 4.4 Preduzetnitvo u drutvenom i javnom domenu..................................................... 70 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................... 72 STUDIJA SLUAJA 1................................................................................................. 73 STUDIJA SLUAJA 2................................................................................................. 73 5. KORACI KA PREDUZETNITVU ............................................................................ 75 5.1 Prisustvo/ponuda preduzetnika .............................................................................. 75 5.2 Uticaji na korake ka preduzetnitvu........................................................................ 78 5.3 Odluka o iniciranju biznisa ..................................................................................... 81 5.4 Proces iniciranja...................................................................................................... 81 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................... 83 STUDIJA SLUAJA 1................................................................................................ 84 STUDIJA SLUAJA 2................................................................................................ 84 6. PRIRODA POSLOVNIH ANSI................................................................................. 85 6.1 Sadrina poslovnih ansi......................................................................................... 85 6.2 Inovacija i korienje ansi ..................................................................................... 85 6.3 Analiza ansi ........................................................................................................... 88 6.3.1 Kvalitativne metode u analizi ansi ................................................................. 88 6.3.2 Kvantitativne metode u analizi ansi ............................................................... 89 6.4 Sticanje posveenosti povjerilaca biznisa............................................................... 90 6.4.1 Ulazak u mreu ................................................................................................ 91 6.5 Visoko-inovativno i nisko-inovativno preduzetnitvo........................................... 91 6.6 anse i preduzetnika motivacija............................................................................ 93 6.7 ansa za stvaranje bogatstva................................................................................... 94 6.8 ansa za distribuciju bogatstva ............................................................................... 95 6.9 Preduzetnitvo i rizik, nejasnoa i nesigurnost ....................................................... 98 6.10.1 Vrste raspoloivih ansi ............................................................................... 100 6.10.2 Metodi uoavanja ansi................................................................................ 101 6.11 Odabir ansi ........................................................................................................ 103 6.12 Preduzetnika inovacija ...................................................................................... 104 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 108 STUDIJA SLUAJA 1.............................................................................................. 109 STUDIJA SLUAJA 2.............................................................................................. 109

2

7. RESURSI U PREDUZETNITVU ............................................................................ 110 7.1 Resursi koji preduzetniku stoje na raspolaganju................................................... 110 7.2 Finansijski resursi ................................................................................................. 111 7.3 Poslovni resursi..................................................................................................... 112 7.4 Ljudski resursi....................................................................................................... 114 7.5 Organizacioni proces i uenje kao resursi ............................................................ 115 7.6 Resursi, investicije i rizik...................................................................................... 117 7.7 Efikasnost u korienju resursa............................................................................. 119 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 122 STUDIJA SLUAJA 1............................................................................................... 123 STUDIJA SLUAJA 2.............................................................................................. 123 8. PREDUZETNIKI POSAO I PREDUZETNIKA ORGANIZACIJA .................... 125 8.1 Koncept organizacije ............................................................................................ 125 8.2 Organizacija i kontrola resursa ............................................................................. 128 8.3 Trita i hijerarhije................................................................................................ 130 8.4 Mree odnosa ........................................................................................................ 132 8.5 Prazne i proirene organizacije.......................................................................... 134 8.5.1 Faktori koji utiu na izbor organizacione forme.......................................... 136 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 138 STUDIJA SLUAJA 1.............................................................................................. 139 STUDIJA SLUAJA 2.............................................................................................. 140 9. KRIZA PREDUZEA VRSTE, UZROCI I POSLJEDICE................................... 141 9.1 Pojam preduzetnike krize.................................................................................... 141 9.2 Krize kao meurazdoblja i zavrne take razvoja preduzea ............................... 142 9.3 Uzroci preduzetnike krize ................................................................................... 142 9.4 Vrste kriza............................................................................................................. 145 9.5 Pokazatelji kriza.................................................................................................... 146 9.6 Implementacija efikasnog menadment programa ............................................... 150 9.7 Solucije za preduzea koja se nalaze u krizi......................................................... 152 9.7 Znaenje konsolidacije.......................................................................................... 153 9.8 Zakljune opservacije ........................................................................................... 154 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 154 10. ZNAAJ USPJEHA ................................................................................................. 156 10.1 Definicija uspjeha ............................................................................................... 156 10.2 Faktori uspjeha novog biznisa ............................................................................ 158 10.3 Mjerenje uspjeha i postavljanje ciljeva............................................................... 161 10.4 Uspjeh i drutvena odgovornost.......................................................................... 161 10.5 Drutvena odgovornost i poslovni rezultati ........................................................ 166 10.6 Razumijevanje neuspjeha.................................................................................... 167 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 171 STUDIJA SLUAJA 1.............................................................................................. 172 STUDIJA SLUAJA 2.............................................................................................. 172

3

11. BIZNIS PLAN KAO PREDUZETNIKO ORUE................................................ 173 11.1. Pojam biznis plana ............................................................................................. 173 11.2. Cilj izrade biznis plana....................................................................................... 174 11.3. Zato biznis plan? .............................................................................................. 175 11.4. Sadraj biznis plana ........................................................................................... 176 11.4.1. Osnovni podaci ........................................................................................... 177 11.4.2. Analiza trita ............................................................................................. 179 11.4.3. Proizvod i proizvodni program ................................................................... 181 11.4.4. Zaposlenost i kvalifikaciona struktura ....................................................... 182 11.4.5. Lokacija....................................................................................................... 183 11.4.6. Predraun investicionih ulaganja ................................................................ 183 11.4.7. Izvori finansiranja ....................................................................................... 183 11.4.8. Rashodi poslovanja ..................................................................................... 184 11.4.9. Formiranje ukupnog prihoda i bilansa uspjeha........................................... 185 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 186 12. INICIRANJE NOVOG BIZNISA ........................................................................... 187 12.1 Pozicioniranje novog biznisa .............................................................................. 187 12.1.1 Strategijsko pozicioniranje........................................................................... 187 12.2 Trino pozicioniranje ........................................................................................ 190 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 192 13. FINANSIRANJE BIZNISA.................................................................................... 193 13.1. Vrste kapitala ..................................................................................................... 194 13.1.1. Fiksni kapital............................................................................................... 195 13.1.2. Radni kapital ............................................................................................... 195 13.1.3. Kapital za rast ............................................................................................. 195 13.2. Vlasniki i duniki izvori kapitala ................................................................... 196 13.2.1. Vlasniki izvori kapitala ............................................................................. 197 13.3.1 Duniki izvori kapitala.................................................................................. 199 13.4 Selekcija investicionih ansi od strane investitora............................................. 204 13.5 Pitanja na koja investitoru treba odgovor ........................................................... 205 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 206 14. MOGUE ALTERNATIVE U KREIRANJU BIZNISA......................................... 207 14.1.1. Prednosti kupovine postojeeg biznisa ...................................................... 207 14.1.2. Nedostaci kupovine postojeeg biznisa ..................................................... 208 14.2 Vrijednost biznisa firme..................................................................................... 210 14.3 Novi biznis .......................................................................................................... 211 14.4. Franizing........................................................................................................... 214 14.4.1 Prednosti franizinga.................................................................................... 215 14.4.2 Nedostaci franizinga................................................................................... 215 14.4.3 Ugovor o franizingu ................................................................................... 216 15. STRATEGIJSKI RAST ............................................................................................ 220 15.1 Strukturalni rast................................................................................................... 221

4

15.2 Organizacioni rast ............................................................................................... 222 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 224 16. ORGANIZACIONI RAST I RAZVOJ.................................................................... 225 16.1 Pojam rasta i organizacione promjene ................................................................ 225 16.1.1. ivotni ciklus ............................................................................................. 225 16.1.2. Evolucija .................................................................................................... 226 16.1.3. Dijalektika.................................................................................................. 227 16.1.4. Trijalektika................................................................................................. 227 16.1.5. Teleologija ................................................................................................. 229 16.1.6. Haos ........................................................................................................... 229 16.2 Rast kao cilj za biznis ......................................................................................... 230 16.3 Kontrola i planiranje rasta................................................................................... 231 17. STRATEGIJE EKSPANZIJE ..234 17.1 Poveanje trinog uea ..234 17.2 Razvoj novih proizvoda ..237 17.3 Ulazak na nova trita ....239 17.4 Preduzetniki izvoz .240 17.5 Preuzimanje (akvizicije) .242 Sumiranje kljunih ideja: ............................................................................................ 245 18. PREDUZETNIKA INFRASTRUKTURA ........................................................... 246 18.1. Pojam preduzetnike infrastrukture ................................................................... 246 18.2. Nauni parkovi................................................................................................... 248 18.3. Klasteri............................................................................................................... 251 18.4. Biznis inkubatori................................................................................................ 254 Sumiranje kljunih ideja ............................................................................................. 258 PRILOZI ......................................................................................................................... 259 TEHNIKE ZA UTVRIVANJE PREDUZETNIKIH PREDISPOZIJA................. 259 HARPER-OV TEST PREDUZETNIKIH KVALITETA ........................................ 259 OCJENJIVANJE PREDUZETNIKIH KVALITETA ............................................. 261 CASE STUDY ................................................................................................................ 264

5

6

1. PREDUZETNITVO U EKONOMSKOJ TEORIJI Kljuni rezultat uenja: Spoznaja relevantnih teorija o preduzetnitvu. 1.1. Pojmovno odreenje preduzetnitva Tokom istorije brojni su autori dali razliite definicije preduzetnitva. Razliitost razmiljanja govori kako jedna jedinstvena definicija preduzetnitva uopte nije mogua ili bi bila previe opirna ili neprecizna i beskorisna. Preduzetnitvo se uglavnom definie kao sposobnost da se na osnovu kreativne ovjekove ekonomske djelatnosti i ogranienih proizvodnih inioca formira odreena efikasna privredna djelatnost. Preduzetnitvo je kreacija inovativne ekonomske organizacije (ili mree organizacija) radi sticanja profita (dobiti) ili rasta u uslovima rizika i nesigurnosti. Glavna obiljeja preduzetnitva su neizvjesnost, finansijski rizik, eksperimentisanje, traganje i istraivanje. Preduzetnitvo je dinamian proces stvaranja dodatne vrijednosti. Vrijednost stvaraju pojedinci koji preuzimaju najvei rizik u smislu kapitala, vremena i/ili karijere. Proizvod koji proizvode moe i ne mora biti jedinstven, ali vrijednost mora nekako biti stvorena od strane preduzetnika sticanjem i lociranjem neophodnih vjetina i resursa. Preduzetnitvo je proces stvaranja neeg novog ulaganjem neophodnog vremena i napora, uz pretpostavku prateih finansijskih, fizikih i drutvenih rizika, i prihvatanjem odgovarajuih nagrada u vidu novanog i linog zadovoljstva i nezavisnosti. Modernu definiciju preduzetnitva iznosi Defri Timons (Jeffry A. Timmons), opisujui ga kao sposobnost kreiranja i stvaranja vizije praktino ni iz ega - kao ljudski kreativan in i primjenu energije za iniciranje i izgradnju preduzea ili organizacije. 1 Prema Timonsu preduzetnika vizija podrazumijeva elju za preuzimanje proraunatih rizika, linih i finansijskih, te preduzimanje svih moguih napora radi smanjenja mogunosti propadanja. Moderno preduzetnitvo, takoe, obuhvata sposobnost stvaranja1

Timmons, Jeffry A. New Venture creation. Irwin, 3rd ed., Homewood, IL, 1990

7

preduzetnikog tima sa komplementarnim individualnim vjetinama i talentima. To je sposobnost da se osjeti poslovna prilika tamo gdje drugi vide haos, oprenost i konfuziju. To je posjedovanje know-how-a za iznalaenje, upravljanje i kontrolu resursa koji su esto u vlasnitvu drugih. Ako prouimo zajednike elemente u tim definicijama, moemo pronai sledee: Kreativnost i inovaciju, Sakupljanje resursa i osnivanje ekonomskih organizacija, Prilika za sticanje profita i rasta pod rizikom i nesigurnou. 1.2. Razvoj preduzetnitva i preduzea - makro aspekt Sa svim dananjim karakteristikama preduzetnike kompanije, preduzee se pojavljuje u XV vijeku razdvajanjem privredne aktivnosti i poslovne imovine preduzetnika od njegove privatne imovine. Takva preduzea postala su samostalni ekonomski subjekti pod vlastitim imenom, i mogla su se kupovati i prodavati. Preduzetnitvo postaje masovna pojava u XVII vijeku. Dolazi do procvata razliitih oblika obrta i trgovakih preduzea koja su se bavila trgovinom razliitim proizvodima. Raste znaenje i meunarodne, a zatim i prekookenske trgovine. Specijalizacija u trgovini i odvajanje bankarstva pojavljuje se tek u XVIII vijeku. Sa pojavom industrijske revolucije, naglo je porasla vanost preduzetnitva, dok sa poetkom masovne proizvodnje, uloga preduzetnitva opada. Razvoj preduzetnike djelatnosti zamijenjen je rastom i razvojem velikih industrijskih korporacija u kojima se ovjek gubi kao osoba, a njegov lini identitet poistovjeuje se sa idejom kompanije. To najbolje oslikavaju tri faze razvoja Henrija Forda od maloga, inovativnog, porodinog preduzea do industrijskog giganta: 1. faza - Henri Ford je poznavao svakog svog radnika lino, 2. faza - njega su poznavali svi radnici, 3. faza - ni on ni njegovi radnici se nisu viali, niti poznavali.

8

Istovremeno, u tom razdoblju, u tadanjim socijalistikim zemljama preduzetnitvo je bilo potiskivano dravno-planskom privredom u kojoj nije bilo mjesta za razvoj pojedinanih preduzetnikih aktivnosti. Naglim razvojem informacione i komunikacione tehnologije krajem XX vijeka, preduzetnitvo ponovno dobija na intezitetu i postaje temeljna privredna djelatnost. Velika ekonomska tranzicija, promjena kritinih proizvodnih resursa sa materijalnih na nematerijalne sa jedne strane, te istovremena liberalizacija i privatizacija u postkomunistikim zemljama s druge, irom je otvorila vrata novom preduzetnikom uzletu. 1.3. Preduzetnike perspektive Preduzetnitvo danas, na poetku XXI vijeka, djeluje u drukijim uslovima u odnosu na one u prethodnom vijeku, a pogotovo u XIX vijeku. Ti su uslovi specifini i svode se na sljedee znaajne parametre: 1. Neizvjesnost na ekonomskom planu od preduzetnika trai izuzetnu ekonomsku dinamiku, inovativnost i permanentno prilagoavanje. 2. Faktor vrijeme veoma je bitan jer neizvjesnost zahtijeva munjevito donoenje odluka, reagovanje i fleksibilnost, ali i adaptabilnost na temelju informacijskih tehnolokih promjena. 3. Trita su danas segmentirana, a dobra se proizvode za poznatog kupca to iziskuje kompjuterski dizajn, elastian fabriki sistem, punu primjenu elektronske obrade podataka i sistema distribucije. 4. Dizajn, kvalitet i servisiranje prednosti su proizvoaa novih proizvoda koji nastaju zahvaljujui vrhunskoj tehnologiji i kvalitetu. Svaka konkurentska proizvodnja mora udovoljiti tim zahtjevima. 5. Velika preduzea se rekonstruiu i postaju fleksibilniji sistemi uz stvaranje novih autonomnih preduzea. 6. Tradicionalne preduzetnike strukture nestaju jer nijesu u stanju odrati utakmicu sa vremenom i kvalitetom koje namee duh novog vremena i savremena tehnologija.9

7. Ekonomija velikog obima u kontekstu savremenog preduzea postupno se naputa te dolazi do jaanja malih i srednjih preduzea, povezanih u mreu koja se oslanja na veliku kooperaciju. Tu je informacijska tehnologija jedan od uslova za njihovu poslovnu povezanost. 8. Organizacija unutar nekog preduzea postaje sastavni dio kooperativnih mrea, pri emu pojedina preduzea svoje poslovne partnere smatraju poslovnim saradnicima. 9. Doba je procesa internacionalizacije. To znai meupovezanost svih trinih subjekata usmjerenu prema svjetskom tritu, zbivanjima i stanju na njemu. 10. Od zaposlenih se u preduzeu sad zahtijeva inventivan i stvaralaki rad, to ima za direktnu posljedicu poveanje kvaliteta, proizvodnosti i ekonominosti proizvodnje. Globalnu ekonomiju XXI vijeka obiljeavae snaan porast poslovanja i nadmetanje velikog broja agilnih konkurenata. Na scenu stupaju nova mala fleksibilna i inovativna preduzea koja samostalno ili meusobno povezano nastupaju na trite. U takvom okruenju multinacionalne kompanije postepeno gube dominantan poloaj. Ekonomski teoretiari, elei slikovito prikazati stanje u savremenom poslovnom svijetu, ispisuju smrtovnice tradicionalnim, klasino organizovanim korporacijama. Isti vizionarski, tvrde da su dananje integrisane kompanije posrui dinosaurusi koji e uskoro biti zamijenjeni usko fokusiranim, brzim i fleksibilnim preduzeima. Poslovnim svijetom budunosti dominirae svjetske kooperativne i uzajamno povezane mree malih preduzea. Vrhunske poslovne rezultate i nova rjeenja bie mogue iznai samo u saradnji razliitih specijalizovanih preduzea, preduzetnika, naunika, tehnologa te organizacijskih i drugih eksperata.

10

1.4. Istorijski i komparativni razvoj preduzetnitva Preduzee kao privredni subjekt nastalo je osamostaljivanjem privredne aktivnosti od preduzetnikovog domainstva, tj. stvaranjem preduzea kao samostalnog privrednog organizma. Kao tipian masovni fenomen preduzee se pojavljuje tek u XV vijeku. Koncept preduzetnitva je poznat jo od XII vijeka, a stvaralako preduzetnitvo se masovno razvilo tek u XVII vijeku. U trenutku kada preduzetnik poinje stalno i trajno obavljati svoju preduzetniku funkciju, stvara preduzee kao privredni i organizacijski oblik izvravanja privredne aktivnosti. Akademsko izuavanje fenomena preduzetnitva poinje od XVIII vijeka. Preduzetnitvo je bilo predmet rasprava mnogih ekonomista, a mi emo navesti pristupe dvije osnovne kole ekonomske misli, klasine i neoklasine, ali i ukazati na moderni pristup u razvoju preduzetnitva. 1.4.1. Predstavnici klasine ekonomije Pojam klasine ekonomije odnosi se na ekonomske doprinose do kraja devetnaestog vijeka, a esto se jo naziva i politikom ekonomijom. Moemo identifikovati nekoliko pristupa podijeljenih prema zemlji porijekla. 1.4.1.1. Britanska kola Predstavnici britanske kole ekonomske misli Adam Smit (Adam Smith) (1723.-1790.) i David Rikardo (David Ricardo) (1772.-1823.) poistovjetili su funkciju preduzetnika sa kapitalistom. Adam Smit u djelu Bogatstvo naroda (1776.) govori o preduzetnikoj aktivnosti koja se ostvaruje: Marljivou i tedljivou, Poslovnim pekulacijama i Poslovnim inovacijama. I Smit i Rikardo na profit gledaju kao na nagradu za rizikovanje kapitala, a ne voenje preduzea.11

Ovaj koncept poslije je razvio Deremi Bentam (Jeremy Bentham) (1748.1832.) zajedno sa konceptom "laissez-faire", naglaavajui tri kljuna faktora proizvodnje: Sklonost ka preduzetnitvu (elja za proizvodnjom bogatstva), Tehniko znanje (potrebno znanje za proizvodnju bogatstva), Mo kapitala (mogunost proizvodnje bogatstva). 1.4.1.2. Francuska kola Rije preduzetnitvo potie od francuskog glagola iz XIII vijeka entreprendre, to znai preduzeti, uraditi neto. Prvi veliki ekonomski teoretiar u istoriji, Riar Kantijon (Richard Cantillon), koji je stvarao u okviru fiziokratske kole, se smatra za zaetnika teorije o preduzetnitvu. Kantijon je jo davne 1732. godine iznio svoj stav prema kojem je preduzetnik spreman da preuzme novani rizik i da se upusti u akciju pravljenja profita. 2 Kantijon opisuje preduzetnika kao osobu koja kupuje po poznatim cijenama, a prodaje po nepoznatim, tj. po cijenama koje e se tek naknadno formirati. Abe Nikola Bodo (Abb Nicolas Baudeau), takoe francuski fiziokrata, ide korak dalje u shvatanju fenomena preduzetnitva i smatra da preduzetnik nije samo onaj koji preuzima rizik, nego i inovator koji primjenjuje nove tehnologije kako bi redukuje nivo preuzetog rizika, smanjio trokove proizvodnje i poveao profit. an-Batist Sej (Jean-Baptiste Say) (1767.-1832.), francuski ekonomista i biznismen, je, kao najznaajniji teoretiar preduzetnitva u XIX vijeku, smatrao da je uloga preduzetnika da kombinuje faktore proizvodnje u proizvodni organizam. 3 Prema Seju, preduzetnici su osobe koje stvaraju vrijednost u ekonomiji tako to preusmjeravaju resurse iz oblasti u kojima je produktivnost niska u oblasti u kojima postoji visoka stopa prinosa i visoka produktivnost. Sej je pravio razliku izmeu kapitalista i preduzetnika, ali nije smatrao rizik i neizvjesnost glavnom funkcijom preduzetnika. On ne vidi preduzetnika kao nosioca promjena u ekonomiji.2 3

Cantillon, Richard. Essay on the Nature of Commerce in General. Transaction Publishers, 2001 Say, Jean-Baptiste. A Treatise on Political Economy. New Ed edition, Transaction Publishers, 2001

12

1.4.1.3. Austrijska kola Karl Menger (Carl Menger) (1840-1921), tvorac austrijske ekonomske kole, je smatrao da je osnovna funkcija preduzetnika da transformie odreena dobra u druga dobra, operiui pri tome razliitim informacijama i ekonomskim kalkulacijama. 4 Tokom procesa transformacije, preduzetnik se suoava sa neizvjesnou, odnosno nepoznatim koliinama i kvalitetom proizvedenih dobara. Prema Mengeru, preuzimanje rizika nije osnovna funkcija preduzetnika. Menger istie da je preduzetnik neophodan element u procesu proizvodnje roba, isto kao to su kapital, maine i ljudski rad neophodni za normalno funkcionisanje ovog procesa. 1.4.1.4. Njemaka kola Tradicionalno, njemaka kola se usredsredila na naine kompenzacije preduzetniku za ostvarene aktivnosti. Na primjer, von Thunen (1785.-1850.) pravio je razliku izmeu povraaja preduzetnika i povraaja kapitaliste uvodei rezidual, koji se odnosio na preduzetniki rizik: nepredvidivi rizik. Za von Thunena preduzetnik je osoba koja snosi rizik, a ujedno i inovator. Profit koji ostvari nagrada je za preuzimanje nepredvidivog rizika i uloge inovatora. 1.4.1.5. Amerika kola Pojam preduzetnitva u amerikoj koli uvodi Amasa Walker (1799.-1875.) koji vidi preduzetnika kao kreatora bogatstva. Njegovu teoriju nastavlja razvijati njegov sin Francis A. Walker (1840.-1897.) koji naglaava da preduzetnici mogu vidjeti budunost, da posjeduju organizacijske, administrativne i vjetine voenja. On smatra da je profit rezultat uloenih vjetina, sposobnosti i talenta odreenog preduzetnika. 1.4.2. Predstavnici neoklasine ekonomije Alfred Maral (Alfred Marshall) (1842.-1924.) svojim modelom parcijalne ravnotee napravio je razliku izmeu onih preduzetnika koji razvijaju nove i unaprijeene metode poslovanja i koji ne mogu izbjei preuzimanje rizika, i onih koji slijede ve zacrtane "poslovne putanje" i ostvaruju funkciju nadgledanja. Maral je zakljuio da voenje profitabilnog preduzea4

Menger, Carl. Principles of Economics. Libertarian Press, Incorporated, 1994

13

sjedinjuje dva vana elementa: organizovanje i primjenu novih metoda i preuzimanje rizika. Takoe je vjerovao da nova mala preduzea preivljavaju i rastu tokom procesa prirodne selekcije. Don Bejts Klark (John Bates Clark) (1847.-1938.) je prvi iznio drugaiji stav u vezi sa pitanjem snoenja rizika u preduzetnikom procesu. Klark je smatrao da preuzimanje rizika nije preduzetnika aktivnost, ve aktivnost vlasnika. Preduzetnika je posmatrao kao osnovnu polugu koja treba da vrati ekonomiju u stanje ekvilibrijuma. Ameriki ekonomista i jedan od osnivaa ikake ekonomske kole, Frenk Najt (Frank Hyneman Knight) (1885.-1972.), je dalje razradio koncept rizika i smatra se prvim neoklasinim ekonomistom koji je identifikovao tu specifinu preduzetniku funkciju u optem ravnotenom stanju. Razgraniio je prenosivi i neprenosivi rizik i predloio je teoriju profita vezanu za neprenosivi rizik, ekonomske promjene i razlike u preduzetnikim sposobnostima. Najt je preduzetnike smatrao za podskup menadera. 5 Preduzetnik je osoba koja je spremna da rizikuje svoju karijeru i finansijsku sigurnost zbog biznis ideje, ulaui svoje vrijeme i kapital u neizvjestan posao. Jedan od najveih ekonomskih mislilaca svih vremena, Jozef umpeter (Joseph Schumpeter) (1883.-1950.), predstavlja ujedno i jednu od najznaajnijih figura u istoriji razvoja misli o preduzetnitvu. Za doprinos razvoju misli o preduzetnitvu, umpeteru priznanje odaje i najvei teoretiar menadmenta u istoriji, Piter Draker (Peter Drucker). Preduzetnitvo je, prema umpeteru, sposobnost koja, potpuno nezavisno od vlasnitva nad kapitalom, pretpostavlja inicijativu, autoritet, predvianje i vostvo. Vie je stvar volje, nego intelekta. Preduzetnik je pokreta tehnolokih promjena (inovacija), koje kreiraju nove aktivnosti i trita. Pod tim okolnostima, profit predstavlja odstupanje nastalo inovacijom, koje rezultira smanjenjem trokova ili poveanjem cijena. umpeter je popularizovao pojam kreativna destrukcija, pod kojim podrazumijeva proces industrijske transformacije koji prati radikalna inovacija. 6 Kreativna destrukcija je proces razbijanja postojee struktureKnight, Frank Hyneman. Risk, Uncertainty And Profit. Kessinger Publishing, LLC, 2007 Veina ljudi pogreno smatra da je umpeter uveo pojam kreativna destrukcija. Zapravo, originalna ideja je potekla od njemakog filozofa, Fridriha Niea (Friedrich Nietzsche), a sam izraz kreativna destrukcija je prvi iskoristio njemaki ekonomista i sociolog Verner Sombart (Werner Sombart).6 5

14

kako bi se poveao njen kvalitet i efikasnost. Da bi stvorili neto novo, moramo unititi ono to ve postoji. Prema umpeterovoj viziji kapitalizma, inovativni napori preduzetnika su glavni pokreta dugoronog ekonomskog rasta, uprkos injenici da se u tom procesu unitava vrijednost postojeih kompanija koje su uivale odreeni stepen monopola. 7 Ludvig fon Mizes (Ludwig von Mises) (1881.-1972.), jedan od najznaajnijih predstavnika austrijske ekonomske kole, je smatrao da u imaginarnoj konstrukciji ravnotenog sistema niko nije preduzetnik.8 Meutim, u dinamikoj stvarnosti svaki uesnik je preduzetnik. Prema Mizesu sve ekonomske odluke ukljuuju donoenje odluka u skladu sa buduom neizvjesnou. Preduzetnika definie kao donosioca odluka na ije ponaanje utie i sama budunost i njegova vizija budunosti. Izrael Kirzner (Israel M. Kirzner) (1930.-), predstavnik austrijske ekonomske kole i student Ludviga fon Mizesa, je smatrao da je sutina preduzetnitva u brzom reagovanju na profitne anse koje se ukazuju na tritu. 9 Prema Teodoru ulcu (Theodore W. Schultz) (1902.-1998.), dobitniku Nobelove nagrade za ekonomiju 1979. godine, preduzetnitvo je in realokacije resursa, a preduzetnike sposobnosti nijesu uroene, ve se mogu stei. Mark Keson (Mark Casson) (1945.-), jedan od najuglednijih savremenih britanskih ekonomista, smatra da je preduzetnik neko ko se specijalizovao za donoenje pravih odluka. 10 Defri Timons (Jeffry A. Timmons) (1942.-2008.), profesor preduzetnitva na Babson koledu 11 (Babson College) i Harvardskoj poslovnoj koli, vidi preduzetnitvo kao sposobnost da se neto kreira i praktino napravi ni iz ega. 12

Schumpeter, Joseph A. Capitalism, Socialism, and Democracy. Harper Perennial, 3rd Ed edition, 1962 von Mises, Ludwig. Human Action, a treatise on Economics. 3rd revised edition, Contemporary Books, 1966 9 Kirzner, Israel. Competition and Entrepreneurship. Chicago, University of Chicago Press, 1973 10 Casson, Mark. The Entrepreneur: An Economic Theory. 2nd edition, Edward Elgar Publishing, 2005 11 Babson koled je privatna poslovna kola u Masausetsu (Massachusetts), koja je 12 godina za redom proglaavana za najbolju poslovnu kolu u oblasti preduzetnitva u redovnom godinjem izboru asopisa Ju Es Njuz end Vorld Riport (U.S. News & World Report) 12 Timmons, Jeffry A. The Entrepreneurial Mind. Brick House Pub. Co., 19898

7

15

Vilijam Bajgrejv (William D. Bygrave), jedan od vodeih savremenih autoriteta u oblasti preduzetnitva i profesor na Babson koledu, smatra da je preduzetnik svaka ona osoba koja zapoinje novi biznis.13 Njegovo miljenje je da preduzetnik moe da bude revolucionaran samo u rijetkim situacijama. 1.4.3. Savremeno shvatanje preduzetnitva Shvatanje preduzetnitva se mijenjalo kroz vjekove. Jedno od shvatanja koje se danas moe najee uti je: Preduzetnistvo je sposobnost osobe da zapazi povoljnu priliku za posao, da prikupi potreban kapital i da zapone posao preuzimajui rizik da nee uspjeti, ali u nadi da e postii uspjeh. Preduzetnitvo je mogue defmisati sa razliitih aspekata, pa tako postoje sljedee grupe definicija: Preduzetnitvo kao faktor proizvodnje (ekonomska definicija) Preduzetnitvo je etvrti faktor proizvodnje, pored tradicionalna tri (rad, zemlja i kapital). Preduzetnitvo kao skup karakteristika pojedinca - Preduzetniki poduhvat je rezultat uroenih (naslijeenih) osobina koje pojedinac ima i koje ga izdvajaju od drugih ljudi. Preduzetnitvo kao nain ponaanja (razmiljanja) Preduzetnitvo predstavlja specifian nain razmiljanja (ponaanja) pojedinca, i nije iskljuivo vezano za biznis. Hauard Stivenson {Howard H Stevenson), profesor poslovne administracije na Harvardskoj poslovnoj koli {Harvard Business School) i jedan od najveih autoriteta u oblasti preduzetnitva na svijetu, ima svoju definiciju koja je opteprihvaena na tom univeritetu, a i ire: Preduzetnitvo je nastojanje da se iskoristi ansa, bez obzira na resurse koji se trenutno posjeduju." 14

Bygrave, William D. and Andrew Zacharakis. The Portable MBA in Entrepreneurship. 3rd edition, Wiley, 2003 14 Stevenson, Howard H. A Perspective On Entrepreneurship. Harvard Business School Working Paper, #9-384-131, 1983

13

16

Definicije preduzetnitva pojedinih teoretiara prikazane su u sljedeoj tabeli. Autor Kirzner (1973.) Drucker (1985.) Stevenson, Roberts, Grousbeck (1985.) Rumelt (1987.) Low i MacMillan (1998.) Gartner (1998.) Timmons (1997.) Venkataraman (1997.) Morris (1998.) Sharma i Chrisman (1999.) Definicija Preduzetnitvo predstavlja sposobnost da se iskoristi nova ansa, to e dovesti do ispravke trita i vratiti ga ravnotei. Preduzetnitvo je akt inovacije koja podrazumijeva oplemenjivanje postojeih resursa novim kapacitetima koji stvaraju bogatstvo. Preduzetnitvo podrazumijeva prihvatanje ansi bez obzira na trenutne resurse i sposobnosti. Preduzetnitvo predstavlja stvaranje novog biznisa koji ne kopira postojei, ve sadri neke elemente novine. Preduzetnitvo je stvaranje novog preduzea. Preduzetnitvo je stvaranje nove organizacije, proces u kojem se stvaraju nove organizacije. Preduzetnitvo je nain miljenja, rezonovanja i djelovanja orjentisanih ka novim ansama i balansiranom liderstvu. Preduzetniko istraivanje nastoji da objasni kako se prepoznaju i koriste anse koje donose budua dobra i usluge, od strane koga i sa kakvim posljedicama. Preduzetnitvo je proces putem kojeg pojedinci i timovi stvaraju vrijednost dovoenjem u vezu jedinstvenih inputa kako bi se iskoristile anse iz okruenja. Preduzetnitvo obuhvata organizaciono stvaranje i inovaciju koja se javlja u okviru ili van postojee organizacije.

17

Sumiranje kljunih ideja: Razliita poimanja u razliitim vremenima donijele su i raznovrsne teorijske definicije preduzetnitva; U teorijskom aspektu svoj doprinos su dale klasina, neoklasina i savremena kola preduzetnitva; Nekoliko teorijskih kola je takoe dalo svoj doprinos izuavanju naune discipline poput: Britanske, Francuske, Austrijske, Njemake I Amerike kole preduzetnita;

Preduzetnitvo kao teorijsku discipline treba doivljavati kao system vrijednosti, nain razmiljanja i kulturoloki fenomen.

18

2. PRIRODA PREDUZETNITVA Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje ekonomskih efekata preduzetnike aktivnosti. 2.1. Preduzetnitvo u savremenom dobu Od svih onih koji ine menadment savremene svjetske ekonomije, preduzetnici najvie zaokupljaju nau panju. Svi imamo neki stav o njima. Moemo posmatrati preduzetnike kao heroje: samoinicijativne pojedince koji preuzimaju veliki rizik kako bi donijeli koristi novih proizvoda/usluga potroaima na irim svjetskim tritima. Moemo izraziti interesovanje za tempo ekonomskih i drutvenih promjena koje donose preduzetnici i nesigurnosti koju oni kreiraju. Moemo se diviti njihovom talentu, ili preispitivati nagrade koje dobijaju za svoje napore, ali ne moemo ignorisati njihov uticaj na svijet i na nae poimanje svijeta. Savremeno doba karakterie promjena. Svakodnevno sluamo o promjenama u politikom ureenju, razvoju ekonomskih odnosa i novim tehnolokim dostignuima. Ove promjene su globalne. Razvoj informacione tehnologije omoguava da kapital na efikasniji nain koristi nove poslovne anse. Uspjeh se bre nagrauje, a neuspjeh se stroije kanjava. Potroai oekuju stalna unapreenja proizvoda koje konzumiraju. Jedna od kljunih promjena savremenog svijeta sastoji se u tome da biznis mora bre reagovati. Da bi zadrali svoju poziciju na tritu, vlasnici biznisa moraju konstantno inovirati ponudu. Svijet trai vei broj preduzetnika i njihovu veu angaovanost. U zrelim ekonomijama na Zapadu, oni obezbjeuju ekonomsku dinaminost. Brzo-rastui biznis koji oni stvaraju predstavlja izvor novih radnih mjesta. Individualni preduzetnici su ti koji moraju izvriti restrukturiranje post-komunistikih zemalja u Istonoj i Centralnoj Evropi i obezbijediti stvaranje ive trine ekonomije (Benacek, 1995; Luthens i ostali, 2000; Fogel, 2001; Peng, 2001; Puffer i ostali, 2001; McMillan i Woodruff, 2002). Promjena podrazumijeva i anse i probleme. anse se javljaju u obliku novih mogunosti i potencijala za bolju budunost. Problem se nalazi u upravljanju nesigurnou koju stvaraju ove mogunosti. Odgovarajui na ovaj izazov, preduzetnici moraju nastojati da iskoriste anse, dok istovremeno kontroliu i reaguju na ove nesigurnosti. Reakcija se ogleda u nainu na koji se upravlja organizacijama. Kao to emo vidjeti, ovo je19

fundamentalna odgovornost preduzetnika. Da bi razumjeli odgovornost i nain na koji se njome upravlja, potrebno je razumjeti sve aspekte preduzetnitva. Preduzetnitvo se moe posmatrati sa nekoliko aspekata: Preduzetnitvo je stil menadmenta; Preduzetniki menadment ima za cilj traenje ansi i pokretanje promjene; Preduzetniki menadment je strategijski menadment, tj. menadment cijele organizacije i Preduzetnitvo je pristup menadmentu koji se moe nauiti. Kao to emo vidjeti, nije lako definisati ta preduzetnik jeste, a ta nije. Meutim, moemo rei da su preduzetnici samo menaderi koji donose preduzetnike odluke. U nastavku teksta govoriemo o tome ta predstavljaju ove odluke, ta sadre i kako ih sprovesti. Postoji dosta predrasuda u vezi preduzetnika. Npr. ova knjiga ne prihvata tvrenje da je preduzetnik neko ko je roen da postigne uspjeh, ili da on mora imati odreeni tip linosti da bi bio uspjean. Umjesto toga, posmatraemo preduzetnika jednostavno kao menadera koji zna da donese preduzetnike odluke i da ih sprovede. Preduzetniki uspjeh je rezultat linog angaovanja, napornog rada i uenja, a ne uroeni talenat. 2.2. Priroda preduzetnitva 2.2.1 ta je preduzetnitvo? Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje prirode preduzetnitva i preduzetnika kao izvrioca menaderskih zadataka, agenta ekonomske promjene i kao linosti. Termin preduzetnik ima iroku upotrebu. Korijeni ove rijei potiu iz 17. vijeka (Francuska), kada je preduzetnik obavljao odreeni komercijalni posao za investitora. Ovi poslovi su se obino odnosili na preko-okeanske trgovinske projekte, koji su bili rizini za obje strane. Iako su ekonomisti davno prepoznali znaaj preduzetnika, potekoe se javljaju ne u davanju uloge preduzetniku, ve u davanju takve uloge koja e se razlikovati od uloge tradicionalnih menadera. William Gartner (1990) je sproveo detaljno istraivanje u ovom pravcu. Naime, on je ispitivao akademike,20

biznismene i politiare za njihovo miljenje o tome ta je to preduzetnik. Kao rezultat ovog istraivanja dobio je devedeset razliitih termina koji pojanjavaju ulogu preduzetnika. On je zakljuio da su razlike izmeu preduzetnika i njihovih poslova velike koliko i razlike izmeu preduzetnika i onih koji to nijesu, kao i izmeu novih i postojeih firmi. Dok se na jednoj strani nudi veliki broj definicija preduzetnika i preduzetnitva, na drugoj strani individualno poimanje ovih termina moe biti razliito, jer svi mi na osnovu sopstvenog iskustva imamo sliku o tome ta preduzetnik jeste, a ta nije. Npr. pojam rizika esto se dovodi u vezu sa preduzetnikom. Ali, postoji razlika izmeu preduzetnika koji obavlja posao i investitora koji preuzima finansijski rizik za taj posao. Takoe, odreene definicije preduzetnitva naglaavaju njegov znaaj u obezbjeivanju ekonomske efikasnosti koja maksimizira povraaj investitoru. Nagraditi investitora jeste znaajno, ali to nije jedini cilj kojem tee preduzetnici. Oni nastoje obezbijediti nagradu svim uesnicima/stejkholderima u ovom poslu, a ne samo investitorima. Kao i menaderski fenomen, preduzetnitvo ima ekonomsku i drutvenu dimenziju. Preduzetnik je pojedinac koji ivi i funkcionie u okviru drutva. Preduzetnike ne karakteriu sve aktivnosti koje se preduzimaju, ve samo one koje imaju za cilj stvaranje bogatstva, to je preteno menaderska aktivnost. Ali, preduzetnitvo se odlikuje odreenim pristupom stvaranju bogatstva. Preduzetnik je istovremeno: Menader koji preduzima aktivnosti u okviru odreenih zadataka koje izvravaju i naina na koji to postiu; Agent ekonomske promjene u okviru efekata koje imaju na ekonomske sisteme i na promjene koje stvaraju i Individua u okviru njihove psihologije, linosti i linih karakteristika. 2.2.2. Poslovi preduzetnika Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje poslova koje preduzima i koji karakteriu rad preduzetnika. 2.2.2.1. Vlasnitvo nad organizacijom/kompanijom Poimanje preduzetnika uglavnom se dovodi u vezu sa njegovim vlasnitvom nad organizacijom/kompanijom. Savremene trine ekonomije21

karakterie razlikovanje izmeu vlasnitva i voenja organizacije. Vlasnitvo je u rukama onih subjekata koji investiraju u biznis i posjeduju dio kapitala, dok je voenje kompanije delegirano na profesionalne menadere ili agente. Ove dvije uloge se prilino razlikuju. Stoga, ako preduzetnik posjeduje biznis, tada on de facto preuzima dvojnu ulogu: investitora i menadera. Ovu razliku uoio je jo 1803. godine francuski klasini ekonomista J.B. Say. Meutim, preduzetnici su i pojedinci koji nijesu vlasnici. U razvijenim ekonomijama, sofisticirana trita postoje da bi investitorima omoguila pristup novim poslovima i veina preduzetnika je spremna da to iskoristi kako bi privukli investitore. Npr. kada je Frederick Smith osnovao kompaniju za distribuciju Federal Express, uloio je samo 10% poetnog kapitala. Ostatak su obezbijedili institucionalni investitori. Da li imamo loije miljenje o njemu kao preduzetniku zbog toga to je razvodnio vlasnitvo? Ustvari, veina ljudi posmatra sposobnost da se posao prezentuje i privue podrka investitora kao vane preduzetnike vjetine. 2.2.2.2. Osnivanje novih organizacija Miljenje da je preduzetnik neko ko je osnovao novu organizaciju je miljenje koje dijeli veina ljudi. Preduzetnik je osoba koja obavlja posao povezujui razliite elemente organizacije (ljude, imovinu, proizvodne resurse, itd) i dajui im poseban pravni identitet. Mnogi teoretiari smatraju da je ovo esencijalna karakteristika preduzetnika (npr. Bygrave i Hofer, 1991). Indijski akademik R.A. Sharma (1980) smatra da je to posebno vano za ekonomije u razvoju. Meutim, takva osnova za definisanje preduzetnika je osjetljiva na ono to mi podrazumijevamo pod terminom nova organizacija. Mnogi ljudi koje smatramo preduzetnicima ulaze u organizacije koje su ve osnovane i proiruju ih, razvijaju i absorbuju u postojee organizacije. Otkup djelova kompanije od strane menadera u sve veoj mjeri predstavlja nain da oni pokau svoje preduzetnike sposobnosti. 2.2.2.3. Iznoenje inovacija na trite Inovacija je krucijalni dio preduzetnikog procesa. Teoretiar austrijske kole ekonomske misli J.A. Schumpeter posmatra inovaciju kao fundamentalni element preduzetnikog procesa stvaranja bogatstva.22

Sie njegovih ideja moe se nai u lanku koji je napisao za Ekonomski urnal (1928). On ne posmatra preduzetnike kao ulje koje podmazuje tokove ekonomije, ve kao egocentrine pojedince koji trae kratkorone monopole na bazi odreene nove inovacije. Kada se uspostavi preduzetniki monopol, pojavljuje se nova generacija preduzetnika sa novim inovacijama koje e preuzeti taj monopol u procesu koji Schumpeter naziva kreativna destrukcija. Peter Drucker u svojoj knjizi Inovacije i preduzetnitvo (1985) navodi da je inovacija centralni zadatak preduzetnika-menadera. Preduzetnici moraju uraditi neto novo, jer u protivnom njihova pojava na tritu nema smisla. Ali moramo biti obazrivi sa pojmom inovacija. Inovacija u poslovnom smislu moe znaiti mnogo vie od razvoja novog proizvoda ili tehnologije. Ideja inovacije podrazumijeva svaki novi nain obavljanja posla koji stvara vrijednost. Inovacija moe podrazumijevati nov proizvod ili uslugu, ali takoe, moe sadrati nov nain isporuke postojeeg proizvoda ili usluge, nove metode informisanja potroaa o proizvodu ili nov nain promocije. Posao preduzetnika je kompleksniji od jednostavnog pronalaska neeg novog. Taj posao obuhvata i iznoenje inovacija na trite u cilju zadovoljenja potreba potroaa. Novi proizvod ili usluga moraju biti profitabilni, uz odgovarajuu distribuciju, marketing i zatitu od konkurencije. 2.2.2.4. Identifikovanje ansi na tritu Identifikacija ansi na tritu predstavlja jedan od kljunih zadataka preduzetnika. On mora konstatno pratiti poslovno okruenje, jer se anse ne prezentuju same od sebe, ve se moraju traiti. Inovacija per se nema znaaja ukoliko ne postoji ansa, tj. tranja za tom inovacijom. Meutim, preduzetnik se ne moe zaustaviti samo na identifikovanju ansi, ve ih mora iskoristiti uz odgovarajue inovacije. Pored toga, prosto uoavanje novih ansi na tritu moe se delegirati na istraivae trita. Stvarna vrijednost javlja se kada se ansa iskoristi kreiranjem novog proizvoda za kojim postoji tranja na tritu. 2.2.2.5. Primjenljivost vjetina Vjetina preduzetnika, kao to smo rekli, sastoji se od vjetine prepoznavanja ansi na tritu i inoviranja. Pored toga, oni posjeduju posebnu sposobnost odluivanja o tome na koji nain treba alocirati23

rijetke resurse u situaciji kada su informacije ograniene. Njihova vjetina u ovom poslu je ono to preduzetnike ini atraktivnim za investitore. Dok e investitori sigurno zahtijevati sposobnost preduzetnika za donoenje pravilnih poslovnih odluka, i vriti provjeru njihovog iskustva u tome, ideja da je preduzetnik ekspert u toj oblasti dovodi do pitanja da li preduzetnik ima vjetinu preduzetnika, a ne samo vjetinu menadera u svojoj oblasti? Od znaaja je da neko razvije vjetinu (a ne samo poznavanje principa) donoenja odluka o alociranju rijetkih resursa. 2.2.2.6. Liderski pristup Liderstvo je jedan od kljunih elemenata menaderskog uspjeha. Preduzetnici rijetko mogu sami sprovesti inovaciju. Njima je potrebna podrka subjekata unutar i van organizacije, kao to su investitori, kupci i dobavljai. Da bi svi ili u istom pravcu, bili fokusirani i motivisani za uspjeno okonanje posla, oni moraju imati podrku i direktivu. Ovaj posao je u rukama preduzetnika koji treba da pokae sposobnosti lidera. Liderstvo je vaan faktor preduzetnikog uspjeha, ali se ne moe striktno dovoditi u vezu sa preduzetnikom, ve i generalno sa menaderskom funkcijom. 2.2.2.7. Preduzetnik kao menader ini se da preduzetnik obavlja poslove koji se fundamentalno ne razlikuju od poslova menadera (moda jedino u teini tih poslova). To ne treba da nas iznenauje. U krajnjem, preduzetnik jeste menader. Moda moemo da povuemo razliku izmeu preduzetnika i obinog menadera, ali ukoliko to uinimo, to mora biti na bazi onoga ime preduzetnik upravlja, kako upravlja, kakva je njegova efikasnost i efekat koji stvara kao menader, a ne samo na bazi konkretnog posla koji obavlja. 2.2.3. Uloga preduzetnika 2.2.3.1. Kombinovanje ekonomskih faktora Ekonomisti generalno prepoznaju tri ekonomska faktora: sirovine koje se mogu nai u prirodi, radna snaga (ljudski resursi) sa svojim fizikim i mentalnim karakteristikama i kapital (novac). Svi proizvodi i usluge koji su24

predmet kupovine i prodaje predstavljaju kombinaciju ovih elemenata. Vrijednost se stvara kombinovanjem ovih faktora na nain koji zadovoljava potrebe ljudi. Kombinovanje ovih faktora odvija se unutar organizacija od strane pojedinaca koji zajedniki obavljaju odreeni posao. Neki ekonomisti smatraju preduzetnitvo etvrtim faktorom koji utie na prethodna tri i stvara produktivnu kombinaciju. Posmatrana na ovaj nain, inovacija predstavlja novu kombinaciju ekonomskih faktora. Druga grupa ekonomista ne slae se sa ovim miljenjem, uz primjedbu da se ne pravi dovoljno velika razlika izmeu preduzetnike i ostalih vrsta ekonomske aktivnosti. Iako preduzetnici utiu na kombinaciju ekonomskih faktora, to isto ine svi aktivni subjekti u jednoj ekonomiji. Zbog toga nije jasno zato je preduzetnitvo poseban oblik ekonomske aktivnosti. 2.2.3.2. Obezbjeenje trine efikasnosti Ekonomska teorija sugerie da je najefikasniji ekonomski sistem onaj u kojem neometana trita odreuju cijenu po kojoj se proizvodi kupuju i prodaju. U ovom kontekstu, pojam efikasan znai da se resursi distribuiraju na optimalan nain, tj. da se njihovom upotrebom maksimizira zadovoljenje potreba ljudi. Ovakvo stanje ekonomski sistem moe dostii jedino u sluaju kada postoji konkurencija meu dobavljaima. Preduzetnici obezbjeuju tu efikasnost. Uesnik na tritu koji se ne suoava sa konkurencijom nastojae da ostvari profit koji je iznad iznosa koji trite dozvoljava i tako e se smanjiti ukupna efikasnost sistema. Preduzetnici trae upravo ovaj viak profita. Prihvatajui nii nivo sopstvenog profita (ime se pribliavaju stvarnoj trinoj stopi), preduzetnici e ui na trite sa niom cijenom svojih proizvoda i na taj nain obezbijediti efikasnost trita, kao i nivo cijena na najniem moguem nivou. Teoretiari klasine kole obezbjeuju dobru poetnu poziciju u razumijevanju uticaja koji preduzetnici imaju na ekonomski sistem. Meutim, poslovni odnosi su u sutini mnogo kompleksniji od slike koju su oni stvorili. Npr. kompanije konkuriu jedne drugima sa vie elemenata, a ne samo cijenom. Kao to emo pokazati kasnije, najuspjeniji preduzetnici su

25

upravo oni koji izbjegavaju direktnu konkurenciju sa postojeim trinim uesnicima. 2.2.3.3. Rizik i njegovo prihvatanje Izuzetno je teko projektovati budunost na bilo kojem polju. Bez obzira na to to imamo kvalitetan plan, uvijek postoji vjerovatnoa da e neka sluajnost uticati na ishod koji nijesmo oekivali ili eljeli. Neki ekonomisti tvrde da je primarna funkcija preduzetnika da preuzme rizik u ime ostalih. Stoga, posmatrano u ovom kontekstu, postoji trite rizika. Rizik je neto to ljudi, uopteno govorei, nastoje da izbjegnu i zato su spremni da plate da bi se oslobodili istog. Preduzetnici obezbjeuju usluge otklanjanja rizika i spremni su da ga kupe. Uzmimo primjer da bi ovo pojasnili. Poznate su prednosti koje nudi razvoj nove tehnologije, kao to je digitalno snimanje televizijskih slika. Meutim, postoji rizik koji je povezan sa ovom novom tehnologijom: finansijske investicije u razvoj su velike, postoji doza nesigurnosti, konkurencija je jaka. Ne postoji garancija da e se investiranje isplatiti. Mi sada uivamo u prednostima digitalne tehnologije, pa ipak kao potroai nijesmo bili izloeni riziku njenog stvaranja. Ustvari, mi smo delegirali taj rizik na preduzetnika koji je aktivno uestvovao u kreiranju. Zato preduzetnici oekuju da budu nagraeni za izlaganje riziku u vidu profita koji ostvaruju. Ovaj profit de facto predstavlja cijenu koju su potroai spremni da plate da bi uivali u prednostima upotrebe digitalne tehnologije, a da se ne izlau riziku koji prati proces njenog stvaranja. Ideja prihvatanja rizika od strane preduzetnika bila je vana za koncept preduzetnitva koji je razvio engleski klasini ekonomista John Stuart Mill godine 1848. Meutim, moramo voditi rauna o tome da pravimo razliku izmeu linog rizika i ekonomskog rizika. Linom riziku se izlaemo u sluaju kada sebe dovodimo u opasnost, recimo prilikom planinarenja, dok se ekonomski rizik vezuje za investiciju. Rizik je mogunost da povraaj od investicije bude manji od oekivanog, ili manji od povraaja koji bi se ostvario realizovanjem alternativne investicije. Stoga je prihvatanje rizika obaveza investitora, a ne preduzetnika koji upravlja poslom. Meutim, popularno miljenje da preduzetnik preuzima rizik nije sasvim neadekvatno. Preduzetnici se dobro snalaze kada upravljaju visoko-rizinom situacijom, tj. u stanju su da sauvaju pribranost i donesu pravilne odluke.

26

2.2.3.4. Maksimiziranje povraaja investitoru Neki smatraju da je primarna uloga preduzetnika da maksimizira povraaj akcionarima na njihove investicije. Ustvari, komentar se odnosi na to da preduzetnici stvaraju i vode organizacije koje stvaraju dugoroan profit za investitore, koji je vei nego to bi to inae bio sluaj. To predstavlja jo jedan aspekt preduzetnike uloge u stvaranju ukupne ekonomske efikasnosti. Investitori trae preduzetnike koji stvaraju uspjean i profitabilan biznis, ali, i pored toga, miljenje da preduzetnici nastoje da maksimiziraju jedino povraaj investitoru moe biti pod znakom pitanja. Preduzetnitvo, kao i svaka menaderska aktivnost, uzima u obzir interese ire grupe subjekata, a ne samo investitora. 2.2.3.5. Trine informacije Pretpostavka klasine ekonomije je da su sve relevantne trine informacije dostupne proizvoaima i potroaima. Meutim, ljudska bia nijesu savreni mehanizmi obrade informacija. U praksi, trite funkcionie na nain da sve informacije nijesu dostupne. Postoji miljenje da preduzetnici vrebaju informacije koje nijesu iskoriene. Koristei takve informacije, oni ine trite efikasnijim i bivaju nagraeni stvorenim prihodima. Jedna od prednosti malih organizacija u odnosu na velike je da su male organizacije vjetije u uoavanju neiskorienih trinih informacija. 2.2.4 Preduzetnik kao linost Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje kako su razliita miljenja o prirodi linosti uvedena u definicije i razumijevanje preduzetnika. 2.2.4.1. Sjajna linost Prva asocijacija na rije preduzetnik, ili na bilo koju istaknutu linost od uticaja, bilo da se radi o politiarima, naunicima ili umjetnicima, jeste da je to neka sjajna linost - neko ko je predodreen da se uzdigne iznad svih. Preduzetnik moe sluiti kao neko na koga se moemo ugledati, ali generalno atribut sjajna linost ne moe biti upotrebljiv u praksi, jer kad preduzetnik postigne uspjeh, onda jeste sjajna linost, ali kada ne uspije, onda nije. To bi znailo da je preduzetnitvo uroena osobina, to se ne moe prihvatiti kao apsolutno tano.27

2.2.4.2. Drutveno neprilagoena linost Ovaj stav o preduzetniku bazira se na tome da preduzetnik nije prilagoen postojeim drutvenim uslovima, te je stoga motivisan da stvara nove uslove u kojima moe funkcionisati. Na taj nain nastaju nove organizacije. Mnogi preduzetnici postaju uspjeni nakon naputanja organizacije u kojoj su bili nezadovoljni svojim poslom profesionalnih menadera, te su zato odluili da napuste taj posao i zaponu sopstveni biznis. Odreena istraivanja koja su se bavila nainom na koji su preduzetnici proveli svoje djetinjstvo i njihovim odnosom prema svojoj porodici, dovela su do zakljuka da su preduzetnici esto ivjeli u oskudici i tekim uslovima ivota, to je dovelo do nedostatka njihovog samopouzdanja, do osjeaja nesigurnosti i potisnute elje za kontrolom. Kao rezultat, javlja se njihovo buntovniko ponaanje, to ih sputava da se prilagode postojeim uslovima. Schumpeter navodi da ako je preduzetnitvo proces kreativne destrukcije, onda miljenje o drutvenoj neprilagoenosti sigurno naglaava vienje preduzetnika kao kreativnog razaraa. Ideja o nesigurnosti preduzetnika moe se uzeti sa rezervom, jer su i pojedinci sa sretnim djetinjstvom bez oskudice postali preduzetnici. Razlog njihovog nezadovoljstva u postojeoj organizaciji moe se traiti u neadekvatnom tretmanu njihovih sposobnosti i ambicija. 2.2.4.3. Tip linosti Kao rezultat reagovanja na odreene situacije, postoje razliite grupe tipova linosti. Npr. ekstrovertni i introvertni, neposredni i rezervisani, agresivni i pasivni, itd. Stie se utisak da su preduzetnici ekstrovertne linosti, neposredni u svom nastupu, reaguju prije instinktivno nego proraunato. Meutim, detaljne studije su pokazale da svi tipovi linosti mogu biti uspjeni preduzetnici. 2.2.4.4. Obiljeja karaktera Karakterne crte razlikuju se od tipova linosti. Dok linost moe biti odreenog tipa, ona posjeduje karakter. U veoma uticajnoj studiji ranih 1960-tih godina, David McClelland je identifikovao potrebu za dostignuem (zajedno sa ostalim28

karakteristikama) kao fundamentalnu pokretaku crtu u linosti uspjenih preduzetnika. Ostali faktori koji se smatraju vanima su potreba za autonomijom, potreba za kontrolisanjem situacije, elja za suoavanjem sa rizikom, kreativnost, potreba za nezavisnou i elja za liderstvom. Ovakvo vienje linosti preduzetnika zahtijeva odgovor na pitanja kao to su: 1. Da li su karakterne crte uroene? 2. Da li su one date/nepromjenljive ili se mogu nauiti? 3. Da li na karakterne crte utiu eksterni faktori? 4. Da li posjedovanjem odreenih atributa karaktera nastaje preduzetnitvo, ili ono stvara odreene karakterne crte? Ideja o karakternim crtama preduzetnika obezbjeuje vanu paradigmu za prouavanje preduzetnike motivacije. 2.2.4.5. Drutveni razvoj Kao to smo vidjeli, tip linosti i karakter su dio mentalnog sklopa, te su stoga relativno nepromjenljivi. Mogu se mijenjati sporo ili pod posebnim uslovima. Miljenje o drutvenom razvoju posmatra linost kao sloenije pitanje. Preduzetnitvo se posmatra kao proizvod koji se dobija od interakcije internih psiholokih i eksternih drutvenih faktora. Nain ponaanja ljudi nije unaprijed predodreen, ve zavisi od iskustva i ansi koje se otvaraju pred njima. Po tome preduzetnici nijesu roeni kao takvi, oni su stvoreni. Osoba se ne raa kao preduzetnik, ve odluuje da to postane u odreenom periodu ivota. Faktori koji su vani za drutveni razvoj preduzetnika su brojni, a najvaniji su sljedei: Faktori predodreenosti inteligencija, kreativnost, linost, motivacija, lina ambicija, itd. Steeni faktori uenje, obuka, iskustva u inkubatorskim institucijama, postojanje uzora, itd. Drutveni faktori redosljed roenja, porodini ivot, pripadnost odreenoj drutvenoj grupi i odnos prema roditeljima, drutvo i kultura, ekonomski uslovi, itd.

29

Model drutvenog razvoja prua vjerodostojniju sliku preduzetnikog ponaanja od modela koji smatraju preduzetniki uspjeh predodreenim. 2.2.4.6. Saznajni pristupi Saznajna psihologija je realativno noviji, ali sve znaajniji pravac psiholokog objanjavanja i istraivanja. Ona se bavi nainom na koji ljudi dobijaju, uvaju, obrauju i koriste informacije. Npr. kada su suoeni sa novim problemom, neki ljudi e se pozvati na metode koje su im ve poznate, dok e drugi traiti nove i originalne metode; jedni e teiti rizinim situacijama, dok e ih drugi izbjegavati; jedan broj ljudi je spreman da donosi odluke raspolaui samo sa limitiranim brojem infomacija, dok e drugi saekati dok ne budu dobro informisani. Ovo su primjeri koji pokazuju da se preduzetnici razlikuju ne samo po svojoj linosti, ve i po spoznajnim strategijama i stilovima koje prihvataju (koje mogu biti u vezi sa linou, ali nijesu identini). 2.2.5 Preduzetnitvo kao stil menadmenta Kljuni rezultat uenja: Spoznaja da je preduzetnitvo stil menadmenta koji ima za cilj prihvatanje ansi i put do promjene. Do sada smo govorili jednako o tome ta preduzetnik nije, kao i o tome ta preduzetnik jeste, kako bi odbacili odreene predrasude koje se vezuju za ovaj pojam, kao to je npr. tvrdnja da je preduzetnik odreeni tip linosti ili da su odreeni ljudi roeni da budu preduzetnici.* Ono to sa sigurnou moemo rei je da preduzetnik jeste menader. Preduzetnik je neko ko upravlja na preduzetniki nain. Oni esto upravljaju odreenim preduzetnikim poslom/biznisom, ili novom organizacijom u nastojanju da oive postojei biznis. Preduzetniki posao predstavlja odreeni menadment izazov. Priroda preduzetnikog posla odreuje menadment koji je potreban da bi se posao uspjeno vodio. Stoga moemo rei da preduzetniki menadment karakteriu tri stavke, a to su: Promjena; ansa i Menadment sveukupne organizacije. _____________________________________________________________Vidjeti vie: Philip Wickham: ''Strategic enterpreneurship'', Prentice hall, UK

30

2.2.5.1. Promjena Preduzetnici su menaderi promjene. Oni povezuju ljude, novac, ideje i resurse kako bi se osnovale nove organizacije i kako bi se mijenjale postojee. Preduzetnici nijesu toliko vani zbog rezultata svojih aktivnosti, koliko zbog promjene do koje oni dovode. Za razliku od preduzetnika, menaderi imaju za cilj odravanje postojee situacije u postojeoj organizaciji, te zatitu njene pozicije na tritu. Menaderi ne vode promjeni. 2.2.5.2. ansa Preduzetnici konstantno trae mogunost obavljanja odreenog posla na drugaiji i bolji nain. Oni inoviraju biznis da bi stvorili novu vrijednost. Preduzetnici su vie zainteresovani za prihvatanje ansi nego za uvanje resursa. Ovo ne znai da preduzetnici nijesu zainteresovani za resurse. Naprotiv, oni su svjesni injenice da su raspoloivi resursi ogranieni. Preduzetnici mogu koristiti sopstvena sredstva, ali ukoliko koriste sredstva investitora bie pod kontrolom istog. Ali, preduzetnici posmatraju resurse kao neto to se mora utroiti da bi se stvorila vrijednost, a ne da se uvaju kao takvi. Preduzetnici izlau resurse riziku, ali ih i maksimalno koriste da bi ostvarili povraaj. To ih razlikuje od menadera prilikom osnivanja biznisa, jer menaderi vie tede rijetke resurse, nego to ih koriste za prihvatanje ponuenih ansi. 2.2.5.3. Menadment ukupne organizacije Preduzetniki pristup podrazumijeva upravljanje imajui u vidu cijelu organizaciju, a ne samo njene odreene djelove. To ne znai da su pojedine funkcije, kao to su marketing, finansije, upravljanje operacijama, i sl. nevane. Meutim, preduzetnici posmatraju ove funkcije kao segmente koji imaju svoju ulogu u cjelokupnom biznisu, a ne kao izolovane aktivnosti.

31

2.2.5.4. Preduzetniki menaderi kao biznismeni Ukratko, preduzetnik je menader koji je spreman za biznis: da stvara promjenu i prihvata anse, umjesto da odrava status quo i uva resurse. Naravno, preduzetnik obavlja sve ove poslove u pravo vrijeme. U odreenim prilikama potrebno je odrati status quo, dok ponekad nije mudro troiti resurse. Jedna od vjetina uspjenog preduzetnika je znati kada ne rizikovati. Meutim, u pravo vrijeme, preduzetniki menader je spreman da ide dalje. Ne postoji strogo definisana razlika izmeu preduzetnika i ostalih tipova menadera, to ne umanjuje specifinost preduzetnika, niti vanost posla koji obavlja. S obzirom da je preduzetnitvo stil menadmenta, to je neto o emu se moe uiti. Menaderi mogu vriti izbor da budu preduzetnici. Veoma jasno definisanje preduzetnitva dao je Czarniawska-Joerges i Wolff (1991), koji vie koriste pozorini jezik, nego ekonomski da bi istakli razliku izmeu menadmenta, liderstva i preduzetnitva: "Menadment je aktivnost uvoenja reda putem koordiniranja tokova stvari i ljudi prema kolektivnoj akciji". "Liderstvo je simbolino izvoenje koje izraava nadu u kontrolu nad sudbinom". "Preduzetnitvo predstavlja stvaranje cijelih novih svijetova". U zakljuku, se moe rei da preduzetniki menadment karakterie njegov opseg cijele organizacije, njegov cilj koji predstavlja stvaranje promjene i fokusiranje na eksploatisanje ansi (vidi sliku 2): Slika 2. Tradicionalni i preduzetniki menadment Tradicionalni menadment Opseg Dio organizacije Ciljevi Odravanje status quo Fokus Sauvati resurse Prihvatiti ansu Stvaranje promjene Cijela organizacija Preduzetniki menadment

32

Sumiranje kljunih ideja: Ne postoji opteprihvaena definicija preduzetnitva. Veliki broj definicija u literaturi naglaava tri aspekta: - Preduzetnik je menader koji obavlja odreene zadatke; - Preduzetnik je ekonomski agent koji stvara odreene ekonomske efekte i - Preduzetnik je individua koja ima odreeni tip linosti. Ideja o postojanju "preduzetnikog" tipa linosti, koja govori o tome da su preduzetnici predodreeni za poslovni uspjeh je krajnje nejasna i diskutabilna. Neke vane kole ekonomske misli u vezi preduzetnike linosti sadre sljedee: sjajnu linost, drutvenu neprilagoenost, tip linosti, crta linosti, drutveni i saznajni razvoj. Preduzetniki menadment se razlikuje od tradicionalnog po sljedeim karakteristikama: - Fokus je na promjeni, a ne na stalnosti; - Fokus je na novim ansama umjesto na ouvanju resursa; - Cjelokupna organizacija umjesto menadmenta odreene funkcije.

33

STUDIJA SLUAJA 1 Godina 1960-tih i 1970-tih, konstantno je bila prisutna teza da e ova ili ona industrija u narednih nekoliko godina postati koncentrisana u nekoliko velikih kompanija. Globalna ekonomija obima, reeno je, neminovno e voditi izumiranju MSP, ukoliko ista ne budu visoko specijalizovana. Kako bi svijet bio dosadan da se ovo predvianje ostvarilo napisae Geoffrey Owen, novinar Financial Timesa. Na svu sreu, deavanja u dananjem biznisu pokazuju suprotno. Jedna od najveih promjena je to to velike, birokratske korporacije poinju da se rasformiraju i u skladu sa tim ponovo oivljava preduzetnika aktivnost. Svjedoci smo situacije u kojoj se raspadaju preoptereeni konglomerati, proces koji je zapoet 1980-tih. itave industrije se preoblikuju (telekomunikacije, hemijska i tekstilna industrija su tri oigledna primjera) pod uticajem meunarodne konkurencije, pritisaka sa berzi i tehnolokih promjena. Pogledajmo npr. elektroniku. Tek to je Meunarodni mainski biznis potkopan prije 20 godina usponom personalnih raunara, firma Intel, jedna od dananjih giganata, danas je pod napadom azijskih preduzetnika. Ovi azijski izazivai ine vie od jednostavnog imitiranja onoga to rade Amerikanci: oni pronalaze nove naine dizajniranja poluprovodnika. Drugi sluaj je farmaceutska industrija, gdje se ravnotea moi, bar to se tie istraivanja, moe pomjerati od velikih kompanija ka manjim biotehnolokim grupama. Istina je da su mega-spajanja kompanija i dalje prisutna u ovim industrijama, ali ee se javljaju iz slabosti, nego iz snage kombinovanje firmi HewletPackard/Compaq je takav primjer i ekonomija obima kojoj se tei nije lako ostvarljiva. Jedna od velikih prednosti globalizacije je da umanjuje mo postojeih kompanija i promovisanjem novih proiruje mogunost izbora potroaima. Globalizacija daje moan doprinos buri kreativne destrukcije koja se javlja u mnogim industrijama dananjeg vremena.

34

U vezi sa ovom promjenom je i saznanje vlada, posebno u zemljama Zapadne Evrope, da podrka preduzetnitvu prua bolje anse od ouvanja starih dinosaurusa. Sve ee se Vlade razvijenih zemalja bave preduzetnitvom i MSP i elji da im ostvare stimulativan ambijent za bavljenje biznisom. Ovaj novi entuzijazam u vezi preduzetnika nije samo zapadno-evropski i ameriki fenomen. Njemaka je esto kritikovana zbog neuspjenog podravanja novog biznisa u oblastima kao to su: elektronika i biotehnologija, ali se okruenje bitno promijenilo u posljednjih nekoliko godina. Federalne i lokalne vlasti u velikoj mjeri nastoje da izmjeste institucionalne prepreke, posebno u finansijskom sistemu. Uprkos nedavnom kolapsu jednog broja akcionarskih kompanija, "kultura akcionarskog kapitala" se uvruje meu tediama kao i meu preduzetnicima. Sve industrijski razvijene zemlje mijenjaju se od menaderske do preduzetnike ekonomije (D.B. Audretsch i A.R. Thurik, 2001). Razloge to kombinacija faktora, naglaava ulogu manjih kompanija. Brzina i fleksibilnost su osobine neophodne za uspjeno suoavanje sa promjenama i raznovrsnou dananjih trita, a ove osobine se obino ne nalaze u velikim korporacijama. Naravno ovo predvianje ne mora biti precizno kao ni predhodno u vezi neumoljivog rasta velikih kompanija. Ali je teko zamisliti povratak vremena stabilnog trita. Nepredvidivost je sada pravilo koje zahtjeva razliitu industrijsku strukturu i razliit nain voenja biznisa. Sva ova fluidnost ini zadatak preduzetnika i menadera teim, ali ga sigurno ne ini dosadnim. STUDIJA SLUAJA 2 Rizik preduzetnitva u disperziranom vlasnitvu Manjinski akcionari su zabrinuti zbog rizika koji je preuzeo poznati norveki preduzetnik. Voa udruenja manjinskih akcionara kae da njegov telefon nije prestajao da zvoni nakon to se preduzetnik prevrnuo sa svojim gliserom vozei brzinom od 200 mp/h tokom nedavne trke glisera. Manjinski akcionari bili su zabrinuti zbog eventualnog uticaja koji bi ovaj dogaaj mogao imati na njihov akcionarski kapital. Ovo govori o tome koliko je teko imati izvjesne situacije u biznisu i kakve su posljedice rizika koji svi uesnici u poslu razliito doivljav35

3. PROFIL USPJENOG PREDUZETNIKA, MITOVI PREDUZETNITVU I PREDUZETNIKI NETWORK

O

Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje naina na koji se razlikuju razliiti tipovi preduzetnika. 3.1 Klasifikacija preduzetnika Klasifikacija preduzetnika na razliite tipove obezbjeuje polaznu taku za uvid u to kako razliiti tipovi preduzetnike aktivnosti doprinose njihovom uspjehu. Prethodno obezbjeuje informacije istraivaima preduzetnitva, investitorima koji ele procijeniti anse za ulaganje u novi biznis, dravama koje razvijaju politiku podrke preduzetnitvu i samim preduzetnicima kada kreiraju strategiju biznisa. Ne treba oekivati univerzalnu formulu uspjeha. Odreeni faktori uspjeha jednih preduzetnika ne moraju biti faktori uspjeha drugih preduzetnika. Ono to je vano za uspjeh zavisie od tipa biznisa, od motivacija preduzetnika i od njegovog strategijskog pristupa. Postoje dva osnovna pristupa u podjeli preduzetnika, a to je klasifikacija preduzetnika prema njima samima ili prema njihovom biznisu. Najei tipovi preduzetnika su oni koji planiraju poetak novog biznisa, tzv. preduzetnici u zaetku ili oni koji vode samo jedan biznis, tzv. singularni preduzetnici. Ovi drugi na poetku razvoja posla kada jo uvijek ue zovu se i preduzetnici poetnici. Rani pokuaji klasifikacije singularnih preduzetnika bio je definisanje razlike izmeu oportunistikih preduzetnika, koji su bili zainteresovani za maksimiziranje njihovog povraaja od kratkoronih poslova, i zanatlija, koji su nastojali da zarade od prodaje zanatskih proizvoda koje su proizvodili. Zanatlije su bili manje zainteresovani za profit kao takav, ve ih je vie interesovala zarada koja im je omoguavala siguran i stabilan ivot. Ideja oportunistikog preduzetnika je prilino nejasna i kasnije je zamijenjena sa dva konkretnija pojma: preduzetnik orijentisan ka rastu koji koristi anse da maksimizira potencijal svog posla i preduzetnik orijentisan na nezavisnost, ija je glavna ambicija bila da radi za sebe. Ovaj tip preduzetnika preferirao je stabilnost prije nego rast i iz toga je bio spreman da ogranii obim svog posla. Zanatlije se mogu36

podijeliti na one iji je glavni cilj obezbjediti stabilan prihod (koji se nazivaju preduzetnici orijentisani na prihod) i na one koji preuzimaju rizik irenja biznisa i koji se suoavaju sa izazovom promjene njihove uloge od zanatlija do menadera zanatskih operacija. Takvi preduzetnici su orijentisani ka ekspanziji. Termin zanat pripada prolosti. U modernoj upotrebi isti se odnosi na bilo kojeg preduzetnika koji koristi odreeno znanje ili vjetinu, pored optih menaderskih sposobnosti, koje mogu proizvesti trinu vrijednost. Stoga ovaj tip ukljuuje nezavisne konsultante kao i proizvoae zanatskih proizvoda. U skladu sa tim, dalja razlika moe se uoiti izmeu zanatskih preduzetnika ije su sposobnosti bazirane na tradicionalnim vjetinama, onih ije su sposobnosti naune ili tehnoloke prirode i onih ije su sposobnosti profesionalne prirode. Ameriki akademik preduzetnitva Frederick Webster (1977) posmatra klasifikacionu emu i za individualnog preduzetnika i za njegov biznis. Razlikuju se etiri tipa individualnog preduzetnika u okviru njegove eme. Kantilonski preduzetnik (nazvan po francuskom ekonomisti iz osamnaestog vijeka Richardu Cantillonu) povezuje ljude, novac i sirovine kako bi se stvorila potpuno nova organizacija. Ovo je klasini tip preduzetnika, koji identifikuje neiskorienu ansu i koristi je uz pomo inovacije. Stvaralac industrije prevazilazi jednostavno stvaranje nove firme. Njegova inovacija je od takvog znaaja da je itava industrija stvorena zahvaljujui njegovoj inovaciji. On razvija ne samo nove proizvode ve i itavu tehnologiju njihove proizvodnje. Npr. Henry Ford i njegova masovna proizvodnja motornih vozila, Thomas Edison i domaa elektrina proizvodnja i Bill Gates sa svojim softverskim operativnim sistemima. Administrativni preduzetnik je menader koji radi u okviru postojee firme, ali posao obavlja na preduzetniki nain. Oni obino obavljaju posao izvrnog direktora ili vieg menadera i od njih se oekuje da budu inovativni i da omogue dinamiku i liderstvo organizacije, posebno kada se ista suoava sa periodom promjene. Npr. oivljavanje Chrysler fabrike motora od strane Lee Iacocca, ili preokret Skandinavijske avio-kompanije SAS od strane Jan Carlzona. Sadanji administrativni preduzetnici se esto nazivaju intrapreduzetnici. Vlasnik malog biznisa je preduzetnik koji preuzima odgovornost voenja sopstvenog biznisa. Biznis moe biti mali iz razloga to je u ranoj fazi rasta, ili zato to oni sami limitiraju veliinu svog biznisa, jer su zadovoljni time to im takav biznis obezbjeuje siguran prihod i kontrolu nad njihovim ivotom.

37

Webster dalje klasifikuje preduzetniki biznis prema odnosu iznosa koji se oekuje kao rezultat biznisa (oekivani prihod) i broja invesnstitora. Tri tipa biznisa koja su indentifikovana su: 1. Veliki povraaj veliki broj uesnika tj. veliki biznis sa disperziranim rizikom na veliki broj investitora; 2. Mali povraaj nekoliko uesnika tj. limitirani biznis sa rizikom kojeg preuzima samo nekoliko kljunih investitora; 3. Veliki povraaj nekoliko uesnika tj. veliki biznis sa rizikom kojeg preuzima samo nekoliko kljunih investitora. Preostala mogunost, a to je mali oekivani povraaj sa velikim brojem investitora ne posmatra se kao mogua varijanta. Landau (1982) predlae da karakteristike inovacije i preuzimanja rizika o kojima smo govorili ranije mogu obezbjediti osnovu za klasifikacije preduzetnika. On govori o tome da su oba faktora nezavisni jedan od drugog i mogu biti definisani kao visoki ili niski. (Vidi sliku 3.) Kockar je preduzetnik (ili njegov biznis) kojeg karakterie nizak nivo inovacije i visok nivo rizika. Kockanje se javlja iz injenice da ukoliko preduzetnik ne posjeduje inovaciju, on preuzima veliki rizik da vrijednost njegovog proizvoda moda nee biti vea od vrijednosti postojeih proizvoda. Konsolidator je preduzetnik koji razvija biznis niskog nivoa inovacije i rizika. Iako je rizik nizak i oekivani povraaj mora biti nizak. Slika 3. Landauova klasifikacija preduzetnikaVisok

Kockar Rizik KonsolidatorNizak Niska

Preduzetnik

SanjarVisoka

Inovativnost

Sanjar je preduzetnik koji nastoji da kombinuje visok nivo inovativnosti sa malim rizikom. Svi preduzetnici bi, naravno, eljeli ovakav biznis. Meutim, Landau kae da se ovaj san ne moe ostvariti, jer sve inovacije, po svojoj prirodi sadre rizik. to je znaajnija (i otuda potencijalno vrijednija) inovacija, vei je rizik od nepoznatog. Posljednji kvadrant kombinuje visoku38

inovativnost sa visokim rizikom, to predstavlja realnost stvarnih preduzetnika. Oni (ili njihovi investitori) moraju prihvatiti rizik, ali putem razumijevanja inovacije i razloga zbog kojeg je atraktivna za trite, oni minimiziraju i upravljaju rizikom. Tehnoloki bazirani preduzetnici su posebno vani u modernom biznisu, jer oni su ti koji koriste prednosti novih naunih dostignua, posebno u oblasti informacione tehnologije, biotehnologije i inenjerstva. Investitori su privueni potencijalno visokim rastom svog biznisa. Jones Evans (1995) nudi sljedeu kategorizaciju takvih tehnoloko baziranih preduzetnika na osnovu njihovog tehnikog i komercijalnog iskustva prije okretanja biznisu: 1. Tehniki preduzetnik istraiva je onaj koji se bavio istraivanjem. Ovdje su prisutna dva podtipa: pravi istraiva, koji se bazira na akademskom istraivanju i koji nije imao znaajnog komercijalnog iskustva, i istraiva proizvoa koji se pored istraivanja bavio i komercijalnim odluivanjem. 2. Tehniki preduzetnik proizvoa bavio se donoenjem odluka u komercijalnom okruenju i ima iskustva u tehnolokom razvoju. 3. Tehniki preduzetnik korisnik pojedinac ije je osnovno iskustvo vezano za komercijalne aktivnosti, ali i posjeduje znanja u vezi tehnolokog razvoja. Ovo iz razloga to su moda radili na poslovima marketinga ili prodaje. 4. Tehniki preduzetnik oportunista onaj koji se nije bavio tehnologijom, ali je uoio komercijalnu ansu, koju je iskoristio za novi biznis. On se poziva na tehniko znanje i eli da razvije razumijevanje nove tehnologije i onoga to ona nudi. Eisenhardt i Forbes (1984) su razvili meunarodni pristup tehnikom preduzetnitvu. Ovaj nain klasifikovanja tehnikih preduzetnika koristan je iz dva razloga. Prvo, on pokazuje tip podrke koja je preduzetniku potrebna da bi uspjeno vodio svoj biznis. Istraiva i proizvoa kontroliu tehnike aspekte svog biznisa, ali im je neophodna podrka u smislu komercijalnog menadmenta. Drugo, omoguava investitorima da vre procjenu menaderske ravnotee svog biznisa. Naime, investitor ne samo da trai novu ideju, on, takoe, trai ideju sa jasnim trinim potencijalom koju39

podrava menaderski tim inovatora, koji dovode tu inovaciju do potroaa na profitabilan nain. Wai-Sum Siu (1996) se bavio ispitivanjem tipova preduzetnika koji rade u Kini i on daje fascinantnu sliku ljudi koji stoje iza ove brzo-rastue ekonomije. Na bazi ocjene kriterijuma vezanih za zaposlene, menadment, finansije, tehniku i strategiju, on je identifikovao pet tipova preduzetnika. Stariji graanin vodi biznis kako bi ispunio svoje penzionerske dane.To je biznis malog tipa, baziran na linim vjetinama, osnovan kao privatno preduzee i bez dugoronih ambicija. 1. Radoholik je takoe penzionisan, ali ima vie ambicija za svoj biznis od prethodnog tipa. Oni esto posjeduju administrativno iskustvo, njihov biznis je vei, sa razliitim tehnikim vjetinama. Strategijski ciljevi mogu biti eksplicitni i zaposleni mogu, ukoliko su zainteresovani, da investiraju u budunost ovog biznisa. 2. Slobodnjaci su mlai preduzetnici koji imaju za cilj da ostvare zaradu uz razliite pogodbe. Imaju ogranieno industrijsko i tehniko znanje i zavise od niza linih kontakata. Njihov biznis je srednjeg nivoa i nemaju dugorone strategijske ciljeve. Osnovni cilj je maksimiziranje kratkoronog profita. Finansiranje biznisa se vri putem rezervi, porodinih dotacija i pozajmica. 3. Idealisti su, takoe, mlai preduzetnici koji vode srednji biznis. Meutim, oni nijesu toliko motivisani za profit, koliko za osjeaj uspjeha i nezavisnosti koje im prua njihov biznis, dok se isti moe zasnivati na proizvodima visoke tehnologije. 4. Visoko-letai su motivisani iz istih razloga kao idealisti, ali je njihov biznis mnogo vei, sa velikim uspjehom na tritu. Nude se razliite vrste proizvoda. Ciljevi i strategija su vie eksplicitni nego kod idealiste i finansiranje se obezbjeuje iz razliitih izvora, ukljuujui institucionalne meunarodne agencije. 3.2 Serijsko i portfolio preduzetnitvo Kljuni rezultat uenja: Razumijevanje tipova serijskog i portfolio preduzetnika, te njihove motivacije i strategije. Motivi preduzetnika su brojni i razliiti. Kao to emo kasnije vidjeti, preduzetnike pokree elja za autonomijom, prestiom i uspjehom, ako ne i40

vie od elje za ostvarenjem zarade. To je najoiglednije kod grupe preduzetnika koji, nakon to su ostvarili uspjeh u jednom biznisu, zapoinju novi. Takvi preduzetnici zovu se serijski preduzetnici (ili preduzetnici po navici), koji ostvaruju zaradu osnivanjem i razvojem biznisa, a ne dugoronim menadmentom. Serijski preduzetnici su zainteresovani za biznis u poetnim fazama razvoja i imaju iskustvo u donoenju odluka u ovom biznisu, to im omoguava konkurentnu prednost. Vjetine kao to su uoavanje ansi, procjena trita i odnosi sa kreditorima omoguavaju im da ostvare uspjeh u biznisu, to je dobra preporuka kod investitora. Takoe, kapital ostvaren u jednom biznisu moe se iskoristiti za osnivanje novog. Konkurentna prednost ostvarena u prethodnom biznisu moe se prenijeti i na novi. Ove strategijske prednosti moraju se posmatrati i u svjetlu rizika sadranog u injenici da se preduzetnik koncentrie na vie stvari odjednom. Otkup udjela u kompanijama ili veeg procenta akcija (kako bi se sprijeilo preuzimanje kompanije) predstavlja pogodno tle za ove preduzetnike. Prema Wrightu (1997) ak etvrtina menadera ukljuenih u ove transakcije imali su znaajno uee u kapitalu i menaderske odgovornosti u nekom drugom biznisu. Westhead i Wright (1998) istrauju razne faktore koji podstiu serijsko preduzetnitvo, ukljuujui geografske faktore, iskustvo u menadmentu i finansijama. Serijski preduzetnici mogu se podijeliti na dvije grupe: oni koji zapoinju novi biznis, vodei samo jedan, tj. naputajui prethodni kada zapoinju novi (sekvencijalni preduzetnici) i oni koji vode vie poslova istovremeno (portfolio preduzetnici). James Dyson, izumitelj i proizvoa runih kolica sa loptom umjesto toka, nakon toga je doao do izuma usisivaa bez kesa i predstavlja primjer sekvencijalnog preduzetnika. Richard Brenson, osniva izdavake kue Virgin, koji je podijelio ovu kompaniju na nekoliko oblasti, tipian je primjer portfolio preduzetnika. Wright (i ostali 1997) govori o tome da se serijski preduzetnici mogu podijeliti na sljedei nain: Odbrambeni serijski preduzetnici oni koji osnivaju novi biznis zato to su prinueni da napuste postojei. Ovo ne mora biti zbog toga to je biz