Др Рајна Драгићевићмр Зорана Опачић-Николић

Даница Пантовић

УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТЗА СРПСКИ ЈЕЗИК

У 4. РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

ПРИРУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВАБЕОГРАД

K. B. 31440II REVIZIJA

Рецензентидр Јован Љуштановић, Виша школа за образовање васпитача, Нови СадЗоран Гаврић, професор разредне наставе у ОШ „Јосиф Панчић“, Београд

Уредникмр Бранислава Марковић

Одговорни уредникДраган Хамовић

Директор и главни уредникпроф. др Радош Љушић

CIP – Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд

371 . 3 : : 811 . 163. 41 (035)

ДРАГИЋЕВИЋ, Рајна

Уџбенички комплет за српски језик : у 4. разреду основне школе : приручник занаставнике / Рајна Драгићевић, ЗоранаОпачић-Николић, Даница Пантовић. - Београд : Завод за уџбенике и наставна средства, 2006 (Београд : Визија). - 79 стр. : 24 cm

Тираж 1.000

ISBN 86-17-13865-3

1 Опачић-Николић, Зорана 2 Пантовић,Даницаа) Српски језик - Настава - Методика -ПриручнициCOBISS.SR-ID 133692684

ISBN 86-17-13865-3

Садржај

мр Зорана Опачић-НиколићПРИРУЧНИК УЗ ЧИТАНКУ ПРИЧА БЕЗ КРАЈА и ПУТОКАЗЕ, НАСТАВНЕ ЛИСТОВЕ 5

Даница ПантовићПУТОКАЗИ 43

др Рајна ДрагићевићВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК СРПСКИ ЈЕЗИК И КУЛТУРА ИЗРАЖАВАЊА и ПУТОКАЗЕ 59

3

4

Зорана Опачић-Николић

ПРИРУЧНИК УЗ ЧИТАНКУ

ПРИЧA БЕЗ КРАЈА И ПУТОКАЗЕ,НАСТАВНЕ ЛИСТОВЕ

6

НАСТАВНИ ПЛАН И ПРОГРАМ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 7ПРИЧА БЕЗ КРАЈА 14Основна замисао Читанке 14Симбол Читанке – Аурин или Учини оно што желиш 16Водичи 16Отворени крај 17Склоп Читанке или Водич кроз Фантазију 17Илустрације 21ПРИЛОГ 1. – Списак илустрација 21Дидактичко-методичка апаратура 22Стрип 24

ПУТОКАЗИ – НАСТАВНИ ЛИСТОВИ 25Веза Читанке и Путоказа 25Игра Алиса у Земљи чуда 25ПРИЛОГ 2. – Питања и одговори у игри Алиса у Земљи чуда 26Језичка култура 28КЊИЖЕВНОТЕОРИЈСКИ ПОЈМОВИ У ЧЕТВРТОМ РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕ 32Приповедање 32Књижевни лик 33Индивидуално разумевање књижевног дела 33Појам књижевног рода 34Значај савремене књижевности за децу у настави српског језика 34Неколико модела тумачења књижевног текста 35Лирска песма 35Приповетка 36Роман 37Драма 38Завршне напомене 39ПРИЛОГ 3. – Корисне електронске адресе 41

Садржај

7

Наставни план и програм за српски језик у четвртом разреду основне школе

Циљ и за да циЦиљ на ста ве срп ског је зи ка је сте да уче ни ци овла да ју основ ним за ко ни-

то сти ма срп ског књи жев ног је зи ка на ко јем ће се усме но и пи сме но пра вил но из ра жа ва ти, да упо зна ју, до жи ве и оспо со бе се да ту ма че ода бра на књи жев на де ла, по зо ри шна, филм ска и дру га умет нич ка оства ре ња из срп ске и свет ске ба шти не.

За да ци на ста ве срп ског је зи ка:– раз ви ја ње љу ба ви пре ма ма тер њем је зи ку и по тре бе да се он не гу је и

уна пре ђу је;– основ но опи сме ња ва ње нај мла ђих уче ни ка на те ме љи ма ор то еп ских

и ор то граф ских стан дар да срп ског књи жев ног је зи ка;– по ступ но и си сте ма тич но упо зна ва ње гра ма ти ке и пра во пи са срп ског

је зи ка;– упо зна ва ње је зич ких по ја ва и пој мо ва, овла да ва ње нор ма тив ном гра-

ма ти ком и стил ским мо гућ но сти ма срп ског је зи ка;– оспо со бља ва ње за успе шно слу же ње књи жев ним је зи ком у раз ли чи-

тим ви до ви ма ње го ве усме не и пи сме не упо тре бе и у раз ли чи тим ко-му ни ка ци о ним си ту а ци ја ма (уло га го вор ни ка, слу ша о ца, са го вор ни ка и чи та о ца);

– раз ви ја ње осе ћа ња за аутен тич не естет ске вред но сти у књи жев ној умет но сти;

– раз ви ја ње сми сла и спо соб но сти за пра вил но, теч но, еко но мич но и увер љи во усме но и пи сме но из ра жа ва ње, бо га ће ње реч ни ка, је зич ког и стил ског из ра за;

– уве жба ва ње и уса вр ша ва ње гла сног чи та ња (пра вил ног, ло гич ког и из-ра жај ног) и чи та ња у се би (до жи вљај ног, усме ре ног, ис тра жи вач ког);

– оспо со бља ва ње за са мо стал но чи та ње, до жи вља ва ње, раз у ме ва ње, све стра но ту ма че ње и вред но ва ње књи жев но у мет нич ких де ла ра зних жан ро ва;

– упо зна ва ње, чи та ње и ту ма че ње по пу лар них и ин фор ма тив них тек сто-ва из илу стро ва них ен ци кло пе ди ја и ча со пи са за де цу;

– по ступ но, си сте ма тич но и до след но оспо со бља ва ње уче ни ка за ло гич-ко схва та ње и кри тич ко про це њи ва ње про чи та ног тек ста;

– раз ви ја ње по тре бе за књи гом, спо соб но сти да се њо ме са мо стал но слу же као из во ром са зна ња; на ви ка ва ње на са мо стал но ко ри шће ње би бли о те ке (оде љењ ске, школ ске, ме сне); по ступ но овла да ва ње на чи-ном во ђе ња днев ни ка о про чи та ним књи га ма;

8

– по ступ но и си сте ма тич но оспо со бља ва ње уче ни ка за до жи вља ва ње и вред но ва ње сцен ских оства ре ња (по зо ри ште, филм);

– усва ја ње основ них те о риј ских и функ ци о нал них пој мо ва из по зо ри-шне и филм ске умет но сти;

– упо зна ва ње, раз ви ја ње, чу ва ње и по што ва ње вла сти тог на ци о нал ног и кул тур ног иден ти те та на де ли ма срп ске књи жев но сти, по зо ри шне и филм ске умет но сти, као и дру гих умет нич ких оства ре ња;

– раз ви ја ње по што ва ња пре ма кул тур ној ба шти ни и по тре бе да се она не гу је и уна пре ђу је;

– на ви ка ва ње на ре дов но пра ће ње и кри тич ко про це њи ва ње еми си ја за де цу на ра ди ју и те ле ви зи ји;

– под сти ца ње уче ни ка на са мо стал но је зич ко, ли те рар но и сцен ско ства-ра ла штво;

– под сти ца ње, не го ва ње и вред но ва ње уче нич ких ван на став них ак тив-но сти (ли те рар на, је зич ка, ре ци та тор ска, драм ска, но ви нар ска сек ци ја и др.);

– вас пи та ва ње уче ни ка за жи вот и рад у ду ху ху ма ни зма, исти но љу би-во сти, со ли дар но сти и дру гих мо рал них вред но сти;

– раз ви ја ње па три о ти зма и вас пи та ва ње у ду ху ми ра, кул тур них од но са и са рад ње ме ђу љу ди ма.

ЧЕ ТВР ТИ РАЗ РЕД

Опе ра тив ни за да ци:– про ши ри ва ње зна ња о про стој ре че ни ци и ње ним де ло ви ма;– са вла да ва ње основ них пој мо ва о про мен љи вим и не про мен љи вим ре-

чи ма;– оспо со бља ва ње за из ра жај но чи та ње и ка зи ва ње;– по ступ но оспо со бља ва ње уче ни ка за са мо стал но ту ма че ње основ не

пред мет но сти књи жев ног тек ста и сцен ских де ла (осе ћа ња, фа бу ла, рад ња, ли ко ви, по ру ке, сти ло ге ност сцен ског из ра за);

– на ви ка ва ње на са же то и ја сно усме но и пи сме но из ра жа ва ње пре ма зах те ви ма про гра ма;

– са вла да ва ње осно ва ме то до ло ги је из ра де пи сме них са ста ва.

Је зик1. Гра ма ти ка

Об на вља ње и утвр ђи ва ње зна ња усво је них у прет ход ним раз ре ди ма.Уоча ва ње ре чи ко је у го во ру и пи са њу ме ња ју свој основ ни об лик (про-

мен љи ве ре чи) – без де фи ни ци ја и зах те ва за про ме ном по па де жи ма и вре ме-ни ма. Уоча ва ње ре чи ко је за др жа ва ју свој основ ни об лик у свим си ту а ци ја ма (не про мен љи ве ре чи) без име но ва ња вр ста тих ре чи.

Ре че ни ца – по јам гла гол ског пре ди ка та (лич ни гла гол ски об лик); уоча ва-ње ре чи и гру пе ре чи (син таг ма) у функ ци ји објек та и при ло шких од ре да ба

9

за ме сто, вре ме и на чин. По јам су бјек та; уоча ва ње ре чи у функ ци ји атри бу та уз име ни цу и име нич ког ску па ре чи (име нич ка син таг ма). Ред ре че нич них чла но ва у ре че ни ци.

Име ни це – збир не и гра див не; род и број – по јам и пре по зна ва ње.При де ви – при свој ни и гра див ни – уоча ва ње зна че ња, ро да и бро ја у

ре че ни ци.За ме ни це – лич не; род и број лич них за ме ни ца; лич на за ме ни ца у функ-

ци ји су бјек та у ре че ни ци – по јам и пре по зна ва ње.Бро је ви – глав ни (основ ни) и ред ни – по јам и пре по зна ва ње у ре че ни ци.Гла го ли – по јам и основ на зна че ња пре зен та, пер фек та и фу ту ра; ве жбе

у ре че ни ци за ме ном гла гол ских об ли ка у вре ме ну, ли цу и бро ју.Управ ни и не у прав ни го вор.Утвр ђи ва ње и си сте ма ти за ци ја са др жа ја об ра ђе них од I до IV раз ре да.

2. Пра во пис

Упо тре ба ве ли ког сло ва у пи са њу: име на др жа ва и по кра ји на и њи хо вих ста нов ни ка; име на на се ља (гра до ва, се ла) и њи хо вих ста нов ни ка.

Пи са ње управ ног и не у прав ног го во ра (сва три мо де ла).На вод ни ци. За гра да.Пи са ње при свој них при де ва из ве де них од вла сти тих име на (-ов/-ев,

-ин/-ски).Пи са ње су гла сни ка ј у при дев ским об ли ци ма на -ски, и у лич ним име-

ни ма и пре зи ме ни ма.Пи са ње скра ће ни ца ти па: итд., сл., нпр. И скра ће ни ца ко је озна ча ва ју

име на др жа ва.По на вља ње, уве жба ва ње и про ве ра ва ње оспо со бље но сти уче ни ка за

при ме ну об ра ђе них пра во пи сних пра ви ла.

3. Ор то е пи ја

Уоча ва ње на гла ше них и не на гла ше них ре чи: ве жбе у из го ва ра њу ак це нат-ских це ли на. Ве жбе за от кла ња ње гре ша ка ко је се ја вља ју у го во ру уче ни ка.

Из го вор свих су гла сни ка и гла сов них гру па у скла ду са књи жев но је зич-ком нор мом ч, ћ, џ, ђ, х; -дс – (људ ских), -ио, -ао итд. Ве жбе за от кла ња ње гре ша ка ко је се ја вља ју у го во ру и пи са њу уче ни ка.

Уоча ва ње ди фе рен ци јал не (ди стинк тив не) функ ци је ак цен та у ре чи ма истог гла сов ног са ста ва, а раз ли чи тог ак цен та.

10

Књи жев ностЛек ти ра

Ли ри каНа род на пе сма: Над жње ва се мо мак и де вој каНа род на пе сма: Је лен чеЈо ван Јо ва но вић Змај: Ци га нин хва ли сво га ко њаВо ји слав Илић: Је сенДе сан ка Мак си мо вић: Па у ко во де лоДу шан Ра до вић: Пла ви зецДра ган Лу кић: Друг дру гуМи ро слав Ан тић: Ју нач ка пе смаБра ни слав Црн че вић: Мрав до бра ср ца Бран ко Ћо пић: Мје сец и ње го ва ба каСте ван Ра ич ко вић: Ко да то бу де Ми ло ван Да ној лић: Тре шња у цве туДо бри ца Ерић: Сви тац пше ни чар и во де ни чарЉу би во је Ршу мо вић: Ажда ја сво ме че ду те паИз бор из по е зи је Ми ло ва на Да ној ли ћа Фе де ри ко Гар си ја Лор ка: Луц ка ста пе сма

Епи каНа род на пе сма: Је тр ви ца адам ско ко ле ноНа род на пе сма: Ста ри Ву ја динНа род на при по вет ка: Ме ђед, сви ња и ли си цаНа род на бај ка: Пе пе љу гаНа род на при ча: Нај бо ље за ду жби неЈан ко Ве се ли но вић: ГрадИси до ра Се ку лић: По зно је се ње ју троМи ро слав Де мак: Ви о ли наБра ни слав Ну шић: Пр ва љу бавБран ко В. Ра ди че вић: При ча о де ча ку и Ме се цуБра ни слав Црн че вић: Бо со но ги и не боГро зда на Олу јић: Ол да ни ни вр то ви и дру ге бај ке ( из бор)Све тла на Вел мар-Јан ко вић: Књи га за Мар ка (Злат но јаг ње,

Сте фа но во др во)Ханс Кри сти јан Ан дер сен: Ру жно па чеРе не Ги јо: Бе ла Гри ваЛу ис Ке рол: Али са у Зе мљи чу даБра ћа Грим: Тр но ва ру жи цаАн то ан де Сент Ег зи пе ри: Ма ли принц (од ло мак)Ми ха ел Ен де: Бес крај на при ча (од ло мак)

Дра маГви до Тар та ља: По де ла уло га

11

Алек сан дар По по вић: Пе пе љу гаДо бри ца Ерић: Чик, да по го ди те због че га су се по сва ђа ли два злат на бра та

До пун ски из борПо ред на ве де них де ла, на став ник и уче ни ци сло бод но би ра ју нај ма ње

три, а нај ви ше још пет де ла за об ра ду.

На уч но-по пу лар ни и ин фор ма тив ни тек сто виМи лу тин Ми лан ко вић: Кроз ва си о ну и ве ко ве (од ло мак)Ми хај ло Пу пин: Од па шња ка до на у че ња ка (од ло мак)

Из бор из књи га, ен ци кло пе ди ја и ча со пи са за де цу.

Чи та ње

Чи та ње на глас и у се би као увод у раз го вор о тек сту. Усме ре но чи та ње (с прет ход но да тим за да ци ма): от кри ва ње ка рак те ри сти ка ли ко ва (по ступ ци, ре чи, из глед, осо би не), рад њи, до га ђа ја, при род них по ја ва и опи са; уоча ва ње је зич ко-стил ских сли ка.

Чи та ње ускла ђе но с вр стом и при ро дом тек ста (лир ски, еп ски, драм ски, на уч нопо пу лар ни, но вин ски итд.). Под сти ца ње уче ни ка на ва ри ја ци је у тем-пу, ја чи ни и ин то на ци ји гла са и на ло гич ко па у зи ра ње при чи та њу.

Усме ре но чи та ње у се би: бр зо схва та ње са др жи не, тра же ње од го ва ра ју-ћих по да та ка о ли ку, опи су, осе ћа њи ма и на чи ну њи хо вог при ка зи ва ња.

Ка зи ва ње на па мет на у че них по ет ских и про зних це ли на и од ло ма ка. Сцен ске им про ви за ци је.

Ту ма че ње тек ста

Уоча ва ње и ту ма че ње пе снич ких сли ка, то ка рад ње, глав них ли ко ва и основ них по ру ка у књи жев ном де лу. Уоча ва ње зна чај них по је ди но сти у опи су при ро де (от кри ва ње чул них дра жи: ви зу ел них, аку стич ких, ки не тич ких, так-тил них, ми ри сних и дру гих). Ука зи ва ње на зна чај на ме ста, из ра зе и ре чи ко ји ма су иза зва ни по је ди ни ути сци у по ет ским, про зним и драм ским тек сто ви ма.

Уоча ва ње и име но ва ње са др жин ских це ли на у про зним тек сто ви ма, ства-ра ње пла на. За па жа ње чи ни ла ца ко ји у ра зним си ту а ци ја ма де лу ју на по ступ-ке глав них ју на ка (спо ља шње и дру штве не окол но сти, уну тра шњи под сти ца ји – осе ћа ња, на ме ре, же ље). Уоча ва ње и ту ма че ње из ра за, ре чи и ди ја ло га ко ји-ма су при ка за ни по ступ ци, су ко би, дра ма тич не си ту а ци је и њи хо ви узро ци, ре ше ња и по сле ди це.

Књи жев ни пој мо ви

Ли ри каОснов ни мо тив и спо ред ни мо ти ви у лир ској пе сми.Ви зу ел ни и ауди тив ни еле мен ти у пе снич кој сли ци. Пе снич ка сли ка као

чи ни лац ком по зи ци је лир ске пе сме.

12

Ду жи на сти ха пре ма бро ју сло го ва – пре по зна ва ње.По на вља ња у сти ху, стро фи, пе сми – функ ци ја.Пер со ни фи ка ци ја као стил ско сред ство.Сли ко ви тост као обе леж је пе снич ког је зи ка.Оби чај не на род не лир ске пе сме – основ на обе леж ја.Лир ска пе сма – основ на обе леж ја.

Епи каТе ма и иде ја у еп ском де лу.Фа бу ла: хро но ло шки ре до след до га ђа ја, еле мен ти фа бу ле (увод, за плет,

рас плет).Од но си ме ђу ли ко ви ма; основ ни ти по ви (вр сте) ка рак те ри за ци је.При по ве дач, при по ве да ње; ди ја лог, мо но лог, опис у еп ском де лу.При ча и ро ман – раз ли ке.Ро ман за де цу – основ на обе леж ја.

Дра маЛи ко ви у драм ском де лу. Ре мар ке (ди да ска ли је). Драм ска рад ња – на чин

раз ви ја ња рад ње. Драм ски тек сто ви за де цу.

Функ ци о нал ни пој мо ви

Под сти ца ње уче ни ка да схва та ју и усва ја ју пој мо ве: глав но, спо ред но, ма шта, зби ља, ути сак, рас по ло же ње, ин те ре со ва ње, окол ност, си ту а ци ја, ис по-ља ва ње; под стрек, услов, по ре ђе ње, про це њи ва ње, тврд ња, до каз, за кљу чак; ди вље ње, оду ше вље ње, љу бав (пре ма чо ве ку, до мо ви ни, ра ду, при ро ди); при-влач ност, искре ност, пра вич ност, пле ме ни тост.

Је зич ка кул ту раОснов ни об ли ци усме ног и пи сме ног из ра жа ва ња

Пре при ча ва ње тек ста са про ме ном гра ма тич ког ли ца. Пре при ча ва ње са из ме ном за вр шет ка фа бу ле. Пре при ча ва ње тек ста у це ли ни и по де ло ви ма – по да том пла ну, по за јед нич ки и са мо стал но са чи ње ном пла ну.

При ча ње у ди ја ло шкој фор ми; уно ше ње ди ја ло га, управ ног го во ра у струк ту ру ка зи ва ња – по за јед нич ки и са мо стал но са чи ње ном пла ну. При ча-ње пре ма са мо стал но ода бра ној те ми. На ста вља ње при че ин спи ри са не да тим по чет ком. Са ста вља ње при че по сло бод ном из бо ру мо ти ва.

Опи си ва ње сли ка ко је при ка зу ју пеј за же, ен те ри је ре, по ртре те. Опи си-ва ње сло же ни јих од но са ме ђу пред ме ти ма, би ћи ма и по ја ва ма.

Из ве шта ва ње о оба вље ном или нео ба вље ном за дат ку у шко ли или код ку ће – у об ли ку од го во ра на пи та ња.

13

Усме на и пи сме на ве жба њаОр то еп ске ве жбе: уве жба ва ње пра вил ног из го во ра ре чи, ис ка за, ре че-

ни ца, по сло ви ца, бр за ли ца, за го не та ка, пи та ли ца, кра ћих тек сто ва; слу ша ње звуч них за пи са, ка зи ва ње на па мет лир ских и еп ских тек сто ва; сни ма ње ка зи-ва ња и чи та ња, ана ли за сним ка и вред но ва ње.

Дик та ти: са до пу ња ва њем, из бор ни, сло бод ни, кон трол ни дик тат.Лек сич ке и се ман тич ке ве жбе: гра ђе ње ре чи – фор ми ра ње по ро ди ца ре-

чи; из на ла же ње си но ни ма и ан то ни ма, уоча ва ње се ман тич ке функ ци је ак цен-та; не књи жев не ре чи и ту ђи це – њи хо ва за ме на је зич ким стан дар дом; основ-но и пре не се но зна че ње ре чи.

Син так сич ке и стил ске ве жбе: са ста вља ње и пи са ње ре че ни ца пре ма по сма тра ним пред ме ти ма на сли ци и за да ним ре чи ма; са ста вља ње и пи са ње пи та ња о те мат ској це ли ни у тек сту, на сли ци, у фил му; пи са ње од го во ра на та пи та ња.

Пре пи си ва ње ре че ни ца ради са вла да ва ња пра во пи сних пра ви ла.Ко ри шће ње умет нич ких, на уч но по пу лар них и уче нич ких тек сто ва као

под сти ца ја за сли ко ви то ка зи ва ње. Ве жбе за бо га ће ње реч ни ка и тра же ње по год ног из ра за. Уоп ште но и кон крет но ка зи ва ње. Про ме на гле ди шта. Уоча ва-ње и от кла ња ње бе зна чај них по је ди но сти и су ви шних ре чи у тек сту и го во ру. От кла ња ње пра зно сло вља и ту ђи ца. От кла ња ње не ја сно сти и дво сми сле но-сти.

Уве жба ва ње тех ни ке из ра де пи сме ног са ста ва: ана ли за те ме, од ре ђи ва-ње ње ног те жи шта; по сма тра ње, уоча ва ње и из бор гра ђе; рас по ре ђи ва ње по-је ди но сти; еле мен ти ком по зи ци је.

Осам до ма ћих пи сме них за да та ка и њи хо ва ана ли за на ча су. Че ти ри школ ска пи сме на за дат ка – по два у пр вом и дру гом по лу го ди шту. Је дан час за из ра ду и два ча са за ана ли зу за да та ка и пи са ње по бољ ша не вер зи је са ста ва.

14

Чи тан ка има ви ше стру ку уло гу у на ста ви срп ског је зи ка, шко ло ва њу и вас пи та њу де те та уоп ште и због то га је са ста вља ње ова квог уџ бе ни ка за ауто ра ве ли ки иза зов али и из у зет на од го вор ност. Основ не функ ци је чи тан ке су: при ла го ђе ност деч јем уз ра сту са др жа јем, струк ту ром и сти лом; естет ска вред ност; као и по год ност за усва ја ње пред ви ђе них књи жев но те о риј ских пој-мо ва и је зич ких ка те го ри ја. Осим то га, на ста ва је зи ка у 4. раз ре ду има сво је спе ци фич но сти у од но су на прет ход не раз ре де: она пред ста вља син те зу зна-ња срп ског је зи ка из пр ва че ти ри раз ре да основ не шко ле, мост или спо ну са ви шим раз ре ди ма основ не шко ле.

За то сам рад на Чи тан ци за 4. раз ред схва ти ла као из у зет но ва жан, али и кре а ти ван по сао у ко јем сам ужи ва ла, те же ћи да са ста вим уџ бе ник ко ји ће би ти ма што вит, ко ји ће уче ни ку по ну ди ти јед но но во, уз бу дљи во ли це књи-жев но сти и умет но сти, по бу ди ти у ње му ства ра лач ку и ин те лек ту ал ну ра до-зна лост, а опет, уџ бе ник чвр сто узгло бљен у за да ци ма ко је тре ба да ис пу ни на по љу пи сме но сти, је зич ке кул ту ре и књи жев но те о риј ске су ме зна ња. Чи-тан ка за то ни је са мо ти пич на ан то ло ги ја при клад них тек сто ва са ме тод ским упут стви ма и не по зна тим ре чи ма. Она је и уџ бе ник оп ште кул ту ре, пу то ва ње кроз свет књи жев но сти, на ци о нал не исто ри је, ли ков не умет но сти, му зи ке. У на ди да ће се, ма кар у де лу деч је све сти, под ста ћи или раз ви ти ра дост чи та ња, уме ће раз у ме ва ња књи жев ног де ла, на стао је и овај уџ бе ник.

Основ на за ми сао Чи тан кеПред ло жак или мо дел на ко јем по чи ва ју ор га ни за ци ја Чи тан ке и њен

на слов је сте зна ча јан ро ман са вре ме не европ ске књи жев но сти, ро ман Ми ха е-ла Ен деа Бес крај на при ча, об ја вљен 1979. го ди не. Дру га књи га ко ја је ути ца ла на об лик и кон цепт Чи тан ке је на уч но по пу лар но, а опет де ло из у зет них ли те-рар них ква ли те та свет ског (а на шег) на уч ни ка Ми лу ти на Ми лан ко ви ћа Кроз ва си о ну и ве ко ве (пр ви пут об ја вље но 1928. го ди не, а у ко нач ном об ли ку 1943). Ве ро ват но се пи та те за што је је дан не мач ки ро ман узет за пред ло жак јед ног на ци о нал ног уџ бе ни ка, као и шта је то за јед нич ко у ова два де ла.

Ми лу тин Ми лан ко вић се, пи шу ћи на уч но по пу лар ну књи гу из обла сти астро но ми је, за пи тао ко ји би то био нај бо љи и нај за ни мљи ви ји на чин да го-во ри о ко смо су, а да обич ном чи та о цу бу де за ни мљив. Сто га се он по слу жио јед ним ти пич ним књи жев ним по ступ ком: из ми слио је лик мла де при ја те љи-це, ле пе и љу бо пи тљи ве, са ко јом ће од ла зи ти у има ги нар на пу то ва ња кроз ве ко ве и у ва си о ну. Лик има ги нар не при ја те љи це је ме сто за чи та о ца са ко јим при по ве дач сту па у ди ја лог. Та ко се овај пар пут ни ка кроз вре ме пре о бла чи у

При ча без кра ја

15

скла ду са епо хом и зе мљом у ко ју од ла зе и при су ству је зна чај ним до га ђа ји ма у људ ској исто ри ји (од ла зе код Ари сто те ла, пу ту ју ан тич ким ла ђа ма, се де по ред Њут на) и бо ра ви у још не ис тра же ним ду би на ма ко смо са. На по чет ку сво је књи ге пи сац Ми лан ко вић ка же да не же ли да бу де су во па ран и до са дан па ће се по слу жи ти соп стве ном уобра зи љом − ми са о ним кри ли ма ко ји ма се мо же див но пу то ва ти. Ми лан ко вић ка же: „Да нас ће мо по ћи, ако на то при ста не те, на да лек пут. Ни ка ква бр зи на на све ту, па ни она све тло сна, не би нас мо гла за вре ме це лог на шег жи во та од ве сти она мо ку да же лим да стиг не мо, сем ла ких кри ла на ших ми сли ко ја су бр жа од му ње“. Кон цепт Ми лан ко ви ће вог де ла је ве о ма ефи ка сан и, су штин ски, од го ва ра при ро ди са вре ме не на ста ве је зи ка: реч је о по зи ву при по ве да ча чи та о цу на ду хов не иза зо ве, игру, кре а ци ју и са зна ње.

Ми ха ел Ен де у свом ро ма ну чи ни го то во исту ствар, али у дру гој обла-сти. Ње гов ро ман та ко ђе ну ди има ги на тив но пу то ва ње, али кроз свет књи-жев но сти. Ро ман Бес крај на при ча је на лик на те о ри ју књи жев но сти у ма лом. Глав ни лик ове књи ге је де чак са ча роб ним име ном: Ба сти јан Бал та зар (као ча роб ник) Букс (као књи га). Бе же ћи од вр шња ка ко ји га про го не, де чак Ба-сти јан уле ће у ан ти квар ни цу, угле да нео бич ну књи гу на ко јој пи ше Бес крај на при ча, узи ма је, при ву чен ње ним при ма мљи вим, ар ха ич ним ко ри ца ма и са-кри ва се на школ ски та ван да је на ми ру про чи та. Ба сти јан је чи та лац књи ге, али у исто вре ме и је дан од ње них ли ко ва. У књи зи ко ју чи та са зна је да је зе-мља Фан та зи ја у опа сно сти јер се пре тва ра у ни шта ви ло. Вла дар ка овог све та ма ште, Де ти ња Ца ри ца, ша ље ма лог зе ле но ко шца, лов ца Атре ја и бе лог зма ја Фу ху ра да про на ђу спа си о ца Фан та зи је, ина че ће, у су прот ном, сви не ста ти. Спа си лац је − чи та лац књи ге, ко ји мо ра да по ста не део ње, ство ри це лу Фан та-зи ју из но ва и ти ме је спа си. О че му је за пра во реч? На ма што вит на чин пи сац Ен де го во ри о су шти ни књи жев но сти. Ка да чи та мо књи гу, ми у њу угра ђу је мо соп стве ну ма шту и део сво је лич но сти. Да кле, са сва ким чи та њем, ми књи гу на не ки на чин ства ра мо. Без умет нич ког до жи вља ја чи та о ца, књи га (зе мља Фан та зи ја) оста је мр тва и ја ло ва. Та ко и Ба сти јан, чи та лац, сво јим умет нич-ким до жи вља јем ства ра соп стве ни свет Фан та зи је, и по ста је не са мо је дан од ње них ли ко ва већ и њен тво рац.

На сли чан на чин сва ки уче ник ко ји узи ма чи тан ку При ча без кра ја по ста-је део ове при по вед не ма ги је. Сва ки уче ник се на ла зи у тро стру кој по зи ци ји: он је исто вре ме но чи та лац књи жев них тек сто ва, је дан од ли ко ва – пут ни ка кроз свет књи жев ног тек ста, кул ту ре и умет но сти, као и тво рац соп стве не Фан та зи је. На свом има ги на тив ном пу то ва њу, ко је је осно ва Ми лан ко ви ће вог и Ен де о вог де ла, чи та лац је пут ник и уче сник у кре а тив ном ис тра жи ва њу и уче њу.

Чи тан ка је, да кле, осми шље на као јед но ма што ви то пу то ва ње кроз свет књи жев ног тек ста. Кон цепт пу то ва ња, ис тра жи ва ња не по зна тог бли зак је деч јој све сти. У овом уз ра сту де цу при вла чи аван ту ра и из ме шта ње у про стор-ном сми слу, ствар ном ак ци јом или ма штом.

Уче ник на по чет ку до би ја кљу че ве зе мље Фан та зи је, упо зна је се са сво-јим во ди чи ма и кре ће у по сте пе но осва ја ње све та књи жев ног де ла. Ово осва-ја ње је и лич но и ко лек тив но: као што по сто ји упут ство, нео п хо дан је и алат за рас кла па ње књи жев ног тек ста: уче ни ку у то ме по ма жу ко ор ди на те на пу ту,

од но сно књи жев но те о риј ски, жан ров ски и функ ци о нал ни пој мо ви о при ро-ди и са став ним де ло ви ма књи жев ног тек ста ко ји се на ла зе по ступ но рас по-ре ђе ни од по гла вља до по гла вља Чи тан ке. На ове пој мо ве тре ба гле да ти као на функ ци о нал не алат ке ко је оспо со бља ва ју уче ни ка за све си гур ни је раз у ме-ва ње при ро де и струк ту ре књи жев ног тек ста. Кре ћу ћи се кроз ра зна ли ца и ви до ве књи жев но сти, уче ник утвр ђу је већ по сто је ће и усва ја но ве пој мо ве.

Сим бол Чи тан ке – Аурин или Учи ни оно што же лишУ Чи тан ци се ин си сти ра на ин ди ви ду ал но сти раз у ме ва ња и са мо стал-

но сти у про ми шља њу књи жев ног тек ста. За то је цен трал ни сим бол Чи тан ке Аурин, сим бол по зајм љен из ро ма на Бес крај на при ча. Он се на ла зи на ко ри ца-ма књи ге, Атреј га но си као ме да љон и пре да је Ба сти ја ну, ко ји ства ра свет по сво јој ме ри. Аурин је злат ни ме да љон ко ји оиви чу ју две ис пре пле та не зми је, а у ње го вом сре ди шту је нат пис учи ни оно што же лиш. Зми ја ко ја да ру је моћ не му штог је зи ка (на род на при по вет ка Не му шти је зик, али и ми то ви мно гих на ро да при по ве да ју о овом ин тер на ци о нал ном мо ти ву), упу ћу је на по себ но устрој ство књи жев ног је зи ка, ве чи то по сто ја ње и об на вља ње при че и при ча-ња, а сво је вр сна мак си ма зе мље Фан та зи је је сте основ но на че ло кре а ци је и ства ра ла штва. Учи ни оно што же лиш пред ста вља по зив уче ни ку на ства ра-лач ки од нос пре ма на ста ви. У раз го во ру о књи жев ном де лу ва жно је не гу ши-ти дру га чи ја деч ја ми шље ња, већ их под сти ца ти. Де те има пра во на соп стве но ви ђе ње и до жи вља ва ње тек ста. Оно што тре ба тра жи ти од уче ни ка је сте да сво је ста во ве и ми шље ња ар гу мен ту ју, об ја сне и про на ђу ме ста у тек сту ко ји-ма ће их пот кре пи ти.

Аурин је та ко ђе ис ко ри шћен као сиг нал за пре ла зак из тек ста у Чи тан-ци на ве жба ње у Пу то ка зи ма; на и ме, при кра ју сва ке ме тод ске је ди ни це на ла-зи се је дан или ви ше ма лих зна ко ва ко ји озна ча ва ју Аурин у ко ји ма се на ла зи на зив и број ве жба ња у на став ним ли сто ви ма.

Во ди чиБа сти јан и Атреј жи ве у раз ли чи тим све то ви ма, је дан у све ту ре ал но сти,

а дру ги у све ту има ги на ци је, ма ште, као и уче ник ко ји узи ма При чу без кра ја у ру ке. Атреј из пле ме на ло ва ца је, ме ђу тим, по слат да до пре до чи та о ца Ба сти-ја на и пре ве де га у свет Фан та зи је, пра ти га и во ди на том пу то ва њу, на лик на Вер ги ли ја у Дан те о вој Бо жан стве ној ко ме ди ји и по ста ра се да Ба сти јан пре ђе на кра ју свог пу то ва ња на зад у свој свет. Ње го ва уло га је уло га во ди ча и ја сам му ту уло гу пре пу сти ла и у овом уџ бе ни ку. Он се пред ста вља на по чет ку уџ бе-ни ка у стри пу, ка зу је сво ју уло гу и по зи ва уче ни ка ко ји чи та књи гу у пу сто ло-ви ну. Ње гов по моћ ник је мо ди фи ко ва но мит ско би ће из ро ма на – змај сре ће, Фу хур и у не ким де ло ви ма Чи тан ке, по го то во у онима ко ји се ба ве мит ским би-ћи ма (ви ла ма, зма је ви ма или хо би ти ма) Фу хур је са мо стал ни во дич и ту мач мит ског све та. Атреј и Фу хур че сто са ве ту ју, упу ћу ју уче ни ка на раз ми шља ње о про бле му уну тар тек ста, али му пру жа ју и до пун ске ин фор ма ци је бли ске књи жев ном тек сту ко ји се об ра ђу је. На при мер, уз текст Ви о ли на М. Де ма ка

16

Атреј го во ри о ан тич ком мит ском сви ра чу Ор фе ју, а Фу хур об ја шња ва шта су ви ле уз бај ку Лу жич ких Ср ба Шум ска ви ла.

Отво ре ни крајПри ча без кра ја се не за вр ша ва − Фан та зи ја се об на вља са сва ким но вим

чи та о цем и сва ким но вим чи та њем. Због то га књи га Бес крај на при ча не ста је ка да је Ба сти јан про чи тао. Ан ти квар К. К. Ко ре ан дер од ко јег је Ба сти јан узео књи гу то ту ма чи ова ко: „Јед но је си гур но: ти ми ни си украо ту књи гу, јер она не при па да ни те би ни ти би ло ком дру гом... Ко зна, мо жда је овог тре нут ка не ко дру ги др жи у ру ци и чи та.“// „Са слу шај ре чи ста рог и ис ку сног пут ни ка кроз Фан та зи ју, мој де ча че!... Не мо жеш да по се тиш Ме се че во Де те дру ги пут, то је тач но − све док је она Ме се че во Де те. Али, ако јој даш но во име, ви де ћеш је по но во. Ма ко ли ко че сто ти то по ла зи ло за ру ком, сва ки пут ће би ти пр ви и је ди ни пут.“ Шта се за пра во де си ло? Од бив шег чи та о ца књи га је пре шла у ру ке са да шњег и по сле ње го вог чи та ња не ста је за не ког бу ду ћег чи та о ца. У осно ви ве ћи не са вре ме них књи жев но ме то до ло шких раз ма тра ња сто ји ми-шље ње да без чи та о че вог учи та ва ња, естет ског до пи си ва ња, књи жев ни текст не мо же би ти це ло вит, пот пун. Реч је о сво је вр сном оте ло тво ре њу алек сан дриј-ског син дро ма − чи та лач ког лан ца ко ји се об на вља кроз исто ри ју књи жев но-сти − исто ри ју чи та ња.

И Чи тан ка се за вр ша ва без пра вог за вр шет ка − отво ре ним кра јем. По-след ња при ча у њој, Вел со во Ју тро на Ме се цу, за вр ша ва се на нај на пе ти јем ме сту, ка да за па ње ни Кеј вер и при по ве дач угле да ју се ме но вог жи во та на Ме-се цу. Од уче ни ка се тра жи да при чу за ми сли и на ста ви је. Ти ме При ча без кра ја на свом за вр шет ку до би ја се ме но вог по чет ка, као се ме ко је Де ти ња Ца-ри ца пру жа Ба сти ја ну да из ње га ство ри но ви свет. Уче ни ку се за то ну де, по-сле при вре ме ног опро шта ја од Ба сти ја на, Атре ја и Фу ху ра, но ве „Ста зе кроз Фан та зи ју“, спи сак пре по ру че них књи жев них де ла ко је мо же, по сво јој во љи, до пу ња ва ти соп стве ним из бо ром де ла ко је је про чи тао и, по ма ло, ство рио.

Број тек сто ва у Чи тан ци је ве ћи од бро ја ча со ва пред ви ђе них пла ном и про гра мом за об ра ду књи жев них тек сто ва. За то сва ки на став ник има сло бо-ду да од При че без кра ја об ли ку је соп стве ну при чу о књи жев но сти ко ју ће са сво јим уче ни ци ма у овом раз ре ду пре ћи. Из бор и ре до след тек сто ва не мо ра ју да пра те за ми сао на став ни ка, већ се, пре ма по тре би, мо гу сло бод но ком би но-ва ти. Иако смо се тру ди ли да тек сто ве у Чи тан ци рас по ре ди мо по ло гич ном то ку уво ђе ња и раз ви ја ња од ре ђе ног пој ма или об ли ка при по ве да ња, на став-ник има ту сло бо ду да иза бе ре оне тек сто ве ко ји му се учи не по де сни јим за овла да ва ње од ре ђе ним књи жев но те о риј ским пој мом.

Склоп Чи тан ке или Во дич кроз Фан та зи јуА. Упут ство чи та о цуБ. Стрип1. Књи га за те бе2. При ча без кра ја и по чет ка

17

18

3. Вра та кроз вре ме4. Вра та у де тињ ство5. Пу то ва ње кроз ва си о ну и ве ко веВ. Књи жев ни пој мо ви, књи жев не вр стеГ. Ста зе кроз Фан та зи ју

А. Упут ство чи та о цу

На на чин не ти пи чан за уџ бе ник, Чи тан ка по чи ње као књи жев но де ло: Упут ством чи та о цу. Уло га овог упут ства је ини ци ја циј ска. Оба ве ште ње при ула ску у Фан та зи ју има дво ја ку уло гу: сво јим ар ха ич ним из гле дом (лист ста-рог пер га мен та са укра сним сло ви ма) и обра ћа њем де те ту – чи та о цу мо же за-ин три ги ра ти уче ни ка; он се мо же осе ти ти по зван у но ву, уз бу дљи ву игру. Са-др жај Упут ства де те упу ћу је на за го нет ност и не по но вљи вост сва ког чи та ња и ње го ву ак тив ну уло гу при до жи вља ва њу умет нич ког тек ста. Да се из ра зи мо ме та фо рич ки, „кљу че ви“ зе мље Фан та зи је, да ри ва ни на по чет ку де те ту – чи-та о цу, от кљу ча ва ју раз ли чи та вра та при „пу то ва њу“, а од уме ћа на став ни ка при ту ма че њу умно го ме за ви си хо ће ли вра та Фан та зи је оста ти од шкри ну та, отво ре на или, пак, за у век за тво ре на.

Б. СтрипПре пр вог по гла вља Чи тан ке на ла зи се увод ни стрип са Атре јом и Фу-

ху ром. У ње му се пред ста вља ју во ди чи и по ма га чи на пу ту кроз уџ бе ник, свет књи жев но сти и, уоп ште, свет пи са не ре чи − ли ко ви из све та Фан та зи је, Атреј и ње гов змај Фу хур. Ли ко ви су све сно по зајм ље ни из књи жев ног тек ста, а на Упут ству чи та о цу по ја вљу ју се на цр та ни НА стра ни ци, ка ко би де те од мах мо гло да на пра ви ди стинк ци ју из ме ђу све та књи жев ног де ла и све та ре ал но сти ко ји, и по ред ме ђу соб не по ве за но сти, има ју за себ не за ко но мер но-сти и на чин устрој ства. Иако де ца на овом уз ра сту има ју оформ ље ну свест о фик ци о нал но сти књи жев ног тек ста, ова ди стинк ци ја нео п ход на је на по чет-ку да би се, не што ка сни је, на пра ви ла ја сна раз ли ка из ме ђу кључ них пој мо ва у про у ча ва њу књи жев но сти, као што су од нос из ме ђу пи сца и при по ве да ча, ли ка и лич но сти итд.

&

При ча без кра ја је по де ље на на пет основ них де ло ва у ко ји ма су тек сто-ви об је ди ње ни дво стру ко: те мат ским ве за ма и књи жев но те о риј ском об ла шћу или об ла шћу из кул ту ре го во ра ко ја је пред ви ђе на за усва ја ње у овом раз ре ду. Ра ди лак ше ори јен та ци је уче ни ка и на став ни ка, у са др жа ју Чи тан ке по ред спи ска тек сто ва на зна че ни су те о риј ски пој мо ви или жан ро ви ко ји се при ли-ком об ра де тог тек ста усва ја ју.

19

1. Књи га за те бе

Ово по гла вље по чи ње и за вр ша ва се од лом ци ма из Бес крај не при че, не без раз ло га − ово је ва жан део уџ бе ни ка чи ја је уло га да уче ни ка уве де у за ко-ни то сти књи жев ног де ла. Књи га за Ба сти ја на ко ја отва ра Чи тан ку је од ло мак у ко јем се по ста вља пи та ње при ро де и функ ци је књи жев ног де ла: Ба сти јан, као и уче ник, др жи књи гу у ру ка ма и раз ми шља ка кве књи ге во ли. У овом де лу по ре ђан је низ тек сто ва са бли ском про бле ма ти ком, а из раз ли чи тих вре мен ских епо ха; Али са ула зи у Зе мљу чу да, ло вац се из Фан та зи је вра тио, али без зе ца, Вла ди мир са ве ту је пи сца ка кве књи ге да пи ше ко је ће се до па сти де ци. О при ро ди књи жев ног де ла го во ре Пла ви зец (лов на не у хва тљи во би ће из ма ште − би ће по е зи је), Па у ко во де ло, Ви о ли на. Ин си сти ра се на ин ди ви ду-ал но сти у до жи вља ју књи жев ног де ла – ка кве књи ге Ба сти јан и Вла ди мир во ле да чи та ју − зах тев де те та за дру га чи јим књи жев ним тек стом. Уво де се основ ни пој мо ви о при ро ди и об ли ку умет нич ког ка зи ва ња; об ја шња ва шта су свој ства пе снич ког је зи ка: по јам сти ха, ри ме, рит ма, звуч ност и сли ко ви-тост пе снич ког је зи ка, шта су при по ве да ње, основ но и пре не се но зна че ње. Та-ко ђе, да је се низ тек сто ва ве за них за опи си ва ње кон крет ног или из ма шта ног про сто ра. Гру пу тек сто ва ве за них за опи си ва ње си ту и ра ли смо на по че так и крај Чи тан ке. Та ко ђе, у по след њем тек сту пр вог де ла Учи ни оно што же лиш Ми ха и ла Ен деа по ла ко се уво ди по јам при по ве да ња и при по ве да ча, да би се у сле де ћим де ло ви ма уџ бе ни ка раз ра ђи ва ли.

2. При ча без кра ја и по чет каДру ги део ба ви се углав ном фан та стич ним тек сто ви ма и би ћи ма. Ово

по гла вље отва ра се од лом ком из Тол ки но вог Хо би та у ко јем Бил бо Ба гинс оти ма пе хар од зма ја. По јам при по ве да ња се про ши ру је, а са њим и из град ња књи жев ног ли ка. Уз књи жев не тек сто ве уче ни ци ма се пре зен ту ју и на род на ве ро ва ња у фан та стич на би ћа ка ква су, на при мер, ви ле, ажда је, але, ка ко би се уче ни ци ма при бли жи ла сли ка све та древ ног чо ве ка ко ја је ути ца ла и на об ли ко ва ње књи жев ног тек ста. Во дич кроз ову област је, ло гич но, змај Фу хур. Уз вр сте на род не књи жев но сти укљу че ни су и са вре ме ни тек сто ви истог жан ра или те ме у ко ји ма су ли ко ви та ко ђе мит ска би ћа по сма тра на из дру га чи је пер спек ти ве, као што су пе сме Љ. Ршу мо ви ћа, Бран ка Сте ва но ви ћа, или драм ски текст Алек сан дра По по ви ћа. На овај на чин, де ца мо гу да пра те ка ко се исти мо тив упо тре бља ва у не ка да шњој и са вре ме ној књи жев но сти. Та ко ђе, у овом де лу Чи тан ке уче ни ци мо гу да стек ну свест и о ево лу ци ји или про ме на ма у окви ру истог жан ра, ка кав је њи ма бли зак жа нр бај ке. Сто га су им да та чак че ти ри при ме ра бај ке, хро но ло шки по ре ђа на: на род на бај ка, пр-ве умет нич ке пре ра де бај ки (Бра ћа Грим, и за тим Х. К. Ан дер сен) и при мер са вре ме не бај ке (Гро зда на Олу јић). Овај део Чи тан ке ба ви се и пој мом ком по-зи ци је књи жев ног тек ста: лир ске пе сме, бај ке, драм ског тек ста.

3. Вра та кроз вре ме

Тре ћи део Чи тан ке чи ни пу то ва ње кроз на ци о нал ну исто ри ју, кул ту ру и књи жев ност, и то, пре све га, у са вре ме ним тек сто ви ма: о све том Са ви и

20

Ву ку Ка ра џи ћу пи шу Све тла на Вел мар-Јан ко вић и Ду шан Ра до вић. Од са вре-ме них тек сто ва иде се ка тра ди ци о нал ним тек сто ви ма и жан ро ви ма усме не књи жев но сти: оби чај ним пе с мама, еп ским на род ним пе сма ма и на род ној про-зи. На при ме ру на род них и умет нич ких тек сто ва у ко ји ма су ли ко ви зна чај не исто риј ске лич но сти, ка кве су све ти Са ва или Вук Ка ра џић ус по ста вља се раз ли ка из ме ђу лич но сти и ли ка. У овом де лу та ко ђе се раз ма тра ју од ли ке еп-ске пе сме, као и осо бе но сти дру гих жан ро ва на род не про зе: ле ген де, ша љи ве на род не при че, при че о жи во ти ња ма, као и вр сте јед но став них књи жев них об ли ка, ка кве су по сло ви це, пи та ли це, за го нет ке.

4. Вра та у де тињ ство

Че твр то по гла вље од но си се, пре све га, на сли ку де тињ ства. Кре ће се од пе са ма са вре ме них пе сни ка ка де ли ма књи жев не про шло сти; на по ред но су по ста вље ни тек сто ви ко ји те ма ти зу ју са да шње и не ка да шње де тињ ство; де тињ ство са вре ме ног де ча ка или Бо со но гог, као и де тињ ство Бра ни сла ва Ну-ши ћа и Ми хај ла Пу пи на. Сви мо ти ви ве за ни за школ ски жи вот укљу че ни су у ово по гла вље, па се та ко об ра ђу ју те ме о дру гар ству, пле ме ни то сти, пр вим љу ба ви ма, као и школ ским не во ља ма и сла бим оце на ма. У ње му се на ла зе и тек сто ви ко ји, на на чин не ти пи чан за школ ски уџ бе ник, при ка зу ју шко лу и школ ски жи вот. Тек сто ве као што су Ту жне ђач ке ис по ве сти, Опет шко ла или од ло мак Шко ла на дну мо ра не тре ба, ме ђу тим, при хва та ти као там не, не пе да го шке јер оне са др же до жи вљај шко ле ко ји је, на жа лост, де ци да нас мно го бли жи од пе са ма ко је ве ли ча ју школ ски си стем, као што је Ау што је шко ла згод на. На про тив, ова кве тек сто ве мо же мо згод но ис ко ри сти ти да се о школ ском жи во ту раз го ва ра, по ле ми ше и укр шта ју ра зно ли ка ми шље ња ме ђу уче ни ци ма. Бу ду ћи да је цен трал на те ма де тињ ство, у овом по гла вљу ко ри сте се и не ки од са вре ме них об ли ка ко му ни ци ра ња: SMS по ру ке, гра фи ти, елек-трон ска пи сма, као и жар гон ски је зик у са вре ме ним де ли ма за де цу.

5. Пу то ва ње кроз ва си о ну и ве ко ве

Пе ти и за вр шни део Чи тан ке са др жи тек сто ве ко ји те ма ти зу ју оти ски ва-ње од Зе мљи не по вр ши не у про сто ре уда ље не, не по зна те и уз бу дљи ве. По ла зи се из по зна тог пре де ла, Бе о гра да, у тек сту по е ме Алек сан дра Ву ча, пре ла зе се уда ље ни пре де ли и упо зна ју нео бич ни љу ди (Ески ми, гу са ри) и ко нач но од ла зи са Зе мљи не по вр ши не у ва си о ну у тек сто ви ма М. Ми лан ко ви ћа и Х. Џ. Вел са. У овом по гла вљу уво де се пој мо ви на уч нофан та стич не, на уч нопо-пу лар не и пу то пи сне књи жев но сти, мит и стрип. Сво јим отво ре ним кра јем − не до вр ше ним тек стом и про сто ром за са мо стал но до пи си ва ње тек ста, пу то ва-ње кроз ову школ ску го ди ну је за вр ше но и не за вр ше но у исти мах − во ди чи Атреј и Фу хур опра шта ју се од чи та о ца са мо до пр ве при ли ке.

В. Књи жев ни пој мо ви, књи жев не вр сте

На кра ју Чи тан ке на ла зи се књи жев но фан та зиј ски реч ник ко ји пред-ста вља си сте ма ти за ци ју књи жев но те о риј ског зна ња уче ни ка у то ку школ ске го ди не. Реч је о пој мо ви ма ко ји су већ об ја шње ни уз тек сто ве у Чи тан ци и

21

са да се за јед но на во де на кра ју. Пој мо ви су раз вр ста ни на две гру пе: књи жев-ни жан ро ви (вр сте) и књи жев ни пој мо ви уоп ште.

Г. Ста зе кроз Фан та зи ју

До ста ши ро ки и ра зно ли ки спи сак де ла, пре по ру че них за чи та ње, књи-жев но сти за де цу об у хва та до бро по зна те и ма ње по зна те са вре ме не ауто ре и на ста вља основ ну иде ју При че без кра ја.

Илу стра ци јеНај ве ћи број илу стра ци ја ра ђен је на мен ски за Чи тан ку и де ло је мла де

ака дем ске сли кар ке Ма ри је Сто ји са вље вић. Илу стра ци је су не жне и у ве ли кој ме ри опле ме њу ју тек сто ве. У Чи тан ци се на ла зе и ре про дук ци је зна чај них ли ков них де ла на ци о нал не и свет ске, ан тич ке, сред њо ве ков не и са вре ме не ли ков не умет но сти ко ја до при но се бо љем раз у ме ва њу тек ста. Сма тра мо да ће упо тре ба ре про дук ци ја ути ца ти на раз ви ја ње ли ков не кул ту ре уче ни ка, из град њу њи хо вог естет ског обра зо ва ња и уку са, а мо жда их и под ста ћи да про ши ре сво је ли ков но зна ње.

Прилог 1. – СПИ САК ИЛУ СТРА ЦИ ЈА

НА СТАВ НА ЈЕ ДИ НИ ЦА 1. И Л У С Т РА Ц И Ј А 2. И Л У С Т РА Ц И Ј А

Али са у Зе мљи чу да, Лу ис Ке рол

Илу стра ци ја Бе лог зе ца из пр вог из да ња ро ма на, Џон Те ни јел 1865.

По зно је се ње ју тро, Иси-до ра Се ку лић

Ба штен ска ста за са ко-ко шка ма (де таљ), Гу став Климт

При ча – сли ка Пољ ски пут, А. Са вра сов Бре зо ва шу ма, 2, Гу став Климт

Тр но ва Ру жи ца, Бра ћа Грим

Пор трет Бра ће Грим

Злат но јаг ње, Све тла на Вел мар-Јан ко вић,

По ро дич но ста бло Не ма-њи ћа, фре ска у ма на сти ру Де ча ни

Све ти Са ва, фре ска у ма-на сти ру Ми ле ше ва

Нај бо ље за ду жби не, на-род на ле ген да Краљ Ми лу тин, фре ска

При ча − ве ро на у ка Све ти Ђор ђе, фре ска из ма на сти ра Де ча ни

При ча − му зи каИван Ца ре вић на сре бр-ном ву ку, Вик тор Ваз не-цов

22

Че му слу жи тр ње, Ан то ан де Сент Ег зи пе ри

Илу стра ци је пи сца, Ан то-а на де Сент Ег зи пе ри ја

Ста ри Ву ја дин, на род на пе сма Гуслар

Вук, Ду шан Ра до вић би ста Ву ка Ка ра џи ћа Пор трет мла дог Ву ка Ка-ра џи ћа, Ар са Јо ва но вић

Збо гом гра де Бе о гра де, Алек сан дар Ву чо

Де спот Сте фан Ла за ре-вић, фреска

Зве зда ни прах ва си о не, Ми лу тин Ми лан ко вић

Бор ба Те зе ја и Ми но та у-ра, сце на са грч ке ва зе

Пор трет Ми лу ти на Ми-лан ко ви ћа, Па ја Јо ва но-вић

Ди дак тич ко-ме то дич ка апа ра ту раУз тек сто ве је при ло же на ком плек сна ди дак тич ко-ме то дич ка апа ра ту ра

ко ја се са сто ји од не ко ли ко ти по ва за да та ка, ве жба ња, до пу на, по ја шње ња и си сте ма ти за ци ја.

1. Ди дак тич ко-ме то дич ка пи та ња. – Сва ки текст у уџ бе ни ку про пра-ћен је ни зом ди дак тич ко-ме то дич ких пи та ња ко ја има ју уло гу да во де уче ни ка кроз књи жев ни текст. Пи та ња су по ста вље на у ви ду не по-сред ног обра ћа ња, ра зно вр сним зах те ви ма као што су: По ку шај да уочиш..., Мо жеш ли да..., Про на ђи ме ста у тек сту..., Упо ре ди..., Раз-ми сли на ко ји на чин..., По ку шај да про ту ма чиш... и сл. Од уче ни ка се тра жи да раз ми сли о мо гу ћим зна че њи ма про чи та ног тек ста и фор му-ли ше их у ис ка зе. Та ко ђе, уче ник се под сти че да уочи не ку је зич ку или књи жев ну по ја ву у књи жев ном тек сту, под ву че је, по не кад је упо ре ди са дру гим књи жев ним тек сто ви ма и из ве де за кљу чак. Јед ном реч ју, пи та њи ма се уче ник под сти че на раз ми шља ње, раз го вор о тек сту, на по ступ но из во ђе ње за кљу ча ка и уоп шта ва ње. На рав но, ова пи та ња пред ста вља ју са мо је дан мо гу ћи вид раз у ме ва ња књи жев ног тек ста. Она та ко ђе мо гу по мо ћи уче ни ку у са мо стал ном ра ду на тек сту. Уче ни ку се за да ју ра зно вр сни за да ци: на од ре ђе ним ме сти ма он тре ба да под ву че или обе ле жи ка рак те ри стич на ме ста у тек сту (ре чи ко је се ри му ју, број сло го ва у сти ху на род не пе сме, нео бич не ре чи), обе ле жи те мат ске це ли не, упи ше од го вор до ко јег је до шао, све до не ти пич них зах те ва ка кви су, на при мер, да на пи ше јед ну SMS по ру ку (ко ја са укуп но 160 зна ко ва, укљу чу ју ћи и па у зе ме ђу ре чи ма, под сти че кон-ци зно са оп шта ва ње по ру ке), гра фит на обе ле же ном ме сту или на цр та стрип.

2. Уво ђе ње но вих пој мо ва − књи жев не вр сте или по ја ве. − Го то во у сва ком тек сту из два јам не ки но ви по јам или књи жев ну вр сту и фор-му ли шем је у за себ ном по љу. Ова по ља има ју уло гу да си сте ма ти зу ју књи жев но те о риј ско зна ње уче ни ка и сво јом ви зу ел ном из дво је но шћу

23

ја сно ука зу ју уче ни ку ка ко се на зи ва по јам ко ји тре ба да усво ји и ко је су ње го ве ка рак те ри сти ке. Уко ли ко на став ник об ра ђу је не ки по јам на при ме ру дру гог тек ста, уче ни ци ће ин фор ма ци је о ње му мо ћи да про на ђу и у реч ни ку на кра ју Чи тан ке. На став ни ци не тре ба да тра же од уче ни ка да их до слов це уче и по на-вља ју, већ тре ба да ин си сти ра ју да се уче ник по тру ди да по ја ву раз у ме, уме да је об ја сни сво јим ре чи ма и илу стру је при ме ром.

3. Крат ке би о гра фи је пи са ца са фо то гра фи ја ма. − Сма трам да је за де те у овом уз ра сту ко ри сно и мо ти ви ра ју ће да са зна ко је аутор де ла или од лом ка ко је је чи та ло, ка ко из гле да, по че му је зна ча јан или ин те-ре сан тан и ко ја је још де ла пи сао. Тру ди ла сам се да де те не оп те ре ћу-јем су ви шним и су во пар ним по да ци ма о ауто ри ма. По ку ша ва ла сам да о сва ком ауто ру ка же мо са мо не што нај о снов ни је, или оно што сам сма тра ла да де те ту мо же би ти за ни мљи во. Не ми слим да уче ни ци тре-ба да по дат ке о пи сци ма ме мо ри шу, или да их зна ју за бо љу оце ну − они су да ти са мо као до пу на тек ста и под сти цај мла дим чи та о ци ма. Уко ли ко де те же ли да са зна ви ше о не ком пи сцу, ње го вом на чи ну жи-во та и дру гим де ли ма ко је је на пи сао, на став ник ра до тре ба да му иза-ђе у су срет би ло сво јим лич ним зна њем, би ло упу ћи ва њем де те та на из во ре ин фор ма ци ја у би бли о те ци или на ин тер не ту. На овај на чин де те ће се оспо со бља ва ти у са мо стал ном пре тра жи ва њу по да та ка, а сво је ре зул та те мо же пред ста ви ти и дру го ви ма на ча су. Ва жно је да се сва ки вид де те то вог ин те ре со ва ња за чи та ње не за не ма ри, већ под-стак не и мо ти ви ше.

4. Пре по ру ке за чи та ње де ла са слич ном те ма ти ком – има ју функ ци-ју да мо ти ви шу де те да чи та срод не тек сто ве и, да ље, да са мо стал но пре тра жу је. На при мер, уз Злат но јаг ње Све тла не Вел мар-Јан ко вић уче ни ку се пре по ру чу ју и дру ге при че из Књи ге за Мар ка, уз Збо гом гра де Бе о гра де А. Ву ча уче ник се под сти че да про чи та це лу по е му из ко је је од ло мак, као и дру ге Ву чо ве по е ме, а уз од лом ке ро ма на Лу и-са Ке ро ла и Х. Џ. Вел са да ју се по да ци и о оста лим по зна тим де ли ма ових пи са ца.

5. Не по зна те ре чи и из ра зи на ла зе се од мах уз књи жев ни текст, на ње го-вом за вр шет ку. На став ник се мо же тру ди ти да ова об ја шње ња, уко ли-ко сма тра да је то по треб но, до пу ни. Та ко ђе, де цу тре ба упу ћи ва ти и на са мо стал но пре тра жи ва ње реч ни ка. Не ке из у мр ле ре чи мо гу би ти под сти цај за број не игре бо га ће ња уче нич ког реч нич ког фон да. Уз на став ну је ди ни цу о Ву ку Ка ра џи ћу дат је и ма ли при лог − зах тев да уче ни ци про на ђу на бро ја не ре чи из Срп ског рјеч ни ка Ву ка Сте фа но ви-ћа Ка ра џи ћа. Ра ди се нај че шће о ре чи ма уз ко је у реч ни ку сто је опи си на род них оби ча ја.

6. До пу не – до пун ске ин фор ма ци је или об ја шње ња мо ти ви ма слич ним са књи жев ним тек стом уз ко ји сто је. На овај на чин ус по ста вља ју се тзв. по преч не ве зе ме ђу де ли ма књи жев но сти и умет но сти ко је бо га-те оп шту кул ту ру и мо ти ви шу уче ни ке на са мо стал но ис тра жи ва ње

24

(на при мер: уз де ло Па у ко во об ја шња ва се сим бо ли ка ко ју су на ро ди при пи си ва ли па у ку и ње го вој мре жи, уз текст Ви о ли ни ста об ја шња-ва се моћ ко ју су љу ди не ка да при да ва ли му зи ци спо ми ња њем грч ког ми та и Ор фе ја. Уз по јам Ари јад ни не ни ти у Ми лан ко ви ће вом тек сту уво ди се грч ки мит о Те зе ју и Ари јад ни). У до пун ским об ја шње њи ма об ја шња ва се и сим бо ли ка (па ук и ње го ва мре жа и сл.).

Стрип• Стрип као ли ков но-књи жев ни жа нр. − Стрип као жа нр пред ви ђен

је на став ним про гра мом у ни жим раз ре ди ма основ не шко ле. Уво ђе ње овог пој ма је по ступ но и за по чи ње стри пом у ко јем се пред ста вља ју ли ко ви во ди чи, Атреј и Фу хур. На ста вља се ко ри шће њем стри па као на став ног сред ства, об ја шње њем књи жев но те о риј ских пој мо ва кроз стрип и ве жба њи ма уче ни ка. Ко нач но, стрип као жа нр се фор му ли ше пред крај уџ бе ни ка и као при мер на во ди та бла (јед на стра на) стри па из Ми ки је вог цар ства из 1940. го ди не. Обич но су по че ци и раз вој стри па у све сти де те та по ве за ни са аме рич ким стри пом. Ме ђу тим, у пе ри о ду из ме ђу два свет ска ра та срп ски стрип се ин тен зив но раз ви јао. При ме-ном стри па из овог пе ри о да уче ни ци до би ја ју и свест о исто риј ском раз во ју жан ра у на ци о нал ним окви ри ма.

• Стрип као на став но сред ство. − Стрип је ве о ма по год но на став но сред ство за то што пред ста вља ком би на ци ју ли ков ног и тек стов ног ме-ди ја и, ко нач но, због сво је по пу лар но сти ме ђу мла ди ма. У стри пу је пред ви ђе но гра фич ко, ви зу ел но раз два ја ње раз ли чи тих об ли ка ка зи-ва ња: управ ни го вор и ми сли ли ко ва озна ча ва ју се на раз ли чит на чин, по себ ним вр ста ма обла чи ћа, а увод у при чу у стри пу нај че шће се упи-су је из дво је но, у гор њем углу из над сли ков не пред ста ве као ко мен тар при по ве да ча. Јед ном реч ју, стрип на из у зет но пре гле дан, ви зу ел но ра зу мљив на чин пред ста вља схе му при по вед ног тек ста! Из тог ра-з ло га, стрип се ука зао као но во и уче ни ци ма за ни мљи во на став но сред ство ко јим мо же мо гра фич ки ука за ти на раз ли ку између го во ра при по ве да ча и го во ра ли ко ва, ди ја ло га и уну тра шњег раз ми шља ња и сл. За то је стрип ко ри шћен као сред ство по ка зи ва ња, али и као ве-жба ње. Њи ме се по ка зу је раз ли ка у об ли ци ма при по ве да ња, а уз по моћ ње га се и ве жба. Од уче ни ка се тра жи да стри пом пред ста ви управ ни и не у прав ни го вор ли ко ва, при по ве да че ве ре чи и ре чи ли ка, ми сли и го вор ли ко ва.

25

Пу то ка зи – на став ни ли сто ви

Пу то ка зи су при руч ник уз Чи тан ку и уџ бе ник Срп ски је зик и кул ту ра из ра жа ва ња; они про ши ру ју зна ња из пред ви ђе них обла сти на ста ве је зи ка и пру жа ју мо гућ ност уче ни ку да ни зом ра зно вр сних ве жба ња утвр ди сво ја зна ња и раз ви је ли те рар на зна ња и скло но сти. Они по чи њу на не сва ки да-шњи на чин, игром Али са у Зе мљи чу да ко јом се об на вља зна ње из прет ход не школ ске го ди не. Од 39 по гла вља Пу то ка зи са др же 19 по гла вља са број ним и ра зно вр сним ве жба њи ма из обла сти књи жев но сти и је зич ке кул ту ре, али и функ ци о нал не и ме диј ске пи сме но сти уче ни ка. Уз ве жба ња по сто ји и ма ли тест о бај ка ма, а фи нал ни тест на кра ју школ ске го ди не има уло гу да ис пи та оп ште зна ње уче ни ка из гра ма ти ке, је зич ке кул ту ре и књи жев но сти.

Ве за Чи тан ке и Пу то ка заУз рад на тек сто ви ма из Чи тан ке нео п хо дан је и до пун ски рад на ве-

жба њи ма у Пу то ка зи ма, на став ним ли сто ви ма. Ве за уџ бе ни ка и при руч ни ка про гра ми ра на је на сле де ћи на чин: при кра ју сва ке ме тод ске је ди ни це на ла зи се је дан ме да љон или ви ше ма лих ме да љо на, Аури на, са на зи вом по гла вља и бро јем ве жба ња у на став ним ли сто ви ма. На овај на чин се су ге ри шу об лик и тип ве жба ња ко је је по год но за раз ра ђи ва ње од ре ђе ног пој ма или на став-не обла сти. По гла вља су ор га ни зо ва на не по на став ним је ди ни ца ма, већ по обла сти ма из књи жев но сти и је зич ке кул ту ре, на при мер по гла вље о бај ци, лир ској пе сми, ро ма ну, при по ве да њу и опи си ва њу итд. Уну тар по гла вља гру-пи са них на ова кав на чин по сто ји низ ве жба ња пред ви ђе них уз тек сто ве у Чи тан ци.

Игра Aли са у Зе мљи чу даОб на вља ње зна ња на по чет ку школ ске го ди не за по чи ње на не сва ки да-

шњи на чин − игром са коц ки ца ма. Игра је за сно ва на на ро ма ну Али са у Зе-мљи чу да, а овај ро ман ода бран је за те му из ви ше раз ло га: ула зак у Зе мљу чу да је сте сим бо лич ки пре ла зак у свет књи жев ног тек ста, а ис тра жи ва ње осо бе но-сти је сте основ ни за да так на ста ве књи жев но сти. Осим то га, по прет ход ном на став ном пла ну и про гра му Али са у Зе мљи чу да об ра ђи ва на је у 3. раз ре ду, а од прет ход не школ ске го ди не у 4. раз ре ду. Не ки учи те љи су овај ро ман ипак об ра ди ли у 3. раз ре ду. У сва ком слу ча ју, за оне ко ји ма је ро ман по знат, игра ће пред ста вља ти ле по, ди на мич но под се ћа ње на ње го ву фа бу лу, а уче ни ци ма ко ји ће се тек сре та ти са овим де лом пред ста вља ће за ни мљив увод у об ра ду књи жев ног тек ста.

26

У игри мо же уче ство ва ти је дан уче ник или ви ше уче ни ка, а она се хро но-ло шки при др жа ва фа бу ла тив ног ни за у ро ма ну. На овај на чин, уче ни ци се мо-гу под се ти ти глав них фа бу ла тив них та ча ка у то ку об ра де књи жев ног де ла.

У игри по сто ји 16 по ља ко ја са др же за дат ке на ко је уче ник тре ба да од-го во ри да би се кре тао да ље ка за вр шет ку игре. За да ци су за пра во пи та ња ко ја се од но се на гра ди во из прет ход не школ ске го ди не: књи жев но те о риј ске пој мо ве, пи сце и њи хо ва де ла, као и за вр ше так не ког књи жев ног тек ста. Она ни су те шка или фру стри ра ју ћа за уче ни ке, већ има ју уло гу да их под се те на на став не са др жа је из прет ход не школ ске го ди не. И са ма пи та ња да та су на за ни мљив на чин, као игра: име на пи са ца са кри ве на у ана гра ми ма или раз ба-ца на у по де ље ним сло го ви ма од ко јих уче ни ци тре ба да скло пе или про на ђу та чан од го вор. Бу ду ћи да уче ник не ће сва ки пут на и ћи на иста пи та ња, ова игра се мо же по на вља ти ви ше пу та.

Пи та ња пред ви ђа ју на гра ду за зна ње и ка зну за не зна ње; сва ки та чан од го вор под ра зу ме ва по ме ра ње за не ко ли ко по ља уна пред, а не та чан по ме-ра ње уна зад или про пу шта ње не ко ли ко ба ца ња. По сто је и че ти ри „мин ска“ по ља, „срећ на“ или „не срећ на“, ко ја игра ча по ме ра ју на по че так или крај игре. Пи та ња се на ла зе иза та бле са игром, а од го во ри на кра ју те ста, обр ну ти у су прот ном сме ру. На став ник се мо же ор га ни зо ва ти и та ко да он про це њу је да ли је од го вор та чан или ни је ка ко не би до шло до ва ра ња у то ку игре. Мо-ти ви шу ће је и по жељ но да сва ког уче ни ка ко ји по бе ди и по ка же зна ње у овој игри на став ник на гра ди, ма кар и сим бо лич но.

Прилог 2. – ПИ ТА ЊА И ОД ГО ВО РИ У ИГРИ АЛИ СА У ЗЕ МЉИ ЧУ ДА

6. Од сло ва ко ја са чи ња ва ју име и пре зи ме са ста ви име и пре зи ме пи-сца ко ји је ство рио Је же ву ку ћи цу и при чу о Мач ку во де ни ча ра де да Три ше ко ји је оти шао у хај ду ке.

НО ЋА РОКБЋИП

9. Шта је стро фа?

10. Са ста ви од раз ба ца них сло ва име и пре зи ме пе сни ка ко ји је на пи сао пе сму о стра шном ла ву, прин це зи На ђи и раз бој ни ку Ка ђи.

ЋУ РА НИ ДО ДАВШ

16. Име и пре зи ме срп ске спи са те љи це бај ки ко ја је на пи са ла бај ку Ста­кла ре ва љу бав је...

19. Пи та ње за ле ву стра ну пе чур ке: При ча је:а) сва ко књи жев но де ло б) сце на рио (при ча) за по зо ри шну пред ста ву

27

в) књи жев но де ло у про зи о до га ђа ју из жи во та глав ног ли каг) књи жев но де ло у сти хо ви ма о до га ђа ју из жи во та глав ног ли ка За о кру жи сло во ис пред тач ног од го во ра.

Пи та ње за де сну стра ну пе чур ке: Шта је фа бу ла?

22. Ре ци три по сло ви це.

27. Про на ђи име пи сца Бај ке о Ра ку Кро ја чу у раз ба ца ним сло го ви ма.

МО СА

ВИЋ СИ ДЕ

НКА МАК

29. Пи та ње: По ду да ра ње гла со ва у ре чи ма на кра ју сти хо ва на зи ва мо…

Об ја шње ње за го нет ке: Га вран је сли чан пи са ћем сто лу за то што про и -зводи рав не (flat) зву ке кад пе ва као што је ра ван пи са ћи сто.

Та ко ђе, ово је ша љи ва и ла жна за го нет ка. Га вран – (на ен гле ском ra ven), обр ну тим ре до сле дом да је реч ne var (ne ver) – ни кад – игра ре чи ко ја по ка зу је бе сми сли цу у за го нет ки.

32. Ре ци две за го нет ке.

34. Чи ме се за вр ша ва бај ка Ма чак у чи зма ма Бра ће Грим?

39. Про чи тај од кра ја име и пре зи ме пи сца ко ји је на пи сао пе сму Ма ли цвет.

ЋИ ВО КЉИМ ОК НАРБ

43. Ка жи на слов бар јед не пе сме Љу би во ја Ршу мо ви ћа ко ју си учио про шле го ди не.

52. Ко ли ко сти хо ва има? По де ли их ус прав ном цр том.

Је сен је, је сен ра на од ба кра сва ис тка на. Са гра не ла ста ве ли: „Ско ро ћу да се се лим.“

55. По ру ке у књи жев ном де лу су:а) те ма књи жев ног де лаб) ми сли и са зна ња ко је от кри ва мо у књи жев ном де лув) на чин на ко ји се књи жев но де ло за вр ша ваг) глав ни до га ђа ји у књи жев ном де лу

За о кру жи сло во ис пред тач ног од го во ра.

57. Шта је ба сна?

РЕ ШЕ ЊА 6. Бран ко Ћо пић 9. Стро фа је те мат ска и ри там ска це ли на у пе сми ко ја се са сто ји од не ко-

ли ко сти хо ва (нај ма ње два).10. Ду шко Ра до вић

16. Гро зда на Олу јић19. Ле ва стра на: –вДе сна стра на: Фа бу ла је рад ња при че, чвр ста по ве за ност до га ђа ја (о ко ји ма се при по ве да) у је дин стве ну це ли ну. 22. По сло ви це (не ки при ме ри из про шло го ди шње чи тан ке): Ис пе ци па ре-

ци; Ко ра ди, не бо ји се гла ди; У ра та ра цр не ру ке, а бе ла по га ча; До го вор ку ћу гра ди; Сво је чу вај, а ту ђе не ди рај…

27. Де сан ка Мак си мо вић29. Ри ма32. За го нет ке (не ки при ме ри из про шло го ди шње чи тан ке): Без ко же уђе,

с ко жом иза ђе (хлеб); Дру ге зо ве, се бе не чу је (зво но); Бе ла се ро ди, зе ле на од ра сте, цр ве на умре (тре шња); Ко га уда ра ју нај ви ше по гла ви (ек сер); Шта увек иде, а с ме ста се не ми че (ча сов ник)…

34. Ма чак у чи зма ма се за вр ша ва та ко што ма чак, по сле бор бе са ча роб-ња ком Мар ки зом од Ка ра ба са про гу та ча роб ња ка ка да се пре тво рио у ми ша и Ка ра ба со во има ње и дво рац по ста ју вла сни штво нај мла ђег мли на ре вог си на. Мли нар се же ни прин це зом и по ста је краљ, а ма чак от кри ва тај ну да је он дух ње го вог оца.

39. Бран ко Миљ ко вић43. До мо ви на се бра ни ле по том, Де те.52. Је сен је, је сен ра на/ од ба кра сва ис тка на. / Са гра не ла ста ве ли: / „Ско-

ро ћу да се се лим.“55. По ру ка – б57. Ба сна је крат ка при ча у ко јој су ли ко ви жи во ти ње или биљ ке ко је го во-

ре и по на ша ју се као љу ди. Кроз њи хо ве по ступ ке кри ти ку ју се људ ске ма не и по ро ци.

Ба сна се са сто ји од фа бу ле (кра ћег до га ђа ја) и по у ке.

Jезичка кул ту раПи сме на кул ту ра уче ни ка гра ди се го ди на ма и под ра зу ме ва не са мо ли-

те рар не скло но сти и ве шти не већ и овла да ва ње раз ли чи тим об ли ци ма ко-му ни ка ци је нео п ход ним у сва ко днев ном жи во ту сва ког чо ве ка, као што су пи са ње пи са ма, из ве шта ја, по ру ка и сл. За сва ки об лик пи сме ног из ра жа ва ња нео п ход не су ве шти на пла ни ра ња и осми шља ва ња це ли не пи сме ног са ста ва, али и пи сме ност, као и бо гат реч ник сва ког уче ни ка. Ове ве шти не и зна ња сти чу се на ча со ви ма срп ског је зи ка, али мо жда још ви ше по сред но, чи та њем, бо га ће њем реч ни ка, раз ви ја њем је зич ке и пра во пи сне кул ту ре.

28

29

Иако раз ви ја ње пи сме не кул ту ре уче ни ка те че од по чет ка до кра ја шко-ло ва ња, оно се мо ра не го ва ти и про ду бљи ва ти са сва ком школ ском го ди ном. За то се у Пу то ка зи ма, са да у не што про ду бље ни јој фор ми, на ла зе ве жбе по-зна те из прет ход них раз ре да ко је не гу ју пи сме ну кул ту ру, као и ве жбе за усва-ја ње но вих пи са них об ли ка ко му ни ци ра ња.

а) План са ста ва

Под ра зу ме ва се да уче ник на овом уз ра сту уме да ис пла ни ра са став: од-го во ри на те му пи сме но, ло гич но, план ски, од но сно уме да раз ви је те му кроз увод ни, сре ди шни део и за кљу чак. За то су ве жбе за план са ста ва у функ ци ји утвр ђи ва ња и да љег на пре до ва ња. Пре при сту па ња пи са њу са ста ва уче ни ци-ма су да ти са ста ви њи хо вих вр шња ка − до бри и ло ши при ме ри, ка ко би пр во мо гли да о њи ма по раз го ва ра ју са на став ни ком, уоче њи хо ве вр ли не и ма не, као и ком по зи ци о не де ло ве. Увод, раз ра да и за љу чак са ста ва ви зу ел но су из-дво је ни. Да ти су са ста ви ко ји об ра ђу ју раз ли чи те те ме − до жи вљај и опи си ва-ње, као и не га ти ван при мер са ста ва у ко јем се пред ста вља оми ље на лич ност. У не га тив ном при ме ру уче ни ци тре ба да уоче и упи шу пра во пи сне и стил ске по гре шке, а мо же се раз го ва ра ти и о гре шка ма у пла ни ра њу.

б) Лек ти ра

У но вом на став ном про гра му ин си сти ра се на уки да њу по де ле из ме ђу де ла школ ске и до ма ће лек ти ре. На овај на чин сви тек сто ви по ста ли су рав но-прав ни у об ра ди. Ипак, за чи та ње ро ма на или збир ке пе са ма или бај ки ко је су пред ви ђе не за ову школ ску го ди ну, нео п ход на је прет ход на са мо стал на при-пре ма уче ни ка и од ре ђе ни ис тра жи вач ки за да ци ко је ће уче ник бла го вре ме-но до би ти од учи те ља. По гла вља о пе сма ма М. Да ној ли ћа, бај ка ма Г. Олу јић, ро ма ни ма Али са у Зе мљи чу да Л. Ке ро ла и Бе ла Гри ва Р. Ги јоа укљу че на су у ин те грал ни текст Чи тан ке, а у ве жба ма у Пу то ка зи ма раз ра ђе на су за себ но, при ме ном раз ли чи тих ме тод ских по сту па ка. Бај ке Гро зда не Олу јић са др же ме тод ска пи та ња у ве зи са јед ним бро јем зна чај ни јих бај ки ове спи са те љи це, а за тим се од уче ни ка тра жи да сам ода бе ре бај ку ко ју ће ана ли зи ра ти и на пра-ви са же ту ана ли зу тек ста. У слу ча ју по е зи је Ми ло ва на Да ној ли ћа на пра вљен је дру га чи ји при ступ. Уче ни ку је по ну ђен план, упут ство за во ђе ње са же тих бе ле жа ка о пе сма ма Да ној ли ћа. Уз по моћ ове та бе ле, уче ник си сте ма ти зу је сво ја опа жа ња и упи су је основ не ин фор ма ци је у пред ви ђе на по ља. Ро ман Али са у Зе мљи чу да упу ћу је уче ни ка на пра вље ње пла на ро ма на, из два ја ње упе ча тљи вих ли ко ва и до га ђа ја. Ова ва жба при пре ми ће уче ни ка за раз го вор на ча су, па је по жељ но да је уче ни ци са мо стал но ура де пре об ра де на ча су. Ро-ман Бе ла Гри ва де таљ ни је се об ра ђу је већ у са мој Чи тан ци, а у Пу то ка зи ма је за сту пљен у ве жба њи ма ко ја се од но се на књи жев ни лик и осе ћа ње при ја-тељ ства из ме ђу де ча ка и жи во ти ње.

30

в) Пи са ње ве сти, из ве шта ја, по ру ке, по зив ни це, пи сма, днев ни ка

Уче ник се мо ра оспо со бља ва ти и за оне пи сме не фор ме нео п ход не за сва ко днев ни жи вот. Из тог раз ло га уве ли смо при ме ре и ве жбе за пи са ње ве-сти, по ру ке, по зив ни це, из ве шта ја, пи сма и днев ни ка. Во де ћи ра чу на о са вре-ме ним об ли ци ма ко му ни ци ра ња, у ве жба ња смо уве ли и пи са ње SMS по ру ке, као и елек трон ског пи сма (e-ma i l). То не зна чи да ова ве жба ња тре ба при хва-ти ти до слов но или са не го до ва њем: мно го де це да нас има при ступ мо бил ном те ле фо ну и ком пју те ру, али још ви ше де це га не ма или га, чак, ни ка да ни је ни ви де ло. За ве ћи ну де це ко ја не ма ју ис ку ства са ин тер не том или мо бил ним те ле фо ном ове ве жбе мо гу би ти при ли ка да се са њи ма, ма кар пре ко овог при руч ни ка, упо зна ју. Оној де ци ко ја су се сре та ла са овим об ли ци ма ко му-ни ци ра ња, или њи ма вла да ју, ове ве жбе ће би ти бли ске, за ни мљи ве и ра до ће их при хва ти ти. Тре ба скре ну ти па жњу на још јед ну окол ност: пи са ње по ру ке раз ви ја код уче ни ка кон ци зност у са оп шта ва њу ин фор ма ци ја, а пи са ње пи-сма је зич ку и пи сме ну кул ту ру бли ску са ста ву. Да ли ће они би ти ис пи са ни на па пи ру или от ку ца ни на та ста ту ри те ле фо на или ком пју те ра − ма ње је ва жно. Ове ве жбе пре све га има ју циљ да на за ни мљив и са вре мен на чин раз ви ја ју пи сме ну и је зич ку кул ту ру уче ни ка.

г) Не ли не ар ни тек сто ви: чи та ње ма па, рас по ре да во жње, ула зни ца, те ле ви зиј ског про гра ма

Сва ки да шњи жи вот ис пу њен је си ту а ци ја ма у ко ји ма се од по је дин ца зах те ва чи та ње тзв. не ли не ар них за пи са: пла на гра да, ма пе, ли ни ја град ског пре во за, ула зни ца, ка ра та, про гра ма ма ни фе ста ци је, те ле ви зиј ских про гра ма, ре до ва во жње и слич но. Ова квој вр сти функ ци о нал не пи сме но сти у шко ли се при да је сра змер но ма ло па жње. Уче ни ци се овим ве жба њем оспо со бља ва ју да се сна ла зе у ту ма че њу не ли не ар них ин фор ма ци ја. Ода бра ни су при ме ри ко ји од го ва ра ју си ту а ци ја ма у ко ји ма да нас мо же да се на ђе уче ник овог уз ра ста. Уче ни ци тре ба да про чи та ју и на ве ду тра же не ин фор ма ци је ко је се на ла зе на кар ти за по зо ри шну пред ста ву, при ред бу за Дан шко ле, на ступ ма ђи о ни ча-ра, као и да рас ту ма че ред во жње Бе о во за и еми си је за де цу на ТВ про гра му. Учи тељ мо же да на ста ви слич на ве жба ња у то ку чи та ве го ди не, зах те ва ју ћи од уче ни ка да се оспо со бља ва ју у раз у ме ва њу ин фор ма ци ја на раз ли чи тим не ли не ар ним тек сто ви ма: за ову свр ху мо гу по слу жи ти ра зни пла ка ти, кар те, ула зни це, ли ни је град ског или ме ђу ме сног са о бра ћа ја, раз не ин фор ма ци је да-те у об ли ку та бе ла, ни зо ва или гра фи ко на.

д) По зо ри ште, филм, цр та ни филм

По зо ри ште, филм и цр та ни филм су ме ди ји са вре ме ног све та ко ји се мо-ра ју укљу чи ва ти у на ста ву. Уче ни ка тре ба оспо со бља ва ти да уоча ва за ко ни то-сти дру гих ме ди ја у ко ји ма мо же би ти из ве ден и адап ти ран књи жев ни текст. Из тог раз ло га при ме ни ли смо три сте пе на упо зна ва ња са драм ским тек стом: 1. чи та ње тек сто ва у Чи тан ци; 2. упо зна ва ње и упо ре ђи ва ње тек сто ва са на-чи ном њи хо ве упо тре бе у по зо ри шној пред ста ви или фил му; 3. са мо стал ни рад уче ни ка: пра вље ње по зо ри шне ра ди о ни це, сце на ри ја за пред ста ву и сл.

31

У Пу то ка зи ма по сто је ве жба ња у ко ји ма се од уче ни ка тра жи да по сле од гле-да ног фил ма (цр та ног фил ма) и по зо ри шне пред ста ве раз ми сли и на пра ви са же ту ана ли зу де ла ко је је гле дао, а за тим и упо ре ђи ва ње са дру гим по зна тим тек стом. У окви ру По зо ри шне ра ди о ни це од уче ни ка се зах те ва да сам при ла-го ди при по вед ни – или по ет ски – текст из Чи тан ке го во ру ли ко ва на сце ни или у стри пу. То ме тре ба да прет хо ди раз го вор о по гле да ној по зо ри шној пред-ста ви, фил му или цр та ном фил му, у ко јем ће уче ни ци уоча ва ти основ не еле-мен те из град ње драм ског тек ста. По зо ри шна ра ди о ни ца је не пре тен ци о зан, а кре а ти ван и ства ра лач ки рад уче ни ка ко ји ће под сти ца ти њи хо ве ли ков не, ли те рар не, али и ор га ни за тор ске спо соб но сти. Ра ди о ни ца мо же би ти сна жан мо ти ва ци о ни под стрек за све уче ни ке, по себ но са оне за сла би јим по стиг ну-ћи ма, по што ће сва ко од њих до би ти за ду же ње у скла ду са сво јим афи ни те ти-ма. Адап ти ра ње тек ста тре ба да ује ди ни уче ни ке у за јед нич ком до го ва ра њу о по де ли за ду же ња уз по моћ на став ни ка, ко лек тив ном ра ду и кре и ра њу као што ће им, на кра ју, пру жи ти осе ћај за до вољ ства и са мо по твр де по оба вље-ном за дат ку.

ђ) Ен ци кло пе ди је и реч ни ци

У Пу то ка зи ма по сто ји по гла вље у ко јем су при ка за не две стра не из деч-јих ен ци кло пе ди ја у ко ји ма се на ла зе до дат не ин фор ма ци је о вре ме ну, оби ча ји-ма и из гле ду сред њо ве ков них утвр ђе ња уз Злат но јаг ње С. Вел мар-Јан ко вић и ма па се вер ног и ју жног не ба у астро ном ском атла су уз Зве зда ни прах ва си о не М. Ми лан ко ви ћа. Ове стра не су са мо при мер и под сти цај за уче ни ка на ко ји на чин се мо же да ље ин фор ми са ти о по ја ва ма ко је га за ни ма ју.

32

При по ве да њеПри де фи ни са њу при по ве да ња тру ди ла сам се да из бег нем по и сто ве ћи-

ва ње фа бу ле и си жеа. За то сам га, по са ве ту ре цен зен та, од ре ди ла као: „пред-ста вља ње до га ђа ја на за ни мљив и нео би чан на чин, при че му онај ко при по ве-да не мо ра се др жа ти оног ре да ка ко су се до га ђа ји од и гра ва ли“. Уче ни ци кроз при ме ре тре ба да раз у ме ју ка ко низ при по вед них до га ђа ња у тек сту мо же би-ти ис при чан хро но ло шки или у дис кон ти ну и те ту, али ће ове пој мо ве усво ји ти ка сни је кроз шко ло ва ње. Уче ник ће та ко ђе кроз при ме ре раз у ме ти и основ не еле мен те при по вед ног тек ста: пред ста вља ње до га ђа ја по узроч но-по сле дич-ном сле ду и по сто ја ње ли ко ва кроз чи је де ла ње се рад ња по кре ће.

Те мељ но пи та ње у про зном тек сту је: ко при по ве да? У Чи тан ци по ступ-но и кроз при ме ре уво ди се по јам при по ве да ча (ко ји мо же би ти сли чан, али се мо же зна чај но раз ли ко ва ти од пи сца по по лу, уз ра сту, со ци јал ном ста њу или по гле ду на жи вот) и оде љу је од лич но сти пи сца. Из тог раз ло га већ на са мом по чет ку раз два ја се свет књи жев ног де ла и сва ки да шњи жи вот, ка ко би се мо гла на пра ви ти раз ли ка из ме ђу пи сца, као лич но сти ко ја при па да, или је при па да ла све ту у ко јем жи ви мо и при по вед ног гла са ко ји по ти че из књи-жев ног тек ста, те сво јим ви ђе њем и до жи вља јем, од лу ком шта ће са оп шти ти, а шта из о ста ви ти и на ко ји на чин ће пред ста ви ти до га ђа је чи та о цу, об ли ку је сли ку све та у књи жев ном де лу. Ову раз ли ку у Чи тан ци по ку ша ла сам да пред-ста ви м и ви зу ел но, уво де ћи фо то гра фи ју пи сца и обрис при по ве да ча.

Раз ли чи ти об ли ци при по ве да ња пред ста вље ни су кроз при ме ре: го вор у 1. ли цу у при по ве ци Град Ј. Ве се ли но ви ћа, или, че шће, у 3. ли цу и од уче-ни ка се зах те ва да у по себ на по ља упи шу го вор при по ве да ча и го вор ли ко ва. На исти на чин, уче ник се под сти че да раз ми шља ње, да кле при по ве да ње, ли-ка де вој чи це у Ол да ни ним вр то ви ма Г. Олу јић ра здво ји од ње ног управ ног го во ра, из че га мо же да на пра ви ја сну раз ли ку из ме ђу при по ве да ња и го во ра ли ко ва. Ко нач но, од уче ни ка смо тра жи ли да са ми из дво је део тек ста, ли ков-но га пред ста ве и у одво је ним по љи ма упи шу го вор при по ве да ча и ли ко ва. Мо жда ће не ки на став ни ци по ми сли ти да је су ви ше ра но или су ви ше те шко за уче ни ка да раз у ме и при хва ти ову раз ли ку. Све док сам ка ко ни сви уче ни-ци основ них и сред њих шко ла, па чак и не ки сту ден ти ову раз ли ку не пра ве. Упра во због то га сма трам да ра ни је уво ђе ње пој ма при по ве да ча мо же во ди ти ка си гур ни јем сна ла же њу де те та и, ка сни је, мла дог чо ве ка у раз у ме ва њу и ту-ма че њу књи жев ног тек ста.

Књи жев но те о риј ски пој мо ви у че твр том раз ре ду основ не шко ле

33

Књи жев ни лик• Глав ни лик − ју нак и спо ред ни ли ко ви• На чи ни из град ње књи жев ног ли ка

а) Од нос лик − лич ност. − За раз гра ни ча ва ње ових пој мо ва све сно сам узе ла нај по зна ти је лич но сти на ци о нал не исто ри је, ка ко би уче ник на ја сно уоч љи вим при ме ри ма мо гао да уви ди ка ко се сли ка о по је дин цу у исто ри-ји мо же раз ли ко ва ти у ма њој или ве ћој ме ри од сли ке у књи жев ном тек сту. Раст ко Не ма њић при ка зан је, на при мер, као пла шљив де чак ко ји успе ва да пре ва зи ђе свој страх.

б) По ступ ци гра ђе ња књи жев ног ли ка. − На при ме ру број них тек-сто ва уче ни ци мо гу уви ђа ти ра зно вр сне по ступ ке ко ји ма се мо же гра ди ти књи жев ни лик: по на ша ње, из глед, ми ми ка, го вор или од су ство го во ра, ко му-ни ка тив ност или не ко му ни ка тив ност, од нос пре ма дру го ви ма, од нос пре ма ста ри ји ма и сл. По сле об ра де овог тек ста уче ни ци се мо гу упу ти ти да раз ми-сле о осо би на ма, из гле ду и по на ша њу љу ди око се бе и сво ја за па жа ња пред ста-ве у са ста ву у ко јем ће пор тре ти са ти лич ност ко ју ода бе ру. На сли чан на чин мо гу се по ве за ти и ли ко ви жи во ти ња из књи жев ног тек ста са пор тре ти са њем љу би ма ца из сва ки да шњег жи во та.

в) Исти лик у раз ли чи тим књи жев ним де ли ма. – Лик Пе пе љу ге пред-ста вљен је у на род ној бај ци и драм ском де лу; ажда је се по ја вљу ју у на род ној бај ци, са вре ме ној пе сми, драм ском тек сту и сл. Уче ни ци тре ба да уоче да исти лик мо же би ти при су тан у раз ли чи тим књи жев ним де ли ма и жан ро ви ма и да, при том, мо же за др жа ти исте/слич не осо би не, али сва ки аутор има пра во да ње гов лик из ме ни у скла ду са соп стве ним књи жев ним за ми сли ма.

Ин ди ви ду ал но раз у ме ва ње књи жев ног де ла„Ка да се го во ри о то ме да ли ли те ра ту ра тре ба или не тре ба да вас пи та-

ва, под вас пи та њем се увек под ра зу ме ва ју две-три етич ке ка те го ри је, а ни ко не ми сли о то ме да учи ти де цу да ми сле и да се из ра жа ва ју та ко ђе пред ста вља ва жан пе да го шки за да так. За што би то био ма ње ва жан или ви ше сум њив пе да го шки за да так не го на ло шим тек сто ви ма учи ти де цу да во ле мај ку, отаџ-би ну итд? Ако смо на у чи ли де цу да ми сле, он да смо их оспо со би ли да се сна ла зе ...“1

Ду шан Ра до вић

Вред ност јед ног књи жев ног де ла ме ри се мно го стру ким зна че њи ма ко је иза зи ва у истом или раз ли чи тим вре ме ни ма. На ме ре пи сца мо гу би ти дру га-чи је или уже од зна че ња ко је де ло мо же има ти у ра зним књи жев ним епо ха ма. И са ми пи сци че сто твр де да су из не на ђе ни ра зно вр сним ту ма че њи ма њи хо-вих књи жев них тек сто ва ко ја за си гур но ни су има ли на уму ни ка да су де ло пи са ли, а бо га ми ни ка сни је, али ову окол ност при хва та ју као вред ност соп-

1 Душан Радовић, „Привиди и симболи“ у: Трагом дечје песме, Нови Сад, стр. 121.

34

стве ног де ла. Овај фе но мен ва жи и за сва ког чи та о ца по је ди нач но. Чак и ка да ви ше пу та про чи та мо исту књи гу, увек ће мо у њој от кри ва ти но ве де та ље или аспек те ко је прет ход ног пу та ни смо опа зи ли, а оно што нам се при јед ном чи-та њу до пад не − не мо ра нам би ти бли ско у не ком на ред ном. То је сто га што је сва ко чи та ње не по но вљив и је дин ствен до жи вљај, кре и ра ње це ло ви те сли ке све та. По сао на став ни ка је да кроз раз го вор о јед ном књи жев ном де лу под-стак не уче ни ке на про ми шља ње књи жев ног тек ста и на фор му ли са ње ми сли и за кљу ча ка ко ји из ње га про из ла зе. За то смо у овом уџ бе ни ку ин си сти ра ли на ин ди ви ду ал ном раз у ме ва њу књи жев ног тек ста ко је се мо же (и не мо ра) „раз ли ко ва ти од оно га што о де лу за кљу че дру го ви или на став ник“.

По јам књи жев ног ро даНа став ни план и про грам на овом уз ра сту не под ра зу ме ва име но ва ње,

већ пре по зна ва ње осо бе но сти књи жев них ро до ва. На дис кре тан на чин по ку-ша ла сам да име ну јем књи жев не ро до ве и од ре дим њи хо ве осо бе но сти јер сма-трам да се пој мо ви мо ра ју си стем ски усва ја ти, по ло гич ном ре до сле ду. Да кле, у раз го во ру о књи жев ним тек сто ви ма уче ни ци ма тре ба ука зи ва ти на раз ли ке из ме ђу драм ског тек ста, лир ске пе сме и еп ске на род не пе сме, као и при по вет-ке и ро ма на, ка ко би мо гли да их рас по зна ју и уоче срод но сти у раз ли чи тим жан ро ви ма истог књи жев ног ро да. На овом уоча ва њу срод но сти тре ба ста ти − уче ник не тре ба да зна де фи ни ци ју књи жев ног ро да, већ ко јим жан ро ви ма је текст о ко јем го во ри сли чан, а по че му се раз ли ку је од дру гих.

Зна чај са вре ме не књи жев но сти за де цу у на ста ви срп ског је зи каЗбог на чи на об ли ко ва ња, сли ке све та ко ју но си и од но са пре ма де те ту чи-

та о цу са вре ме но књи жев но де ло за де цу ре флек ту је ин те ре со ва ња да на шњег де те та, па де те ова кав књи жев ни текст не по сред ни је раз у ме ва и до жи вља ва. Укљу чи ва ње са вре ме них књи жев них тек сто ва пред ста вља до бар на чин за мо ти ви са ње уче ни ка и на ова квом по ступ ку тре ба ин си сти ра ти. Са вре ме ни књи жев ни текст че сто под ра зу ме ва нео бич ност или екс пе ри мент у при сту пу те ми или је зич ком из ра зу ко ји под сти че дру га чи ји став или по зи ва на је зич-ко од го не та ње. Ње го ве осо бе но сти за то пру жа ју мо гућ но сти на став ни ку за кре а ти ван при ступ књи жев ном тек сту.

Де те ту – чи та о цу тре ба по ну ди ти она де ла, те ме и са др жа је бли ске ње го-вом сен зи би ли те ту, ко ји ма ће мо га мо ти ви са ти и по бу ди ти у ње му чи та лач-ку ра до зна лост. Вер ти ка ла у при сту пу књи жев ном де лу тре ба да се гра ди у обр ну том сме ру: од са вре ме ног тек ста ка књи жев ној про шло сти. Обр та ње сме ра у из у ча ва њу књи жев ног тек ста, од но сно упо зна ва ње де те та са све том књи жев ног де ла од са вре ме ног тек ста ка кла си ци ма књи жев но сти мо же би ти не у о би ча јен, али ин спи ра тив ни ји и ефи ка сни ји пут у на ста ви ма тер њег је зи-ка и књи жев но сти.

Са вре ме ни ауто ри че сто од ба цу ју уста ље не те ме или их све сно ко ри сте ка ко би их па ро ди ра ли. У књи жев ним тек сто ви ма че сто са ми чи та о ци зах те-

35

ва ју про ме ну те ма и стил ских по сту па ка у књи жев ном тек сту за де те. У пе сми Рај ка Пе трова Но га То не мо же та ко ду ље кри тич ки се на гла ша ва по сто ја ње на ив них ста рих ша ра у школ ским и пред школ ским књи га ма ко је оп ста ју у свим епо ха ма. По ет ски глас ис ти че њи хо ву не е сте тич ност као штет ну и ви ди је као глав ни узрок деч јег от по ра и не за ин те ре со ва но сти за школ ске књи ге: Сли ков ни це и бу ква ре/Ове но ве ко и ста ре/За у зе ли да их ква ре/Леп ти ри и бу ба ма ре//За то ђа ци и не ма ре/За чи тан ке и бу ква ре/За на ив не ста ре ша-ре/Ша ке-ба ке бу ба ма ре. Глав ни лик ро ма на Вла ди мир из чуд не при че Гор да не Ти мо ти је вић та ко ђе пи сцу по ру чу је ка ко да на шња де ца зах те ва ју про ме ну књи жев ног де ла, од би ја ју ћи да чи та ју о три ви јал ним мо ти ви ма бу би ца, леп-ти ри ћа и цве ти ћа: „Ка кве бу бе, чо ве че! Не пи шеш ти за об да ни ште! Бу би це, леп ти ри ћи, цве ти ћи! Ко ће то да ти чи та!“/– И не мој те да уба цу је те оне до сад-не опи се са ка пи ма ро се, би сер ним цве то ви ма и све тлу ца вим искри ца ма. То ми, не ка ко, ви ше иде уз тор ту.“

У са вре ме ном књи жев ном тек сту за де цу ослу шку ју се же ље и по тре бе де те та; де те се ува жа ва као ин те ли гент но би ће спо соб но да раз у ме и оне те-ме ко је се не сма тра ју за „деч је“ (нпр. збир ка Ми ло ва на Да ној ли ћа Пе сме за ве о ма па мет ну де цу). По ет ски су бјект је нај че шће са мо де те ко је има из гра-ђе ну свест о свом ме сту у за јед ни ци и зах те ва да се по шту је ње го ва лич ност: Од ра сли су ваљ да власт/што има ју ве ћи раст/нек озбиљ но схва те ме не/и нек поч ну да ме це не, као у пе сми Вла ди ми ра Ан дри ћа Тра жим по што ва ње.

Де те се у овим тек сто ви ма тран сфор ми ше од па сив ног би ћа ко је тре ба сми ри ти и по у чи ти у би ће ко је по се ду је ја сан кри тич ки став о све ту ко ји га окру жу је и свим ин сти ту ци ја ма вас пи та ња. У пе сми Еј ка ко бих Дра го ми ра Ђор ђе ви ћа при ка зу је се при гу ше ни бунт и не за до вољ ство де те та школ ским си сте мом ко је о то ме го во ри при та је но, у стра ху због мо гу ћих санк ци ја (Еј ка ко бих да не бо ли /рек’о реч две и о шко ли/ и уз зву ке ре ске/ по це пао све-ске). У пе сми Опет шко ла шко ла се, опет из угла са мог де те та, при ка зу је као ин сти ту ци ја ко ја сво јом мо но то ни јом (ви ше стру ко по на вља ње ре чи опет), ри гид но шћу (пи ши бри ши/бри ши пи ши/и уз ди ши//опет пра ва/опет кри ва/му-ка жи ва//опет за рез/опет све за/ти ха је за) иза зи ва не ла го ду, не при јат ност у уче ни ку, спу та ва ње го ву кре а тив ност и умрт вљу је же љу за са зна њем. Ова кве пе сме у на ста ви се мо гу ис ко ри сти ти као под сти цај за по ле мич ки раз го вор уче ни ка и на став ни ка, те про из ве сти ак тив ни ји при ступ уче ни ка за јед нич-ком уче њу и дру же њу, као и ра зно вр сне иде је за пре ва зи ла же ње те шко ћа или мо но то ни је у школ ском жи во ту.

НЕ КО ЛИ КО МО ДЕ ЛА ТУ МА ЧЕ ЊА КЊИ ЖЕВ НОГ ТЕК СТА

Лир ска пе сма Пла ви зец, Ду шан Ра до вић

Пе сма Пла ви зец Д. Ра до ви ћа, иако по зна та, у че твр том раз ре ду под-ра зу ме ва ви ши ни во деч јег раз у ме ва ња. На овом уз ра сту, пла ви зец се мо же ту ма чи ти као сим бол деч је ма ште, ле по те, не у хва тљи во би ће по е зи је за ко јим пе сник тра га. Але го риј ски ло вац ко ји пре у ве ли ча ва свој улов и из ми шља не-

36

ве ро ват не, ло вач ке при че, за пра во је пе сник ко ји уз по моћ сво је пе снич ке има-ги на ци је тра га за сми слом и ле по том пе сме. Не по сто је ћи, све мо гу ћи пла ви зец и не тре ба да по сто ји у ре ал но сти, као што ни не мо же би ти ухва ћен − он је иде ал на ли те рар на сли ка ко ја чи та о цу са мо на трен да ру је сли ку ле по те, а за тим уз ми че, под сти чу ћи чи та о ца и ства ра о ца под јед на ко на но ва тра га ња и но ве има ги на тив не уз ле те. У том тра га њу ле жи основ на ле по та по е зи је и умет-но сти, ко ја ни кад до кра ја не мо же би ти до сег ну та. Пе сник – ло вац и ње го ва ло ви на але го риј ска су пред ста ва јед ног од основ них про бле ма у умет но сти − од но са умет ни ка и ње го вог де ла. За то илу стра ци ја ове пе сме ин си сти ра на не у хва тљи во сти пла вог зе ца и све тло сном тра гу ко ји оста вља за со бом.

При по вет каЗлат но јаг ње (Књи га за Мар ка), Све тла на Вел мар-Јан ко вић

Ју на ци свих се дам при по ве да ка Књи ге за Мар ка су де ча ци − вла да ри из ло зе Не ма њи ћа и дру гих ва жних вла сте о ских по ро ди ца сред њо ве ков ног до ба (Хре бе ља но ви ћа, Мр њав че ви ћа), да кле де ча ци уна пред по вла шће ни по свом со ци јал ном ста ту су, и та ко ђе, бу ду ће нај зна чај ни је лич но сти исто ри је и усме ног пре да ња. Оче ки ва ло би се да се њи хо во де тињ ство од ви ја ло у за до-вољ ству и без бри жно сти. На про тив, они су при ка за ни са про бле ми ма ко је мо гу има ти де ца сва ког вре ме на или со ци јал ног ста ту са, што овим при ча ма да је уни вер зал но зна че ње и омо гу ћа ва иден ти фи ка ци ју мла дих чи та ла ца. Спи-са те љи ца их пред ста вља ис пу ње не стра хо ви ма, жи вот ним по те шко ћа ма, из-ло же не под сме ху или осе ћа ју ин фе ри ор но сти, али се усред сре ђу је на тре нут-ке њи хо вог пре вла да ва ња. Про на ла зе ћи уну тра шњу сна гу, уз по моћ во ди ча по ма га ча, ју на ци ових при ча успе ва ју да пре ва зи ђу сво ју огра ни че ност или не до ста так. Сва ка при по вет ка при ка зу је кључ ни тре ну так ко ји де ча ке обе ле-жа ва као пред о дре ђе не за ве ли ка де ла и ве ли ка стра да ња: Уро ша ка ко успе ва да по бег не из за тво ре ни штва та тар ског ка на На го ја, Де спо та Сте фа на ко ји по-бе ђу је те ле сну сла бост уз по моћ се но ви тог др ве та, Ла за ра као змиј ског кра ља ко ји по ма же ра ње ном не при ја те љу, Мар ка ка ко про на ла зи и од га ја свог ко ња Шар ца уз по моћ ша ре не пти це. Из у зев Раст ка, чи ји страх од ву ка у гу стој шу ми мо же мо, из ме ђу оста лог, про ту ма чи ти као су о ча ва ње са соп стве ном не све сном стра ном, оста ли ју на ци у шу ми про на ла зе про стор нео гра ни че не игре и аван ту ре, про стор у ко јем се осе ћа ју нај и спу ње ни ји.

Све тла на Вел мар-Јан ко вић ко ри сти ла се исто риј ским по да ци ма, жи тиј-ним књи жев ним сло јем, хри шћан ском сим бо ли ком и усме ном про зом: ле ген-да ма о све том Са ви као мит ском бо жан ству и вуч јем па сти ру, бај ков ним мо ти-вом не му штог је зи ка и ар хе тип ским пред ста ва ма о ву ку као би ћу до њег све та. Сим бо ли ка ву ка мо же се про ту ма чи ти са ста но ви шта раз ли чи тих кул тур них обра за ца, као па ган ски бог ко ји се су прот ста вља хри шћан ском, сим бол гре ха и знак та ме, али и на гон ска си ла ко ју тре ба над вла да ти уну тра шњом сна гом во ље. Де чак Раст ко по ка зу је на гла шен страх од ву ко ва, због ко јег је исме јан као ку ка ви ца и од ба чен од сво је ста ри је бра ће и, пре ћут но, оца. Сво је сми ре-ње про на ла зи ме ђу књи га ма. Сли ка злат ног јаг ње та из сце не Хри сто вог ро ђе-ња на пер га мент ном свит ку оте ло вљу је се у ду хов ног во ди ча, уз чи ју по моћ

37

по бе ђу је свој страх. Јаг ње као сим бол чи сто те и не ви но сти − и за то ам блем Хри сто ве жр тве − су прот ста вље но је мит ској сим бо ли ци ву ка – па ган ског бо жан ства до њег све та. Злат на бо ја и све тлост у ко јој се об ја вљу је јаг ње ја сно упу ћу ју на бо жан ску епи фа ни ју („Све тлост за све тли из та ме“, Ко рин ћа ни ма по сла ни ца 2. апо сто ла Па вла 4, 6). Све тлост је сим бо ли чан по зив де ча ку да по бе ди свој страх, по слу ша сво је про ви ђе ње и пре ва зи ђе се бе, те да, во ђен бож јом про ми сли, при пи то ми ву ка. Тре ба на гла си ти да се у су прот ста вља њу све тло сти − сим бо ла не бе сног, жи вот ног, ве чи тог, та ми – зна ку зла и не по-сто ја ња, на ла зе основ не сим бо лич ке ко ор ди на те про зе С. Вел мар-Јан ко вић. Злат но јаг ње − бож ји пу то каз на те гоб ном пу ту − уво ди све тлост у де ча ков жи вот, пун стра ха и та ме. Са ва се об ја вљу је као вуч ји па стир ко ји до би ја ву ка за пра ти о ца и за штит ни ка, ка рак те ри стич но по мо де лу из број них на род них ле ген ди у ко ји ма Са ва пре у зи ма осо би не вр хов ног сло вен ског бо жан ства, али је он во ђен бож јим про ми слом. Пут уну тар њег про све тље ња ко ји му се ука зу је у мрач ној шу ми, от кри ва му се у тре нут ку ка да сна гом свог по гле да уми ру је ву ка.

Ро манАли са у Зе мљи чу да, Лу ис Ке рол

Упр кос сво јој фан та сти ци, Али са ни је бај ка (иако, и са ма Али са, у јед ном тре нут ку, про ме нив ши ве ли чи ну по ко зна ко ји пут, ка же: ,,Кад сам чи та ла бај ке, ми сли ла сам да се ова ко не што не де ша ва, а сад, ево ме, усред сре де јед не та кве бај ке“. Ова не пред ви дљи ва при ча упо зна је нас са но вом вр стом фан та стич не про зе за де цу, у ко јој глав ни лик ни је, као у бај ка ма, принц, или прин це за, већ обич но де те ко је, за хва љу ју ћи мо ћи сно ва и ма ште, на пу шта кон кре тан свет ,,обич не’’ ствар но сти и оти ску је се у свет фан та стич них зби-ва ња. Уз то, Ке ро ло ва фан та стич на при ча – за раз ли ку од кла сич них бај ки, у ко ји ма су чу де сно и ре ал но–мо гу ће би ли из ме ша ни, фе но ме ном сна пре ци зно раз два ја ре ал ност и фан та зи ју. Та ко ђе, Ке рол од у ста је од при че за сно ва не на ,,цр ним“ и ,,бе лим“ ли ко ви ма. За раз ли ку од бај ки, упо зна је нас са ком плек-сним ли ко ви ма, ко ји мо гу да бу ду и љу ба зни, и гру би – као, уоста лом, и сви љу ди у ствар но сти. (Вој вот ки ња се, нпр., при пр вом су сре ту, крај ње гру бо од но си пре ма Али си; не ги ра ње но ми шље ње и вре ђа је. Ка сни је, кад се срет ну на Кра љи чи ном игра ли шту за кро кет, Вој вот ки ња, ко ја је од оста лих од ба че на због су ко ба са Кра љи цом, тра жи Али си но дру штво и по твр ђу је сва ку ње ну кон ста та ци ју, крај ње не кри тич ки.)

Не до ста так ло гич ке по ве за но сти у деч јем из ла га њу и од су ство по тре бе да обра зла жу сво ја ми шље ња основ не су ка рак те ри сти ке деч јег пре ло гич ног ми шље ња, а Ке рол се њи ма ко ри сти: у ства ра њу фа бу ле и у осли ка ва њу ста-нов ни ка Зе мље чу да ко ји се по на ша ју као ве ли ка де ца. (До вољ но је се ти ти се Кра ља Ср ца ко ји, увре ђен од Мач ка Це ре ка ла, као раз ма же но де те тра жи за-шти ту од Кра љи це; или Вој вот ки њи не ку ва ри це ко ја, слич на мла ђој де ци кад су љу та, или же ле да при ву ку па жњу, ба ца ства ри на сво ју по сло дав ку.)

Ка да је 1865. из да то пр во из да ње Али се у Зе мљи чу да, не ке од пр вих кри ти ка ука за ле су на чи ње ни цу да ово де ло, на су прот кли ми ко ја је вла да ла

38

у књи жев но сти за де цу, не мо ра ли ше и не на ме ће по у ку. Ке ро ло ва Али са ни је би ла у ду ху тра ди ци о нал не ли те ра ту ре за де цу у Ен гле ској – ли те ра ту ре ко ја је би ла, или усме ре на ка по у ци, или крај ње сен ти мен тал на. У Ке ро ло вој Али-си, ко ја у це ли ни пред ста вља ве о ма успе лу але го ри ју вик то ри јан ског дру штва, па ро ди ра ју ћи сти хо ви су по сле ди ца пи шче вог освр та на вас пи та ње и обра-зо ва ње у Ен гле ској сре ди ном XIX ве ка – од гој ко ји је, оп те ре ћен пра ви ли ма ле пог по на ша ња и зби ром по у ка о по слу шно сти, у сво јој же љи да фор ми ра по слу шне гра ђа не хри шћан ског ду ха, ин си сти рао на, до слов ном и не кри тич-ком, за пам ћи ва њу број них по да та ка.

У кри ти ци та квог ста ња ства ри, Ке ро лу по ма же, упра во, ње го ва глав на ју на ки ња, ко ја је, као и сва ко де те у то вре ме, мо ра ла да по зна је − уз оп ште по пу лар не деч је пе сме − и школ ска зна ња, и број не лек ци је о по на ша њу. (У скла ду са овим лек ци ја ма, Али са, као пра ва, оба зри ва де вој чи ца, пре не го што от пи је из бо чи це на ко јој пи ше: ,,По пиј ме!“, до зо ве у пам ће ње не ке од по уч них при ча, тра же ћи пу то каз за си ту а ци ју у ко јој се на ла зи.) Ско ро да не ма по гла вља у књи зи у ко јем се Али са не по зи ва на сво је сте че но зна ње, али се, ипак, че сто ис по ста вља да су по да ци ко је је за пам ти ла са ча со ва – или по гре шни, или прак тич но не у по тре бљи ви. Та ко ђе, Миш, у же љи да по мог не мо крој дру жи ни да се осу ши, при ча нај су во пар ни ју при чу ко ју зна. У ства ри, он ци ти ра од ло мак из та да шњег исто риј ског уџ бе ни ка. На ме ће се за кљу чак да, по ред то га што слу ша о ци ма зна че ње мно гих ре чи у при чи ни је ја сно, до-тич на при ча – иако то ли ко ,,су ва“ – не ма ни прак тич ног зна ча ја, бу ду ћи да су слу ша о ци, и да ље − мо кри. Што се ти че Ла жне Кор ња че, и ње не при че о си сте му шко ло ва ња у Зе мљи чу да (где по сто је пред ме ти, ти па: ка ја ње, гр ца ње, вр да ње), и она алу ди ра на школ ство ко је при пре ма по слу шног и при ла го дљи-вог чла на дру штва.

На ста ла у ду ху деч јег по и ма ња ства ри, при ча ко ја жи вот до жи вља ва као игру − при ча о Али си ним аван ту ра ма је, у осно ви, при ча ко ја, из ла зе ћи у су срет де ци, ко ја во ле да ма шта ју (до ка зу ју ћи на тај на чин сво ју сло бо ду), жи вот по сма тра кроз не кон вен ци о нал ни ка ле и до скоп игре и за ба ве.

Дра маДра ма за де цу ја вља се у раз ли чи тим об ли ци ма. Чест об лик дра ме за

де цу је сте ма ла драм ска фор ма на зва на скеч. Реч је о крат ком драм ском де лу, игро ка зу при ме ре ном деч јем уз ра сту у ко јем обич но глу ме са ма де ца. Скеч има ма ли број ли ко ва, кра ћи ди ја лог и по у ку на осно ву при ка за ног до га ђа ја. У ске че ви ма се на ду хо вит на чин при ка зу ју те ме из жи во та де це (шко ла, при-ја тељ ство, не спо ра зу ми од ра слих и де це...). У овим игро ка зи ма ис ка зу ју се деч је на ра ви или ка ри ки ра ју ма не. Број ни су пи сци ко ји пи шу ске че ве или игро ка зе (Д. Лу кић, Д. Ра до вић, А. По по вић и мно ги дру ги), а они се обич но об ја вљу ју као тек сто ви за школ ске пред ста ве или ма ле сце не у ко ји ма глу ме уче ни ци. Гви до Тар та ља је пи сао игро ка зе и об ја вљи вао их у књи га ма Ма ли глум ци и На ша по зор ни ца. По зна ти су ње го ви ске че ви Зна он уна пред, Па ла-чин ке, Гра мо фон ска пло ча, Зу бо бо ља.

39

Ве се ле по е ме До бри це Ери ћа Ва шар у То по ли или Тор та са пет спра-то ва би ле су са успе хом при ка зи ва не на по зо ри шној сце ни због слич но сти са драм ским тек стом (ша љи ва при ча у сти хо ви ма, ли ко ви ко ји са ми го во ре). Овај пе сник пе ва о ле по ти при ро де и ча ри ма се о ског жи во та. Том те мом по-за ба вио се и у дра ми у сти хо ви ма, Чик по го ди те због че га су се по сва ђа ла два злат на бра та ко ја по чи ва на че стом деч јем не ста шлу ку у се о ском жи во ту, си ту а ци ји ка да де ца кри шом, кроз ра жа не слам чи це, ис пи ја ју мле ко из ве ли ке ка це у мле ка ру (ку ћи ци у се о ском до ма ћин ству ко ја слу жи за чу ва ње и при-пре ма ње млеч них про из во да).

Нај ве ћи број дра ма за де цу чи не, ме ђу тим, сцен ске или драм ске бај ке. Че-сто се пи сац та кве дра ме по и гра ва са по зна том те мом, па чак и ли ко ви зна ју за бај ку из ко је по ти чу. У са вре ме ним сцен ским бај ка ма, ли ко ви се по на ша ју као са вре ме ни ци, а не као би ћа из дав них вре ме на, па ма кар то би ле и ажда је. То обич но иза зи ва ху мор јер се стра шна би ћа из бај ке при ка зу ју као сим па тич на или сме шна. Пр ви пи сац ко ји је сме ло про ме нио при ка зи ва ње бај ке на сце ни је сте Алек сан дар По по вић. За де цу је на пи сао три сцен ске бај ке. То су Пе пе љу-га, Сне жа на и се дам па ту ља ка и Цр вен ка па. Ње го ви ли ко ви има ју про бле ме са вре ме ног де те та. У сцен ским бај ка ма Алек сан дра По по ви ћа ни шта ни је она-ко ка ко смо на ви кли у бај ка ма: бо гат ство и сјај прин чев ских па ла та из бај ки бле де у са вре ме ном све ту и за то је дво рац у Пе пе љу ги сав рас кли ман и са мо што се ни је сру шио, принц до че ку је по че так ба ла у ње го ву част спре ча ва ју ћи по пла ву у ве шер ни ци. Ја сно је да ова кве про ме не иза зи ва ју смех. Али, пи сац сме шта сво је ју на ке у са вре ме ни свет и ка ко би кри ти ко вао ма не да на шњег на-чи на жи во та: по мо дар ство, бор бу за но вац, оп сед ну тост из гле дом и слич но.

За вр шне на по ме не1. Ре ак ци је на пр во из да ње Чи тан кеУ кон так ту са учи те љи ма по сле пр вог из да ња Чи тан ке до би ја ла сам

дра го це не сугестије и ин фор ма ци је у ве зи са са ста вом, из гле дом, ода би ром тек сто ва и дру гим по је ди но сти ма ко је сам по ку ша ла да, ко ли ко је то би ло мо-гу ће и у скла ду са но вим про грам ским зах те ви ма за 4. раз ред, при ме ним на нов уџ бе ник. Ова ми шље ња и су ге сти је су ме, као ауто ра, об ра до ва ли и да ли ми при ли ку да уви дим шта је у уџ бе ни ку учи ње но до бро, а шта тре ба ко ри-го ва ти па се, овом при ли ком, свим учи те љи ца ма са ко ји ма сам раз го ва ра ла за хва љу јем на ми шље њу и ко мен та ри ма. На дам се да ће ових су ге сти ја би ти још ви ше по сле из да ња но ве чи тан ке.

Кра ће ре че но, ако та ми шље ња си сте ма ти зу јем, учи те љи су има ли по-зи тив но ми шље ње о: са вре ме ном при сту пу уџ бе ни ку, ода би ру но вих тек сто-ва, илу стра ци ја ма на ко је су уче ни ци по зи тив но ре а го ва ли, си сте ма ти за ци ји књи жев но те о риј ских пој мо ва у ви ду реч ни ка на кра ју чи тан ке. Не га тив но су оце ни ли: не ус кла ђе ност тек сто ва са из ме на ма у на став ном про гра му за 4. раз-ред (ова не ус кла ђе ност на ста ла је услед чи ње ни це да су про ме не у пла ну и про-гра му об ја вље не по сле пре да је ру ко пи са и штам па ња уџ бе ни ка), по је ди нач не при ме ре тек сто ва ко ји не гло ри фи ку ју шко лу (ко је су уче ни ци при хва ти ли са одо бра ва њем, што су учи те љи схва ти ли као про блем), као и тек сто ве ко ји

40

су се на ла зи ли у оба ве зном ста ром спи ску тек сто ва пред ви ђе них за об ра ду у 4. раз ре ду. Глав на не до у ми ца, ме ђу тим, ти ца ла се основ не за ми сли чи тан ке, од но сно сим бо ли ке При че без кра ја, под јед на ко, као и ли ко ва во ди ча и њи хо-ве уло ге у уџ бе ни ку. Ми слим да ова не до у ми ца углавном ле жи у не по зна ва њу књи ге − пред ло шка за струк ту ру чи тан ке. Детаљним објашњењем основне замисли Читанке у овом приручнику, она је, надам се, отклоњена.

2. ЗахвалностПри ли ком при пре ма ња Чи тан ке за 4. раз ред и Пу то ка за упо ре ђи ва ла

сам ис ку ства прет ход них чи тан ки, од оних из до ба Кра ље ви не Ју го сла ви је до да на шњих из да ња, за тим уџ бе ни ке за основ ну шко лу раз ли чи тих из да ва ча из Ре пу бли ке Срп ске, Хр ват ске, Сло ве ни је. Сви они има ју сво је до бре и ло ше стра не. На при мер, до пао ми се кон цепт сло ве нач ких уџ бе ни ка за основ ну шко лу ко ји укљу чу ју са вре ме не об ли ке ко му ни ка ци је у уџ бе ни ке (на при мер, по ве зу ју на став ну је ди ни цу и ве жба ње на ин тер нет сај ту), као и ода би ра ње но вих и на гра ђе них тек сто ва на ци о нал них и свет ских ауто ра за уџ бе ник.

За хва љу јем на по мо ћи сви ма ко ји су до са да про чи та ли ру ко пис и по мо-гли ми сво јим до бро на мер ним са ве ти ма и су ге сти ја ма. Из тог раз ло га за хва-љу јем се аси стент ки ња ма на Учи тељ ском фа кул те ту у Бе о гра ду, мр Сла ђа ни Ја ћи мо вић и Ва лен ти ни Ха мо вић. Ми шље ња ре цен зе на та учи ни ла су овај уџ бе ник пре ци зни јим и бо љим, па за хва љу јем проф. др Ми ло ра ду Де ши ћу, др Јо ва ну Љу шта но ви ћу и Зо ра ну Га ври ћу, учи те љу ОШ „Јо сиф Пан чић“ на су ге сти ја ма и пред ло зи ма.

Са ста вља ње уџ бе ни ка те шко је оствар љи во без ис ку ста ва учи те ља из на став не прак се. Овом при ли ком за хва љу јем сво јој са рад ни ци Да ни ци Пан-то вић, као и Ива ни Ра до са вац, про фе со ру раз ред не на ста ве ко ја ме је, и не зна ју ћи, охра бри ла у опре де ље њу да за мо дел Чи тан ке узмем струк ту ру Бес-крај не при че. На и ме, ко ле ги ни ца је сво је уче ни ке че твр тог раз ре да мо ти ви са-ла за чи та ње упра во ро ма ном М. Ен деа. Сво јим до брим ис ку ством и ен ту зи-ја змом уве ри ла ме је да ова вред на књи га ни је пре о бим на или не ра зу мљи ва за овај уз раст.

Не ко ли ко књи га и тек сто ва по мо гло ми је у од ре ђи ва њу пи та ња и пој мо-ва у Чи тан ци и На став ним ли сто ви ма. Књи га Јо ва на Љу шта но ви ћа Де чи ји смех Бра ни сла ва Ну ши ћа (умет ност Ну ши ће вог ху мо ри стич ког при по ве да ња за де цу), Но ви Сад, 2004. за и ста ми је олак ша ла пре ци зни је фор му ли са ње ху-мо ра, као и об ли ке по ја вљи ва ња ко мич ног у Ну ши ће вој Ауто би о гра фи ји. У ту ма че њу про зе срп ских ауто ра за де цу и мла де ко ји су део на став ног пла на и про гра ма за 4. раз ред, као и свих ко ји су укљу че ни у Чи тан ку би ла је не за о-би ла зна књи га проф. др Пе тра Пи ја но ви ћа На ив на при ча, СКЗ, Бе о град, 2005. Ин тер пре та ци ја ро ма на Али са у Зе мљи чу да у овом при руч ни ку је ма ли од ло-мак из се ми нар ског ра да књи жев но сти за де цу ап сол вент ки ње Учи тељ ског фа кул те та у Бе о гра ду Ма ри не Ро ма нић под на зи вом „Па ро ди ја у слу жби де-тињ ства (Али са у Зе мљи чу да Лу и са Ке ро ла – јед но ту ма че ње)“, ина че се ми нар-ског ра да ко ји је ове го ди не на гра ђен Бран ко вом на гра дом Ма ти це срп ске.

Уџ бе ни ка не би би ло без до бре са рад ње са уред ни ци ма у За во ду за уџ бе ни-ке и на став на сред ства. На ко ри сним су ге сти ја ма, ве ли ком стр пље њу и из над све га до број во љи за хва љу јем Дра га ну Ха мо ви ћу и мр Бра ни сла ви Мар ко вић.

41

*Сва ки уџ бе ник има сво је до бре и ма ње до бре стра не. То ва жи и за ову

Чи тан ку и Пу то ка зе. Ово је раз лог због ко јег ме за ни ма ју и ва ше ре ак ци је, ми-шље ња, су ге сти је и, на рав но, при мед бе јер је ва ма и уче ни ци ма на ме њен. Без ва ших ми шље ња и пред ло га он не мо же би ти бо љи или дру га чи ји. Из тог ра-зло га, оста вљам сво ју адре су и елек трон ску адре су на ко ју мо же те пи са ти.

мр Зо ра на Опа чићКа те дра за срп ски је зик, књи жев ност и ме то ди ку на ста ве срп ског је зи ка и књи жев но сти, Учи тељ ски фа кул тет, Бе о градE-mail: zoran a.opacic@u f.bg.a c. yu

Прилог 3. – КО РИСНЕ ЕЛ Е КТ РОНСК Е А ДРЕСЕ

• С рпска д ечија д игиталн а би блиоте ка Народн е библи отеке Ср бије садржи електронска издања бројних књига за децу. htt p: //w ww.di git a l. nbs.bg .ac.yu/d ecije

• И нт ер н ационалн а дигитал на библи отека књи га за д ец у (In ter na­tional Chi ldren’s Dig ital L ib rary) садржи б огату ко лекцију комплетни х ди гитал ни х издања књи га за дец у из целог света. То омогућа ва детету да се упоз на са из дањима књига за децу св их на рода и да у тој збирци пронађе и дела из српске књижевности. ht tp ://www .icdl books.or g

Нека дигита лн а издања књига које се обрађ ују у 4 . разре ду основне ш коле:

• Мрав доброг срца, Бранислав Црнчевић http: //www. ch ildrenslibrary.org/idcl/SaveBook?bookid=crnmrav

• Поштована децо, Душан Радовић http: //www. childrenslibrary.org/idcl/SaveBook?bookid=radpost

• Мој тролејбус, Драган Лукић http: //www.childrenslibrary.org/idcl/SaveBook?bookid=lukmojt

• Српске народне бајке http :/ /www.c hi ldrens lib rary.org/idcl/SaveBook?bookid=srpskeb

• Како спавају трамваји, Милован Данојлић http:/ /w ww.chil drenslibrary.org/idcl/SaveBook?bookid=dankako

42

• Аутобиографија, Бранислав Нушић ww w.c hi ldrenslib rary.org/idcl/SaveBook?bookid=nusauto

• Корисни сајтови о књижевности за децу:www.zmajevedecjeigre.org.yuwww.ibby.comwww.litvet.se.comwww.carolhurst.comwww.icdlbooks.orgwww.fairosa.infowww.acs.uclgary.ca/~dkbrown/

Браћа Гримwww.pitt.edu/~dash/grimmwww.cs.cmu.edu/~spok/grimtmp/www.grimmfairytales.com/en/www.thegrimmbrothers.com

Луис Керолhttp://www.lewiscarroll.org/carroll.htmlhttp://rs6.loc.gov/intldl/carrollhtml/lchome.htmlht tp: //falcon.jmu.edu/~ramseyil/carroll.htm

Ханс Кристијан Андерсенwww.hca2005.com/ht tp :/ /www.andersen.sdu.dk/

Антоан де Сент Егзипериhttp://www.geocities.com/Athens/Rhodes/1916/index2.htmlwww.saint-exupery.org/www.westegg.com/exupery/

Херберт Џорџ Велсwww.fantasticfiction.co.uk/authors/h g wells.htmwww.wells.org.ukwww.online/literature.com/wellshg/

Михаел Ендеwww.fantasticfiction.co.uk/authors/Michael_Ende/www.fantasien.net/tnes/books/ende.htlmwww.members.aol.com/leahj/ende.htm

Даница Пантовић

ПУТОКАЗИ

44

1. Водич кроз садржаје комплета

2. Ме то дич ка стра на кон цеп ци је Чи тан ке и Путоказа

3. При ло зи

Садржај

45

1. Водич кроз садржаје комплета

Текст из Читанке Број и назив наставног листа

Алиса у Земљи чуда, Л. Керол 29. Роман за децу – вежба 2 Фантастични роман

31. Гледали смо филм

Шта деца воле да читају, Г. ТимотијевићВиолина, М. Демак

29. Роман за децу – вежба 17. Слагалица – бежба 1План текста

Позно јесење јутро, И. Секулић 7. Слагалица – бежба 2аПлан текста

Јесен, В. Илић 14. Лирска песма – вежба 1Ритам

Дувала, Г. Петровић 12. Бића, предмети и појаве са људ-ским особинама4. Сликам речима – вежба 1бПутоказ

Град, Ј. Веселиновић 4. Сликам речима – вежба 1аОписивање природне појаве10. Причам ти причу – вежба 2

Учини оно што желиш, М. Енде 10. Причам ти причу – вежба 3Хобит, Џ. Р. Р. Толкин 26. Књижевни лик – вежба 3

Фантастично бићеПепељуга, народна приповетка 17. Земља чуда – вежба 1Трнова Ружица, Браћа Грим 17. Земља чуда – вежба 3

31. Гледали смо цртани филмРужно паче, Х. К. Андерсен 17. Земља чуда – вежба 2Олданини вртови, Г. Олујић 19. Бајке Гроздане Олујић

17. Земља чуда – вежба 3Златно јагње, С. Велмар-Јанковић 24. Енциклопедије, 1

26. Књижевни лик – вежба 1Најбоље задужбине, народна легенда

7. Слагалица – вежба 3Састављање питања у вези са фабулом

Јетрвица адамско колено, народна песма

26. Књижевни лик – вежба 2Лик узор

Стари Вујадин, народна песма 22. Песма о јунацима – вежба 2

Чик погодите…, Д. Ерић 12. Бића, предмети и појаве са људ-ским особинама – вежба 2

46

Међед, свиња, лисица, народна приповетка

7. Слагалица – вежба 4Сажето препричавање по плану

Свитац, пшеничар и воденичар, Д. Ерић

27. Само срцем се добро види – ве жба 3

Циганин хвали свога коња, Ј. Јовановић Змај

14. Лирска песма – вежба 2Врсте лирских песама

Бела Грива – Као у лепом сну, Р. Гијо 26. Књижевни лик – вежба 5Описивање животиње27. Само срцем се добро види –

ве жба 4Бела Грива и Фолко

Има једна Марија, Д. Ђорђевић 14. Лирска песма – вежба 1Ритам37. Пишемо писмо – вежба 2Електронско писмо

Друг другу, Д. Лукић 27. Само срцем се добро види – вежба 2

Мрав добра срца, Б. Црнчевић 27. Само срцем се добро види – вежба 5

Подела улога, Г. Тартаља 32. Гледали смо позоришну пред-ставу

Босоноги и небо, Б. Црнчевић 7. Слагалица – вежба 5Препричавање са промењеним граматичким лицем

Прича о дечаку и Месецу, Б. В. Радичевић

12. Бића, предмети и појаве са људ-ским особинама – вежба 2

Мали принц – Чему служи трње?, А. де Сент Егзипери

27. Само срцем се добро види – вежба 1

Збогом, граде Београде!, А. Вучо 4. Сликам речима – вежба 2аОписивање простора из необичне перспективе

У царству гусара, М. Петровић Алас

32. Уметничка радионица – вежба 2

Направи стрипМјесец и његова бака, Б. Ћопић 12. Бића, предмети и појаве са

људским особинама – вежба 2Звездани прах васионе, М. Миланковић

4. Сликам речима – вежба 2Измаштани простор24. Енциклопедије, 2

Јутро на Месецу, Х. Џ. Велс 7. Слагалица – вежба 6Настављање започете приче

47

Че му слу жи уџ бе ник?За ме не је крај ња свр ха чи та ња оспосoбити чо ве ка да ра до сни је,

са ви ше чу ла, ви ше очи ју, ак тив ни је жи ви и по сма тра.Ду шан Ра до вић

Основ на функ ци ја чи тан ке и на став них ли сто ва, као уџ бе ни ка је ин-струк тив на ка ко у по гле ду са др жа ја, та ко и у по гле ду оспо со бља ва ња уче ни-ка за слу же ње књи гом (ис тра жи вач ко чи та ње тек ста; ко ри шће ње са др жа ја, реч ни ка ма ње по зна тих ре чи и књи жев но те о риј ских пој мо ва, пре по ру ке за да ље чи та ње). Из тог раз ло га пра те ћу апа ра ту ру у Чи тан ци чи не Реч ник Фан-та зи је, Ста зе и Во дич кроз Фан та зи ју (за то са др жај уџ бе ни ка осим име на ауто ра и на сло ва де ла са др жи и пре глед књи жев них пој мо ва и вр ста).

Ди дак тич ко-ме то дич ка апа ра ту ра Чи тан ке са др жи не ко ли ко сло је ва. Пи та њи ма и за да ци ма пред ви ђе на је са др жин ска, идеј на ана ли за тек ста, ана-ли за стил ских по сту па ка и уво ђе ње у књи жев но те о риј ске пој мо ве. Осим то га, овај уџ бе ник са др жи и илу стра ци је у об ли ку: те мат ски срод них тек сто ва (ко ји су под сти цај за раз ми шља ње, нпр. о по ру ка ма); ту ма че ња књи жев ног де ла (о зе цу у Али си...); об ја шње ње сим бо ли ке, мо ти ва...

Пу то ка зи при род но сле де све кон цеп циј ске по став ке Чи тан ке. Чи не их ве жбе и за да ци раз ли чи те фор ме усме ре ни ка де таљ ни јој ре цеп ци ји и ана ли-зи жан ров ски ра зно ли ких тек сто ва, ка овла да ва њу пој мо ви ма и ра зним об ли-ци ма усме ног и пи са ног из ра жа ва ња. Умет нич ки до жи вљај, пра ви, це ло ви ти сми сао књи жев ног де ла, син те зу ин тер пре та ци је, ви ди мо кроз ства ра лач ки рад уче ни ка.

Прин ци пи у ком по зи ци ји уџ бе ни ка:• аутен тич ност у из бо ру тек сто ва, илу стра ци ја, за да та ка (кључ је за до­

бру ком ни ка ци ју са де цом); • флек си бил ност ком по зи ци је у мо гућ но сти ма ко је пру жа у по гле ду

ко ри шће ња;• ра зно вр сност у по ну ђе ном ма те ри ја лу – са др жа ји ма, ком плет ној уџ бе-

нич кој гра ђи.Кон цеп ци ја ове чи тан ке је да од го во ри на на слов о бес кра ју и при чи и

све у њој је у те сној ве зи са тим: ко ре ла ци ја са дру гим на став ним обла сти ма; раз гра на та струк ту ра – ак тив ни мо ти ви, мо гућ ност бес крај ног ди ја го нал ног, реч нич ког, мо тив ског чи та ња, упо ре ђи ва ња; ин ту и тив но спо зна ва ње сим бо-ла; ис тра жи ва ње раз ли чи тих сен зи би ли те та и тра же ње, раз ви ја ње и ис ка-зи ва ње соп стве ног, кроз упо ре ђи ва ње – про ми шља њем, оспо ра ва њем или

2. Ме то дич ка стра на кон цеп ци је Чи тан ке и Пу то ка за

48

одо бра ва њем ту ђег по гле да на свет. Ва жно је да су уче ни ци ис про во ци ра ни тек стом и илу стра ци јом на ди вер гент но ми шље ње.

Овај уз раст уче ни ка нам омо гу ћа ва да се у на ста ви ба ви мо по себ но пре не сеним зна че њем ре чи, сим бо ли ма, пре тва ра њем управ ног у не у прав ни го вор, раз во јем раз ли чи тих об ли ка и са др жа ја из ра жа ва ња, по себ но пре при-ча ва њем, бо га ће њем реч ни ка, осве шћи ва њем осе ћа ња кроз при ме ре из књи-жев но сти...

Про ме на ма ко је се од но се на ком по зи ци ју Чи тан ке же ли мо да пре вла-да мо ли не ар ност, па Пу то ка зи и При че… обез бе ђу ју раз гра на ту, а мо то на по чет ку по гла вља – кру жну ком по зи ци ју. Ста за ма кроз Фан та зи ју да је мо јој пра ви отво рен крај.

По те мат ској ком по зи ци ји по гла вља, по ор га ни за ци ји књи жев но те о риј-ских пој мо ва, по зах те ви ма у обла сти кул ту ре из ра жа ва ња и по по зи ва њу на исте мо ти ве, ове књи ге су за тво ре не – ко хе рент не.

Отво рен је при по вед ни свет у овој књи зи. Пу тем за по чи ње мо и за вр-ша ва мо – отва ра мо Фан та зи ју. Отво рен је крај: кроз фан та стич ни, Вел сов про стор – и стрип ко јим уче ни ци тре ба да на ста ве свој пут; кроз Ста зе кроз Фан та зи ју – пред ло жен спи сак књи га за да ље пу то ва ње, као и про стор на ко-ме би уче ни ци тре ба ло да на ста ве и у са рад њи са дру го ви ма ства ра ју свој спи-сак књи га ко је же ле да про чи та ју. Та ко раз ви ја мо све стан и кри тич ки од нос пре ма књи га ма ко је чи та ју, ко је им дру ги пре по ру чу ју. Ин ди ви ду а ли за ци ја је по ну ђе на и кроз ша ре но лик спек тар пред ло же них де ла ка ко те мат ски, та ко и по сло же но сти.

Кон цеп ци ја: при ча без кра ја − књи га vs. уџ бе никБи ло би бо ље да их учи мо ло ги ци, ди сци пли ни ми шље ња, да ру за па жа ња,

све му што на де те ути че, а ни је шко ла.Ду шан Ра до вић

Или: Ка ко код уче ни ка раз ви ти на ви ку да са ми про ми шља ју, ис пи ту ју, ис тра жу ју текст/умет нич ко де ло?

Основ ни при ступ у Чи тан ци је ула зак у свет умет нич ког де ла кроз књи-жев ни текст, му зи ку и сли ке (илу стра ци је, ре про дук ци је умет нич ких де ла, филм, ма пу, аутен тич не фо то гра фи је и илу стра ци је из вре ме на на стан ка де ла, нпр. Б. Ну шић, Али са...) ка ко би они де ло ва ли уну тра шњом ло ги ком – све том ми сли, схва та ња и осе ћа ња; пра ти ли уну тра шњу ло ги ку пред ста ва ко је се раз ви ја ју (код уче ни ка), а та унутра шња ло ги ка усло вље на је оном ве зом ко ју уста но вља ва ју де ла из ме ђу свог све та и спо ља шњег све та (Л. С. Ви гот ски).

А мо же и ова ко: Упра во је умет нич ко де ло из у зет на ме то дич ка тво ре ви-на у ко ју су на умет нич ки на чин угра ђе ни сви на став ни прин ци пи. Оспо со-бље но је да мак си мал но по бу ђу је све сну ак тив ност чи та ла ца, а њи хо во при-ма ње је ин ди ви ду а лан чин (М. Ни ко лић).

Ко ре ла ци ја из ме ђу са др жа ја раз ли чи тих на став них пред ме та је нај ве ћи ди дак тич ки про блем и обич но је по гре шно при ме ње на или на сил на. Ко ре ла-

49

ци ја с ли ков ном и му зич ком кул ту ром, у овој књи зи, ус по ста вља се по мо ти-ви ма, те ми, епо хи, сен зи би ли те ту.

При ча… су тек сто ви (да ти у об ли ку основ не при че и за дат ка) о фил му, му зи ци, сли ка ма, по кре ту, про шло сти (ма па – Пу то ва ње св. Са ве и ло за Не-ма њи ћа), при ро ди, на род ној тра ди ци ји и ве ро на у ци, ко ји ма по ве зу је мо са др-жа је овог на став ног пред ме та са дру гим обла сти ма.

При ча… филм ба ви се про бле мом чи та ња и ства ра ња мен тал не сли ке, пред ста ве; аутен тич но шћу до жи вља ва ња про чи та ног; уоча ва њем су ге стив но-сти фил ма.

При ча… му зи ка је при ча о им пре си ји и на чи ни ма из ра жа ва ња соп стве-ног до жи вља ја.

При ча… по крет – ба лет ба ви се истим мо ти ви ма у раз ли чи тим умет-ности ма и фа бу лом.

При ча… ве ро на у ка је при ча о на у ку, по у ци и сим бо ли ма.При че из при ро де и дру штва при че су о раз ли чи тим при сту пи ма истом

са др жа ју.При че о про шло сти, осли ка ва ње епо хе, су да те кроз ма пу пу то ва ња

– сим бо лич ки, гра фич ки при каз жи вот ног пу та; кроз ро до слов; илу стра ци је лик – лич ност; тек сто ве из Рјеч ни ка ко ји го во ре о на род ној тра ди ци ји.

Ста зе кроз Фан та зи ју чи ни спи сак књи га ко је пре по ру чу је мо за чи та ње – чи ме да је мо пра ви отво ре ни крај овој чи тан ци (до бар раз лог је и то што се са че твр тим раз ре дом за вр ша ва је дан обра зов ни ци клус). Мо лим вас да нам пред ло ге до пу не овог спи ска по ша ље те меј лом.

Мо то, ци та ти на по чет ку сва ког по гла вља, под вла че ње гов са др жај, али их и све по ве зу ју у јед ну це ли ну, да ју ћи функ ци ју сва ком по гла вљу у од но су на оста ле.

Пред ла же мо да ов де ци тат ис под на сло ва ис ко ри сти те као за вр шну ве-жбу – при ча на осно ву за да тог по чет ка, или за са став ко јим би се на кра ју го-ди не си сте ма ти зо ва ле све ак тив но сти ве за не за до жи вља ва ње и ана ли зу свих књи жев но у мет нич ких тек сто ва. Јер од ове ре че ни це по чи ње шу ма...

Кроз илу стра ци је (тек сто ве, ре про дук ци је умет нич них де ла, му зи ку, филм, ма пу...) же ле ли смо да по ну ди мо сми сле ну ве зу са свим дру гим на став-ним пред ме ти ма. Же ља ми је би ла да ко ре ла ци ју са ма те ма ти ком оства рим ма те ма тич ким од го во ром на те му Чи тан ке – бес ко нач ност (кроз при чу за-го нет ку – ак тив не ре чи, кроз сим бо ле и при каз епо хе) и пре ко Фи бо на чи је вог ни за и Злат ног пре се ка као ве зе ма те ма ти ке, при ро де и умет но сти. Не ка ве за са ма те ма ти ком бу де да та кроз де ла књи жев ни ка – ма те ма ти ча ра: Лу и са Ке ро-ла, Ре не Ги јоа и М. Пе тро ви ћа Ала са.

Тек сто ви

И у овој чи тан ци на ста вља се прин цип да са др жај чи не и тек сто ви ко ји по кла си фи ка ци ји не при па да ју књи жев но сти за де цу. Та кав је слу чај са тек-стом Ду ва ла, Го ра на Пе тро ви ћа, пре у зетог из књи ге Оп са да цр кве св. Спа са (у по чет ку је по сто ја ла иде ја да ро ди те љи ма пред ла же мо да чи та ју по је ди не књи-ге, па да на овај на чин при ме ни мо по ро дич ни ро ман – књи гу на уџ бе ник, јер се љу бав за чи та ње, баш као и све оста ле љу ба ви, нај ви ше не гу ју у по ро ди ци).

50

Ве тар је та ко рас про стра њен, жив мо тив и по ја ва ко ју де ца ду го ани ми-стич ки до жи вља ва ју. Иако су то на овом уз ра сту на пу сти ли, уче ни ци ма је он бли зак и про во ка ти ван.

Стил ско ме то дич ки тек сто ви су ода бра ни тек сто ви за об ра ду по је ди них стил ских по сту па ка. Њих у ни жим раз ре ди ма основ не шко ле не ма до вољ но. Тре ба их би ра ти та ко да бу ду на пи са ни ма тер њим (из бе га ва ти пре во де), звуч-ним, сли ко ви тим, ан га жо ва ним је зи ком; да бу ду иза зов ни, су ге стив ни, по ме та фо рич но сти бли ски деч јем мен тал ном скло пу, ма шти...

Сто га, иако огра ни че на, сло бо да у из бо ру тек сто ва ван оба ве зне ли сте про пи са не На став ним про гра мом по сто ји. Тре ба је ис ко ри сти ти за ода би ра-ње ре пре зен та тивних тек сто ва по сти лу или дру гој је зич кој ка рак те ри сти ци. Ово пред ла жем ка ко се тек сто ви не би би рали са мо пре ма те ми, или про бле-ма ти ци ве за ној за сва ко днев ни жи вот уче ни ка. Ка ква гре шка, а опет то ли ко при сут на и код те о ре ти ча ра и код ме то ди ча ра би ло ко је умет но сти.

Лек ти ра – три раз ли чи та при сту па Али су у Зе мљи чу да пред ста вља пре се че но шти во. Из свих де ло ва књи ге

узет је по део ка ко би се уче ни ци про ве ли кроз це ло де ло. Фор ма – пи та ње ко је уче ни ке уво ди у текст и скре ће им па жњу на ис тра жи вач ко чи та ње, ујед-но их во ди кроз ро ман, а кроз за дат ке упу ћу је на да ље ис тра жи ва ње тек ста. Ра зно вр сни за да ци се од но се и на пре при ча ва ње де ла тек ста, ис тра жи ва ње од ли ка ли ко ва – од опи са спо ља шњо сти, по на ша ња... до про во ци ра ња ди ску-си је о пи та њи ма ве за ним за про бле ме из жи во та уче ни ка, на во ди их да раз-ми шља ју о ра зним те ма ма ко је за ни ма ју и Али су... Кроз про ми шља ње о зе цу, М. Да ној ли ћа, уче ни ци се су сре ћу са ту ма че њем њи ма по зна тог ауто ра. Ти ме же ли мо да их на ве де мо да и са ми раз ми шља ју о сва ком де та љу у тек сту и про-во ци ра мо их да оспо ра ва ју ту ђе ми шље ње и ту ма че ње. При ча о фил му ни је ис црп на ана ли за тог ме ди ја, већ њом же ли мо да упо ре ђу ју ћи сво је ути ске, до-жи вљај, уче ни ци по ла ко на слу те и пра ве раз ли ку у из ра жај ним сред стви ма, у умет нич ком до жи вља ју. Ни је за бра ње но ни ти не по жељ но гле да ти филм (али не та ко да он бу де пре чи ца до не про чи та не лек ти ре), већ де цу тре ба ис про-во ци ра ти да тра же ћи раз ли ке, про у ча ва ју ћи сво је ути ске при сту пе и јед ном и дру гом ме ди ју.

Текст Че му слу жи тр ње?, од ло мак из Ма лог прин ца, је осмо по гла вље ко је пред ста вља сам цен трал ни део ро ма на. У ње му се осве шћу је осе ћа ње љу-ба ви, при ја тељ ства – те ма зна чај них и за ни мљи вих за овај уз раст и по кре ћу од го во ри на не ке жи вот не ди ле ме ко је по чи њу да ин те ре су ју део ове по пу ла-ци је. Же ле ла сам да скре нем па жњу и на по све ту пи сца ко јом до ти че су шти ну са мог де ла. Текст се укла па у про бле ма ти ку де тињ ства у че твр том по гла вљу и до бар је кон тра пункт Пр вој љу ба ви Б. Ну ши ћа.

У оба слу ча ја пи та ња у на сло ву и под на сло ву про бле ма ти зу ју си ту а ци ју као увод у ин тер пре та ци ју де ла. Мо же мо их по ста ви ти пре чи та ња тек ста, као ис тра жи вач ке за дат ке, и вра ти ти им се на кра ју и под ста ћи уче ни ке на ства ра лач ки рад.

Бе ла Гри ва је при ка за на кроз по след ње, нај дра ма тич ни је по гла вље. Фор ма крат ког при ка за ме ста рад ње, глав них и спо ред них ли ко ва, по ру ка,

51

под сти ца ја за раз ми шља ње бр зо уво ди уче ни ке у ро ман, не гу ју ћи већ фор му-ла ти чан при ступ ло ка ли за ци ји тек ста и кла сич ној ана ли зи кроз ова пи та ња и омо гу ћа ва уче ни ци ма да се ужи ве у за вр шни део ро ма на. Сам оде љак пру жа мо гућ ност да се на ста ви или про ме ни ње гов крај.

Бес крај ни ак тив ни реч никСа ста вља ње при че по сло бод ном из бо ру мо ти ва

Реч ник је, на кра ју кра је ва, шу ма од ре чи. Без број ста за иде кроз исту ту шу му и тек по не ке се ту и та мо укр сте са дру гим ста за ма.

Зо ран Ста но је вић

Пу то ка зи кроз Фан та зи ју

Не ке ре чи у овој књи зи су ак тив не (као хи пер текст на web стра ни ци). Не ка вам оне по слу же као пу то ка зи кроз При чу без кра ја. Же ли мо да са ми ис тра жу је те тек сто ве у Чи тан ци. Про на ђи те исти мо тив (нпр. ве тар) у раз ли-чи тим тек сто ви ма. Упо ре ди те на чи не на ко ји је он у њи ма при ка зан. Пу туј те кроз Фан та зи ју. Кр чи те сво је ста зе. Про на ђи те дру ге ве зе из ме ђу тек сто ва.

Упра во, мо ти ве и њи хо во функ ци о нал но гру пи са ње мо же мо узе ти као при род но на зна чен пут кроз књи жев но де ло ко ји је по го дан да се пре ма ње му усме ри ди на ми ка умет нич ке ана ли зе и ин тер пре та ци је (М. Ни ко лић).

Пу то ка зи су мо ти ви. Из дво је ни су с на ме ром да уче ни ци ин ту и тив но спо зна ју:

– зна чај мо ти ва за ком по зи ци ју; сми сао нај ма ње те мат ске це ли не; – зна че ње мо ти ва: ло ка ли тет рад ње, нпр. шу ма; вре ме – је сен и сл.– функ ци ју мо ти ва: ста тич ких да упот пу њу ју сли ку, ди на мич ких да по-

кре ћу рад њу, асо ци ја тив них да иза зи ва ју од ре ђе но рас по ло же ње;– да осе те мо ти ва ци ју – уво ђе ње по је ди них мо ти ва и њи хо во по ве зи ва-

ње у це ли ну – и мо жда и са ми опи су ју ћи про стор или по ја ву или при-ча ју ћи до га ђај ода бе ру мо ти ве од ко јих ће ком по но ва ти свој са став.

Пу то ка зи ма се на ин ту и тив ном ни воу мо же до ћи и до сим бо ла.Чи та-њем, кроз кон текст, мо гу упо ре ђи ва ти основ но и пре не се но зна че ње ре чи. Упо ре ди те мо ти ве ку ла, се ме, пут, знак, шу ма и вук и по ку шај те да од го нет-не те ма ги ју при че. Сва ки мо тив мо же да по слу жи и као те ма за са став о по ја-ви, би ћу, пред ме ту… Узми мо ку лу као при мер – до вољ но је под сти цај на да уче ни ци сво јом ма штом на до гра де сво ју ку лу. Не ки ће се по слу жи ти ком пи-ла ци јом – и ето, ди фе рен ци ра но сти у при сту пу, у зах те ви ма. Као под сти цај мо же по слу жи ти и ве за из ме ђу тек ста и мо ти ва, нпр. Ду ва ла – мо тив ве тра; Шум ска ви ла – ви ла. Је сен је при ка за на кроз лир ску пе сму, му зич ко де ло и ре про дук ци је сли ка...

Пу то ка зи омо гу ћа ва ју флек си бил но чи та ње и са мо стал ност у ис тра-жи ва њу тек сто ва. Они су пут (пр ва и по след ња ак тив на реч у књи зи) ко ји об је ди њу је Чи тан ку. Пру жа ју мо гућ ност упо ре ђи ва ња при сту па јед ној ис тој те мат ској це ли ни и хра бре аутен тич ност у из ра жа ва њу та ко што уче ни ци ма

52

омо гу ћа ва ју да ви де и упо ре де функ ци је мо ти ва и раз ли чи те при сту пе и сен-зи би ли те те.

Ис та кли смо са мо јед но рас по ло же ње и јед но осе ћа ње страх. То тре ба да бу де смер ни ца да уче ни ци да ље ис тра жу ју тек сто ве и на осно ву осе ћа ња и рас по ло же ња при ка за них у њи ма.

По се бан пу то каз су пер со ни фи ка ци ја, као и фил мо ва на књи жев на де ла. Пер со ни фи ка ци ја је бли ска овом уз ра сту по скло но сти де це ка ани ми зму и ан тро по мор фи зму ко ји по ла ко мо гу и ин тро спе ктивно, али и с бли ске вре мен-ске дис тан це да по сма тра ју.

Же ле ла сам да се по и грам штам па ним ме ди јем и по ку шам да га спо јим кроз ком по зи ци ју са елек трон ским и ис ко ри стим по зи тив не стра не хи пер тек-ста: фраг мен ти ра ност, нео гра ни че ност оби ма, не ли не ар ност, ди на мич ност, ин тер ак тив ност. Ми слим да се овим при бли жа вам при род ној ра до зна ло сти де це ко ја че сто и ра до ли ста ју књи ге. Ин ди ви ду а ли за ци ја је по стиг ну та на је-ди ни пра ви на чин – из бо ром пу та, чи ја је ме ра са мо ин те ре со ва ње уче ни ка.

У елек трон ском уџ бе ни ку ве зе из ме ђу еле ме на та тре ба ре ши ти на овај на чин, баш пре ко основ не те мат ске це ли не – мо ти ва и сим бо ла. Са ста вља ње при че по сло бод ном из бо ру мо ти ва – чи та њем учи мо уче ни ке да ком по ну ју, упо ре ђу ју и пи шу... Пред ла жем ве жбу да са ми ода бе ру пет до де сет ре чи – пу-то ка за и на пи шу при чу на осно ву њих. Из бор ре чи се мо же ор га ни зо ва ти и кроз игру асо ци ја ци ја – текст, мо тив или сли ка.

Ре шен је и про блем мо но то но сти ли не ар но сти ком по зи ци је – нај ве ћи про блем сва ке књи ге, по себ но за де цу, мо гућ но шћу по ве зи ва ња по прин ци пу асо ци ја тив но сти – ин ту и тив но осе ћа ње кон тек ста и кре а тив но сти у по гле ду кон ти ну и те та тек ста.

Сва ко књи жев но де ло оства ру је се у од но су пре ма дру гим књи жев ним де ли ма... И у овој чи тан ци на ста вља мо да под сти че мо чи та о це да тра же и дру-ге ве зе из ме ђу тек сто ва ка ко би ства ра ли це ло вит од нос пре ма књи жев ном де лу (и ка ко би им то по ста ла на ви ка). По зи ва њем на тек сто ве по пут оних из грч ке и сло вен ске ми то ло ги је; на ше на род не књи жев но сти, нпр. Не му шти је зик, Баш-Че лик, Ма ла ви ла; на уч них тек сто ва из ен ци кло пе ди је; из вор них тек сто ва из Срп ског рјеч ни ка; бај ки – кроз по ве зи ва ње те мат ских је ди ни ца ко-је се у ра зним де ли ма ра зних вре ме на и ра зних на ро да одр жа ва ју у це ло ви том об ли ку, же ли мо да бо га ти мо чи та лач ко ис ку ство уче ни ка на овом уз ра сту.

На гла ша ва ње хо ри зон тал не и вер ти кал не по ве за но сти тек сто ва, кроз илу стра ци је (и сли ков не и тек стов не) по др жа ва раз ли чи те ме то де уче ња, фор-ми ра си стем зна ња, по др жа ва кри тич ко и ства ра лач ко ми шље ње и по на ша ње; омо гу ћа ва умре же ње, ко хе рент ност зна ња; ког ни тив но ан га жу је – уче њем пу тем от кри ћа, упо ре ђи ва њем, ис тра жи ва њем, раз ви ја де дук тив не спо соб но-сти и кон цеп туал но ми шље ње; по ве ћа ва ан га жо ва ност уче ни ка и ин струк тив-ност уџ бе ни ка.

За то уџ бе ник и са др жа јем и фор мом мо ра да бу де про во ка ти ван. Ин ди-ви ду а ли за ци ја се огле да кроз уоча ва ње мо тив ских од но са – под сти ца ње на ис ку стве но до жи вља ва ње и по да ва ње њи хо вој асо ци ја тив ној мо ћи ко ја ће их до ве сти до сво је вр сног сло бод ног и про јек то ва ног фа бу ли ра ња (М. Ни ко-лић). Ди фе рен ци ра н ост за да та ка да је се не на ме тљи во и пру жа мо гућ ност да

53

сва ко пре ма сво јим ин те ре со ва њи ма и мо гућ но сти ма би ра ста зу ко јом ће пу-то ва ти кроз Фан та зи ју. Ва жно је да се уче ни ци на аутен тич ним, до бро про ве-ре ним, што се ква ли те та ти че, тек сто ви ма и ауто ри ма, за и мљи вим и про во ка-тив ним те ма ма и сти лом под стак ну, на вик ну да уоча ва ју раз ли ке у тек сто ви ма, да осе те да је сва ки сен зи би ли тет до бар од го вор, да за во ле да чи та ју, да раз ми-шља ју о про чи та ном, да же ле да се опро ба ју у раз ли чи тим фор ма ма из ра жа-ва ња, да ма шта ју, да (не)во ле да пу ту ју, да схва те да је све по ве за но, да су је зик, вре ме, при ча – ча ро ли ја, да сви мо гу да ужи ва ју у му зич ком, ли ков ном и књи-жев ном де лу, да књи жев ност има сми сла и да смо ми ти ко ји му да је мо тај сми сао.

У пет по гла вља При че без кра ја за ми сли ли смо да уче ник пу ту је кроз про стор и вре ме, кроз свет књи жев но сти. Во ле ли би смо да са пут ни ци, на кри ли ма ма ште, кроз за дат ке, са ми ис ку се не ке мо гућ но сти књи жев ног ства-ра ла штва у раз ли чи тим жан ро ви ма.

На осно ву тек сто ва по зи ва мо уче ни ке да се у за да ци ма и са ми опро ба ју у уло зи пи сца, јер све је са мо игра у ко јој се по шту ју од ре ђе на пра ви ла, за да та у об ли ку пред ло га за ве жба ње. Та ко би се де те ту да ла мо гућ ност да, опро ба сво ју све моћ. На да мо се да ће кроз (не)успе хе из о штри ти свој је зич ки из раз и на ста ви ти да се хва та у ко штац са слич ним про бле ми ма и та ко раз ви ја ти сво ју при род ну по тре бу да се ква ли тет но, ми са о но и емо ци о нал но из ни јан-си ра но, из ра жа ва. Сми сао све га је да уче ни ци да ље раз ви ја ју сво је при род но ин тер есо ва ње за је зик.

На кра ју, ра зно вр сним тек сто ви ма, те ма ма, то но ви ма, жан ро ви ма, ши-ром про стор ном и вре мен ском пер спек ти вом, же ле ли смо да ис про во ци ра мо чи та о це да про на ђу на чин да из ра зе сво је ми шље ње, ин те ре со ва ња, сен зи би-ли тет. Во ле ли би смо да сва ко про на ђе ко ма дић про сто ра и вре ме на за се бе и до бро вољ но, раз и гра но, са осме хом уђе у Фан та зи ју, ства ра ју ћи Књи гу за се бе, све нас, о се би.

54

3. При ло зи 3.1. Во дич кроз Фан та зи ју – са др жај Чи тан ке за че твр ти раз ред основ-

не шко ле3.2. Књи жев ни пој мо ви; Књи жев не вр сте3.3. Са др жај Путоказа

55

56

57

58

Др Рајна Драгићевић

ВОДИЧ КРОЗ УЏБЕНИК СРП СКИ ЈЕ ЗИК И

КУЛ ТУ РА ИЗ РА ЖА ВА ЊАИ ПУТОКАЗЕ

60

1. Кон цеп ци ја до брог уџ бе ни ка 61 2. О са др жа ју уџ бе ни ка 62 3. При ступ гра ма тич ким про бле ми ма 63 4. Ме то дич ки по ступ ци у уџ бе ни ку 65 5. Из бор тек сто ва у уџенику 69 6. Од нос на став ни ка пре ма чи ње ни ца ма из не се ним у уџ бе ни ку 70 7. Са вре ме ни при ступ на у ци о срп ском је зи ку у уџ бе ни ку 71 8. Је зич ка кул ту ра 72 9. Про прат ни са др жа ји у уџ бе ни ку 7310. Путокази 7511. За хва ле 7612. Мол ба на став ни ци ма 77

Садржај

61

1. Кон цеп ци ја до брог уџ бе ни каКао ва жно пи та ње, у ве зи са кон цеп ци јом до брог уџ бе ни ка на мет ну-

ло се на ко ји на чин и у ком об ли ку из не ти де се то го ди шња ци ма гра ма тич ке про бле ме на мо де ран, свеж, дру га чи ји, ори ги на лан на чин? При ку пи ла сам не ко ли ко раз ли чи тих уџ бе ни ка ма тер њег је зи ка, стра них је зи ка, па и не ких дру гих пред ме та, на срп ском и на ен гле ском је зи ку, ста рих и но вих. Ста ри ји, тра ди ци о нал ни уџ бе ни ци су, по пра ви лу, пре пу ни тек ста и ком пли ко ва них де фи ни ци ја. Хлад ни су, од бој ни, сте рил ни и пре оп шир ни. Би ло ми је ја сно да мој уџ бе ник не сме би ти та кав, јер је уче ни ку по тре бан на став ник или ро ди тељ у уло зи пре во ди о ца та квих књи га. Та кав уџ бе ник је при руч ник за на став ни ка и ни ма ло не ко му ни ци ра са уче ни ком. Уче ник се не раз ви ја у са-мо стал ну лич ност ко ја са ма за кљу чу је и са ма ми сли, јер му на сва ком ко ра ку тре ба ту тор.

Но ви ји уџ бе ни ци су то пли, обо је ни јар ким бо ја ма, са мно штвом илу-стра ци ја и тек стом ко ји под сти че уче ни ка на са мо ста лан рад. Ме ђу тим, та кви уџ бе ни ци, ко ји ма да нас те жи сва ки из да вач, у ства ри, кри ју јед ну озбиљ ну опа сност. Они су ису ви ше окре ну ти уче ни ку и у пот пу но сти за не ма ру ју на-став ни ка. Ка да се це ла лек ци ја из не се у ви ду за да та ка ко ји ма уче ник, ко рак по ко рак, би ва на во ђен до же ље ног ци ља, он да пре да ва ња ви ше не по сто је. Пре да ва ње из гле да та ко што де ца отво ре књи ге и ре ша ва ју за дат ке на ча су, а на став ник је у уло зи во ди те ља не ка квог кви за или шоу-про гра ма. Ње го во је да про зи ва уче ни ке и да по хва ли оно га ко је до бро ура дио за да так. У та квом уче њу не ма ко му ни ка ци је из ме ђу уче ни ка и на став ни ка, не ма кон так та ме ђу уче ни ци ма и на ста ва се оту ђу је. Уло га на став ни ка се мар ги на ли зу је до крај-њих гра ни ца. Ви ше уоп ште ни су нео бич ни ова кви ди ја ло зи из ме ђу ро ди те ља и де те та или ро ди те ља и на став ни ка ње го вог де те та: „Си не, шта сте да нас учи-ли из срп ског?“ „Ра ди ли смо стра ну 26 у књи зи.“ Или: „Да ли ми мо же те ре ћи ка ко учи мо је де те?“ На став ни ца ен гле ског: „До бар је. Не ди же гла ву цео час!“ То, на рав но, ни је пра ви пут ко јим тре ба да иде обра зо ва ње. Де ца су не кад по ди за ла ру ку, ди ви ла се на став ни ку и по и сто ве ћи ва ла се с њим, рас пра вља-ла о пре да ва њи ма и ка да се она за вр ше, а са да, сва ко за се бе, са ми, оту ђе ни, по пу ња ва ју не ка кве ли ни је са без број ним за да ци ма и не ди жу гла ву, а то је, што је нај жа ло сни је, нај ве ћи ком пли мент ко ји мо гу да до би ју.

У до бром уџ бе ни ку мо ра ју да се ком би ну ју оба при сту па. Уџ бе ник тре-ба да ко му ни ци ра и са уче ни ком и са на став ни ком, и обе стра не тре ба да се про на ђу у ње му. Уло жен је ве ли ки труд да овај уџ бе ник бу де, исто вре ме но, до вољ но тра ди ци о на лан и до вољ но мо де ран.

62

2. О са др жа ју уџ бе ни каЧе твр тим раз ре дом основ не шко ле за вр ша ва се пр ви ци клус обра зо ва-

ња. Због то га је гра ди во из гра ма ти ке ве о ма обим но и ра зно род но. Оно би се мо гло по де ли ти у пет основ них це ли на: зна че ње ре чи, вр сте ре чи, слу жба ре-чи у ре че ни ци, пра во пис, је зич ка кул ту ра. Упра во тим ре до сле дом гру пи са не су лек ци је у са др жа ју уџ бе ни ка.

Пре гле да ју ћи до са да шње уџ бе ни ке гра ма ти ке, при ме ти ла сам да се у мно ги ма од њих те ме из од ре ђе них је зич ких обла сти не кон цен три шу на јед-ном ме сту, већ се ра си па ју по це лом уџ бе ни ку. То се на ро чи то од но си на лек-ци је у ве зи са зна че њем ре чи. Пр во се, ре ци мо, об ра ђу је не ко ли ко про бле ма у ве зи са вр ста ма ре чи, за тим јед на лек ци ја у ве зи са зна че њем, па три лек ци је по све ће не слу жби ре чи у ре че ни ци, па опет зна че ње, па опет вр сте ре чи итд. Сма трам да то ни је до бар ме то дич ки по сту пак. Уче ни ци ма тре ба пре зен то-ва ти це ли ну, а она се нај бо ље пре до ча ва кроз са од нос де ло ва. Та ко и уче ни ци нај бо ље пам те. Пред ло жи ла бих на став ни ци ма да на сли чан на чин ор га ни зу ју и ча со ве срп ског је зи ка. Ни је до вољ но свр сис ход но пре да ва ти на јед ном ча су, на при мер, за јед нич ке и вла сти те име ни це, за тим књи жев ност, па лек ти ру, па тек он да збир не име ни це итд. Ми слим да је ефи ка сни је одво ји ти не ко ли ко ча-со ва и об ра ди ти све зна чењ ске вр сте име ни ца, за тим, на те сту, про ве ри ти ко-ли ко су уче ни ци са вла да ли ту це ли ну, а тек он да пре ћи на не ке дру ге те ме.

По што на Фи ло ло шком фа кул те ту у Бе о гра ду пре да јем лек си ко ло ги ју сту-ден ти ма срп ског је зи ка, ми слим да имам увид у њи хо ва пред зна ња у ве зи са зна-че њем ре чи. Иако се ови про бле ми про вла че кроз све уџ бе ни ке срп ског је зи ка од дру гог раз ре да основ не шко ле до че твр тог раз ре да сред ње шко ле, на пр вом ча су лек си ко ло ги је сту ден ти не зна ју да на ве ду ви ше од два-три про бле ма ко-ји ма се ба ви на у ка о зна че њу ре чи. Ми слим да се то до га ђа за то што сту ден ти, у вре ме ка да су би ли уче ни ци, ни ка да ни су има ли при ли ку да си сте ма ти зу ју зна ња у ве зи са зна че њем ре чи. Слич но је и са дру гим је зич ким ни во и ма.

Пра во пис је је ди на те ма ко ја мо же би ти ра су та у уџ бе ни ку и у на ста ви. При род но је, ре ци мо, да се пи са ње име на др жа ва и њи хо вих ста нов ни ка ве-зу је за пре да ва ње о вла сти тим име ни ца ма, да се пи са ње реч це не об ра ђу је уз лек ци је о гла го ли ма итд.

Осим рас по ре дом лек ци ја у уџ бе ни ку, и те сто ви ма сам по ку ша ла да об-је ди ним уче нич ка зна ња из по себ них је зич ких обла сти. То су те сто ви у Пу то-ка зи ма по сле сва ке ве ће це ли не.

Уџ бе ник се са сто ји из 43 лек ци је. То ни је ма ло. Ме ђу тим, охра бру је чи-ње ни ца да су уче ни ци са мно гим те ма ма већ упо зна ти и да се не ки ра ни је об ра ђе ни про бле ми са мо об на вља ју и си сте ма ти зу ју. Та ко се, на при мер, у по гла вљу о зна че њу ре чи не по ја вљу је ни јед на но ва лек ци ја. Та ква по гла вља и та кве лек ци је обич но су у уџ бе ни ку обе ле же на над на сло вом ХАЈ ДЕ ДА СЕ ПОД СЕ ТИ МО! Да не бих до слов но по на вља ла оно што су уче ни ци о тим по ја ва ма већ чу ли, обич но сам уно си ла и по не ку, за њих, но ву на по ме ну, за ни јан су сло же ни ји при мер или не ку но ву по де лу. У са мим лек ци ја ма ни сам под се ћа ла уче ни ке на то да су за по ја ву већ чу ли у дру гом или у тре ћем раз ре-ду. Пи са ла сам лек ци је као да се оне пр ви пут об ра ђу ју, же ле ћи да омо гу ћим

63

оним уче ни ци ма ко ји се гра ди ва се ћа ју да кроз ње га ла ко про ла зе, а они ма ко ји га се не се ћа ју, да га на у че.

Не ке лек ци је или де ло ви лек ци ја сме ште ни су у ру бри ку АКО ЖЕ ЛИШ НЕ ШТО ВИ ШЕ ДА ЗНАШ. Пред ла жем да се про бле ми из не се ни у овој ру-бри ци об ра ђу ју на ча со ви ма до дат не на ста ве или у оним оде ље њи ма у ко ји ма по сто ји ве ће ин те ре со ва ње за гра ма ти ку.

На сло ви лек ци ја обич но од го ва ра ју те ма ма ко је се мо гу об ра ди ти за је-дан час. Има на сло ва ко ји де лу ју су ви ше ам би ци о зно, на при мер: Род и број име ни ца или За јед нич ке, вла стите и ап стракт не (ми са о не) име ни це. Ме ђу-тим, род и број име ни ца су гра ма тич ке ка те го ри је ко је су уче ни ци ма по зна те из ра ни јих раз ре да. Слич но је и са за јед нич ким и вла сти тим име ни ца ма. На-став ник, ме ђу тим, не би тре ба ло да се пре ви ше тру ди да јед ну лек ци ју об ра ди за је дан час. Ко ли ко ће се ура ди ти за је дан час, не мо же пре ци зно да утвр ди ни аутор уџ бе ни ка, а ни са ста вљач Пла на и про гра ма за че твр ти раз ред. То, пре све га, за ви си од уче ни ка и од мо гућ но сти на став ни ка да уче ни ци ма успе-шно пре не се гра ди во.

Да за кљу чи мо. У уџ бе ни ку се об ра ђу је не при ме ре но мно го гра ма тич ких те ма, али, ако се узме у об зир да су мно ге од њих већ са вла да не у прет ход ним раз ре да ма и да има и оних ко је ни су пред ви ђе не на став ним пла ном и про гра-мом, ре кло би се да је ко ли чи на но вог гра ди ва са вла ди ва за про сеч ног уче ни-ка че твр тог раз ре да основ не шко ле. На став ни ку се оста вља мо гућ ност да, у мно гим слу ча је ви ма, сâм од ре ди ме ру по да та ка ко је ће пре не ти уче ни ци ма.

3. При ступ гра ма тич ким про бле ми маОсим лек си ко ло ги је, на Фи ло ло шком фа кул те ту пре да јем и са вре ме ни

срп ски је зик сту ден ти ма ко ји сту ди ра ју не ке стра не је зи ке. Пред мет је за ми-шљен као јед но го ди шњи курс гра ма ти ке срп ског је зи ка.

При ме ти ла сам да се гре шке и гра ма тич ке не до у ми це сту де на та мо гу по де ли ти у спе ци фич не и ти пич не. Па жњу су ми при ву кле ти пич не гре шке. За пи та ла сам се због че га мно го сту де на та не за па жа, на при мер, да пред ло-шко-па де шка кон струк ци ја од ко же у име нич кој син таг ми та шна од ко же вр ши функ ци ју атри бу та, баш као и при дев ко жни у син таг ми ко жна та шна? Или, за што сту ден ти не по гре ши во иден ти фи ку ју ре чи зла тан, до бар, Мар-ков као при де ве, док ре чи ов да шњи или да на шњи че сто пре по зна ју као при-ло ге? Због че га функ ци ју име ни це ко ја је у ре че ни ци пр ва по ре ду нај че шће иден ти фи ку ју као су бје кат ску, а за све оста ле име ни це обич но ми сле да су у функ ци ји објек та?

Ово су са мо не ки при ме ри. По што су гре шке тип ске и вр ло уче ста ле, прет по ста вљам да раз ло ге за њи хо во на ста ја ње тре ба тра жи ти у на чи ну на ко ји се уче ни ци ма пред ста вља ју не ки гра ма тич ки про бле ми у основ ној и сред-њој шко ли. Исти на је да гра ди во из гра ма ти ке уче ни ци ма тре ба из но си ти по ступ но да би они зна ња усва ја ли у ви ду кон цен трич них кру го ва, ме ђу тим, те „кру го ве“ тре ба па жљи во осми сли ти, а не ме ха нич ки це па ти про блем на сег мен те, а за тим, исто та ко ме ха нич ки, утвр ди ти ре до след ко јим ће их уче-ник са вла да ва ти. Та ко се, на при мер, уче ни ци у че твр том раз ре ду основ не

64

шко ле пр ви пут су сре ћу са атри бу том. Из до бро на мер не же ље да се уче ник не оп те ре ћу је, атри бут се, на том, пр вом ко ра ку, сво ди са мо на ти пич ни, а то је при дев ски, кон гру ент ни атри бут. Де ша ва се, ме ђу тим, да уче ник у том уз ра сту по и сто ве ти вр сту ре чи и функ ци ју ре чи у ре че ни ци. У нај го рем слу-ча ју (а ти слу ча је ви ни су рет ки), за ње га је при дев исто што и атри бут. У ту за бу ну се не срет но упле те и епи тет, па се у гла ва ма уче ни ка ор га ни зу је од-нос: при дев = атри бут = епи тет. Не раз два ја ју се ни пој мо ви, а ни тер ми ни за њих. По сле ова квог пр вог кру га у уче њу атри бу та, прак са (на при мер, мо је ис ку ство) по ка зу је: сви оста ли кон цен трич ни кру го ви су уза луд ни! Уче ни-ку оста је увре же на иде ја о то ме да је атри бут при дев ко ји сто ји уз име ни цу, бли же је од ре ђу је и кон гру и ра с њом. Чак и кад на у че да функ ци ју атри бу та мо же вр ши ти име ни ца или пред ло шко-па де шка кон струк ци ја, уче ни ци, па и сту ден ти, те шко се сна ла зе у тек сту – у кон крет ним при ме ри ма.

Ми слим да је вр ло ва жно већ у пр вом су сре ту с атри бу том на гла си ти ње го ву су шти ну – да ни је бит но је ли у функ ци ји атри бу та при дев или име-ни ца, реч, син таг ма или пред ло шко-па де шка кон струк ци ја, ва жно је то да је атри бут је зич ка је ди ни ца ко ја сто ји уз име ни цу и бли же је од ре ђу је. Да кле, што се ти че атри бу та, ни је пре суд но у пр вој фа зи из не ти ти пи чан при мер, не-го ти пич ну функ ци ју, а њу илу стро ва ти раз ли чи тим при ме ри ма, чи ја је свр ха да се по ка же да, не за ви сно од вр сте, сва ки атри бут има исту функ ци ју. Уче-ни ци ма тре ба на пр вом ко ра ку об ја сни ти да при дев ко жни и пред ло шко-па-де шка кон струк ци ја од ко же вр ше исту функ ци ју у при ме ри ма ко жна та шна и та шна од ко же. На рав но, не тре ба ко ри сти ти тер ми не пред ло шко-па де шка кон струк ци ја, функ ци ја итд. У сле де ћим фа за ма у уче њу уче ни ци ће на у чи ти раз ли чи те вр сте атри бу та и на зи ве за њих.

Исти је слу чај и са ме ха нич ким раз два ја њем опи сних, гра див них и при-свој них при де ва од при де ва вре мен ског и про стор ног од но са. Не ко је, јед ном дав но, сми слио да ће се у пр вом кру гу учи ти опи сни, гра див ни и при свој ни при де ви, а ка сни је про стор ни и вре мен ски. Као ре зул тат тог по ку ша ја да се вре мен ски и про стор ни при де ви пре до че уче ни ци ма у дру гом кру гу, до га ђа се да ђа ци ма тре ба пу но на кнад ног ра да ка ко би при хва ти ли да је да на шњи при дев, а да нас при лог, да је ов да шњи при дев, а ов де при лог.

Ни је, ме ђу тим, увек по гре шно у пр вом кру гу на у чи ти ђа ка ти пич ном при ме ру за не ку по ја ву. На при мер, уче ник не ће има ти ни ка кву ште ту ако на пр вом ко ра ку, у ве зи с објек том, на у чи са мо пра ви обје кат, јер у том слу ча ју су шти на објек та не ће би ти за ма гље на. У слу жби пра вог и не пра вог објек та на ла зи се име нич ка је ди ни ца об у хва ће на рад њом, тр пи лац рад ње. Због то га сту дент, чак и ако не зна да раз ли ку је пра ви од не пра вог објек та, обич но уме да пре по зна обје кат.

Ка да ми је би ло по ну ђе но да на пи шем овај уџ бе ник, учи ни ло ми се да ми је нај ва жни ји за да так да до бро про ми слим на чин пре зен то ва ња оних по ја ва с ко ји ма се уче ни ци су сре ћу пр ви пут. Тре ба ло је из ба лан си ра ти тра ди ци о нал-не при сту пе ко ји да ју до бре ре зул та те и но ве при сту пе оним про бле ми ма ко ји тра ди ци о нал но ни су об ра ђе ни свр сис ход но. Да кле, не кри ти ку јем ква ли тет об ра де, већ ње ну свр сис ход ност. Кри ти ку јем то што из прак се за па жам ка ко се у гла ва ма уче ни ка та ло же зна ња сти ца на тра ди ци о нал ним кон цен трич ним

65

кру го ви ма. Још кон крет ни је – по ка за ло се да са др жа је не ких кон цен трич них кру го ва тре ба па жљи во пре ра спо де ли ти.

И то је је дан од нај ва жни јих ци ље ва уџ бе ни ка. Та мо где ни је тре ба ло ин-тер ве ни са ти, ни је се ин тер ве ни са ло, а та мо где је то би ло нео п ход но, при ступ гра ма тич ким про бле ми ма је ма ње или ви ше из ме њен.

4. Ме то дич ки по ступ ци у уџ бе ни ку4.1. Уло га Ми ли це и Ми ло ша. По ка за ло се да би би ло ко ри сно сва ки уџ-

бе ник пи са ти у две вер зи је. Пр ва вер зи ја би би ла за уче ни ке, а дру га за на став-ни ке. Пи шу ћи ову књи гу, схва ти ла сам да је вр ло те шко исто вре ме но ми сли ти на два ко ри сни ка – уче ни ка и на став ни ка. Са вет ко ји бих да ла уче ни ку да би раз у мео про блем ни је исти као са вет ко ји бих да ла на став ни ку да по мог не уче ни ку на са вла да ва њу про бле ма. То су две са свим раз ли чи те ви зу ре.

Овај уџ бе ник је, пре све га, на ме њен уче ни ку. Да бих по бољ ша ла ко му-ни ка ци ју с уче ни ци ма че твр тог раз ре да, уве ла сам „до ма ћи не“. То су Ми лош и Ми ли ца. И они има ју 10–11 го ди на и жи ве истим жи во том као уче ни ци ко ји ма је уџ бе ник на ме њен. Њи хов раз го вор о не ким сва ко днев ним ства ри-ма по не кад отва ра гра ма тич ки про блем о ко ме ће у лек ци ји би ти ре чи. У уџ-бе ни ку се пре пли ћу сва ко днев ни жи вот и свет гра ма ти ке. Иде ја је би ла да се гра ма ти ка на до ве зу је на жи вот но ис ку ство и да се с њим пре пли ће.

Та ко, на при мер, лек ци ја о хо мо ни ми ма (ре чи ма истог об ли ка, а раз ли-чи тог зна че ња) за по чи ње не спо ра зу мом из ме ђу Ми ли це и Ми ло ша ко ји се за-сни ва на хо мо ни ми ји. Кроз раз го вор Ми ли це и Ми ло ша, уче ни ци ма се ша ље не вер бал на по ру ка да хо мо ни ми ја мо же иза зва ти ко му ни ка ци о ни про блем, да је она део сва ко днев ног ис ку ства и да је тре ба ис тра жи ти ка ко би се из бе гла.

Лек ци ја о сло гу и по де ли ре чи на сло го ве за по чи ње Ми ли чи ним и Ми-ло ше вим при се ћа њем о то ме ка ко су у пр вом раз ре ду чи та ли пр во сло во по сло во, а за тим су сри ца ли. При род не из го вор не це ли не ко је се оства ру ју сри-ца њем обич но пред ста вља ју сло го ве. Ми ло шев и Ми ли чин раз го вор ла га но уво ди уче ни ке у про блем по де ле ре чи на сло го ве и не иза зи ва от пор. На про-тив, кроз тај раз го вор уче ни ци се под се ћа ју ка ко су до пре са мо три го ди не чи-та ли пр во сло во по сло во, за тим су сри ца ли, да би у че твр том раз ре ду чи та ње за њих ишло ла ко и при род но. На тај на чин им се ин ди рект но пре но си по ру ка о то ме ка ко су они спо соб ни да са вла да ва ју гра ди во, бо дре се и ста вља им се до зна ња да све оно што им да нас из гле да те шко су тра не ће би ти.

На став ни ци ма пред ла жем да не ке од Ми ли чи них и Ми ло ше вих ди ја ло-га ис ко ри сте на по чет ку пре да ва ња. На при мер, пре да ва ње о сло гу мо гло би за по че ти та ко што би на став ник за дао не ком уче ни ку да гла сно про чи та је дан па сус не ког тек ста из чи тан ке, за тим би по хва лио ње го во чи та ње, оце нио га као теч но и из ра жај но, а по том би пи тао уче ни ке да ли се се ћа ју фа за у уче њу чи та ња. Под се ћа њем на сри ца ње мо гло би се за по че ти пре да ва ње о сло гу.

Ми ли ца и Ми лош кат кад пре ки да ју ауто ро во из ла га ње не до у ми цом у ве зи с те мом о ко јој је реч. Функ ци ја те не до у ми це – и ши ре, Ми ли чи не и Ми ло ше ве же ље да се по ка жу ин вен тив ним, па мет ним, ра до зна лим – је сте да по кре ну уче ни ка ко ји чи та ту лек ци ју. За па зи ла сам, ра де ћи са сту ден ти ма,

66

да је за успех ча са ва жан сту дент – ини ци ја тор. Ако је дан сту дент по диг не ру ку да не што пи та, да на ве де још не ки при мер, да се за чу ди над не чим, да се не сло жи, и дру ги сту ден ти кре ну ње го вим сто па ма. За то Ми ли ца и Ми лош осве жа ва ју текст и, на дам се, под сти чу уче ни ке да и са ми не што пи та ју или бар да по ку ша ју да од го во ре на пи та ња ко ја, уме сто њих, по ста вља ју Ми ли ца и Ми лош. По не кад ди рект но тра жим од уче ни ка да се уме ша ју у Ми ло ше ву и Ми ли чи ну ди ску си ју, да ста ну на не чи ју стра ну и ти ме по ку ша вам да по ве ћам број уче сни ка у ко му ни ка ци ји о не ком про бле му, ка ко би она по ста ла жи вља и за ни мљи ви ја. У не ким слу ча је ви ма, не ко од њих дво је по ста вља пи та ње за ко је ми слим да би га и уче ник по ста вио. То је при ли ка да још јед ном ра све-тлим не што што, мо жда, ни је ја сно.

Та ко, на при мер, мно ге ре чи не ма ју пре ма се би ре чи су прот ног зна че ња. Усред лек ци је о ре чи ма су прот ног зна че ња укљу чи ла сам Ми ли цу и Ми ло ша, ко ји се игра ју у пар ку и за ба вља ју се та ко што Ми лош тра жи од Ми ли це да на во ди ан то ни ме не ких ре чи. У том на бра ја њу Ми лош је сти гао и до име ни це ку ћа, ко ја не ма ан то ним. Њи хо во чу ђе ње над том по ја вам раз ре ша ва аутор об ја шње њем о то ме да не ма ју све ре чи пре ма се би ре чи су прот ног зна че ња.

Или – тра жим од уче ни ка да на ве ду си но ни ме гла го ла ре ћи и ићи. Ми-ли ца и Ми лош се „упли ћу“ и по ку ша ва ју да ре ше овај за да так. Ми ли ца, ме ђу-тим, не на во ди исто знач ни це, не го бли ско знач ни це и Ми лош на то ре а гу је. Он да се у њи хов ди ја лог укљу чу је аутор, ко ји пи та уче ни ке да се опре де ле да ли је у пра ву Ми ли ца и Ми лош. Аутор, за тим, да је ко нач ну реч о то ме да су обо је у пра ву и да по сто је ре чи истог зна че ња и ре чи бли ског зна че ња. Циљ овог ди ја ло га био је да се уче ни ци под стак ну да раз ми сле о сте пе ни ма слич-но сти два ју зна че ња.

У ве зи са вла сти тим, за јед нич ким и ап стракт ним (ми са о ним) име ни ца-ма, уче ни ци су до би ли за да так да под ву ку име ни це у за да том тек сту. Ми лош и Ми ли ца су се укљу чи ли у ат мос фе ру на ча су, па су и са ми ре ша ва ли за да-так. Ис по ста ви ло се да је Ми ли ца под ву кла све име ни це без гре шке, а да је Ми лош, ка ко сâм ка же, „у бр зи ни“, под ву као и два при де ва (Ми ли чин и Ми ло-шев). Ми ло ше ва гре шка је уве де на с на ме ром да се уче ни ци за ми сле над њом или да осе те со ли дар ност с Ми ло шем ако и са ми на пра ве исту гре шку. То је ме сто где се мо же по гре ши ти. На став ник би мо гао да ис ко ри сти овај ди ја лог и да пи та уче ни ке за што је Ми лош по гре шио и за што је под ву као баш при де ве Ми ли чин и Ми ло шев. Од уче ни ка се оче ку је од го вор да су ти при де ви по ста ли од име ни ца и да се за то мо гу по ме ша ти с њи ма.

Да кле, ко ли ко год је то би ло мо гу ће, тру ди ла сам се да по кре нем уче ни ке да са ми до ла зе до за кљу ча ка и да им се де фи ни ци је и при ме ри не из но се у оном мо но-то ном ни зу, у го то вом об ли ку, ко ји, на рав но, ни је свр сис хо дан и под сти ца јан.

Ми ли цу и Ми ло ша на мер но сме штам у раз ли чи те про сто ре – у парк, ку хи њу, деч ју со бу, на ули цу итд. Они се из ме шта ју из школ ске сре ди не да би, као ли ко ви, би ли што бли жи уче ни ци ма. Тру ди ла сам се да ожи вим Ми ли цу и Ми ло ша, да их пред ста вим као осо бе ко је има ју ка рак тер, тем пе ра мент, так-ми чар ски дух, из гра ђен ме ђу соб ни од нос (пре све га, ри ва ли тет и уза јам ну сим па ти ју), да то бу ду осо бе ко је по се ду ју на ви ке, по ро ди це, ку ће у ко ји ма ста ну ју. Од све га је нај ва жни је то што они има ју оне осо би не ко је би тре ба ло под сти ца ти код уче ни ка: ра до зна лост, љу бо пи тљи вост, са мо по у зда ње, до ми-

67

шља тост, спо соб ност да слу ша ју, хра брост да иду ко рак да ље, сло бо ду да се не сло же, кре а тив ност да раз ви ју ди ску си ју, же љу да о оно ме што на у че ми сле и кад иза ђу из шко ле. У то ме ви дим јед ну од вас пит них уло га овог уџ бе ни ка.

4.2. „Те шка пи та ња“. У уџ бе ни ку има и те жих за да та ка, оних на ко је уче-ни ци, мо жда, не мо гу са свим са мо стал но да од го во ре. То су, пре све га, за да ци у ве зи са зна че њем ре чи. Та кви за да ци ни су осми шља ва ни за то што аутор ни-је мо гао да про це ни зре лост уче ни ка ко ји ма се обра ћа, већ за то што би би ло бе сми сле но за да ва ти пи та ња о зна че њи ма оних ре чи ко је су уче ни ци ма већ по зна те. Та ко се, на при мер, у ру бри ци РЕ ЧИ, РЕ ЧИ, РЕ ЧИ уче ни ци ма об ја-шња ва ка ко се при де ви отво рен, за тво рен, ду бок, пли так итд. упо тре бља ва ју да од ре де свој ства не ких пред ме та. Ме ђу тим, по не кад се тим при де ви ма опи-су ју љу ди. Од уче ни ка се тра жи да од ре де шта зна чи: отво рен чо век, за тво рен чо век, ду бок чо век, пли так чо век, крут чо век, тврд чо век, пра зан чо век. Ово је за њих, сва ка ко, те жак за да так. За то се у по став ци за дат ка ка же да, у при ме-ри ма ко је не раз у ме ју, по тра же по моћ од ро ди те ља или на став ни ка.

У јед ном за дат ку је на ве де но три де се так из ве де ни ца име ни це гла ва, а од уче ни ка се тра жи да од ре де зна че ња тих ре чи.

Не оче ку је се да уче ник мо ра да зна зна че ња свих тих ре чи. Оче ку је се, ме ђу тим, да раз ми сли о зна че њу за да тих ре чи, да, кроз раз го вор с на став ни-ком, на у чи не што но во или, про сто, да чу је не ке ре чи или кон струк ци је ко је до та да ни је чуо. Да кле, на став ник не тре ба да оче ку је од уче ни ка да баш сва-ки за да так зна да ура ди са мо стал но. Не ки за да ци, на ро чи то они ко ји ни су ди рект но ве за ни за гра ма тич ке про бле ме ко ји се об ра ђу ју у уџ бе ни ку, за да ти су с на ме ром да се ре ша ва ју за јед но с на став ни ком. Не кад је ва жно про ве ра-ва ти и уса вр ша ва ти је зич ку ин ту и ци ју уче ни ка. Тре ба се уве ри ти мо гу ли уче ни ци на осно ву твор бе ног мо де ла да прет по ста ве зна че ње не ке из ве де ни це или мо гу ли на осно ву при мар ног зна че ња јед не ре чи да прет по ста ве ње но се кун дар но зна че ње у од ре ђе ном кон тек сту.

Ре цен зен ти и не ки чи та о ци уџ бе ни ка до бро на мер но су ми са ве то ва ли да из о ста вим не ке при ме ре за то што зна че ња тих ре чи де се то го ди шња ци још увек не зна ју. Обич но сам за ме њи ва ла та кве при ме ре, али не увек. Ре ци мо, као при мер за вла сти те име ни це, на ве ла сам име ни цу Ни ја га ра и ни сам же ле-ла да је про ме ним, иако је би ло та квих пред ло га. Ако уче ни ци не зна ју шта је Ни ја га ра, има ју од лич ну при ли ку да то на у че. И уоп ште ни је ва жно што ће зна че ње те ре чи на у чи ти баш на ча су срп ског је зи ка. Уџ бе ни ци тре ба да ши ре реч ник и оп шту кул ту ру уче ни ка. И у то ме се огле да њи хо ва обра зов на функ ци ја. Ни је до бро стро го пар це ли са ти зна ња на она из јед не обла сти и на она из не ке дру ге обла сти. Зна ња се мо ра ју пре пли та ти, а про цес обра зо ва ња би тре ба ло да бу де је дин ствен про цес.

У ком пли ко ва ни је сег мен те уџ бе ни ка спа да ју и гра ма тич ке на по ме не ко је су свр ста не у ру бри ку АКО ЖЕ ЛИШ НЕ ШТО ВИ ШЕ ДА ЗНАШ. У тој ру бри ци се об ра да не ких гра ма тич ких про бле ма до пу ња ва на по ме на ма ко је не спа да ју у про пи са ни план и про грам, а, по про це ни ауто ра, ва жне су за раз у ме ва ње по ја-ве о ко јој је реч. Са др жај ове ру бри ке тре ба схва ти ти као фа кул та ти ван.

Та ко се, на при мер, у ве зи са ро дом и бро јем, у ви ду јед ног фа кул та тив-ног за дат ка на гла ша ва да је ва жна раз ли ка из ме ђу ове две гра ма тич ке ка те го-

68

ри је у то ме што се име ни це ме ња ју по бро ју. Сва ка име ни ца ко ја има јед ни ну обич но има и мно жи ну – клу па : клу пе, коњ : ко њи, се ло : се ла. Име ни це се, ме ђу тим, не ме ња ју по ро ду. Род је уну тра шња ка те го ри ја име ни це. Клу па је име ни ца жен ског ро да и не ма од го ва ра ју ће об ли ке му шког и сред њег ро да, коњ је име ни ца му шког ро да и не ма од го ва ра ју ће об ли ке за жен ски и сред њи род. Ко би ла и ждре бе је су по себ не име ни це, а не об ли ци име ни це коњ. Ова ди стинк ци ја је ва жна за да ље уче ње гра ма тич ких ка те го ри ја, а ни је са свим не схва тљи ва за де се то го ди шња ке. На Фи ло ло шки фа кул тет мно ги сту ден ти до ла зе са уве ре њем да се име ни це ме ња ју по ро ду, бро ју и па де жу. Сил но се из не на де ка да са зна ју да се име ни це ме ња ју по бро ју и па де жу, а да род по се-ду ју, али се по ње му не ме ња ју.

Ни је, ме ђу тим, при клад но, оп те ре ти ти уџ бе ник про бле ми ма ко ји ни су при ла го ђе ни уз ра сту уче ни ка. Не тре ба са ста вља ти уџ бе ник ко ји уче ник не мо же са мо стал но да ко ри сти. „Те шка пи та ња“, не по зна ту лек си ку и ком пли ко-ва ни је гра ма тич ке про бле ме тре ба па жљи во од ме ри ти. На дам се да се у овом уџ бе ни ку у то ме ус пе ло.

4.3. Ко му ни ка ци ја са ко ри сни ци ма уџ бе ни ка. Осим ди ја ло га из ме ђу Ми ли це и Ми ло ша, ва жну ме то дич ку уло гу у уџ бе ни ку има и ко му ни ка ци ја из ме ђу ауто ра уџ бе ни ка и уче ни ка. Аутор че сто по зи ва уче ни ка да ура ди за-да так или да раз ми сли о не че му ре чи ма: Хај де да за јед но… По ку шај мо да… Си гур но за па жаш да... По не кад аутор, од мах по сле овог по зи ва, уме сто уче-ни ка, да је од го вор на пи та ње. Ови по зи ви слу же да опу сте и под стак ну ђа ке. Ко му ни ка ци ја из ме ђу ауто ра и уче ни ка не сме би ти хлад на и аутор се не сме по ста ви ти као уз ви ше ни ауто ри тет. Не кад је до бро да до об ја шње ња не ких по ја ва за јед но до ђу аутор и читалац. Осим то га, по зи ви уче ни ци ма на ме ње ни су и на став ни ци ма. Они их мо гу ис ко ри сти ти на ча су и с уче ни ци ма оства ри-ти онај кон такт ко ји је за ми слио аутор уџ бе ни ка.

Аутор се че сто обра ћа уче ни ци ма у пр вом ли цу мно жи не, ре ци мо: при-ме ћу је мо да, за па жа мо да итд. И то је на чин ус по ста вља ња при сни је ко му ни-ка ци је. И на став ни ци ма би се мо гло са ве то ва ти да се, кад год је то мо гу ће, на пре да ва њи ма ко ри сте пр вим ли цем мно жи не.

У не ким слу ча је ви ма, аутор тра жи од уче ни ка да про ве ри је су ли и ње го-ви/ње ни дру го ви ура ди ли за да так на исти на чин. На при мер, у ве зи са ре чи ма ко је озна ча ва ју не што ума ње но или уве ћа но, уче ник тре ба да по пу ни та бе лу од го ва ра ју ћим де ми ну ти ви ма и ауг ме нта ти ви ма, а он да се од ње га/ње тра жи да про ве ри је су ли и дру го ви из оде ље ња по пу ни ли та бе лу на исти на чин. То је при ли ка да се на ча су раз ви је ди ску си ја о то ме мо же ли се, ре ци мо, ве ли ка гла ва на зва ти гла вур дом и гла ве ти ном. За ни мљи во би би ло ви де ти ко ји је од ових ауг мен та ти ва уоби ча је ни ји и, уоп ште, ко ли ко су од го во ри уче ни ка ра зно вр сни. По зив да се про ве ри ка ко су дру ги ура ди ли за да так је сте по зив и уче ни ку и на став ни ку да се од го во ри про ко мен та ри шу и да се, за јед нич ки, до не се не ки за кљу чак. У то ме је пред ност за да та ка из срп ског је зи ка у од но су на за дат ке из ма те ма ти ке. Че сто се до га ђа да ви ше од го во ра мо же би ти тач но. До бро је што је та ко, а код уче ни ка тре ба раз ви ја ти свест о мо гућ но сти и по-тре би да се иста по ја ва ис ка же на ви ше на чи на.

69

5. Из бор тек сто ва у уџ бе ни куУ уџ бе ни ку се нај че шће по ла зи ло од об ра де при ме ра да би се до шло до

де фи ни ци ја. При ме ри су по не кад тек сто ви или де ло ви тек сто ва, а по не кад са-мо јед на ре че ни ца. Ауто ри уџ бе ни ка, као јед ну од нај ве ћих те шко ћа, на во де про блем из бо ра тек сто ва. Иде а лан текст би тре ба ло да је кра так, да има не ку вас пит ну по ру ку, да је при ла го ђен уз ра сту уче ни ка и да оби лу је при ме ри ма за је зич ку по ја ву ко ја се об ра ђу је. Што су уче ни ци ста ри ји, лак ше је про на ћи тек-сто ве, јер, упо ре до с раз во јем уче нич ких спо соб но сти, ра сте и број тек сто ва ко је они мо гу раз у ме ти. Текст мо ра би ти пот пу но ја сан, јер је не свр сис ход но за да ва ти тек сто ве ко је на став ник мо ра бар је дан час да об ја шња ва уче ни ци ма, а тек он да да га ко ри сти за ана ли зу не ког гра ма тич ког про бле ма. Због то га је ауто ру ме то дич ки до пу ште но (на ро чи то за ни же раз ре де основ не шко ле) да, кад год не ма дру го аде кват но ре ше ње, сâм осми сли од го ва ра ју ћи текст. Та-квих тек сто ва има и у овом уџ бе ни ку. У њи ма се обич но го во ри о Ми ли ци и Ми ло шу и о њи хо вом сва ко днев ном жи во ту из ван шко ле. То је, от при ли ке, исти онај жи вот ко ји во де и уче ни ци ко ји ма је уџ бе ник на ме њен, па се и ти ме ова књи га при бли жа ва уче ни ку.

Тру ди ла сам се да по ве жем на ста ву је зи ка и књи жев но сти ти ме што сам не ке тек сто ве, од лом ке из тек сто ва или пе сме пре у зи ма ла из Чи тан ке. Ми-слим да је у уџ бе ни ку ус по ста вље на од го ва ра ју ћа рав но те жа из ме ђу тек сто ва пи са них књи жев но у мет нич ким сти лом и оних ко ји су пи са ни раз го вор ним сти лом. Раз го вор ни је зик, као и је зик књи жев ног де ла, има сво ју вред ност. У не ким уџ бе ни ци ма пре те ру је се са књи жев ним тек сто ви ма, чи ји је је зик по не кад оп те ре ћен осо би на ма стра ним је зи ку ко јим се, у ства ри, слу жи мо. То, на рав но, ни је по год но. Исто вре ме но, не тре ба ин си сти ра ти ни на раз го-вор ном сти лу, јер се је зик уче ни ка не мо же бо га ти ти јед но став ним, са же тим кон струк ци ја ма и оп ште по зна том лек си ком, ко ја ка рак те ри ше раз го вор ни је зик. Још од нај ра ни јих школ ских да на уче ни ка тре ба упо зна ва ти са свим функ ци о нал ним сти ло ви ма. При род но, пр во се уче ник оспо со бља ва за овла-да ва ње раз го вор ним сти лом, за тим за књи жев но у мет нич ки стил, он да за но-ви нар ски стил, а не што ка сни је и за на уч ни и ад ми ни стра тив ни стил.

Осим сти ла ко јим су тек сто ви пи са ни, ва жан је и њи хов са др жај. Нај-бо љи су они тек сто ви ко ји ма се, не на ме тљи во, уче ни ци ма пре но си и не ка ва спит на или обра зов на по ру ка. Ти ме се по сти же ви ше слој ност уџ бе ни ка. У том сми слу, ко ри сне су, ре ци мо, ба сне, ко је има ју на ра во у че ни је или пу то пи-сни тек сто ви, у ко ји ма уче ник по не што на у чи о дру гим зе мља ма и на ро ди ма. Не ки тек сто ви слу же за при бли жа ва ње уче ни ку. Те ме се би ра ју та ко да се уче-ник у њи ма про на ђе, да у њи ма пре по зна се бе и сво је ис ку ство.

По не кад се екс пли цит но или им пли цит но, кроз текст или не ки при мер, на уче ни ке пре но си па три от ска иде ја. По зи ци ја ауто ра у из бо ру при ме ра ве о-ма је де ли кат на и аутор је мо же ис ко ри сти ти на по зи ти ван, али и на не га ти ван на чин. На ве шћу је дан при мер за ову дру гу мо гућ ност. Пи шу ћи овај уџ бе ник, пре гле да ла сам и уџ бе ни ке за че твр ти раз ред основ не шко ле из не ких дру-гих кра је ва не ка да шње Ју го сла ви је. У хр ват ском уџ бе ни ку за че твр ти раз ред основ не шко ле Мој хр ват ски, чи ји су ауто ри Зво ни мир Ди клић и Не да Бен-де ља, у из да њу Школ ске књи ге из За гре ба, 2000. го ди не, на стр. 43, у ве зи са

70

пи са њем име на др жа ва, сто ји и овај при мер: Су сјед не при ја тељ ске др жа ве Хр ват ске је су: Ре пу бли ка Сло ве ни ја, Ре пу бли ка Ита ли ја, Репу бли ка Ма ђар-ска и Ре пу бли ка Бо сна и Хер цего ви на. Та ко се це ла јед на ге не ра ци ја уче ни ка у Хр ват ској под у ча ва да на ша зе мља не по сто ји. Овај при мер по ка зу је те дис-крет не ме ха ни зме за пре но ше ње ван је зич ких иде ја. Искре но се на дам да кроз наш уџ бе ник за че твр ти раз ред до ла зе до из ра жа ја са мо иде је о чо ве ко љу бљу, ле по ти сва ко днев ног жи во та, ра до сти дру же ња, љу ба ви и ра да, и да у ње му не по сто ји ни јед на иде ја ко ја би мо гла не ко га да по вре ди и ома ло ва жи.

6. Од нос на став ни ка пре ма чи ње ни ца ма из не се ним у уџ бе ни ку

Од уџ бе ни ка се оче ку је да са др жи ви ше ин фор ма ци ја од оних ко је на-став ник тре ба да пре не се уче ни ку. Та ко ва ља схва ти ти и уџ бе ник о ко јем го во-ри мо. Не оче ку је се да на став ник тре ба да пре не се уче ни ци ма баш сва ки ред и баш сва ку по де лу, а још ма ње да уче ник тре ба баш све да за пам ти. Ва жно је да уче ни ци на кон пре да ва ња схва те су шти ну по ја ве о ко јој је реч. Не ка на-бра ја ња у књи зи слу же са мо да би се на гла си ла су шти на по ја ве, а не да би се уче ни ци за ма ра ли раз ли чи тим ма ни фе ста ци ја ма истог про бле ма.

Та ко се, на при мер, су бје кат ова ко де фи ни ше: Су бје кат ка зу је о ко ме или о че му се у реч ни ци го во ри. Су бјек том се озна ча ва вр ши лац рад ње, но си лац ста-ња, узроч ник зби ва ња. Ва жна је са мо пр ва ре че ни ца у овој де фи ни ци ји. Дру га слу жи да би се об ја сни ла тврд ња пред ло же на у пр вој ре че ни ци. За тим сле де при ме ри за су бје кат као вр ши лац рад ње (Ми лош пе ва), су бје кат као но си лац осо би не (Фи лип је ви сок), су бје кат као но си лац ста ња (Та та је осе део) и су бје-кат као узроч ник зби ва ња (Лед је око вао ре ку). Уче ни ци че твр тог раз ре да ни слу чај но не тре ба да пам те сва ова зна че ња су бјек та. Ка да им се из не су ови или слич ни при ме ри, тре ба ло би да на кра ју пре да ва ња схва те ка ко су бје кат ка зу је о ко ме или о че му се го во ри у ре че ни ци. О ко ме или о че му се го во ри, мо же да се по ка же на раз ли чи те на чи не. Да ни је при ме ра, де фи ни ци ја би би ла ап стракт на и не до вољ на, и са мо за то су они на во ђе ни. Осим то га, уче ни ци су још у дру гом и тре ћем раз ре ду го во ри ли о су бјек ту.

У че твр том раз ре ду у то ку је тре ћи круг уче ња о су бјек ту. Не би има ло сми сла тре ћи пут по но ви ти да се су бјек том ка зу је КО вр ши рад њу и да се до би ја на пи та ње КО? У тре ћем кру гу уче ња ни во при сту па су бјек ту мо ра се ма ло по ди ћи, тек то ли ко да уче ник на при ме ру раз у ме ка ко се у гра ма ти ци ши ро ко схва та вр ши лац рад ње. Пред ло жи ла бих на став ни ку да на ве де све ове или слич не при ме ре, да под ву че су бјек те и да пи та уче ни ке ко ју слу жбу у ре-че ни ци вр ши под ву че на реч. Ка да уче ни ци од го во ре да је то слу жба су бјек та, он да с њи ма тре ба раз го ва ра ти о раз ли чи тим зна чењ ским од но си ма из ме ђу су бјек та и пре ди ка та у сва кој од на ве де них ре че ни ца. До вољ но је да се о то ме са мо раз го ва ра. Ни је нео п ход но на во ди ти све по себ не слу ча је ве као не ка кве по себ не тач ке и тра жи ти од уче ни ка да их уче на па мет.

На сли чан на чин тре ба при сту пи ти и атри бу ту. У лек ци ји о атри бу ту, из два ја ју се при дев ски атри бу ти из тек ста, а за тим се на бра ја на ко је све на чи-не при де ви из при ме ра од ре ђу ју име ни це уз ко је сто је: по из гле ду (ле па со ба),

71

по при па да њу (та тин уре ђај), по на ме ни (рад ни сто), по гра ђи, ма те ри ји од ко је се са сто ји оно што озна ча ва име ни ца (ме тал на лам па), по ве ли чи ни, ди-мен зи ја ма (ма ла лампа). Ово на бра ја ње је при лич но де таљ но. Прет по ста вља се да би уче ни ци, на осно ву при ме ра, и са ми мо гли да ус по ста ве ове ди стинк-ци је. На став ник би то и тре ба ло да тра жи од њих. Ме ђу тим, не би ва ља ло да тра жи од њих да то на бра ја ње уче на и зуст.

7. Са вре ме ни при ступ на у ци о срп ском је зи ку у уџ бе ни ку

Ве ћи на до са да шњих уџ бе ни ка са ста вља на је на осно ву тра ди ци о нал ног при сту па гра ма ти ци. То, на рав но, не мо ра увек би ти по гре шно, али мо ра да се на гла си због то га што су у овом уџ бе ни ку не ке је зич ке по ја ве об ра ђе не не што дру га чи је не го што су би ле до са да.

На при мер, у ве ћи ни уџ бе ни ка за ни же раз ре де основ не шко ле уз вич ним ре че ни ца ма се на зи ва ју ско ро све оне ко је се у пи са њу за вр ша ва ју уз вич ни ком. Чак и ако то ни је екс пли цит но на гла ше но, уче ни ци та ко схва те, а мно ги ма од њих, све до сту ди ја, уз вич ник оста не сиг нал за уз вич ну ре че ни цу. Пре ма са вре ме-ни јем при сту пу (исп. сред њо школ ску гра ма ти ку Ж. Ста ној чи ћа и Љ. По по ви ћа у из да њу За во да за уџ бе ни ке), уз вич ни ком мо гу да се за вр ша ва ју: оба ве штај не екс пре сив не, за по вед не, уз вич не и жељ не ре че ни це. У оба ве штај не се убра ја ре че-ни ца Ми лош је до шао. Оба ве штај ном екс пре сив ном сма тра се ре че ни ца Ми лош је до шао! Она ни је уз вич на јер се њо ме, као и оба ве штај ном ре че ни цом, ис ка зу је не ко оба ве ште ње, али се, исто вре ме но, из но си и не ки екс пре сив ни став, уз бу ђе-ње по во дом до га ђа ја ис ка за ног ре че ни цом. Ре че ни це ко ји ма се из ра жа ва са мо екс пре сив ни став (а не и оба ве ште ње) на зи ва ју се уз вич ним: Ала га је уда рио! Што га је уда рио! За по вед ним ре че ни ца ма се упу ћу је мол ба или за по вест: До дај ми но ви не! За тва рај про зор! Жељ ним ре че ни ца ма ис ка зу је се же ља да до ђе до оства ре ња не че га: Жи ве ли мла ден ци! Мо жда је уче ни ке че твр тог раз ре да пре ра но оп те ре ћи ва ти овом по де лом, али им се мо же, ка ко је у овом уџ бе ни ку учи ње но, на гла си ти да ни је сва ка ре че ни ца ко ја има уз вич ник оба ве зно уз вич на ре че ни ца. На став ник би тре ба ло да зна ову по де лу ре че ни ца и да би ра по де сне при ме ре за уз вич не ре че ни це. Осим то га, уче ни ци че твр тог раз ре да су још у дру гом раз ре ду чу ли за оба ве штај не или из јав не ре че ни це, у тре ћем су то об но ви ли, а у че твр том се већ тре ћи пут сре ћу с овим пој мом. Због то га би се, у тре ћем кру гу, рас пра ва о оба ве штај ним ре че ни ца ма мо гла про ши ри ти са свим схва тљи вом на по ме ном да има и оних оба ве штај них ре че ни ца ко је се за вр ша ва ју уз вич ни ком и да се њи ма, осим оба ве ште ња, ис ка зу је и ја ко осе ћа ње го вор ни ка. Тер мин екс пре сив но оба ве­штај не ре че ни це тре ба ло би из о ста ви ти, ка ко је учи ње но и у овом уџ бе ни ку.

Ево још јед ног при ме ра за са вре ме ни при ступ гра ма ти ци у овом уџ бе-ни ку. Оп ште је по зна то да су су бје кат и пре ди кат глав ни ре че нич ни чла но ви. Пре ма тра ди ци о нал ним гра ма ти ча ри ма, су бје кат је „цен трал ни ји“ ре че нич-ни члан од пре ди ка та, за то што му се при ла го ђа ва ју сви оста ли ре че нич ни чла но ви. На при мер, у ре че ни ци: Ле па де вој ка је ушла атри бут ле па на ла зи се у но ми на ти ву јед ни не жен ског ро да за то што се су бје кат де вој ка на ла зи у но ми на ти ву јед ни не жен ског ро да, а пре ди кат је ушла на ла зи се у тре ћем ли цу

72

јед ни не жен ског ро да због то га што и он, као и атри бут, кон гру и ра са су бјек-том. Са вре ме ни гра ма ти ча ри пред ност да ју пре ди ка ту над су бјек том, због то га што од пре ди ка та за ви си ко ли ко ће ре че ни ца има ти оба ве зних чла но ва. Ако је, на при мер, пре ди кат не ке ре че ни це гла гол ста ви ти, та ре че ни ца мо-ра има ти су бје кат, јер га зах те ва пре ди кат. Да кле, Ја сна је ста ви ла. Ме ђу тим, ни то ни је до вољ но – пре ди кат тра жи и обје кат: Ја сна је ста ви ла књи гу. Ни ту, као што ви ди мо, ни је крај. Пре ди кат зах те ва и до пу ну за ме сто: Ја сна је ста ви ла књи гу на сто. Тек са да ре че ни ца има сми сла. Пре ма то ме, пре ди кат ста ви ти зах те ва још три ре че нич на чла на. Не ки дру ги пре ди ка ти ути чу на об ли ко ва ње дру га чи јих ре че ни ца, оних ко је има ју ма ње или ви ше ре че нич них чла но ва од ове. У овом уџ бе ни ку је пре у зет став са вре ме них гра ма ти ча ра, па се пре ди ка ту да је из ве сна пред ност у од но су на су бје кат. То се ви ди већ из са др жа ја књи ге. Пр ви ре че нич ни члан ко ји се об ра ђу је је сте пре ди кат, а не су-бје кат, као што је то уоби ча је но у тра ди ци о нал ним гра ма ти ка ма. У за да ци ма ко ји се од но се на ана ли зу ре че ни це увек се од уче ни ка тра жи да пр во од ре де пре ди кат, а не су бје кат.

И мно га дру га пи та ња су пред ста вље на де ли мич но или пот пу но дру га-чи је не го у тра ди ци о нал ним уџ бе ни ци ма. Пре о ста је још да из ра зим на ду да ће те но ви не на и ћи на до бар при јем код на став ни ка и уче ни ка.

8. Је зич ка кул ту раУ овом уџ бе ни ку је, као што је пред ви ђе но, од го ва ра ју ћа па жња по кло-

ње на је зич кој кул ту ри. У не ким стра ним уџ бе ни ци ма, ре ци мо у сло ве нач ким, ве ћа па жња се по све ћу је је зич кој кул ту ри не го гра ма ти ци. За то по сто ји оправ-да ње – мно го је ва жни је да де ци обо га ти мо реч ник, да их на у чи мо да успе шно и уљуд но вер бал но и не вер бал но ко му ни ци ра ју не го да их учи мо за мор ним, и по не кад бес по треб ним гра ма тич ким по де ла ма. Ме ђу тим, пре гле да ју ћи раз ли-чи те уџ бе ни ке, при ме ти ла сам да се у не ки ма од њих пре те ру је у фа во ри зо ва-њу је зич ке кул ту ре, што, та ко ђе, ни је по де сно. У до бро на мер ној же љи не ких ауто ра да се раз ви ја деч ја ма шта и из бег ну кли шеи тра ди ци о нал ног при сту па уче њу ма тер њег је зи ка, уче ни ци ма се по ста вља ју за да ци у ко ји ма се од њих тра жи да се бе за ми сле у жи вот ним си ту а ци ја ма у ко ји ма се они ре ал но не ће за те ћи, да по сма тра ју свет из угла не ко га или не че га што не ма ни ка кве ве зе са ствар но шћу и ти ме се де ци, у ства ри, од ма же.

Овај уџ бе ник ни је „кре а ти ван“ на тај на чин. За да ци из је зич ке кул ту ре че сто по чи њу гла го ли ма за ми сли да… или прет по ста ви да…, ме ђу тим, уло-жен је по за ма шан на пор да се у за да ци ма осми сле та кве жи вот не при ли ке у ко ји ма се де ца мо гу за де си ти. Ми слим да тре ба озбиљ но схва ти ти на из глед сим па тич не и ду хо ви те за дат ке ко ји се на во де у уџ бе ни ку у ве зи са го вор ним ве шти на ма. Ве ћи на за да та ка је осми шље на на осно ву ствар них не сна ла же ња де це у по је ди ним ко му ни ка тив ним си ту а ци ја ма. При ме ти ла сам, ре ци мо, да је де се то го ди шња ци ма че сто вр ло не при јат но да раз го ва ра ју с од ра сли ма ко ји им ни су ро ђа ци. За то сам их у јед ној гру пи за да та ка до во ди ла у раз ли чи те за-ми шље не окол но сти и тра жи ла од њих да се не ка ко сна ђу. Уче ник ће се та ко на ћи у пе ка ри, мо ра ће да по здра ви про дав ца, да му се љу ба зно обра ти, за тра-

73

жи хлеб, пла ти и за хва ли или ће се на ћи у кан це ла ри ји ди рек то ра сво је шко ле и мо ра ће не што да га за мо ли. Би ло би упут но да се на ча су упо ре де од го во ри уче ни ка и да се иза бе ру нај бо љи. Кроз по ре ђе ње раз ли чи тих од го во ра уче ни-ци ће нај ви ше на у чи ти. По што се си ту а ци је, опи са не у ве жба ма, за сни ва ју на ди ја ло гу, на став ник их мо же ис ко ри сти ти исто вре ме но за ве жба ње усме ног и пи сме ног из ра жа ва ња. Уче ни ци би се, на при мер, мо гли по де ли ти у гру пе и на пра ви ти ске че ве. Ве ро ват но би их мо ти ви сао груп ни рад, па би се сва ка гру па тру ди ла да бу де бо ља од оста лих. За тим би, у сво јим све ска ма, уче ни ци мо гли да на пи шу нај бо љи ди ја лог, а та ко би, по ред ве жба ња пи сме ног из ра жа-ва ња и је зич ке кул ту ре, про ра ди ли и управ ни го вор.

Вр ло су ко ри сне (и за то их ни ка ко не тре ба про пу сти ти) ве жби це у ве зи са са вла да ва њем ја ких осе ћа ња и у ве зи с пра вил ном и уч ти вом ко му ни ка ци јом те-ле фо ном. Ипак, пре ма мо јој оце ни, нај ва жни је су лек ци је о опи си ва њу, при ча њу и пре при ча ва њу. Ове је зич ке ве шти не од пр вих школ ских да на тре ба раз ви ја ти код де це, јер од то га да ли су спо со бни да ре зи ми ра ју, украт ко пре при ча ју, на-пра ве раз ли ку из ме ђу бит ног и не бит ног у тек сту, за ви си ће успех њи хо вог це ло-куп ног шко ло ва ња. Ђа ци са мо на ча со ви ма срп ског је зи ка уче да пре при ча ва ју, а уче ћи да пре при ча ва ју, они уче да уче и све оста ле пред ме те. Пред уче ни ци ма че твр тог раз ре да на ла зи се но ви ци клус у шко ло ва њу, но ви пред ме ти, но ви про-фе со ри. До бро их при п ре ми ти за пе ти раз ред, пре све га, зна чи на у чи ти их да из ра жа ва ју сво је ми сли и осе ћа ња и да ре зи ми ра ју ту ђе ми сли. А та ве шти на се са вла да ва кроз при ча ње и пре при ча ва ње. И због то га, од уче ни ка што че шће тре ба тра жи ти да не што усме но или пи сме но ис при ча ју, да у за да том тек сту пре по зна ју це ли не и да овла да ју њи ме да мо гу са ста ви ти ње гов план. Би ло би до-бро да исти текст пре при ча ју јед ном украт ко, а дру ги пут оп шир но. Кроз стал но при ча ње и пре при ча ва ње уче ни ци ће на нај бо љи на чин раз ви ја ти сво ју је зич ку кул ту ру и мно го дру гих је зич ких и ду хов них спо соб но сти.

9. Про прат ни са др жа ји у уџ бе ни куОсим основ ног са др жа ја у ве зи са гра ма ти ком, пра во пи сом и је зич ком

кул ту ром, у уџ бе ни ку има и тзв. про прат них са др жа ја. То су ша ле, ру бри ка РЕ ЧИ, РЕ ЧИ, РЕ ЧИ и При че о ре чи ма. Ша ле ни су на во ђе не са мо за то да би на сме ја ле уче ни ке, већ због то га што се мно ге од њих за сни ва ју на је зич ким не спо ра зу ми ма. Да би се не спо ра зу ми из бе га ва ли, ва жно је учи ти је зич ке по ја ве и од но се. Пре ма то ме, ша ле има ју и еду ка тив ни ка рак тер. Та мо где се то мо гло, ша ле ко је се за сни ва ју на не ком је зич ком про бле му на во ђе не су уз лек ци ју о том про бле му.

Нај ве ћа па жња по све ће на је ру бри ци РЕ ЧИ, РЕ ЧИ, РЕ ЧИ. Основ на уло-га ове ру бри ке је бо га ће ње реч ни ка на ших уче ни ка. Не ка ис тра жи ва ња по ка-зу ју да је фонд ре чи уче ни ка на ших основ них и сред њих шко ла дра ма тич но си ро ма шан. Осим то га, они че сто ни су спо соб ни да раз у ме ју ви ше знач ност ре чи и да се њо ме ко ри сте. На ве шћу при мер.

Уче ство ва ла сам, као члан ко ми си је, на од бра ни спе ци ја ли стич ког ра да На та ше Ми ља но вић на Фи ло зоф ском фа кул те ту у Но вом Са ду. Те ма спе ци-ја ли стич ког ра да гла си Име ни це стра ног по ре кла у Чи тан ци за пе ти раз ред

74

основ не шко ле. Реч је о чи тан ци чи ји су ауто ри Па вле Илић и Ми лу тин Пе-тро вић, а ко ју је из дао За вод за уџ бе ни ке и на став на сред ства 1994. го ди не. Циљ ра да је био да се ис пи та ју и опи шу име ни це стра ног по ре кла у том уџ-бе ни ку и да се про ве ри у ко јој ме ри су их уче ни ци са вла да ли. Утвр ђе но је да у Чи тан ци има укуп но 2083 име ни це са 7257 по твр да. Стра ног по ре кла је 595 име нич ких лек се ма. Нај ви ше је тур ци за ма (167), за тим хе ле ни за ма (101), ла ти ни за ма (89), ро ма ни за ма (70), ру си за ма и бо хе ми за ма (65), ан гли ци за ма и гер ма ни за ма (52), хун га ри за ма (26) и, најзад, ре чи из оста лих је зи ка (25). Нај фре квент ни је стра не ре чи у овој чи тан ци је су: цар, ка пе тан, шко ла, ку ла, мај стор, гу сар, топ, хи ља да, ва здух, ге не рал итд.

У ра ду је, за тим, пред ста вље на ан ке та. Уче ни ци ше стог раз ре да јед не основ не шко ле (да кле, они уче ни ци ко ји су го ди ну да на чи та ли тек сто ве из Чи тан ке за пе ти раз ред) по де ље ни су у две гру пе. Од уче ни ка из обе гру пе тра же но је да пи сме ним пу тем де фи ни шу 20 лек се ма стра ног по ре кла из Чи-тан ке за пе ти раз ред. То су ре чи ко је у на шем је зи ку има ју бо га ту по ли се ми ју и де ри ва ци ју, а то зна чи да су одо ма ће не. У пи та њу су сле де ће ре чи: авли ја, ашов чић, гуњ, де ли ја, де пе ша, ди ви зи он, до ла ма, ђа ко ни ја, им пе ра тор, ка ди ја, ме хан џи ја, не и мар, ода ја, па ша, ра ја, рит, тер зи ја, то ка, фес, чак ши ре, ча нак, шар жер, ше грт. Пр вој гру пи су на ве де не ре чи да те у ре че ни ца ма, а дру гој без кон тек ста. Ре зул та ти су по ра жа ва ју ћи. На при мер: 82,75% ис пи та них уче ни ка ни је зна ло шта је не и мар, 51,72% уче ни ка ни је зна ло шта зна чи реч им пе ра-тор, 34,48% уче ни ка ни је зна ло шта се под ра зу ме ва под реч ју рит, 22,42% уче ни ка ни је зна ло шта зна чи ода ја, 20,69% уче ни ка ни је зна ло шта зна чи ча нак итд. Ути сак је још су мор ни ји ако се узме у об зир да су у ове про цен те ушли са мо не тач ни од го во ри, а да је би ло мно го уче ни ка ко ји, све сни свог не-зна ња, ни су на пи са ли ни ка кав од го вор. Два де сет за да тих ре чи на пи са но им је на та бли, али је би ло и оних уче ни ка ко ји ни су мо гли чак ни да их пра вил но пре пи шу са та бле. Не ки су, ре ци мо, пи са ли: те ра зи је (ум. тер зи ја), им пе ра-тив (ум. им пе ра тор), рај (ум. ра ја), рат (ум. рит) итд.

За не ке на ше два на е сто го ди шња ке де ли ја је на ви јач Цр ве не зве зде; ђа ко-ни ја је ра зно вр сност или мно го ра зних ства ри; не и мар је чо век ко ји не ма ри или чо век ко ји не ма мно го нов ца или не рад ник или вр ста зве ри (!); па ша је лу ка вац или отац или де да или па стир, чо ба нин; рит је се ло или не ко пу сто ме сто или др ве ни мост или са лаш; тер зи ја је не ки те жак чо век, а то ка – не-ко глуп или ци пе ле.

Про блем да ле ко на ди ла зи чи ње ни цу да уче ни ци ше стог раз ре да не зна ју оно што је тре ба ло да на у че у пе том. Ов де се по ста вља пи та ње где су та де ца жи ве ла и шта су ра ди ла два на ест го ди на? Ка ко про во де вре ме? Шта чи та ју?

Из овог ис тра жи ва ња је очи глед но да би би ло ко ри сно на ско ро сва ком ча су ра ди ти с уче ни ци ма пе то ми нут не лек сич ке ве жбе, ко је би их под сти ца ле да раз ми шља ју о ре чи ма и њи хо вим зна че њи ма. По не кад се те ве жби це мо гу уком по но ва ти у те му ча са, али и не мо ра ју. У том ду ху је и осми шље на ру бри-ка РЕ ЧИ, РЕ ЧИ, РЕ ЧИ. Сми сао за да та ка и/или ко мен та ра ко ји се та мо на во де је сте под сти ца ње уче ни ка да раз ми шља ју о зна че њи ма ре чи ко је зна ју и оних с ко ји ма се пр ви пут сре ћу. Ка да не ка по ја ва не ма име, а та квих је по ја ва мно-го ви ше од оних ко је има ју име на, про блем ре ша ва мо та ко што, ко ри сте ћи се из во ђе њем, сми сли мо но ву реч (нпр. но си ти – но сач) или, ко ри сте ћи се по ли-

75

се ми јом, пре не се мо име пред ме та с име ном на пред мет без име на (нпр. пре ма гла ви чо ве ка, део ек се ра на зи ва мо гла ва ек се ра). Ви ше знач ност и из во ђе ње, су, пре ма то ме, ва жни кре а тив ни ме ха ни зми у је зи ку и тре ба их раз ви ја ти и под сти ца ти код де це. Услед огра ни че но сти про сто ра, огра ни чен је и број ве жби ца у ру бри ци РЕ ЧИ, РЕ ЧИ, РЕ ЧИ. Пре по ру чу је се да на став ник и са мо-стал но, по угле ду на за да та ве жба ња, осми сли не ка но ва.

10. Пу то ка зиЗа про ве ра ва ње сте че ног зна ња уче ни ка са ста вље ни су за да ци, ко ји су

рас по ре ђе ни у уџ бе ни ку и у на став ним ли сто ви ма. Има на став ни ка ко ји од уче-ни ка уоп ште не оче ку ју да ко ри сте уџ бе ник гра ма ти ке. Уоби ча је но је да се нај ви-ше ко ри сти чи тан ка, за тим на став ни ли сто ви, а нај ма ње гра ма ти ка. На дам се да са овом књи гом не ће би ти та ква прак са. Је дан од под сти ца ја да се гра ма ти ка че шће отва ра је су и за да ци ко ји су на во ђе ни по сле сва ке лек ци је. Уџ бе ник је цен трал ни ја, ва жни ја књи га од на став них ли сто ва. Нај за ни мљи ви ји за да ци на-во ђе ни су у уџ бе ни ку. Ипак, нај ви ше за да та ка на ла зи се у Пу то ка зи ма.

Ла ки за да ци. – Не ки за да ци су на из глед вр ло ла ки. У ве зи са зна че њем ре чи, на при мер, за да је се за да так да уче ник на ве де при дев ко јим од ре ђу је мо чо ве ка ко ји ни је са свим ће лав, сед, леп, де бео, ни зак, до бар. Ја сно је да ће уче ник ко ји схва ти прин цип и од ре ди пра ви од го вор, без ве ћих про бле ма од го во ри ти и на оста ла пи та ња. Ипак, сми сао овог за дат ка са сто ји се у то ме да уче ник, кад од го во ри на сва пи та ња, мо же на јед ном ме сту да ви ди ви ше при де ва ко ји ма се ис ка зу је убла же ни сте пен не ке осо би не, а ко ји су, по не кад, гра ђе ни раз ли чи тим пре фик си ма: про сед, по де бео, они зак итд. По на вља њем истог зах те ва по сти же се збли жа ва ње уче ни ка са пред ста вље ним твор бе ним мо де лом. Они ће, и са ми, че шће ко ри сти ти ова кве при де ве.

По сле сва ке ве ће обла сти уче ни ци ма се за да је тест од де сет пи та ња и да је им се мо гућ ност да се са мо о це њу ју. Са мо ови те сто ви има ју ре ше ња. Она се на ла зе на кра ју Пу то ка за.

За да ци са укр ште ним зах те ви ма. – У не ким за да ци ма се укр шта ју зах те-ви. Та ко се, ре ци мо, у јед ном за дат ку зах те ва да се на ве ду при де ви ко ји озна ча-ва ју по жељ не људ ске осо би не и та ко се исто вре ме но те сти ра по зна ва ње вр ста ре чи и зна че ња ре чи.

У не ким за да ци ма се од уче ни ка тра жи да са ста ве кра ћи текст о не че му и да у том тек сту фор си ра ју не ку гра ма тич ку по ја ву ко ја се об ра ђу је. У овом при руч ни ку је већ на гла ше но ко ли ко је ва жно да де ца стал но при ча ју и пре при-ча ва ју. Кроз овај тип за да та ка уче ни ци ће, при ча ју ћи, ве жба ти и гра ма ти ку.

Нај те жи су они за да ци у ко ји ма има ви ше гра ма тич ких зах те ва. Та ко се, на при мер, уче ни ци ма на ла же да са ста ве ре че ни цу ко ја ће има ти гла гол ски пре ди кат у тре ћем ли цу мно жи не про шлог вре ме на. И ова кви за да ци има ју свој циљ – по мо ћу њих се уче ни ци на во де да гра ма тич ки ми сле.

По себ ну па жњу тре ба обра ти ти на за дат ке ко ји се у уџ бе ни ку да ју по сле об ра де сва ког ре че нич ног чла на, а у ко ји ма се оче ку је да уче ник од ре ди сва ку реч у за да тој ре че ни ци пре ма гра ма тич кој вр сти и слу жби ко ју она вр ши у

76

ре че ни ци. По што уче ни ци обич но ме ша ју вр сту и слу жбу ре чи, ва жно им је за да ва ти што ви ше та квих за да та ка.

Ако се упо ре де гра ма тич ки де ло ви Пу то ка за за че твр ти раз ред у од но су на прет ход не раз ре де, ја сно је да се са да уче ни ци ма при сту па озбиљ ни је. За да-ци су не што хлад ни ји и те жи. Не ма ви ше цр та ња ни дру гих ига ра. За вр ша ва се и ре зи ми ра је дан ци клус у обра зо ва њу. Већ у пе том раз ре ду че ка ју их па де-жи и дру ге ком пли ко ва не гра ма тич ке ка те го ри је. Овим за да ци ма (пре све га, њи хо вим сти лом) уче ни ци се при пре ма ју за но ви ци клус.

Пре по ру чи ла бих на став ни ци ма да по сле сва ке лек ци је од уче ни ка тра-же да ре ша ва ју и оне за дат ке ко ји се на ла зе у уџ бе ни ку и оне из Пу то ка за.

11. За хва леЗа хва љу јем се на по мо ћи сви ма ко ји су до са да про чи та ли уџ бе ник и да-

ли ми су ге сти је ка ко да га што ви ше при бли жим уче ни ци ма че твр тог раз ре да. На ро чи ту за хвал ност ду гу јем про фе со ру др Ми ло ра ду Де ши ћу, ре цен зен ту ове књи ге, и Да ни ци Пан то вић, про фе со ру раз ред не на ста ве у Основ ној шко-ли „Вук Ка ра џић“.

За ди ви ла ме је све стра ност ко мен та ра про фе со ра Де ши ћа. Ње го ве при-мед бе су се од но си ле на ме то ди ку, на нор му, на уз раст уче ни ка, на гра ма ти ку, на стил. Ње го вом буд ном оку ни шта ни је мо гло да про мак не. Ипак, нај зна-чај ни је су ми би ле оне при мед бе ко је се од но се на успе шну ко му ни ка ци ју с уче ни ци ма. Опо ме нуо ме је, на при мер, да про ме ним ре че ни цу: Увек смо све де ли ли на рав не ча сти, за то што де се то го ди шња ци, ве ро ват но, не зна ју зна че-ње ар ха ич не ре чи част. Та ко ђе је тра жио да из ба цим реч вла ди ка. У ве зи са ре чи ма су прот ног зна че ња, са ста ви ла сам за да так на при ме ру по сло ви ца Сит глад ном не ве ру је и Док јед ном не смрк не, другом не сва не. Про фе сор Де шић је, с пра вом, те по сло ви це оце нио као гру бе и ја сам их за ме ни ла не ким дру гим. Иза бра ла сам их јер су сви ма по зна те и за не ма ри ла чи ње ни цу да при мер у уџ бе ни ку тре ба да оди ше то пли ном и по зи тив ним жи вот ним прин ци пи ма. Слич но су про шли и мо ји при ме ри за име на жи во ти ња, ко ја мо гу да се ко ри-сте и за љу де. Про фе сор је пред ло жио да из ба цим име ни це ма га рац, коњ и ов ца, јер оне има ју увре дљи во зна че ње ка да се од но се на љу де, а на то уче ни ци по себ но ре а гу ју. Та на ност и све о бу хват ност ана ли зе про фе со ра Де ши ћа ви-ди се и у то ме што је тра жио да за ме ним гла гол из нај ми ти не ким дру гим, јер је, по ње го вом ми шље њу, тај гла гол не по знат де ци са се ла. У јед ном за дат ку сам тра жи ла да уче ни ци за ми сле и пи сме но опи шу нај леп шу ули цу на све ту, а про фе сор се за пи тао ка ко ће се о ско де те опи са ти ули цу, ако жи ви у не ком за се о ку без ули ца.

Ни сам се сло жи ла баш са свим при мед ба ма. Ре ци мо, са по след њим. Не би би ло до бро ако де те ко је не жи ви у не кој ули ци не уме чак ни да је за ми сли. Шко ла слу жи и да про све ћу је уче ни ке, да их ци ви ли зу је и учи не са мо гра ди-ву, већ и жи во ту уоп ште. На ве ла сам не ке ко мен та ре про фе со ра Де ши ћа да бих по ка за ла на став ни ци ма са ко ли ко се па жње из ра ђу је уџ бе ник и о че му све раз ми шља ју ауто ри и ре цен зен ти, док се књи га ства ра. Из ла га ње гра ди ва са мо је јед на од ди мен зи ја ко јом уџ бе ник зра чи на сво је ко ри сни ке. Ва жно

77

је пред ви де ти све ди мен зи је ње ног мо гу ћег де ло ва ња. Исто вре ме но, ове ко-мен та ре сам на ве ла да бих по ка за ла ко ли ко ми је про фе сор Де шић, као наш вр стан ме то ди чар и гра ма ти чар, по мо гао у ко нач ном из гле ду ове књи ге.

Ве ли ку за хвал ност ду гу јем и Да ни ци Пан то вић. По што је она је дан од ауто ра чи тан ке и на став них ли сто ва, ни је мо гла да по ста не зва нич но ре цен-зент овог уџ бе ни ка. Ве о ма је ко ри сно има ти у ти му учи те ља, а на ро чи то та ко пре да ног и за ин те ре со ва ног као што је Да ни ца Пан то вић. Ње ни ко мен та ри су че сто би ли стра сно ис пи са ни на мар ги на ма, ве ли ким сло ви ма, са зна ко ви-ма уз ви ка. Упо зо ра ва ла ме је да не упо тре бим пре ра но не ки тер мин ко ји ни је пред ви ђен про гра мом (на при мер, па деж), да су не ка об ја шње ња или за да ци не при ла го ђе ни уз ра сту уче ни ка, али је и по хва ли ла не ке де ло ве уџ бе ни ка. На-ро чи то је кри ти ко ва ла не ке за дат ке у Пу то ка зи ма, у ко ји ма исто вре ме но има ви ше гра ма тич ких зах те ва. Ме ни се, ме ђу тим, чи ни ло ка ко су та кви за да ци при ли ка да се кроз јед ну реч или ре че ни цу про ве ри ви ше гра ма тич ких по ја ва и да су, у том сми слу, ко ри сни.

Од по чет ка из ра де уџ бе нич ког ком пле та из срп ског је зи ка за че твр ти раз-ред са мном је Зо ра на Опа чић, је дан од ауто ра Чи тан ке за че твр ти раз ред. Уза јам но смо се бо дри ле да ис тра је мо у бор би са стро гим зах те ви ма За во да за уџ бе ни ке у ве зи са ро ко ви ма и оби мом и са др жа јем на ших књи га. Са да ми пре-о ста је са мо да јој се за хва лим на по зи тив ној енер ги ји и мо рал ној по др шци.

За хва љу јем се и Зо ри ци Јо цић, пост ди плом цу Учи тељ ског фа кул те та из Бе о гра да, јер сам се у лек ци ји о упо тре би за ме ни це Ви из по што ва ња по слу жи-ла ве жби цом ко ју је она осми сли ла за по тре бе свог спе ци ја ли стич ког ра да.

Сва ка ко су ми би ле ко ри сне ре цен зи је др Јо ва на Љу шта но ви ћа, ви шег пре да ва ча књи жев но сти за де цу и ме то ди ке раз во ја го во ра на Ви шој шко ли за обра зо ва ње вас пи та ча у Но вом Са ду и Зо ра на Га ври ћа, про фе со ра раз ред-не на ста ве у ОШ „Јо сиф Пан чић“ у Бе о гра ду, као и ко мен та ри од го вор ног уред ни ка уџ бе ни ка за основ ну шко лу За во да за уџ бе ни ке Дра га на Ха мо ви ћа, уред ни ка За во да за уџ бе ни ке мр Бра ни сла ве Мар ко вић и про фе сор ке Фи ло ло-шког фа кул те та у пен зи ји др Да рин ке Гор тан-Премк. Они су па жљи во про чи-та ли ру ко пис и сва ко је из свог угла по мо гао да он из гле да бо ље. Сви ма њи ма то пло за хва љу јем.

12. Мол ба на став ни ци маЧим сам при хва ти ла по зив уред ни ка Дра га на Ха мо ви ћа да на пи шем

уџ бе ник за Срп ски је зик за че твр ти раз ред основ не шко ле, схва ти ла сам да се упу штам у те жак по сао. На и ме, уџ бе ник за че твр ти раз ред већ по сто ји. На пи сао га је вр сни ме то ди чар Ми ли ја Ни ко лић. Ђа ци и на став ни ци већ го ди на ма ра де по ње му. Про грам за че твр ти раз ред се ни је про ме нио. Све је оста ло исто, са мо је тре ба ло на нов, све жи ји на чин об ра ди ти исте оне те ме ко је су већ об ра ђе не.

Од лу чи ла сам да се по тру дим да ура дим на при сту пач ни ји на чин оно што, мо жда, уче ни ци ма ни је би ло ра зу мљи во или при хва тљи во у по сто је ћем уџ бе ни ку. Пр ви за да так ко ји сам се би по ста ви ла био је да по раз го ва рам са на став ни ци ма о њи хо вим ис ку стви ма у ве зи с том књи гом. Ис ко ри сти ла сам

78

пре да ва ња ко ја сам др жа ла на Учи тељ ском фа кул те ту учи те љи ма-пост ди-плом ци ма и учи те љи ма ко ји се спе ци ја ли зу ју за ме то ди ку срп ског је зи ка, и за мо ли ла сам их да ми ка жу шта ни је до бро у уџ бе ни ку за че твр ти раз ред. Све учи те љи це су жуч но ре кле да ни тај, а ни оста ли уџ бе ни ци, ни су до бри. Ка да сам тра жи ла да ми кон крет но на ве ду про бле ме с тoм књи гом или би ло ко јом дру гом, ис по ста ви ло се да ни су има ле шта да ка жу. Да ла сам им сво ју елек-трон ску адре су и за мо ли ла их да по гле да ју уџ бе ник и да се при се те про бле ма на ко је су на и ла зи ле ра де ћи по ње му. Об ја сни ла сам им ка ко су оне бу ду ћи ме то ди ча ри и ка ко су нај по зва ни је да ми по мог ну да на пи шем до бар уџ бе ник, ко ји ће, уоста лом, и са ме су тра ко ри сти ти. Ни ка да ми се ни ко из те гру пе ни је ја вио. За мо ли ла сам за по моћ и не ке дру ге учи те ље. Сви су би ли сло жни у не-по ко ле бљи вој оце ни – уџ бе ник ни је до бар, „а ни је ни чу до, кад ни ко не же ли да укљу чи учи те ље у њи хо ву из ра ду“. Ја сам по ку ша ла, али уза луд.

То је пр ви озбиљ ни ји про блем с ко јим сам се су о чи ла. На ши на став ни-ци, по де фи ни ци ји, има ју от пор пре ма уџ бе ни ци ма и тај от пор од у век по сто-ји. Не се ћам се да сам ика да чу ла на став ни ка ко ји је по хва лио уџ бе ник по ко јем пре да је. На ро чи то су на ло шем гла су но ви уџ бе ни ци. Они су, обич но, уна пред ло ши и, по ми шље њу на став ни ка, ско ро ре дов но, ло ши ји су од прет-ход них. Ка ко на пи са ти бо љи уџ бе ник ако не зна мо шта ни је до бро у ста ром, од но сно с ка квим успе хом он ко му ни ци ра са уче ни ци ма и на став ни ци ма?

Ми слим да је вре ме да се пре ки не с ова квом тра ди ци јом, јер смо сви на ис тој стра ни. Сви ма нам је ста ло до то га да уче ни ци са вла да ју гра ди во ла ко и без от по ра. Ово је пр ви уџ бе ник ко ји сам на пи са ла, али, ве ро ват но, не и по след њи. Због то га мо лим на став ни ке да кри тич ки, али до бро на мер но, ко ри-сте овај уџ бе ник и да ми пре не су сва ко за па жа ње ко је има ју. Ко је су лек ци је ра ди ли ла ко и без про бле ма, а ко је ни су? Ко ји де ло ви уџ бе ни ка им се чи не ко ри сним, а ко је би тре ба ло да про ме ним? Да ли су за да ци пре те шки? Шта су за па зи ли њи хо ви уче ни ци? Ка ко су ко мен та ри са ли по је ди не за дат ке, лек ци је или де ло ве књи ге? Си гур на сам да у уџ бе ни ку има про пу ста, али за то по сто је но ва из да ња. На сто ја ћу да сва ко сле де ће бу де бо ље!

Др Рај на Дра ги ће вић, до центКа те дра за срп ски је зик и ју жно сло вен ске је зи ке

Фи ло ло шки фа кул тет, Бе о градАка дем ски трг 1

e-mail: raj nad@ yahoo.com

Др Рајна Драгићевићмр Зорана Опачић-Николић

Даница Пантовић

УЏБЕНИЧКИ КОМПЛЕТ ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК У 4. РАЗРЕДУ ОСНОВНЕ ШКОЛЕПРИ РУЧНИК ЗА НАСТАВНИКЕ

ИздавачЗАВОД ЗА УЏБЕНИКЕ И НАСТАВНА СРЕДСТВА

Београд, Обилићев венац 5 www.zavod.co.yu

Ликовни уредникмр Тамара Поповић-Нова ковић

Графички уредникСтеван Паковић

КоректорЗорица Бачковић

Компјутерска обрада„Адимар“, Земун

Обим 5 штампарских табакаФормат 16,5 × 23,5 cm

Рукопис предат у штампу јула 2006. године.Штампање завршено августа 2006. године.

Штампа „Визија“, Београд