Pristup pravdi - Yucom

PRISTUP PRAVDI: PRUŽANJE INFORMACIJA, SAVETA I BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U SRBIJINacionalni izveštaj je pripremljen u okviru projekta „Trostruko A za građane: pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći“2016

Izdavač Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM Kneza Miloša 4, 11103 Beograd www.yucom.org.rs

Za izdavača Milan Antonijević

Priredili: Milan Antonijević Milan FilipovićAna Janković Jovanović

Lektura Ljiljana Korica

Prevod Ljiljana Madžarević

Dizajn, prelom i priprema za štampuDosije studio

Štampa Dosije studio

Tiraž 200ISBN 978-86-83209-64-4

Nacionalni izveštaj je pripremio Komitet pravnika za ljudska prava – YUCOM kao deo projekta „Trostruko A za građane: pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći“ koji je podržan od strane Evropske unije. Sadržaj ovog istraživanja je isključiva odgovornost YUCOM-a i ne predstavlja stavove Evropske unije.

PRISTUP PRAVDI: PRUŽANJE INFORMACIJA, SAVETA

I BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U SRBIJI„Trostruko A za građane: pristup informacijama,

savetima i aktivnoj pomoći“

4 PRISTUP PRAVDI: PRUŽANJE INFORMACIJA, SAVETA I BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U SRBIJI

SADRŽAJ ▶▶

1. REZIME 72. O PROJEKTU 83. O SAVETOVALIŠTIMA GRAĐANA U SRBIJI 10

3.1. Obaveza državnih organa da pruže informacije 10

3.2. Obaveza vlasti da pruža besplatnu pravnu pomoć 11

3.3. Istorijat rada nedržavnih pružalaca besplatne pravne pomoći 12

4. ZAKONODAVNI OKVIR ZA SLUŽBE INFORMISANJA I SAVETOVANJA GRAĐANA 13

4.1. Objavljivanje informacija 13

4.2. Pravo na pristup informacijama 14

4.3. Advokatura i sudski postupci 14

a. Parnični postupak 15

b. Krivični postupak 15

c. Upravni postupci 15

d. Azil 15

e. Postupak pred Ustavnim sudom po ustavnoj žalbi 15

4.4. Besplatna pravna pomoć 16

4.5. Važeće pravne odredbe o besplatnoj pravnoj pomoći 17

a. Krivični postupci 17

b. Zakon o advokaturi 18

c. Reforma besplatne pravne pomoći 18

5. DOSTUPNOST SERVISA ZA INFORMISANJE I POMOĆ GRAĐANIMA 185.1. Jedinice lokalne samouprave: gradovi

(uključujući gradske opštine) i opštine 24

5.2. NVO 27

5.3. Zaštitnik građana 29

5.4. Poverenik za zaštitu ravnopravnosti 30

5.5. Sindikati 30

5.6. Pravne klinike 31

6. UTVRĐENI NEDOSTACI KOJI SE ODNOSE NA DOSTUPNOST SERVISA, INFORMACIJA I POMOĆ GRAĐANIMA 32

7. ZAKLJUČCI I PREPORUKE 337.1 Preporuke za Vladu Republike Srbije 33

7.2 Preporuke za nevladine organizacije 34

7.3 Preporuke za donatore 34

7.4 Preporuke za advokatske komore 34

8. NACIONALNI PLAN ZA ZAGOVARANJE 35

7PRISTUP PRAVDI: PRUŽANJE INFORMACIJA, SAVETA

I BESPLATNE PRAVNE POMOĆI U SRBIJI

1. RezimeNacionalni izveštaj o sistemu informisanja, savetovanja i aktivne pomoći gra-

đanima u Srbiji nastao je kao rezultat istraživanja Komiteta pravnika za ljudska prava u okviru projekta „Tri A za građane: pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći.” Istraživanje je obuhvatilo analizu pravnog okvira u oblasti informisanja, savetovanja građana i pružanja besplatne pravne pomoći. Izveštaj daje pregled obaveze pružanja informacija i saveta koja je ustanovljena propisima RS.

Izveštaj prikazuje sadašnje stanje u oblasti regulisanja besplatne pravne pomo-ći, kao i komentare na Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći koji je predstavljen javnosti u septembru 2016. godine. Komentar Nacrta Zakona o besplatnoj pravnoj po-moći je baziran na empirijskim podacima o potrebama građana za različitim vidovima besplatne pravne pomoći, koji su proistekli iz dugogodišnjeg rada YUCOM-a u ovoj oblasti, kao i istraživanja sprovedenog1 u decembru 2012. godine.

Sistem efektivne pravne pomoći koji bi trebalo da bude cilj novog Zakona o be-splatnoj pravnoj pomoći, nije moguće postaviti bez uvida u dosadašnju praksu pruža-nja pravne pomoći u Srbiji. Iako nije postojao jedinstveni pravni okvir, pravna pomoć pružana je na osnovu različitih zakonskih propisa ili potreba građana. Jedinice lokalne samouprave, advokatura, nevladine organizacije, pravne klinike i sindikati utvrđeni su kao potencijalni pružaoci besplatne pravne pomoći. Takođe, identifikovano je da je-dan segment rada nezavisnih institucija - Zaštitnika građana RS i Poverenice za zaštitu ravnopravnosti - obuhvata savetovanje građana i pružanje besplatne pravne pomoći. U okviru sprovedenog istraživanja, prikupljeni su podaci o geografskoj rasprostranje-nosti pružalaca besplatne pravne pomoći. Osim toga, izveštaj sadrži brojčane podatke o korisnicima pojedinih službi i oblastima u okviru kojih se pruža besplatna pravna pomoć. Navedena su mišljenja pružalaca besplatne pravne pomoći o prednostima i nedostacima pravnog okvira za izgradnju efektivnog i efikasnog sistema, koja su, za-jedno sa podacima dobijenim tokom istraživanja, predstavljala osnov za formulisanje preporuka za izgradnju javnih politika i aktivnosti u okviru nevladinog sektora, a u cilju jačanja pozicije i poboljšanja kvaliteta pružanja pravne pomoći.

1 Rezultati istraživanja dostupni su na: http://yucom.org.rs/upload/vest- galeri-ja_103_9/1363187570_GS0_BPP%20veliki%20_web.pdf


2. O projektuProjekat „Tri A za građane - pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći”

realizuje se u okviru Programa partnerstva za organizacije civilnog društva koji je podr-žan od strane Evropske komisije. Aktivnosti na projektu sprovode: vodeća organizacija - Evropska služba za građansku akciju (ECAS) iz Belgije i partneri - Nacionalna fondacija za razvoj civilnog društva (NFCSD) iz Hrvatske, Asocijacija za demokratske inicijative (ADI) iz Bosne i Hercegovine, Program građanskih prava (CRP/K) sa Kosova, Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM) iz Srbije, Udruženje Centar za razvoj civilnog društva (STGM) iz Turske, Mreža pravnih centara (lCN) iz Velike Britanije, Nacionalno udruženje kancelarija za savetovanje građana (NACAB) iz Rumunije, Nacionalno udruženje za pružanje infor-macija građanima (NACIS) iz Irske, Fondacija za otvoreno društvo (OSFA) iz Albanije (od 2015. godine), Makedonsko udruženje mladih pravnika (MYLA) iz Makedonije (od 2015. godine) i Centar za istraživanje i monitoring (CEMI) iz Crne Gore (od 2015. godine).

Projekat ima za cilj da podstakne nevladine organizacije Zapadnog Balkana i Turske da pružaju informacije, savete i aktivnu pomoć građanima u pogledu njihovih prava. Takođe, nastoji da promoviše ulogu civilnog društva u osnaživanju građana i pozivanju vlade na odgovornost. Prikupljanjem žalbi i dokaza, organizacije koje infor-mišu građane i pružaju pravnu pomoć, trebalo bi da budu u mogućnosti da utiču na državnu politiku po pitanju ključnih reformi i njihovog sprovođenja. Neposredni cilj je da se raširi koncept savetovanja građana na Zapadnom Balkanu i u Turskoj.

Pružanje pomoći građanima je važan servis koji ne bi trebalo posmatra-ti kao cilj sam po sebi. Preventivno delovanje ili rad na rešavanju konkretnog pro-blema može da pomogne u pojedinačnim slučajevima. Ipak, postoji i opšti inte-res da se iskustva stečena u radu koriste za pronalaženje opštih rešenja koja bi otklonila povrede prava i poboljšala položaj i onih koji nemaju pristup ovom servisu. U tom smislu, iskustva stečena prilikom pružanja informacija, saveta i aktivne pomoći (Tri A) mogu biti analizirana i pretočena u dokument koji bi poslužio kao osnova za zagovaranje izmena propisa i politika.

Prva faza ovog projekta obuhvatala je dve ključne pripremne aktivnosti:• mapiranje postojećih organizacija koje pružaju asistenciju građanima i besplatne

pravne savete u regionu, i to pomoću anketa i intervjua;

• studiju izvodljivosti koja je trebalo da predloži modele za efikasno pružanje usluga u zemljama Zapadnog Balkana i u Turskoj.

U okviru ovih aktivnosti, organizacijama civilnog društva upućen je poziv za podnošenje potprojekata. Odabrani pilot projekti doprineli su implementaciji „3A” koncepta na Zapadnom Balkanu i u Turskoj, kao i stvaranju održive usluge orijentisa-ne prema građanima. Sprovodioci pilot projekata bili su u prilici da izgrade i povećaju sopstvene kapacitete za pružanje usluga (po modelu „3A”) kroz tri studijske posete servisima za pružanje pomoći i saveta u Velikoj Britaniji, Rumuniji i Irskoj i rad pod mentorstvom stručnjaka iz EU.

U martu 2015. godine, projekat „Tri A za građane - pristup informacijama, savetima i aktivnoj pomoći” ušao je u drugu fazu i proširio usluge na tri zemlje u



regionu: Albaniju, Makedoniju i Crnu Goru. Takođe, u ovoj fazi projekat je, u svim zemljama, bio fokusiran na zagovaranje kako bi se ključnim činiocima ukazalo na značaj Triple A usluga; naglasilo kako informacije dobijene iz pružanja ovih usluga mogu dovesti do poboljšanja važećeg zakonodavstva; poboljšalo/implementiralo postojeće zakonodavstvo u zemljama Zapadnog Balkana i Turske; povećala sred-stva za sektor besplatne pravne pomoći u svakoj zemlji; podstakao razvoj održivog okruženja za pružaoce Triple A usluga i širile informacije o dostupnosti besplatne pravne pomoći i drugih saveta, informacija i usluga aktivne pomoći u zemlji.

U drugoj fazi projekta, rad YUCOM-a bio je usmeren na kampanju za podizanje svesti o važnosti regulisanja pružanja besplatne pravne pomoći. Pripremili smo Nacio-nalni plan za zagovaranje, ažurirali Nacionalni izveštaj i bazu pružalaca usluga.2

KONCEPT „3A” ZA GRAĐANEACCESSPristup informacijama:

Svi imaju jednako pravo da „zakucaju na naša vrata”, nezavisno od primanja, položaja, jezika ili uve-renja i budu tretirani dostojanstveno i s poštovanjem. Svakome bi trebalo omogućiti da pronađe i pristupi informacijama o svojim pravima na najadekvatniji mogući način. Jednak pristup podrazu-meva da informacije dopru i do onih kojima je pomoć najpotrebnija, usled skromnih prihoda, živo-ta pod otežavajućim okolnostima zbog invaliditeta, socijalne isključenosti, ili nekog drugog razloga.

ADVICESavet:

Građani moraju biti u mogućnosti da pronađu službu koja je slobodna, lična, nezavisna, nepristrasna i u koju imaju poverenja. One im mogu pomoći putem priručnika za samopomoć ili interaktivnim sred-stvima za rešavanje problema „u nastanku” - kroz preventivno delovanje. Pod određenim okolnostima, odnosno kada su u pitanju pojedinačni slučajevi, neophodno je pronaći rešenje u neposrednom, lič-nom kontaktu. U svakom slučaju, svi građani bi trebalo da dobiju podjednako visok nivo usluga i pažnje.

ACTIVE HELPAktivna pomoć:

Građani ne bi trebalo da budu ostavljeni u bezizlaznoj situaciji ili primorani da iznova započinju ceo proces svaki put kada se obrate za pomoć. U malom broju slučajeva (npr. u slučajevima dugovanja, stanovanja ili socijalnih prava) asistencija preraste u besplatnu pravnu podršku ili pomoć pri sastavljanju podnesaka u upravnom ili sudskom postupku, odnosno zahteva uključivanje specijalizovanih servisa. Postoji konsenzus da savetovališta moraju biti organizovana tako da se obezbedi dobijanje svih usluga na jednom mestu jer mnogi građani imaju niz međusobno povezanih pitanja, npr. o stanovanju, socijal-nim davanjima, platama ili penzijama i očekuju da dobiju bar prvi odgovor, a da pritom ne budu upuće-ni na neku drugu službu. Takođe, ovo je pristup koji finansijeri favorizuju, imajući u vidu da je potrebno smanjenje javne potrošnje. Trend je da se podstakne spajanje više službi za savetovanje građanai da se manje jedinice spoje u veće, šireg geografskog područja, a u cilju postizanja ekonomskih ušteda.

2 U 2015. godini, Komitet pravnika za ljudska prava sproveo je istraživanje radi ažuriranja

postojećeg Nacionalnog izveštaja iz 2013. godine.

Svi pružaoci usluga identifikovani u prvoj fazi kontaktirani su telefonom radi ažuriranja baze. U 2016. godini, u svetlu najavljenog usvajanja Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, YUCOM je sproveo dodatno istraživanje u cilju dobijanja aktuelnih podataka o pružanju besplatne pravne pomoći.


3. O savetovalištima za građane u Srbiji

Savetovališta za građane, u smislu servisa za opšte informisanje i savetovanje građana, ne postoje u Srbiji. Međutim, u poslednjih trinaest godina, postavljeni su te-melji za osnivanje savetovališta, pre svega usvajanjem Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (2004), Zakona o slobodnom pristupu informacija-ma od javnog značaja (2004), Ustava Republike Srbije (2006), Zakona o lokalnoj samo-upravi (2007) i Zakona o udruženjima (2009).

Pružanje informacija, saveta i aktivne pomoći javlja se u obliku fragmentiranog sistema čiji se akteri mogu identifikovati po vrstama, međutim taj sistem nije koordini-ran, niti regulisan propisima.

3.1. OBAVEZA DRŽAVNIH ORGANA DA PRUŽE INFORMACIJE

Garancije slobodnog pristupa informacijama postojale su još u okviru SFRJ. Jugoslovenski Ustav iz 1974. godine3 uspostavio je ove garancije u okiviru „društvenog sistema informisanja” (član 75.). Međutim, nije moguće utvrditi koliko je ova ustavna odredba sprovođena u praksi.

Pravo građana na slobodan pristup informacijama konstantno je potvrđivano i u narednim jugoslovenskim i srpskim ustavima. U tom smislu, član 10. Ustava Srbije iz 1990. godine predviđa da „rad organa državne uprave treba da bude dostupan jav-nosti. Ograničenja ovog prava uređuju se zakonom.” Međutim, ove odredbe postojale su samo na teorijskom nivou, a u praksi nisu korišćene sve do 2004. godine, kada je usvojen prvi Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.4

Da bi se osigurala primena prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, Zakon je uspostavio instituciju Poverenika za informacije od javnog značaja.5 Poverenik je počeo sa radom 1. jula 2005. Njegova nadležnost proširena je 2009. godi-ne na zaštitu ličnih podataka.

Ova institucija zalagala se za priznavanje prava na informisanje kao ustavnog prava. Pravo na informisanje predviđeno je članom 51. Ustava Srbije iz 2006. godine:

„Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pi-tanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo po-štuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i orga-

3 Član 75. Ustava SFRJ iz 1974. godine: „Društvenim sistemom informisanja obezbeđuje se usklađeno evidentiranje, pri-kupljanje, obrada i iskazivanje podataka i činjenica značajnih za praćenje, planiranje i usmeravanje društvenog razvoja, kao i dostupnost informacija o tim podacima i činjenicama. Delatnosti u oblasti društvenog sistema informisanja su od posebnog društvenog interesa.”

4 Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja; „Službeni glasnik RS”, br. 120/2004, 54/2007, 104/2009 i 36/2010

5 Posle usvajanja Zakona o zaštiti podataka o ličnosti (2008) naziv ustanove je Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.



nizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.” Zahvaljujući radu ove ustanove i uz snažnu podršku NVO, zakon ocenjen kao najbolji u Evropi od strane Saveta Evrope, primenjuje se u punom obimu. Svi nosioci javnih ovlašćenja dužni su da imenuju lice za postupanje po zahtevima građana i pravnih lica6 i redovno objav-ljuju informacije o svom radu.7

U pogledu pružanja informacija u posedu javnih vlasti putem Interneta, uočeni su određeni pomaci u centralizaciji sistema informisanja. Uprava za Digitalnu agendu Republike Srbije razvila je veb portal http://www.euprava.gov.rs koji na jednom mestu omogućava pristup informacijama iz raznih oblasti i pruža e-usluge.8 Ministarstva, iako imaju svoje sajtove, retko imaju info liniju za pomoć građanima za ostvarivanje prava u njihovoj nadležnosti.9

3.2. OBAVEZA VLASTI DA PRUŽA BESPLATNU PRAVNU POMOĆ

Ustav Republike Srbije, po ugledu na rešenja u savremenom uporednompravu, garantuje pravo na pravnu pomoć svim licima (član 67.),10 pri čemu je ovo pravo u prav-nom sistemu Republike Srbije po prvi put steklo status Ustavom zajemčenog ljudskog prava. Prema Ustavu Republike Srbije, pravo na pravnu pomoć, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, može se ostvariti pod uslovima utvrđenim zakonom.11

Obaveza pružanja besplatne pravne pomoći ustanovljena je sadašnjim Ustavom za lokalne samouprave i advokate, u formi nezavisne i samostalne službe. Tokom istra-živanja, uočeno je da je u nekim opštinama u Srbiji osnovana služba besplatne pravne pomoći još 70-ih i 80-ih, iako je većina njih nastala posle usvajanja važećeg Ustava.

Prema podacima iz jedne ankete o radu opštinskih organa pravne pomoći u Srbiji12 od 2001. do 2006. godine, službe pravne pomoći osnovane su u 1/4 od uku-

6 Član 38. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja: „Odgo-vorno lice u organu vlasti odrediće jedno ili više službenih lica za postupanje po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja.”

7 Član 39. stav 1. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja: „Državni organ, najmanje jednom godišnje, izrađuje informator sa osnovnim podacima o svom radu (…)”.

8 Na ovoj strani građanin može brzo i lako da pristupi najvažnijim sadržajima portala kao što su e-usluga, vesti, često postavljana pitanja itd. Elektronske usluge mogu se pretraži-vati po više kriterijuma - po životnoj situaciji, početnom slovu, kao i nadležnom organu zaduženom za pružanje usluge.

9 Posle sprovedenog istraživanja, konstatovano je da je samo jedno od 16 ministarstava u Srbiji, i to Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, osnovalo (2008. godine) Infor-mativni centar putem kojeg građani mogu da dobiju informacije o pravima iz oblasti rada i socijalne politike (socijalna i porodična pravna zaštita, zaštita lica sa invaliditetom i veterana, nasilje u porodici, zapošljavanje i Inspekcija rada, penzijskog i invalidskog osiguranja).

10 Član67. UstavaRS: „Svakome se, pod uslovima određenim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Pravnu pomoć pružaju advokatura, kao samostalna i nezavisna služba, i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinicama lokalne samouprave, u skladu sa zakonom. Zakonom se određuje kada je pravna pomoć besplatna.”

11 Pogledati: Strategija razvoja besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, 05 br. 750-7292/2010, 7. oktobar 2010.)

12 Kosanović S, Istraživanje o radu opštinskih službi pravne pomoći u Srbiji, u Gajin S, Vodinelić V, Kosanović S, Čavoški A, Knežević Bojović A, Reljanović M, Pravna pomoć, CUPS, Beograd, 2007, str. 227-289.


pnog broja opština na teritoriji Republike Srbije. U tim službama, pravnim pitanjima se bave do 3 osobe, dok su još 1 ili 2 osobe angažovane na administrativnim i tehnič-kim poslovima. Istraživanje je pokazalo da opštine uglavnom daju usmene savete.13

Tokom 2008. godine, pilot projekti realizovani su u osam opština, u skladu sa „španskim institucionalnim modelom. ”Usluge besplatne pravne pomoći pružene su građanima na teritoriji ovih opština, zahvaljujući dogovoru sa lokalnim advokatskim komorama. Na teritoriji Autonomne pokrajine Vojvodine, ovaj uspešan model u pot-punosti je bio operativan i pokrivao teritoriju cele pokrajine, i to na osnovu ugovo-ra zaključenog između Izvršnog veća Vojvodine i Autonomne pokrajine Vojvodine.14

Kada je reč o advokaturi, besplatna pravna pomoć se u praksi svodi na obaveznu od-branu u krivičnom postupku.

3.3. ISTORIJAT RADA NEDRŽAVNIH PRUŽALACA BESPLATNE PRAVNE POMOĆI

Početak građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji 90-ih godina, u Srbiji je bio praćen prilivom velikog broja izbeglica, dezertera, žrtava nasilja i mučenja. Antimilitarističke or-ganizacije15 pružale su informacije, savete i pravnu pomoć žrtvama rata. Studija16 iz 2003. godine identifikovala je 18 organizacija u Beogradu koje pružaju neposrednu pomoć i po-dršku žrtvama, i to pre svega žrtvama nasilja u porodici i/ili seksualnog nasilja, nasilja nad decom i žrtvama trgovine ženama i torture. Karakteristično je da su ovi pružaoci pravne pomoći bili profilisani i za zakonodavne inicijative.

Rezultati njihovih napora bili su: uvođenje instituta prigovora savesti (i na kraju profesionalizacija srpske vojske), amnestija za političke zatvorenike, smanjenje mučenja u zatvorima i pritvorskim jedinicama, uvođenje krivičnog dela nasilja u porodici u srpsko zakonodavstvo, kao i brojne promene u srpskom porodičnom pravu.

Posle 2005. godine, većina organizacija okrenula se slučajevima diskriminacije, mobinga i nasilja nad ženama. Samo nekoliko organizacija bavilo se radom sa interno ra-seljenim licima i Romima. Iste nevladine organizacije su, posle 2008. godine,17 počele da pružaju pravnu pomoć povratnicima po readmisiji i tražiocima azila.

13 Vrste usluga: saveti - 85.680; podnesci - 14.280; procesni - 7.140; drugi- 35.700; ukupno- 142.800

14 Ibid. 11

15 Centar za antiratnu akciju, Helsinški odbor za ljudska prava, Međunarodna mreža pomoći, Srpski demokratski forum, Komitet pravnika za ljudska prava, Grupa 484, Danski savet za izbeglice, Norveški savet za izbeglice, Beogradski centar za ljudska prava itd.

16 Sanja Milojević , Biljana Mihić, Organizacije koje pružaju pomoć žrtvama krimina-liteta u Beogradu, 2003. Dostupno na: http://www.doiserbia. nb.rs/img/doi/1450-6637/2003/1450-66370301037M.pdf

17 Sporazum između Republike Srbije i Evropske unije o readmisiji lica koja nezakonito borave na teritoriji EU stupio je na snagu u januaru 2008. godine. Do 2013. godine, 8.824 ljudi je vraćeno iz EU u Srbiju.



4. Zakonodavni okvir za službe informisanja i savetovanja građana

4.1. OBJAVLJIVANJE INFORMACIJA

Dostupnost informacija regulisana je Zakonom o slobodnom pristupu informa-cijama od javnog značaja (iz 2004. godine). Član 39. Zakona predviđa da će državni organi najmanje jednom godišnje objavljivati ključne podatke o svom radu.18

4.2. PRAVO NA PRISTUP INFORMACIJAMA

Pravo na pristup informacijama garantuje se Ustavom (član 51.)19 i Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Prema članu 5. Zakona, svako ima pravo da mu bude saopšteno da li organ vlasti poseduje određenu informaciju od javnog značaja, odnosno da li je ona dostupna.

Svako ima pravo na pristup informacijama od javnog značaja tako što će mu biti dozvoljeno da dobije dokument koji sadrži informaciju od javnog značaja, tako što ima pravo da napravi kopiju tog dokumenta, kao i pravo da dobije kopiju tog dokumenta na zahtev, poštom, faksom, elektronskom poštom ili na drugi način. Prema članu 16, or-gan vlasti, bez odlaganja, u roku od 15 dana od dana prijema zahteva, obaveštava pod-nosioca zahteva da li poseduje traženu informaciju, omogućuje mu/joj pristup doku-

18 Državni organ dužan je da najmanje jednom godišnje objavi dokument koji sadrži ključne podatke o radu tog organa, a naročito: 1) opis ovlašćenja, obaveza i unutrašnje organizacije; 2) podatke o budžetu i sredstvima rada; 3) podatke o vrsti usluga koje neposredno pruža zainteresovanim licima; 4) postupak podnošenja zahteva državnom organu u pitanju ili ulaganja žalbi protiv njegovih odluka, radnji ili propusta; 5) razma-tranje zahteva, žalbi i drugih neposrednih mera preduzetih od strane zainteresovanih stranaka, kao i odluka koje donosi državni organ u pitanju nako nprimljenog zahteva i žalbe i/ili odgovora na druge neposredne mere preduzete od strane zainteresovanih lica; 6) podatke o načinu i mestu čuvanja nosača informacija, vrsti informacija koje poseduje, vrsti informacija kojima odobrava pristup i opis postupka podnošenja zahteva; 7) imena šefova državnog organa sa opisima njihovih prava i obaveza i procedure za njihovo donošenje odluka; 8) pravila i odluke Vladinog organa u pogledu transparentnosti rada (radno vreme, adresa, kontakt telefoni, identifikaciona obeležja, pristupačnost licima sa posebnim potrebama, pristup sednicama, dopuštenost audio i video snimanja i sl.), kao i svako autentično tumačenje tih odluka; 9) pravila i odluke o isključenju i ograničenju javnosti rada državnog organa, sa odgovarajućim obrazložen-jem. Vladin organ će odobriti pristup ovom dokumentu zainteresovanim strankama, bez naknade ili će im obezbediti kopiju ovog dokumenta, bez naknade nužnih troškova.

19 Član 51. Ustava Srbije: „Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja sudužna da to pravo poštuju. Svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.”


mentu koji sadrži traženu informaciju ili pitanje ili šalje podnosiocu kopiju dokumenta. U slučaju nepostupanja po zahtevu, podnosilac zahteva može da se žali Povereniku. Or-gani javne vlasti mogu odbiti pružanje informacija u slučaju kada bi davanje informacije ugrozilo život, zdravlje ili sigurnost lica ili javni interes, što je propisano članom 9.20

4.3. ADVOKATURA I SUDSKI POSTUPCI

Advokatura pruža pravnu pomoć, kao samostalna i nezavisna služba, u skladu sa zakonom i svojim ovlašćenjima. Sudski postupak i zastupanje je u principu rezervi-sano za advokate kao članove Advokatske komore. Zakon o advokaturi21 organizuje, u skladu sa članom 1, rad advokata, propisuje uslove za bavljenje advokaturom, prava, obaveze i odgovornosti advokata i pripravnika, i definiše organizaciju i rad advokat-skih komora. Prava i dužnosti advokata zavise od materije i posebnih procedura koje regulišu odgovarajuće postupke.

a. Parnični postupakU Srbiji je parnični postupak regulisan Zakonom o parničnom postupku - ZPP

(2011). Do njegovog donošenja, stranke su mogle same zastupati svoje interese pred sudom. Tačnije, svako ko je bio poslovno sposoban mogao je da bude punomoćnik tj. zastupnik stranke u postupku pred prvostepenim i drugostepenim sudom. Ipak, stran-ku je morao da zastupa advokat u postupku po reviziji ili zahtevu za zaštitu zakonitosti, pred Vrhovnim kasacionim sudom.22

Zakon o parničnom postupku iz 2011. godine propisao je da: „Stranke mogu da preduzimaju radnje u postupku lično ili preko punomoćnika, koji mora da bude advokat.”23 Član 88. ZPP-a predviđa da punomoćnika može da zamenjuje advokatski pripravnik koji je kod njega zaposlen, ako je stranka tako odredila u punomoćju, osim u postupku po pravnim lekovima.

Odlukom Ustavnog suda koja je postala izvršna 05.06.2013.24 Ustavni sud pro-glasio je neustavnim delove odredbe člana 85. stav 1. ZPP-a „koji mora da bude advo-

20 Član 9.Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja: „Organ vlasti neće tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama od javnog zna-čaja, ako bi time: 1) ugrozio život, zdravlje, sigurnost ili koje drugo važno dobro nekog lica; 2) ugrozio, omeo ili otežao sprečavanje ili otkrivanje krivičnog dela, optužen je za krivično delo, vođenje pretkrivičnog postupka, vođenje sudskog postupka, izvršenje presude ili sprovođenje kazne, ili koji drugi pravno uređeni postupak, ili fer postupanje i pravično suđenje; 3) ozbiljno ugrozio odbranu zemlje, nacionalnu ili javnu bezbednost, ili međunarodne odnose; 4) bitno umanjio sposobnost države da upravlja ekonomskim procesima u zemlji, ili bitno otežao ostvarenje opravdanih ekonomskih interesa; 5) učinio dostupnim informaciju ili dokument za koji je propisima ili službenim aktom zasnovanim na zakonu određeno da se čuva kao državna, službena, poslovna ili druga tajna, odnosno koji je dostupan samo određenom krugulica, a zbog čijeg bi odavanja mogle nastupiti teške pravne ili druge posledice po interese zaštićene zakonom koji pretežu nad interesom za pristup informaciji.”

21 Zakon o advokaturi; „Službeni glasnik RS”, br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US.

22 Zakon o parničnom postupku;„Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 49/2013 - odluka US, 74/2013 - odluka US i 55/2014

23 Član 85. stav 1. Zakona o parničnom postupku iz 2011. godine.

24 Odluka Ustavnog suda Srbije IUz-51/2012 od 23.05.2013. Dostupna na: http://www.ustavni.sud.rs/page/predmet/sr-Latn-CS/8915/?NO- LAYOUT=1



kat”, i time ponovo vratio mogućnost da stranke zastupa punomoćnik, bez obzira na njegovu profesiju.

U obrazloženju odluke, Ustavni sud je naveo da je imao u vidu da ni Ustav ni Evropska konvencija za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda ne pominju izričito pravo na pristup sudu, ali da je ovo pravo neodvojivo od prava na pravično suđenje.

„Ukidanjem mogućnosti slobodnog izbora punomoćnika”, odnosno zakonskim uslovljavanjem da stranka koja ne želi ili iz bilo kog razloga ne može sama da preduzi-ma radnje u postupku do pravnosnažnog okončanja postupka, mora imati punomoć-nika koji je advokat, dovodi se u pitanje ravnopravnost stranaka i ograničava pravo na pristup sudu, kao i pravo na pravnu pomoć. Iz tog razloga, Ustavni sud utvrdio je da ograničenje iz člana 85. stav 1. u delu: „koji mora da bude advokat“, nije legitimno, proporcionalno ni nužno, tako da je nesaglasno članu 20. Ustava, kao i pravu na pra-vično suđenje iz člana 32. Ustava. Takođe, nesaglasno je i članu 36, stav 1. Ustava, odnosno jednakosti zaštite prava pred sudovima, i predstavlja vid posredne diskrimi-nacije građana po osnovu imovnog stanja koja je zabranjena članom 21. Ustava. S obzirom na to da Ustav ne spominje NVO kao pružaoce BPP, Narodna skupština je izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz maja 2014. godine ukinula mogućnost zastupanja pred sudom mnogim pružaocima usluga u parničnom postup-ku. Od tada, samo advokati i predstavnici službi lokalnih samouprava sa položenim pravosudnim ispitom mogu da zastupaju stranke pred sudom.

b. Krivični postupakPrema članu 73, stav 1. Zakonika o krivičnom postupku,25 branilac može biti

samo advokat. U postupku za krivična dela za koja je propisana kazna zatvora do pet godina, advokata može da zameni advokatski pripravnik.

c. Upravni postupciU upravnom postupku, u skladu sa članom 47. Zakona o opštem upravnom

postupku - ZOUP,26 stranka može da izabere svog zastupnika. Prema članu 48. stav 1. ZOUP-a, zastupnik može biti svako lice koje je potpuno poslovno sposobno, tako da advokat u tom slučaju nije neophodan.

d. AzilČlan 10. stav 2. Zakona o azilu27 propisuje da lice koje traži azil u Republici Srbiji

može koristiti besplatnu pravnu pomoć, kao i da ga mogu zastupati Visoki komesari-jat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) i nevladine organizacije koje nude pravnu pomoć izbeglicama. Član 11, stav 1. garantuje da će prevodilac biti dodeljen tražiocu azila koji ne razume jezik postupka. Izbeglica može na osnovu stava 2. izabrati sop-stvenog prevodioca, ali o svom trošku.

e. Postupak pred Ustavnim sudom po ustavnoj žalbiUstavna žalba može se izjaviti protiv pojedinačnog akta ili radnje državnog

organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje, a kojima se povređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemčene Ustavom, ako su iscrpljena

25 Zakon o krivičnom postupku;„Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014.

26 Zakon o opštem upravnom postupku; „Službeni list SRJ”, br. 33/97 i 31/2001 i „Službeni glasnik RS”, br. 30/2010.

27 Zakon o azilu; „Službeni glasnik RS”, br. 109/2007


ili nisu predviđena druga pravna sredstva ili je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva, u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku.28

Ustavnu žalbu može izjaviti svako lice koje smatra da mu je pojedinačnim ak-tom ili radnjom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Ustavnu žalbu u ime lica, na osnovu njegovog pismenog ovlašćenja, može izjaviti dru-go fizičko lice, odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljud-skih i manjinskih prava i sloboda.29

Ukratko, stranku u postupku po ustavnoj žalbi može zastupati bilo koje poslov-no sposobno lice.

4.4. BESPLATNA PRAVNA POMOĆ

Član 67. Ustava Republike Srbije30 propisuje da svako ima pravo na pravnu po-moć u skladu sa odredbama zakona. Ustav predviđa da advokati i lokalne vlasti imaju obavezu da pružaju pravnu pomoć, dok se drugi pružaoci pravne pomoći ne navode. Ovo ne mora da znači da je drugim pružaocima zabranjeno da nude besplatnu pravnu pomoć jer Ustav ne zabranjuje donošenje propisa o drugim pružaocima pravne pomoći i njihovim aktivnostima. Ustav ovlašćuje zakonodavca da uspostavi sistem pravne po-moći na efikasan način, tako što će da uključi i advokate i lokalne vlasti. U sistem bi tre-balo uključiti i druge pružaoce pravne pomoći, kao što su organizacije civilnog društva, jer bi se na taj način ostvarila veća efikasnost.

Iako kao ljudsko pravo ima veliki značaj, pravo na besplatnu pravnu pomoć nije adekvatno regulisano u Srbiji. Odgovarajuće javno obaveštavanje o finansiranju i podaci o broju slučajeva nisu dostupni u dovoljnoj meri ili nisu dostupni uopšte.

Postoje ozbiljni nedostaci i ograničenja koji se odnose na ostvarivanje prava na pristup pravdi, a predstavljaju posledicu nepostojanja odgovarajućeg pravnog okvira i ograničenih finansijskih sredstava namenjenih za besplatnu pravnu pomoć.31 Prema poslednjem istraživanju samo 11% stranaka je koristilo neki oblik izuzetka od plaća-nja troškova. 47% ispitanih nije ni znalo da postoji ustanova besplatne pravne pomo-ći. Obrazovani ljudi imaju veće šanse da znaju za besplatnu pravnu pomoć i zbog toga mogu da je koriste. Istraživanje pokazuje da 14,8% korisnika ima završenu osnovnu ško-lu, 10,4% srednju stručnu spremu, 45,2% veći stepen i 29,6% višu školu ili fakultet.32 Ovi podaci moraju se uzeti u obzir prilikom sprovođenja postojećih i planiranih odredbi za besplatnu pravnu pomoć, tako što bi se odredbe učinile vidljivijim javnosti.

28 Član 82. Zakona o Ustavnom sudu RS.

29 Član 83. Zakona o Ustavnom sudu RS.

30 Ustav Republike Srbije; „Službeni glasnik RS”, br. 98/2006.

31 Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji; „Službeni glasnik RS”, br. 74/2010.

32 Vuković D, Antonijević M, Golubović K, Milenković M, Vujić K, Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji – Izazovi i reforme, Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS, Beograd, 2013.



4.5. VAŽEĆE PRAVNE ODREDBE O BESPLATNOJ PRAVNOJ POMOĆI

Zakonska regulativa koja se odnosi na besplatnu pravnu pomoć postoji samo za oblast krivičnog prava. Postojeći pravni okvir ne omogućava ostvarivanje besplatne pravne pomoći u parničnom i upravnom postupku, kao ni u upravnim sporovima.

a. Krivični postupci

Besplatna pravna pomoć u krivičnom postupku je regulisana Zakonikom o kri-vičnom postupku.

Ona može biti pružena kroz: 1. obaveznu odbranu; i 2. odbranu siromašnog.

1. Obavezna odbrana. U slučaju obavezne odbrane33 ukoliko branilac ne bude izabran, javni tužilac ili predsednik suda pred kojim se vodi postupak će okrivljenom za dalji tok postupka rešenjem postaviti branioca po službenoj duž-nosti, po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska ko-mora.34

Kad se obustavi krivični postupak ili se optužba odbije ili se okrivljeni oslo-bodi od optužbe, izreći će se u rešenju, odnosno presudi da troškovi krivičnog po-stupka (uključujući nagradu branioca i punomoćnika) padaju na teret budžetskih sredstava suda.35 Kad sud okrivljenog oglasi krivim, izreći će u presudi da je dužan da nadoknadi troškove krivičnog postupka.36

2. Odbrana siromašnog. Okrivljenom koji prema svom imovinskom stanju ne može da plati nagradu i troškove branioca, postaviće se na njegov zahtev bra-nilac, iako ne postoje razlozi za obaveznu odbranu, ako se krivični postupak vodi za krivično delo za koje se može izreći kazna zatvora preko tri godine ili ako to na-

33 Okrivljeni mora imati branioca: 1) ako je nem, gluv, slep ili nesposoban da se sam uspešno brani – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka; 2) ako se postupak vodi zbog krivičnog dela za koje je propisana kazna zatvora od osam godina ili teža kazna – od prvog saslušanja, pa do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka; 3) ako je zadržan ili mu je zabranjeno da napušta stan ili je pritvoren – od lišenja slobode , pa do pravnosnažnosti rešenja o ukidanju mere; 4) ako mu se sudi u odsustvu – od donošenja rešenja o suđenju u odsustvu, pa dok suđenje u odsustvu traje; 5) ako se glavni pretres održava u njegovoj odsutnosti zbog nesposobnosti koju je sam prouzrokovao – od donošenja rešenja da se glavni pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do pravnosnažnosti rešenja kojim sud utvrđuje prestanak nesposobnosti za učestvovanje na glavnom pretresu; 6) ako je zbog narušavanja reda udaljen iz sudnice do završetka dokaznog postupka ili završ-etka glavnog pretresa – od donošenja naredbe o udaljenju, pa do povratka u sudnicu ili do saopštavanja presude; 7) ako se protiv njega vodi postupak za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja – od podnošenja predloga za izricanje takve mere, pa do donošenja odluke iz člana 526. stav 2. i 3. ovog Zakonika ili do pravnosnažnosti rešenja o izricanju mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja; 8) od početka pregovora sa javnim tužiocem o zaključenju sporazuma iz člana 313. stav 1, člana 320. stav 1. i člana 327. stav 1. ovog Zakonika, pa do donošenja odluke suda o sporazumu; 9) ako se pretres održava u njegovoj odsutnosti (član 449. stav 3.) – od don ošenja rešenja da se pretres održi u njegovoj odsutnosti, pa do donošenja odluke suda o žalbi na presudu.

34 Član 76. Zakonika o krivičnom postupku; „Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014

35 Član 265. Zakonika o krivičnom postupku; „Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014

36 Član 264. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku; „Službeni glasnik RS”, br. 72/2011, 101/2011, 121/2012, 32/2013, 45/2013 i 55/2014


lažu razlozi pravičnosti. U tom slučaju, troškovi odbrane padaju na teret budžet-skih sredstava suda. Branioca postavlja predsednik suda po redosledu sa spiska advokata koji dostavlja nadležna advokatska komora. Postavljeni branilac ima svojstvo branioca po službenoj dužnosti. Ne postoje precizni podaci o broju po-stavljenih branilaca. Prema istraživanju iz 2005. godine, 14% osuđenih za krivično delo koje je kažnjivo sa do deset godina zatvora, nije imalo pravnog zastupnika, 54% od okrivljenih nije imalo branioca kada su dali izjavu istražnom sudiji, 46% osumnjičenih nije imalo zastupnika u toku istrage i samo 11% okrivljenih je dobi-lo pravnu pomoć na osnovu siromaštva.37

b. Zakon o advokaturiZakon o advokaturi38 propisuje da Advokatska komora Srbije može da orga-

nizuje besplatnu pravnu pomoć (član 66. stav 7.). Član 26, stav 3. isključuje mogućnost da strani advokati pruže besplatnu pravnu pomoć.

Što se tiče člana 66, Advokatska komora Vojvodine, osnovana 12. septembra 2008. godine, reguliše „pravila besplatnih usluga od strane advokata Advokatske komo-re Vojvodine”.39 Prema članu 1, stav 2. građani imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć ukoliko njihovi prihodi ne prelaze iznos utvrđen od strane Izvršnog veća. Takođe, pred-viđeno je da svaki advokat ima pravo da pruža besplatnu pravnu pomoć (član 1, stav 3.), dok je jedini uslov da pravnici dokažu da nisu kažnjeni disciplinskom merom i da su potpisali izjavu da prihvataju pravila o besplatnom pravnom zastupanju (član 1. stav 4.). Advokat ima pravo na naknadu od 40,00 evra po proceduri, u dinarskoj protivvrednosti (član 13. stav 1.).

c. Reforma besplatne pravne pomoći

Deceniju nakon što je član 67. Ustava Republike Srbije iz 2006. godine svakome zajemčio pravo na pravnu pomoć, i šest godina posle donošenja Strategije razvoja besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji,40 donošenje Zakona o besplatnoj prav-noj pomoći koji bi omogućio ostvarivanje ovog prava u praksi čini se izvesnijim nego ikada ranije. U septembru 2016. godine, stručnoj javnosti predstavljen je poslednji Na-crt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, čije usvajanje bi, prema najavama vladinih zvaničnika,41 trebalo da se nađe na dnevnom redu jesenjeg zasedanja Narodne skup-štine. Nacrt Zakona koji bi trebalo da predstavlja kompromis različitih i često suprot-stavljenih interesa postignut u cilju omogućavanja jednakog i delotvornog pristupa pravdi svakom licu, obiluje nedostacima koji bi u praksi mogli postići efekat sasvim suprotan od očekivanog.

37 Izveštaj o pružanju pravne pomoći, PILI, 2005; Strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji, „Službeni glasnik RS”,br. 74/2010.

38 Zakon o advokaturi; „Službeni glasnik RS”, br. 31/2011 i 24/2012 - odluka US. 38

39 http://www.akv.org.rs/novost.html?id=53.

40 Strategija razvoja besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji („Službeni glasnik RS”, 05 br. 750-7292/2010, 7. oktobar 2010). Dostupna na: http://www.pravamanjina.rs/attachments/Strategija%20razvoja%20siste-ma%20besplatne%20prane%20pomo%C4%87i%20u%20RS.doc

41 Više na: http://www.blic.rs/vesti/drustvo/kuburovic-o-prioritetima-rasteretiti-su-dove-i-doneti-zakon-o-poreklu-imovine/07hz0cw



Obim Nacrta. Zakon široko definiše postupke za koje je predviđena be-splatna pravna pomoć, tako što ih ne nabraja taksativno već članom 7. predviđa zabranu pružanja besplatne pravne pomoći u određenim postupcima. Širok di-japazon postupaka za koje je predviđena besplatna pravna pomoć predstavlja pozitivan pristup regulisanju ove oblasti, ali se postavlja pitanje opravdanosti zabrane pojedinih postupaka, a posebno propisivanja visokih novčanih kazni čla-nom 59. Zakona za pružanje besplatne pravne pomoći u tim slučajevima. Zakon, između ostalog, zabranjuje pružanje besplatne pravne pomoći u prekršajnom po-stupku ukoliko nije zaprećena kazna zatvora, što može biti opravdano sa stanovi-šta poštovanja načela održivosti pružanja besplatne pravne pomoći propisanog članom 10, stav 1, tačka 7. Zakona, ali će udruženjima onemogućiti zastupanje strateških slučajeva u oblasti mirnog okupljanja čak i kada se besplatna pravna pomoć ne finansira iz budžeta već iz projektnih izvora.42

Zakon ne pravi razliku između pružanja besplatne pravne pomoći koja se finansira iz budžeta i iz projektnih izvora, te se prekršajna odgovornost odnosi i na slučaj u kome do oštećenja budžeta ne može doći.43 Opravdano se može po-staviti pitanje: koje zaštićeno dobro ili interes se štiti propisivanjem prekršaja u tim slučajevima? Imajući u vidu postojanje zabrane koja se odnosi na udruženja u slučaju kada se besplatna pravna pomoć ne finansira iz budžeta, postavlja se pitanje opravdanosti postojanja zabrana i u drugim postupcima44 budući da i u tim postupcima udruženja mogu ili već jesu preduzimala strateška zastupanja radi zagovaranja izmena zakona.

Posebno problematična je odredba člana 25, stav 4. Zakona kojom se za-branjuje oglašavanje rada na pružanju besplatne pravne pomoći što će predstavljati problem za udruženja kada je za potrebe realizacije projekta neophodno obavestiti javnost o pružanju usluga besplatne pravne pomoći koje su usmerene ka određenoj ciljnoj grupi, poput pružanja besplatne pravne pomoći organizatorima javnih okup-ljanja za vreme izborne kampanje.45 Naravno, treba imati u vidu i to da je shodno odredbama člana 14, stav 2. Zakona, takva besplatna pravna pomoć inače ograničena na slučajeve u kojima se besplatna pravna pomoć može pružati i korisnicima koji ne

42 Prekršajni postupak protiv direktorke YIHR-a Anite Mitić zbog sazivanja skupa „Sedam hiljada“ povodom komemoracije genocida u Srebrenici.

43 Zakon predviđa postupak odobravanja pružanja besplatne pravne pomoći i postupak naplate pruženih usluga, te ukoliko je zaštićeno dobro budžet RS, do oštećenja budžeta može doći u situaciji kadasе lice iz organa uprave, pružalac besplatne pravne pomoći i lice iz Ministarstva pravde udruže radi sticanja protivpravne imovinske koristi, kada bi prekršaj bio konzumiran izvršenim krivičnim delom.

44 Pružanje besplatne pravne pomoći zabranjeno je u privrednim sporovima, u postupcima registracije pravnih lica, postupcima za naknadu štete zbog povrede časti i ugleda, prekr-šajnim postupcima u kojima nije zaprećena kazna zatvora, u predistražnom, istražnom i krivičnom postupku ako je za krivično delo predviđena obavezna odbrana, postupcima čiji su troškovi u nesrazmeri sa vrednošću predmeta spora, postupcima u kojima stranka nema izgleda na uspeh posebno ako se njegova očekivanja ne zasnivaju na činjenicima i dokazima koje je predočio ili ako su suprotna pozitivnim propisima, javnim poretkom i dobrim običajima, kao i u slučaju zloupotrebe prava na besplatnu pravnu pomoć

45 Uputstvo o organizovanju javnih skupova sa obaveštenjem o pružanju besplatne pravne pomoći. Dostupno na: http://www.yucom.org.rs/uputstvo-o-organizovanju-javnih-skupova/


ispunjavaju uslove propisane Zakonom i da ne obuhvata zastupanje kao bitan ele-ment zagovaranja za izmene zakona. Zakon izričito ne zabranjuje besplatno zastupa-nje korisnika koji ne ispunjavaju uslove niti predviđa sankcije za isto, ali član 20. stav 1. tačka 4. propisuje mogućnost brisanja iz registra pružalaca besplatne pravne pomoći zbog nezakonitog rada. Brisanjem iz registra, rešenjem koje je konačno u upravnom postupku, pružalac besplatne pravne pomoći rizikuje visoku novčanu kaznu ukoliko ponovo pruži besplatnu pravnu pomoć ili podršku bez novog upisa u registar. Imajući to u vidu, jasno je da je ovim Zakonom rad udruženja koje vode strateške postupke i zagovaraju izmene zakona ozbiljno ugrožen.

Korisnici besplatne pravne pomoći. Zakon u članu 4. široko definiše po-tencijalne korisnike tako što pored korisnika socijalne pomoći i dečijeg dodatka i poimenice nabrojanih kategorija poput žrtava nasilja i žrtava trgovine ljudima, određuje i da pravo na besplatnu pravnu pomoć mogu ostvariti i lica koja bi pla-ćanjem pravne pomoći došla u situaciju da ispune uslove za socijalnu pomoć ili dečiji dodatak. Ovo je svakako dobrodošlo sa stanovišta pristupa pravdi jer je na taj način Zakon obuhvatio sve kategorije lica kojima je pristup pravdi otežan ili onemogućen. Međutim, opravdano se može postaviti pitanje održivosti ovog modela sa stanovišta kapaciteta organa uprave u smislu blagovremene obrade velikog broja zahteva za pružanje besplatne pravne pomoći. Naime, plaćanjem visokih advokatskih tarifa, posebno u upravnom postupku i postupku pred Ustav-nim sudom,46 građani sa uobičajenim prihodima sasvim izvesno mogu dospeti u stanje socijalne potrebe47, čime se krug potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći znatno proširuje.

Pružaoci besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške. Član 67. stav 2. Ustava Srbije predviđa da pravne usluge pruža Advokatska komora i kancelarije za pravnu pomoć. Prema članu 9. Zakona, besplatnu pravnu pomoć pružaju advoka-ti, službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave i udruženja, dok prema članu 13. besplatnu pravnu podršku pružaju javni beležnici, posrednici u rešavanju sporova, pravni fakulteti i službe za podršku žrtvama i svedocima. Podela na pružaoce besplatne pravne pomoći i pružaoce besplatne pravne podrške prati i podelu na vrste besplatne pravne pomoći koje su ovlašćeni da pružaju.

Besplatna pravna pomoć. Besplatna pravna pomoć sastoji se od pružanja pravnog saveta o postupku pred sudom, sastavljanja podnesaka, zastupanja i odbrane. Pružaoci besplatne pravne pomoći mogu pružati i usluge besplatne pravne podrške.

Besplatna pravna podrška. Besplatna pravna podrška odnosi se na pružanje opšte pravne informacije, pravnog saveta, početnog pravnog saveta koji se ne odnosi na postupak pred sudom, sastavljanja isprave, sastavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova.

46 Advokatska tarifa za sastav ustavne žalbe je 90.000 dinara (731 eur). Dostupno na: http://www.paragraf.rs/propisi_download/advokatska_tarifa_tabelarni_prikaz_nagrada_sa_zapocetim_satom.pdf

47 Prema funkcionalnoj analizi pravosuđa Srbije koju je Svetska banka izradila 2014. godine mnogi građani ne mogu priuštiti čak ni vođenje jednostavnih postupaka. Više na: http://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Serbia%20JFR%20-%20Main%20Find-ings%20and%20Recommendations.pdf



Besplatna pravna pomoć Besplatna pravna podrška

- advokati i službe pravne pomoći u jedini-cama lokalne samouprave, udruženja

- javni beležnici, posrednici u rešavanju sporo-va, pravni fakulteti i službe za podršku žrtvama i svedocima

- pružanje pravnog saveta o postupku pred sudom - sastavljanje podnesaka 48

- zastupanje i odbrana 49

- sastavljanje isprave50

- pružanje pravnog saveta koji se ne odnosi na postupak pred sudom, sastavljanje javnobeležnič-ke isprave i posredovanje u rešavanju sporova51

- pružanje opšte pravne informacije, početnog pravnog saveta52

48 49505152

Član 40. Zakona propisuje da se besplatna pravna podrška, sa izuzetkom sa-stavljanja javnobeležničke isprave i posredovanja u rešavanju sporova, ne finansira iz budžeta,53 pa većina pružalaca besplatne pravne podrške nije plaćena za svoj rad,54 za razliku od pružalaca besplatne pravne pomoći.

Nedostatak novčane naknade postavlja pitanje efikasnosti sistema besplatne pravne pomoći predviđenog Zakonom.55 Štaviše, uzimajući u obzir da se naknada za pružanje pravnog saveta koji se ne odnosi na postupak pred sudom ne nadoknađu-je iz budžeta, postavlja se pitanje zašto bi se pružanje istog uopšte uslovljavalo pret-hodnim odobravanjem zahteva od strane organa upraveu postupku koji je propisan članom 33. Zakona, što je u suprotnosti i sa međunarodnim standardima. Imajući u vidu da se veliki deo besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške tiče upravo pravnih saveta koji se odnose ili ne odnose na postupak pred sudom, postavlja se pitanje mogućnosti organa uprave da blagovremeno obrade veliki broj zahteva s ob-zirom na rok od 15 dana i negativnu pretpostavku u slučaju ćutanja uprave propisanu članom 33. stav 3. Zakona. Svetska banka je u svojoj funkcionalnoj analizi pravosuđa Srbije iz 2014. godine, istakla da postoji opasnost da novi Zakon o besplatnoj prav-noj pomoći bude „mrtvorođenče“, ukoliko fiskalne i operativne implikacije ne budu pažljivo isplanirane, ili ukoliko način primene Zakona bude loše uređen.56 Ovo može

48 Mogu se pružiti i licima koja ne ispunjavaju uslove - član 14. stav 2. Zakona.

49 Pružaju se po odobrenju zahteva upućenog organu uprave - član 15. Zakona.

50 Ibid. 48

51 Ibid. 49

52 Pružaju se svim licima bez ispunjavanja posebnih uslova - član 14. stav 2. Zakona.

53 Ne finansira se pružanje opšte pravne informacije, početnog pravnog saveta i saveta koji se ne odnosi na postupak pred sudom.

54 Pravne klinike, kancelarije za podršku žrtvama nasilja i svedocima, kao i advokati i udruženja kada pružaju besplatnu pravnu podršku.

55 Prema istraživanju iz 2013. godine, najveći deo pružene besplatne pravne pomoći (61%) odnosi se na pružanje informacija o mogućnosti ostvarivanja prava. - Vuković D, Antonije-vić M, Golubović K, Milenković M, Vujić K, Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji - Izazovi i reforme, Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS, Beograd, 2013.

56 Prema funkcionalnoj analizi pravosuđa Srbije koju je izradila Svetska banka 2014. godine, mnogi građani ne mogu priuštiti čak ni vođenje jednostavnih postupaka. Više na: http://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/Serbia%20JFR%20-%20Main%20Find-ings%20and%20Recommendations.pdf


predstavljati i problem sa stanovišta sukoba interesa budući da se organ lokalne sa-mouprave može pojaviti kao stranka u postupku.

U skladu sa iskustvima YUCOM-a, veliki broj zahteva za pružanje besplatne pravne pomoći odnosiće se na imovinsko-pravne sporove, te postoji realna opasnost da slučajevi ozbiljnijih povreda osnovnih ljudskih prava i sloboda neće moći da budu blagovremeno razmatrani. Odredba člana 33, stav 4. Zakona koja se odnosi na dono-šenje rešenja neposredno nakon prijema zahteva u slučaju opasnosti nastanka nena-knadive štete ili isteka roka za podnošenje pravnog leka ostavlja prostor za pravljenje prioriteta. Međutim, primena ove odredbe je upitna u praksi, pogotovo ako se uzme u obzir nedostatak senzibiliteta u radu državnih organa kao što su centri za socijalni rad57 i policijske stanice,58 uočen u slučajevima nasilja u porodici.

Treba razmisliti o načinu određivanja prioriteta u odnosu na kategoriju kori-snika koji bi bio obavezujući za organ uprave. S obzirom na veliki problem koji srpsko pravosuđe ima sa poštovanjem prava na suđenje u razumnom roku, treba razmotriti mogućnost da pružaoci besplatne pravne pomoći i podrške sastavljaju požurnice i prigovore po Zakonu o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, bez prethodnog odobrenja organa uprave. U suprotnom, čak i u slučaju da Zakon u svojoj konačnoj verziji izostavi odredbu o negativnoj pretpostavci u slučaju ćutanja uprave, postoji ap-surdna ali realna mogućnost da umesto 15 dana, korisnik čeka više meseci na odobra-vanje zahteva za pisanje prigovora zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

Dobro rešenje Zakona je dostupnost medijacije na nivou pružanja besplatne pravne podrške, budući da opšta pravna informacija i početni pravni savet, a posebno o očekivanim troškovima i dužini trajanja postupka, korisnike mogu usmeriti ka mirnom rešenju spora. Može se reći da najveći potencijal Zakona leži u prilici da se pravosuđe rastereti i oslobodi viška predmeta, podigne kvalitet suđenja i omogući blagovremeni pristup pravdi u slučajevima kada građani nemaju alternativu sudskom postupku.

Registar. Registar pružalaca besplatne pravne pomoći vodiće ministarstvo nad-ležno za poslove pravosuđa, kao jedinstvenu javnu elektronsku bazu podataka, u kojoj će se nalaziti podaci o pružaocima i vrstama pravne pomoći. Na taj način, biće omogu-ćena analiza besplatne pravne pomoći na osnovu podataka koji danas nisu u dovoljnoj meri dostupni. Postojanje registra neophodno je radi sprovođenja kontrole pravne po-moći, a naročito je važno za praćenje kvaliteta i ishoda pružene pravne pomoći.

Upućivanje. Član 34, stav 2. Zakona predviđa da organ uprave po odobrava-nju besplatne pravne pomoći upućuje korisnika na registrovanog pružaoca u skladu sa pravilima koja propisuje ministar, što može biti naročito problematično ukoliko pravilnik bude vodio računa isključivo o ravnomernoj ili nasumičnoj raspodeli pred-

57 „Najčešće zamerke koje se upućuju centru za socijalni rad jesu neaktivnost i birokra-tizovanost. Mnogi predmeti kojima se bave službe pravne pomoći zahtevaju aktivno učešće stručnjaka iz centara za socijalni rad (npr. u domenu porodičnog nasilja, porodičnih odnosa ili siromaštva) ali takva pomoć često izostaje. S druge strane, centri za socijalni rad percipirani su i kao ustanove koje teško izlaze iz svog uobičajenog okvira rada, pa čak i iz svojih kancelarija”. Vuković D, Antonijević M, Golubović K, Milenković M, Vujić K, Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji - Izazovi i reforme, Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS, Beograd, 2013, str. 45

58 Zahtevi za pokretanje prekršajnih postupaka koje podnosi policija često se odnose na postupke u kojima su žrtva nasilja i nasilnik saokrivljeni zbog remećenja javnog reda i mira, najčešće kada žena žrtva nasilja viče, vrišti ili se na drugi način brani od partnera nasilnika i time remeti javni red i mir.



meta, a ne i o kriterijumima koji definišu koje organizacije su specijalizovane za pruža-nje besplatne pravne pomoći određenim kategorijama lica. Organizacije koje se bave pravima određenih kategorija lica poput LGBT ili tražilaca azila, mogu, iz tog razloga, doći u situaciju da pružaju besplatnu pravnu pomoć uglavnom u slučajevima imovin-sko-pravnih sporova. Takođe, advokati koji se nikada ranije nisu bavili pravima traži-laca azila, mogu se naći u situaciji da azilantima pružaju besplatnu pravnu pomoć. S jedne strane, ova situacija može delovati destimulativno za upis udruženja u registar, budući da su, nakon što se upišu, obavezna da pružaju besplatnu pravnu pomoć u svim slučajevima na koje ih upute. S druge strane, može se postaviti pitanje kvaliteta usluga koje će korisnicima biti pružene od strane pružalaca koji nemaju prethodno iskustvo u određenoj osetljivoj materiji.

Poseban problem može predstavljati pružanje besplatne pravne pomoći pri-padnicima LGBT zajednice koji žive u malim sredinama, nisu otkrili porodici i prijate-ljima svoje seksualno opredeljenje ali to moraju da učine u zahtevu organu uprave, kako bi ostvarili pravo na besplatnu pravnu pomoć. Pitanje „sramote” nije rezervisano isključivo za pripadnike LGBT zajednice, već se može odnositi i na druge ranjive kate-gorije poput žrtava nasilja u porodici. Mogućnost da se obrate organizaciji koja je spe-cijalizovana za rešavanje njihovih problema, kao i osećaj sigurnosti da njihov slučaj neće izaći u javnost, od presudnog su značaja da osobe koje nisu samo žrtve nasilnika već i disfunkcionalnog pravnog sistema koji bi trebalo da im pruži zaštitu i sigurnost, skupe hrabrost i zatraže pomoć.

Finansiranje. Član 40. Zakona predviđa da se besplatna pravna pomoć finan-sira iz budžeta Republike Srbije, budžeta lokalne samouprave i iz donacija. Zakon u članu 43. predviđa i mogućnost projektnog finansiranja iz javnih prihoda. Pitanje fi-nansiranja predstavlja važan aspekt stvarne efikasnosti Nacrta Zakona.


5. Dostupnost servisa za informisanje i pomoć građanima

Osim pojedinih advokata, besplatnu pravnu pomoć takođe pružaju jedinice lo-kalne samouprave (5.1.); udruženja kao što su NVO (5.2.); Zaštitnik građana Republike Srbije (5.3.); Poverenik za zaštitu ravnopravnosti (5.4.); sindikati (5.5.) i tzv. pravne klini-ke na pravnim fakultetima (5.6.).

5.1. JEDINICE LOKALNE SAMOUPRAVE: GRADOVI (UKLJUČUJUĆI GRADSKE OPŠ-TINE) I OPŠTINE

Informacije koje su prezentovane u okviru tačke 5.1. dobijene su od strane 167 gradova (i gradskih opština) i opština koje su učestvovale u istraživanju.59

Na lokalnom nivou, opština je nadležna da pruži besplatnu pravnu pomoć svo-jim stanovnicima. Članom 20, stav 1, tačka 31. Zakona o lokalnoj samoupravi60 propi-sano je da lokalne vlasti pružaju pravnu pomoć u skladu sa Ustavom i drugim zakon-skim odredbama.

Ustavni sud Srbije smatrada je protivustavno kada opština (u ovom slučaju opština Palilula u Beogradu) organizuje pravnu pomoć van opštinske uprave, bilo u saradnji ili kroz druge institucije, konkretno, preko advokata kao članova Komore.61 Ustavni sud je utvrdio da opština nema zakonska ovlašćenja za dodeljivanje poslova pružanja pravne pomoći drugim institucijama i da odsustvo pravne pomoći građani-ma u samoj opštini predstavlja povredu prava na pravnu pomoć u skladu sa odredba-ma člana 67, stav 2. Ustava.

Geografska pokrivenost. Republika Srbija sastoji se od centralne Srbije i dve autonomne pokrajine, Vojvodine i Kosova i Metohije. Kosovo, međutim, nije obuhva-ćeno ovim izveštajem.62

U Srbiji postoji 167 jedinica lokalne samouprave, uključujući i gradske opšti-ne. Pružanje besplatne pravne pomoći organizovano je u 102 opštine i grada, bilo u okviru organizacione jedinice opštinske uprave63 (66) bilo tako što su formirane po-

59 Komitet pravnika za ljudska prava kontaktirao je 167 opština i gradova putem telefona, mejla ili zahteva za slobodan pristup informacijama od javnog značaja. Informacije su takođe prikupljane popunjavanjem upitnika u kojem je učestvovalo 32 opštine i grada, ili iz informatora o radu opština i gradova.

60 Zakon o lokalnoj samoupravi; „Službeni glasnik RS”, br. 129/2007 i 83/2014 - dr. zakon

61 Odluka Ustavnog suda, IUl broj 45/2009 od 18. februara 2010. godine, objavljena u „Službenom glasniku RS”, br. 55/2010 od 6. avgusta 2010. godine.

62 Situacija na Kosovu nije predmet ovog izveštaja jer se u okviru projekta izrađuje pose-bani zveštaj za Kosovo.

63 Npr. Pružanje pravne pomoći nalazi se u opisu postojećeg radnog mesta ili je posebno radno mesto sistematizovano za poslove pružanja besplatne pravne pomoći.



sebne službe ili sektori pravne pomoći (36). U 12 opština i gradova pružanje besplat-ne pravne pomoći organizovano je u saradnji sa NVO „Balkanski centar za migracije i humanitarne aktivnosti”, kroz projekat pomoći raseljenim licima sa Kosova i Metohije i izbeglicama iz Bosne i Hercegovine i Hrvatske.64 Sedam opština koje su u upitniku odgovorile da nemaju organizovano pružanje besplatne pravne pomoći, istakle su da pravnu pomoć pružaju opštinsko javno pravobranilaštvo, zaposleni u opštini i načel-nik uprave.

Sve gradske opštine Grada Beograda pružaju besplatnu pravnu pomoć.65 Tako-đe, istraživanje je pokazalo da postoje posebne službe formirane na lokalu koje pru-žaju savete i pravnu pomoć određenim kategorijama. Recimo, Kancelarija za mlade Grada Beograda pruža besplatnu pravnu pomoć za osobe mlađe od 30 godina.66

U Autonomnoj pokrajini Vojvodine, 24 od 45 gradova i opština organizovano pru-ža besplatnu pravnu pomoć građanima, pri čemu je njih 10 formiralo posebnu službu.

U centralnoj Srbiji, sledeće opštine pružaju besplatnu pravnu pomoć: Boljevac, Bajina Bašta, Bačka Topola, Čačak, Ćićevac, Doljevac, Gadžin Han, Golubac, Jagodi-na, Knić, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac, Leskovac, Loznica, Mali Iđoš, Merošina, Niš – Pantelej, Niš – Palilula, Niš - Niška Banja, Niš - Medijana, Novi Pazar, Odžaci, Paraćin, Petrovac na Mlavi, Pirot, Požarevac, Smederevo, Tutin, Užice, Valjevo, Vranje, Zaječar, Žabalj, Žagubica.67

Na osnovu prikupljenih podataka, može se uočiti razlika između ruralnih i gradskih oblasti u pogledu dostupnosti službi besplatne pravne pomoći. Uočeno je da ruralne oblasti nemaju formirane službe pravne pomoći pri opštinama, iako u njima usled nerazvijenosti postoji veća zastupljenost siromašnih građana, a time i povećana potreba za besplatnom uslugom.

Broj i kategorije korisnika. YUCOM-ovo istraživanje pokazalo je da u većini opština ne postoje statistički podaci o broju korisnika pravne pomoći. Dostupni po-daci pokazuju da se broj korisnika po opštinama razlikuje, često zbog veličine same opštine, ali ponekad i nevezano za njihovu površinu.

U gradovima u Srbiji službe besplatne pravne pomoći organizovane su na ra-zličit način.

U Beogradu ne postoji sistem besplatne pravne pomoći na nivou samog grada, ali je pružanje besplatne pravne pomoći organizovano u svim gradskim opštinama. Neke od opština izveštavaju o broju svojih korisnika: GO Zvezdara je u 2015. godini imala 2290 korisnika a GO Zemun 5726 korisnika u 2015. godini i 3896 u 2016. U 2015. godini, GO Obrenovac imala je 1260 korisnika, GO Novi Beograd 4807 korisnika,68 a GO Mladenovac 1520 korisnika.69

Grad Niš nema formiranu službu na nivou samog grada, ali većina gradskih op-ština Niša imaju formiranu službu pravne pomoći. GO Pantelej je u toku 2015. godine

64 Više na: http://www.bcm.org.rs/humanitarne-ak/

65 Barajevo, Voždovac, Vračar, Grocka, Zvezdara, Zemun, Lazarevac, Mladenovac, Novi Beograd, Obrenovac, Palilula, Rakovica, Sopot, Stari grad, Surčin, Savski venac i Čukarica.

66 Više na: https://www.facebook.com/Kancelarija-za-mlade-Novi-Be-ograd-126760944047734/

67 Ibid. 59

68 Informator o radu Gradske opštine Novi Beograd.Dostupan na:http://novibeograd.rs/download/dokumenta/informator/INFORMA-TOR-33-1.pdf

69 Informator o radu Gradske opštine Mladenovac. Dostupan na: http://www.mladenovac.rs/download/Informator_o_radu_GOM.pdf


imala 174 korisnika, a tokom 2016. godine 127 korisnika. GO Niška Banja je tokom 2015. i 2016. godine u proseku imala 110 korisnika po godini.

U Kragujevcu postoji centralizovani sistem za pružanje besplatne pravne po-moći koji uključuje službu pravne pomoći na nivou grada i 7 gradskih kancelarija. U toku 2015. godine, služba je imala 8293 korisnika, a u toku 2016. godine 5561 kori-snika.70 Svi građani, bez obzira na materijalni status, mogu dobiti pravnu pomoć u upravnom postupku pred centrima za socijalni rad i Fondom za penziono i invalidsko osiguranje, kao i u postupcima za nasilje u porodici.

Pružanje besplatne pravne pomoći u Subotici organizovano je kroz sporazum kancelarije Zaštitnika građana Grada Subotice i Advokatske komore Subotice, na osno-vu kojeg korisnici mogu dobiti pravnu pomoć advokata bez naknade. U toku 2015. godi-ne, na ovaj način besplatno pravno zastupanje dobilo je 44 licа, 5 lica je odbijeno zbog neispunjavanja uslova, a jedno lice je preminulo pre donošenja odluke po zahtevu.71

Grad Sombor ima formiranu službu besplatne pravne pomoći koja je tokom 2015. godine imala 2954 stranke. Pravo na dobijanje besplatne pravne pomoći imaju građani koji su socijalno ugroženi ili pripadaju nekoj od ugroženih grupa (izbeglice, žrtve trgovine ljudima, žrtve nasilja u porodici i dr.), dok ostali građani mogu koristiti usluge pravne pomoći uz naknadu koja iznosi 50 % od advokatske tarife.72

Služba besplatne pravne pomoći Grada Čačka obradila je 1402 predmeta to-kom 2015. godine.73 U skladu sa odredbama Odluke o pravnoj pomoći građanima, služba pravne pomoći je dužna da usmeni pravni savet pruži svim građanima koji joj se obrate, bez obzira da li imaju prebivalište na teritoriji Grada Čačka ili na teritoriji drugih gradova i opština.

Odsek za poslove pravne pomoći formiran u Loznici je tokom 2015. godine 2994 puta pružio pravni savet i napisao podnesak.74 Građani Loznice u Odseku za po-slove pravne pomoći mogu, od pravnika, dobiti besplatan usmeni savet, a po potrebi i pisanje tužbe, žalbe, predstavke, prigovora, molbe, kao i sastavljanje isprava, ugovora, izjava, testamenta itd. i to po cenovniku ili besplatno ukoliko je reč o kategorijama građana koji su oslobođeni plaćanja.

Ostali gradovi uglavnom imaju formiranu posebnu službu besplatne pravne pomoći. Izuzetak je Grad Pirot75 gde besplatnu pravnu pomoć pruža Opštinsko javno pravobranilaštvo, a na osnovu Odluke SO Pirot o pružanju pravne pomoći građanima opštine Pirot.76 Kao posebna zanimljivost se ističe odgovor Grada Zrenjanina koji izve-

70 Period januar-avgust 2016. godine

71 Zaštitnik građana Grada Subotice, godišnji izveštaj za 2015. godinu.Dostupan na: http://www.subotica.rs/documents/pages/10417_1.pdf

72 Odluka o pružanju usluga pravne pomoći u Gradu Somboru („Službeni list Grada Som-bora”,br. 9/2015)

73 Informator o radu organa Grada Čačka.Dostupan na: http://www.cacak.org.rs/userfiles/files/Informator/INFORMATOR_O_RADU_OPSTE_UPRAVE.doc

74 Informator o radu organa Loznice.

Dostupan na:http://www.loznica.rs/cms/mestoZaUploadFajlove/Informator%20o%20radu%20-%20najnoviji-%2014.06.2016.pdf

75 Usvajanjem Zakona o izmenama i dopunama Zakona o teritorijalnoj organ-izaciji, Pirot je postao grad u februaru 2016. godine.

76 Više na: http://www.pirot.rs/index.php/loksamouprava/javnop



štava da u toku 2015. i 2016. godine, njihova služba besplatne pravne pomoći nije pružala usluge.

U pogledu opština, na osnovu dostupnih podataka, identifikovano je da je opština Petrovac na Mlavi formirala službu za pružanje besplatne pravne pomoći. U toku 2015. go-dine besplatna pravna pomoć je uglavnom pružana licima u stanju socijalne potrebe i Ro-mima. Građanima je dato oko 1200 usmenih pravnih saveta, a sastavljeno je 384 podnesa-ka. Opština Bajina Bašta nije popunila statistiku o broju usmenih saveta, ali je izvestila da je u 2015. godini u službi besplatne pravne pomoći sastavljeno 115 podnesaka i ugovora.

Služba pravne pomoći opštine Bački Petrovac je u toku 2015. godine imala 48 kori-snika, a u toku 2016. godine 23 korisnika.

Priroda i vrsta usluga. Ovo istraživanje ilustruje značajnu ulogu koju jedinice lokalne samouprave imaju u pružanju primarne pravne pomoći. Iako opštine mogu da pružaju sekundarnu pravnu pomoć, istraživanje pokazuje da one uglavnom daju usmene savete i sastavljaju podneske. Kada se kao suprotna strana u sporu javi jedinica lokalne sa-mouprave, građani mogu da se obrate nevladinim organizacijama ili sindikatima, imajući u vidu da je 15% građana izjavilo da nema poverenja u advokate.77

Vrste finansiranja. Većinu opština finansira država ili lokalne samouprave. One mogu dobijati sredstva iz sopstvenih budžeta, na osnovu prihoda prikupljenih od strane korisnika pravne pomoći iz kategorije šire javnosti. Iznosi naknada koje opštine propisuju za pruženu pravnu pomoć variraju od 20-50% advokatske tarife.

5.2. NVO

Informacije navedene u delu 5.2 prikupljene su od strane 33 nevladine organi-zacije i to ili iz upitnika koji su popunile u toku ovog projekta ili iz njihovih godišnjih izveštaja.

Geografska pokrivenost. Usluge besplatne pravne pomoći na nacionalnom ni-vou pruža 22 nevladine organizacije, na regionalnom 5, a na lokalnom nivou 24 or-ganizacije.78 10 od ukupno 15 nevladinih organizacija obezbeđuje pravno zastupanje na nacionalnom nivou, 3 NVO pružaju na regionalnom nivou, a 8 NVO na lokalnom nivou. Na osnovu dobijenih podataka, izvršena je analiza broja zaposlenih po organi-zacijama: 12,12% nevladinih organizacija ima 1-5 zaposlenih lica, 33,33% od 6-10 za-poslenih, 33,33% organizacija ima od 11-25 zaposlenih, 21,21% od 26-50 zaposlenih, a nijedna organizacija nema više od 50 zaposlenih.

Broj i kategorije korisnika: Broj korisnika varira od nekoliko do 12.56779 korisni-ka godišnje. Istraživanje je pokazalo koliko nevladinih organizacija pruža usluge imaju-ći u vidu kategorije navedenih korisnika: zaposleni (8), nezaposleni (10), osobe sa inva-liditetom (15), žene (16), deca ili mladi (16), stariji ljudi (10), migranti/izbeglice/tražioci azila (12), Romi (14), pacijenti (8), lica u stanju socijalne potrebe (11), ratni veterani (4), LGBT (7), opšta javnost (10).

77 Vuković D, Antonijević M, Golubović K, Milenković M, Vujić K, Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji – Izazovi i reforme, Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS, Beograd, 2013.

78 Neke nevladine organizacije pružaju usluge građanima na više nivoa.

79 Praxis je u 2015. godini imao 12.567 korisnika.


Istraživanje je pokazalo i da su usluge nevladinih organizacija uglavnom usme-rene nadecu ili mlade -48,48%, žene – 48,48%, Rome – 42,42%, migrante/izbeglice/tražioce azila – 36,36% i osobe sa invaliditetom – 45,45%,

Ovo istraživanje dalo nam je uvid u način na koji nevladine organizacije pružaju us-luge. 94% nevladinih organizacija pruža usluge lično u kancelarijama, 91% nevladinih or-ganizacija pruža usluge putem telefona, a 88% pruža usluge putem e-maila i 18% on-line.

Priroda pruženih usluga: Od 33 nevladinih obuhvaćenih istraživanjem, 94% pruža informacije, 82% pruža savete putem pravnika ili advokata, 64% pruža aktivnu pomoć i 57% vrši monitoring aktivnosti vlade.

U pogledu oblika pružanja aktivne pomoći, 61% nevladinih organizacija pruža pravnu asistenciju (takođe, pomaže u sastavljanju podnesaka upućenih organima jav-ne vlasti i sudovima), 45% nevladinih organizacija zastupa pred sudovima i organima uz učešće pravnika, 73% sprovodi kampanje i zastupa izmene zakona i 33% pruža us-luge koje predstavljaju alternativne mere (medijacija).

Istraživanje je pokazalo da nevladine organizacijepružaju usluge korisnicima u sledećim oblastima: krivično pravo (30%), imigracija/azil (27%), stanovanje (27%), ljudska prava (76%), obrazovanje (42%), zdravstvo (39%), socijalno osiguranje (42%), zapošljava-nje (36%), izbori i glasanje (12%), tortura (24%), prava deteta (33%) i LGBT prava (27%).

Besplatnu pravnu pomoć pruža nekoliko operativnih NVO uz stalnu podršku advokata i drugih kvalifikovanih lica. Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM), na primer, daje pravne savete u vezi sa povredama ljudskih prava, torturom, diskrimina-cijom i nasiljem u porodici. Druge NVO su: (a) „CHRIS” koja se bavi istim oblastima, (b) „Praxis” - zaštita izbeglica i interno raseljenih lica, (c) Beogradski centar za ljudska prava - migranti/izbeglice/tražioci azila, (d) „Ekumenska humanitarna organizacija iz Novog Sada (EHO)” - nacionalne manjine Roma, interno raseljena lica sa Kosova i ljudi vraćeni iz zapadne Evrope po readmisiji, (e) „IAN” - izbeglice i interno raseljena lica, (f) „ASTRA”- trgovina ljudima (naročito u vezi sa decom i ženama) i (g) Centar za prava deteta - deca i mladi. Naravno, ograničene oblasti ekspertize posledica su ograničenih sredstava NVO koje kao deo civilnog društva država ne finansira.

Pitanje izbeglica i migranata treba rešavati u cilju ažuriranja mogućnosti pru-žanja besplatne pravne pomoći u vezi sa novonastalom situacijom izbegličke krize. Kriza je rezultirala u povećanoj potrebi za direktnom pomoći na terenu, u Beogradu, i na granicama. Nekoliko nevladinih organizacija su prepoznate kao relevantni pružaoci besplatne pravne pomoći, kao što su Beogradski Centar za ljudska prava (koji ima-ju najviše iskustava u ovoj oblasti), Komitet pravnika za ljudska prava, Međunarodna mreža pomoći u Srbiji, itd.

Vrste finansiranja. Prema rezultatima istraživanja 67% nevladinih organi-zacija se finansira isključivo od strane donatora, dok se 18% nevladinih organizaci-ja delom finansira i od strane države ili lokalnih vlasti. Finansiranje predstavlja jedno od glavnih problema civilnog društva u Srbiji. Potreba pribavljanja sredstava za rad predstavlja istovremeno i značajan činilac u ostvarivanju nezavisnosti u radu nevladi-nih organizacija, kako od strane države tako i od strane inostranih donatora. Šta više, ciljana priroda usluga koje pružaju nevladine organizacije može se objasniti limitira-nim resursima koji su pribavljeni za ostvarivanje projektnih ciljeva, kao i izostankom institucionalne podrške države.



5.3. ZAŠTITNIK GRAĐANA

Zakonom o Zaštitniku građana RS osnovana je institucija za zaštitu prava gra-đana. Kancelarija Zaštitnika građana počela je sa radom 2005. godine. Prema zakonu, Zaštitnik građana ovlašćen je da štiti prava građana i kontroliše rad organa uprave. Zaštitnik građana postaje ustavna kategorija donošenjem Ustava RS iz 2006. godine.80 Zaštitnika građana bira Narodna skupština na period od 5 godina81 i uživa imunitet kao poslanici Narodne skupštine.

Zaštitnik građana ovlašćen je da istraži rad organa javnih vlasti, na osnovu do-bijenih pritužbi građana ili na osnovu sopstvene inicijative, kao i da daje preporuke. To je uticajna institucija koja neformalno pruža i pravnu podršku. Usluge Zaštitnika građana besplatne su za sve građane.

Broj predmeta i teme od javnog značaja kojima se Ombudsman bavi, dostižu stepen koji nije bilo moguće predvideti prilikom ustanovljenja institucije, što takođe ukazuje na stvarnu potrebu za besplatnom pravnom pomoći u Srbiji.

Tabela 1 – Tabela pokazuje vrste povređenih prava, njihov broj i procen-tualno učešće u odnosu na broj podnetih pritužbi u 2015. godini.82

Oblast pravaBroj povređenih

prava% u odnosu na sve podnete

pritužbe

Ekonomska, socijalna i kulturna prava 2.837 35,56%

Pravo na dobru upravu 2.765 34,66%

Građanska i politička prava 1.226 15,37%

Posebna prava u oblasti prava deteta 480 6,02%

Posebna prava u oblasti rodne ravnopravnosti 196 2,46%

Posebna prava lica lišenih slobode 177 2,22%

Posebna prava osoba sa invaliditetom 166 2,08%

Posebna prava pripadnika nacionalnih manjina 130 1,63%

Ukupno povreda prava u 6.231 pritužbi: 7.977

80 Član 138. Ustava RS: „Zаštitnik grаđаnа je nezаvisаn držаvni orgаn koji štiti prаvа grаđаnа i kontroliše rаd orgаnа držаvne uprаve, orgаnа nаdležnog zа prаvnu zаštitu imovinskih prаvа i interesа Republike Srbije, kаo i drugih orgаnа i orgаnizаcijа, pre-duzećа i ustаnovа kojimа su poverenа jаvnа ovlаšćenjа. Zаštitnik grаđаnа nije ovlаšćen dа kontroliše rаd Nаrodne skupštine, predsednikа Republike, Vlаde, Ustаvnog sudа, sudovа i jаvnih tužilаštаvа. Zаštitnikа grаđаnа birа i rаzrešаvа Nаrodnа skupštinа, u sklаdu sа Ustаvom i zаkonom. Zаštitnik grаđаnа zа svoj rаd odgovаrа Nаrodnoj skupštini. Zаštitnik grаđаnа uživа imunitet kаo nаrodni poslаnik. O imunitetu zаštitnikа grаđаnа odlučuje Nаrodnа skupštinа.O Zаštitniku grаđаnа donosi se zаkon.”

81 Član 4. stav 6. Zakona o Zaštitniku građana RS: „Zaštitnik građana se bira na vreme od pet godina i isto lice može biti najviše dva puta uzastopno birano na ovu funkciju.”

82 Broj povređenih prava je uvek veći od broja pritužbi, jer brojne pritužbe ukazuju na više-struke povrede prava. Izveštaj Zaštitnika građana za 2015. godinu. Dostupan na: http://zastitnik.rs/attachments/Godisnji%20izvestaj%20Zastitnika%20gradjana%20za%202015.docx


5.4.POVERENIK ZA ZAŠTITU RAVNOPRAVNOSTI

Zakon o zabrani diskriminacije83 predviđa osnivanje Poverenika za zaštitu rav-nopravnosti, koga bira Narodna skupština RS na 5 godina84 i koji uživa imunitet kao narodni poslanik (član 31.). Poverenik je institucija koja pruža pravnu pomoć diskrimi-nisanim građanima. Prema članu 33, Poverenik dobija i analizira pritužbe na povredu Zakona o zabrani diskriminacije i daje preporuke koje nisu obavezujuće. Poverenik može da zastupa slučaj na sudu (član 36.). Ne postoji obaveza za građane da plaćaju bilo kakve naknade (član 35.).

U periodu od 1. januara do 31. decembra 2015. godine zavedeno je ukupno 1040 novih predmeta, od kojih su 797 pritužbe, 215 preporuke mera za ostvarivanje ravnopravnosti, a ostalo mišljenja na nacrte akata, krivične prijave, predlozi Ustav-nom sudu, upozorenja i saopštenja.

Tokom 2015. godine, u 50 postupaka odlučeno je da nije bilo diskriminaci-je. U 99 slučajeva utvrđena je diskriminacija, a u 97 je podnet predlog Ustavnom sudu.

U većini slučajeva, u 2015. godini postupljeno je po preporukama - samo u 5 predmeta diskriminatori nisu postupili po preporukama Poverenika za zaštitu rav-nopravnosti. U toku 2015. godine nisu podnošene tužbe za zaštitu od diskriminacije, ali se od 2011. godine vodi ili je okončan postupak u 13 tužbi.85

5.5. SINDIKATI

Sindikati mogu da pružaju pravne savete svojim članovima. Prema dostupnim podacima,86 dva nacionalna sindikata imaju svoju pravnu službu. U skladu sa ovlašće-njem sindikata da štite radnike, pravna pomoć se pre svega odnosi na socijalna i eko-nomska pitanja koja se tiču zapošljavanja. Takođe, sindikati pružaju pravnu pomoć samo svojim članovima, a ne široj javnosti. Imaju poteškoće u finansiranju i resursi-ma,87 a mogu se suočiti i sa opstrukcijom od strane vlasnika ili menadžmenta kompa-nije prilikom pružanja pravne pomoći.88 Prema istraživanju iz 2013. godine, 11% kori-snika besplatne pravne pomoći dobilo je pravnu pomoć od sindikata.89

83 Zakon o zabrani diskriminacije Srbije; „Službeni glasnik RS”, br. 22/2009.

84 Član 29. Zakona o zabrani diskriminacije: „Poverenik se bira na vreme od pet godina. Isto lice može biti birano za Poverenika najviše dva puta.”

85 Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti za 2015. godinu.Dostupan na: http://ravnopravnost.gov.rs/wp-content/uploads/2016/09/Re-dovni-godisnji-izvestaj-poverenika-za-2015.pdf

86 Vuković D, Antonijević M, Golubović K, Milenković M, Vujić K, Pristup pravdi i besplatna pravna pomoć u Srbiji - Izazovi i reforme, Komitet pravnika za ljudska prava, SeConS, Beograd, 2013.

87 Ibid.

88 Ibid.

89 Ibid.



5.6.PRAVNE KLINIKE

Klinike na pravnim fakultetima daju svojim studentima priliku da pod nadzo-rom pružaju besplatnu pravnu pomoć stvarnim klijentima. Na taj način, ljudi u eko-nomski nepovoljnom položaju, pripadnici marginalizovanih grupa ili članova student-skog tela mogu da dobiju besplatne pravne savete.

Trenutno, Univerzitet u Novom Sadu90 pruža besplatne pravne savete u oblasti zaštite životne sredine i trgovine ljudima, Univerzitet u Nišu91 ima pravne klinike za građansko pravo i zaštitu prava žena, dok Univerzitet u Beogradu92 ima pravne klinike za porodično pravo, krivično pravo, pravo azilanata, i za pitanja diskriminacije. Privat-ni Univerzitet Union93 u Beogradu, ima pravne klinike za radno i porodično pravo.94 Nadzor nad radom studenata omogućuje odgovarajuću pravnu pomoć, iako bi resursi i adekvatan nadzor predstavljali izazov, ukoliko bi cilj bio pružanje pomoći svima ko-jima je potrebna.

Pravne klinike se finansiraju kako iz fakultetskih sredstava, tako i iz donatorskih fondova. Pravna klinika Univerziteta Union u Beogradu finansira se kroz prodaju knji-ga, obuke itd. S druge strane, pravna klinika na državnom Pravnom fakultetu u Nišu finansira se od strane donatora.

90 http://ekologija.pf.uns.ac.rs/pravna%20klinika.htm

91 http://www.prafak.ni.ac.rs/index.php?option=com_content&view=ar- ti-cle&id=166&Itemid=241&lang=en

92 http://www.ius.bg.ac.rs/eng/

93 http://www.pravnifakultet.rs/pravna-klinika.html

94 Pravna klinika za radno pravo Univerziteta Union pružila je 35 saveta u toku školske 2015/2016. godine.


6. Utvrđeni nedostaci koji se odnose na dostupnost servisa, informacija i pomoć građanima

Cilj projekta (uspostavljanje opšteg servisa koji bi se bavio svim pitanjima gra-đana i davao informacije, savete i pružao aktivnu pomoć) posebno je značajan za Sr-biju, jer takav servis trenutno ne postoji. Postojeće institucije i organi kreirani u ovom pogledu imaju ograničene kapacitete, ali nisu međusobno koordinirani. 78,4% ispita-nika izjavilo je da postojeće usluge savetovanja građana ne odgovaraju njihovim po-trebama za informacijama, savetima i aktivnom pomoći.

U nedostatku opšteg servisa koji će biti regulisan obavezujućim pravnim okvi-rom, različiti akteri retko pružaju podatke i to uglavnom na dobrovoljnoj osnovi, što nije dovoljno da se građanima obezbedi kvalitetan i kontinuirani pristup informacijama.

Analiza rezultata istraživanja sprovedenog među pružaocima pravne pomoći pokazuje da je aktivna pomoć u Srbiji, a posebno pravno zastupanje i pomoć u kori-šćenju alternative sudskim postupcima, na veoma niskom nivou. Rezultati pokazuju da 14% svih ispitanika pruža posredovanje i mirenje, a samo 23% obezbeđuje pravno zastupanje. Poređenje geografske pokrivenosti ukazuje da je pravno zastupanje u Au-tonomnoj Pokrajini Vojvodini na veoma niskom nivou,95 imajući u vidu da su pružaoci aktivne pomoći opštine koje su u prethodnom, sad već završenom, pilot projektu ima-le ugovor sa Advokatskom komorom Vojvodine.

Servisi za informacije i savete nedostaju u ruralnim područjima širom Srbije. Očigledno je da su samo velike urbane sredine pokrivene takvim servisima. Potreba za direktnom dostupnošću informacija i saveta je u ovim oblastima još izraženija zbog nji-hove niske pokrivenosti Internetom (samo 33% domaćinstava ima internet priključak).96

Druga najmanje zastupljena grupa među kategorijama korisnika ovih usluga su zaposleni građani. Rezultati najnovijeg istraživanja ukazali su da je neophodna pomoć u vezi sa pitanjima iz oblasti rada i zapošljavanja. Savetovanje u vezi sa porezima, du-govima i stečajem nije predmet ovih usluga u Srbiji. 37,2% ispitanika je izjavilo da ne primenjuje standarde ili mere kvaliteta u svom radu.

Ocenjujući značaj prepreka za jačanje sistema savetovanja građana u Srbiji:• 77% ispitanika reklo je da donatori oklevaju da finansiraju projekte, što ukazuje da je

održivost postojećih NVO koje pružaju usluge informisanja i savetovanja ugrožena.

• 90% svih ispitanika izjavilo je da postoji nedostatak interesa vlade ili lokalnih vlasti.

• 82% svih ispitanika izjavilo je da postoje zakonske prepreke.

• 82% svih ispitanika izjavilo je da postoji nedostatak javnog zagovaranja i poverenja javnosti.

95 Novosadski humanitarni centar pruža besplatnu pravnu pomoć socijalno ugroženim licima, romskoj populaciji i interno raseljenim licima u nekoliko opština u Vojvodini.

96 Podaci Republičkog zavoda za statistiku RS, Upotreba informaciono-komunikacionih tehnologija u Republici Srbiji, 2012.



7. Zaključci i preporukeZa nastavak izgradnje sistema informisanja, savetovanja i pomoći građanima u

Srbiji, neophodni su sledeći koraci:

7.1 Preporuke za Vladu Republike Srbije

Država, odnosno nadležna ministarstva i druge institucije treba da prepoznaju postojeće NVO kao partnere u pružanju informacija u okviru svojih misija i da objave spisak ovih organizacija na svojim sajtovima, što će povećati poverenje građana u in-stitucije i NVO, a može biti i argument za povećanje interesovanja donatora za finansi-ranje projekata. Potrebno je napraviti mapu informativnih i savetodavnih usluga koje će omogućiti građanima da lakše pristupe besplatnoj pravnoj pomoći, svim uslovima za pravnu pomoć, najbližim službama pravne pomoći, ili organizacijama koje je pru-žaju. Bilo bi poželjno da se ova mapa razvije u saradnji svih relevantnih ministarstava.

Neophodno je podići kapacitet državne uprave za sprovođenje principa pruža-nja pomoći strankama, što će smanjiti broj upita za usluge pravne pomoći koji se od-nose na pružanje osnovnih pravnih saveta. Osim toga, trebalo bi uzeti u obzir i način sankcionisanja zaposlenih koji krše ovaj zahtev.

Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći bi, u svojoj konačnoj verziji, trebalo da normira postupak koji je održiv sa stanovišta kapaciteta organa uprave i odnosi se na obradu velikog broja zahteva za pružanje besplatne pravne pomoći, s obzirom na mnogobrojne potencijalne korisnike. Imajući to u vidu, postupak bi trebalo normirati tako da uvaži prioritete u pružanju besplatne pravne pomoći (npr. žrtve nasilja i trgo-vine ljudima), kao i specijalizaciju nevladinih organizacija u pružanju besplatne pravne pomoći određenim kategorijama ljudi. Takođe, neophodno je izostaviti iz Nacrta Za-kona odredbe koje otežavaju ili onemogućavaju rad nevladinih organizacija kada su u pitanju strateško zastupanje i zagovaranje izmena zakona.

Pravna pomoć u opštinama treba da bude organizaciono odvojena od lokal-ne uprave u cilju izbegavanja sukoba interesa prilikom davanja saveta građanima čija su prava ugrožena od strane lokalnih vlasti. Informacije o pružanju besplatne pravne pomoći u lokalnim samoupravama uglavnom nisu dostupne na njihovim internet pre-zentacijama, tako da bi trebalo da budu vidljivije građanima.

Vlada treba da podrži razvoj usluga pravne pomoći u svim lokalnim samoupra-vama u Srbiji.

Na osnovu prikupljenih podataka, postoji ogromna razlika u razvoju kapaci-teta za pružanje besplatne pravne pomoći u različitim delovima Srbije. Situacija je posebno zabrinjavajuća imajući u vidu da u manje razvijenim sredinama gde je rizik od siromaštva i socijalne isključenosti veći, nije razvijen ni NVO sektor. U tom smislu, Vlada i Ministarstvo pravde i državne uprave trebalo bi da razviju poseban program za povećanje kapaciteta opštinskih službi pravne pomoći. Uzimajući u obzir razlike izme-đu lokalnih samouprava, prelaznim rešenjem može se smatrati mogućnost formiranja zajedničkih službi za više opština kako bi se smanjili troškovi. Ova rešenja mogu se dopuniti tako što bi određenim danima u nedelji u opštini dežurali advokati koji bi omogućili javnosti da dobije odgovore na uobičajena pitanja preko call centara.


7.2 Preporuke za nevladine organizacije

Neophodna je stalna saradnja nevladinih organizacija u cilju jačanja uticaja dr-žavne politike u oblasti pravne pomoći, poboljšanja pravnog okvira i uspostavljanja efikasne pravne pomoći kroz prepoznavanje postojećih pružalaca besplatne pravne pomoći.

Nevladine organizacije moraju biti uključene u određivanje kriterijuma kvalite-ta saveta i moraju se držati propisanih kriterijuma radi povećanja poverenja javnosti.

7.3 Preporuke za donatore

Potrebno je razviti kapacitete nevladinih organizacija kako bi bile u mogućnosti da pruže adekvatnu pravnu pomoć što većem broju korisnika, posebno onima koji pripadaju ugroženim grupama.

7.4 Preporuke za advokatske komore

Razvoj aktivnosti pro bono advokata i advokatskih kancelarija u Srbiji. Ključne zainteresovane strane trebalo bi da podignu svest o potrebi da advokati posvete deo svog vremena za pružanje besplatne pravne pomoći u vidu samostalnog angažova-nja ili angažovanja u nevladinim organizacijama, sindikatima ili pravnim klinikama na pravnim fakultetima.



8. Nacionalni plan za zagovaranje

Trenutna situacija u Srbiji

Posle desetogodišnjeg čekanja, Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći bi, prema izjavama vladinih zvaničnika, uskoro trebalo da bude usvojen.97 Prema Nacrtu Zako-na, počeo bi da se primenjuje u januaru 2018. godine. Donošenje Zakona je veoma značajno, budući da postojeći sistem besplatne pravne pomoći u Srbiji nije u moguć-nosti da obezbedi minimum usluga svim građanima i na ravnopravnoj osnovi.

Prema članu 67. Ustava Republike Srbije, svakome se, pod uslovima određe-nim zakonom, jemči pravo na pravnu pomoć. Takođe, Ustav određuje da samo advo-kati (članovi Advokatske komore) i službe u jedinicama lokalne samouprave mogu da pružaju besplatnu pravnu pomoć. Međutim, ovi pružaoci nisu uspostavili održive i transparentne servise. U praksi, neke NVO pružaju besplatnu pravnu pomoć, ali ne postoji kontrola kvaliteta za pružanje ove usluge bez obzira na vrstu pružaoca pravne usluge. S obzirom na to da Ustav ne spominje NVO kao pružaoce BPP, Narodna skup-ština je izmenama i dopunama Zakona o parničnom postupku iz maja 2014. godine ukinula mogućnost zastupanja pred sudom mnogim pružaocima usluga u parničnom postupku. Od tada, samo advokati i predstavnici službi lokalnih samouprava sa polo-ženim pravosudnim ispitom mogu da zastupaju stranke pred sudom.

Pružanje besplatne pravne pomoći u Srbiji je decentralizovano i zavisno od eko-nomske snage jedinica lokalne samouprave. Štaviše, kriterijumi i procedure za pružanje besplatne pravne pomoći su različiti u lokalnim samoupravama, a besplatna pravna po-moć je manje pristupačna u ruralnim područjima nego u gradskim sredinama.

Prema Nacionalnoj strategiji reforme pravosuđa (NSRP) 2013-2018. i posled-njem ažuriranom Akcionom planu (2014), Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći trebalo je da bude usvojen do kraja 2014. godine.

Neke od proklamovanih strateških smernica su: • definisanje strukture standardizovanog sistema pravne pomoći kroz uspostavlja-

nje normativnog okvira i institucionalne podrške;

• unapređenje normativnog okvira na osnovu rezultata procene koji se odnose na pristup pravdi ranjivih i marginalizovanih grupa.

Radna grupa je Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći završila sredinom 2015. godine, odobren je od strane EK, ali nije usvojen ni u 2015. godini.

U izveštaju o napretku Srbije, Evropska komisija je, u novembru 2015. godine, jasno preporučila Srbiji da „usvoji novi Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći i omogući nesmetanu implementaciju u saradnji sa glavnim akterima.” Akcioni plan za poglavlje 23 (2016.) je kao novi rok za usvajanje Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći postavio kraj 2016. godine. U skladu sa tim, novi Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći

97 Više na: http://rs.n1info.com/a192727/Vesti/Vesti/Kuburovic-najavila-izmene-Krivic-nog-zakonika.html


predstavljen je javnosti u septembru 2016. godine, a prema izjavama vladinih zvanič-nika trebalo bi da bude usvojen u Narodnoj skupštini do kraja godine.98

Optimalno stanje

• Usvojen Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći u cilju stvaranja koherentnog siste-ma pravne pomoći koji je usaglašen sa evropskim i međunarodnim standardima i praksom.

• Uloga opština, sindikata, nevladinih organizacija, advokatskih komora, pravnih kli-nika, kao i drugih relevantnih društvenih institucija, priznata je u pružanju besplat-ne pravne pomoći.

• Budžet Srbije za 2017. i naredne godine, obezbeđuje adekvatna sredstva za održi-vu BPP.

• Donatori su motivisani da povećaju standarde BPP u Srbiji.

• Povećana je pro bono podrška od strane advokata.

• U prelaznoj fazi, potrebno je prepoznavanje standarda kontrole kvaliteta i razvija-nje održivih sistema BPP.

• Triple A standardi kvaliteta prepoznati su od strane drugih pružalaca usluga BPP (trenutno, YUCOM razgovora sa opštinama u Srbiji).

• Svi pružaoci usluga (NVO, lokalne samouprave, pravne klinike itd.) prošli su rele-vantne treninge i osposobljeni su za pružanje BPP

• Podizanje svesti o ugroženim grupama.

Ključni akteri:

Vlada Srbije, Komisija za sprovođenje Nacionalne strategije reforme pravosuđa, Ministarstvo pravde, Ministarstvo rada, zapošljavanja, boračkih i socijalnih pitanja, Ministar-stvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu, Narodna skupština - Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu, Delegacija EU u Srbiji, nevladine organizacije koje pružaju besplatnu pravnu pomoć, info centri, advokatske komore, pravne klinike, Zaštitnik građana, Poverenik za ravnopravnost, UNDP u Srbiji, Misija OEBS-a u Srbiji, Svetska banka.

Postojeći konsultativni mehanizmi koji će se koristiti => postojeće polazne tačke

• Nacionalni konvent o EU za poglavlje 23

• Radna grupa za izradu Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći (Ministarstvo pravde)

Pokretači akcije javnog zastupanja:

Članovi Triple A projekta iz Srbije (Komitet pravnika za ljudska prava, Mreža CHRIS), Nacionalni konvent za poglavlje 23, ReView 23, mreža pružalaca besplatne pravne pomoći, pravne klinike.

Realistični ciljevi za nacionalne konferencije zagovaranja, kao i za kraj Tri-ple A projekta

• Narodna skupština Republike Srbije usvojila je ZBPP i preuzela odgovornost za praćenje implementacije zakona - kontrolna funkcija srpskog parlamenta.

• Članovi Triple A mreže su pozvani / birani radi izrade nacrta budžeta.

98 Ibid. 97



• ZBPP pokriva NVO i druge pružaoce usluga.

• Postoji snažna posvećenost svih NVO zagovaranju za usvajanje i primenu ZBPP

• Saradnja različitih pružalaca BPP.

• Građani prepoznaju sistem BPP kao dobro sredstvo za ostvarivanje svojih prava.

Postojeće akcije zagovaranja

U odnosu na 2014, u 2015. godini NVO nisu imale nove i različite aktivnosti zagovaranja, osim direktnih susreta sa Delegacijom Evropske unije u Srbiji tokom pri-preme Izveštaja o napretku Srbije 2015. godine, redovnih sastanaka sa svim zaintere-sovanim stranama (Ministarstvom pravde, lokalnim samoupravama) i učešća u radnoj grupi za izradu Zakona.

Nove akcije zagovaranja

• Pojačati postojeće aktivnosti između NVO.

• Organizovati informativne sastanke sa predstavnicima Vlade.

• Mobilisati građane da pruže podršku ovom procesu (konferencija za štampu, TV emisija na javnom servisu, događaji kao što je predstavljanje izveštaja i preporuka u javnom prostoru - npr. na glavnom gradskom trgu).

• Održavanje horizontalne saradnje između svih pružalaca BPP (NVO, lokalne samo-uprave, pravne klinike itd.)

• Obezbediti učešće brojnih nevladinih organizacija u procesu javnih konsultacija o ZBPP (informisanje NVO o procesu izrade ZBPP, davanje tehničke podrške u pripre-mi konkretnih amandmana, slanje amandmana Ministarstvu pravde i Skupštini).

• Održavanje podrške međunarodnih organizacija, SAD, EU i Švedske.

• Održavanje veze sa advokatskim komorama.

• Društvene mreže / portali.

Vremenski okvirDecembar 2015 - 30. novembar 2016.

RiziciIzbori u 2016.Zakon ne predstavlja prioritet vlade - nije značajan javni pritisak.

Indikatori

• Budžet za 2017. obezbedio adekvatna sredstva za održivu BPP.

• Skupština donosi Zakon o BPP.

• Ministarstvo pravde podržava koncept.

• Najmanje jedan član 3A učestvuje u konsultacijama.

• 3A mreža priznata je kao jedan od pokretača u vezi sa omogućavanjem pristupa informacijama, savetima i besplatnoj pravnoj pomoći.

Documents

Pristup pravdi - Yucom