PSSD Ispit

7/29/2019 PSSD Ispit

1/61

Modeli i metode nenasilnih drutvenih promena

U politickoj filozofiji postoje radikalna i umerena teorija gradjanske neposlusnosti.Radikalna Toma Akvinski I umerena Don Rols. Gandi I Martin Luter King sunajpoznatiji predstavnici nenasilne borbe.

Od diktature do demokratije Osnovni Sarpov pristup istrazivanjusuprostavljanja diktaturama lezi u njegovom uverenju da ljudi ne zasluzuju dazive u takvoj vrsti politickih zajednica. CIlj Sarpovog istrazivanja, zapravo je upronalazenju nedostataka slabosti diktatura, koje ih cine ranjivim naorganizovanu nenasilnu akciju.

Sarp oko 200 pojedinacnih, specificnih aktivnosti nenasilne borbe razvrstava u triosnovne kategorije. 1) protesti i ubedjivanja 2) Nesardanja (drutvena,ekonomska I politika) 3) Nenasilna intervencija (psiholoka, fizika, drutvena iekonomska).

Sarp izdvaja tri moguca ishoda: preobracanje, akomodaciju I nenasilnu prinudu.

Dezintegracija je ekstremna situacija dovodjenja drustva na granicu bezvlascakada je pokret otpora potpuno preovladao, a vlast izgubila sve resurse, pa cakdovela u pitanju i licnu sigurnost.

Promena vlasti zapravo je promena odnosa moci izmedju pozicije i opozicije. Sarpukazuje na nekoliko izvora politicke moci : autoritet, ljudski resurs, materijalniresurs, vetina I znanje, nematerijalni inioci poput ideologije, sankcije.

Autori knjige Nenasilna borba u 50 tacaka smatraju da se na poslusnost gledakao na srce politicke moci, a razlog je jednostavan ako podanici nisu poslusni,vladalac ne moze da vlada. Uskracivanje podrske, nesaradnja, i bojkot institucija

mogu uslediti ukoliko se ljudi probude iz apatije i oslobode straha koji je pratilacsvake autokratske vlasti.

Nedostaci i slabosti diktatura : neelastinost, centralizacija, neprikosnovenaideologija, rivalstvo oko funkcija I privilegija.

Nenasilna borba mora imati strateski karakter. Nenasilna borba mora imatistrateski karakter: Opsta strategija, strategija, taktike, metode

Tri kljucna resursa nenasilne akcije: materijalni resursi, ljudski resursi I vreme.

Protesti protiv autokratske vlasti uglavnom su izazivali njenu represivnu reakciju.

Hapsenja aktivista, zabrane okupljanja, pritisci i zatvaranje medijaCovek je sposoban da delimicno ili u potpunosti prevazidje dejstvo straha. Ljudetreba obuciti kako da zive i aktivno deluju u pokretu u uslovima stalne prismotrepolicije. Prihvatanje odgovora istom merom je gotovo najnepovoljniji ishod kojinarusava itav koncept nenasilne borbe.


2/61

arene revolucije

Pod arenim revolucijama se podrazumeva niz promena reima upostkomunistickim drutvima koji su se odigrali u prvoj deceniji 21 veka. porazahibridnih poluautoritarnih reima, potvrdjenih masovnim ulicnimdemonstracijama nakon priznavanje rezultata izbora u Srbiji 2000, Gruziji 2003,Ukrajini 2004, Kigrgistan i Liban 2005 I demokratski promene u Slovackoj IHrvatskoj 1999/2000. Slinost ovih revolucija je u soc.demografskim,ekonomskim karakteristikama I spoljnopolitikom poloaju.

Srbija, Gruzija I Ukrajna su bile pod autoritarnom vlau post-komunistikihlidera : Miloevia, ervanadzea I Kume.

Zavrni in prve je bio 5. Oktobar Beograd, masovni protest DOS-a

Kotunica(umereni nacionalista), 2001 je DOS dobio I parlamentarnu veinu.Veliku ulogu su imali OTPOR I CESID.

Gruzija(roze revolucija) ervanadze je krivotvorio rezultateparlamentarnihizbora(2003), graani su zauzeli parlament tokom njegovog govraI primorali ga na ostavku, parlamentarne I predsednike izbore, roze rue sudobijali policajci I vojnici prilikom ulaska u parlament. Sakavili postajepredsednik a pandan OTPORU je KAMARA(dosta)

Ukrajna(narandasta, boja opozicije) nakon drugog kruga predsednikih izboraJakunovi je proglaen pobednikomo od strane CIK-a. Juenko I Timoenko supozvali na generalni trajk, trg Majdan je bio pod atorima. PORA je studentsko-

omladinska organizacija. Novi izbori I Juenko postaje predsednik.

Majkl Mekfaul uocava 4 kljucna aspekta po kojima se ove revolucijerazlikuju od drugih:

1) razlog za smenu rezima su bili pokradeni izbori, a ne rat,ekonomska kriza ili medjunarodni faktor;

2) Opozicija je koristila vaninstitucionalna sredstva da bi zastitilapostojeci formalni demokratski poredak, a ne da bi izazvalastvaranje novih pravila igre;

3) U svakoj od zemalja su vladar I izazivac istovremeno tvrdili daimaju legitimetet

4) Revolucionarna situacija je razresena bez nasilja velikihrazmera

Mekfaul sarene revolucije svrstava zajedno sa ostalim post-komunistickimpromenama u cetvrti talas promena rezima, smatrajuci da ovaj talas vodi I kademokratijama I ka diktaturama, te da ga zbog toga ne treba zvati talasomdemokratizacije.

Teza o (izvozu revolucija) Lejn smatra da su sarene revolucije ustvarirevolucionarni drzavni udari u kojima opozicija, nemocna da legalno pobedi vlast

na izborima, organizuje podrsku naroda putem masovnih medija uz neutemeljeneoptuzbe da su izbori pokradeni.


3/61

Nenasilne promene u Srbiji

Za politike aktere i birae dva pitanja su bila dominantna: reenje JUG. Krize ipitanje srba van SRJ, stvorena je svest da bez reenja ovih pitanja nemapretpostavki za zaustavljanje rapidnog uruavanja ekonomije i velikog siromatvai buenje nacionalne euforije.

Antirezimske I antiratne inicijative: Opozicija je kritikovala rezim zbog losevodjene prethodne politike, uvodjenje sankcija, diskreditovanja JNA. Imali supodrsku : studenata, naunih radnika, ak I indirektnu podrku SPC. Nakonpotpisivanja Dejtonskog sporazuma, doslo do pomeranja osnovnih linija politickihpodela na kljucna pitanja demokratizacije drustva. Jedan od prvih protesta su biliprotesti protiv rata, protiv raspirivanja mrznje, protiv odlaska u rat. NVO smatranedrzavnim neprijateljima ( ene u crnom, centar za antiratnu akciju I graanskainicijativa za mir).

Graanski protesti I mitinzi : 1996/97 studentski protest artikulisao I branio

osnovna gradjanska prava I demokratske vrednosti. Pristalica koalicije (ZAJEDNO)evoluirali su ka irem zalaganju za legalitet I potovanje/stvaranje demokratskihpolitickih procedura.

Mitinzi podrske vlasti imali su naglasen folklorni I ruralni duh I pecat.

1996/97/98 ostale upamene po stvaranju nevladinog sektora a 1999 po najveojrepresiji nad njima. Drava 1998 stvara legalan nain za borbu: Zakon oinformisanju( kazne za uvrede reima), Zakon o univerzitetima( ne menjati nitasem ljudi na elu organizacije), Zakon o slobodnim gradovima 1999.

1991 anti-ratna I humanitarna udruenja ; 1993 ANEM; 1998 OTPOR; 1998

FORUM JUGOSLOVENSKIH NVO;Vojna intervencija NATO-a je uvod u nacionalno otrenjenje veine.

YU akciju kao asocijaciju nevladinih organizacija osnovae Ujedinjeni gradskisindikati Nezavisnost

28. aprila 1999 osniva se Gradjanski parlament Srbije ui o graanskojneposlunosti

U oktobru 1999, Fondacija za mir i reavanje kriza i UGS Nezavisnost, organizujuskup Kako do promena. itava kampanja ide na 2 koloseka: pojedinane akcijeNVOa i zajedniki potpis svih kampanja, tj. opta kampanja vie od 100 NVOa:

IZLAZ 2000.


4/61

U tom periodu su se definisali ciljevi kampanje:

Animiranje to veeg broja biraa da izau na izbore Postizanje boljeg razumevanja izbornog procesa kod gradjana Kontrola izborne procedure u svim fazama

Postojala kampanja za mlade, Vreme je, Glasam da talasam, kampanja za eneTvoj glas, glas razlike, Od vrata do vrata, promocija sela, radnika, penzionera inacionalnih manjina i mnoge druge.

Bile i tri kampanje koje su formalno bile van IZLAZa 2000, a to su OtporovaGotov je, G17+ Zbog izrazito jasnih politikih poruka birakom telu i CeSIDova Zbog neutralnosti.

Odnos civilnog drutva i drave u Srbiji nakon 2000.

Nakon 2000. poela je transformacija civilnog drutva od opozicionog ka civilnomdrutvu koje tei da postane kritiar vlasti i partner u upravljanju. Saradnjaizmeu nove demokratske vlasti i civilnog drutva je trebalo biti izuzetno bliska ikonstruktivna, ali i posle 12 godina to nije sluaj.

Zakonski okvir kojim se uredjuje rad OCD jo uvek nije potpuno uspostavljen. Rad

OCD se regulie dvema vrstama zakona: statusnim zakonima, kojima se regulieosnivanje, delovanje i prestanak delovanja organizacija, i poreskim zakonima,kojima se uredjuju vrste i osnove poreskih olakica.

Prvi statusni zakon donet je tek jula 2009 Zakona o udruenjima, due se ekalona usvajanje Zakona o volontiranju koji je usvojen 26. maja 2010. Udruenja uSrbiji nisu oslobodjena plaanja poreza na poklon niti poreza na pravo nanepokretnosti. Olakice su priznate jedino crkvama i verskim zajednicama.Odreene olakice u korist civilnog drutva priznaju se jedino Zakonom o porezuna dobit preduzea.

Usrbiji se OCD finansiraju prvenstveno iz medjunarodnih izvora, daju novac za

projekte u trajanju od 1 do 3 godine, a retko se daju institucionalne donacije tododatno oteava rad OCD na izgradjivanju sopstvenih kapaciteta, edukaciji iprofesionalizaciji zaposlenih, volontera i aktivista. OCD su prinudjene da seokreu unutranjim izvorima finansiranja, dravi koja kroz budetsku liniju 481 -"Donacije nevladinim organizacijama". Vano je istai da drava finansiraodreene organizacije, a ne njihove aktivnosti.

Prvi i jedini opti institucionalni mehanizam saradnje osnovan je aprila 2010.,kada je Vlada donela uredbu kojom je osnovana Kancelarija za saradnju s civilnimdrutvom. Kancelarija je poela sa radom tek u januaru 2011. Takodje jo nemasvoju internet stranicu. Vlast ne tretira ravnopravno sve OCD. One koje se bave

temama ljudskih prava, tranzicione pravde i aratnim zloinima, nemaju dobarodnos sa vlau niti zatitu od napada i pretnji razliitih desniarskih i


5/61

ekstremistikih grupa. Odnos izmedju vlasti i nekoliko velikih OCD, lociranih presvega u Beogradu, znatno je razvijeniji.

Vukain Pavlovi istie da u postkomunistikim dravama na civilno drutvo gledatrojako:

ili samo kao instrument da se obori stari reim i uspostavi nova vlastili da se u odnosu na civilno drutvo ima predominantno neutralan stav uvrednosnom smisluili najzad da se revitalizovanje i uspostavljanje civilnog drutva gleda kao naneto negativno

Razoaranje u kvalitet demokratskih promena posle 2000. po istraivanju CeSIDaiz 2008. samo 4% je uestvovalo u nekom trajku ili protestu. Ni same OCDnemaju dovoljno razvijenu svest o sopstvenim potencijalima i mogunostimauticaja na dravu. U Srbiji nakon 2000. osnovan veliki broj OCD, one su pretenomale i usko profesionalizovane organizacije. Strategije za siromatva esto se

navodi kao prvi pozitivan primer irokog uea OCD. OCD nedovoljnokoordinisane, stepen komunikacije i saradnje medju njima je veoma nizak. OCDse meusobno ko uvek vide kao konkurenti.

Antikorporativni pokreti (metode i taktike)

Pobeda neoliberalnih ideja 80, oznacila je pocetak univerzalne hegemonijeZapada, formiranje koalicije najbogatijih zemalja, sa SAD na celu.Naomi Klajn primetila je prisutnost trendova selidbe kapitala u nerazvijenapodrucija, ali ne zbog izrazene brige tih korporacije, vec zbog njihovog surovog

izrabljivanja. iscezavanje smislenih demokratskih procesa, dok se osluke donoseu privatnim institucijama I kvazi-vladinim strukturama koje se okupljaju oko njih.Naomi Klajn ovakvu spregu vlasti I nadnacionalnog kapitala nazivakapitalizmom katastrofe. Klajnova zakljucuje da slobodno trziste je na siluuvodjeno u velikom broju zemalja. Sok doktrina naziv za hipotezu, da jeprimenu mera slobodnog trzista neophodna sistemska kriza drzave. Ekstremnikapitalizam hrani se krizama.

Upravo protiv ovakvog ustrojstva I svetskih kreatora sudbine uspostavio seantikorporativni pokret. on nije pokret jedne teme, vec predstavlja sabirni centarza glavninu novih drustvenih pokreta I politickih grupaleve orjentacije

I aktiviste za zastitu zivotne sredine I branitelje za civilna prava I mirovneorganizacije, neofeministe Nakon ostrih demonstracija u Sijetlu postao


6/61

planetarno poznat uz poruku Nas otpor je transnacionalan kao I vas kapital.Mrezna struktura je upravo ono sto razdvaja ovaj pokret od njenih prethodnica.

Alternativni nacini borbe: stvaranje mreza ekoloskih activist, aktivista za ljudskaprava, resenih da otkriju trulez koji se krije iz reklama. Dvanaest godina nakonmasovnih protesta u Sijetlu vidljiva je promena fokusa usmerenja, manjespektakularne kampanje, okretanje ka lokalnim problemima, problem klimatskipromena

Reklamoborstvo : praksa kulturne sabotae kroz parodiranje reklama Ipreotimanje bilborda kako bi se poruke na njima drasticno izmenile, aktivistismatraju da imju prava da reaguju na slike koje nikada nisu ni trazili da vide.Kulturna sabotaza dozivljava veliki preporod zahvaljujuci tehnoloskom napretku.

Globalne akcije i uline urke: prvi put je uspeno organizovana 16. maja 1998 uLondonu povodom protivljenja samitu G8, zatim protiv samita u enevi i 50godina STO-a.

Nakon Bitke u Sijetlu glavna tema je oko upotrebe nasilja I unistavanja imovine,definisu ga kao vandalizam. Oni tvrde da je taktika unistavanja imovine, strateskiI konkretno usmerena akcija protiv korporativnih interesa, razlikujuci pri tomprivatnu (kapitalisticku) imovinu od licne imovine.

Dansnji aktivisti mahom prihvataju da upotreba nasilja I radikalniji pristup uvelikoj meri povecavaju sanse za uspeh svakog novog socijalnog pokreta.

Ejmor Star navodi akcije koje se u kontekstu antikorporativistickog pokretasmatraju nasiljem: maskiranje, improvizovane barikade, bacanje suzavca nazadna policiju, opiranje hapsenju, bacanje hrane, placticnih flasa na policiju u tokunereda, improvizovano oruje, probijanje policijskog kordona.

Nenasilni drutveni pokreti i novi mediji

Savremeno drustvo obelezeno je veoma intezivnom razmenom informacija Iupotrebom visoko razvijenih informacionih I komunikacionih tehnologija. Ali ono

je vise od informacionog drustva.

Kulturna logika umrezavanja reflektuje vrednosti slobodnih informacija,drustvenog aktivizma, decentralizacije, saradnje I zajednickog ucenja, oni suglobalni, umrezeni I informacioni.

Kako Livrou navodi, nove medije razlikuje od klasicnih nekoliko karakteristika:sveprisutnost, dostupnost, interaktivnost, kao I njihova mrezna arhitektura. Mocinternet najbolje je ilustrovana hiperlinkovanjemn, neogranicen broj vezainformacija I ljudi. Geografska odrednica ne igra gotovo nikakvu ulogu. Mrezepovezuju sa osnovnim demokratskim vrednostima participacijom,decentralizacijom, koordinacijom zasnovanoj na autonomiji I razlicitosti.


7/61

Van Laer I Van Aelst su izvrsili tipologiju akcionog repertoara novih drustvenihpokreta na akcije:

Akcije podrzane Internetom sa niskim pragom ucesca : (greenpeace, iliulicne demonstracije)

Akcije podrzane internetom sa visokim pragom ucesca : medjunarodnedemonstracije, kao I akcije koje mogu da nose veci rizik npr. sedeci protesti,zauzimanje I blockade zgrada I ulica.

Internet akcije sa niskim pragom ucesca: onlajn peticije, kruziti mejlinglistama, fejsbuk, virtuleni sedeci protesti.

Internet akcije sa visokim pragom ucesca: izrada protesnih vebsajtova,izrada alternativnih vebsajtova, kulturno ometanje I haktivizam, CorpWatch.org,wikiliks.org, komentarisanja masovnih medija, kreiranje laznih sajtov, ilegalanmetod je haktivizam.

Novi mediji nisu sami po sebi demokraticni, vec samo pruzaju mogucnost da seupotrebe na demokratican nacin I u svrhu demokratije. preveliki digitalni jaz (oko75% Sev.Amerike koristi net, dok svega 5% Afrike koristi net).

Problem internet aktivizma je sto net ima mogucnost da u kratkom period okupiveliki boj ljudi oko neke ideje, ali isto tako za kratak period da izgubi tu podrsku.

Pojam socijalnog kapitala

Koncept socijalnog kapitala bazira se na radovima Burdijea, Kolmena I Patnama.

Burdije razlikuje ekonomski, socijalni I kulturno-simbolicki kapital.

Ekonomski kapital karakterise moc direktnog konvertovanja u novac ainstitucionalizuje se u formi prava svojine.

Kulturni-simbolicki kapital se institucionalizuje u formi obrazovnih kvalifikacija I pododredjenim uslovima moze se transferisati u novac.


8/61

Socijalni kapital se sastoji od socijalnih veza I mreza I takodje je pretvoriv uekonomski kapital.

Burdije se najvise bavio istrazivanjem raspodele moci I nejednakosti, kljucnu ulogu ureprodukovanju medjuklasnih nejednakosti ima kulturni kapital smatra da unutardominantnih klasa postoje odredjene razlike.

Dzejms Kolmen razlikuje fizicki kapital, ljudski kapital I socijalni kapital.

Kolmen istice da drustvena pozicija I delovanje nisu uslovljeni samo dostupnimfinansijskim kapitalom I zaposlenoscu vec su u velikoj meri odredjeni drustvenimodnosima I kontestima. Socijalni kapital produktivan kad god omogucuje ostvarenjeizvesnih ciljeva koji bi bez njega ostali nedostizni. Socijalni kapital je svojevrsno javnodobro koji je na raspolaganju svima koji su ukljuceni u sistem drustvenih veza Iodnosa.

Robert Patnam drustveni kapital odredjuje kao oblik efikasne drustveneorganizacije bazirane na jedinstvu tri svoje komponente:

Moralne obligacije I normi

Drustveni vrednosti, posebno povernje u aktere I institucije

Drustvene mreze, dobrovoljnih, civilnih I politickih udruzenja

Gradjanski status I vrline su zapravo najmocniji kada se baziraju na socijanomkapitalu. Mreze, veza I uticaja-pasivni socijalni kapital cine neku vrstu bankedragocenosti. Pod normama, Patnam podrazumeva norme uzajamnosti medjuljudima ,ono sto dajemo danas biti vraceno u buducnosti. Drustvene mreze suposebnokomponenta socijalnog kapitala pri cemo su posebno vazne horizontalneveze medju akterima ekvivalentnog statusa I moci. to su te mreze u zajednici gusce,veca je verovatnoca saradjivati zbog uzajamne koristi. Norme I drutvene mreegenerisu stvaranje POVERENJA. U knjizi Kuglati sam Patnam navodi nekolikomehanizama pomoci kojih socijalni kapital stvara pozitivne efekte.

Socijalni kapital omogucava gradjanima da lakse resavaju kolektivne probleme.

Socijalni kapital podmazuje tockove koji zajednicama omogucavaju nesmetanonapredovanje.

Socijalni kapital pomaze sirenje svesti o mnogim nacinima na koje su nase sudbinepovezani

Frensis Fukujama smatra da je osnovna funkcija socijalnog kapitala povecanjeprivredne efikasnosti drustva uz istovremeno smanjenje transakcionih troskova.

Klaus Ofe smatra da stvaranje socijalnog poverenja pocinje poverenjem u institucije,nabraja 4 temeljne vrednosti koje institucije moraju promovisati da bi pozitivnouticale na socijalni kapital: iznosenje istine, ispunjavanje obecanja, pravednostI solidarnost.

Tamne strane socijalnog kapitala: Neformalno povezivanje u klanove moze takodeformisati I razoriti demokratske institucije. Amoralni familizam, nepotizam,ikronizam-seme rodjackih I prijateljskih veza, koruptivnih kanala, primer VajmarskeNemacke pokazuje kako kombinacija slabe politicke institucionalizacije I snaznorazvijenog civilnog drustva, moze da unisti demokratiju


9/61

Dimenzije i tipovi socijalnog kapitala

etiri kostitutivna nivoa formiranja koji se logicno nadgradjuju jedan na drugi:Socijalni identiteti, formalne I neformalne mreze, poverenje,participacija.

Socijalni identiteti, sam proces socijalne identifikacije grupisanje pojedinacaunutar odredjenih dominantnih formi socijalnog I politickog identiteta putemprofesionalnog, rodnog, generacijskog ili pak porodicnog. Kolektivni identitetgradi se na osecaju pripadanja I svesnom prihvatanju grupnih pravila I normi nakojima bazira socijalna identifikacija I posledicno formiran osecaj zajednistva. Trisu dimenzije grupnih identiteta : Prvu cini rang I znacaj koji sami gradjani pridajuodredjenim oblicima grupnih identiteta. Drugu dimenziju cini uticaj pojedinihobrazovanih socijalnih identiteta na formiranje stavova. Trecu cini napetost Iuzajamna potencija na konfliktnost izmedju razlicitih grupnih identiteta.

Drugi nivo gradjenja socijalnog kapitala pretstavljaju seme podrske I veza koje se

uspostavljaju unutar formalnih I neformalnih mreza I kanala odnosa u kojepojedinci I grupe stupaju. Neformalne mreze cine kontakti sa porodicom,komsilukom, kolegama I prijatelima koji mogu pripadati istim ili razlicitimgrupama. Formalne mreze povezanosti cini prisustvo I aktivnost u politickim Iorganizacijama civilnog drustva u sirokom luku od stranaka, sindikata, crkvenihodbora do grupa za samopomoc . U Srbiji svaki 10 gradjanin deo neke mreze.

Poverenje je odnos koji stvara I odrzava grupu I uvecava socijalni kapitalgradjana odnosi se na njihove horizontalne veze-socijalno poverenje tako I navertikalne odnose-politicko poverenjegradjana.

Vertikalno,povezuje mase biraca sa politickim liderima.

Horizontalnog,poverenje u ljude uopste I partikulizovano poverenje u grupe Ipojedince

Ofepoverenje definise kao uverenje da ce se drugi uzdrzati da nanesu stetu Ida ce kad god je to moguce pridoneti mom blagostanju. etiri temeljne vrednostikoje institucije moraju promovisati: iznosenje istine, ispunjavanje obecanja,pravednost I solidarnost.

U Srbiji vazi hipoteza da njeni gradjani I gradjanke pate od deficita socijalnogkapitala, tako I od, vertikalnog politickog poverenja.

Participacija kao cetvrti konstitutivni nivo formiranja socijalnog kapitala, sepojavljuje u oblicima gradjanske I politicke participacije.


10/61

Politika kultura i politiko ponaanje

Politicki zivot svakog drustva je odredjen politickom kulturom, odnosnokarakterom I sadrzajem dominantnih vrednosti I stavova ljudi o politici I njenimakterima. Za celovito istraivanje politike kulture potrebno je slediti Almondovusistematizaciju, razlicitih sub-dimenzija prema tri osnovna objektia politike:kultura sistema, kultura procesa , kultura vladanja.

Tri pretpostavke kulture procesa uoblicavaju politicku dimenziju socijalnogkapitala gradjana.

1.) cine samoprocena gradjana o moci razumevanja politicke scene I dogadjaja.2.) Indikator politickog kapitala cini stepen poverenja koji gradjani pokazujuprema civilnim I politickim akterima I institucijama.

3.) pokazatelj politickog kapitala cini i aktivnost gradjana u politickim strankama,organizacijama I kampanjama.

CeSID-ovo istrazivanje iz 2008. Pokazuje da je u Srbiji izvan zone politike vise odcetvrtine gradjana njih 28%, 6% gradjana izjavilo je da je politicki aktivno doktrajno 4% gradjana. Polovini gotovo nista nije jasno, inferiorni posmatraci, svaki17 moze da utuce na tok politickih dogadjaja. Na stav o ucescu u politici najviseutice partijsko politicka identifikacija. Steceno visoko obrazovanje, ili barposedovanje bar srednjeg stepena obrazovanja je ozbiljna pretpostavka zaobavestenost I ukljucenost u politiku. Broj politicki aktivnih ne prelazi 5%

CeSID-ovim istrazivanjem sa strankama se identifikuje nesto vise od polovine

gradjana, trecina ima tvrdu identifikaciju, dok cetvrtina ima mekuidentifikaciju.

Razlozi krize partijske participacije su: nestabilsnost, prenaseljenost politickogprostora, korupcija, nedovoljna programska profilisanost, autoritarnost lidera,licno bogacenje, opsednutost vlascu, veliki broj gradjana, gotovo 2/3 ispoljavapoliticki cinizam.

Brojne forme gradjanske neposlusnosti predstavljaju I znacajan deo participacijegradjana, sklono mu je mlado, obrazovano I urbano stanovnstvo.

Nakon kulminacije socijalne energije 5.okobra 2000. izgleda da se socijalno tlo

smiruje. Ukoliko bi do politickih procesa I nemira doslo ucesce uzeo svaki osmigradjanin Srbije.

Rasirena neverica u pozitivan ishod protesta je jedan od razloga neucesca u

ovom vidu participacije. gradjana bi protestovalo I uslo u sukob samo ako suneposredno ugrozeni beazbednost I egzistencija njihve porodice. Strah da cenakon protesta I sukoba stanje biti jos gore.


11/61

Politika apstinencija

Apstinencije moemo odrediti kao svestan, dobrovoljan in odricanja oduestvovanja u procesima izbornog, i ireg politikog odluivanja. Dobrovoljnutreba jasno razlikovati od prinudne izborne apstinencije, mogu se razvrstati i nanegativne i pozitivne. Negativni apstinenti su apolitini, pozitivni apstinenti suoni koji imaju svest o znaaju i interes za politiku, ali kojim se ne dopadaju

kandidati i partije koje uestvuju na izborima.

Apolitinost karakterie, pored niih drutvenih slojeva, i mlade, grupe vantradicionalnog radnog odnosa, umetnike i deo slobodnih profesija. Apolitinost jerezultat nepostojanja elementarnih pretpostavki za bavljenje politikom:neraspolaganje dovoljnim br. informacija, obrazovanja, materijalnog statusa islobodnog vremena.

Anomija kao izraz raspada sistema vrednosti moe u nekim grupama izazvatizbunjenost, i gubljenje interesa.

Tri su konkurentna modela izborne apstinencije: sociodemografski model ,

model partijske identifikacije,kognitivni model.Hilde Hilmelvejt : Izborna apstinacija, je uslovljena i brojnim linim i njihovimodnosom prema drutvenim i politikim razlozima. Apstinencija je velika i svudapostoji masovno nepoverenje prema politikim elitama.

CeSID je grupisao na prinudne i dobrovoljne apstinente. Prinudnih apstinenataima bar 5%, a broj dobrovoljnih varira izmeu 10% na kljunim doak 50% na lokalnim izborima. Apolitini su natproseno koncentrisani meugraanima sa najniim obrazovanjem i socijalnim statusom, enama i manjinskimzajdnicama.

Graani Srbije imaju stav svi su oni isti. Veliki broj graana smatra da formalnoizabrani nisu i stvarni nosioci moi i vlasti, odnosno da iza njih stoje strani idomai monici.

Nizak ivotni standard, nezaposlenost, korupcija, mito i afere koje prateprivatizaciju, predstavljaju ozbiljne razloge za neizlazak na izbore.


12/61

Politiko nepoverenje

Poverenje je kljucna dimenzija socijalnog kapitala koja predstavlja slozenu ivisedimenzionalnu pojavu olicenu u nizu elemenata podrske, pozitivnogstava u gradjana prema socijalnim i politickim akterima i institucijama.

Institucije su stalno na ispitu legitimnosti.

U Srbiji u poslednjih petnaesetak godina nepoverenje u institucije drustva,toliko je visoko da otvara pitanje opstanka drzave pa I samog drustva.Gradjani u proseku imaju poverenje u (dobre poznanike, rodjake, ljude istenacionalnosti kao ispitanik, gradjane Srbije), tri za javne delatnosti (skole,fakultet, lekari), dva civilno drustvo (crkva, svestenike) I tek jedan zainstitucije vlasti (vojsku u celini).

Dno rang-liste est sampiona nekredibilnosti zauzimaju institucijeizvrsne, zakonodavne I sudske vlasti: politicari, politicke stranke,skupstina, vlada, predsednik vlade I sudije.

Tri grupe razloga: lose privredne vesti, interni sukobi I licna ogranicenja Ipropusti nosilaca vlasti vode gubitku poverenja.

Poboljsanje zivotnog standarda, ekonomski razvoj, smanjenjenezaposlenosti I korupcije I kriminaliteta predstavljaju najvaznija pitanja zagradjane Srbije.

Gradjani Srbije su izmedju apatije I aktivizma: nakon petooktobarskihpromena, prisutan fenomen povlacenje gradjana iz javne sfere, razloge zapasivizaciju gradjana treba traziti pre svega u rasirenom nezadovoljstvu

tranzicionim promenama.

Korupcija je po Rouz Ekerman strategijaprezivljavanja u situaciji kada seu zvanicnike nema poverenja I kada se zna da su neposteni.

Stompka navodi veci broj mogucih empirijskih pokazatelja nepoverenja:kockanje-popularnost igara na srecu, sirenje korupcije, nepotizma,favorizovanja; zudnja za paternalistickom negom, sto sve otvara vrata zasve vrste populista I demagoga.

Najjaci znak opsteg nepoverenja u odrzivost sopstvenog drustva, jeste

odluka da se emigrira.


13/61

Politike partije pojam i odreenje

Politike partije nastaju i razvijaju se istovremeno sa procesom ograniavanjaapsolutne vlasti vladara i jaanja uloge parlamenta i izbora. Stvaranjem modernihsredstava masovne komunikacije, irenjem pismenosti i uvoenje opteg pravaglasa partije postaju masovan, iroko rasprostranjen i gotovo univerzalanfenomen.

Partije imaju znaajnu ulogu i u politikom informisanju i obrazovanju graana injihovom osposobljavanju za aktivno uee u politici.

Brojne kritike: unose dodatne podele, raspaljuju strasti, egoizam i fanatizam,uzurpirale pravo na stvaranje javnog miljenja, svima nameu svoju volju.Demokratija je evoluira u vladavinu partija- partokratiju. esto stvaraju krajnjenedemokratske odnose i atmosferu u politikim partijama.

Partije predstavljaju neophodan, ali ne i dovoljan preduslov za razvoj modernepredstavnike demokratije.

Politike partije su dobrovoljne, relativno trajne organizacije politikihistomiljenika iji je cilj preuzimanje i vrenje vlasti, stalni uticaj na nju, radiostvarivanja odreenih grupnih interesa.

Tri bitna, konstitutivna elementa svake politike partije su organizacija,program i interesi koji se nastoje realizovati. etvrti element je nastojanje dase osvoji, ili zadri vlast je ono to odreuje politike partije.

Posedovanje, odnosno neposedovanje vlasti je i u osnovi podele politikih partijana vladajue, i opozicione. Moe vriti samostalno, ili u okviru ue ili ire koalicije.

Veber istie da su partije skrojene za izbornu borbu koja je najvanija za sticanjepatronata nad slubama.

Partije se lako pretvaraju u drutva za eksploataciju vlasti, koja oko sebe ireegoizam i korupciju.


14/61

Sartori politike partije su organizacije koje su kadre da izau na izbore i da nanjima istaknu svoje kandidate.

Partijska maina je najvaniji elemenat za odreenje prirode i karaktera partija.

Partijsku formu ine osnovne organizacione jedinice formirane na teritorijalnom ili

na funkcionalnom, radnom principu. Odbor, Sekcije, elije, MilicijaStruktura partije je sistem horizontalnih i vertikalnih veza izmeu lanstva irukovodeih organa ujedno je i okvir formalno fiksiranog sistema unutarpartijskeraspodele moi.

Partije nema bez politikog i ideolokog projekta oko koga bi se okupili i integrisalilanovi i pristalice. Edmund Berkje partiju opisao kao grupu ljudi koju ujedinjujeneko naelo oko koga se svi slau.

Hejvud definie ideologiju kao koherentan skup ideja koje slue kao osnov zapolitiko delovanje, bez obzira da li se radi o ouvanju, modifikaciji ili uruavanju

postojeeg sistema vlasti. Sve ideologije nude prikaz postojeeg poretka u oblikupogleda na svet, iznose model poeljne budunosti i objanjavaju kako moe itreba da se izvede promena.

Drutvena uloga i funkcije partija

Politike partije su nastale unutar konkurentske borbe za oblikovanje i kontrolunad politikom vlau, i razvijale se kao izraz potrebe da se zadobije podrkagraana i obezbedi instrument i kanal dvosmislene komunikacije izmeu aparata

javne vlasti i graana. Njihov nastanak u modernom smislu je vezan za razvoj

parlamentarizma. Lapalolombri i Vajneru, tri vrste kriza vode nastanku partija:legitimacija, integracija i participacija, samo kada do njih doe u epohi zapoetemodernizacije

Osnovna uloga partije je uloga kontrolora vlasti i medijatora izmeu drave idrutva. Opozicione partije su sklone kontrolnoj, a vladajue usmeravanojfunkciji.

Funkcije politikih partija su javne, manifestne i potencijalne i latentefunkcije.

Latentne funkcije : stvaranje oseaja politike ukorenjenosti, identiteta, i socijalne

integracije lanstva i simpatizera, stvaranje imida i harizme partijskih lidera.Manifestne funkcije: izraavanje interesa i uobliavanje javnog mnjenja;nominacija i izbor nosilaca politikih i javnih funkcija; kontrola i usmeravanje radadravnih organa; politika mobilizacija i participacija; funkcija politikogobrazovanja i socijalizacije.

Nojman istie da stranke oblikuju haotinu i difuznu javnu volju, izraavaju ali ioblikuju javno miljenja, ak manipuliu njime.

Kljuna funkcija politikih partija predstavlja aktivnost regrutovanja, pripreme isamog kandidovanja i izbora nosilaca politikih i javnih funkcija, od privrede domas-medija i Univerziteta.


15/61

Partijski lideri i vostvo po pravilu, nastoje da dre monopol nad kadrovskompolitikom i radom kadrovskih kuhinja.

Samoizbor i kruenje sa partijskih na dravne funkcije, kao i dodela funkcijaroacima i prijateljima, je nalije kadrovske politike.

Razliiti inteziteti angaovanja: rukovodee jezgro, partijski profesionalni aparat,aktivisti partije, simpatizeri i lanovi koji povremeno participiraju (tokomkampanja).

Partije znaajnu panju posveuju i informisanju, obrazovanju i akcionom treningui razvoja akcionog potencijala aktivistikog jezgra i ireg kruga svog lanstva.

Drutvena uloga i funkcije politikih partija opozicija

Svrha opozicije je da bude alternativa politikoj poziciji i da vlast uiniodgovornom i smenjivom. Doprinosi dinamiziranju i obogaivanju tj.demokratizaciji politikog ivota. Posebnu vanost imala je drutvena opozicija uprocesu pluralizacije politikog prostora u socijalistikim drutvima u njihovojtranziciji iz jednopartijskih reima u viepartijske sisteme. Pojam opozicijeukljuuje i unutarstranaku opoziciju razliite struje i frakcije

Opoziciju ine stranke koje se nisu izborile za vlast. Demokratski reimiomoguuju pod jednakim uslovima prelaenje iz opozicije u vlast.

Funkcije opozicije

1. Faktor politike mobilizacije grupa i slojeva koje ne predstavljaju vlast;

2. Opozicija je profesionalni kritiar vladine politike i kljuni faktor politikerotacije na vlasti;

3. Institucionalnog akter politike dinamike promena;

4. Institucionalizaciju i regulaciju politikih i irih drutvenih konflikata;

Osim po politikoj i ideolokoj usmerenosti, razlikuju se uticaju i u ulozi koju igrajuu politikom ivotu,

parlamentarna i vanparlamentarna, odgovorna i neodgovorna opozicija.


16/61

Politiki ivot Srbije karakterie dvostruka opozicija: jedne koja ne prihvataizborne uslove i osporava poredak, i druge koje ne priznaju ni postojei dravniokvir.

Najvanija podela opozicija je podela na umerenu i radikalnu, odnosno lojalnu inelojalnu.

U politikoj sociologiji je najrairenija podela na antisistemsku i umerenuopoziciju.

Opozicija se esto odluuje da koristi vanparlamentarna sredstva kao to su mirniprotesti i demonstracije.

Politike partije i faze politikog procesa

Sloenu prirodu i promenljivu konstelaciju interesa i viefazni karakter politikogprocesa najbolje izraava fazni model politikog procesa koji razlikuje tri grupeaktera:

1. udruenja i druge trajno organizovane interesne i lobi grupe;

2. partije kao kljune aktere interesne agregacije;

3. parlament, Vladu i dravnu upravu kao kljune aktere realizacije i evaluacijeinteresa.

Tri grupe aktera uestvuju u 6 faza politikog procesa.

Artikulacije interesa: ( udruenja, savezi, graanske inicijative), iznose svojezahteve u javnost, s ciljem da za njih pronau reenja u politikom sistemu.

Definisanja problema: organizovani interesi ele da obrazloe drutvenurealnost svog zahteva, masovni mediji igraju centralnu ulogu.

Definisanje politike: problemiz opte javnosti u ruke politike, strune javnosti


17/61

Razvijanje programa: politike stranke, parlament i vlada kreiraju strategije zareavanje problema, i na kraju ih usvajaju.

Politika implementacija: administrativno je sprovodi dravna uprava.

Faza politike evaluacije: ako ustanove problemi, po pravilu se otvara nova

faza artikulacije problema.Dijagram Marka Hauarda preklapanje tri globalizovana sektora: politike.ekonomije, civilnog sektora.

U dijagramu se vide zone meuuticaja i rezultirajua 3 lica politikih stranaka:

1. partija u civilnom drutvu; 2. partija na srednjem, meupartijskomtritu; 3. partija u dravi.

4. unutarpartijskom tritu, koje obeleavaju interne grupe, klanovi ifrakcije.

Lobiranje moemo odrediti kao svaki organizovani uticaj na donosioce odluka :direktno, indirektno, grassroot-lobiranja, EU lobiranje.

Pojmovno odreenje i klasifikacija frakcija

Frakciju moemo odrediti kao relativno autonomno organizovan i strukturisan deopolitike partije, grupu njenih lanova koja se od celine izdvaja:

1. prihvatanjem razliitih, programskih uoblienih pogleda na jedan brojrelevantih politikih partija; 2. posedovanjem unutargrupne organizovanosti.discipline i lojalnosti.

Struje, tendencije tj. partijska krila su uvek, bar latentno prisutne u partijama.

Grupacijama poput klanova, timova, klika koji poseduju organizacionu samosvest,lojalnost i koheziju, nedostaje politiki i ideoloki plat i pokrie da bi postalifrakcije.

Kriterijumi za odreivanje i analizu frakcija su:

1. Organizacijski kriterijum

2. Motivacijski osnov


18/61

3. Ideoloka dimenzija klasifikovanja partija

4. Politiko-ideoloka linija,

5. Sastva i struktura frakcija

6. Pozicija i uloga odreene frakcije u unutarpartijskim odnosima

Postojanje frakcija uslovljeno je delovanjem etri grupe faktora

1. Stepen fragmentarnosti partijske scene

2. Partijskom fuzijom

3. irinom ideolokog spektra

4. Unutarstranakom strukturom i uspostavljenim pravilima igre

Tri hipoteze Sartorija1. veinski izborni sistem vodi igri veine i manjine, ima za rezultat fuzije ismanjenje broja frakcija.

2. partijsku fisiju, i postojanje veeg broja frakcija vidi kao posledicu primeneproporcionalnog sistema izbora unutar stranke.

3. proporcionalno predstavnitvo, sa relativno viskokom prohibitivnomklauzulom ima manji broj frakcija srednje veliine.

Modeli i praksa unutarpartijskih odnosa

Postojanje i delovanje frakcija unutar partije dinamizira i obogaujeunutarpartijski ivot, doprinosi i demokratizaciji odnosa u stranci:

1. pod uslovom da se konfrotacijom oko svih pitanja ne doe do paralize rada istranka pretvori u arenu sukoba, optubi;

2. pod uslovom da su odnosi unutar frakcija bar naelno demokratski, a nezasnovani na podreivanju volji voe.

Izbori za partijske organe vre se po nekom modelu proporcionalnog sistema, toomoguuje predstavljanje frakcija, srazmerno njihovom uticaju.

Kritiari svoju argumentaciju baziraju na stavu da frakcije dovode: dokomplikovanja procedure odluivanja i smanjenja efikasnosti rada; preteranogfragmentiranja partijskog tela i unoenja dodatnih podela; uvek je prisutna

pretnja podele i raspada partije.Partije se mogu odbraniti od frakcijskih borbi:


19/61

1. Javnou rada i doslednim potovanjem demokratskih procedura odluivanaja;

2. Prethodnim utvrivanjem kruga pitanaja koja zahtevaju unutarpartijskuraspravu;

3. Odreivanjem minimalnog broja lanova koji moe osnivati frakciju.

Modeli i indikatori partijskih odnosa i distribucije moi

Nedemokratski model

Participativno-demokratski model

Kompetitivno elitistiki model

Predstavniki, poliarhijski model

Mrea indikatora je vezana za segmente i sekvence procesa odluivanja

1. ini set prava i obaveza koje ima partijsko lanstvo;

2. ine formalna i stvarna prava partijskih manjina;

3. dominacija subordinacije, odnosno centralizatorske ili decentralizujuetendencije;

4. podela vlasti i ovlaenja izmeu partijske legislative i egzekutive.

5. i 6. kriterijum vezani su za procenu distribucije moi i uticaja dva kljunainterna procesa: partijskom izbornom procesu i kontroli nad partijskimfinansijama.

Iz Kielove klasifikacije partija na harizmatske, klijentelistike i programske,

mogu se izvui tri osnovna motiva za pristupanje partijama:

1. Homocentrini izbor, odnosno vezivanje za lidera;

2. Ideocentrina upuenost na programska opredeljenja;

3. Klijentelistiko usmerenje

Ova tri osnovna motiva najee su spojena i deluju jedinstveno na odravanjeveze sa strankom.

Kadrovske i masovne partije

Divereova tipologija politikih partija se ogleda u razlici izmeu kadrovskih imasovnih stranaka.

Kadrovske partije tee da okupe ugledne graane i nije im prioritetnookupljanje to veeg broja pristalica. Kvalitet se ogleda u ugledu, tituli i imetku.Ovo osigurava moralni uticaj i pomae finansiranje izborne kampanje. Imajulabaviju struktutu, Izuzetak su lanovi britanskog parlamenta.

Divere u svojoj tipologiji navodi i indirektne stranke u koje pojedinci nisuulanjeni neposredno ve su pripadnici organizacije koja je kolektivni lanstranke, primer je Laburistika partija koja je okupljala predstavnike sindikata,zadruga, udruenja intelektualaca.


20/61

Masovne partije - Socijalistikim partijama bilo je potrebno obezbeditifinansiranje izbora jer nisu imale podrku bogatih krugova, obezbeivanomesenom ili godinjom lanarinom. Karakteristika, iri osnov biranjapredstavnika lanstva na lokalnom novou i na partijskim kongresima. Ovestranke konstituisale su se odozgo na dole, to je uslovilo centralizaciju u

unutranjoj organizaciji. Rukovodstvo je zadralo oligarhijsko obeleje. Masovnestranke okupljaju veliki broj lanova ( nemaka SDP 1913. oko milion lanova).Ovako velike stranke zahtevaju veliku administraciju i vri hijerarhijski aparat.

Time je povean broj profesionalaca u partiji.

Komunistike su najbolje organizovane od svih partija, organizovanje po mestuzaposlenja tj. elijama unutar preduzea. Strogo su centralizovane i sve odlukedonosi partijski centar.

Faistike stranke imaju centralizovanu strukturu, i vertikalno su povezane.Karakteristika faistikih stranaka je to se u okupljanju koriste vojne tehnike, igradi se hijerarhizovana piramida sa vie stupnjeva.

Karakteristika masovnih stranaka je to to vostvo uvek sainjava ui krug oligarhijsko jezgro.

Sveobuhvatne i i kartel partije

To su partije masovne integracije pod kojima se podrazumeva, socijal-demokratska partija i partije individualnog preduzetnitva, graanske partije kojese transformiu u sveobuhvatne partije kroz promene:

1.) Drastino smanjenje ideolokog prtljaga


21/61

2.) Jaanje uticaja partijskog vostva na osnovu napredka drutva u komekome partija deluje

3.) Smanjivanje uloge partijskog lanstva

4.) Smanjivanje uloge klasa u kojoj je nekad delovala

5.) Obezbeivanje pristupa partiji razliitim interesnim grupama

Partije su sve vie usmerene itavom izbornom telu, partija svih slojeva. Doovoga dolazi ne samo usled promena u civilnom drutvu. Vec proizilazi izpromene odnosa izmeu partije i drave.

Tendencija simbioze partije i drave to je uslovilo novi tip partije koji seidentifikuje kao KARTEL PARTIJA.

Katz i Mair istiu da se sveobuhvatna partija nije pojavila kao partija civilnogdrutva. Ve je situirana izmeu civilnog drutva i drave. Traei da utie nadravu spolja.

Razlike izmeu kadrovskih, masovnih, sveobuhvatnih partija i kartel partijarezultat su socijalnog i politikog konteksta u kojima su se pojavile.

Kartel partije se vie ne bore za opstanak njim je to zagarantovano.

Pojava kartel partija uslovila je sporazume, pristanak, i kooperaciju svih uesnikapolitike borbe.

Sada postoji jedna politika u okviru koje postoje sve partije. Politika postajeprofesija, a razlika izmeu partija svodi se na izbor predloga i pretenzija naefikasan menadment.

Partije se svode na grupe lidera koje se bore da preduzmu odgovornost u voenjuvlade do sledeih izbora.

Klijentelistike partije i druge tipologije partija

Herbert Kitel deli partije na klijentelistike, progremske i harizmatske.


22/61

Klijentelistike partije obezbeuju selektiven prednosti u formi preferencijalnihtretmana u raspodeli socijalnih subvencija i vladinih ugovora.

Programske nude indirektne nadoknade lanovima, ostvarivanjem programakada partija doe na vlast.

Harizmatske partije karakterie tenja pojedinaca da budu bliski saharizmatskim voom.

Po Kitelu uslovi za nastanak klijetelistikih partija su:

1.postojanje snanog poljoprivrednog sektora koji funkcionie izvan trinihodnosa razmene;

2.slaba ukljuenost privrede u svetsko trite;

3.opstanak snanih eks-komunistikih partija;

4.jaka izvrna vlast-predsedniki sistem;

5.prost veinski izborni sistem;

6.odsustvo profesionalnog inovnikog aparata;

7.postojanje snanog para-javnog sektora.

Goati zapaa da je u Srbiji odsutan peti uslov, jer je na snazi proporcionalniizborni sistem.

Liderske partije:

U gotovo svim partijama prisutne su liderske tendencije. Lider partije postavlja

sebi odane linosti na kljune pozicije. Goati lidere definie kao pojedince kojizauzimaju kljuna mesta u partijskoj hijerarhiji, kao i one koji vre snaan upliv napartijske odluke, mada ne zauzimaju snane hijerarhijske poloaje. lanovi kojiimaju istaknutu ulogu prilikom formiranja partija, znaajnu ulogu u razdobljuvanom za partiju, finansijeri, intelektualci i pojedinci koji imaju pristup vaniminformacijama.

Mihels: voa okupi istomiljenike i osniva partiju, i tako utie na najvanijepartijeske odluke i raspolae najveom koliinom moi u partiji. Strunost voaznai i njegov autoritet.

Dugotrajna funkcija je opasna po demokratiju. Vodea mesta treba dodeljivati

kratkorono.Ostale mogue tipologije:

Paneibijanko Angelo izdvaja izborno-profesionalnu partiju, ona jepopunjena osobljem profesionalaca i konsultanata. Sigmund Nojman smatra dasu se partije transformisale iz partije individualne reprezentacije u partijusocijalne integracije. Po Maksu Veberu politike partije mogu bitipatronane i ideoloke. Patronane partije postoje sa ciljem da putem izboradovedusvog vou na rukovodei poloaj, da bi on poveravao dravne slubesvojim pristalicama. Ideoloke partije ele da slue ostvarivanju politikihidealaodreenog sadraja. Partijske borbe su po Veberu, borbe za patronat nad

slubama.


23/61

U zemljama tranzicije javljaju se embrionalne, patuljaste, proto partije, partijekonglomerati, pokreti partije.

Gvozdeni zakon oligarhije

Mihels istraujuu SDP Nemake uvideo je probleme uspostavljanjademokratije u samoj sutini ljudske prirode, same politie borbe,organizacije psiholokim momentima u donosu voe i voenih. Predstavnikje elitistike teorije koja poiva na nejednakosti onih koji vladaju i onihkojima se vlada. Tri vrste uzroka njenog nastanka, i to tehniko-administrativne, psiholoke, i intelektualne.

Analizu poinje pitanjem narodnog suvereniteta. Izmeu graana i dravedanas posreduju politike partije. Demokratija se ne moe zamisliti bezorganizacije koja masi daje konzistentnost.

Demokratija ne moe bez organizacije a organizacijom nestajedemokratija, ko kaze demokratija kae tendencija ka ologarhiji.

Politike partije nastaju radi zatite posebnih interesa, a tee da seidentifikuju sa univerzalnim. Mihels primeuje da se geneza nastankavostva u partijama sastoji u tome da on osniva partiju i prikljuuje svojeistomiljenike. U poetku se formira privremeno rukovodstvo. Voe senametnu masi igrajui na sentimentalnost, i u poetku slue masi. Partijskiinters najbolje zna voa koji rukovodi partijom. Predstavnici u parlamentuzaboravljaju obaveze prema biraima i preputaju se obavezama premapartiji.

Mihelsu je liberalna demokratija bila strana, kao socijalisti-leviaru,demokratija je bila nespojiva sa parlamentarizmom. Po pitanju oligarhijestav mi je bio pesimistiki. Jedinu nadu i mogunost borbe protiv nje vidi ureizbornosti.


24/61

Parlementarni objektiv partijske oligarhije

Parlament je velika pozornica na kojoj se odvija vidljivi deo zakonodavnihaktivnosti, dok se predstava priprema na drugom mestu. Onaj ko sastavljaizborne liste, oblikuje i parlament. Diskusija u parlamentu je u veini sluajevaformalnost, jer se unapred odluuje u partijskim organima.

Uloga skuptine:

1. da je sposobna da dobro izabere ministarstvo;

2. da dobro pravi zakone;3.da dobro pouava narod;

4. da dobro izraava narodnu volju;

5. da izlae narodu stvari dostojne panje.

Ostogorski ih vidi kao seriju akcija i reakcija tako da efovi vode nezapovedajui, a da lanovi idu za njima ne budu vueni. Autoritet odravaravnoteu, komandant partijske vojske.

Kabinet predlae zakone, dok su poslanici gotovo izgubili zakonodavnu inicijativu.

Skuptina ne bira vladu, ve je izglasava po volji efa partije.Primarni cilj partije borba za vlast i odravanje vlasti, svaka aktivnost jepodreena tom cilju.

Politiari i partije postaju klovnovi, komedijai i lakrdijai. Gubi se vera uparlament, a politiko polje postaje kontaminirano. Nekada poasno mesto lanaparlamenta izgubilo je vrednost

Parlament poinje da lii na kafanu.

inovnici su pokriveni svojim efom, a napad na njih predstavlja napad na vladu.

Mihels smatra da partije imaju parlamentarni objektiv. Partije uestvuju naizborima, u zavisnosti od svojih mogunosti i ciljeva, da ostvare uticaj uparlamentu ili da osvoje vlast.

Po njemu parlament udaljava predstavnike od biraa. U parlamentu se linaodgovornost pretvara u odgovornost partiji.

Po Ostrogorskom za demokratiju postoje dve opasnosti svedene naneobrazovanost i neznje masa i egoizam vladajuih slojeva.


25/61

Unutarpartijski izbori i disciplina

Koncentrisanje vlasti u relativno malu ruku ima tendenciju estezloupotrebe. Tako uski krugovi prazna mesta popunjavaju kooptiranjem, ipostavljaju zid oko sebe preko koga putaju samo one koji im odgovaraju.Pri izboru kandidata naroito dolazi do izraaja nepotizam.

Ljudi koji vezuju svoj ivot za partiju su partijski ljudi, ili partijski vojnici.Njihove karijere se odvijaju unutar partijske orbite, oni dobijaju svoju ansuu partijskoj organizaciji ili dravnoj administraciji. Lojalni lanovi mogu bitipostavljeni na visoka mesta bez obzira na strunost. U veini partijapostoje formalno demokratski izbori na kojima se bira i legitimierukovodstvo iz redova lanova.

Jedino kod faistike partije rukovodstvo postavlja ef partije.

Unutarpartijski izbori sadre odreene elemente manipulacije.Rukovodstvo partije moe biti birano, imenovano i kooptirano. Izbor

partijskog rukovodstva je uglavnom posredan. Aktuelno partijskorukovodstvo uvek ima naina da utie na unutarpartijske izbore.

Izbori vie lie na imenovanje, presudna je uloga onih koji te listesastavljaju i podnose.


26/61

Politike partije i izbori izborne determinante i izborni sistem

Moderno politiko zastupanje je nezamislivo bez interakcije politikih partija.Politiki izbori predstavljaju nain i proces selekcije i izbora osnovnih nosliacapolitike vlasti. U kompetitivnim, viepartijskim sistemima u kojima se zaista biraizbori su kljuan politiki dogaaj.

Pobeda na izborima je jedini legitiman i legalan nain dolaska i zadravanja vlasti.Izbori izraavaju distribuciju politike moi. U vreme temeljnih drutvenih krizaizbori su najmanje konfliktan nain obnove ili uspostavljanja viepartijskedemokratije. Izbori su mehanizama zatite graana od zloupotreba vlati.

Izborne kampanje su najmasovniji oblik debate o kljunim drutvenim pitanjima.Izbori su faktor politike socijalizacije, odnosno imaju funkciju informisanja iedukacije graana.

Izborne determinante:est odnovnih faktora koji odluujue utiu na izbornerezultate:

zateena situacija,

uvid u birako telo,

afiniteti, mentaliteti dominantnevrednosti veine biraa, sam karakter reenja sadranih u izbornomsistemu, izborni realizam, interna obeleja izbornog aktera.

Pet faktora ije znaenje, uticaj i priroda meuodnosa neposrednije odreujubiraku odluku:

1. Socijalno-demografska obeleja

2. Partijska identifikacija

3. Poverenje u harizmatskog lidera

4. Programske veze5. Racionalni izbor ili klijentelizam biraa

U odnosu na jednakost pozicija svih izbornih aktera, postoji osam neuralginihtaaka izbornog sistema i procesa.

1.) Arbitrarno proirivanje ili suavanje kruga nosilaca birakog prava

2.) Odluku o raspisivanju izbora

3.) Plutokratsku opasnost, odnosno sirenski zov novca u politici

4.) Praksu da i nakon izbora partijski tabovi mogu pomerati redosled kandidata

na izbornoj listi


27/61

5.) Od stalnog profesionalnog i promenljivog partijskog dela sastava, naina radai irine ovlaenja organa za sprovoenje, kontrolu verifikaciju izbora

6.) Formula prevoenja glasova u poslanike mandate - prekrajanje izbornihjedinica

7.) Visina izbornog cenzusa8.) Izborna prestrojavanja i koalicije, mogu naknadno menjati izborna volja biraa

Glasa je prevaren tako to stranaka ili kandidat za koga je glasao preeu protivniki tabor.

Izborne determinante socijalni milje i politiko-kulturna mapadrutva

Partijsko i izborno opredeljenje biraa se porede sa njihovim klasnim iprofesionalnim poloajem, obrazovnim nivoom, nacionalnom pripadnou, polom,generacijskom pripadnou i rezidencijalnim statusom.

Lipset-Rokanova hipoteza zamrzavanja, istie da i u modernim drutvimaopstaju tradicionalane podele selo-grad, centar-periferija, rad- kapital,religijsko-svetovno. Od 70-ih imamo i podelu materijalizam-postmaterijalizam, Inglhart.

U postkomunistikim zemljama podele na komuniste i antikomuniste, pristalice iprotivnike reima.

Izbore odluuje veinska podrka najmasovnijih socijalnih grupa- zaposlenih,seljaka, penzionera i nezaposlenih.

Poslednju deceniju karakteriu dva procesa deindustrijalizacija i rast uslunogsektora i transfer iz javnog u privatni sektor.

Kod nezaposlenosti zabrinjavajue:

1. dve petine nezaposlenih eka na posao vie od pet godina2. gotovo polovina nezaposlenih je starija od 40 godina

3. gotovo 300 000 ljudi koji trae posao je bez ikakvie upotrebljive

Politiki ivot svakog drutva je u velikoj meri odreen politikom kulturom:

Karakterom i sadrajem dominatnih vrednosti i stavova ljudi o politici i akterimapolitike.

Politika kultura razvijena- nerazvijena, parohijalna podanika iliparticipativna

Politiku kulturu drutva ini fragmentiranom i razdeljenom: Kolektivistikiegalitarizam, paternalizam, netolerantnost i nesklonost kompromisu.


28/61

Verbalizam, fatalizam, radikalizam i egocentrinost politikih aktera su negativnekarakteristike.

Nezadovoljne i zbunjene mase postaju lak plen vetih demagoga

Izborne strategije

Uspesnu izbornu strategiju cini jedinstvo izbornog cilja, njemu primerene(pred)izborne taktike, metode I tehnika adekvatna za vodjene izborne kampanje.

Svaka strategija ima svojihpet strukturnih elemenata.

1. Teme I sadrzaji poruka koji izborni akteri upucuju svojoj klijenteli.

2. Materijalni I ljudski resursi I potencijala posiljaoca poruka.

3. Osobine biraca.

4. Sredstva i delotvorne metode prenosenja poruka biracima.

5. Dobro odabran tajming za odasiljenje poruka.

Izrada strategije zapocinje temeljnim istrazivanjem strukture imotivisanosti izbornog tela

Komparacija sa izbornom konkurencijom ima za svrhu uspostavljanje

prepoznatljivog identiteta stranke odnosno po cemu se razlikuje od drugih.

Pravila igre odredjuju postojeci izborni sistemi zakonodavstvo kao i konkretnapravila izbornog ponasanja-u medijima.

Veliki znacaj za povecanje povoljnog ishoda izbora ima pridobijanje saveznika isklapanje koalicija.

Ozbiljni akteri nastoje da sto tacnije planiraju i predvide ishod nadmetanja.Institucije koje se time profesionalno bave (Galupov institut).

Prognoze su, za stranke osnova za zakljucivanje o sopstvrnim izbornim sansama i

prostorima za uvecanje. Birackom telu predstavljaju povratnu informaciju osoptvenoj strukturi i afinitetima. Stimulise interese biraca i smanjuje izbornuapstinenciju.


29/61

Anketna istrazivanja su izvor relevantnih saznanja samo pod pretpostavkom dase obavljaju na dovoljno reprezentativnom uzroku i da su metodoloski korektnoizvedena i interpretirana.

Vecinsku podrsku biraca kod nas dobijaju partije koje imaju jakog lidera ili delujujedinstveno, dosledno i posteno.

Mediji i izbori

U modering drustvima vazi pravilo da dogadjaj koji nije posatao vest u mas-medijima se nije dogodio. Mediji mogu uvecati ili umanjiti znacaj, precutati nekadesavanja, mogu iskonstruisati I nesto sto se nije desilo. Konstrukcionisticki

pristup, skup stimulansa na koji pojedinci reaguju. Narkoticka disfunkcijamasovnih medija , stvaraju utiak lazne sigurnosti, monopolizirajuca funkcijau kome gradjanin nema mogucnost da proceni i sagleda alternativu. Mediji na

jednoj strani predstavljaju za javnost platformu za poimanjepolitike,advokata interesa gradjana , cesto prisutna ocena da izbore dobijeonaj ko kontrolise mas-medije. Mas-mediji nesporno jesu vrhunsko sredstvoprenosenja izbornih poruka. marketizacija estradizacija i personalizacijapolitike,opada citanost ozbiljne stampe i slusanost radija na drugoj straniimamo rastuci znacaj interneta.

Stampanim medijima se garantuje uredjivacka nezavisnost i pravo naprepoznatljivo uredjivacko stanoviste.

Izuzetak u vom pogledu cine zemlje u kolima nije dozvoljeno placeno politickooglasavanje u elektornskim medijima pa se u stampane medije sliva znatannovac cije tokove treba okvirno regulisati.

Sve zemlje Evrope poverile su kljcne elemente regulisanja televizorskog sektoraNezavisnim regulatornim telima.

imaju razlicite funkcije: daju dozvole radio-difuznim medijima, kontrolisuaktivnosti, utvrdjuju izvesna pravila, recimo kodeks ponasanja, namecu sankcijeako je potrebno.

Savetodavna tela i agencije preporucuju privatnim medijima da zbog znacajaizbora i sami obezbede objektivno uravnotezena i nepristrasno izvestavanje.


30/61

Na medijski prostor je prakticno sveden na elektronske i tek nekoliko visokotiraznih stampanih medija, i u velikoj meri je monopolisan. Istrazivanje pracenostimedija pokazuje da svakodnevni televizijski program prati preko 90% populacije.

Radio program i stampu redovno prati tek nesto vise od trecine gradjana.

Pristrastnost drzavnih medjia u korist vladajuce koalicije.Mora se postovati sledecih 7 obaveza:

1) zabranu emitovanja programa sa politickim sadrzajem u specijalizovanimprogramima

2) objektivnu i nepristrasnu prikazivanje stavova svih strana

3) zabranu diskriminizacije ucesnika izborne kampanje

4) zabranu prikrivene propagande

5) obavezu preciznog objavljivanja istrazivanja javnog mnjenja6) obaveze postovanja izborne tisine

7) obaveznog oznacavanja placenih termina za izbornu promociju

Izborne kampanje dinamika i vrste

Izborne kampanje su kruna ukupnih izbornih aktivnosti. U drustvima razvijenedemokratije mediji povladjuju interesovanje publike, a politicari opetinteresovanju medija. Uzajamni odnos sveta politike I sveta medija, kako HanaArent konstatuje, podsecaju na odnos dva prijatelja od kojih je jedan zgodan,glamurozan I atraktivan (mediji), a drugi ruzniji, bogatiji I mocniji (politika) koji sebore za istu devojku (gledaoce, javnost, birace).

Po Zoranu Slavujevicu izborne kampanje su presek politickih, ekonomskih,socijalnih, kulturnih, nacionalnih,religijskih I drugih procesa u odredjenomtrenutku.

Osnovni cilj kampanje je da se dobro upakujeI na izbornom trzistu proda

program,stranka,kandidat odnosno da se dopre do gotovo svakog biracaI zadobije njegov glas I poverenje.

Zadatak strucnjaka I analiticara je da slozen I dosadan jezik programsko-politickih dokumenata prevedu u jednostavne politicke formule.

Birackom telu se udvara I obecava. Kampanja suocena je sa bar tri vrste limita.

Karakteristike kandidata, raspolozivim materijalnim sredstva, brojom ikvalitetetom angazovanih strucnjaka.

Izborni stab, ozbiljnih kandidata morao bi da ukljucuje i strucnjake za stajling.

Spin doktor je zapravo posrednik izmedju medija i centra moci. Gotovo sve


31/61

politicke organizacije koriste usluge PR agencije u situacijama kada zele dapoprave sliku o sebi ili se pripremaju za izbore.

Kampanje odpocinju uspostavljanjem kontakta i upoznavanjem biraca sakandidatima i temama kampanje.

Fazu otvaranja karakterise proizvodjenje publiciteta-koriscenje i stvaranje svakeprilike da se publika animira,zatim opipavanje pulsa protivnika, korigovanjesostvene igre.

U finisu izborna utakmica dobija na tempu intenzivira se terenska kampanja ikoriste skriveni aduti. Zavrsnicu, klimaks kampanje odlikuju rat nerava i ratizbornim porukama,promotivni skupovi, konvencije, propagandne poruke ispotovi.

Razlikuju se direktne, terenske i indirektne, na medije usmerenekampanje, pozitivne od negativnih

Negativnoj kampanji su skloniji:1) kandidati koji imaju ogranicenu i neizvesnu podrsku javnosti2) oponenti-izazivaci vlasti3) kandidati muskarci4) kandidati i liste bez dovoljno resursa5)

Akcenat u kampanji moe biti na izbornom programu ili samoj licnostikandidata i jakog lidera.

Nas primer podela zaostalih penzija i plata ili otvaranje novih privrednih objekatai puteva.

Politiki akteri i korupcija

izvrsna politicka vlast i nosioci upravnih funkcija izlozeni izazovima ali ioptuzbama za korupciju i liseni kredibiliteta i poverenja javnosti. U citavomregionu politika percepira kao sfera drustva najizlozenija korupciji. Galup 2009. i2010. najsnazniji utisak ostavlja dramatican stepen prekida veze izmedjugradjana i vlasti u Srbiji. Politicari zejni da politicku poziciju konvertuju trajnuekonomsku moc.

Sartori, unutar politicke korupcije razlikuje dva njena vida. Na jednoj straniimamo politicare i funkcionere koji se kupuju da bi uradili neke stvari i da ne biuradili neke stvari, a sa druge strane imamo politicare koji iznudjuju novac zasvoju politicku karijeru.

Ako vlast moze biti unosna, a pri tom nije dovoljno kontrolisana iodgovorna onda je put korupciji u politici sirom otvoren. Posto se na

vlast dolazi izborima onda su izbori i stranke logican okvir za koruptivnu


32/61

razmenu i obavljanje transakcija kupovine pozicija,prava ili materijalnihdobara.

Koruptivni proces je podeljen na dva perioda i tri segmenta.

Prvi predizborni period sadrzi dva segmenta, nelegalne vidove izbornih prihoda i

izbornih troskova.Drugi postizborni period ukljucuje treci segment-vracanje duga, legalnozaposljavanje, imenovanje na visoke polozaje, glasanje u skladu sa obecanjem.

Kod nelegalnih rashoda dominira nelegalna kupovina glasova biraca iliposlanika pri cemu se obilato koriste drzavni resursi. Kreativniju prihodnustranu cine imenovanje, imenovanja, titule, prisiljavanje privatnika da platenovac za zastitu.

Pinto- Duchinski navodi 6 oblika izigravanja ili krsenja zakona koji sunajkarakteristicni:

a) nezakoniti poklonib) koriscene novca stecenog korupcijom za partijske kampanjec) upotreba drzavnih resursa za partijske svrhed) prihvatanje sredstava radi obezbedjenda ili obecanja neke koristie) uzimanje sredstava iz necasnih izvora(kriminalnih krugova)f) trosenje novca za zabranjene namene(kupovina glasova).

Politicka korupcija definise kao razmena finansijskih donacija zapoliticke usluge.

Preporuke 1516 Skupstine Saveta Evrope iz 2001 je utemeljena na nacelima:

razumne ravnoteze javnog i privatnog finansiranja potenimkriterijumima raspodele drzavnih davanja strankama, strogim pravilimaregulisanja privatnih donacija i utvrdjivanja gornjih granica izbornihizdataka. Ukljucuje i transparentnost racuna stranaka stvaranjenezavisnog reviziskog tela i predvidjeni sistem sankcija (mogucnostsuspenzije finansiranja iz drzavnog budzeta).

Valenski sugerise drzavama u ogranicavanju koruptivnog delovanja sledecih 5mera:

1) da obezbede dovoljno sredstava za kampanje

2) ne iskljucuju visokim limitima nastajuce politicke snage

3) zastite gradjana od pritiska da pruzaju finansijsku podrsku strankama

4) pruze im jednake sanse da dodju u kontakt sa svojim predstavnicima

5) ogranice uticaj velikih finansijera I ocuvaju relativnu ravnopravnostopozicijonih i partija vlasti

Izvori finansiranja privatno finasiranje

Privatne izvore finansiranja ine kako sredstva prikupljena unutar samih stranaka

(lanarine, prilozi i pokloni lanstva, prihodi od partijskih promotivnih aktivnosti i


33/61

drugih oblika partijskog preduzetnitva), prilozi i pokloni fizikih i pravnih lica idotacije koje dolaze od interesnih asocijacija- sindikata ili privrednih udruenja.

lanarine nastaju prvo u radnikim partijama kako bi konkurisale finansijskimonim partijama buroazije. Obaveza davanja i visina lanarine regulisane sustatutima politikih partija.

Nemaki sistem je primer visokog uea lanarina u finansiranju politikihstanaka, oko 30% a ekstremni primer je Holandija dostie i do 60%.

Prihodi ostvareni organizovanjem stranakih priredaba, proslava imanifestacija, prodajom promotivnog materijala.

Pokloni fizikih i pravnih lica - privrednih korporacija, graanskih udruenja isindikata, u najveem broju zemalja predstavljaju najznaajniji izvorprihoda zapolitike partije, posebno kada se radi o pokrivanju trokova izbornih kampanja.

Brojne partije imaju tradicionalno razvijene odnose saradnje, sa asocijacijama

privrednika ili sindikatima.Prilozi fizikih i pravnih lica jesu i najkritikovaniji i najosporavaniji izvor

prihoda za stranake finansije.

Zakonodavci zato nastoje da ove priloge uine to transparentnijim, zabranjujuidavanja anonimnih priloga i praksa ograniavanja visine pojedinih priloga, ali ivisine ukupnih stranakih i izbornih prihoda i rashoda.

Problem predstavlja evidentiranje, procena vrednosti i utvrivanje granica obimarazliitih oblika nenovane pomoi i kvazivolonterskog angaovanja

Dilema kome, osim pojedinanih graana, treba dozvoliti finansiranje stranaka i

izbornih kampanja, a da to ne dovede do konflikta interesa i korupcije. Iskljuujuse strani finansijeri!

Zabrana finansiranja najee postoji i kada se radi o prilozima dravnihpreduzea i preduzea kod kojih udeo dravnog kapitala prelaziodreene procente.

Izvori finansiranja - javno finansiranje


34/61

Sistemi se razlikuju po svojoj nameni ka pokrivanju izbornih trokova , ka radu uparlamentu i redovnim stranakim aktivnostima ili ka jednoj i drugoj nameni,poput prakse u Srbiji i veini zemalja u tranziciji.

Primaoci dravne pomoi mogu biti politike stranke ili pojedinani kandidati,mogu usmeravati ka partijskim centralama ili ka regionalnim i lokalnimstranakim odborima.

Zakonodavac u Srbiji se opredelio za javno finansiranje i stranaka i izbornihkampanja, i to na svim nivoima dravnog organizovanja.

Indirektna dravna davanja: Partije se najee oslobaaju trokova komunikacijai izborne korespodencije i trokova zakupa prostora, imaju poreske olakica, podpovoljnim uslovima mogu i kreditno zaduivati.

U Velikoj Britaniji elektronski mediji su u obavezi da besplatno ustupe prostor zaoglaavanje partija i kandidata, u SAD nema besplatnih termina.

Preopruke idu na to da cena politikog reklamiranja bude dovoljno visoka dapokrije trokove i omogui zaradu medijima, ali da istovremeno bude prihvatljivafinansijski slabijim akterima. U Srbiji 120 minuta po emiteru dnevno uz obavezuda bude i posebno ozmaeno.

Zakonom iz 2003 za redovne aktivnosti mogu raunati na 0,15% budetaRepublike Srbije, kao i na 0,1% sredstava iz budeta teritorijalne autonomije ilokalnih samouprava.

U izbornoj godini za finansiranje izborne kampanje, njima se dodeljuje jo 0.1% izbudeta RS i 0,05% iz budeta optina i pokrjaine Vojvodina. Prosek euro postanovniku Srbije

Ovde se mogu uoiti brojne slabosti:

1. Sredstva za redovne stranake aktivnosti dele svima 30% a preostalih 70%srazmerno broju osvojenih mandata.

2. Kada je o finansiranju izbornih kampanja 20% svima a 80% samo onima kojisu osvojili mandate

3. Po Zakonu iz 2004 : Svi privatni izvori finansiranja izborne kampanje jednestranke ne smeju prei 1/5 ukupnih sredstava predvienih za tu namenubudetom.

4.Udeo priloga pojedinanog fizikog lica ne sme pri tom prei 0,5%, a pravnoglica 2% ukupno prikupljenih sredstava iz privatnih izvora za finansiranje kampanjestranke ili kandidata.

5. Krupan propust ini ilegalan tretman grupa graana u izborima. Budui danemaju status pravnog lica, grupe graana ne mogu da uestvuju u raspodelisredstava

6. Vanparlamentarne stranke koje ne uspeju da prekorae visoki izborni cenzusod 5%, mogu za svoj rad da prikupe iz privatnih izvora najvie 5% budetompredvienih sredstava za finansiranje stranakih aktivnosti, to se pokazuje kaokrajnje nedovoljno za znaajnije stranako delovanje.


35/61

Kontrola i nadzor nad stranakim finansiranjemKontola i nadzor finansija imaju za ulogu da prvo ogranie, ako ne i u potpunostisree predizbornu prodaju velikim donatorima a onda i naknadnu postizbornukorupciju, zbog ove injenice, zakoni o finansiranju stranaka se svrstavaju u redantikorupcionih zakona.

U Srbiji predstavlja zakonsko reenje kojima su nadzor i kontola nad partijskimbudetima i trokovima kampanje podeljeni izmeu Odbora za finansiranjerepublikog parlamenta i RIK-a, organa u ijem satavu i radi dominantnu uloguimaju predstavnci stranaka.

Preporuke govore u prilog formiranju posebno autonomnog i autoritativnog telazaduenog za kontrolu politikih finansija.

Praksa pokazuje da je neophodno da telo koje vri nadzor i kontrolu finansiranjaima uvid u svu dokumentaciju stranke, kao i mogunost, kad god se sumnja uistinitost podnetih izvetaja o finansijama, da alje svoje revizore. Topodrazumeva da ovaj organ moe da sankcionie stranku koja je prekrila zakonne samo novano, nego i uskraivanjem daljeg finansiranja, a u ekstremnimsluajevima i iskljuivanjem iz izborne trke.

Pored stranaka, i elektronski mediji, tamparije i izdavai tampanih medija imajuobavezu da objave koliko je svaka politika partija potroila na svoju promociju ili

reklamuJedini izlaz je bio da se zakonskim promenama promeni i ponaanje igraa.Osnovna uloga zakona je da tokove novca uini transparentnim.

Zakon o finansiranju politikih aktivnosti u odnosu na prethodno reenje imaetiri kljune prednosti

1. Celovit,jer pored stranaka regulie aktivnost i drugih politikih subjekata

2. Ukidaju se ogranienja u pogledu ukupne visine sredstava iz privatnih

izvora, limiti su postavljeni na 20 prosenih plata za fizika lica i 200 zapravna, zabranjeni su i dalje, anonimni.

3. Uesnici izbora dobijaju u jednakom iznosu petinu od ukupnih sredstava zavoenje kampanja.

4. Obezbeuje se i javna dostupnost podataka o prihodima i rashodima,ukljuiv i one o visini pojedinanih priloga, ukoliko prelaze vrednostprosene mesene zarade. Kontrolu vri nezavisno telo Agencija zaborbu protiv korupcije.


36/61

Izborne i postizborne koalicije

Osnovni razlog to pol.partije sklapaju (pred)izborne koalicije radi poveanja ansina izborni uspeh.

Koaliciona izborna strategija mora da sadri bar minimalnu zajedniku platformu irealno odreen cilj izbornog okupljanja.

Treba razlikovati ue, programske i ire, taktikekoalicije.Unutar svakog od potencijalnih koalicionih partnera otvaraju liniju podele nafundamentaliste (programske istunce) i politike oportuniste

Postizborne koalicije: o formiranju vlade obino se odluuje pregovorima liderapartija koje su ule u parlament, jer veoma malo partija uspe da osvoji veinu.Uglavnom su jednopartijske veinske vlade rezultat veinskog izbornogsistema. U modernoj Evropi, koalicione vlade postaju sasvim uobiajena pojava.

Po sastavu, vlade moemo podeliti na jednopartijske i koalicione a i jedne I drugemogu biti manjinske i veinske.Jednopartijske veinske ,nekoalicione vlade su za

dvopartijske sisteme(VB)Manjinska vlada podrazumeva postojanje opozicione veine u zakonodavnom telukoja svakog asa moe smeniti Vladu i ministre.

Formiranje vlada sa vikom veine, npr. poput DOS-a


37/61

Koalicije pregovarake taktike i logike

Sastav predizbornih i parlamentarnih, vladavinskih koalicija moe se u znaajnojmeri razlikovati.

I male partije mogu imati znaajan koalicioni i upravljaki potencija

Koalicioni sastav, uslovljenn je, dakle, odnosom snaga i logikom usaglaavanja

razliitih interesnih raunica potencijalnih partnera u vlasti.

1.) Postojanje dominatne, stoerne stranke iza koje se kao lokomotive grupiumanji koalicioni vagoni.

2.) Model relativne ravnotee snaga ni jedna pojedinana stranka ili predizbornakoalicija ne raspolae dovoljnim brojem mandata koji omoguuje kreiranje vlade inametanje svojih interesa.

Teorija koalicije minimalnog opsega zagovara stvaranje koalicije izmeu

pol.partija koje imaju bliske programske ideje i ciljeve, a ne izmeu stranaka kojese razlikuju u osnovnim stavovima.

Pritisci odraavaju ogranienja iznuena od igraa izvan parlamentarnearene(npr.uticajne strane vlade, biznis, finansije, crkve, sindikati, vojska,univerziteti) spoljni veto igrai.

to je sistem disproporcionalniji, time je vei podstrek za stvaranje predizbornihsaveza.

Dva zakonodavna paketa koja se odnose na delovanje izvrne vlasti, a to su:pravila odluivanja vlade i pravila koja se odnose na ostavku vlade. = Sledi

izglasavanje nepoverenja ima taj efekatShodno motivima politiara

1)mesta u vladi mogu izgledati kao plen koji dele lanovi stranke ili koalicije kojaje pobedila, 2)ministarski portfelji mogu biti kljuna poluga moi za kontrolupravca vladine politike.

Koalicione vlade su ee ali nestabilnije od jednopartijskih, a veinske vlade suopet stabilnije od manjinskih.


38/61

Partije u parlamentu

Tri kljune dimenzije drutvene uloge politikih partija:

1) institucionalna; 2)civilna; 3)izbornaPolitike partije odreuju demokratski kapacitet i karakter internih i efikasnihodnosa u parlamentu, prevashodno na dva naina: prvi ini unutranji potencijali resursi stranaka za voenje meritorne i argumentovanerasprave i racionalno iefikasno odluivanje. Drugi ine eksterni demokratizirajui uinci stranakekompeticije- njihov doprinos nastajanju stanja u kome je demokratija jedina igrau gradu.

Politicki stereotipi zemljama u tranziciji:

1. Nije demokratija ve partokratija

2. uvoenje viestranaja imamo pluripartijsku dravu

3. partijski vrh kontrolie nie ealone i partijsku klijentelu.

4. Vrh ne ini samo oficijalno partijsko rukovodstvo ve i koterije moi u kojespadaju i finansijeri, savetnici, krug oko efa stranke

5. Razvijeno meupartijsko trite, primeri transfera poslanika iz jedne udrugu partiju

6. Nizak kredibilitet i poverenje koje uivaju

Vrhovi stranaka pokuavaju da mandati u osnovi pripadaju strankama, uvodevezane mandate i

blanko ostavke i faktiki ih legalizuju.

Klaus Bajme govori o tri faktora koji odreuju mo partijske parlamentarnefunkcije:

1. Kartelizacija partija,

2. Profesionalizacija partijskih elita,

3. Fragmentiranost partijskog sastava parlament.

Ovoj globalnoj tendenciji suprotstavljaju se dva faktora sa obrnutim predznakom idejstvom:


39/61

a)strogi mehanizmi i procedure disciplinovanja i kontrole poslanika

b)povremeni talasi reideologizacije i uveanja znaaja programskih principa kojipovratno suavaju manevarski prostor za nagodbe i kompromise u parlamentu

Konzervativne i liberalne grupacije u Evropskom parlamentuKonzervativna ideolologija dominantna je u Evropskoj narodnoj partiji(EPP), zatimu redovima Evropskih konzervativaca i reformista(ECR), u Evropi slobode idemokratije(EFD), kao i u redovima jednog broja slobodnih evroposlanika,odnosno nezavisnih u koje spadaju britanski ekstremni nacional-konzervativci.Podela unutar konzervativaca: evroentuzijaste, evrorealiste , evroskeptike,ekstremni desniari = neskriveno negiraju federalnu evropsku zajednicu.

Grupa Evropske narodne partije

EPP osnovana 1976.god. kao Evropska narodna stranka u Briselu, EPP broji 72partije i pokreta iz ukupno 39 zemalja EU i 6 zemalja izvan nje, Srbija 3 partije-

G17+, DSS i Savez vojvoanskih Maara. Jedina drava lanica EU koja nemasvoje predstavnike u EPP-u je VB.

Glavna vizija saveza evropskih drava utemeljenom na demokratiji,trensparentnosti i efikasnosti zasnovanoj na meusobnom potovanju graanaEU bez obzira na razliitosti. Cilj evropskih narodnjaka je da osigura prosperitetEvropi putem promocije ekonomije slobodnog trita uz razvijenu socijalnu svest.

Socijalna trina ekonomija u svetu globalizacije EPP iznela predloge kako izaina kraj sa finansijskom i ekonomskom krizom

Grupa Evropskih konzervativaca i reformista

ECR je evroskeptina, antifederalna, konzervativna pol.grupa u EP. Osnovana jenakon izbora 2009 cilj da EU uini transparentnijom, odgovornijom i viedostupnom interesima i potrebama njenih graana. Osam partija ini ovupol.grupaciju, a najvee su Konzervativna partija iz VB, Zakon i pravda iz Poljske iCivilna dem.partija iz eke.

Osnovne postavke su: konzervativizam, ekonomski liberalizam, evroskepticizam,antifederalizam (zalae se za Evropu nacionalnih drava) i atlantizam.

ECR veruje u Uniju koja potuje sve razliitosti i prava drava lanica, a odbijacentralistiko-federalnu viziju koju zastupaju ostale grupe EP.

Grupa za Evropu slobode i demokratije

EFD je evroskeptina desno orijentisana politika grupa u EP, formirana nakonizbora EP 2009. Koalicija devet pol.partija od kojih su najvee: partija UK za


40/61

nezavisnost(predsedava Najdel Farad) i italijanska Liga za sever(EnrikoSperoni). Principi evroskepticizam, nacionalni i liberalni konzervativizamregionalizam i desniarski populizam.

Grupa se protivi daljoj evropskoj integraciji koja bi umanjila demokratinost, auveala centralistike pol.strukture u EU : potovanje evropske istorije, tradicije i

kulturnih vrednosti, potovanje nacionalih razliitosti i interesovanja, slobodaglasanja ,pokrenuli kampanju povodom protivljenja euru kao zajednikomplatenom sredstvu.

SAVEZ LIBERALA I DEMOKRATA ZA EVROPU

Oni predstavljaju sponu izmeu levice i desnice, a u njihovom lanstvu se nalazi56 liberalnih i liberalno-demokratskih stranaka iz cele Evrope,

Najvanije take programskog koncepta ALDE su: ekonomski jedinstvena Evropa,promovisanje mira i bezbednosti, snaenje EU kroz snaenje njenih institucija:uklanjanje svih oblika diskriminacije, zatite ivotne sredine i stvaranjestrukturalne politike najzaostalijih evropskih regiona.

U ELDR-u kao osnovni cilj imaju razvijeno evropsko trite potujui principeglobalne ekonomske trgovine. Srbija(LDP), kao i dve partije sa Kosova.

Zeleni i levica u Evopskom parlamentu

EVROPSKA FEDERACIJA ZELENIH STRANAKA

Slobodna Evropska Alijansa nastala je 19.juna 1993.god. i predstavljapanevropski savez, stvorena je iz dve progresivne evropske politike familije:Evropske zelene partije i Evropske slobodne alijanse.

Karakterie ih postmaterijalistika orijentacija, zalaganje za socijalno i ekolokiodriv razvoj i stav da razvojne, ekonomske ciljeve treba postii odranjemekoloke stabilnosti i ravnotee, uveanjem socijalne i ekonomske jednakosti ipodsticanjem razvoja samoorganizovanja lokalnih i regionalnih zajednica.

Zelena politika: Sledbenici zelene politike dele mnogo ideja sa ekolokimpokretom, konzervativistikim pokretom, pokretom za okolinu, kao i feministikim imirovnim pokretom.

Sa socijal-liberalnom pozicijom zeleni dele ideju odgovornog drutva i drave.Eko-konzervativci pored borbe za ouvanje ivotne sredine u operativnapol.pitanja ubacuju i probleme imigracije, abortusa i eutanazije, ali se dre dalje

od gej i lezbejskih prava i drugaije gledaju na feminizam.Ekokapitalizma je da kapital postoji u prirodi kao prirodni kapital. Oni se zalau dase prevelika eksploatacija ne sme nagraivati i pomagati subvencijama od stranedrave.

Slobodna evropska alijansa koja je Zelenima pristupila jula 1999., bori se zademokratiju i pravo na samoopredeljenje naroda i regiona bez dravnog statusau Evropi).

PARTIJA EVROPSKIH SOCIJALISTA

Ova partija je nastala 1992.god. iz Saveza socijaldemokratskih stranaka, partija

definie kao meunarodna neprofitna organizacija , cilj da povee socijalistike,socijaldemokratske, laburistike i progresivne demokratske partije i organizacije u


41/61

Evropi, sarauje i sa Soc.Internacionalom, radnikim sindikatima i dr.evropskimpokretima.Srbija DS

Osnovne vrednosti navodi: jednakost, demokratiju, solidarnost, potovanjeljudskih prava i osnovnih sloboda, vladavinu prava, obavezuju se da e obnoviti iojaati evropske drave blagostanja.

Portu 2006.god Nova socijalna Evropa. Zalau se za proirenje EU i vii standardi kvalitet ivota u novim dravama lanicama, a unutar drava lanica zapreraspodelu po principu solidarnosti bogatijih i siromanijih. Aktuelni voafrakcije je Martin ulc.

EVROPSKA UJEDINJENA LEVICA-NORDIJSKA ZELENA LEVICA

Drugaija Evropa je mogua, okuplja evropske komunistike i socijalistike partije,esta je po snazi, deluje kao konfederalna grupa, svaka politika partija lanicazadrava svoj identitet i politiku volju, a ujedno tei ostvarivanju zajednikihciljeva. Grupa izraava svoju privrenost evropskim integracijama, ali teistvaranju drugaije Evrope od one postojee(socijalna, mirna, demokratska,ekoloka, solidarna). Prioriteti: zaposlenost, razvoj, enska prava, imigracija i azil,diskriminacija, trgovina, zatita ivotne sredine, ljudska prava, zdravlje, energija,transport, ribarstvo, kultura, odbrana i bezbednost. NATO i Zapadnoevropskaunija moraju biti naputene , protivi se neoliberalnoj ekonomskoj politici. Meuvodeim temama kojima se ova grupa trenutno navie bavi izdvajaju se dve:1)zatita ena 2)kampanja protiv opijata, tj.droga. Koalicija GUE/NGL vidi sebekao uvara planete

Istie svoje zalaganje za korienje obnovljive energije i reciklau, kvalitetan javniprevoz, ist vazduh i kvalitetnu vodu, zatitu mora, dobrobit ivotinja i borbu

protiv klimatskih promena.

Partije i ideologije

Jost definie politiku ideologiju kao set meusobno povezanih moralnih ipolitikih stavova i vrednosti o razvojnim ciljevima drutva i metodama kako seoni trebaju dostii.

Za razmatranje politikog ponaanja i opredeljivanja graana metodski je jakovano razlikovanje politike ideologije i politike kulture, koja ored vrednosti sadri ipolitike stilove i ponaanja.

Lipset je, definisao dvodimenzionalnu strukturu politikih vrednosti na temeljurazlikovanja ekonomskih vrednosti.

Tradicionalna osa politikih podela na levicu, centar i desnica, potie iz 1789. irasporeda sedenja, u francuskoj skuptii stalea. Sa irenjem izbornih pravamenja se i iri socijalna osnova leviarskih pokreta, radniki i socijalistikipokreti, ali i novi drutveni pokreti(mirovni, feministiki, ekoloki)

Nakon 1989.godine i simbolikog pada berlinskog zida i nekadanji komunistiulaze u iroki luk stranaka koje polaze od liberalnodemokratskih vrednosti.

Osnovno obeleje desnog dela politikog spektra ostaje potovanje hijerarhije,

tradicije i kontinuiteta. Centar je samo meuprostor koji omoguujenadproporcionalni koalicioni potencijal i uee u vlasti.


42/61

Dihotomija levica-desnica se zasniva na operativnim podelama rad-kapital.

Jednakost je zapravo vrednost ije poimanje najjasnije razlikujesocijaldemokrate od liberala i konzervativaca, na jednoj, kao i komunista nadrugoj strani politikog spektra

Program partije predstavlja prostorno i vremensko preciziranje, konkretizaciju,razvoj i odreene ideologije, ali i revidiranje ili naputanje dela ideolokogbalasta prilagoavanje konkretnim okolnostima i prilikama jedne zemlje.

Danijel Bel Kraj ideologije formulisao tezu o iscrpljenosti politikih ideologija inastanku stanja u kome je bar u zapadnim demokratskim drutvima ekonomijaporazila politiku.

Drugu vrstu predstavlja teza o renesansi alternativnih politikih i ideolokihpristupa poput ekologizma, feminizma, ikulturnog, verskog fundamentalizma, kaoodgovora na oseaj u ugroenosti tradicionalnih vrednosti zbog irenjadominatnog konzumeristikog modela razvoja i multikulturizma.

Razlikujemo devet politikih familija: liberali, konzervativci, regionalisti,hrianski demokrati, agrarne stranke, socijaldemokrati, ekologisti,(neo)komunisti i desni populisti i ekstremisti.

Sa stabilizovanjem socijalnih i politikih prilika, politiki i ideoloki prostorzadobija obrise politikih podela koje dominiraju u zemljama liberalnepredstavnike demokratije koje i inae slue kao uzor i pokazatelj uspenosti.

Partijski sistemi

Partijski sistem predstavlja okvir unutar koga se obavlja, partijskom aktivnou

posredovana, dvosmerna komunikacija na liniji civilno drutvo- drava, naglaavakompetitivnost i konkurentske odnose.

Kriterije za odreenje i klasifikovanje partijskih sistema ine:

1) broj relevantnih partija

2) irina i intenzitet podela meu njima

3) stepen institucionalizacije i stabilnosti partija i politikih procedura

iri okvir ine: politiki poredak, uticaj socijalnih podela i mera oslonjenosti ikarakter odnosa izmeu samih politikih partija.


43/61

Socijalni i institucionalni pristup koriste se pre svega na polju istraivanja vezepartija i parijskog sistema sa linijama socijalnih rascepa. Kompetitivni, prostorno-pozicioni pristup pokazuje jasne prednosti u analizi dinamike i logike promenasamog partijsko-politikog polja.

Dauns zakljuuje da je broj partija u partijskom sistemu odreen prostornomraspodelom glasova na ideolokom spektru.

Kompetitivna paradigma ima sledea ogranienja:

1) ograniena je mogunost partija da zbog politikog naslea i steenog imida,previe etaju po ideolokom spektru preskaui pritom ve pozicioniranepartije.

2) nedovoljna znanja biraa o sutini i posledicama dopdtvenog opredeljenja upitanje dovode polaznu postavku o racionalnom izboru biraa.

3) postojanje politike naddeterminante vodi nedovoljnoj programskoj

profiliranosti partija, odnosno nedovoljno selektiviranoj politikoj ponudi.

Kriterijumi za odreenje partijskih sistema

Broj stranaka vaan jer odmah pokazuje stepen fragmentiranosti politike moi,brojimo samo one stranke koje su relevantne.

Glavni pokazatelj izborne snage su glasovi koji se pretvaraju u mandate.

U viestranakim sistemima potrebno je proveriti kakav je upravljaki i koalicionipotencijal svake stranke, stranka moe biti mala ali da ima snaan pregovarakipotencijal.

Sartori predlae i svoje drugo pravilo raunjanja koje se temelji na ucenjivakompotencijalu, inteligentno brojanje partija.Ovakvo brojanje prua uvid ustanje u kome jedna stranka vredi vie nego sve druge zajedno, ime dolazimo do

kategorije sistema sa predominantnom strankom. Takve sistemenazivamo hegemonijskim.


44/61

Kod koalicionog je neophodno poi od dva dodatna merila:potencijal vladanja istvarna relevantnost u vlasti.

Sartori zakljuuje da se stvarni svet demokratske politike suoava sa dve kljuneprekretnice:

1. Veina dobija udeo(nasuprot manjini koja ne dobija nita)

2. Apsolutna veina dobija sve(pravo da vlada sama)

Sartori dolazi do sedmolane klasifikacije partijskih sistema:

1) Jednostranaje2) Hegemonijska stranka3) Predominantna stranka4) Dvostranaje5) Ogranieni pluralizam

6) Ekstremni pluralizam7) Atomizacija

Rose i Macki povezuju postizanje instucionalizacije, u stvari stabilnosti i trajnostipartija sa njihovim ueem u najmanje etiri izborna turnusa

Angelo Panebianco zastupa stav da partija u procesu instucionalizacije prestajeda figurira kao sredstvo i postaje vrednost po sebi.

Hanington naglaava da se instucionalna snaga partije meri u prvom redunjenom sposobnou da preivi svog osnivaa i harizmatskog lidera koji je prvipartiju doveo na vlast.

Nestabilna i plitka partijska indetifikacija upuuju jasnu poruku onedovoljno ukorenjenom,stabilizovanom i institucionalizovanompartijskom s

Documents

PSSD Ispit