1. Oblasti rada . . ( - ), ( ). . : , , , . , , . , . . . . , ,
, . . , . . , , , , , . , : , , , , ( , , ).
2. oblasti rada , , , . . , , , , . . , . . , , . . . , .
3.oblasti rada-rad po prirodiRad po prirodi: Prikazuju se deci
umetnika dela, umetniki predmeti ili predmeti za svakodnevnu
upotrebu i nakon razgovora o tome, uvianja estetskih vrednosti i
karakteristika, ta je lepo u tome, uenici se motiviu da posmatrano
i zapaeno prenesu uz pomo odreenog likovnog medija i tehnike i
stvore umetnost. Doivljaj takoe stvaraju prirodni ambijenti,
pejzai, zatim ivotinje, odreene postavke mrtve prirode, portreti
ili modeli od gipsa (ovo je onda rad po modelu). Sve to ini rad po
priodi, ali ne treba oekivati od deteta da e potpuno realistino da
prikae vieno. Kako se razvija deji likovni izraz, bie vie u
mogunosti da se priblii prirodi koju je prikazivalo. Ipak, dete
treba pustiti da i u radu po prirodi unese sopstveni peat vienja
stvarnosti i ne praviti problem oko toga da li e se pojedini oblici
i valeri ispotovati u potpunosti. Uenici do 9 godina sve posmatraju
sintetiki i valja uticati da analiziraju pojedinosti kako bi
uvvideli njihovu vednost i lepotu, jer umetnost lei u detalju. Dok
opet do 12. godine suvie analitiki posmatraju pa likovn radovi mogu
biti pretrpani detaljima. Posle 15. godine mogu vieno da
transponuju u novu celinu. Rad po prirodi moe da bude slobodan (u
osnovi je lini doivljaj) ili studija (ne radi se u niim razredima,
a to je analitiko sagledavanje da se nae najbolje reenje za
prenoenje prirodnog oblika i tako se rei odreeni likovni problem).
Moe se stalno posmatrati model ili povremeno. Starija deca i
darovita brzo e upamtiti vetine i savete veikih umetnika, pa mogu
koristiti viziranje da bi uspeno ostvarili proporcije u radu. Ipak,
ne treba decu sputavati i ograniavati jer je umetnost tu pre svega
za kreativno ispoljavanje linosti i uivanje.
4. oblasti rada . . . , , , . . . , , , , , , . , , , , , . ,
.
5. oblasti rada rad na zadacima e i . . . : , , , , , , , , , ,
. , , . . . , . , , , . .
6. blasti rada-vajanje +oblikovanje . . . . . , , . , .
7. asti rada . , . , . . , . , , , , ... , . . : , , , ( ). , .
Estetsko procenjivanje je kriticko prosudjivanje u nauci se ono
naziva likovna kritika.
8. , . : , . : , , , . . . , . . , . , , , , , , . . . , , , ...
. () () . : ; ; , ; , . . . : ; ; ; ; . : ; .
. , . , . : ; ; ; ;- ; ; - ; ; ; ; . . - , .
9. . . - , , , .. , , , , , , . , , , , . . , . . , . . , . . .
. . . . . , , , , ...
, . . :1. ( , , , , )2. ( , , )3. - ( )
2. ( ) . , , . . - , . , , . , , , , - . : ( ) ( ), . . , . , .
. . . . . :1.2.3.4. 2 5. . . .( ) . ( , ) . . . . . . , .
10. - . . , . , . , , . . , . : , ( , , , , , , , ... , ... ,
...) ( . - . , . ( , , , , ..., ...) ( . - , . ) ( . , . ) ( . , .
, ... , .) . ( . , , , ... .) ( , , , , . ) ( . . . , .)
12. . , . . . : , ( ). () . , , . . () . , . : . , , . . : , , ,
. , , , . , . , .
13. elementi stvaralastva1.otvorenost-to je osnovni elemenat
structure st.procesa ona omogucava neposrednije stupanje u
kontakt2.fokus-on je u sredistu interesovanja-dubina,on je nacin
postupanjaprema celovitosti3.disciplina-vazan strukturalni element
kreativnosti4.kraj-ynacajan deo st.procesa to je samootkrice
14.kreativno misljenje-faktori kreativnostiDivergentno
misljenjene postoji tacno jedno resenje. Priroda stvaralackog
misljenja po Gilfordu
obuhvata:1.originalnost2.fleksibilnost-sposobnost brzog prelazenja
sa jedne ideje na drugu, elasticnost misljenja, trazenje vise
razlicitih puteva u procesu resavanja
problema3.fluentnost-proizvodjenje velikog broja lik.ideja,
hipoteza4.redefinicija-sposobnost spajanja vise prostih elemenata u
jedan opsti visi kvaliltet(neobicna ptica)5.osetljivost za
problem-sposobnost uocavanja neobicnog u postavljenom
problem6.elaboracija-proizvodjenje neobicnih likovnih resenja
15.Podsticajni faktori kreativnostiOvo vazi za pitanje 15 I
16..Sfere: opazanja, intelekta, emcija, motorike pa u okviru njih
imamo omogucavajuce sp: tacno opazanje, vizuelno pamcenje, masta,
spretnost u likovnom radu I POdsticajne sp: osetljivo opazanje,
kreativno-likovno misljenje,emocionalni stav,likovni
senzibilitet.1.originalnost-originalna produkcija kao podsticajna
mogucnost2.fleksibilnost-otkrivanje novih puteva u resavanju
problema3.osetljivost za problem-dozivljajna podticajna
mogucnost4.redefinicija-osetljivo uocavanje elemenata za
transp.5.fluentnost-fluentnost asocijacija6.elaboracija-?
16.omogucavajuci faktori kreativnosti1.originalnost-uocavanje I
koriscenje originalnih materijala2.fleksibilnost-prilagodjavanje
izrazajnim sredstvima3.osetljivost za problem-uocavanje I
koriscenej4.redefinicija-likovno transponovanje razlicitih
materijala5.fluentnost-tehnicka fluentnost6.elaboracija-estetska
struktura
17. Model kreativnog procesaMkp obuhvata 4
etape:1.preparacija2.inkubacija-sazrevanje likovne
ideje3.iluminacija-u njoj problem postaje jasan, dolazimo do
otkrica, javlja se ideja=faza
stvaralastva4.verifikacija-proveravanje vrednosti ideje,onoga sto
je napravljenoModel kreativnog procesa je fleksibilan.
18. Od izuzetnog znaaja je da se deca u predkolskom uzrastu
stimuliu da razmiljaju drugaije, da im se ostavi prostora da u tim
razmiljanjima pokau svoju matovitost i kreativnost, i da na taj
nain dolaze do reenja. Ta reenja nee uvek biti tana, ali e ih
osloboditi u komunikaciji sa svetom oko sebe i otvoriti im mogunost
da kasnije do reenja ne dolaze uvek po ustaljenim emama. Ukoliko
sredina podsticajno deluje na dete, ono e se oseati slobodnijim da
ispolji svoju kreativnost i da je dodatno razvija. Ukoliko je dete
konstantno izloeno modelima ponaanja i aktivnostima koje se
odvijaju po jednom ustaljenom sistemu u kome dete potuje pravila
koja vae za sve i koja iskljuuju bilo kakvo odstupanje, njegova
prirodna kreativnost e se polako gubiti. Vano je uvoditi igre koje
podstiu kreativnost. T : , , ., , , ., , . , . .. , , , .19. - , -
. . . : , , . . 120. , , . , . : ()-, , , , ()- , , (D)- , (N) 1 ,
() , . : (F)- , (S)- , , : , ... ()- , ()- . . . : ()- , , ()- . 1
, (R)- 2 , (S)- .
20. - , .- , 5 : 1. - .. . .2. - 3. . ( )- , .4. .5. - ., .
21. - - - . : , , . 4 : , , - , - a
22. , , . . . : , , , . : , , . . . . . . 2 : . , , , . . : , ,
, , . . , - , : . , , , . . , .. : , . , , ..
23. nastava likkovne kulture- . : , , ., . . .. . : . : , , , ,
. , , . - . . : . , ., ., ,, , , , ..
24. elementi vrednovanja I ocenjivanja + 11. korektura u nastavi
likovne kulturePracenje je proes belezenja etapa ravoja. Sve sto se
belezi predstavlja dokumentaciju pracenja, a ona je osnova
ocejivanja. Na osnovu uvida u situaciju ucitej vrsi korekture tj
ispravlja greske u rad.korektura moze biti indiv ili grupna. Iz
pracenja I korekture sledi process ocenjivanja tj vrednovanja.
Ocenjivanje je izrazavanja suda ucitelja o napredovanju pojednih
ucenika. Dejstvo ocene treba da bude pozitivno.ocenjivanje je veoma
delikatno I treba uzeti sve u obzir(trud, zalaganje, kreativnost,
sredstva kojima ucenik raspolaze) Vrednovanje , , . , , . , . : , ,
, . , , , . , , , , . , . , , , , . (, , ), , . ( ). ( ). , , . . ,
. ( - , , , , ).
. (), (), ( ), (), (.) , .
25.Elementi vrednovanja odrzanog casa likovne culture1.pedagosko
psiholoska strana:*ostvarenje obrazovnih I vaspitnih ciljeva;uticaj
na sticanje znanja I rayvijanje likovnih I kreativnih
sposobnosti;prilagodjenost gradivauyrasnim I individualnim
mogucnostima uc;motivisanost I zainteresovaost ya samostalan
stvaralcki rad;stepen pokretanja emotivnih I voljnih snaga
ucenika;2.metodicka strana:*vrednost nastavnog gradiva;opravdanost
korisceja principa,metoda;adekvatnost artikulacije;korelacija sa
drugim nas predmetima;uvazavanje prethodnih znanja,
vestina;kvalitei obavljanja korekture;estetska analiza
radova3.materijalno-tehnicka strana:*izbor um.
dela,aplikacija..;4.licnost studenta kao nastavnika:*teorijska
spremnost, nastavnicke sposobnosti, govor,nacin
prezentovanja,uticaj na decu, vrednost postavljenih pitanja
26.likovna kultura u I razredu1 cas nedeljno,36 casova godisnej-
- - - -, -, -, -, -, - , -, -, -. : . -, -, -, -, , --, , , , , -,
-, -. : . ( ) , , , , , ... : , . , , . : , . . : . () . : . - , ,
, , , ... : . . : .
27.likovna kultura u II razredu2 casa nedeljno,72 casa godisnje
, . : , . () , , ( ), , . : , . , . : , . . . : . ( ) , , , , , , ,
. : . , , , . : . () . : , . , , : . () . : . .
28.likovna kultura u III rayredu2 casa nedljno, 72 godisnje ( )
. : - . , , , , . : . , , . : . ( ) , , , , , , ... : , ... ( - ).
: . , , , , ... : . , , ... : . ; .
29.Likovna kultura u IV razredu2 casa nedeljno,72 godisnjeI , ,
( ) (6+4) 1. ( - ) : , , , 2. ( ) 3. (, , ...) 4. ( , , ...) II
(6+4) , : , , III (6+4) ( ) : IV (6+4) + = + = + = : , V , , , ,
(16+8) 1. - 2. - 3. - 4. - 5. , , , - : VI - (6+4) 1. 2. 3. 4. , ,
5. 6. :
30. Organizacija casa crtanjaOsnovno izrazajno sredstvo je
linija. Postoje razne crtace tehnike. Crtez moze biti zavrseno
umetnicko delo ili priprema za duge umetnicke izraze.-tus,pero,meka
olovka-motivi,ideja,osetljivost samog
umetnika1primer-tema:zivotinje u zooloskom vrtu. U uvodnom delu cas
prica se o zoo vrtu, zivotijama, vrstama,razlikama, kavezimaCilj
casa je da svako prikaze svju najdrazu zivotinju u kavezu da se sve
jasno vidi.Radni deo casa-korektura I usmeravanje. Zavrsni
deo-razgovor o radovima2primer-Raznovrsna dugmad, moja ulica(IV
razred-bogatstvo linije)3.primer-mrtva piroda sa cvecem I limunom
IVRazred, rad po prirodi
31.Organizacija casa slikanjaPrimarna izrazajna sredstva
slikanja su boja I povrsina. Deca vole da slikaju razlicitim
bojama. Slikanje se najcesce radi kao tematski rad, ucenicima se
daju one teme koje su im bliske i koje kod njih proizvedu emocije i
doivljai.Najblize teme (tematski rad) su one iz kruga porodice,
skole, igre sa vrnjacima1.primer moja porodica IIIrazred- odnose u
porodici,moja majka2.primer karneval IV razred3.pr. Opada lisce
jesenje-tematski radMaterial:gva-tehnike:suva(pastel),
vodena(gva,tempera,akvarel), masna(uljana)
32.organizacija casa vajanjaOsnovna izrazajna sredstva vajanja
su 3D oblici. Ovi oblici se dobijaju od meki-gline, tvrdo- drveta,
meki I otopljeni (gipsa, bronze)kod dece nizeg uzrasta sve se prvo
pravi na podlozi u 2d dimenziji a zatim se oblikuje svaki deo
figure za sebe I spaja u celinu. 1pr.tema:vojnik,glina (razgovor o
vojniku,literarni tekst) ,2pr.deda III razred2pr.na klupi IV
raz
33.organizacija casa primenje umetnostiPrimenjena um I dizajn su
do XIX veka bile usko pvezane sa likovnom umetnoscu ali pojavom
industrije ta veza se postepeno gubila ,da bi se krajem ovog veka
ponovo javila I dobila na znacaju I razvila se u posebnu likovnu
disciplinu . Predmet ne treba da bude samo lep vec treba da
zadovoljii svoju namenu. 1pr.vaza sa cvecem IVr, kolaz, dekorativno
slikarstvo2pr.ribe kolaz3.pr keramicki tanjir, zavesa IVr.
34.organizacija casa grafikeGrafika je lik disciplina koja
nastaje otiskivanjem likova sa obradjene povrsine. Monotipija,
krompir, pecat, hartijaKao I u vajanju cas grafike je komplikovan
zbog preplitanja tehnickih I likovnih problema. Samo rezanje ploce
je opasno jer ucenik moze da se povredi.1pr.jez IVr,
linorez2pr.moja baka, IVr linorez u boji
35. Slabosti tradicionalne nastave likovne kulture- sve
transformacije tradicionalne organizacije lik.aktivnosti u praksi
nisu imale dug vek. U poetku su obeavale korenite promene i raskid
sa tradicionalnom organizacijom v-o rada. U predkolskoj ustanovi
preovlauje tredicionalna aktivnost. Posmatrano s metodike strane,
ono ima veliki br.nedostataka, od kojih su najpoznatiji: vespitai
nedovoljno poznaju decu, ne uvaavaju njihove individualne potrebe,
elje, interesovanja i sposobnosti, ne polaze od nastavnih planova i
programa, ne primenjuju savremenu obrazovnu tehnologiju i kreativne
modele rada, u praksi se afirmie linost vaspitaa kao najvaniji
pokreta nastavnog procesa-dete se shvata i suvie racionalistiki a
manje emocionalno, ono se nalazi u polaju objekta kome nije pruena
prilika da se u dovoljnoj meri ukljui u nastavni proces i deja
likovna postignua vaspita vrednuje svojim kriterijumima ne polazei
od postavljenog likovnog problema i individualnih sposobnosti
dece
36. Inovacije u nastavi likovne kulture- kreativnost inovacije
donoenje znaajnih promena u likovnom izrazu unoenjem sloenijih
likovno-jezinih i tehnikih mogunosti. Uvoenje inovacija u nastavu
predstavlja odgovoran proces, kako sa aspekta motiva, tako I sa
aspekta ciljeva koji se ele tom inovacijom postii. Dakako, uvek se
moe postaviti pitanje ta je to inovacija.?????
37.Integracija I inkluzijaPojam integracije-dete po meri
skole-dete treba da se prilagodi odredjenim uslovima. Problemi
integracije: 1.nepripremjeni nastavnici2.nema metodickih
inovacija3.arhitektske prepreke4.otpor nastavnikaInkluzija=pruzanje
jednakih mogucnosti svima-maksimalna fleksibilnost. Treba da se
zalazemo za heterogenost a ne za homogenost. Potrebno je u system
ugraditi odredjene promene. Inkluzija prati socijani model posebnih
potreba.
38.a nastava llikovne kulture - . : , , , , , . . . . , . . ,
.
39. . (, ). , . , . . : , .
40. ucitelja , , . , , , , . : , , . , , , . , , , , . , , . , ,
, - .
41. Savremena organizacija aktivnosti u predkolskim ustanovama
zahteva od vapitaa da planira i realizuje svoj rad uvaavajui
individualne osobine svakog deteta iz grupe. To se postie
diferenciranim aktivnostima.Planiranju diferenciranih aktivnosti
prethodi proveravanje likovnih I izraajnih sposobnosti celokupne
vaspitne grupe, kao I nivoa kreativnosti. U okviru diferenciranih
likovnih aktivnosti u toku radnog dela usmerene likovne aktivnosti
vri se podela likovnih zadataka u skladu sa sposobnostima I
mogunostima dece.U okviru diferenciranih likovnih aktivnosti
postoji podela na etiri nivoa teine: talentovani (daroviti), bolji,
proseni I slabiji. Tokom diferenciranih aktivnosti neophodno je
voditi rauna da se razvijaju likovne podsticajne sposobnosti
kreativno (divergentno) miljenje, emocije, tano zapaanje, vizuelno
pamenje, mata, tehnika spretnost. Dete prilikom reavanja likovnog
problema veoma lako pronalazi originalne ideje, jer se koncentrie
na spoljanji izgled stvari I ne poseduje unapred izgraene eme.
Takoe, samo dete u procesu likovnog stvaranja okrenuto je ka
likovnom izraavanju, kao stvaralakom procesu, a ne ka produktu koji
nastaje kao rezultat deijeg stvaralatva. Na deiji talenat se ne sme
gledati kao na uroeni dar koji e se razvijati sam po sebi.
Organizovani uticaji vrtia i porodice su nezaobilazni u razvoju
talenta deteta.Na osnovu prethodne provere sposobnosti dece i
dobijenih rezultata, formiraju se etiri grupe dece priblino istih
sposobnosti, motivacije i tempa napredovanja. U pogledu polne
strukture grupe su heterogene, a svako dete unutar grupe
individualno reava postavljeni likovni problem. Ako ga uspeno i u
potpunosti rei, bilo bi dobro omoguiti mu da na narednoj aktivnosti
pree u napredniju grupu (npr. iz grupe prosenih u grupu boljih) i
reava sloenije zadatke. Sva deca reavaju isti likovni problem s tim
to su zadaci diferencirani po sloenosti i obimu, tj. prilagoeni
njihovim potencijalima
42.Diferencijacijski sistemi1.spoljasnja dif-razvrstavanje
ucenika u homogene razrede2.unutrasnja dif-ostvaruju se zahtevi I
ciljevi individualizovane nastave likovne culture3.fleksibilna
dif-nastavna jedinica mora da se dozira na 4
nivoa(sadrzaj,obim,nacin,tempo realizacije) ova dif
podrazumeva*grupu talentovanih, grupu boljih, grupu prosecnih I
grupu ucenika sa smetnjama u razvoju.Potrebno je programirati
zadatke optimalnog nivoa.ucenici rade jedan isti likovni problem
ali mi je tezina razlicita. Nastava se organizuje sa cellim
odeljenjem. Proces uocavanja likovnog preoblema moze se definisati
sledecim karakteristikama:uocavanje pojave, pamcenje, uporedjivanje
I razlikovnje,kriticka procena cinjenica, prerada I
preoblikovanje,vrednost rezultata. U fazi podsticanja neophodno je
angazovanjepodsticajnih aktora (kreativno lik.mis,
originalnost,masta, fluentnost,fleksibilnost,emocije). Kreativni
skok podrazumeva iluminaciju, nakon nje ide faza stvaralastva, pa
faza rada koja podrazumeva(osetljivost za lik problem,
lik.iskustvo,
samostalnost,originalnost,redefinicija,fluentnost,motoricka
spretnost,likovni senzibilitt,tehnicka vestina). Potom ide faza
verifikacije(utvrdjivanje polaznih kriterijuma,utvrdjivanje
postupaka I metoda proc.donosenja suda,formiranje suda I podsticaj
za dalji stvaralacki rad).
43.individualizacija likovne culture I akceleracija ucenikaDa bi
se zadovoljile specif obrazovne potrebe skole I ucenika ponudjena
su 3 osnovna nacina za rad sa darovitim(izdvajanje,
segregacija,obogacivanje I akceleracija). Akceleracija je jedan od
nacina rada sa darovitim ona znaci ubrzavanje. Ona pruza mogucnost
brzeg prelazenja kroz sve nivoe skolovanja od osnovnog do
viseskolskog.prebacivanje deteta iz jednog odeljenja u drugo ili iz
razreda u razred moglo je da resi nepotrebno ponavljanje gradiva
koje ucenik vec zna, ali nije lako uskladiti prethodna znanja I
aktuelnu skolsku ponudu.stavise,talentovana I darovita deca
izdvajaju se iz grupe svojih vrsnjaja I pridruzuju se znatno
starijim grupama, gde im je adaptacija teza najcesci problem
nastaju u gubljenju starih I nalazenju novih drugova.akceleracija
omogucuje da ucenici zavrse program ranije nego ostali.ubrzavanje u
os podrazumeva I kombinovanje odeljenja. Sto se tice
srednjoskolskog nivoa akceleracija se izvodi ukljucivanjem u ucenje
na vise niva tacnije, ucenii neke predmete pohadjaju na visem a
druge na nizem nivou skolovanja.akceleracija moze biti horizontalna
kada se daje vise gradiva na istom nivou I vertikala kada se
izucavana tema produbljuje I radi na visem nivou.
44. ih ucenika u nastavi likovne kulture- - . . . . , . , : , ,
.Skala je koncipirana kao instrument koji treba da prui optu meru
originalnosti, pri emu visok skor na ovoj skali podrazumeva
efikasnost pojedinca u korienju vlastitih predsvesnih procesa (tj.
saznanje da ovi nisu atrofirali pod uticajem represivnog
obrazovanja ili da nisu paralizovani ili iskrivljeni pod
dejstvomnesvesnih procesaSkala procene je tehnika koja se moe
odrediti kao psiholoka lestvica u kojoj jeovek "instrument"
merenja. Predmet procene mogu biti tue i vlastite osobine.
Ovatehnika se upotrebljava kada je u ispitivanju potrebno
razvrstavanje po kategorijama.Skale mogu biti: verbalne, numerike i
grafike. Primenjuju se tako to ocenjiva ozna-ava mesto na skali
koje ocenjivanom pojedincu (osobini) pripada. Skale se koriste
radiprocene karakteristika linosti, smera i intenziteta stavova,
stepena pogodnosti ili spo-sobnosti pojedinca za neki posao, za
oznaavanje estetskih preferencija i u kolskomocenjivanju.
Procenjiva treba da bude kompetentan - da poznaje ono to
procenjuje, iuveban - da je osetljiv u razlikovanju manifestacija
osobina i ponaanja i da poznajemogue izvore greaka u procenjivanju.
: , ( ), , . . : . : 1) 2) 3) 4) . : , , , , . : ; . . . , . 20 . 1
4. 1 2 ; 3 ; 4 . 20 80; 60 . 1) ; 2) ; 3) ; 4) ; 5) ; 6) ; 7) ; 8)
; 9) ; 10) ; 11) ; 12) , ; 13) ; 14); 15) ; 16) ; 17) ;
45.Rad sa deccom sa posebnim potrebama u nastavi likovne
culturePostupci u likovnom radu se mogu prilagoditi ucenicima koji
imaju ostecenja senzornih funkcija, poremecaj kognitivnih funkcijai
poremecaj lokomotornih funkcija. Slepa deca mogu uspesno da vajaju
I slikaju. Deca ostecenog sluha mogu posmatrati mesanje boja pa
potom da sami probaju. Ucenici sa motorickim poteskocama mogu
mesati boje sa prstima ili sa velikim cetkama za slikanje. Iako svi
ucenici rade isti zadatak svi ishodi su razliciti I drugaciji. Kroz
umetnost deca izraze svoje raspolozenje, osecanja ili shvatanje
necega, svoju tacku gledista predstave. Likovne aktiivnosti
razvijaju kod dece: kognitivne,fizicke,taktilne, vizuelne, senzorne
I motoricke sposobnosti. Likovni radovi deci daju osecaj ponosa I
dostignuca I osecaj vlastite vrednosti. Svaki rad deteta sa
posebnim potrebama treba vrednovati. Trerba ih sto vise podsticati
na aktivnost, na sto bolje stvaranje I pomagati im da se kroz
likovnu umetnost izraze.
46.deca sa posebnim potrebama-klasifikacija razvojnih
poremecaja-deca sa smetnjama u razvoju -deca sa posebnim
potrebama1.Ostecenje senzornih funkcija:*ostecenje
vida,sluha,poremecaj taktilne osetljivosti, bola, ostecenje cula
dodira, ostecenje kretanja I ravnosteze2.poremecaj kognitivne
funkcije:*inteligencije, paznje, perceptivnih funkcija3.poremecaji
lokomotornih funkcija:*kretanje I komunikacija deteta
47.Art terapija za decu sa posebnim potrebamaArt terapija za
opisivanje siroko razlicite prakse u
oblasti:1.obrazovanja2.rehabilitacije3.psihoterapijeArt terapija je
primena umetnosti I odluka za promovisanje ozdravljenja. Bazirana
je na psihoterapijskim znanjima I integrativnih I kreativnih
tehnika I medija koji omogucavaju slobodnije verbalno, fizicko,
emocionalno I simbolicko izrzavanje. Ona ukljucuje terapeuta koji
daje detetu niz od 5-6 likovnih zadataka. Likovni radovi se odnose
na percepciju ucenika o sebi, skoli, porodiciona moze pomoci: deci
sa poteskocama u komunikaciji I socijalizaciji, emotivnim
poteskocama, teskocama u ucenju, narusenim kognitivnim
sposobnostima, nekim traumatskim iskustvom, hiperaktivnoj deci,
deci koja boluju od raka. Art terapija daje tretman koji se zasniva
na postojecim snagama,slabostima I interesovanjima. Ona
razvija:vestine, samopostovanje, kognitivne
funkcije,apstrakcije,pamcenja,divergentno misljenje, sposobnst
imaginacije, sposobnost predstavljanja realnosti, razmisljanje,
kreativnost.
48.Problemska nastava likovne cultureU def problemske nastave
neizbezna su dva elementa:istrazivacka aktivnost I trazenje novih
resenja.Nastava I ucenje su usmereni na samostalno
saznavanje,trajnu motivaciju I rayvoj misaonih
sposobnosti.Problemska situacija je najvaznija karika problemske
nastave.Cine je tri komponente nacin resavanja,saznajna potrebakoja
pobedjuje misaonu aktivnost, intelektualne tj stvaralacke
sposobnosti. Proces resavanja problema:1.upoznavanje
problema2.suzavanje problema3.postavljanje hipoteza4.proveravanje
hipotezaOrganizacija casa pn zavisi od prirode gradiva koju treba
savladati. Na pocetku casa se postavlja problemska situacija, pa se
u glavnom delu casa ona resave, zatim se primenjuje vezbanje I
utvrdjivanje pa na samom kraju domaci zadatak. Ako se ova nastava
organizuje kako treba ona ostvaruje sl uloge:razvijanje
socijalnih,emotivnh,moralnih,saynajnih potreba, navikavanje na
stvaraacku primenu znanja, misaoni razvoj ucenika.
49. nastavi likovne kulture- , . , , , , , . 1959. . , , , , , .
,, , , . , . - . . , , , , , , , , , . , - . , ( , , ). , , . ,
.
50. , . . . . -. , -, . .- . , , , , , . . . , , , , , . . . , .
, , . : , , ,
51. Principi multimedijalnog ucenja1) multimedijski princip (da
uz sliku ide re koja je prati i upotpunjuje)2) pr. prostornog
ogranienja (kada su rei blie jedna drugoj, bre se ui)3) pr.
vremenskog ogranienja (ui se bolje kada su slike istovremeno
prikazane, a ne kada se daju jedna za drugom)4) pr. koherentnosti
(bolje je kada su iskljuene nebitne informacije, rei i slike...)5)
pr. modaliteta (bolje je da je sadraj propraen animacijom i govorom
nego tekstom)6) pr. suvinosti (?)7) pr. individualnih razlika
(bolje je za slabije ienike i za slobodnije uenike)
52. . :- - - . : - . , , , , , . . . , , . . , . , WWW , , Ww ,
, .
53. nastavi likovne kulture- - , . , , , , . , , , . ( ) . - .
,, : . :1. 2. 3. ( , . , , , . , . . , , , . . , , , , , . . , . ,
, , . - , . - , . . , . , , , , . , , : , , .
54. , , , , , , , , . , : , , , , , .. ,
55. . , , . : ; , . : , . : - ( , )- , -
56. :- - - , - -, ,
57. nastavi likovne kulture- :1. ;2. 3. . , , , , , , . . -
(CD-ROM) , , , . . , , , , . , , . . , : , , , , , . , , , . , . .
, , . , , , , , . .
58. :1. . , , .2. , .3. . ( , ) ,
59. , , . . , W . , , . . , , . , , , . : 1995. . ( , ). , , , ,
, w . , , . . , , , . , . , . , 85% ( 30%). , , , , (, ), . , , . ,
: , , . , (), ( ), . , . () () . ( , , ) :. , 2. , 3. , 4. 5.. (,
1988: 71-74) , , , , , . , , . . - . , , , , , , , , . , , , , . ,
, . w- , . () .. - , . , , . . ( ) , . . , w- . . , . . , , , ....
() (). . , . , , . .
60. : , ( ) . , . ( ) . W . w , . , , , w . . . . , , . . . , .
, , , ... . . . , , , w , , , . - , . 3 , . , , . . , .
.
.
