Hem.par. Ispit

8/10/2019 Hem.par. Ispit

1/69


2/69

Ekosfera je deo geosfere sa delovima sfera neive prirode (litosfera do 22 km u dubini,hidrosfera i atmosfera do 22 km visine), biosistemom i antroposferom, tj. sastoji se iz

biosfere i antroposfere.

6. BIOSFERA

Biosfera se sastoji iz dva prostora i to: prostor koji zauzima neiva priroda (abiotikiprostor-hidrosfera i delovi litosfere i atmosfere) i prostor ive prirode (biotiki prostor-ivotinje, biljke i mikroorganizmi).

7. ANTROPOSFERA

Prostor antroposfere obuhvata prostor koji zauzima ovek i ljudsko drutvo(socioekonomska sfera) i prostor koji zauzimaju tvorevine ljudskog uma, rada i

aktivnosti (tehnosfera).

8.

IVOTNA SREDINAPredstavlja deo sveopteg prostranstva, Univerzalnog prostora. Iz prostornestruktuiranosti Univerzalnog prostora odreujemo mesto ivotne sredine u tom

prostoru, kao i njene prostorne odnose sa ostalim elementima prostora. To je polazna

taka pri istraivanju strukture ivotne sredine.ivotna sredinapo obimu moe da bude neka konkretna ivotna sredina, raznihrazmera i obima, do globalne ivotne sredine (ekosfera) koja zauzima ceo ekoloki

prostor.

9.

ABIOTIKA IVOTNA SREDINAKako su sfere i sredine sinonimi, onda imamo i sledeu terminologiju: geosfera jegeografska sredina, ekosfera je ivotna sredina, biosfera je prirodna ivotna sredina,neiva priroda biosfere je abiotika ivotna sredina, iva priroda biosfere je biotikaivotna sredina, antroposfera je ovekova ivotna sredina, socioekonomska sfera jesocijalna ivotna sredina, tehnosfera je vetaka ivotna sredina.

10.BIOTIKA IVOTNA SREDINABiotika ivotna sredina je iva priroda biosfere.

11.

TEHNOSFERA

Tehnosfera je vetaka ivotna sredina.

12.RADNA SREDINA

Radna sredina je deo ivotne sredine, ambijent, u kome se odvija radna delatnost, kao iprostor van radnih mesta i drugi objekti, odnosno ukupan prostor unutar radne

organizacije. To je zatvoreni ili otvoreni prostor (radilite, rad u poljoprivredi itd.) ukome se odvija svrsishodna delatnost u cilju stvaranja upotrebne vrednosti koji

podrazumeva fiziku sredinu i njene faktore, odnos covek-maina, kao i meuljudske

odnose (socijalna radna sredina). Radna sredina je vetaka ivotna sredina oveka


3/69


4/69

Hemijska zagaenja ivotne srediine na osnovu sfere neive prirode u kojima senalaze, klasifikuju se na sledei nain: Zagaenja atmosfere ili vazduha Zagaenja hidrosfere ili vode Zagaenje litosfere ili zemljita.

20.BIOLOKA ZAGAENJA IVOTNE SREDINEBioloko zagaenje ivotne sredine je zagaenje od oveka i ivog sveta (virusi,

bakterije, protozoe, paraziti, alergeni itd.) u vazduhu, vodi ili zemljitu, koja izazivajurazne bolesti, poremeaje, povrede i septika stanja.

21.HEMIJSKA ZAGAENJA ATMOSFEREHemijska zagaenja atmosfere su supstance (iste ili smee), u bilo kom agregatnomstanju, u odreenoj koliini, vremenskom intervalu i prostoru u atmosferi iznad neke

teritorije, koje se prenose ili reaguju sa komponentama istog vazduha ili sa drugimzagaujuim supstancama, i predstavljaju opasnost za oveka, ivi svet, neivu

prirodu i materijalna dobra.

22.HEMIJSKA ZAGAENJA HIDROSFEREHemijska zagadjenja hidrosfere su supstance (iste ili smee), u bilo kom agregatnomstanju, u odreenom prostoru, koliini, vremenskom periodu, koja dospevaju uzemljite, posredno ili neposredno, iz vode ili vazduha i predstavljaju opasnost zaoveka, ivi svet, neivu prirodu i materijalna dobra.

23.HEMIJSKA ZAGAENJA LITOSFEREHemisjka zagaenja litosfere su supstance (iste ili smee), u bilo kom agregatnomstanju, u odreenom prostoru, kolicini, vremenskom periodu, koja dospevaju uzemljite, posredno ili neposredno, iz vode ili vazduha i predstavljaju opasnost zaoveka, ivi svet, neivu prirodu i materijalna dobra.

24.AEROZAGAENJAPored vodene pare, vazduh sadri i promenljive koliine zagaenja, to zavisi od okoline i prirode ovekove aktivnosti. To je razlog to vazduh nije svuda istog sastava.Postoje velike razlike izmeu vazduha sa raznih mesta i razliitih prostorija: planinski,umski i morski vazduh, vazduh gradova i sela, vazduh radnih prostorija, vazduhstana, kola, kancelarija itd. ovo je neobino vano za ljudsko zdravlje.Prema agregatnom stanju aerozagaenja se dele u dve osnovne grupe: Gasovi i pare i

Aerosoli.

25.GASOVI I PARE

Gasovi i pare ne mogu se u vazduhu razlikovati jer se jednako ponaaju po fizikim

zakonima. Supstance u gasovitom agregatnom stanju kao sto su gas ili para sunajopasnije jer vrlo lako dospevaju preko organa za disanje u krvotok.


5/69


6/69


7/69

33.KLASIFIKACIJA FIZIKIH OSOBINA SUPSTANCI (NA OSNOVUOBLASTI FIZIKE HEMIJE)Fizike osobine moemo da klasifikujemo u grupama na osnovu oblasti fizikehemije:

Opteosobine: agregatno stanje, masa, zapremina (tenosti ili gasova); Mehanike osobine: brzina prostiranja zvuka (u gasu), povrinski napon, specifina

masa (ili gustina), viskozitet;

Osobine koje obuhvataju meusobno dejstvo mase i energije zraenja: apsorpcijaenergije zraenja, difrakcija x-zrakova i elektrona, emisija energije zraenja,fluorescencija i fosforescencija, indeks prelamanja, Raman-ov efekat, refleksija,

nuklearna magnetna rezonanca, skretanje ravni polarizovane svetlosti, zamuenost(turbidost).

Elektrine i magnetne osobine: dielektrina konstanta, elektrina provodljivost,elektrodni potencijal, magnetna susceptibilnost.

Termike osobine: taka kljuanja, taka topljenja, toplota reakcije, toplotnaprovodljivost.

Nuklearne osobine: radioaktivnost.

34.HEMIJSKE OSOBINE SUPSATNCI

Pored poznavanja fizikih i fizikohemijskih osobina supstanci, neophodno jepoznavanje i hemijskih osobina da bi moglo da se objasni ponaanje toksinesupstance pre ulaska u ivi organizam (pri proizvodnji, transportovanju, uvanju itd.) i

ponaanje supstance u organizmu tj. da se definie toksini efekat supstance na

organizam kao celinu, kao i posebne promene na organima i tkivima.Poznavanje hemijskih osobina supstanci omoguuje orijentaciju, odreivanje ili

predvianje ponaanja supstanci van ivog organizma, odnosno u pogledu vremenazadravanja i transformacijama u vazduhu, vodi, zemljitu i hrani, kao i kod uvanja,skladitenja, transporta, detekcije, dekontamionacije, mera zatite, ukazivanja prve

pomoi itd.

35.AGREGATNO STANJE SUPSATNCI

Agregatno stanje je makroskopski oblik postojanjamaterije, uniformnihfizikihosobina i uniformnoghemijskogsastava u kojem estice (atomi,molekuli,joni...)imaju karakteristian prostorni raspored i karakteristine oblikekretanja.Promena agregatnog stanja je striktno fiziki proces bez hemijskih reakcija.i moe bitiskokovita (topljenje leda, sublimacija joda, isparavanje vode) ili kontinualna

(omekavanje stakla). Na temperaturiapsolutne nuleskoro sve supstance su u vrstomstanju. Na ekstremno visokim temperaturama skoro sve supstance prelaze u plazmu.

Fiziki oblik (agregatno stanje) supstance igra vanu ulogu u postizanju kvaliteta ikvantiteta efekta na radnu i ivotnu sredinu. Utvreno je da jedna ista supstanca urazliitim agregatnim stanjima moe da izazove razliita tetna dejstva. Supstance,

pod normalnim uslovima, mogu da se nalaze u radnoj i ivotnoj sredini u tri agregatna

stanja: vrsto, teno i gasovito.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%BF%D1%81%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D0%BD%D1%83%D0%BB%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%88%D0%BE%D0%BDhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%83%D0%BBhttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BChttp://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A5%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A4%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B5_%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9C%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0


8/69

36.GASNO AGREGATNO STANJE SUPSATNCI

U gasovitom stanju privlane sile meu esticama znatno su slabije od njihovetoplotne energije pa se estice skoro slobodno kreu ispunjavajui celokupanraspoloivi prostor.Gas je svaka supstanca (elastino telo, stiljivi fluid) tj. stanje materije kaja ne postajetenost ili vrsto telo pod normalnim uslovima, tj. nemani odreeni oblik ni odreenuzapreminu. Iz definicije gasa se vidi da su to supstance koje, pod normalnim uslovima,

egzistiraju samo u gasovitoj fazi, tj. nalaze se iznad kritine temperature. Gasovi i parene mogu se u vazduhu razlikovati jer se jednakoponaaju po fizikim zakonima.

37.TENO AGREGATNO STANJE SUPSATNCIU tenom stanju raspored estica je poput onoga u amorfnom s time to je doputeno itranslatorno kretanje estica. estice mogu da razmenjuju poloaje i da stvaraju nove,meutim, privlane sile su dovoljno velike u odnosu na termalnu energiju da dre

estice na bliskim rastojanjima. Otuda tenosti imajukonstantnu zapreminu ali ne i oblik.

Teno agregatno stanje je stanje materije u kome molekuli relativno slobodno menjajusvoje poloaje do granice dejstva kohezionih sila, koje ih dre na okupu, tako daodreena masa tenosti ima odreenu zapreminu.

38.VRSTO AGREGATNO STANJE SUPSATNCISupstance u vrstom stanju mogu bitikristalna i amorfna. U kristalnim telima atomi su

pravilno rasporeeni u prostoru i samoosciluju oko ravnotenih poloaja. U amorfnim

telima estice isto osciluju oko ravnotenih poloaja ali je njihov prostorni rasporedneureen.Stanje materije u kome ona ima odreen oblik i zapreminu je vrsto agregatno stanje.U ovom stanju relativno kretanje atoma, molekula ili jona je mnogo vie ogranienonego kod tenosti. Ako su atomi, molekuli ili joni pravilno rasporeeni tako da gradekristal, tj. kristalnu reetku, onda je re o kristalnom agregatnom stanju. Iz ovoga sevidi da vrsto i kristalno stanje materije nisu identini pojmovi. Do danas je utvrenosedam kristalnih sistema i etrnaest tipova kristalnih reetaka. vrsta jedinjenja estoimaju pravilan geometrijski oblik. Od svih kristalnih jedinjenja samo odreeni brojsupstanci ima karakteristian kristalni oblik, koji se lako uoava i po tome moe da se

jedinjenje identifikuje. Precizno utvrivanje kristalografskih konstanti jedini je put zajednoznano odreivanje supstance.

39.PRAINAPojam praina obuhvata prisustvo vrstih esticakoje mogu due ili krae vreme dalebde u vazduhu i ija je veliina, preteno iznad koloidalnog podruja.

40.MAGLA

Magla je aerosol (disperzoid ili kondenzoid) sainjen od tenih cestica nastalih

rasprskivanjem tenosti, kondenzacijom gasovite faze ili agregacijom molekularnerazdeljene supstance u vee estice, u atmosferskom vazduhu.
http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D1%81%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE_%D0%BA%D1%80%D0%B5%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B5&action=edit&redlink=1


9/69

41.DIM

Dim je fino raspodeljen aerosol pirogene prirode sastavljen od vrstih ili meavinevrstih i tenih estica.

42.TEMPERATURA KLJUANJATaka/temperatura kljuanja neke tenosti je ona temperatura na kojoj je pritisak paretenosti jednak atmosferskom pritisku na povrini tene faze, odnosno, na kojoj tenasupstanca kontinuirano prelazi u parno stanje (kljua). Prema tome, na toj temperat urisu u ravnotei njena tena i gasovita faza. Normalna taka kljuanja je temperatura nakojoj pritisak pare tenosti dostie vrednost normalnog atmosferskog pritiska (101325Pa).

Taka kljuanja zavisi od prirode supstance zbog ega je za svako jedinjenje razliita.

Isto tako, taka kljuanja zavisi i od atmosferskog pritiska jer se zapremina naglomenja pri prelazu tenosti u gasno stanje. Iz ovog razloga pri navoenju takekljuanja treba navesti i vrednost odgovarajueg atmosferskog pritiskaa. Atmosferski

pritisak i taka kljuanja, po Gej-Lisakovom zakonu, proporcionalni su, ukolikopritisak raste i taka kljuanja se poveava i obratno.

43.PRITISAK PARE (NAPON)

Pritisak (napon) pare je parcijalni pritisak pare supstance iznad tenosti. Pritisak paremoemo da izraunamo jednainom idealnog gasnog stanja ili Daltonovim zakonom.

Taka kljuanja i pritisak pare su proporcionalni. Pritisak pare, iznad tenosti, imasvoju vrednost za svaku temperaturu ispod take kljuanja, koji, omoguava prevozodreenog broja molekula sa povrine tenosti u gasnu fazu. Ako poveamotemperaturu raste pritisak pare, a sa sniavanjem temperature opada, tj. dolazi dokondenzacije. Prelaenje tene faze u gas ili paru (isparavanje) vri se samo na

povrini tenosti na temperaturi do take kljuanja. to je vie temperatura isparavanjeje bre. Na odreenoj temperaturi, kada se pritisak pare izjednai sa atmosferskimpritiskom, nastaju pare i unutranjosti tenosti a ne samo na povrini. Ta temperaturaje taka kljuanja koja je indentina temperaturi tenosti, a ne samo na povrini. Tatemperatura je taka kljuanja koja je identina temperaturi kondenzacije, jer kad se

para ohladi prelazi u tenost pri istoj temperaturi. Povezanost pritiska pare i takekljuanja objanjava se kohezionim silama u tenosti. Bez obzira to za sada ne postoji

jedinstvena teorija za teno stanje materije utvreno je da su u tenostima molekulibliski, ali labavo zdrueni u kretanju. Relativno su slobodni da menjaju svoje poloajeali ih kohezione sile dre na okupu, tako da odreena masa tenosti ima odreenuzapreminu. Energija kretanja molekula, koja zavisi od temperature tenosti tei damolekule iz tene prevede u gasnu fazu, a njoj se suprostavljaju kohezione sile iatmosferski pritisak koji molekule zadravaju u tenoj fazi ili tee da ih vrate iz pare utenosti. Kljuanje nastaje kada energija kretanja nadjaa sile koje se suprostavljaju.

44.POSTOJANOST SUPSTANCE I TEMPERATURA KLJUANJA


10/69

Postojanost neke supstance u odreenim uslovima dosta karakterie taka kljuanja,jer se jedinjenje krae vreme zadrava na zemljitu, u vodi, na delovima biljaka, natehnolokim postojanjima ili u njima, tj. bre isparava i za krae vreme postie velikukoncentraciju u atmosferi radne i ivotne sredine. Supstance sa visokom takomkljuanja usporeno isparavaju i ne postiu visoke koncentracije para u vazduhu.Povienje temperature kljuanja razblaenih supstanci T(K), neelektrolita direkno je

proporcionalno molalnoj koncentraciji rastvora.

T=EEebulioskopska konstanta (Kkg)molalna konstanta rastvora (mol).

45.PRIMESE I TEMPERATURA KLJUANJAUticaj primese u nekom jedinjenju na taku kljuanja supstance zavisi od prirode

primese kao i od razlike u taki kljuanja supstance i primesa (ako su iste take

kljuanja nema uticaja).Povienje temperature kljuanja razblaenih supstanci T(K), neelektrolita direkno je

proporcionalno molalnoj koncentraciji rastvora.

T=EEebulioskopska konstanta (Kkg)molalna konstanta rastvora (mol).

46.ISPARLJIVOST

Pod isparljivou se podrazumeva maksimalno postignuta koncentracija gasne faze

neke supstance pri odreenom pritisku i temperaturi. Prema tome, maksimalnakoncentracija zasienja predstavlja onu masu supstance koja ispari dozasienja u 1 m3vazduha, pod noramlnim pritiskom, na odreenoj temperaturi. Maksimalnakoncentracija se izraava g/m3ili mg/dm3. To je, prema tome, funkcija pritiska pare itemperature:

Cmax=f(P,T).

Stvaranje i postizanje odreene koncentracije pare neke supstance moe se izraunatijednainom:

Cmax = (mg/dm3), gde je:Mmolekulska masa (mg/dm3)Rpritisak pare (kPa)Ttemperatura (K).Isparljivost predstavlja karakteristinu konstantu za svaku supstancu, a zavisi od nizafaktora ako se posmatra u dinamikim uslovima radne i ivotne sredine: prirodesupstance, atmosferskog pritiska, pritiska pare, temperature, take kljuanja, toploteisparavanja, oblika i veliine povrine isparavanja, povrinskih pojava, brzine kretanjavazduha, difuzije, vlanosti vazduha, meteorolkih uslova, ventilacije u radnim

prostorijama itd.


11/69

Zbog navedenih uslova pri primeni supstance koja isparava praktino je nemogueoekivati maksimalnu koncentraciju para u vazduhu, a realno je da te koncentracije

budu 10 do 50 puta manje.

47.ISPARAVANJE

Isparavanje nastaje kada se pojedini molekuli vrste ili tene supstance odvajaju odostale mase i odlaze u atmosferski vazduh stvarajui gas ili paru. Za prevoenjemolekula iz vrste ili tene faze potrebna je odgovarajua energija (toplotaisparavanja). To je koliina toplote potrebna da se odreena koliina (g ili mol)supstance prevede iz tene u gasovitu fazu. Kao jedan od kriterijuma za ocenivanjeisparljivosti nekog jedinjenja uzima se njegova taka kljuanja, odnosno to je niatemperatura kljuanja, vea je isparljivost. Prema tome, supstance koje imaju visokutaku kljuanja i visokim pritiskom pare. Sa promenom temperature isparljivost se

ponaa proporcionalno, tj. za poveanje temperature a 1S isparljivost se relativno

poveava za oko 10 %.

48.BRZINA ISPARAVANJA

Brzina isparavanja neke supstance zavisi od isparljivosti, temperature, veliinepovrine isparavanja, pokretljivosti atmosfere (vetar), vlanosti vazduha itd. Podbrzinom isparavanja podrazumeva se masa supstance koja ispari sa jedinice povrine ujedinici vremena na odreenoj temperaturi, bez vetra i pri vlanosti vazduha od 50%.Ona moe da se izrazi i kao relativna brzina isparavanja. Relativna brzina isparavanja

je odnos vremena koje je potrebno za isparavanje jedinice zapremine ispitivane

tenosti, prema vremenu potrebnom za isparavanje iste zapremine etiletra. Brzinaisparavanja etiletra, kao najisparljivije supstance iznosi 1. Brzina isparavanja

supstance, ako je potrebno, moe se smanjiti dodatkom visokomolekularnih jedinjenja,a efekat je vei to je vei viskozitet dodate supstance.

49.KLASIFIKACIJE SUPSTANCI NA OSNOVU ISPARLJIVOSTI

Na osnovu isparljivosti moemo izvriti klasifikaciju supstanci. Ako je kriterijumtaka kljuanja tene organske supstance mogu da budu, isparljive (taka kljucanjaispod 100 C) srednje isparljive (100-150 C) i teko isparljive (iznad 150 C). Premarelativnoj brzini isparenja tene supstance se dele u tri grupe: lako isparljive (do 10),srednje isparljive (10-35), i teko isparljive (iznad 35).

50.TEMPERATURA TOPLJENJA

Taka topljenja je temperatura pri kojoj supstanca iz vrstog agregatnog stanja prelaziu teno, to je karakteristina konstanta za svaku supstancu. Ona je obino jednalataki ovravanja. Take topljenja i ovrivanja dobro su definisane samo zakristalne materijale. Amorfni materijali, npr. Staklo, ne tope se na odreenojtemperaturi ve sa porastom temperature omekavaju.

51.

KOHEZIONE SILE


12/69

Kohezione sile dre na okupu estice vrste supstance i zato ovo agreg atno stanjekarakterie odreen oblik i zapremina. Od prirode kohezionih sila zavisi temperaturninivo take topljenja. Kristalno stanje supstanci ima geometrijski oblik zato to sukristalne estice (joni ili molekuli) vrlo pravilno i simetrino rasporeeni. Taj pravilanrazmetaj estica se mnogo puta ponavlja u kristalu. Topljenje nastaje kada je

postignuta temperatura (taka topljenja) na kojoj sile vibracije, usled toplotne energijepojedinih estica, postaju vee od kohezionih sila koje tee da zadrevrsto stanje.Prema tome, proces topljenja je razlaganje kristalne reetke jer pri tome esticenaputaju pravilan raspored i prelaze u stanje negeometrijskog rasporeda (tenoagregatno stanje). Pri prelazu iz vrstog u teno stanje deavaju se vrlo male zapreminske promene i zato taka topljenja malo zavisi od pritiska.

52.TEMPERATURA TOPLJENJA (ORGANSKE SUPSATNCE)

iste kristalne organske supstance obino imaju tano odreenu taku topljenja ili vrlo

uzak temperaturni interval u kome cela vrsta masa pree u tenost (oko 1S). Vrlomale koliine primesa sniavaju taku topljenja i do 2 S, a supstance sa veomkoliinom primesa se tope u mnogo veem i niem temperaturnom intervalu. Ima i

jedinjenja kod kojih ne moe da se osredi taka topljenja jer se raspadaju, ali i takavnain topljenja daje odreenu karakteristiku ispitivanoj supstanci. Taka topljenja kodsmea se ponaa drugaije. Kod smea se javlja depresija take topljenja. To je pojavakoja se javlja pri meanju dveju istih, kristalnih organskih supstanci; nastala smeaima taku topljenja niu i za 20-30 S, u odnosu na supstancu sa najniom takomkljuanja.

Kod organskih supstanci taka topljenja se kree od ispod -150S do iznad 300S. Naosnovu ovog supstance moemo da klasifikujemo u tri grupe: sa niskim (-150S do 0S), srednjom (0 S do 150S) i visokom (150S do 300S) takom topljenja. Veinaorganskih supstanci je sa srednjom takom topljenja.

53.GUSTINA

Pod gustinom za vrste i tene supstance podrazumeva se masa jedinice zapremine,odnosno veliina odnosa mase supstance (m) i njene zapremine (V) na odreenojtemperaturi:

=

- gustina kg/m3, m- masa tela, Vzapremina..Gustine elemenata i istih jedinjenja su karakteristine konstante koje zavise odtemperature. Na gustinu neke materije utie sastav, temperatura, agregatno stanje,alotropski oblik, elektrino polje itd.

54.APSOLUTNA GUSTINA

Gustina (normalna, apsolutna) pare ili gasa predstavlja masu jedinice zapremine na

temperature od 0 C (273K) i pritisku od 101325 Pa. Odreivanje gustine gasova i para,za precizna istraivanja, zahteva osetljive i savremene instrumente, a mase gasova ili
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%97%D0%B0%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BD%D0%B0


13/69

para moraju se preraunavati na odgovarajuoj nadmorskoj visini i geografskoj irini(45 stepani ). Jedinice gustine izrazavaju se u: g/cm3, g/dm3, kg/dm3, kg/m3.

55.RELATIVNA GUSTINA

Relativna gustina (specifina masa) d je veliina odnosa gustine ispitivane supstance igustine standardne (referentne) supstance pri odreenim fizikim uslovima. Za tene ivrste supstance obino se kao standardna supstanca uzima se voda na temperature od4 C i pritisku od 101325 Pa. Relativna gustina se obeleava d t kroz to :indeks toznaava temperature ispitivane supstance, a indeks t0 temperaturu standardnesupstance (za vodu t0=4 C):

Relativna gustina tenosti se izraava i u Baumeovim (Bome) stepenima. Za gasove i parerelativna gustina se uporeuje sa gustinom nekog standardnog gasa (vazduh-1,29 g/cm3,

vodonik-0,089 g/cm3

, kiseonik-1,429 g/cm3

) na istoj temperaturi i pri istom pritisku. Takodefinisana relativna gustina za gasove i pare istovremeno je i odnos molekulskih masa:

pri emu je Mr molekulska masa gasa ili pare na koji se svodi. Relativna gustina jebezdimenzionalni broj.

Relativna gustina tenosti se izraava i u Baumeovim (Bome) stepenima. Za gasove ipare relativna gustina se uporeuje sa gustinom nekog standardnog gasa (vazduh-1,29g/cm3, vodonik-0,089 g/cm3, kiseonik-1,429 g/cm3) na istoj temperaturi i pri istom

pritisku. Tako definisana relativna gustina za gasove i pare istovremeno je i odnos

molekulskih masa:dr=

= , pri emu je Mr molekulska masa gasa ili pare na koji se svodi. Relativnagustina je bezdimenzionalni broj.

56.RASTVORLJIVOST

Rastvorljivost neke supstance u rastvarau predstavlja najveu koliinu supstance kojase moe rastvoriti u datoj koliini rastvaraa, odnosno koliinu rastvorene supstancekoja je u ravnotei sa vikom nerastvorene supstance (zasien rstvor). Rastvorljivostgasa je odnos koncentracije gasa u rastvoru prema koncentraciji gasa iznad rastvora.

Smatra se da je neka supstanca, po konvenciji, rastvorljiva u izvesnom rastvarau akose u njemu rastvori, na sobnoj temperaturi, najmanje 3%.

57.RASTVARANJE

Rastvaranje, odnosno graenje rastvora poinje disperzijom estica jedne supstance udrugoj. Do koje granice su razliite supstance rastvorene jedna u drugoj zavisi ododnosa privlanih sila izmeu estica iste vrste i estica razliite vrste. Graenjerastvora poinje kada su sile privlaenja izmeu estica rastvaraa i rastvornesupstance jae od sila privlaenja izmeu estica rastvaraa i estica supstance koja serastvara. Kohezione sile koje deluju izmeu istih molekula spreavaju rastvaranje, aadhezione sile, koje deluju izmeu molekula rastvaraa i molekula rastvorene


14/69

supstance, omoguuju rastvaranje. Kohezione i adhezione sile mogu biti razliiteprirode. Proces rastvaranja je sloeniji od procesa topljenja jer ovde treba uzetiu obziri promene koje nastaju u strukturi samog rastavaraa. Pri rastvaranju vrste supstanceili tenosti dolazi do razdvaranja njihovih estica (joni, molekuli), a prostor meunjima ispunjavaju estice rastvaraa. Prema tome, kao i pri topljenju i kljuanjumoraju se nadjaati intermolekulske sile. Energija potrebna za kidanje kohezionihveza kompenzuje se nastajanjem adhezionih veza. Stare privlane sile zamenjuju senovim.

58.KRISTALIZACIJA

Kristalizacija je proces ponovnog taloenja estica rastvorenesupstance iz rastvora napovrini kristala. Rastvaranje i kristalizacija su dva suprotna procesa i nalaze se ustanju dinamike ravnotee. Zasien rastvor, pod odgovarajuim uslovima, se dobijakada se brzine rastvaranja i kristalizacija izjednae.

59.PRAVILA RASTVORLJIVOSTI

Pravila rastvorljivosti:

- jedinjenja slinog hemijskog sastava istrukture bolje se meusobno rastvaraju;

- polarna jedinjenja se rastvaraju u polarnim rastvaraima, a nepolarna u

nepolarnim rastvaraima;- jedinjenja koja imaju slian unutranji pritisak bolje se meusobno rastvaraju;

- rastvorljivost vrstih supstanci u tenom rastvarau opada sa porastom njihove

temperature topljenja;

-

rastvorljivost vrstih supstanci u tenim rastvaraima utoliko je manja, ukolikoje vea njihova molekulska masa.Ova pravila slue samo kao orijentacioni kriterijum pri izboru rastvaraa i neomoguuje predvianje rastvorljivosti sa velikom tanou.

60.HENRIJEV ZAKON

Bilo koji gas ili para u neposrednom kontaktu sa povrinom neke tenosti rastvara se utoj tenosti srazmerno parcijalnom pritisku tog gasa u gasnoj fazi iznad povrinetenosti. U stvari pod odreenim uslovima uspostavlja se dinamika ravnotea izmeu

procesa rastvaranja i isparavanja gasa. Po henrijevom zakonu ovaj odnos se moeprikazati jednainom:C1/C2=K, gde je C1 - molarna koncentracija gasa u gasnoj fazi, C2 - molarna

koncentracija gasa u tenoj fazi. K - konstanta rastvorljivosti, odnosno koeficijentdistribucije.

61.GRAHAMOV ZAKON

Difuzija gasova kroz polupropustljive membrane plunih alveola nastaje zbog razlikau parcijalnim pritiscima nekog gasa sa jedne i druge strane membrane. Brzina difuzije

se ponaa po Grhamovom zakonu. Prema tome, gasovi e prolaziti kroz membranu u


15/69

smeru od vieg ka niem parcijalnom pritisku, dok se ne uspostavi dinamikaravnotea:

= = gde je:

1i

2srednje brzine gasova, Mr1 i Mr2relativne molekulske mase, d1 i d2

relativne gustine. Prema tome Grahamov zakon glasi: Brzine difuzije gasova su

obrnuto proporcionalne kvadratnom korenu njihovih relativnih molekulskih masa (ili

relativnih gustina).

62.FIZIKA HEMIJA (DEFINICIJA I OBLAST PROUAVANJA)Fizika hemija predstavlja vezu izmeu fizike i hemije, ali i biologije i kaointerdisciplinarna nauka bavi se prouavanjem fizikih osobina hemijskih sistema nasvim nivoima, od makroskopskog do subatomskog.

Obuhvata iroke oblasti, od strukture i grae supstance preko njenih svojstava domeudejstava uesnika u razliitim agregatnim stanjima, od procesa koji se odvijaju uravnotenim ili neravnotenim stanjima do energetskih bilansa takvih procesa, odobjanjenja zato je neto takvo kakvo jeste u datim uslovima a ne drugaije, dotumaenja zato se neto desilo na takav a ne na neki drugi nain i na kraju od nainadefinisanja stanja sistema i parametara koji utiu na njegovu promenu do naina

postizanja eljenog stanja i njegove praktine primene.

63.FIZIKA HEMIJA U OBLASTI RADNE I IVOTNE SREDINE

Fizika hemija u oblasti radne i ivotne sredine omogucuje orijentaciju, odreivanjeili predvianje ponaanja tetne supstance van ivog organizma, odnosno od izvora doreceptora. To podrazumeva njeno praenje u pogledu vremena, zadravanja itransformacija u vazduhu, vodi i zemljitu, kao i kod uvanja, skladitenja, transporta,detekcije, dekontaminacije i kontraminacije, mera zaite, ukazivanja prve pomoi itd.

64.FIZIKOHEMIJSKI PARAMETRIFizikohemijski parametri koji se razlikuju kvalitativno i mogu da se odredekvantitativno bie izloeni po oblastima fizike hemije: agregatna stanja materije(gasno, teno, vrsto), hemijska termodinamika, hemijska kinetika, ravnotea uhomogenim i heterogenim sistemima, pojave na granici faza, koloidna hemija,

struktura materije, nuklearna hemija, optika svojstva materije, elektrohemija.

65.KINETIKA TEORIJA GASOVAKinetika teorija gasova, polazei od jednostavnog modela gasovitog stanja, povezujemakroskopska svojstva gasova (npr. pritisak i temperatura) sa makroskopskim

svojstvima molekula gasa (npr. masom, brzinom). Kinetika teorija gasova zasnovanaje na sledeem modelu idealnog gasa:

gas je predstavljen skupom identinih estica mase m u stalnom kre tanju pri

emu su svi pravci i smerovi kretanja podjednako verovatni; zapremina estica je zanemarljiva;


16/69


17/69

Taka K se naziva kritina taka. Kritino stanje se moe definisati kao stanjeodreeno temperaturom i pritiskom pri kojima gas i tenost postaju tako slini, da viene mogu postojati kao odvojene faze, iznad kritine temperature supstanci moe

postojati samo gas. Molarna toplota isparavanja tenosti opada sa porastomtemperature i pri kritinim uslovima postaje jednak 0. Kritineveliine su u vezi sakonstantama u Vandervalsovoj jednaini realnog gasnog stanja i koriste se za njihovoodreivanje.

70.VISKOZNOST TENOSTIViskoznost predstavlja merilo unutranjeg trenja tenosti u kretanju i zavisi odtemperature i hemijskog sastava fluida. Tenost koja ima veu viskoznost je manja,dok ona sa manjom viskoznou je vie pokretna tenost.Viskozitet se klasifikuje na:

-

apsolutnu (dinamiki i kinematiki) predstavlja viskozitet fluida koji struji

laminarno i u kome se izmeu dva paralelna sloja, udaljena 1m, sa razlikom ubrzinama strujanja od 1m/s javlja napon smicanja od 1Pa

-

relativnu viskoznost predstavlja odnos viskoziteta ispitivane i nekestandardne supstance.

Sila trenja kojom 2 sloja tenosti deluju jedan na drugi pri meusobnom kretanjuproporcionalna je dodirnoj povrini S i razlici V=V2-V1, a obrnuto proporcionalna

njihovom rastojanju F=*()

. Velicina V koja zavisi od prirode tenosti i njenetemperature specificna je za svaku tenost i naziva se viskoznost: =

.

71.POVRINSKI NAPONGranini sloj izmeu dve faze bitno se razlikuju po fizikohemijskim osobinama odgraninih slojeva u unutranjost jedne faze. Ta razlika je uslovljena razliitimsadrajem energije u unutranjosti jedne faze i na graninoj povrini izmeu dve faze.Sila koja deluje normalno na duinu u povrinskom sloju tenosti naziva se povrinskinapon (). Matematiki se definie izrazom:

=

, gde je F sila koja deluje na duinu (l). Iz jednaine sledi i jedinica povrinskog

napona (Nm-1).

72.VRSTO AGREGATNO STANJE (KRISTALNO I AMORFNO)Glavno svojstvo kristala je ureenost estica od kojih su izgraeni. estice su pravilnoi periodino poreane, tako da postoji ureenost kroz ceo kristal. Upravo zbog takvestrukture kristali imaju svojstvo anizotropije; to je zavisnost fizikih svojstava (npr.

provoenje toplote idr.) od pravca u kristalu. Kristali koji imaju ovakva svojstvanazivaju se mono kristali. Amorfni materijali se odlikuju time, da su im estice u

prostoru rasporeene bez reda. Njihovo osnovno svojstvo je da su izotropni, tj. da su

im svojstva u svim pravcima jednaka, to je karakteristino za tenosti i gasove. Za


18/69

razliku od kristala amorfne supstance nemaju odreenu taku topljenja, ve sekarakteriu irokim intervalom razmekavanja.

73.TOPLJENJE I OVRAVANJEKoliina toplote koju je na temperaturi toplljenja potrebno dovesti 1mol-u supstanceda bi prela u teno stanje naziva se molarna toplota topljenja (H).Proces suprotan topljenju je ovravanje. Kada su u pitanju kristalne supstance prelazmaterije iz tenog u vrsto stanje, naziva se kristalizacija.

74.TERMODINAMIKA (DEFINICIJA)

Termodinamika se bavi prouavanjem promena energija koja prate hemijske i fizikeprocese. Ona prouava zakonitosti kojima podleu ove promene, a naroito one kojese odnose na transformaciju toplotne energije u sve ostale oblike energije i obrnuto.

75.

PRVI I DRUGI ZAKON TERMODINAMIKE

Prvi zakon ternodinamike se bavi koliinom rada koji se moe dobiti ili izvriti prifizikom ili hemijskom procesu, kao i koliinom toplote koja se pri tome oslobodi iliapsorbuje.

Drugi zakon termodinamike prouava tok prirodnih procesa, odnosno pitanja u vezi samogunostima odigravanja spontanih procesa.

76.OSNOVNI POJMOVI TERMODINAMIKE

Osnovni pojmovi termodinamike su:

termodinamiki sistem, svojstva ili promenljive,

stanje sistema,

parametri stanja,

ravnotea, proces.

77.IZOLOVAN, OTVOREN I ZATVOREN SISTEM

Izolovan systemje onaj kod koga ne postoji nikakva interakcija sa okolinom. U njemu

granica izmeu sistema i okolne onemoguuje razmenu supstance i energije.Zatvorensistem je kada u toku neke promene stanja u sistemu nema razmene supstance saokolinom, a dolazi do razmene energije.

Otvoren sistemje onaj u kome postoji razmena mase i energije izmeu sistema iokoline.

78.HOMOGENI I HETEROGENI SISTEM

Sistem je homogen kad su mu svojstva ista u svim delovima ili se kontinuirano

menjaju od take do take. Npr. homogen sistem je gas ili smea gasova, ista tenost,pravi rastvor.


19/69

Kada sistem nije potpuno uniforman, tj. kada unutar sistema postoje take u kojima seneko svojstvo naglo menja kae se da je sistem heterogen. Heterogen sistem se moesastojati od veeg broja homogenih delova. Faza predstavlja homogeni deo sistemakoji je od ostalih delova odvojen graninim povrinama. Takav sistem koji se sastojiod dve faze je npr. sistem tenosti i para, 2 nemeljive tenosti idr.

79.INTEZIVNE I EKSTEZIVNE VELIINEIntenzivne veliine su fizike karakteristike sistema ija brojna vrednost ne zavisi odkolicine materije u sistemu. Intenzivne veliine su temperatura, pritisak, gustina,

povrinski napon itd.Ekstenzivne veliine zavise od koliine materije u sistemu i upravo su joj

proporcionalne. Ukupna vrednost neke ekstenzivne veliine jednaka je zbiru vrednostiza pojedine delove u koje se sistem moe podeliti, tj. ekstezivne veliine imajuaditivni karakter. Ekstenzivne veliine su zapremina, energija, entalpija idr.

Intezivne veliine zovu se jo i faktori intenziteta, a ekstezivne veliine faktorikapaciteta.

80.PARAMETRI TERMODINAMIKOG SISTEMAStanje termodinamikog sistema definisano je parametrima sistema. etiritermodinamika svojstva koja se mogu neposredno meriti tako da primarno definiusistem predstavljaju parametere stanja. To su koliina supstance (n), pritisak (p) ,zapremina (V) i temperature (T). Izmeu parametara sistema postoji odreenafunkcionalna zavisnost, najjednostavnija funkcionalna zavisnost je poznata jednaina

idealnog gasnog stanja: pV=nRT.

81.TERMODINAMIKA RAVNOTEASistem u kome se nijedno termodinamiko svojstvo ne menja, nalazi se u stanjutermodinamike ravnotee. Ovaj pojam obuhvata postojanje 3 razliita tipa ravnotee:termiku, mehaniku, hemijsku. Termika ravnotea podrazumeva da je temperatura usvim delovima sistema ista. Mehanika ravnotea podrazumeva da nemamakroskopskih kretanja u sistemu ili sistema u odnosu na okolinu. Hemijska

ravnotea podrazumeva da hemijski sastav u svim takama sistema mora biti isti i nesme se menjati.

82.FUNKCIJE STANJA TERMODINAMIKOG SISTEMATermodinamike funkcije stanja su veliine iju apsolutnu vrednost nije mogueodrediti. U termodinamikim razmatranjima dovoljno je poznavati promene ovihfunkcija. Funkcija stanja i njihove promene zavise od uslova pri kojima su definisane.

83.STANDARDNI USLOVI

Da bi se izbeglo oznaavanje uslova pri kojima se promene izvode, a takoe i da bi seporedile promene funkcija stanja za razliite procese, konvencijom su usvojeni

standardni uslovi: pritisak od 100 kPa (1bar), koliina supstance od 1mol,koncentracija rastvora od 1mol dm -3.


20/69

84.UNUTRANJA ENERGIJASvaki sistem sadri u sebi odreenu koliinu energije u sebi koja se naziva unutranjaenergija. Unutranja energija (U) predstavlja zbir ukupne energije estica iz kojih sesistem sastoji i uslovljena je kretanjem i uzajamnim dejstvima tih estica. Onaobuhvata kinetiku energiju toplotnog kretanja estica (molekula, atoma, jona),

potencijalnu energiju estica uslovljenu njihovim uzajamnim dejstvom(meumolekulskim silama), kinetiku i potencijalnu energiju protona i neutrona uatomskim jezgrima.

85.IZOHORSKI PROCESI

Izohorski proces (V=const.) je proces koji se vri bez promene zapremine. Opti izraz

za Prvi zakon termodinamike dobija oblik primenjen na izohorski proces U=Qv.

86.IZOBARSKI PROCESI

Izobarski proces (p=const.) za proces koji se vri bez promene spoljanjeg pritiskaPrvi zakon termodinamike vai u obliku: U=Qp-pV tj. Qp=U+pV.

87.IZOTERMSKI PROCESI

Izotermski proces (t=const.) pri izotermskom procesu unutranja energija sistema sene menja, jer je temperatura konstantna. Jednaina Prvog zakona termodinamike

dobija se Q=W.

88.ADIJABATSKI PROCESI

Adijabatski procesi (Q=0) su takvi procesi u kojim nema razmene energije u obliku

toplote izmeu sistema i okoline. Iz opte jednaine Prvog zakona termodinamike uzuslov da je Q=0 dobija se jednaina za adijabatski proces U=W.

89.TOPLOTNI KAPACITET

Toplotni kapacitet se definie kao koliina toplote koju je potrebno dovesti sistemu dabi mu se temperature povisile za 1. Toplotni kapacitet (C) zatvorenog sistema, dat je

izrazom: C= , gde je Ctoplotni kapacitet, Qkoliina toplote dovedena sistemom,a T promena temperature sistema. Toplotni kapacitet zavisi od prirode supstancikoju ine sistem, od mase, od vrste izvedenog procesa.

90.MOLARNI TOPLOTNI KAPACITET

Toplotni kapacitet izrazen po jedinici koliine supstance naziva se molarni toplotnikapacitet ili molarna toplota. Molarni toplotni kapacitet definie se kao koliinatoplote potrebna da se 1mol molekula supstance zagreje za 1. Oznaka za molarnitoplotni kapacitet je Cm.


21/69

91.ENTALPIJA

Entalpija je mera totalne energije termodinamikog sistema. Ona se sastoji odunutranje energije, koja je energija neophodna da bi se formirao sistem i koliineenergije potrebne da bi se obezbedio prostor za sistem potiskivanjem njegoveokolinei

uspostavili njegova zapremina i pritisak.

Toplota (entalpija) stvaranja jedinjenja se odnosi na 1mol supstance na temperaturi od

25 C i pritisku od 101,3 kPa. Pod toplotom (entalpijom) stvaranja podrazumeva se

toplotni efekat reakcije pri kojoj nastaje 1 mol sloene supstance iz prostih supstanci.Ukupna promena entalpije je stalna i ne zavisi od toga da li se reakcija odigrava u

jednom stepenu ili vie stepena, ako se polazi od istih komponenata i dobijaju istiproizvodi reakcije sa istimagregatnim stanjem.Toplotni efekat reakcije (ili promena

entalpije reakcije) jednak je algebarskom zbiru entalpije stvaranja proizvoda

umanjenom za sumu stavaranja polaznih supstanci (reaktanata).

92.

EGZOTERMNI I ENDOTERMNI PROCESI

Hemijske reakcije pri kojima se oslobaa izvesna koliina toplote nazivaju seegzotermne, sistem tad odaje toplotu okolini.

Reakcije pri kojima sistem apsorbuje odreenu koliinu toplote okoline nazivaju seendotermne.

93.REAKCIJE PRI STALNOJ ZAPREMINI

Reakcije pri konstantnoj zaprenimi mogu da se vre podsledeim uslovima: reakcije u zatvorenom sudu,

reakcije izmeu vrstih i tenih supstanci pri kojima ne dolazi do oslobaanjagasa,

reakcije izmeu gasovitih supstanci kod kojih je broj molova pre i poslereakcije isti.

Kod takvih reakcija promena unutranje energije sistema jednaka je apsorbovanojili osloboenoj toploti: U=Qv.

94.REAKCIJE PRI STALNOM PRITISKU

Veina hemijskih reakcija vri se pri kostantnom pritisku. Toplotni efekat Qp reakcija

pri stalnom pritisku jednak je promeni entalpije sistema Qp=H.

95.ENTALPIJA RASTVARANJA

Entalpija rastvaranja zavisi od prirode supstance, prirode rastvaraa i koncentracijenagraenog rastvora. Sam proces rastvaranja obuhvata dva procesa: uzajamnodelovanje molekula rastvaraa i supstance koja se rastvara i raskidanje postojeih vezau molekulima supstance.

Standardna molarna entalpija rastvaranja neke supstance predstavlja promenu entalpije

procesa rastvaranja 1mol supstance u velikoj koliini rastvaraa pri standradnimuslovima.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%90%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%82%D0%BD%D0%B0_%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%9A%D0%B0http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%9E%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D0%B0_(%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC%D0%B8)&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A3%D0%BD%D1%83%D1%82%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%9A%D0%B0_%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=%D0%A2%D0%B5%D1%80%D0%BC%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D1%87%D0%BA%D0%B8_%D1%81%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B5%D0%BC&action=edit&redlink=1http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%95%D0%BD%D0%B5%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0


22/69

96.ENTALPIJA NEUTRALIZACIJE

Promena standardne entalpije neutralizacije (rH) je promena entalpije reakcije ukojoj 1mol vodonikovih jona, odnosno (H3O

+), jona reaguje sa 1mol-om OH- jona u

veoma razblaenom rastvoru.

97.ENTALPIJA SAGOREVANJA

Standardna entalpija sagorevanja je promena entalpije reakcije u kojoj 1mol elementa

ili jedinjenja reaguje potpuno sa kiseonikom pri standardnim uslovima. Izraava se pomolu supsatnce koja se oksiduje. Toplota sagorevanja je podatak koji treba znati za

supstance koje slue kao goriva.

98.HESOV ZAKON

Hesov zakon glasi: ukupna promena entalpije hemijske reakcije je ista, bez obzira u

koliko stupnjeva se reakcija izvodi.

99.ENTROPIJA

Entropija je izvedena kao veliina preko koje se moe izraziti spontanost nekogprocesa. U termodinamikim sistemima toplota spontano prelazi od sistema naokolinu samo ako je temperatura okoline nia od temperature sistema. Znai daentropija kao velicina koja treba da izrazi spontanost termodinamikih procesa, mora

da sadr i toplotu i temperaturu sistema:S=.

100. GIPSOVA SLOBODNA ENERGIJA

Definie se izrazom G=H-TS, gde je H - entalpija, Sentropija, a T - termodinamikatemperatura. Slui kao kriterijum za spontanost procesa ili ravnoteu pri uslovimakonstantne temperature i pritiska.

101. HEMIJSKA KINETIKA (OBLAST PROUAVANJA)Hemijska kinetika prouava brzinu i mehanizam hemijskih reakcija i zavisnost brzineod razliitih faktora. Razliite hemijske reakcije se odvijaju razliitim brzinama. Nekese odvijaju u deliima sekunde, a neke traju godinima. Ako reaktanti daju vierazliitih produkata, hemijska kinetika prua podatke o uslovima u kojima e se

reakcija odvijati u eljenom smeru.

102. BRZINA HEMIJSKE REAKCIJE

Promena koncentracije reagujuih estica sa promenom vremena definie brzinuhemijske reakcije, ija jejedinica[mol].Da bi dolo do reakcije potrebno je da se estice sudare dovoljnom energijom i daimaju pogodnu orjentaciju, broj uspenih sudara u brzini vremena je brzina reakcije.

Na brzinu reakcije utiu koncentracija reaktanata, katalizatori, i dodirna povrinareaktanata.


23/69

103. FAKTORI BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE

Faktori koji utiu na brzinu reakcije su: koncentracija reaktanata, temperatura, prirodareaktanata, uticaj pritiska (kod gasova), prisustvo katalizatora, uticaj svetlosti na neke

reakcije.

104. ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD KONCENTRACIJE

REAKTANATA

Zakon brzine glasi: Brzina hemijske reakcije srazmerna je proizvodu molarnih

koncentracija supstanci, pri emu je svaka koncentracija stepenovana odgovarajuimredom reakcije.

105. ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD TEMPERATURE

Pri izvoenju razliitih eksperimenata zakljuujemo da povienje temperature ubrzavahemijske reakcije. Iako sa povienjem temperature kinetika energija estica raste,

ipak poveanje brzine reakcije nije srazmerno broju sudara.

106. ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD DODIRNE

POVRINEReaktanti mogu meusobno da reaguju samo ako su u dodiru. to je vea dodirna

povrina to je vea mogunost za reakciju, a time je vea i brzina reakcije. Drugi nainda se povea dodirna povrina jeste usitnjavanje reaktanata.

107. ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD PRIRODE

SUPSTANCEPovienjem temperature poveava se brzina i egzotermnih i endotermnih reakcija, jerono utie na poveanje broja aktivnih atoma. Energija aktivacije predstavlja faktorkoji pokazuje uticaj prirode reagujucih supstanci na brzinu reakcije. Ukoliko je

energija aktivacije mala, brzina reakcije je obino velika.

108. ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD KATALIZATORA

Glavne karakteristike katalizatora i katalitikih reakcija su sledee: delovanjekatalizatora je selektivno, katalizator moe da ubrza samo reakciju koja je mogua, aline moe izazvati reakciju, po zavretku reakcije katalizator ostaje hemijskinepromenjen, katalizatori ubrzavaju hemijsku reakciju jer smanjuju energiju

aktivacije, odnosno reakciju vode energetski povoljnijim putem, katalizator ne utie napoloaj ravnotee.

109. ZAVISNOST BRZINE HEMIJSKE REAKCIJE OD ZRAENJAEnergija potrebna za aktiviranje reaktanata u nekom sistemu moe se dovesti u oblikuenergije zraenja. Hemijske reakcije koje se deavaju pod uticajem energije zraenjanazivaju se fotohemijske reakcije.

110.

KLASIFIKACIJA HEMIJSKIH REAKCIJAHemijske reakcije mogu se podeliti na: sloene i proste ili elementarne.


24/69

111. MOLEKULARNOST REAKCIJE

Molekularnost reakcije odreena je brojem estica reaktanata koje uestvuju uelementarnoj reakciji. Drugaije, molekularnost je zbir broja molekula reaktanataijim se istovremenim uzajamnim delovanjem ostvaruje hemijska promena. Poznatesu jedno, dvo i tromolekulske reakcije.

112. REAKCIJE PRVOG REDA

Reakcije prvog reda su one reakcije ija brzina zavisi samo od koncentracije jednog

reaktanata. Konstanta brzine reakcije prvog reda predstavlja se k=- log

, gde je c0

poetna koncentracija, ct koncentacija posle vremena t. Pored konstante, brzinureakcije karakterie i poluvreme reakcije (). To je vreme za koje odreaguje polovina

poetne koliine supstance k=

.

113. REAKCIJE DRUGOG REDA

Reakcije drugog reda su reakcije koje se najee deavaju. Za reakcijuA+B=produkti, brzina je data izrazom v=k2*CA*CB, odnosno zbir eksponenata na

koncentracijama je dva, pa je to reakcija 2 reda.

114. POVRATNE REAKCIJE

Povratne reakcije se odvijaju u oba smera. Brzina pretvaranja supstance A u supstancu

V odreena je razlikom brzina suprotnih reakcija v=k1CA-k2CB.

115. PARALELNE REAKCIJE

Paralelne reakcije su one reakcije kod kojih se dva ili vie procesa odvijaju uporedo.Brzina kojom se smanjuje koncentracija supstance A odreena je izrazom: v=k1CB+k2CA.

116. UZASTOPNE REAKCIJE

Uzastopne reakcije su takve reakcije tokom kojih na putu od poetnog do konanogstanja nastaje itav niz meuprodukata. Brzina reakcije zavisi od brzine najsporijeg

procesa. Posebnu vrstu uzastopnih reakcija predstavljaju lanane reakcije kao to suradioaktivni procesi idr.

117. HEMIJSKA RAVNOTEAHemijska ravnoteaje stanje gde je brzina reakcije u pravcu stvaranja proizvoda

jednaka brzini reverzibilne reakcije. U stanju ravnotee masa i koncentracijareaktanata i produkata se ne menja, iako reakcija jo uvek tee. Konstanta ravnotee(Ks) je kolinik proizvoda reakcionih proizvoda i prozvoda reaktanata i zavisi samood temparature.

Ukoliko je Kc vee od 1 produkti reakcije su u viku, a ukoliko je manje reaktanti su uviku.

Povienjem temperature ravnotea se pomera u pravacu endoterme, a smanjenjem upravcu egzoterme reakcije.


25/69

Promena pritiska ima uticaj samo na gasne reakcije kod kojih je broj molova sa leve i

desne strane razliit, odnosno kod kojih se zapremina posle reakcije smanjuje ilipoveava. Poveanje pritiska pomera ravnoteu u pravcu manje, a njegovo smanjenjeu pravcu vee zapremine sistema.nA + mB -----> sC + pD

Kc=[A]n* [B]m/ [C]s* [D]p

118. HEMIJSKI POTENCIJAL

Gibsova energija pri konstantnom pritisku i temperaturi zavisi od koliine supstancikoje ine sistem. Hemijski potencijal je faktor intenziteta hemijske energije, a faktorekstenzivnosti je koliina supstance.

119. RAVNOTEA U HOMOGENOM SISTEMUH o m o g e n e r e a k c i j e s e o d i g r a v a j u u s i s t e m i m a k o j i s a d r e samo jednu fazu, aheterogene u dvo- ili viefaznim sistemima. Homogene iheterogene reakcije mogu biti:

konane ili nepovratne ravnotene ili povratne.

Na osnov u Zakona o hemi jsk om dej stvu masa ko ji su formulisali

Guldberg iWaage, izveden je matematiki izraz koji je poznat kaozakon o hemijskoj ravnotei.

120. LE ATELIJEOV PRINCIP

Ako se nekom od spoljnih inilacakojiutiuna ravnoteupromeni vrednost (T, Rkoncentracija reaktanata) sistem uspostavlja novo stanje ravnotee tako da se odupre

promeni.

121. UTICAJ PROMENE KONCENTRACIJE NA RAVNOTEUU sistemu koji se nalazi u stanju dinamike ravnotee, pri konstantnom pritisku itemperaturi, promena koncentracije jedne supstance uticae na poloaj ravnotee, aline i na urednost konstante ravnotee.

122. UTICAJ PROMENE PRITISKA NA RAVNOTEUPromena pritiska ima uticaja samo na one ravnotene reakcije u kojima uestvujugasovite supstance. Poto pritisak gasa zavisi od broja gasnih estica u odreenojzapremini, Le ateljeov princip predvia da poveanje spoljanjeg pritiska sistemmoe da umanji smanjivanjem broja molekula. To znai da e se u sistemu odvijationa reakcija kojom e se smanjiti broj molekula gasa.

123. UTICAJ PROMENE TEMPERATURE NA RAVNOTEEPromenom temperature sistema u stanju ravnotee menja se poloaj ravnotee, kao ivrednosti ravnotenih konstanti Ks i Kp. Prema Le ateljeovom principu povienjem

temperature pomera se poloaj ravnotee u smeru koji umanjuje povienje temperatureapsorbovanjem toplote. Pomeranjem ravnotee ka produktima ostvaruje kod


26/69

egzotermnih reakcija sniavanjem temperature, a kod endotermnih povienjemtemperature.

124. UTICAJ PROMENE KATALIZATORA NA RAVNOTEUPostojanje ili odsustvo katalizatora nema uticaj na poloaj ravnotee jer katalizator

podjednako utie na brzinu reakcije u oba smera. Poto katalizator u nekomreakcionom sistemu deluje samo na smanjivanje energije aktivacije za reakcije u oba

smera, uvoenje katalizatora u system koji jo nije dostigao ravnoteu pomoi e da seona bre uspostavi. Katalizator moe da promeni brzinu dostizanja ravnotee, ali nemenja ravnotene koncentracije, niti vrednost konstante ravnotee.

125. RAVNOTEA U HETEROGENOM SISTEMURavnotea u sistemu koji se sastoji od dve ili vie faza naziva se heterogena ravnotea.

Na reakciji u heterogenom sistemu mogu se primeniti zakoni koji vae za homogene

reakcije, ali samo ako su, osim vrstih ili tenih supstanci, uesnici reakcije i gasovi.Konstanta ravnotee neke heterogene reakcije u kojoj uestvuju gasovite supstance

jednaka je odnosu njihovih parcijalnih pritisaka. Poloaj ravnotee ne zavisi odkoliine vrstih ili tenih uesnika reakcije.

126. SLOBODNA ENERGIJA I KONSTANTA RAVNOTEEHemijski proces je samo jedna specifina vrsta termodinamikog procesai na njega semogu primeniti opte termodinamike reakcije.Hemijske reakcije se najee izvode pri izotermsko-izobarskim uslovima, tj. T=const.

i p=const.. termodinamiki uslov za spontano odvijanje jednog takvog procesa jesmanjenje Gibsove energije sistema.

Hemijska reakcija e se spontano odvijati s leve prema desnoj strani hemijskejednaine ako Gibsova energija sistema s napredovanjem reakcije opada.

127. FIZIKA RAVNOTEAO fizikoj ravnotei je re kada se u posmatranom sistemu odvijaju reverzibilni fiziki

procesi. Takvi procesi su fazne transformacije i rastvaranje.

128. DISPERZNI SISTEMI

Sistemi u kojima je jedna supstanca u vidu vrlo sitnih estica rasporeena u drugojnazivaju se disperzni. Takvi sistemi se sastoje od disperzne faze i disperznog sredstva.

Disperznu fazu ini supstanca ije su estice rasporeene u drugoj supstanci koja senaziva disperzno sredstvo ili disperziona sredina.

129. GIPSOVO PRAVILO FAZA

Pri definisanju termodinamikog sistema objanjeno je znaenje pojmova faza ikomponenta.

Faza (R) je svaki homogeni deo sistema uniforman po svojim fizikim i hemijskim

svojstvima u celoj zapremini.


27/69

Broj nezavisnih komponenata (S) u sistemu predstavlja najmanji broj nezaviisno

promenljivih sastojaka neophodnih da se odredi sastav svake pojedinane faze.Broj stepeni slobode (F) predstavlja najmanji broj uslova koji se mogu menjati

nezavisno u odreenim granicama, a da se broj faza u ravnotei ne menja. Pri tom suuslovi koji se mogu menjati: temperatura, pritisak i sastav.

Izmeu broja stepeni slobode, komponenta i faza postoji odreen kvantitativni odnos,koji je prvi ustanovio Gibs. Taj odnos je poznat kao pravilo faza.

Broj stepeni slobode dobija se iz razlike ukupnog broja intenzivnih veliina potrebnihda se opie stanje sistema i broja veliina koje su zavisno promenljive zbog uslova da

je sistem u ravnotei:F=ukupan broj promenljivih (broj zavisno promenljivih).

Ukupan broj koncentracija za izraunavanje sastava itavog sistema od R faza je R(S -1). Poto je za opisivanje stanja sistema potrebno definisati temperaturu i pritisak,ukupan broj promenljivih R(S-1)+2. Broj zavisno promenljivih veliina za svih S

komponenata sistema je S(R-1). Stoga je broj stepeni slobode:

F=P(C-1)+2-C(P-1),

F=C-P+2,

to predstavlja Gibsovo pravilo faza.

130. MASENI UDEO

Izraava se preko masenog udela rspredstavlja odnos izmeu mase date supstance iukupne mase rastvora.

rs=

=

mrsmasa date supstance mrmasa rastvaraa (vode)

mrrukupna masa rastvora (mrs+mr)

131. KOLIINSKI UDEOMolski (koliinski) udeo izraava se preko molskog udela Xrs koji predstavlja odnosizmeu broja molova date supstance nrs i ukupnog broja molova svih supstanci urastvarau nrr.

Xrs = = nrrukupanbroj molova u rastvarau (nrs+nr).

132. ZAPREMINSKI UDEO

Izraava se preko zapreminskog udela koji predstavlja odnos izmeu zapremine date

supstance Vrs i ukupne zapremine supstance u rastvoru Vrr.

= Vrrzbir zapremina date supstance i rastvaraa (Vrs+Vr)


28/69

133. MASENA KONCENTRACIJA

Masena koncentracija predstavlja masu supstance rastvorene u jedininoj zapreminirastvora.

B=

134. KOLIINSKA KONCENTRACIJAPredstavlja broj molova rastvorene supstance i zapremine rastvora Vrr. Obeleava sesa C i ima jedinicu []koji se moe obeleavati sa M.C=

135. ZAPREMINSKA KONCENTRACIJA

Zapreminska koncentracija se koristi u sluaju rastvaranjatenesupstance ipredstavlja zapreminu rastvorene supstance po jedinici zapremine rastvora, zbog ega

je bezdimenzionalna.

136. MOLALNOST

Molalnost predstavlja koliinu supstance rastvorene u 1kg rastvaraa. Simbol zamolalnost je , sa naznakom supstance na koju se odnosi.

137. KONCENTRACIJA (p-vrednost)

Koristi se za izrazavanje koncentracije razblaenih rastvora. Ova vrednost definisanaje kao negativan logaritam koncentracije odreivane supstance.

138. KONCENTRACIJA JONA

Koncentracija jona u rastvoru zavisi od koncentracije elektrolita, stepena njegove

disocijacije i broja istoimenih jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula

elektrolita: [Mn+]=cn

139. NUMERIKA KONCENTRACIJA

140.

METROLOGIJA (OBLAST PROUAVANJA)Metrologija je oblast saznanja koja se odnose na merenja.

Predmeti glavnih oblasti prouavanja: Merne jedinice i njihovi etaloni (ostvarivanje, reprodukcija, uvanje i

prenoenje jedinice koju reprodukuje), Merenja (metode, sprovoenje, procena tanosti itd.),

Merni instrumenti (svojstva instrumenata ispitivana sa gledita njihovenamene),

Posmatrai (njihova umeanost za izvoenje merenja, npr. za itanjepokazivanja mernog instrumenta).
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A2%D0%B5%D1%87%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82


29/69


30/69

Merni ureaji su instrumenti koji slue za pretvaranje neke veliine u nekopokazivanje ili neku ekvivalentnu informaciju.

149. SKALE MERNOG INSTRUMENTA

Skala je ureeni skup repera naznaenih na pokaznoj napravi mernog instrumenta.

150. NUMERIZACIJA SKALA

Numeracija skale je skup brojeva ispisan na skali.

151. PODRUJE SKALEPodruje skale je skup podeljaka obuhvaen izmeu dva odreena repera na skali.

152. OPSEG SKALE

Opseg skale je podruje obuhvaeno izmeu dva repera koji odgovaraju najmanjoj i

najveoj vrednosti na skali.

1. Snienje napona pare rastvaraa iznad rastvoraEksperimentalnim merenjima relativnog snienja napona pare razblaenih rastvora francuskifiziar Raul, doao je do zakljuka poznatog kao Raulov zakon: relativno snienje napona

pare rastvaraa iznad rastvora jednako je molskom udelu rastvorene supstance:

= XB,gde je p A napon pare istog rastvaraa, pA napon pare rastvaraa iznad rastvora, XBmolski udeo rastvorene supstance u rastvoru.

2. Snienje take mrnjenjaSnienje temperature mrnjenja rastvora upravo je srazmerno molarnoj koncentraciji:Tf= T fTf= Kf* b,gde je Tf (K) snienje temperature mrnjenja rastvora, Kf krioskopska konstanta, b molalna koncentracija rastvora.

Krioskopska konstanta predstavlja snienje temperature mrnjenja jednomolarnog rastvora.

3. Povienje take kljuanjaPovienje temperature kljuanja rastvora upravno je srazmerno njegovoj molalnojkoncentraciji:

Tb= T bTb= Kb* b,gde je Tb (K)povienje temperature kljuanja rastvora, Kbebulioskopska konstanta, b molalna koncentracija rastvora.

Ebulioskopska konstanta predstavlja povienje temperature kljuanja koje izaziva 1 molsupstance rastvorene u 1 kg rastvaraa. Tako se merenjem temperature kljuanja odnosnomrnjenja rastvaraa I rastvora moe takodje odrediti i molarna masa rastvorene supstance.

4. Primena Raulovog zakona na rastvore elektrolitaSnienje napona pare rastvora elektrolita vee je od snienja napona pare neelektrolita istekoncentracije. Elektroliti imaju vie temperature kljuanja, a nie temperature mrnjenja,takoe u odnosu na rastvore neelektrolita iste koncentracije. Kada su u pitanju rastvori jakihelektrolita Vanfohov faktor je jednak broju jona koji nastaju disocijacijom jednog molekula

rastvorene supstance. Deo disosovenih molekula, od ukupnog broja molekula elektrolita


31/69

naziva se stepen disocijacije. Stepen disocijacije na odredjenoj temperaturi zavisi od prirode

rastvorene supstance i rastvaraa.

5. Primena Raulovog zakona na smee dveju tenostiRaulov zakon se ne primenjuje samo za rastvore koji se sastoje od tenog rastvaraa i

rastvorene vrste neisparljive supstance, Raulov zakon se moe primeniti i na rastvore kojeine dve tene komponente. Ovi sistemi, poznati kao smee dveju tenosti, imaju vanu uloguu procesima i stanjima u radnoj i ivotnoj sredini, tehnolokim procesima, naroito uorganskoj hemijskoj industriji. Sistemi mogu biti:

- sistemi kod kojih se komponente potpuno smeaju,- sistemi kod kojih se komponente delimino smeaju i- sistemi kod kojih se komponente ne meaju.

6. Osmotski pritisakOsmotskipritisak se najbolje moe objasniti na primeru kadase rastvor i ist rastvaraili dvarastvora razliitih koncentracija odvoje polupropustljivom membranom doi e do spontanog

prelaenja molekula rastvaraa kroz polupropustljivu membranu u rastvor ili u rasvor saveom koncentracijom. Ovaj proces se naziva osmoza. Prelaenjem, molekuli rastvaraa

poveavaju nivo rastvora i time stvaraju dodatni hidrostatiki pritisak koji je dovoljan dazaustavi proces osmoze i pritisak naziva se osmotski pritisak. Za odredjivanje osmotskog

pritiska koristi se Van Hofova jednaina P=cRT i on se koristi samo za razblaene rastvoredok se kod jakih dobijaju priblini rezultati.

7. Idealni sistemiSvaka tenost pri povienju temperature izbacuje paru i to je veoma vazno svojstava jednetenosti tj napon njene zasiene pare. Pri odreenoj temperaturi u zatvorenom prostoru parna itena faza nalaze se u ravnotei i napon pare ima odreenu vrednost. Kada je tena faza smeadveju tenih komponenata obe e komponente isparavati i faza pare takoe biti smea. Ueesvake komponente u parnoj fazi odnosno parcijalni napon njene pare zavisi od koncentracije

te komponente u tenoj fazi. Ova zavisnost definisana je Raulovim zakonom: Parcijalni naponpare jedne komponente u smei jednak je proizvodu molskog udela te komponente u rastvorui napona pare iste komponente.

8. Sistemi kod kojih se komponente potpuno meajuSvojstva sistema u kojima se komponente potpuno meaju zavise od sila uzajamnog delovanjanjihovih molekula. Ti sistemi se razvrstavaju na idealne, sisteme sa maksimalnom

temperaturom kljuanja i sisteme sa minimalnom temperaturom kljuanja.

9. Sistemi sa minimalnom temperaturom kljuanjaKod nekih smee tenosti imaju napone para vee nego sto to predvia Raulov zakon i

pokazuje pozitivno odstupanje od ponaanja idealnih rastvora. U tim smeama privlane sileizmeu razliitih molekula slabije su od privlanih sila izmeu istih molekula. Tenjakomponenata ka isparavanju je vea nego u idealnom rastvoru.

10. Sistemi sa maksimalnom temperaturom kljuanjaPri pretpostavci da su meumolekulske sile jae izmeu komponenata kada su u rastvoru negokada su u istom stanju i tada e tenja ka isparavanju komponenata u rastvoru biti manjanego u istom stanju. Kod takvih smea su naponi pare manji nego to predvia Raulov

zakon, odnosno one pokazuju negativno odstupanje od idelanog ponaanja.


32/69


33/69

taj nain to za svoju povrinu vezuju molekule gasova ili molekule i jone iz rastvora kada senalaze u dobru s tima rastvorom.

17. Fizika i hemijska adsorpcijaFizicka adsorpcija nastaje kao posledica vezivanja adsorbata sa adsorbent privlanim silama

kao sto su Vandervalsove sile. Adsorpcija je egzoterman proces: promena entalpije je oko 40kJ mol-1. Odvija se velikom brzinom i reverzibilna je. Adsorbat moe da se adsorbuje u viemolekulskih slojeva.

Kada je u pitanju hemijska adsorpcija ili hemisorpcija, adsorbat se vezuje za adsorbent

hemijskim vezama. U poreenju sa fizikom adsorpcijom hemijska adsorpcija se odvija sporoi najee je nepovratna.

18. Faktori koji utiu na koliinu adsorbovane supstanceNa koliinu adsorbovane supstance utiu vise faktora: priroda adsorbata, priroda i relativnapovrina adsorbenata, pritisak (kod gasova) ili koncentracija (kod rastvora), temperatura.Kada je reo adsorpciji iz rastvora priroda adsorbata utie na koliinu adsorbovane supstance,

uglavnom kroz polarnost molekula kako adsorbovane komponente tako i molekula rastvaraa.Gasovi se utoliko vie adsorbuju ukoliko se lake kondenzuju. Koliina adsorbovanesupstance srazmerna je veliini povrine adsorbenta ali zavisi i od prirode samo adsorbenta.Povienjem pritiska kada su u pitanju gasovi, ili koncentracije kada je re o rastvorima

poveava se koliina adsorbovane supstance.

19. Adsorpcija na povrini tenostiPovrinske aktivne supstanci ine veliku grupu sredstva za pranje, odnosno sapuni ideterdenti. Njihovom adsorpcijom na povrini tenosti omogueno je pranje. Povrinskinapon na granici faza bie smanjen, pa zato rastvori sapuna lako obrazuju penu. Slino vai iza deterdente s tim to oni moraju imati razliite hidrofilne grupe.

20. Nernstov zakon raspodeleUkoliko se u sistem koji se sastoji od dve tenosti koje se ne meaju uvede supstancarastvorljiva u obe tenosti, ona e se raspodeliti izmeu te dve tenosti srazmerno svojojrastvorljivosti u svakoj od njih. Ako su C1i C2ravnotene koncentracije supstance u prvom idrugom rastvoru, onda vai sledea jednaina:C1/C2= K,

gde je Kkonstanta ravnotene raspodele ili koeficijent raspodele.Jednaina predstavlja matematiki izraz Nernstovog zakona raspodele koji glasi: Kada je

jedna supstanca raspodeljena izmeu dva rastvaraa koji se ne meaju, odnos njenih

koncentracija u dva posmatrana rastvora u ravnotei je konstantan.

21. Klasifikacija disperznih sistemaDisperzni sistemi se klasifikuju prema stepenu disperzije. Termin stepen disperzije oznaavastepen usitnjenosti estica koje ine disperznu fazu. Prema stepenu disperzije, razlikuju se trivrste disperznih sistema: grubo disperzni ili suspenzije, koloidnodisperzni i molekulsko-disperzni ili pravi rastvori.

22. Koloidno-disperzni sistemi (sol)Koloidni sistemi u kojima je disperzno sredstvo teno, a disperzna faza vrsta. Ovakvisistemi nazivaju se koloidni rastvori ili soli, odnosno hidrosoli - ako je disperzno sredstvo

voda. Istom tipu koloidnih sistema pripada i gel, kod kojeg su estice disperzne fazemeusobno povezane tako da obrazuju mreastu strukturu ije slobodne meuprostore


34/69

ispunjava disperzno sredstvo. Primer jednog takvog koloida je elatin. Zagreje gel od njeganastaje sol i ovakvi sistemi se nazivaju povratnim ili reverzibilnim.

23. Neorganski i organski koloidiOrganska jedinjenja velikih molekula koji se nalaze disprgovani u nekom disperznom

sredstvu naziva se molekulski koloidi. Makromolekul molekulskih koloida moe da sadri od10 do 109 atoma vezanih primarnum valentnim vezama. Neorganski koloidi nazivaju se idisperzoidi. To su sol zlata, neki metalni hidroksid i dr. Oni su veinom liofobni i ireverzibinikoloidi.

24. Braunovo kretanje

Slino esticama pravih rastvora, koloidne estice pokazuju Braunovo kretanje. estice sehaotino kreu u rastvoru jer poseduju izvesnu kinetiku energiju.u toku pravolinijskogkretanja koloidne estice sa energijom sudaraju molekule ili jone disperznog sredstva. Tisudari menjaju pravac kretanja koloidne estice i putanja dobija izgleda nepravilne izlomljenelinije. Takvo haotino kretanje prvi je otkrio engleski botaniar Braun, i zbog toga je dobilo

naziv Braunovo kretanje. Ovim kretanjem pokazano je da se koloidni rastvori pomolekularno-kinetikim svojstvima u sutini ne razlikuju od pravih rastvora.

25. UltrafiltracijaKoloidne estice prolaze kroz obinu filter-hartiju ali ne i kroz opne od celofana, kolodijumaiji su otvori veliine 106 cm. Te opne nazivaju se ultrafiltri, a odvajanje koloidnih od pravihrastvora ultrafiltracija.

26. Dijaliza

Postupak kojim se dovodi do preiavanja koloida naziva se dijaliza. Najjednostavnijaaparatura za dijalizu sastoji se od suda A, sa ulivnom i izlivnom cevi, i suda B, sa

celofanskom membranom. U sud B sipa se smea pravog i koloidnog rastvora, a kroz sud Acirkulise voda. Mikropore membrane propustaju pravi rastvor, a zadravaju koloidni.

27. Tindalov efekatTindalov efekat se obino odnosi na efekat rasejanja svetlosti na esticama u koloidnomsistemu, poput suspenzija ili emulzija. Tindalov efekat se koristi u razlikovanju razliitihtipova meavina naime rastvora, koloida i suspenzija. Tindalov efekat sreemo kada upalimofarove vozila u magli. Svetlosni zraci kraih talasnih duina bivaju bolje rasejani, tako da bojarasejanog svetla dobija plavkaste nijanse. Ovaj efekat je i razlog zbog koga nebo izgleda

plavo.

28. ElektroforezaLiofilni proteini stiu naelektrisanje pri pH vrednostima koje su vie ili nie od pH vrednostinjihove izoelektrine take. Prema tome, koloidne estice e se kretati u elektrinom polju i tokretanje se naziva elektroforeza. Neki koloidi kreu se ka anodi, a neki ka katodi. Dok se jonielektrolita kreu i ka anodi i ka katodi. Ona ima bitnu ulogu u zivim bicima kao sto su krv,

blanevina, plazma su koloidni sistemi. A proizvodi koji su isto tako koloidi su celuloza,vuna, kauuk, svila, skrob itd,u koloide spadaju i sintetiki polimeri.

29. Radioaktivni izvoriElement koji nastaje kao proizvod radioaktivnog raspadanja obino je i sam radioaktivan.

Tako se raspadanje nastavlja u nizu elemenata sve dok ne nastane stabilan atom. Kad je reoprirodnoj radioaktivnosti, postoje 3 niza: niz urana, torijuma I aktinijum-urana.


35/69


36/69


37/69


38/69

Ovaj zakon dat je sledeim izrazom:n2/n1= sin/sin koji kae da je odnos sinusa ugla 1 i sinusa 2 obrnuto srazmeran indeksima

prelamanja za te dve sredine. Zakon prelamanja svetlosti moze se formulisati kao relativni

idneks prelamanja dve sredine n1,2 jednak je odnosu apsolutnih indeksa prelamanja sredine

n2 i sredine n1, takodje je jednak odnosu sinusa upadnog i sinusa prelomnog ugla i odnosa

brzina u sredini V1 i sredini V2 i konstantan je pri konstantnim uslovima.

51. Refrakcija

Specifina refleksija data je izrazom r ==

[m

3kg-1], a molarna ratifikacija predstavlja

proizvod specifine refleksije i molarne mase:= =

[m3mol-1],

gde je gustina supstance, n indeks prelamanja, a M molarna masa sredine za koju sedefiniu specifina i molarna refrakcija..

52. Polarizacija svetlosti

Polarizovana svetlost je ona u kojoj su ravni oscilovanja paralelne, odnosno ona svetlost ukojoj zrak osciluje sarno u jednom smeru normalnom na pravac irenja. Ljudsko oko ne pravirazliku izmeu polarizovane i nepolarizovane svetlosti, ali se skretanje ravni oscilovanja lakeuoava ako je svetlost polarizovana. Zato je potrebno od nepolarizovane svetlosti dobiti

polarizovanu svetlost. Taj proces izdvajanja sarno jednog srnera oscilovanja naziva se

linearna polarizacija.

53. Optiki aktivne supstanceSupstance koje imaju sposobnost da obrnu ravan linearno polarizovane svetlosti nazivaju se

optiki aktivne supstance. Supstance koje ispoljavaju takvo svojstvo dele se u 2 grupe i to nasupstance koje imaju asimetrinu kristalnu strukturu i supstance koje imaju asimetrinu

molekulsku grau.

54. Ugao rotacijeinjenica da razliite optiki aktivne supstance obru ravan polarizacije za razliit ugaodovele su do zakljuka od ega zavisi ugao rotacije ravni polarizacije. U rastvoru optikiaktivne supstance ugao rotacije a zavisi, pored prirode supstance i od njene koncentracije, od

debljine sloja kroz koji prolazi polarizovana svetlost, od talasne duine upotrebljene svetlosti iod temperature rastvora. Uglavnom se radi sa svetlou odreene talasne duine i na stalnojtemperaturi (20C ili 25C). Tada je zavisnost ugla rotacije ravni polarizacije mogue

predstaviti izrazom: = m * m * 1/V gde je V zapremina rastvora, 1m debljina sloja i mkoeficijent proporcionalnosti koji se naziva specifina mo optike rotacije a m/V je masena

koncentracija rastvora.

55. Specifina mooptike rotacijeSpecifina mooptike rotacije predstavlja ugao rotacije polarizacione ravni rastvora masenekoncentracije 1 kg optiki aktivne supstance u 1 m3rastvora, pri emu polarizovana svetlost

prolazi kroz sloj rastvora debljine 1m. Znaaj specifine moi optike rotacije je pre svega toomoguava poreenje optiki aktivnosti raznih supstanci.

56. Lanber-Berov zakonKada snop svetlosnih zraka padne na ploicu obojenog kristala ili na kivetu (posuda ravnihzidova od optikog stakla) sa obojenim rastvorom, intenzitet upadne svetlosti I0 moe se

podeliti na tri dela. Jedan njegov ceo deo se odbija (reflektuje) od povrine kivete, odnosnoploice - intenzitet Ir. Prolaskom ostatka svetlosti kroz obojen sistem deo te svetlosti se


39/69

apsorbuje - intenzitet Ia. Na kraju, deo svetlosti koji nije apsorbovan bie proputen -intenzitet It. Ber je zakljuio da koeficient, a zavisi kako od vrste tako i od koncentracijeispitivane supstance ako se radi o rastvoru, pa je onda a = * c.

57. Molarni koeficijent apsorpcije

Molarni koeficijent apsorpcije brojno je jednak recipronoj vrednosti debljine sloja i koju birastvor koncentracije 1 mol dm3morao da ima da bi propustio 10-ti deo upadnog intenzitetasvetlosti.

58. Unutranja gustina transmisijeUnutranja gustina transmisije A (raniji naziv apsorbancija ili ekstincija):

A = log= log (

10-cl) = log 10cl,

i konaan izraz:A = c l.Unutranja gustina transmisije je bezdimenziona veliina sa vrednostima od 0-2.

59. SpektriNiz znaenja poreanih po vrednosti talasnih duina predstavlja spektar elektromagnetnogzraenja. Svi delovi spektra ne izraavaju se podjednako. Spektri se mogu podeliti na vienaina, ali su glavne podele izvrene prema talasnoj duini, makroskopskom izgledu,mehanizmu nastajanja i prema nosiocima spektra.

60. Podela spektra prema talasnoj duiniPoznata elektromagnetna zraenja zauzimaju interval talasnih duzina od 10-4do 1013nm, takoda prva podela izvrena je na osnovu vrednosti talasnih duina.

61. Podela spektra prema mehanizmu nastajanjaPrema mehanizmu nastajanja spektri mogu biti emisioni i apsorpcioni.

Emisioni spektar nastaje kada se kroz prizmu propusti svetlost koju isijava ispitivana

supstanca. Da bi supstanca emitovala spektar, potrebno je da se dovede u pobudeno,

ekscitovano stanje (prelazak elektrona). U zavisnosti od toga kolika je energija potrebna

pobudivanje se moe izvesti na razliite naine. Najvie se u tu svrhu koriste plamen (H2-O2,acetilen - vazduhi drugi) ili elektrini luk. Emisioni spektar predstavlja obojene linije ili trakekoje odgovaraju odreenim talasnim duinama izmeu kojih su tamna polja.Apsorpcioni spektar nastaje kada se svetlost nekog izvora propusti kroz ispitivanu supstancu,

pa kroz prizmu. I u sluaju nastajanja ovih spektara supstanca mora biti ekscitovana.Apsorpcioni spektar predstavlja crne linije ili trake na obojenim poljima, pri emu obojeno

polje oznaava odgovarajue spektralno podruje.

62. Podela spektra prema makroskopskom izgleduSpektri se dele: na kontinualne i diskontinualne. Kontinualni spektri nastaju zraenjemuarenih vrstih tela i gasova koji su pod veoma visokim pritiskom. Diskontinualni spektri su,za razliku od kontinualnih, karakteristika supstance koja ih zrai. U ovu grupu spadaju linijskii trakasti. Linijski potiu od atoma ili jednoatomnih jona gasova i para male gustine. Trakastinastaju zraenjem ili apsorpcijom molekula i vieatomnih jona usijanih gasova i para malegustine.

63. Podela spektra prema nosiocu spektra

Spektri mogu biti atomski, molekulski i agregacioni.


40/69

Atomski spektri, iji su nosioci atomi, nisu nita drugo do linijski bez obzira na to da li je re0 emisionim ili apsorpcionim. Pa se prema oblasti zraenja u kojoj se javljaju na UV, IC idruge atomske spektre.

Molekulski spektar, kao to i sama re kae, nastaje zraenjem ili apsorpcijom od stranemolekula, to se poklapa sa definicijom trakastog spektra. Molekulski spektar, pored pojava

koje ispoljava atomski spektar, ispoljava i pojave koje zavise od veza atoma u molekulu.Agregacioni spektar je pojam koji se vezuje za spektar koji potie od odreene grupemolekula. Grupa molekula se javlja u vie supstanci daje uvek isti veoma sloen spektar.

64. Uopte o elektrolitimaTo su supstance koje imaju svojstvo da provode struju nazivaju se provodnicima i dele se na

dve grupe - provodnike prve i provodnike druge vrste.

Provodnici prve vrste su oni provodnici koji provode struju pomou e1ektrona, pri emu nedo1azi do njihove hemijske promene. U ovu grupu provodnika spadaju metali, grafit i neki

oksidi i sulfidi u vrstom stanju.Provodnici druge vrste ili elektroliti vrste su ili tene supstance koje provode struju pomou

jona. Nazivaju se jo i jonski provodnici. U ovu grupu spadaju rastvori kiselina, baza i soli,rastvori soli, vrsti halogenidi srebra, barijuma, olova i nekih drugih metala.

65. Provodljivost elektrolitaElektricna otpomost R (omega) ma kog provodnika zavisi od njegove duzine 1 (m),

poprenog preseka S (m2) i prirode materija1a od koga je naprav1jen. Ova zavisnostdefinisana je izrazom: R=ro*1/S. Jedinica za provodnost je: -1 i naziva se simens.1/R=1/ro*S/1

66. Molarna provodljivostJer je provodljivost 1 cm3elektrolita prema definiciji provodljivost K, to se moe rei da je

provodljivost ovih V kocki jednaka proizvodu V * k. Kako se u toj zapremini rastvora nalazi

1 mol elektrolita, ta provodljivost naziva se molarna provodljivost. Obeleava se sa A ( ) iima dimenzije -1cm2mol-1; =V*k.

67. Kolrausovo pravilo kvadratnog korena

Na osnovu niza merenja providljivosti Kolraus je empirijski doao do jednaine poznate podnazivom pravilo kvadratnog korena koje prestavlja jednainu prave za jake elektrolite i glasi: = 0- ac. Ova relacija predstavlja linearnu zavisnost molarne provodljivosti od kvadratnogkorena koncentracije i slui za odradjivanje granicne provodljivosti jakih elektrolita.

68. Zakon o nezavisnom putovanju jonaZakon o nezavisnom putovanju jona koji je definisao Kol Raus glasi:pri beskonanomrazmnoenju molarna provodnljivost 0 nekog elekrolita predstavlja zbir 0 katjona i 0anjona, pri emu je granina provodljivost jedne jonske vrste odreena pokretljivou tih

jona: 0= U B * z * F.

69. Pokretljivost jonaPokretljivost jona definie se kao brzina date jonske vrste u vodenom rastvoru na 25C pri

padu potencijala od jednog volta po metru. Odreuje se po formuli: U B = S * 1/U * t.

70. Elektrodni potencijal

Jednainu na osnovu koje se moe izraunati elektrodni potencijal izveo je Nernst 1888.godine. lzvoenje je zasnovano na razmatranju rada koji se izvri pri prelasku jednog mola


41/69


42/69

dovoljno brze da se elektrode mogu smatrati nepolarizovanim, napon razlaganja elektrolita

jednak je razlici ravnoteznih potencijala elektroda koje se formiraju u posmatranom

elektrolitu.

77. Nadnapon

Viak potencijala za koji je potrebno katodu uiniti negativnijom, a anodu pozitivnijom odravnotenog potencijala neke reakcije da bi se ona mogla odigravati nekom realnom brzinomnaziva se nadnapon te reakcije, to znai da se definie isto kao i polarizacija, ali se vezuje zaodreenu reakciju. Kada se na elektrodi odigrava samo jedna dobro definisana reakcija koja

pomera potencijal elektrode od ravnotenog potencijala, umesto pojma polarizacije koristi sepojam prenapetost ili nadnapon. Obeleava se sa i izraava u voltima. Pri tome se razlikujuanodna prenapetost, koja je uvek pozitivna, i katodna, koja je negativna.

Poto nadnapon predstavlja brojnu vrednost polarizacije elektrode, to se razmatranje uzrokanadnapona svodi na razmatranje uzroka otklanjanja elektrodnog potencijala od ravnotenevrednosti. Posmatrana reakcija koja se odigrava na elektrodi sastoji se od vie etapa. Jasno jeda e najsporija faza predstavljati glavnog uzronika pojave nadnapona. Faze, odnosno,

potencijalni uzronici nadnapona pri izdvajanju metala na katodi jesu: prolazak jona iz dubineelektrolita ka elektrodi, oslobaanje jona od H2O, tj. dehidratacija, razmena elektrona izmeu

jona i elektrode kroz granicu dodira i ugraivanje atoma u kristalnu reetku metala.U sluaju kada se na elektrodi izdvaja gas faze su sledee: kretanje jona ka elektrodi,dehidratacija jona, razelektrisavanje jona, formiranje molekula od atoma i odlazak molekula

gasa sa povrine elektrode.

78. Fizicke i hemijske promeneSve promene koje se na supstancama vre samo dotle dok traje spoljni uzrok, pri kojima sesutina supstanci bitno ne menja, ve zadravaju svoje osobine koje su i male pre promene,nazivamo fizikim promenama. Promene pri kojima dolazi do hemijskih reakcija, pretvaranja

jednih supstanci u druge, nazivamo hemijskim promenama. Ove promene prouava hemija.

79. Poluprenik atomaPoluprenici atoma izraunavaju se na osnovu podataka dobijenih merenjem rastojanjaizmeu jezgara atoma u kristalima ili gasovitim molekulima. Izraunati poluprenici atomaistog hemijskog elementa mogu se meusobno dosta razlikovati; zavisno od toga koje suvrednosti uzete kao osnova za izraunavanje.

80. Masa atomaAtomi su izvanredno sitne estice ije se mase ne mogu neposredno izmeriti. Za odreivanje

mase atoma koriste se posredni, veoma sloeni postupci. Kilogram je isuvie velika ineprikladna jedinica za izraavanje mase atoma. Stoga se one iskazuju pomou unificiraneatomske jedinice mase (u), koja je jednaka 1/12 mase atoma ugljenikovog izotopa C-12.

81. Jezgro atomaJezgro atoma je pozitivno naelektrisano i nalazi se u samom sreditu atoma. U njemu jeskoncentrisana skoro sva masa atoma. U odnosu na veliinu atoma jezgro je veoma sitno-njegov prenik je oko 10.000 puta manji od prenika atoma i reda veliine 10-14m. Jezgroatoma se sastoji od protona i neutrona. Proton je pozitivno naelektrisana estica koja nosinajmanju moguu koliinu pozitivnog elektriciteta. Neutron je elektrino neutralna esticaija je masa priblino jednaka masi protona.

82. Izotopi


43/69

Atomi istog hemijskog elementa koji u jezgru grade razliit broj neutron, a usled ega serazlikuju po svojoj masi, nazivaju se izotopi. Veina hemijskih elemenata u prirodi javlja se uobliku dva ili vie stabilnih izotopa. Izuzeci su npr. fluor, natrijum, fosfor koji se u prirodisreu samo u obliku jednog izotopa. Broj neutron u jezgrima atoma jednog istog elementanijeuvek stalan kao sto je slucaj kod kalcijuma koji se sastoji od tri vrste atoma koji u jazgru

sadrze 20,22 ili 23 neutrona, vodonikovi izotopi su protium, deuterijum, tritijum. Hemijskeosobine svih izotopa su istih elemanata su iste jer zavise od atomskog broja, a ne od mase.

Medjutim brzina hemijske reakcije zavisi od mase pa se po tome razlikuju-izotopski efekat.

83. Elektronski omota elektronaElektronski omota atoma sastoji se od odreenog broja elektrona koji se velikom brzinomkreu u prostoru oko atomskog jezgra. Elektron (e) je negativno naelektrisana estica ija jemasa 1836 puta manja od mase protona. Elektron nosi najmanju moguu koliinu negativnogelektriciteta. Elektroni u atomu su zavisno od svoje energije rasporedjeni na jednom ili vise

energetskih nivoa. Energetski nivoi atoma u osnovnom stanju obelezavaju sa vrednostima

glavnog kvantnog broja n=1,2,3,4,5,6,7. Prvi kvantni broj predstavlja pozitivne cele prirodne

brojeve kao sto smo rekli od 1 do 7 a njegove elektronske ljuske se obelezavaju saK,L,M,N,O,P,Q. Sto je veca vrednost n to je ljuska dalja od jezgra, a udaljeniji elektron

posedije vecu energiju. Maksimalan broj elekektrona koji se moze naci na nizim energetskim

nivoima (do n=4) izracunava se po jednacini N=2n^2 (K=2, L=8, M=18...). Drugi kvantni

broj definise energetske podnivoe u okviru glavnog energetskog nivoa tj definise opste oblike

putanje elektrona po orbitalama unutar pojedine ljuske i ima vrednost od 0 do 1. Orbitale su

oznacene sa s,p,d,f a vrednost e u njima 0,1,2,3. Treci kvantni broj govori o prisutnosti i

uticauju elektricnog i magnetnog polja koje potice iz jezgra. On se obelezava sa m ima

vrednost od -1 do+1 i uz pomoc njega izracunavamo broj elektrona u orbitali. U orbitalama

broj elektrona koj

Documents

Hem.par. Ispit