Milica Milojevi

Milica MilojeviRadno Pravo

Pitanja za drugi kolokvijum iz radnog prava 20.05.2015.1) Subjekti individualnog radnog odnosa 2) Rasporeivanje zaposlenih3) Obrazovanje, struno osposobljavanje i usvravanje zaposlenih 4) Pojam radnog vremena 5) Vrste radnog vremena 6) Odmori, odsustva i mirovanje radnog odnosa 7) Zatita zaposlenih 8) Zarada, naknada zarade i druga primanja zaposlenih 9) Potraivanja zaposlenih u sluaju steajnog postupka 10) Prava zaposlenog u sluaju promene poslodavca11) Viak zaposlenih 12) Prestanak radnog odnosa 13) Pojam, predmet i metod kolektivnog radnog prava 14) Subjekti kolektivnog radnog prava 15) Kolektivni ugovori i kolektivno pregovaranje 16) Kolektivni radni sporovi i njihovo reavanje 17) Nadzor nad primenom propisa o radnim odnosima 18) Socijalno osiguranje

Individualni radni odnosIndividualni radni odnos je odnos koji se zasniva izmeu poslodavca i zaposlenog. Subjekti individualnog radnog odnosa su zaposleni i poslodavac. Zasnivanjem radnog odnosa zaposleni stie odreena prava i obaveze. Zaposlenim se smatra lice koje je u radnom odnosu kod poslodavca. Poslodavac je svako domae ili strano pravno ili fiziko lice koje zapoljava odnosno radno angauje jedno ili vie fizikih lica.Rasporeivanje zaposlenihPoslodavac ima pravo i obavezu da rasporedi zaposlene prema uslovima i potrebama rada u preduzeu i prema strunoj spremi i sposobnosti zaposlenih. Poslodavac donosi pravilik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta. Pravilnikom zasnivanje radnog odnosa poslodavac zaposlenog rasporeuje na odreena radna mesta to je ureeno ugovorom o radu. Poslodavac zaposlene moe rasporeivati i tokom trajanja radnog odnosa na ona radna mesta za koja je zapoleni kvalifikovan i prema potrebama uspenijeg poslovanja. Izmena ugovora o radu (ANEX UGOVORA) Rasporeivanje zaposlenih u toku trajanja radnog odnosa vri se izmenom ugovora o radu. Poslodavac moe zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova rada odnosno anex ugovora:1. Radi premetaja na drugi odgovarajui posao zbog potreba procesa i oragnizacije rada 2. Radi premetaja u drugo mesto rada kod istog poslodavca 3. Radi upuivanja na rad na odgovarajui posao kod drugog poslodavca 4. Ako je zaposlenom koji je viak obezbedio premetaj na druge poslove i rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, nepuno radno vreme ali ne krae od punog radnog vremena 5. Novani iznos osnovne zarade i elemente za utvrivanje radnog uinka, naknade zarade, uveane zarade i druga primanja zaposlenog na koje zaposleni ima pravo, pozvianje na kolektivni ugovor odnosno pravilnik o radu koji je na snazi.6. I u drugim sluajevima utvrenim optima aktom i ugovorom o radu Uz ponudu za zakljuene anexa ugovora poslodavac je duan da zaposlenom u pismenom obliku dostavi i razloge za ponudu, rok u kome zaposeni treba da se izjasni o ponudi i pravne posledice koje mogu da nastanu odbijanjem ponude. Odbijanje anexa ugovora bez opravdanih razloga je razlog za otkaz ugovora o radu. Zaposleni je duan da se izjasni o ponudi za zakljuenje anexa ugovora o radu u roku koji odredi poslodavac i koji ne moe biti krai od 8 radnih dana. Smatra se da je zaposleni odbio ponudu za zakljuenje anexa ugovora ako se ne izjasni u ostavljenom roku. Ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuenje anexa ugovora zadrava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog ugovora.Premetaj u drugo mesto rada Zaposleni moe da bude premeten u drugo mesto rada:1. Ako je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedita poslodavca odnosno njegovog organizacionog dela 2. Ako je udaljenost od mesta u kome zaposleni radi od mesta u koje se premeta manja od 50km i ako je organizovan redovan prevoz koji omoguava blagovremeni dolazak na rad i povratak sa rada i ako je obezbeena naknada trokova prevoza u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju. Zaposleni moe da bude prebaen na drugo mesto rada samo uz svoj pristanak osim u sluaju da je delatnost poslodavca takve prirode da se rad obavlja u mestima van sedita poslodavca odnosno njegovog organizacionog dela.Upuivanje na rad kod drugog poslodavca Zaposleni moe da bude privremeno upuen na rad kod drugog poslodavca na odgovarajui posao ako je privremeno prestala potreba za njegovim radom, dat u zakup poslovni prostor ili zakljuen ugovor o poslovnoj saradnji, dok traju razlozi za njegovo upuivanje a najdue godinu dana. Zaposleni moe uz svoju saglasnost da bude privremeno upuen na rad kod drugogo poslodavca i due od godinu dana dok traju razlozi za njegovo upuivanje. Zaposleni sa poslodavcem kod koga je upuen na rad zakljuuje ugovor o radu na odreeno vreme. Ugovorom o radu se ne mogu utvrditi manja prava od prava koja je imao kod poslodavca koji ga je uputio na rad. Po isteku roka na koji je upuen na rad kod drugog poslodavca zaposleni ima pravo da se vrati na rad kod poslodavca koji ga je uputio. Direktor Direktor moe da zasnuje radni odnos na odreeno vreme. Radni odnos se zasniva ugovorom o radu. Radni odnos na odreeno vreme moe da traje do isteka roka na koji je izabran direktor, odnosno do njegovog razreenja. Meusobna prava, obaveze i odgovornosti direktora koji nije zasnovao radni odnos i poslodavca ureuju se ugovorom. Lice koje obavlja poslove direktora ima pravo na naknadu za rad koja ima karakter zarade i druga prava, obaveze i odgovornosti u skladu sa ugovorom. Ugovor sa direktorom zakljuuje u ime poslodavca upravni odbor, a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor organ koji je odreen aktom poslodavca. Obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje Poslodavac je duan da zaposlenom omogui obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje kada to zahteva potreba procesa rada i uvoenje novog naina i organizacije rada. Zaposleni je duan da se u toku rada obrazuje, struno osposobi i usavrava za rad. Trokove obrazovanja, strunog osposobljavanja i usavravanja obezbeuju se iz sredstava poslodavca i drugih izvora u skladu sa zakonom i optim aktom. U sluaju da zaposleni prekine obrazovanje, struno osposobljavanje i usavravanje duan je da poslodavcu nadoknadi trokove osim ako je to uinio iz opravdanih razloga.Radno vreme Puno radno vreme iznosi 40h nedeljno ako zakonom o radu nije drugaije odreeno. Optim aktom moe da se utvrdi radno vreme krae od 40h nedeljno ali ne krae od 36h nedeljno. Zaposleni koji radi 36h nedeljno ostvaruje sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Nepuno radno vreme jeste vreme krae od punog radnog vremena. Skraeno radno vreme Zaposlenom koji radi na naroito tekim, napornim i za zdravlje tetnim poslovima utvrenim zakonom ili optim aktom na kojima i pored primene odgovarajuih mera bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu, sredstava i opreme za linu zatitu na radu, postoji poveano tetno dejstvo na zdravlje zaposlenog. Skrauje se radno vreme srazmerno tetnom dejstvu uslova rada na zdravlje i radnu sposobnost zaposlenog a najvie 10h nedeljno. Skraeno radno vreme utvruje se na osnovu strune analize u skladu sa zakonom. Zaposleni koji radi skraeno vreme ima sva prava iz radnog odnosa kao da radi sa punim radnim vremenom. Prekovremeni rad Na zahtev poslodavca zaposleni je duan da radi due od punog radnog vremena u sluaju vie sile, iznenadnog poveanja obima posla i u drugom sluaju kada je neophodno da se u odreenom roku zavri posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne moe da traje due od 8h nedeljno niti due od 4h dnevno po zaposlenom. Deurstvo u zdravstvenim ustanovama kao prekovremeni rad ureuje se posebnim zakonom. Raspored radnog vremena Radna nedelja traje 5 radnih dana. Raspored radnog vremena u okviru radne nedelje utvruje poslodavac. Radni dan po pravilu traje 8h. Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje 7 dana pre promene rasporeda radnog vremena. Preraspodela radnog vremenaPoslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena kada to zahteva priroda delatnosti, organizacija rada, bolje korienje sredstava rada, racionalnije korienje radnog vremena i izvrenje odreenog posla u utvrenim rokovima. Preraspodela radnog vremena vri se tako da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu od 6 meseci u toku kalendarske godine u proseku ne bude due od punog radnog vremena. U sluaju preraspodele radnog vremena, radno vreme ne moe da traje due od 60h nedeljno. Preraspodela radnog vremena ne smatra se prekovremenim radnom. Zaposleni koji radi sa tim uslovima korienje dnevnog i nedeljnog odmora moe se odrediti na drugi nain i u drugom periodu pod uslovom da mu se dnevni i nedeljni odmor obezbedi u obimu utvrenom zakonom u roku koji ne moe biti dui od 30 dana. Zaposleni ima pravo na odmor izmeu 2 radna dana u trajanju od najmanje 10h neprekidno. Preraspodela radnog vremena ne moe se vriti na poslovima na kojima je uvedeno skraeno radno vreme. Zaposleni kome je radni odnos prestao pre isteka vremena za koje se vri preraspodela radnog vremena ima pravo da mu se asovi prekovremenog rada preraunaju u puno radno vreme i priznaju penzijski sta ili da mu se raunaju kao asovi rada dueg od punog radnog vremena. Noni rad i rad u smenama Rad koji se obavlja u vremenu od 22h do 6h narednog dana smatra se nonim radnom. Zaposleni koji radi nou najmanje 3h svakog radnog dana ili treinu punog radnog vremena u toku jedne radne nedelje poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova u toku dana ako bi po miljenju nadlenog zdravstvenog organa takav rad doveo do pogoranja njegovog zdravstvenog stanja. Poslodavac je duan da pre uvoenja nonog rada zatrai miljenje sindikata o merama bezbednosti i merama zatite ivota i zdravlja na radu zaposlenih koji rad obavljaju nou. Ako je rad organizovan u smenama, poslodavac je duan da obezbedi izmenu smena tako da zaposleni ne radi neprekidno vie od 1 radne nedelje nou. Zaposleni moe da radi nou due od 1 nedelje samo uz njegovu pismenu saglasnost. Odmori i odsustva Odmor u toku dnevnog rada Zaposleni koji radi puno radno vreme ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta. Zaposleni koji radi due od 4h a krae od 6h dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta. Zaposleni koji radi due od punog radnog vremena a najmanje 10h dnevno ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 45 minuta. Odmor u toku dnevnog rada ne moe da se koristi na poetku i na kraju radnog vremena. Vreme odmora od 30 i 45 minuta uraunava se u radno vreme. Odmor u toku dnevnog rada organizuje se na nain kojim se obezbeuje da se rad ne prekida ako priroda posla ne dozvoljava prekid rada kao i ako se radi sa strankama. Odluku o rasporedu korienja odmora u toku dnevnog rada donosi poslodavac. Dnevni odmor zaposleni ima pravo na odmor izmeu 2 uzastopna radna dana u trajanju od najmanje 12h neprekidno ako zakonom nije drugaije odreeno. Nedeljni odmor Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24h neprekidno. Nedeljni odmor se po pravilu koristi nedeljom. Poslodavac moe da odredi drugi dan za korienje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahtevaju. Ako je neophnodno da zaposleni radi na dan svog nedeljnog odmora poslodavac je duan da mu obezbedi odmor u trajanju od najmanje 24h neprekidno u toku naredne nedelje. Godinji odmor Zaposleni ima pravo na godinji odmor u skladu sa zakonom o radu. Zaposleni koji prvi put zasniva radni odnos stie pravo da koristi godinji odmor posle mesec dana neprekidnog rada. Pod neprekidnim radom smatra se i vreme privremene spreenosti za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju i odsustva sa radauz naknadu zarade. Zaposleni ne moe da se odrekne prava na godinji odmor niti mu se to pravo moe uskratiti. Duina godinjeg odmora U svakoj kalendarskoj godini zaposleni ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim aktom i ugovorom o radu a najmanje 20 radnih dana. Duina godinjeg odmora utvruje se tako to se zakonski minimum od 20 radnih dana uveava po osnovu doprinosa na radu, uslova rada, radnog iskustva, strune spreme zaposlenog i drugih kriterijuma utvrenih optim aktom i ugovorom o radu. Pri utvrivanju duine godinjeg odmora radna nedelja rauna se kao 5 radnih dana. Praznici koji su neradni dani u skladu sa zakonom, odsustvo sa rada u naknadu zarade i privremena spreenost za rad u skladu sa propisima o zdravstvenom osiguranju ne uraunavaju se u dane godinjeg odmora. Ako je zaposleni za vreme godinjeg odmora privremeno spreen za rad u smislu propisa o zdravstvenom osiguranju ima pravo da po isteku te spreenosti za rad nastavi korienje godinjeg odmora. Godinji odmor u sluajevima prestanka radnog odnosa Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa izda potvrdu o iskorienom broju dana godinjeg odmora. Srazmerni deo godinjeg odmora Zaposleni ima pravo na 1/12 godinjeg odmora (srazmerni deo) za svaki mesec dana rada u kalendarskoj godini u kojoj je zasnovao radni odnos. Korienje godinjeg odmora u delovima Godinji odmor moe da se koristi u dva dela. Ako zaposleni koristi godinji odmor u delovima prvi deo koristi u trajanju od najmanje 3 radne nedelje u toku kalendarske godine a drugi deo najkasnije do 30 juna naredne godine. Raspored godinjeg odmora U zavisnosti od potrebe posla poslodavac odluuje o vremenu korienja godinjeg odmora uz prethodnu konsultaciju zaposlenog. Reenje o korienju godinjeg odmora zaposlenom se dostavlja najkasnije 15 dana pre datuma odreenog za korienje godinjeg odmora.Ako poslodavac ne dostavi reenje smatra se da je zaposlenom uskratio pravo na godinji odmor. Poslodavac moe da izmeni vreme korienja godinjeg odmora ako to zahtevaju potrebe posla najkasnije 5 radnih dana pre dana odreenog korienje godinjeg odmora. Naknada teteAko krivicom poslodavca zaposleni ne koristi godinji odmor ima pravo na naknadu tete u visini prosene zarade u prethodna 3 meseca utvrenim optim aktom i ugovorom o radu.Odsustvo uz naknadu zarade (plaeno odsustvo) Zaposleni ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u trajanju od 7 radnih dana u toku kalendarske godine. U sluaju sklapanja braka, poroaja supruge, tee bolesti lana ue porodice, utvrenih optim aktom i ugovorom o radu. Pored prava na odsustvo zaposleni ima pravo na plaeno odsustvo jo:1) 5 radnih dana zbog smrti lana ue porodice2) 2 dana za svaki sluaj dobrovoljnog davanja krvi, raunajui i dan davanja krvilanovima ue porodice smatraju se: brani drugovi, deca, braa i sestre, roditelji, usvojilac i usvojenik i druga lica koja ive u zajednikom domainstvu sa zaposlenim. Neplaeno odsustvo Poslodavac moe zaposlenom da odobri odsustvo sa rada bez naknade zarade. Za vreme neplaenog odsustva zaposlenom miruju prava i obaveze iz radnog odnosa ako za pojedina prava i obaveze zakonom, optim aktom i ugovorom o radu nije drugaije odreeno. Mirovanje radnog odnosa Zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiu na radu ako odsustvuje sa rada zbog:1) Odlaska na odsluenje vojnog roka2) Upuivanje na rad u inostranstvo od strane poslodavca ili u okviru meunarodno tehnike ili prosvetno kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva. 3) Zbog privremenog upuivanja na rad kod drugog poslodavca 4) Zbog izbora odnosno imenovanja na funkciju u dravnom organu, sindikatu, politikoj organizaciji ili drugu javnu funkciju ije vrenje zahteva da privremeno prestane da radi kod poslodavca 5) Radi izdravanja kazne zatvora odnosno izreene mere bezbednosti, vaspitne ili zatitne mere u trajanju od 6 meseci. Zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana svega napred nabrojanog vrati na rad kod poslodavca. Ista prava ima i brani drug zaposlenog koji je upuen na rad u inostranstvo u okivru meunarodno-tehnike ili prosvetno-kulturne saradnje u diplomatska, konzularna i druga predstavnitva. Zatita zaposlenih Zatita zaposlenih koju regulie Zakon o bezbednosti i zdravlju na radu.Preventivne mere u ostvarivanju bezbednosti i zdravlja na radu obezbeuju se primenom savremenih tehnikih, zdravstvenih, obrazovnih socijalnih, organizacionih i drugih mera i sredstava za otklanjanje rizika od povreivanja i oteenja zdravlja zaposlenih.Poslodavac je duan da obezbedi zaposlenom rad na radnom mestu i u radnoj okolini u kojoj su sprovedene mere bezbednosti i zdravlja na radu. Poslodavac se ne oslobaa obaveza i odgovornosti u vezi sa primenom mera bezbednosti i zdravlja na radu odreivanjem drugih lica i prenoenjem svojih obaveza i odgovornosti na drugo lice. U sluaju nastanka povrede na radu zbog neuobiajenih i nepredvidivih okolnosti koje su izvan kontrole poslodavca ili zbog izuzetnih dogaaja ije se posledice uprkos svim nastojanjima nisu mogle izbei, poslodavac nije odgovoran. Poslodavac je duan da obezbedi da radni proces bude prilagoen telesnim i psihikim mogunostima zaposlenog, a radna okolina, sredstva i oprema za linu zatitu na radu budu ureeni odnosno proizvedeni i obezbeeni da ne ugroavaju bezbednost i zdravlje zaposlenog. Poslodavac je duan da obezbedi da sprovoenje mera bezbednosti i zdravlja na radu ne prouzrokuje finansijske obaveze za zaposlenog i predstavnika zaposlenih i ne utie na njihov materijalni i socijalni poloaj steen na radu i u vezi sa radom. Poslodavac je duan da prilikom organizacije rada i radnog procesa obezbedi preventivne mere radi zatite ivota i zdravlja zaposlenih kao i da za njihovu primenu obezbedi potrebna finansijska sredstva. Poslodavac je duan da obezbedi preventivne mere pre poetka rada zaposlenog, u toku rada kao i kod svake izmene tehnolokog postupka,izborom radnih i proizvodnih metoda kojima se obezbeuje najvea mogua bezbednost i zatita zdravlja na radu. Poslodavac je duan da donese akt o proceni rizika u pismenoj fomri za sva radna mesta u radnoj okolini i da utvrdi nain i mere za njihovo otklanjanje. Takoe je duan da izmeni taj akt u sluaju pojave svake nove opasnosti i pojave nivoa rizika u procesu rada. Akt o proceni rizika zasniva se na utvrivanju moguih vrsta opasnosti i tetnosti na radnom mestu u radnoj okolini na osnovu kojih se vri procena rizika od nastanka povreda i oteenja zdravlja zaposlenog. Poslodavac je duan da aktom o proceni rizika na osnovu ocene slube medicine rada odredi posebne zdravstvene uslove koje moraju ispunjavati zaposleni za obavljanje odreenih poslova na radnom mestu, u radnoj okolini ili za upotrebu pojedine opreme za rad. Poslodavac je duan da zaposlenom izda na upotrebu sredstva i opremu za linu zatitu na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Poslodavac koji za obavljanje svojih poslova angauje zaposlene kod drugog poslodavca duan je da za te zaposlene obezbedi propisane mere za bezbednost i zdravlje na radu. Poslodavac je duan da izvri osposobljavanje zaposlenog za bezbedan i zdrav rad kod zasnivanja radnog odnosa, odnosno premetaja na druge poslove. Duan je da zaposlenog u toku osposobljavanja za bezbednost i zdravlje na radu upozna sa svim vrstama rizika na poslovima na koje ga odreuje i na konkretnim merama za bezbednost i zdravlje na radu u skladu sa aktom o proceni rizika. Osposobljavanje zaposlenih za bezbedan i zdrav rad poslodavac obavlja teorijski i praktino. Zaposleni ima pravo i obevezu da se pre poetka rada upozna sa merama bezbednosti i zdravlja na radu na poslovima ili na radnom mestu na koje je odreen kao i da se osposobljava za njihovo sporvoenje. Zatita zaposlenih po Zakonu o radu Zaposleni ima pravo na bezbednost i zatitu zdravlja na radu. Zaposleni je duan da potuje propise o bezbednosti i zatiti ivota i zdravlja na radu, kako ne bi ugrozio svoju bezbednost i zdravlje kao i bezbednost i zdravlje zaposlenih i drugih lica. Zaposleni je duan da obavesti poslodavca o svakoj vrsti potencijalne opasnosti koja bi mogla da utie na bezbednost i zdravlje na radu. Zaposleni ne moe da radi prekovremeno ako bi po nalazu nadlenog zdravstvenog organa takav rad mogao da pogora njegovo zdravstveno stanje. Zaposleni sa zdravstvenim smetanjama ne moe da obavlja poslove koji bi izazvali pogoranje njegovog zdravstvenog stanja ili posledice opasne za njegovu okolinu. Na poslovima na kojima postoji poveana opasnost od povreivanja, profesionalnih ili drugih oboljenja moe da radi samo zaposleni koji pored posebnih uslova utvrenih pravilnikom ispunjava i uslove za rad u pogledu zdravstvenog stanja, psihofizike sposobnosti i doba ivota. Zatita linih podataka Zaposleni ima pravo uvida u dokumente koji sadre line podatke koji se uvaju kod poslodavca i pravo da zahteva brisanje podataka koji nisu od neposrednog znaaja za poslove koje obavlja kao i ispravljanje netanih podataka. Lini podaci koji se odnose na zaposlenog ne mogu da budu dostupni treem licu osim u sluajevima i pod uslovima utvrenim zakonom ili ako je to potrebno radi dokazivanja prava i obaveza iz radnog odnosa ili u vezi sa radom. Line podatke zaposlenih moe da prikuplja, obrauje, koristi i dostavi treim licima samo zaposleni ovlaen od strane direktora. Zatita omladine Zaposleni mlai od 18 godina ivota ne moe da radi na poslovima:1) Na kojima se obavlja naroito teak fiziki rad, rad pod zemljom, pod vodom ili na velikoj visini2) Na poslovima koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju ili sredstvima koja su otrovna, kancerogena, kao i rizik po zdravlje zbog hladnoe, toplote, buke ili vibracije 3) Na poslovima koji bi na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa mogli tetno i sa poveanim rizikom da utiu na njegovo zdravlje i ivot s obzirom na njegove psihofizike sposobnosti. Zaposleni izmeu navrene 18 i 21 godine ivota moe da radi na poslovima gde se obavlja naroito teak fiziki rad i na poslovima koji ukljuuju izlaganje tetnom zraenju samo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa, kojim se utvruje da takav rad nije tetan za njegovo zdravlje. Trokove lekarskog pregleda snosi poslodavac. Puno radno vreme zaposlenog mlaeg od 18 godina ivota ne moe da se utvrdi u trajanju duem od 35h nedeljno, niti duem od 8h dnevno. Zabranjen je prekovremeni rad i preraspodela radnog vremena zaposlenog koji je mlai od 18 godina ivota. Zatita materinstva Zaposlena ena za vreme trudnoe ne moe da radi na poslovima koji su po nalazu nadlenog zdravstvenog organa tetni po njeno zdravlje i zdravlje deteta a naroito na poslovima koji zahtevaju podizanje tereta ili na kojima postoji tetno zraenje ili izloenost ekstremnim temperaturama i vibracijama. Zaposlena ena u prvih 32 nedelje trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou ako bi takav rad bio tetan za njeno zdravlje i zdravlje deteta na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa. Zaposlena ena za poslednjih 8 nedelja trudnoe ne moe da radi prekovremeno i nou. Jedan o roditelja sa detetom od 3 godine ivota moe da radi prekovremeno odnosno nou samo uz svoju pismenu saglasnost. Poslodavac moe da izvri preraspodelu radnog vremena zaposlenoj eni za vreme trudnoe i zaposlenom roditelju da detetom mlaim od 3 godine ivota ili detetom sa tekim stepenom psihofizike ometenosti samo uz pismenu saglasnost zaposlenog. Porodiljsko odsustvo i odsustvo sa rada radi nege deteta Zaposlena ena ima pravo na odsustvo sa rada zbog trudnoe i poroaja (porodiljsko odsustvo) kao i odsustvo sa rada radi nege deteta u ukupnom trajanju od 365 dana. Zaposlena ena ima pravo da otpone porodiljko odsustvo na osnovu nalaza nadlenog zdravstvenog organa najranjije 45 dana a obavezno 28 dana pre vremena odreenog za poroaj. Porodiljsko odsustvo traje do navrena 3 meseca od dana poroaja. Zaposlena ena po isteku porodiljskog odsustva ima pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta do isteka 365 dana do dana otpoinjanja porodiljskog odsustva. Otac deteta moe da koristi isto pravo u sluaju kad majka napusti dete, umre ili je iz drugih opravdanih razloga spreena da koristi to pravo. To pravo otac deteta ima i kad majka nije u radnom odnosu. Za vreme porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta, zaposlena ena odnosno otac deteta ima pravo na naknadu zarade. Zaposlena ena ima pravo na porodiljsko odsustvo i pravo na odsustvo sa rada radi nege deteta za tree dete i svako naredno novoroeno dete u ukupnom trajanju od 2 godine. Pravo na porodiljsko odsustvo i odsustvo radi nege deteta u ukupnom trajanju od 2 godine ima i zaposlena ena koja u prvom poroaju rodi troje ili vie dece kao i zaposlena ena koja je rodila jedno, dvoje ili troje dece a u narednom poroaju rodi 2 ili vie dece. Pravo da koristi porodiljsko odsustvo (3 meseca) ima i zaposlena ena ako se dete rodi ivo ili umre pre isteka porodiljskog odsustva. Odsustvo sa rada radi posebne nege deteta ili druge osobe Jedan od roditelja deteta kome je neophodna posebna nega zbog tekog stepena psihiko-fizike ometenosti ima pravo da po isteku porodiljskog odsustva i odsustva sa rada radi nege deteta odsustvuje sa rada ili da radi sa polovinom punog radnog vremena najdue do navrenih 5 godina ivota deteta. To pravo ostvaruje se na osnovu miljenja nadlenog organa za ocenu stepena psihofizike ometenosti deteta. Za vreme odsustva sa rada zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Usluge, postupak i nain ostvarivanja prava na odsustvo sa rada, radi posebne nege deteta blie ureuje ministar nadlean za drutvenu brigu o deci. Hranitelj odnosno staratelj deteta mlaeg od 5 godina ivota ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada 8 meseci neprekidno od dana smetaja deteta u hraniteljsku odnosno starateljsku porodicu a najdue do navrenih 5 godina ivota deteta. Ako je smeteno dete u hraniteljsku porodicu pre navrena 3 meseca ivota, hranitelj odnosno staratelj deteta ima pravo da radi nege deteta odsustvuje sa rada do navrenih 11 meseci ivota deteta. Zatita indvalida Zaposlenom invalidu rada poslodavac je duan da obezbedi obavljanje poslova prema preostaloj radnoj sposobnosti. Zaposlenog kod koga je utvreno da postoji opasnost od nastanka invaliditeta na odreenim poslovima poslodavac je duan da obezbedi obavljanje drugih odgovarajuih poslova. Poslodavac moe da otkae ugovor o radu zaposlenom koji odbije da prihvati posao koji mu je obezbedio poslodavac. Obavetenje o privremenoj spreenosti za radZaposleni je duan da najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene spreenosti za rad o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadri i vreme oekivane spreenosti za rad. U sluaju tee bolesti umesto zaposlenog potvrdu poslodavcu dostavljaju lanovi ue porodice ili druga lica sa kojima ivi u porodinom domainstvu. Ako zaposleni ivi sam potvrdu je duan da dostavi u roku od 3 dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu. Lekar je duan da izda potvrdu. Ako poslodavac posumnja u opravdanost razloga za odsustvo sa rada moe da podnese zahtev nadlenom zdravstvenom organu radi utvrivanja zdravstvene sposobnosti zaposlenog. Zarada (obraun, naknada i zatita)Zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu koja se utvruuje u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Zaposlenom se garantuje jednaka zarada za isti rad ili rad iste vrednosti koji ostvaruju kod poslodavca. Pod radom iste vrednosti podrazumeva se rad za koji se zahteva isti stepen strune spreme, ista radna sposobnost, odgovornost i fiziki i intelektualni rad. Odluka poslodavca ili sporazum sa zaposlenim prema kojima zaposleni nemaju jednake zarade za isti rad nitavi su. U tom sluaju zaposleni imaju pravo na nakandu tete. Zarada se sastoji iz zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, zarade po osnovu doprinosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca (naknade i bonusi) i druga primanja po osnovu radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Pod zaradom smatra se zarada koja sadri porez i doprinose koji se plaaju iz zarade. Pod zaradom smatraju se sva primanja iz radnog odnosa osim naknada primanja zaposlenog u vezi sa radom kao to su: 1) Za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraaju 2) Za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji 3) Za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu najmanje u visini utvrenoj posebnim propisima 4) Smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio ishranu bez naknade 5) Odpremnina pri odlasku u penziju najmanje u visini 3 prosene zarade 6) Naknada trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog 7) Naknada tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja kao i jubilarna nagrada i solidarna pomo Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od osnovne zarade, dela zarade za radni uinak i uveanje zarade. Osnovna zarada odreuje se na osnovu uslova utvrenih pravilnikom potrebnih za rad na poslovima za koje je zaposleni zakljuio ugovor o radu i vremenu provedenom na radu. Radni uinak odreuje se na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla kao i odnosa zaposlenog prema radnim obavezama. Optim aktom utvruju se elementi za obraun i isplatu osnovne zarade po osnovu radnog uinka. Ugovorom o radu moe da se utvrdi osnovna zarada u veem iznosu od osnovne zarade utvrene na osnovu elemenata iz opteg akta. Zaposleni ima pravo na uveanu zaradu u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu: 1) Za rad na dan praznika koji je neradan dan najmanje 110% od osnovice2) Za rad nou i rad u smenama ako takav rad nije vrednovan pri utvrivanju osnovne zarade najmanje 26% od osnovice 3) Za prekovremeni rad najmanje 26% od osnovice 4) Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu 0,4% od osnovice Ako su se istovremeno stekli uslovi po vie odnosa procenat uveane zarade ne moe biti nii od zbira procenta po svakom od osnova uveanja. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i drugi sluajevi u kojima zaposleni ima pravo na uveanu zaradu. Osnovicu za obraun uveane zarade ini osnovna zarada utvrena u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Pripravnik ima pravo na zaradu najmanje u visini 80% osnovne zarade za poslove za koje je zakljuio ugovor o radu, kao i na naknadu trokova i druga primanja u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Zarada se isplauje u rokovima utvrenim optim aktom i ugovorom o radu najmanje jedanput meseno a najkasnije do kraja tekueg meseca za prethodni mesec. Zarada se isplauje samo u novcu ako zakonom nije drugaije odreeno. Minimalna zarada Zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu za standardni uinak i puno radno vreme odnosno radno vreme koje se izjednaava sa punim radnim vremenom. Ako poslodavac i zaposleni ugovore minimalnu zaradu, poslodavac je duan da tu zaradu isplati zaposlenom u visini utvrenoj odlukom (koje se objavljuje u Slubenom glasniku Republike Srbije) za mesec kojem se vri isplata. Minimalna zarada utvruje se odlukom socijalno ekonomskog saveta osnovanog za teritoriju Republike Srbije. Ako ekonomsko socijalni savet ne donese odluku u roku od 10 dana od dana poetka pregovora, odluku o visini minimalne zarade donosi vlada Republike Srbije. Pri utvrivanju minimalne zarade polazi se od trokova ivota, kretanja prosene stope nezaposlenosti, kretanja zaposlenosti na tritu rada i opteg nivoa ekonomske razvijenosti Republike Srbije. Minimalna zarada utvruje se po radnom asu za period od najmanje 6 meseci i ne moe biti nia od utvrene minimalne zarade koja je utvrena odlukom za period koji prethodi periodu za koji se utvruje ova zarada.

Naknada zarade

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosene zarade u prethodna 3 meseca u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, za vreme odusustvovanja sa rada, na dan praznika koji je neradan dan, godinjeg odmora, plaenog odsustva, vojne vebe i odazivanja na poziv dravnog organa. Poslodavac ima pravo na refundiranje isplaene naknade zarade u sluaju odsustvovanja zaspolenog sa rada zbog vojne vebe ili odazivanja na poziv dravnog organa, od organa na iji se poziv zaposleni odazvao ako zakonom nije drugaije odreeno.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene spreenosti za rad 30 dana:1) Najmanje u visini 65% prosene zarade u prethodna 3 meseca u kome je nastupila privremena spreenost za rad, s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakonom nije drugaije odreena. 2) U visini 100% prosene zarade u prethodna 3 meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena spreenost za rad s tim da ne moe biti nia od minimalne zarade utvrene zakonom o radu, ako je spreenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom boleu, ako zakon o radu nije drugaije odredio.

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade najmanje od 60% prosene zarade u prethodna 3 meseca s tim da ne moe biti manje od minimalne zarade utvrene zakonom o radu, za vreme prekida rada, do kojeg je dolo bez krivice zaposlenog najdue 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Izuzetno, u sluaju prekida rada, odnosno smanjenja obima rada koji zahteva due odsustvo, poslodavac moe uz prethodnu saglasnost ministra uputiti zaposlenog na odsustvo due od 45 radnih dana uz naknadu zarade u visini 60% prosene zarade u prethodna 3 meseca. Pre davanja saglasnosti ministar e zatraiti miljenje reprezentativnog sindikata grana ili delatnosti osnovanog na nivou Republike Srbije. Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je dolo naredbom nadlenog dravnog organa ili nadlenog organa poslodavca zbog neobezbeivanja bezbednosti i zatite ivota i zdravlja na radu koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugroavanja ivota i rada zaposlenih i drugih lica. Optim aktom i ugovorom o radu mogu da se utvrde i druge slinosti u kojima zaposleni ima pravo na naknadu zarade.

Naknada trokova Zaposleni ima pravo na naknadu trokova u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu i to:1) Za dolazak i odlazak sa rada u visi cene prevozne karte u javnom saobraaju 2) Za vreme provedeno na slubenom putu u zemlji 3) Za vreme provedeno na slubenom putu u inostranstvu najmanje u visini utvrenoj posebnim propisima 4) Smetaja i ishrane za rad i boravak na terenu ako poslodavac nije zaposlenom obezbedio ishranu bez naknade 5) Za ishranu u toku rada 6) Za regres za korienje godinjeg odmoraDruga primanja Poslodavac je duan da isplati u skladu sa optim aktom:1) Zaposlenom otpremninu pri odlazku u penziju najmanje u visini 3 prosene zarade2) Zaposlenom naknadu trokova pogrebnih usluga u sluaju smrti lana ue porodice a lanovima ue porodice u sluaju smrti zaposlenog3) Zaposlenom naknadu tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenjaPoslodavac moe deci zaposlenog starosti do 15 god. ivota da obezbedi poklon za boi i novu godinu u vrednosti do neoporezovanog iznosa koji je predvien zakonom kojim se ureuje porez na dohodak graana.Pod prosenom zaradom smatra se prosena zarada u republici Srbiji prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa nadlenog za statistiku.lanovima ue porodice smatraju se brani drug i deca zaposlenog.Poslodavac moe zaposlenima uplaivati premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i kolektivno osiguranje za sluaj teih bolesti i hirurkih intervencija a u cilju sprovoenja kvalitetne dodatne socijalne zatite. Optim aktom odnosno ugovorom o radu moe da se utvrdi pravo na: 1) Jubilarnu nagradu i solidarnu pomo2) Druga primanjaObraun zarade Poslodavac je duan da zaposlenom prilikom svake isplaene zarade i naknade zarade dostavi obraun. Poslodavac je duan da zaposlenom dostavi obraun i za mesec za koji nije izvrio isplatu zarade odnosno naknadu zarade.Uz obraun poslodavac je duan da zaposlenom dostavi i obavetenje da isplata zarade odnosno naknade zarade nije izvrena i razloge zbog kojih nije. Obraun zarade poslodavac je duan da zaposlenom dostavi najkasnije do kraja meseca za prethodni mesec.Evidencija zarade i naknade zarade Poslodavac je duan da vodi mesenu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadri podatke o zaradi, zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade i odbicima od zarade za svakog zaposlenog. Evidencija ne moe da sadi nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke. Evidenciju overava direktor odnosno preduzetnik ili zaposleni kojeg on ovlasti. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvrena isplata zarade odnosno naknade zarade.Zatita zarade i naknade zaradePoslodavac moe novano potraivanje prema zaposlenom naplatiti obustavljanjem od njegove zarade samo na osnovu pravosnane odluke suda u sluajevima utvrenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Na osnovu pravosnane odluke suda i u sluajevima utvrenim zakonom poslodavac moe zaposlenom da obustavi od zarade najvie do jedne treine zarade odnosno naknade zarade ako zakonom nije drugaije odreeno. Potraivanje zaposlenog u sluaju steenog postupkaPravo na isplatu neisplaenih potraivanja kod poslodavca nad kojim je pokrenut steajni postupak ima zaposleni koji je bio u radnom odnosu na dan pokretanja steajnog postupka i lice koje je bilo u radnom odnosu u periodu za koje se ostvaruju prava utvrena zakonom o radu. Ako su prava iz potraivanja delimino isplaena u skladu sa zakonom o steaju zaposlenom pripada pravo na razliku do nivoa prava utvrenih po zakonu o radu.Zaposleni ima pravo na isplatu:1) Zarade i nakdane zarade u sluaju spreenosti za rad, za vreme odsustvovanja sa rada, zbog privremene spreenosti za rad po propisu o zdravstvenom osiguranju, koje je bio duan da isplati poslodavac u skladu sa zakonom o radu u poslednjih 9 meseci pre pokretanja steajnog postupka.2) Naknade tete za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca kalendarsku godinu u kojoj je pokrenut steajni postupak ako je to pravo imao pre pokretanja steajnih postupaka. 3) Otpreminine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut steajni postupak ako je pravo na penziju ostvario pre pokretanja steajnog postupka. 4) Naknade tete na osnovu odluke suda donete u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut steajni postupak za povrede na radu ili profesionalna oboljenja ako je ta odluka postala pravosnana pre pokretanja steajnog postupka. Zarada i naknada zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spreenosti za rad isplauje se u visini minimalne zarade. Naknada tete za neiskorien godinji odmor krivicom poslodavca isplauje se u visini minimalne zarade.Otpremnina zbog odlaska u penziju kada je pokrenut steajni postupak isplauje se u visini 3 prosene zarade u privredi republike. Naknada tete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja isplauje se u visini naknade utvrene odlukom suda. Osnivanje fonda solidarsnosti Za ostvarivanje prava na isplatu zarade i naknade zarade zbog privremene spreenosti za rad, za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca, otpremnine zbog odlaska u penziju, zbog povrede na radu i profesionalnog oboljenja, osniva se fond solidarnosti. Delatnost fonda je obezbeenje i isplata potraivanja u skladu sa Zakonom o radu. Fond ima svojstva pravnog lica i posluje kao javna sluba. Sedite fonda je u Beogradu. Sredstva za osnivanje fonda obezbedjuju se u budetu Republike Srbije. Fond poinje sa radom danom upisa u registar. Organi fonda su: upravni odbor, nadzorni odbor i direktor. Upravni odbor fonda ima 6 lanova i to: 2 predstavnika vlade, 2 predstavnika reprezentativnih sindikata i 2 predstavnika reprezentativnih udruenja poslodavaca osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Svaki lan upravnog odbora ima svog zamenika, koji ga zamenjuje u sluaju odsutnosti. lanove upravnog odbora fonda i njihove zamenike imenuje vlada na period od 4 godine i to: 1) Predstavnike vlade na predlog ministara 2) Predstavnika sindikata i udruenja poslodavaca na predlog reprezentativnih sindikata, odnosno reprezentativnog udruenja poslodavaca lanova socijalno-ekonomskog saveta. Upravni odbor iz reda svojih lanova bira predsednika i zamenika predsednika upravnog odbora.Nain rada kao i druga pitanja znaajna za rad upravnog odbora ureuju se statutom i optim aktom fonda. Upravni odbor donosi statut i druge opte akte fonda, ako ovim zakonom nije drugaije odreeno, donosi finansijski plan i usvaja obraun fonda, imenuje direktora fonda, obavlja druge poslove utvrene Zakonom o radu i statutom fonda. Vlada daje saglasnost na statut fonda, finansijski plan i godinji obraun fonda i odluku o imenovanju direktora fonda. Upravni odbor podnosi izvetaj o poslovanju fonda vladi najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu. Nadzorni odbor fonda ima 3 lana, jednog predstavnika vlade, jednog predstavnika reprezentativnih sindikata, jednog predstavnika reprezentativnih udruenja poslodavaca osnovanih za teritoriju Republike Srbije. Svaki lan nadzornog odbora fonda ima svog zamenika koji ga zamenjuje u sluaju odsutnosti. lanove nadzornog odbora fonda imenuje vlada na period od 4 godine i to: 1) Predstavnika vlade na predlog ministara 2) Predstavnike sindikata i udruenja poslodavaca na predlog reprezentativnog sindikata i reprezentativnog udruenja poslodavaca i lanova socijalno-ekonomskog saveta. Nadzorni odbor podnosi izvetaj o finansijskom poslovanju fonda vladi najkasnije do 31. marta tekue godine za prethodnu godinu.Direktor fonda organizuje rad i poslovanje u fondu i odgovara za zakonitost rada u fondu, predstavlja i zastupa fond, izvrava odluke upravnog odbora fond, donosi akt o organizaciji i sistematizaciji poslova u fondu uz saglasnost vlade, rukovodi radom zaposlenih u fondu, vri druge poslove u skladu sa zakonom o radu i statutu fonda. Administrativno-strune poslove za fond objavljaju zaposleni u fondu. Na zaposlene u fondu primenjuju se propisi o radnim odnosima u dravnim organima. Finansiranje fonda Prihodi fonda su sredstva iz budeta Republike Srbije i drugih izvora u skladu sa zakonom. Sredstva fonda koriste se u skladu sa Zakonom o radu. Ako se na godinjem obraunu prihoda i rashoda fonda utvrdi da su ukupno ostvareni prihodi fonda vei od ostvarenih rashoda, razlika sredstava uplauje se na raun budeta Republike Srbije i rasporeuje se za sporvoenje programa aktivne politike zapoljavanja. Postupak za ostvarivanje prava zaposlenogPokree se na zahtev zaposlenog. Zahtev se podnosti fondu u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravosnane odluke kojom je utvreno pravo na potraivanje u skladu sa Zakonom o steaju. Zahtev se podnosi na posebnom obrascu. Uz zahtev zaposleni dostavlja: 1) Ugovor o radu, odnosno drugi akt o zasnivanju radnog odnosa, a lice kome je prestao radni odnos akt kojim je prestao radni odnos.

2) Akt kojim je utvreno pravo na potraivanje zarade i naknade zarade za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spreenosti za rad u skladu sa zakonom o steaju.

3) Dokaze o postojanju potraivanja za naknadu tete za neiskoriseni godisnji odmor krivicom poslodavca i naknade tete zbog povrede na radu ili promosionalnog oboljena.

Sadraj obrasca i ostalu dokumentaciju koju zaposleni treba da dostavi propisuje ministar. Steajni upravnik, poslodavac i zaposleni duni su da na zahtev fonda u roku od 15 dana od dana prijema zahteva dostave sve podatke koji su od znaaja za donoenje reenja. Upravni odbor fonda odluuje o zahtevu reenjem.Protiv reenja moe se podneti alba u roku od 8 dana od dana dostavljanja reenja. O albi protiv reenja odluuje ministar u roku od 30 dana od dana podnoenja albe.Reenje ministra je konano i protiv njega se moe pokrenuti upravni spor. Prava zaposlenih na potraivanje neotuiva su, lina i materijalna. Zaposleni gubi pravo na zaradu i naknadu zarade: 1) Ako mu je potraivanje ispaeno najmanje u visini i za vreme odreeno zakon o radu, pre izvrenja reenja 2) Ako je podneo neistinite podatke u vezi sa ispunjavanjem uslova u vezi sa ispunjavanjem prava 3) Ako nije podneo zahtev u roku od 15 dana od dana dostavljanja pravosnane odluke kojom je utvreno pravo na potraivanje. Povraaj neopravdano dobijenih sredstava Fond je duan da od zaposlenog zahteva povraaj sredstava, isplaenih zarada i naknada zarada ua rad za vreme odsutnosti sa rada zbog privremene spreenosti za rad za neiskorieni godinji odmor krivicom poslodavca zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je pokrenut steajni postupak, zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, uvean za zakonsku zateznu kamatu i trokove postupka ako su prava steena na osnovu neistinitih i netanih podataka odnosno ako zaposleni nije obavestio fond o injenicama koje utiu na sticanje i ostvarivanje prava utvrenih zakonom o radu u roku od godinu dana od dana saznanja o injenicama koje su osnov za povraaj sredstava.Zaposleni je duan da u roku od 30 dana od dana dostavljanja zahteva za povraaj sredstava izvri povraaj na iro raun fonda.Nadzor nad zakonitou rada fonda vri ministarstvo nadleno za rad.Prava zaposlenih u sluaju promene poslodavcaU sluaju statusne promene odnosno promene poslodavca poslodavac sledbenik preuzima od poslodavca prethodnika opti akt i sve ugovore o radu koji vae na dan promene poslodavca.Poslodavac prethodnik duan je da poslodavca sledbenika potpuno i istinito obavesti o pravima i obavezama iz opteg akta i ugovora o radu koji se prenose.Poslodavac prethodnik duan je da o prenoenju ugovora o radu na poslodavca sledbenika pismenim putem obavesti zaposlene iji se ugovor o radu prenosi.Ako zaposleni odbije prenos ugovora o radu ili se ne izjasni u roku od 5 radnih dana od dana dostavljanja obavetenja poslodavac prethodnik moe zaposlenom da odkae ugovor o radu.Poslodavac sledbenik duan je da primenjuje opti akt poslodavca prethodnika najmanje godinu dana od dana promene poslodavca osim ako pre isteka tog roka:1) Istekne vreme za koje je zakljuio kolektivni ugovor kod poslodavca prethodnika 2) Kod poslodavca sledbenika bude zakljuen novi kolektivni ugovor Poslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca obaveste reprezentativni sindikat kod poslodavca o:1) Datumu ili predloenom datumu promene poslodavca 2) Razlozima za promenu poslodavca 3) Pravima, ekonomskim i socijalnim posledicama promene poslodavca na poloaj zaposlenih i merama za njihovo ublaavanjePoslodavac prethodnik i poslodavac sledbenik duni su da najmanje 15 dana pre promene poslodavca u saradnji sa reprezentativnim sindikatom preuzmu mere ublaavanja socijalno ekonomskih posledica na poloaj zaposlenih. Ako kod poslodavca ne postoji reprezentativni sindikat zaposleni imaju pravo da budu neposredno obaveteni o okolnostima. Viak zaposlenih Poslodavac je duan da donese program reavanja vika zaposlenih ako utvrdi da e zbog tehnolokih ili organizacionih promena u okviru perioda od 30 dana doi do prestanka potrebe za radom zaposlenih na neodredjeno vreme i to najmanje: 1) 10 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu vie od 20 a manje od 100 zaposlenih na neodredjeno vreme 2) 10% zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu najmanje 100 zaposlenih a najvie 300 zaposlenih na neodredjeno vreme 3) 30 zaposlenih kod poslodavca koji ima u radnom odnosu preko 30 zaposlenih na neodredjeno vreme Program je duan da donese kojim utvrdi da e doi do prestanka potrebe za radom najmanje 20 zaposlenih u okviru perioda od najmanje 90 dana bez obzira na ukupan broj zaposlenih kod poslodavca. Poslodavac je duan da pre donoenja programa u saradnji sa reprezentativnim sindikatom kod poslodavca i republikom organizacijom nadlenom za zapoljavanje preduzme odgovarajue mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih. Program naroito sadri: 1) Razloge prestanka potrebe za radom zaposlenih 2) Ukupan broj zaposlenih kod poslodavca 3) Broj, kvalifikacionu strukturu, godine starosti i sta osiguranja zaposlenih koji su viak i poslove koje obavljaju 4) Kriterijume za utvrdjivanje vika zaposlenih 5) Mere za zapoljavanje: premetaj na druge poslove, rad kod drugog poslodavca, prekvalifikaciju ili dokvalifikaciju, nepuno radno vreme ali ne krae od polovine punog radnog vremena i druge mere 6) Sredstva za reavanje socijalno-ekonomskog poloaja vika zaposlenih 7) Rok u kome e biti otkazan ugovor o radu Poslodavac je duan da predlog programa dostavi sindikatu i republikoj organizaciji nadlenoj za zapoljavanje najkasnije 8 dana od dana utvrdjivanja predloga programa radi davanja miljenja. Program donosi upravni odbor a kod poslodavca kod koga nije obrazovan upravni odbor, direktor odnosno preduzetnik. Sindikat je duan da dostavi miljenje o predlogu programa u roku od 15 dana od dana dostavljanja predloga programa. Republika organizacija nadlena za zapoljavanje duna je da dostavi poslodavcu predlog mera u cilju da se spree ili na majmanju meru smanji broj otkaza ugovora o radu odnosno obezbedi prekvalifikaciju, dokvalifikaciju, samozapoljavanje i druge mere za novo zapoljavanje vika zaposlenih. Poslodavac je duan da razmotri i uzme u obzir predloge republike organizacije nadlene za zapoljavanje i miljenje sindikata i da ih obavesti o svom stavu u roku od mesec dana. Kriterijumi za utvrdjivanje vika zaposenih ne moe da bude odsustvovanje zaposlenog sa rada zbog privremene spreenosti na rad, trudnoe, porodiljskog odsustva, nege deteta i posebne nege deteta. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odredjenog posla ili dodje do smanjenja obima posla, zaposlenom isplati otprenmninu u visini utvrdjenoj optim aktom ili ugovorom o radu. Otpremnina ne moe biti nia od zbira treine zarade zaposlenog za svaku navrenu godinu rada u radnom odnosu za prvih 10 godina provedenih u radnom odnosu i etvrtine zarade zaposlenog za svaku narednu navrenu godinu rada u radnom odnosu preko 10 godina provedenih u radnom odnosu. Zaradom se smatra prosena mesena zarada zaposlenog isplaena za prethodna 3 meseca koja prethode mesecu u kojem se isplauje otpremnina. Zaposleni kom poslodavac posle isplate otpremnine otkae ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom ostvaruje pravo na novanu naknadu i pravo na penzijsko i invalidsko osiguranje i zdravstvenu zatitu u skladu sa propisima o zapoljavanju. Klauzula zabrane konkurencije Ugovorom o radu mogu da se utvrde poslovi koje zaposleni ne moe da radi u svoje ime i za svoj raun kao i u ime i za raun drugog pravnog ili fizikog lica bez saglasnosti poslodavca kod koga je u radnom odnosu (zabrana konkurencije). Zabrana konkurencije moe da se utvrdi samo ako postoje uslovi da zaposleni radom kod poslodavca stekne nova posebno vana tehnoloka znanja, irok krug poslovnih partnera ili da dodje do saznanja vanih poslovnih informacija i tajni. Optim aktom i ugovorom o radu utvrdjuje se i teritorijalno vaenje zabrane konkurencije u zavisnosti od vrste posla na koji se zabrana odnosi. Ako zaposleni prekri zabranu konkurencije poslodavac ima prava da od zaposlenog zahteva naknadu tete. Ugovorom o radu poslodavac i zaposleni mogu da ugovore i uslove zabrane konkurencije po prestanku radnog odnosa o radu koji ne moe da bude dui od 2 godine po prestanku radnog odnosa. Zabrana konkurencije moe se ugovoriti ako se poslodavac ugovorom o radu obavee da e zaposlenom isplatiti novanu naknadu u ugovorenoj visini. Udaljenje zaposlenog sa rada Zaposleni moe privremeno da bude udaljen sa rada:1) Ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela uinjenog na radu ili u vezi sa radom, ili ako je uinio povredu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti utvrdjene optim aktom ili ugovorom o radu. 2) Ako je priroda radne obaveze odnosno krenja radne discipline ili je ponaanje zaposlenog takvo da ne moe da radi pre isteka roka u kojem je poslodavac duan da pismeno obavesti zaposlenog injenicom za udaljenje sa rada a zaposleni je duan da da odgovor na to upozorenje. Zaposleni kome je odredjen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana pritvora dok pritvor traje. Udaljenje moe da traje najdue 3 meseca a po isteku tog perioda poslodavac je duan da zaposlenog vrati na rad ili da mu otkae ugovor o radu ako za to postoje razlozi. Za vreme udaljenja sa rada, zaposlenom pripada naknada u visini 1/4, a ako izdrava porodicu u visini 1/3 zarade. Naknada zarade za vreme prekovremenog rada zbog odredjenog pritvora, isplauje se organu koji je odredio pritvor. Zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada: 1) Ako je protiv njega pokrenut krivini postupak zbog krivinog dela na radu ili u vezi sa radom ili ako je uinio povedu radne obaveze koja ugroava imovinu vee vrednosti utvrdjuje optim aktom ili ugovorom o radu. 2) Ako je priroda radne obaveze odnosno krenja radne discipline ili ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca takvom zaposlenom pripada naknada 1/4 punog iznosa osnovne zarade: 1) ako krivini postupak protiv njega bude obustavljen pravosnanom odlukom, ili bude oslobodjen optube ili je optuba odbijena ali ne zbog ne nadlenosti; 2) Ako zaposlenom ne prestane radni odnos zbog toga to je svojom krivicom uinio povredu radne obaveze uinjene aktom ili ugovorom o radu. 3) Ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom ili je ponaanje takvo da ne moe da nastavi da radi4) Ako prodavac uini krivino delo na radu ili u vezi sa radom. Poslodavac moe zaposlenom zbog nepotovanja da da otkaz ugovora o radu, izrekne meru privremenog udaljenja, ako smatra da postoje olakavajue okolnosti ili da povreda radne obaveze odnosno discipline nije takve prirode da zaposlenom prestane radni odnos. Mera udaljenja sa rada moe da se izrekne u trajanju od 1 do 3 radna dana. Zaposleni je odgovoran za tetu koju je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao poslodavcu. Ako tetu prouzrokuje vie zaposlenih svaki zaposleni je odgovoran za deo tete koju je prouzrokovao. Ako se za zaposlenog ne utvrdi deo tete koju je prouzrokovao smatra se da su svi zaposleni jednako odgovorni i tetu nadoknadjuju u jednakim delovima. Ako je vie zaposlenih prouzrokovalo tetu organizovano odgovaraju solidarno. Postojanje tete, njenu visinu i ko je tetu prouzrokovao utvrdjuje poslodavac u skladu sa optim aktom odnosno ugovorom o radu. Ako se naknada tete ne ostvari, o naknadi utvrdjuje sud. Zaposleni koji je na radu ili u vezi sa radom namerno ili krajnjom nepanjom prouzrokovao tetu treem licu a koju je nadoknadio poslodavac duan je da poslodavcu nadoknadi iznos isplaene tete. Ako zaposleni pretrpi tetu na radu, poslodavac je duan da mu nadoknadi tetu u skladu sa zakonom. Nain prestanka radnog odnosa

Radni odnos prestaje: 1) istekom roka na koji je zasnovan 2) kada zaposleni napuni 65 godina i najmanje 15 godina staa osiguranja ako se poslodavac i zaposleni drugaije ne sporazumeju 3) Sporazumom izmedju zaposlenog i poslodavca 4) Otkazom ugovora o radu od strane poslodavca i zaposlenog5) Na zahtev roditelja/staratelja zaposlenog mladjeg od 18 godina zivota 6) Smru zaposlenog

Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

1) Ako je na nain propisan zakonom utvrdjeno da je kod zaposlenog dolo do gubitka radne sposobnosti, danom dostavljanja pravosnanog reenja o utvrdjivanju gubitka radnje sposobnosti. 2) Ako mu je po odredbama zakona odnosno pravosnanoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obravlja odreene poslove, a ne moe da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova danom dostavljanja pravosnane odluke.3) Ako zbog izdravanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju duem od 6 meseci, danom stupanja na izdravanje kazne4) Ako mu je izreena mera bezbednosti, vaspitna ili zatitna mera u trajanju duem od 6 meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada, danom poetka primenjivanja te mere.5) U sluaju prestanka rada poslodavca u skladu sa zakonom

Sporazumni prestanak radnog odnosa

Radni odnos moe da prestane na osnovu pismenog sporazuma poslodavca i zaposlenog. Pre potpisivanja sporazuma poslodavac je duan da zaposlenog pismenim putem obavesti o posledicama do kojih dolazi u ostvarivanju prava za sluaj nezaposlenosti.

Otkaz od strane zaposlenog Zaposleni ima pravo da poslodavcu otkae ugovor o radu. Otkaz ugovora o radu zaposleni dostavlja poslodavcu u pismenom obliku najmanje 15 dana pre dana koji je zaposleni naveo kao dan prestanka radnog odnosa. Ako zaposleni otkae ugovor o radu zbog od strane poslodavca uinjene povrede obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni ima sva prava iz radnog odnosa kao u sluaju da mu je nezakonito prestao radni odnos. Otkaz od strane poslodavca Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugvor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se odnosi na radnu sposobnost zaposlenog, njegovo ponaanje i potrebe poslodavca i to:1) Ako zaposleni ne ostvaruje rezultate rada odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti za obavljanje poslova na kojima radi 2) Ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrenu optim aktom ili ugovorom o radu 3) Ako zaposleni ne potuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca odnosno ako je njegovo ponaanje takvo da ne moe da nastavi rad kod poslodavca 4) Ako zaposleni uiti krivino delo na radu ili u vezi sa radom5) Ako se zaposleni ne vrati na rad kod poslodavca u roku od 15 dana od dana isteka roka za neplaeno odsustvo ili mirovanje radnog odnosa 6) Ako zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene spreenosti za rad 7) Ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu radi premetaja na drugi posao 8) Ako zaposleni odbije zakljuenje aneksa ugovora o radu radi novane zarade9) Ako usled tehnolokih, ekonomskih ili organizacionih promena prestane potreba za obavljanjem odreenog posla ili doe do smanjenja obima posla. Poslodavac je duan da pre otkaza ugovora o radu zaposlenog pismenim putem upozori na postojanje razloga za otkaz ugovora o radu, i da mu ostavi rok od najmanje 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni na navode iz upozorenja. U upozorenje poslodavac je duan da navede osnov za davanje otkaza, injenice i dokaze koji ukazuju na to da su se stekli uslovi za otkaz i rok za davanje odgovora na upozorenje. Ako postoje olakavajue okolnosti ili ako priroda povrede radne obaveze ili nepotovanje radne discipline nije dovoljan razlog za otkaz ugovora o radu, poslodavac moe u upozorenju da obavesti zaposlenog da e mu otkazati ugovor o radu ako ponovo uini istu ili slinu povredu, bez ponovnog upozorenja. Poslodavac je duan da upozorenje dostavi na miljenje sindikatu iji je zaposleni lan. Sindikat je duan da dostavi miljenje u roku od 5 radnih dana od dana dostavljanja upozorenja. Ako otkae ugovor o radu zaposlenom zbog prestanka potrebe za obavljanje odreenog posla i smanjenja obima posla, poslodavac ne moe na istim poslovima da zaposli drugo lice u roku od 6 meseci od dana prestanka radnog odnosa. Ako pre isteka roka nastane potreba za obavljanjem istih poslova prednost za zakljuivanje ugvora o radu ima zaposleni kome je prestao radni odnos. Opravdanim razlozima za otkaz ugovora o radu ne smatra se: 1) Privremena spreenost za rad usled bolesti, nesree na radu ili profesionalnog oboljenja 2) Korienje porodiljskog odsustva sa rada radi nege deteta i radi posebne nege deteta3) Odsluenje ili dosluenje vojnog roka4) lanstvo u politikoj organizaciji, pol, jezik, nacionalna pripadnost, socijalno poreklo, veroispovest itd..5) Delovanje u svojstvu predstavnika zaposlenih 6) Obraanje zaposlenog sindikatu ili organima nadlenim za zatitu prava iz radnog odnosa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu Postupak u sluaju otkaza Otkaz ugovora o radu poslodavac moe dati zaposlenom u roku od 3 meseca od dana saznanja za injenice koje su osnov za davanje otkaza odnosno u roku od 6 meseci od dana nastupanja injenica koje su osnov za davanje otkaza. Ugovor o radu, otkazuje se reenjem u pismenom obliku, obavezno sadri obrazloenje i pouku o pravnom leku. Reenje mora da se dostavi zaposlenom lino u prostorijama poslodavca odnosno na adresu prebivalita ili boravita zaposlenog. Ako poslodavac zaposlenom nije mogao da dostavi reenje duan je da o tome saini pismenu beleku. Zatim se reenje objavljuje na oglasnoj tabli poslodavca, i po isteku 8 dana od dana objaviljivanja smatra se dostavljenim. Zaposlenom prestaje radni odnos danom dostavljanja reenja. Zaposleni je duan da narednog dana od dana prijema reenja u pismenom obliku obavesti poslodavca ako eli da spor reava pred arbitrom. Poslodavac je duan da zaposlenom u sluaju prestanka radnog odnosa isplati sve neisplaene zarade, naknade zarade i druga primanja koja je zaposleni ostvario do dana prestanka radnog odnosa u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Isplatu obaveza poslodavac je duan da izvri najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa. Posbena zatita od otkaza ugovora o radu Za vreme trudnoe, porodiljskog odsustva, odsustva sa rada radi nege deteta ili posebne nege deteta poslodavac ne moze zaposlenom da otkae ugovor o radu. Zaposlenom koji je zasnovao radni odnos na odreeno vreme moe da prestane radni odnos po isteku roka na koji je zasnovan. Poslodavac ne moe da otkae ugovor o radu, niti na drugi nain da stavi u nepovoljan poloaj predstavnika zaposlenih za vreme obavljanja funkicije i godinu dana po prestanku funkcije ako predstavnik zaposlenih postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu i to: 1) lanu saveta zaposlenih i predstavniku zaposlenih u upravnom i nadzornom odboru poslodavca 2) Predsedniku sindikata kod poslodavca 3) Imenovanom ili izabranom sindikalnom predstavniku. Ako predstavnik zaposlenih ne postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu poslodavac moe da mu otkae ugovor o radu. Otkazni rok i novana naknada Zaposleni kome je ugovor o radu otkazan zato to neostvaruje potrebne rezultate rada, odnosno nema potrebna znanja i sposobnosti ima pravo i dunost da ostane na radu u trajanju najmanje mesec dana a najdue 3 meseca (otkazni rok) u zavisnosti od ukupnog staa osiguranja i to: 1) Mesec dana ako je navrio 10 godina staa osiguranja2) 2 meseca ako je navrio preko 10 do 20 godina staa osiguranja 3) 3 meseca ako je navrio preko 20 godina staa osiguranja Otkazni rok poinje da tee narednog dana od dana dostavljanja reenja o otkazu ugovora o radu. Zaposleni moe u sporazumu sa nadlenim organom da prestane sa radom i pre isteka otkaznog roka s tim to mu se za to vreme obezbeuje naknada zarade u visini utvrenoj optim aktom i ugovorom o radu. Ako je zaposleni pozvan na vojnu vebu odnosno odsluenje vojnog roka ili ako je postao privremeno spreen za rad u toku vremena za koje je duan da ostane na radu, na njegov zahtev tok tog vremena se zaustavlja i nastavlja da tee po prestanku privremene spreenosti za rad. Nezakoniti otkaz Ako sud donese pravosnanu odluku kojom je utvreno da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, sud e odluiti da se zaposleni vrati na rad ako zaposleni to zahteva, pored vraanja na rad poslodavac je duan da zaposlenom isplati naknadu tete u visini izgubljenje zarade i drugih primanja koja mu pripadaju po zakonu, optem aktu i ugovoru o radu i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje. Nakanda tete umanjuje se za iznos prihoda koje je zaposleni ostvario po osnovu rada, po prestanku radnog odnosa. Ako sud utvrdi da je zaposlenom nezakonito prestao radni odnos, a zaposleni ne zahteva da se vrati na rad sud ce na njegov zahtev obavezati poslodavca da zaposlenom isplati naknadu tete u iznosu od najmanje 18 zarada koje bi zaposleni ostvario da radi i to zavisno od vremena provedenog u radnom odnosu zaposlenog kao i broja izdravanih lanova porodice. Odluku da se zaposleni ne vrati na posao i da mu se isplati naknada sud moe doneti i na zahtev poslodavca ako postoje okolnosti koje opravdano ukazuju da nastavak radnog odnosa uz utvrivanje svih okolnosti i interesa obe ugovorne strane nije mogu, s tim da se nakanda tete zaposlenom dosuuje u dvostrukom iznosu. Poslodavac i zaposleni mogu podneti zahtev do okonanja glavne rasprave pred sudom. Kolektivno radno pravo Kolektivno radno pravo izuava odnose izmeu sindikata i poslodavca kao i odnose izmeu sindikata, poslodavaca i drave. Predmetom kolektivnog radnog prava smatraju se odnosi koji se uspostavljaju izmeu poslodavca i sindikata odnosno izmeu poslodavca, sindikata i drave. Subjekti kolektivnog radnog prava su: sindikat, udruenje poslodavaca i drava. Zaposleni kod poslodavca koji ima vie od 50 zaposlenih mogu obrazovati savet zaposlenih u skladu sa zakonom. Savet zaposlenih daje miljenje i uestvuje u odluivanju o ekonomskim i socijalnim pravima zaposlenih. Sindikat zaloslenihZaposlenima se garantuje sloboda sindikalnog obrazovanja i delovanja bez odobrenja uz upis u regustar. Zaposleni pristupa sindikatu potpisivanjem pristupnice. Poslodavac je duan da zaposlenom koji je lan sindikata na ime sindikalne lanarine odbije iznos od zarade na osnovu njegove pismene izjave i da taj iznos uplati na odgovarajui iznos sindikata. Sindikat je duan da dostavi poslodavcu akt o upisu u registar sindikata i odluku o izboru predsednika i lanova organa sindikata u roku od osam dana od dana dostavljanja akta o upisu sindikata u registar, odnosno od dana izbora organa sindikata. Sindikat ima pravo da bude obaveten od strane poslodavca o ekonomskim i radno-socijalnim pitanjima od znaaja za poloaj zaposlenih, odnosno lanova sindikata. Poslodavac je duan da sindikatu obezbedi tehniko-prostorne uslove i pristup podacima i informacijama neophodnim za obavljanje sindikalnih aktivnosti. Tehniko-prostorini uslovi za obavljanje aktivnosti sindikata utvruju se kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavaca i sindikata. Ovlaeni predstavnik sindikata ima pravo na plaeno odusustvo radi obavljanja sindikalne funkcije u skladu sa kolektivnim ugovorom ili sporazumom poslodavca i sindikata srazmerno broju lanova sindikata. Sindikalni predstavnik ovlaen za sindikalno pregovaranje odnosno odreen za lana odbora za kolektivno pregovaranje ima pravo na plaeno odusstvo za vreme pregovaranja. Sindikalni predstavnik koji je odreen da zastupa zaposlene u radnom sporu sa poslodavcem pred arbitrom ili sudom ima pravo na plaeno odsustvo sa rada za vreme zastupanja.