RRAADDNNOO PPRRAAVVOO

RADNO PRAVO

- 2 -

PREDMET

(l. 1-4. Zakona o radu)

11.. Kolektivni ugovor kod poslodavca koji su potpisali poslodavac i samo jedan od vie reprezen-

tativnih sindikata nitav je zbog toga to je suprotan kogentnim odredbama Zakona o radu.

Iz obrazloenja:

U postupku je utvreno da je kolektivni ugovor br. 1166, od 2. oktobra 2006. godine, koji je zakljuen izmeu prvotuenika, kao poslodavca, i tuioca i drugotuenika, kao reprezentativnih sindikata, otkazan aktom prvotuenika od 18. oktobra 2007. godine. Posle toga je 30. oktobra 2007. godine zakazan zajedniki sastanak radi otpoinjanja pregovora, a akti su uredno dostavljeni reprezentativnim sindikatima kod tuenika, Samostalnom sindikatu "." i Sindikatu "N.". Inicijati-va za izmenu kolektivnog ugovora data je radi usklaivanja kolektivnog ugovora sa odredbama Za-kona o radu. Zapisnikom sa zajednikog sastanka od 19. februara 2008. godine konstatovano je da postoje primedbe na nacrt kolektivnog ugovora, dat od strane tuioca. Kolektivni ugovor od 19. fe-bruara 2008. godine potpisan je od strane prvotuenika, kao poslodavca, i drugotuenog Samostal-nog sindikata ".". Drugi reprezentativni sindikat, tuilac u ovoj parnici, nije potpisao sporni ko-lektivni ugovor. Taj kolektivni ugovor je istaknut na oglasnoj tabli 7. marta, a stupio je na snagu 15. marta 2008. godine.

Prvostepenom presudom, stavom jedan izreke, usvojen je tubeni zahtev tuioca i utvreno je da je nitav i da ne proizvodi pravno dejstvo Kolektivni ugovor tuenog, zakljuen izmeu prvotuenog i drugotuenog 19. februara 2008. godine, koji je stupio na snagu dana 15. marta 2008. godine. Pro-tiv takve presude tueni su izjavili albe.

Po oceni Apelacionog suda, alba je neosnovana. Prvostepeni sud je na tano i potpuno utvreno injenino stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je usvojio tubeni zahtev tuioca, dajui dovoljne razloge, koje prihvata i ovaj sud.

U procesu kolektivnog pregovaranja treba da se iskae volja i spremnost na kompromis i socijal-ni partneri treba da usklade protivrene interese i kolektivnim ugovorom reguliu, odnosno iznova urede meusobna prava, obaveze i odgovornosti iz radnog odnosa. Meutim, meu ugovaraima u konkretnom sluaju dolo je do nesaglasnosti u pogledu sadrine i obima pojedinih kolektivnih pra-va, ustanovljenih kolektivnim ugovorom i kogentnim radnopravnim normama i upravo iz tih razloga trebalo je da nastave proces pregovaranja, do potpunog usaglaavanja, odnosno postizanja saglasno-sti svih uesnika.

Dakle, kolektivni ugovor kao opti akt, u postupku donoenja i pregovaranja ne donosi se izgla-savanjem, nego se zakljuuje u postupku pregovaranja, a za njegovo zakljuenje nije dovoljna samo saglasnost volja uesnika, ve je potrebno da se ono to je bilo predmet usaglaavanja izrazi i u pi-smenoj formi.

Stoga nisu osnovani navodi albe kojima se ukazuje na to da pregovori nisu tekli uspeno ni ar-gumentovano od strane tuioca. Kako odredbe Zakona o radu ne predviaju obavezu zakljuenja ko-lektivnog ugovora, ve samo obavezu pregovaranja, ovaj sud nalazi da je pravilan zakljuak prvoste-

RADNO PRAVO

- 3 -

penog suda da je sporni kolektivni ugovor nitav, s obzirom na to da nije postignuta saglasnost svih uesnika kolektivnog pregovaranja, pa samim tim nije ni mogao da proizvede dejstvo, bez obzira na to to je postignuta saglasnost samo pojedinih uesnika u kolektivnom pregovaranju.

Poto je utvreno da su u pregovaranju nesumnjivo uestvovali reprezentativni sindikati nepo-sredno, a da kolektivni ugovor nisu zakljuili svi uesnici koji su imali pregovaraku legitimaciju, usled ega on nije produkt saglasnosti volja uesnika pregovaranja, ovaj sud nalazi da je pravilan za-kljuak prvostepenog suda da je sporni kolektivni ugovor nitav.

(Iz Presude Apelacionog suda u Niu, G.1. 854/10 od 26.03.2010. godine)

22.. Zaposleni, koji ne postupi po pozivu da se vrati u zemlju iz inostranstva, gde je bio upuen

na rad u predstavnitvo, nema pravo na ino-zaradu.

Iz obrazloenja: Tuilja je bila u obavezi da postupi po nalogu tuene iz telegrama od 27.01.1997. godine i

17.03.1997. godine, sa ijom je sadrinom nesporno bila upoznata (dakle, ne radi se samo o usme-nom saoptenju, ve o pisanom nalogu a to je bila uobiajena praksa komuniciranja sa radnicima u predstavnitvima u inostranstvu).

Tuilja nije postupila po nalogu i nije se vratila u zemlju do 31.05.1997. godine. Prema stavu ovog suda, svako zadravanje tuilje u inostranstvu nakon ovog datuma imalo je tret-

man privatnog boravka, pa je tuilji od strane tuene pravilno isplaena naknada mesene zarade za me-sec juni 1997. godine, u visini koju bi ostvarila da je radila u zemlji.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 855/10 od 17.11.2010. godine)

PRAVA ZAPOSLENIH (l. 12-14. Zakona o radu)

33.. Zaposleni je, koristei falsifikovanu diplomu, postupio protivno odredbama Zakona o ra-

du, a na osnovu kojih je bio duan da istinito obavesti tuenog o svojoj strunoj spremi.

Iz obrazloenja: Naznaenim Reenjem o otkazu ugovora o radu od 10.06.2003. godine, na osnovu lana 101.

stav 1. ta. 3., 4. i 5. u vezi sa lanom 14. st. 1. i 3. i lanom 16. stav 3. Zakona o radu otkazan je na-vedeni ugovor o radu od 07.06.2002. godine, sa obrazloenjem da je tuilac, u toku trajanja svog radnog odnosa, kadrovskoj slubi tuenog dostavio dokumenta o ispunjenosti uslova za rad diplo-ma o zavrenom V stepenu obrazovanja - VKV mainbravar, za koju se u postupku provere ustano-vilo da je, kao lana, upisana u radnu knjiicu tuioca, a na osnovu koje je zakljuio pomenuti ugo-

RADNO PRAVO

- 4 -

vor o radu. Time je, svojom krivicom, uinio povredu radne obaveze, utvrenu lanom 7. stav 2. ali-neja 8. istog ugovora o radu.

Odredbom lana 14. stav 1. Zakona, vaeeg u spornom periodu, je predvieno da je zaposleni, pre zakljuivanja ugovora o radu, duan da obavesti poslodavca o okolnostima koje bitno utiu na obavljanje poslova za koje zasniva radni odnos, a odredbom stava 3. istog lana da, u sluaju da za-posleni ne postupi tako, poslodavac mu moe otkazati ugovor o radu.

Odredbom lana 16. stav 3. Zakona propisano je da je zaposleni, prilikom zasnivanja radnog od-nosa, duan da dostavi poslodavcu dokumenta kojima se dokazuje ispunjenost uslova za rad. Bez ob-zira to je tuilac i ranije bio zaposlen kod tuenog, ugovorom o radu od 07.06.2002. godine izmeu tuioca i tuenog ureuju se prava i obaveze za novo radno mesto tuioca. U ugovoru je navedeno da tuilac ima diplomu sa V stepenom strune spreme - VKV mainbravar, za koju je, u postupku pro-vere, utvreno da je, kao lana, upisana u radnu knjiicu tuioca, te je tuilac, koristei falsifikovanu diplomu, postupio protivno napred navedenim odredbama Zakona, a na osnovu kojih je bio duan da istinito obavesti tuenog o svojoj strunoj spremi.

Imajui to u vidu, stekli su se uslovi za otkazni razlog predvien odredbom lana 101. Zakona, u vezi sa lanom 14. st. 1. i 3. i lanom 16. stav 3. Zakona, jer je tuilac svojom krivicom (falsifikujui diploma) uinio povredu radne obaveze, predvienu u lanu 7. stav 2. alineja 8. ugovora o radu od 07.06.2002. godine.

(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G1. 5298/2010 od 25.02.2011. godine)

44.. Osnov za isplatu uea zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini moe biti odluka

skuptine akcionara ili odluka generalnog direktora poslodavca.

Iz obrazloenja: Tuioci su - prema utvrenom injeninom stanju - bili radnici tuenog i svima je radni odnos

prestao tokom 2004. godine po osnovu zakljuenih sporazuma sa tuenim, osim imenovanom kome je radni odnos prestao zbog odlaska u starosnu penziju. Pri prestanku radnog odnosa svima je ispla-ena jednokratna novana naknada na teret sredstava Fonda finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea.

Posle prestanka radnog odnosa tuilaca, Skuptina akcionara tuenog je na sednici odranoj 25.04.2005. godine donela naznaenu odluku kojom se odobrava preliminarna raspodela dela dobi-ti Akcionarskog drutva po pripremljenom finansijskom izvetaju za 2004. godinu u navedenom iznosu na ime uea zaposlenih u dobiti, te da e ta sredstva biti isplaena zaposlenima u aprilu 2005. godine. Generalni direktor tuenog je 25.04.2005. godine doneo drugu naznaenu odluku - da pravo na isplatu po osnovu uea u dobiti za 2004. godinu imaju zaposleni koji su u radnom odnosu u preduzeu na dan donoenja odluke, kao i lica koja su bila zaposlena u preduzeu u 2004. godini, a kojima je prestao radni odnos odlaskom u penziju do dana donoenja odluke, pod uslo-vom da nisu ostvarili pravo na jednokratnu isplatu iz Fonda finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea.

Tako tuiocima nije izvrena isplata po ovom osnovu. Relevantne odredbe: Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti ostva-

renoj u poslovnoj godini, u skladu sa Zakonom i optim aktom - lan 14. Zakona o radu.

RADNO PRAVO

- 5 -

Dakle, Zakonom nije propisana obaveza poslodavca da zaposlenima isplati uee u dobiti, pa osnov za isplatu ovakvog uea jeste odluka poslodavca. U konkretnom sluaju, to je pomenuta od-luka Skuptine akcionara od 25.04.2005. godine kojom je odobrena raspodela dela dobiti tuenog preduzea za 2004. godinu i odreena visina te dobiti i pomenuta odluka generalnog direktora tue-nog od 25.04.2005. godine kojom je utvreno koja lica imaju pravo da uestvuju u ostvarenoj dobiti. Prema odluci generalnog direktora pravo na uee u dobiti preduzea ogranieno je samo na ona li-ca koja su bila u radnom odnosu na dan donoenja te odluke, kao i na lica koja su bila zaposlena kod tuenog u 2004. godini, a nisu ostvarila pravo na isplatu jednokratne naknade iz Fonda finansijskih sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea.

Prema tome, osnov za isplatu uea u dobiti jesu upravo odluke tuenog poslodavca. Tuioci nisu bili u radnom odnosu kod tuenog na dan donoenja odluke generalnog direktora od 25.04.2005. godine, a pri prestanku radnog odnosa tokom 2004. godine ostvarili su pravo na na-knadu iz fonda sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea, pa nemaju pravo na uee u dobiti za 2004. godinu. Tuioci nisu traili ponitaj odluke generalnog direktora tue-nog, pa ova odluka i dalje proizvodi pravno dejstvo, zbog ega ne postoji pravni osnov za isplatu spornih iznosa po ovom osnovu.

(Iz Presude Okrunog suda u Uicu, G. 886/06 od 27.12.2007. godine)

55..

Ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti

ostvarenoj u poslovnoj godini u skladu sa odredbama lana 14. Zakona o radu i optim aktom poslodavca.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju, tuioci su bili radnici tuenog sa kojim imaju zakljuen

ugovor o radu tokom 2000. godine. Na dan 14.02.2007. godine, nakon sprovedene aukcijske prodaje, izvrena je statusna promena tuenog, a u aprilu mesecu 2007. godine tuioci su pozvani na posao, a nakon toga dostavljeni su im ugovori o radu sa upozorenjem da e dobiti otkaz ukoliko u ostavlje-nom roku te ugovore ne potpiu. U lanu 1. ugovora navedeno je da se konstatuje da je zaposleni bez ikakvog pravnog osnova i bez izriitog ili bilo kakvog naloga poslodavca bio odsutan sa rada sve do 25.04.2007. godine, zbog ega zaposleni nema pravo na zaradu ili naknadu zarade za period neo-pravdanog odsustvovanja sa rada s tim to se pravom na zaradu ili naknadu zarade ne smatraju iznosi dosueni po osnovu pravnosnanih sudskih presuda. U lanu 7. st. 2. istih ugovora navedeno je da ugovorne strane izjavljuju da meusobno nemaju nikakvih drugih obaveza izuzev obaveza koje postoje po ovom ugovoru, a zaposleni posebno izjavljuje da prema poslodavcu nema nikakvih potraivanja izuzev potraivanja po osnovu ovog ugovora, te da se ova njegova izjava ima sma-trati izjavom o otpustu svih dugova koje poslodavac po bilo kom osnovu ima prema zaposlenom, a u sluaju spora ta se izjava ima smatrati izjavom o odricanju od svih tubenih zahteva. Nakon prijema navedenog akta, tuioci su uputili u dva navrata tuenom zahtev za izmenu ponuenog teksta ugovora o radu i ukazali na nedostatke istog u l. 1. i 7., odnosno da sadrina tih odredbi nije u skladu sa odredbom l. 33. Zakona o radu. Nakon toga, tueni je doneo osporena reenja 1.06.2007. godine, koja ne sadre podatke o tome koji se ugovor otkazuje, pod kojim brojem i od kog datuma, a 4.06.2007. godine tuiocima je zabranjen ulaz u krug fabrike.

RADNO PRAVO

- 6 -

Na osnovu ovako utvrenog injeninog stanja, prvostepeni sud nalazi da ugovor koji je tuioci-ma ponuen nije sainjen u skladu sa odredbama l. 33. ZOR-a, jer ponueni tekst sadri neprihva-tljive obaveze za radnike koji bi se potpisivanjem istog odrekli svih dugova koje poslodavac ima prema njima po bilo kom osnovu i svih tubenih zahteva, kao i da se ne radi o izmeni postojeeg ugovora, te da poslodavac istim pokuava da se zaposlenima nametne potpisivanje vansudskog po-ravnanja o otpisu dugova tuenog. Pored toga, prvostepeni sud nalazi da se ne radi o aneksu ugovora o radu, ve je tueni tuiocima ponudio zakljuenje novog ugovora, a otkaz je tuiocima dat bez ika-kvog preciziranja koji se ugovor o radu otkazuje, pa nisu ispunjeni uslovi za otkaz ugovora o radu u smislu l. 179. taka 7. i 8. Zakona o radu, zbog ega je prvostepeni sud usvojio tubeni zahtev i osporene ugovore ponitio i obavezao tuenog da tuioce vrati na rad.

Ovakav zakljuak prvostepenog suda prihvatio je u svemu drugostepeni sud i potvrdio presudu prvostepenog suda, a Vrhovni sud je odbio kao neosnovanu reviziju tuenog izjavljenu protiv presu-de Okrunog suda.

Naime, tueni je tuiocima pobijenim reenjem otkazao ugovor o radu s pozivom na odredbe l. 179. taka 7. Zakona o radu sa obrazloenjem da su odbili da potpiu novi ugovor o radu sa opisa-nom sadrinom. Da bi poslodavac mogao da otkae ugovor o radu zaposlenom po navedenom osno-vu, odbijanje zakljuenja aneksa ugovora o radu (u smislu l. 171. Zakona o radu), treba da postoje opravdani razlozi koji se odnose na ponaanje zaposlenog kako je to predvieno l. 179. st. 1. istog Zakona. lanom 33. st. 1. Zakona o radu propisano je ta ugovor o radu sadri, s tim to se prema st. 2. istog lana ugovorom mogu ugovoriti i druga prava i obaveze, to znai da ugovor o radu mora da sadri elemente odreene stavom 1. citiranog lana, ali ne i druge obaveze ako izmeu poslodavca i zaposlenog nisu ugovorene.

Opravdan razlog za otkaz ugovora u radu u smislu citiranih propisa postojao bi ukoliko bi zaposle-ni odbio potpisivanje ugovora, odnosno aneksa ugovora koji sadri elemente predviene l. 33. st. 1. Zakona o radu. Meutim, ukoliko poslodavac u aneks ugovora unosi neku drugu odredbu, kojom se ugovara neka obaveza zaposlenog bez njegove saglasnosti, odbijanje zaposlenog da takav aneks ugo-vora potpie ne predstavlja opravdan razlog za otkaz ugovora o radu od strane poslodavca.

U konkretnom sluaju poslodavac je u tekst ponuenog ugovora o radu uneo i obavezu tuilaca da prihvate otpust svih dugova koje tueni ima prema njima, da se odreknu svih potraivanja prema njemu i svih tubenih zahteva, pa odbijanje tuilaca da potpiu takav ugovor ne predstavlja otkazni razlog u smislu l. 179. taka 7. Zakona o radu, to dalje dovodi do nitavosti osporenih reenja o otkazu ugovora o radu tuiocima i usvajanje tubenog zahteva. Do drugaijeg reenja ne dovodi ni odredba l. 172. st. 4. Zakona o radu, kojom je propisano da ako zaposleni prihvati ponudu za zakljuenje aneksa ugovora, za-drava pravo da pred nadlenim sudom osporava zakonitost tog ugovora. Ovo stoga to se ta zakonska odredba odnosi na sluajeve zakljuenja aneksa ugovora o radu predvienog odredbom l. 171. istog Zakona, koji se odnosi na izmenu ugovorenih uslova rada, a tuioci u konkretnom sluaju nisu odbili za-kljuenje aneksa ugovora o radu zbog neprihvatanja izmenjenih uslova rada, ve zbog neprihvatanja od-redbi navedenog ugovora o radu iz l. 1. i 7. koji su van tog konteksta i koji nisu mogle biti predmet ugovora o radu ukoliko tuioci to nisu prihvatili shodno odredbi l. 33. st. 2. Zakona o radu.

(Presuda Okrunog suda u Uicu, G. 886/06, od 27.12. 2007. godine)

66.. Pravo na uee zaposlenog u dobiti preduzea ostvarenoj u poslovnoj godini ne podrazume-

va se, ve se mora ugovorom o radu ili odlukom poslodavca utvrditi.

RADNO PRAVO

- 7 -

Iz obrazloenja: Presudom prvostepenog suda obavezan je tuenik da tuiocima na ime uea u dobiti za 2004. go-

dinu isplati iznose navedene u izreci presude. Iz spisa proizilazi da je u toku 2004. godine tuiocima pre-stao radni odnos sporazumom, i njima je isplaena jednokratna novana naknada, pa je stav prvostepe-nog suda da tuiocima po osnovu rada pripada navedena naknada bez obzira na odluke koje je doneo di-rektor i skuptina akcionara. Presudom drutostepenog suda preinaena je prvostepena presuda tako da je odbijen tubeni zahtev tuilaca kao neosnovan. Prema odredbi l. 14. Zakona o radu ugovorom o radu ili odlukom poslodavca moe se utvrditi uee zaposlenog u dobiti ostvarenoj u poslovnoj godini u skladu sa zakonom i optim aktom. To znai da Zakonom o radu nije propisana obaveza poslodavca da zaposlenima isplati uee u dobiti, pa osnov za isplatu ovakvog uea jeste odluka poslodavca. U kon-kretnom sluaju to je odluka skuptine akcionara... kojom je odobrena raspodela dela dobiti tuenog preduzea za 2004. godinu i odreena visina te dobiti i odluka generalnog direktora ... kojom je utvreno koja lica imaju pravo da uestvuju u ostvarenoj dobiti. Prema odluci generalnog direktora pravo na ue-e u dobiti preduzea ograniena je samo na ona lica koja su bila u radnom odnosu na dan donoenja te odluke. Kao i na lica koja su bila zaposlena kod tuenog u 2004. godini a nisu ostvarila pravo na isplatu jednokratne naknade iz fonda sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea. Prema tome, osnov za isplatu uea u dobiti jesu upravo odluke tuenog poslodavca. Tuioci nisu bili u radnom od-nosu kod tuenog na dan donoenja odluke generalnog direktora, a prestankom radnog odnosa tokom 2004. godine ostvarili su pravo na naknadu iz fonda sredstava za stimulisanje dobrovoljnog odlaska iz preduzea pa nemaju pravo na uee u dobiti za 2004. godinu.

(Okruni sud u Kraljevu G. 1966/06 od 15.01.2007. godine)

OBAVEZE ZAPOSLENIH (lan 15. Zakona o radu)

77.. Ukoliko je to predmet tubenog zahteva, sud moe da utvrdi da je radni odnos zasnovan

na neodreeno vreme kada su za to ispunjeni zakonom predvieni uslovi. Tada odluka suda postaje osnov kojim se deklarie zasnivanje radnog odnosa, pa zbog toga sud nema ovlae-nja da nalai tueniku - poslodavcu da zakljui ugovor o radu.

Iz obrazloenja: Zakljuenjem ugovora o radu od 19.06.2007. godine, tuilac je u konkretnom sluaju zasnovao

radni odnos na odreeno vreme, sa obavezom stupanja na rad 25.06.2007. godine, od kada ugovor o radu proizvodi dejstvo. Radni odnos je zasnovan najdue do est meseci, radi obavljanja poslova re-ferenta unutranje kontrole - interni kontrolor i ugovorom su regulisana prava i obaveze zaposlenog i poslodavca.

Iz samog ugovora, meutim, ne proizilazi da je radni odnos zasnovan radi obavljanja oroenih poslova ili zamene zaposlenog koji je privremeno odsutan ili usled poveanja obima posla koji traje odreeno vreme.

RADNO PRAVO

- 8 -

Odluka o prestanku radnog odnosa zasnovana je na injenici da je, zbog prestanka potrebe za ra-dom odn. zavretka sezonskog posla za koji je radnik primljen u radni odnos, tuiocu otkazan ugo-vor o radu. Zakonitost odluke o prestanku radnog odnosa ceni se na osnovu injenica koje su iznete u odluci o prestanku radnog odnosa, a dati razlozi ne upuuje na zakljuak da su bili ispunjeni uslovi iz lana 175. Zakona o radu da tuiocu prestane radni odnos dana 10.09.2007. godine.

Ugovor o radu nije samo akt zasnivanja radnog odnosa, ve i akt ureivanja radnog odnosa tj. kao ugovor izmeu zaposlenog i poslodavca u osnovi je ugovor sa obligacionopravnim dejstvom ko-jim se uspostavlja radni odnos sa pravima, obavezama i odgovornostima koji su ureeni Zakonom, optim aktima poslodavca i samim ugovorom. Ugovor, kao dvostrano obavezan, stvara uzajamne obaveze stranaka, on je teretan, jer se zaposleni angauje u cilju rada i obavljanja poslova iz delatno-sti poslodavca, shodno radnim sposobnostima zaposlenog, a za uzvrat poslodavac je u obavezi da za-poslenom isplati zaradu i meu njima se uspostavlja propisima ureen radni odnos ispunjen pravima, obavezama i odgovornostima.

Dakle, ne moe se prihvatiti zakljuak prvostepenog suda da se u konkretnom sluaju radi o se-zonskim poslovima i da su isti trajali od dana zakljuenja ugovora o radu na odreeno vreme do da-na donoenja osporene odluke, niti je tueni dokazao da je prestala potreba za radom tuioca pre is-teka roka od est meseci u odnosu na poslove za koje je zakljuen ugovor o radu.

Ugovor o radu nije zasnovan radi obavljanja sezonskih poslova, niti je tueni dokazao da su po-slovi kontrole, nabavke karata, kontrola prodaje karata i uplate novca poslovi sezonskog karaktera, i kao takvi predvieni optim aktom tuenika kada je u pitanju rad na bazenima otvorenog i zatvore-nog tipa. Tuilac je stupio na rad i obavljao je poslove po nalogu direktora tuenog - poslodavca, to je u skladu sa lanom 15. Zakona, a sa druge strane - shodno lanu 16. Zakona - poslodavac je duan da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu. Ova dunost proizilazi iz odgovornosti poslodavca da svakom zaposlenom omogui da radi kako je predvieno ugovorom.

Potpisivanjem ugovora stvaraju se i preuzimaju prava i obaveze iz ugovora o radu i iskazuje na-mera i razlozi zakljuivanja takvog ugovora. Ukoliko je namera i razlog zakljuenja ugovora bio drugaiji na strani poslodavca u odnosu na ono to je ugovoreno, posledice ne moe snositi zaposle-ni, naroito imajui u vidu da tueni nije isticao injenicu da je nudio tuiocu eventualnu izmenu ugovorenih uslova rada. Time to je tuilac obavljao poslove iji se obim poveavao faktiki u let-njoj sezoni usled rada na bazenima otvorenog tipa, istek tog perioda po automatizmu ne podrazume-va prestanak radnog odnosa u smislu lana 175. Zakona, jer ugovor nije zakljuen zbog poveanog obima rada na navedenim konkretnim poslovima na bazenima otvorenog tipa, ve na poslovima koji su optim aktom tuenog sistematizovani kao stalni poslovi iz njegove delatnosti, usled ega se ne moe prihvatiti zakljuak prvostepenog sud da je prestala potreba za daljim angaovanjem tuioca, radi obavljanja sezonskih poslova - iz ugovora o radu ne proizilazi da se radi o oroenim poslovima tj. poveanom obimu poslova.

Iz iznetih razloga ovaj sud nalazi da je osporeno reenje nezakonito, jer tueni nije dokazao da je dana 10.09.2007 godine istekao period za koji je radni odnos zasnovan.

Meutim, tuilac je zakljuio i potpisao ugovor o radu na odreeno vreme najdue do est mese-ci. U postupku pred prvostepenim sudom tuilac ne ukazuje da je traio ponitaj ugovora o radu u celini, u delu ugovora o radu kojim se zasniva radni odnos na odreeno vreme, usled ega je ugovor, koji predstavlja saglasnost volja ugovaraa, proizveo dejstvo. Osim toga, tuilac ne ukazuje i da je pokretao postupak da se utvrdi da je zasnovan radni odnos na neodreeno vreme.

Iz tih razloga, kako tueni nije dokazao da je dejstvo ugovora prestalo pre isteka roka od est meseci i da je time prestao radni odnos dana 10.09.2007 godine, u smislu lana 175. stav 1. taka 1. Zakona, to ovaj sud nalazi da je, usled nezakonitog prestanka radnog odnosa, tueni u obavezi da tu-

RADNO PRAVO

- 9 -

iocu prizna sva prava iz rada i po osnovu rada do 25.12.2007. godine, kada je isticao rok od najdue est meseci, budui da nije dokazan prestanak pre isteka roka od est meseci.

S tim u vezi, pravilan je zakljuak prvostepenog suda da tubeni zahtev tuioca, u delu kojim se trai vraanje na rad - nije osnovan, jer je vreme za koje je zasnovan radni odnos isteklo pa nema ni ugovornog ni zakonskog osnova za reintegraciju zaposlenog.

Takoe, pravilno je stanovite prvostepenog suda da nije osnovan ni zahtev da se naloi tueni-ku da sa tuiocem zakljui ugovor o radu na neodreeno vreme, jer u sudskom postupku sud ceni zakonitost odluke poslodavca sa pravom na reintegraciju kada su za to ispunjeni uslovi, pa stoga nema ovlaenja da nalae tueniku kao poslodavcu da zakljui ugovor o radu. Sud moe da utvrdi da je radni odnos zasnovn na neodreeno vreme samo kad su za to ispunjeni zakonom predvieni uslovi, pa odluka suda postaje osnov kojim se deklarie zasnovan radni odnos. Meutim, takav zahtev nije istaknut u konkretnom sluaju, niti to proizilazi iz iznetog injeninog osnova, pa imajui sve u vidu - nisu osnovani navodi albe tuioca.

(Iz Presude Apelacionog suda u Niu, G1. 2895/2010 od 25.02.2011. godine)

88..

Zaposleni koji, iako nestruan za poslovoenje prodajnim objektom, prihvati da obavlja ove poslove, snosi radnopravnu odgovornost za nastali manjak.

Iz obrazloenja: Ukoliko je nestruan, tuilac je bio u obavezi da se ne saglasi sa rasporedom na predmetne poslo-

ve odn. da ih odbije i da o tome obavesti poslodavca. Tako bi prebacio rizik odgovornosti na poslo-davca. Meutim, tuilac je postupio suprotno i prihvatio se njihovog obavljanja, uz obuku "u hodu".

Pri tome, tuilac je u iskazu u prvostepenom postupku naveo da je mogue da je do manjka dolo ta-ko "to vi kucate ifru koja se odnosi na vaku, a artikal kota mnogo vie". Meutim, i u situaciji da je u pitanju kompjuterska greka prilikom kucanja ifara, tuilac je bio u obavezi da o tome obavesti direkto-ra ili drugo odgovorno lice ili da internim sravnjenjem utvrdi stanje u prodajnom objektu za odreeni dan tj. da kao poslovoa preduzme mere radi otklanjanje uzroka manjka, to takoe nije uinio.

Ovo posebno imajui u vidu iskaz tuioca, dat na roitu u prvostepenom postupku, dana 04.05.2009. godine, u delu koji glasi: "Kada sam saznao da podaci u kompjuteru mogu i da se briu, i da tu ne postoji neka posebna zatita, ja sam bio siguran da e do nekog manjka doi, ali sam ipak raunao da e taj manjak biti manji" Dakle, tuilac je, i pored injenice da je bio svestan da zbog njegove nestrunosti moe doi do manjka, pristao da radi te poslove, raunajui da e manjak biti manji, a na koji nain je bio svestan teine i odgovornosti poslova koje prihvata.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 2837/10 od 18.04.2011. godine)

99..

Radnik fiziko-tehnikog obezbeenja na gradilitu, stvari sa tog gradilita bez odobrenja ne sme uzeti ak ni onda kada mu se daju na poklon. U tom smislu, nije neophodna nikakva pravna norma, jer se radi o normalnom, zdravorazumskom ponaanju koje se oekuje od do-brog domaina.

Iz obrazloenja: Na gradilitu koje obezbeuje, radnik fiziko-obezbeenja je duan da svojim ponaanjem ni na

koji nain ne dovodi u sumnju svoj odnos prema imovini, koja mu je poverena na uvanje. No, kada

RADNO PRAVO

- 10 -

on - protivno pravilima slube - primi na poklon stvari koje se nalaze na tom gradilitu, i to u svoje radno vreme, tada se oigledno ponaa na nain kojim teti ugledu poslodavca i istovremeno vri radnju za koju nije ovlaen. Time to je njegov radnik primio na poklon navedene stvari sadrane u imovini koju je trebalo da uva, po prirodi stvari povreuje se ugled poslodavca.

Stav iz oalbene presude da je kod tuioca postojalo uverenje da preduzima dozvoljene radnje, ne moe se prihvatiti sa stanovita subjektivnog odnosa. Naime, tuilac je znao da obezbeuje gradilite na kojem se nalaze naznaene stvari i da (dok za to nema eventualno odobrenje) te stvari ne sme uzeti ak ni onda kad mu se daju na poklon. Za spoznaju tog obinog zdravorazumskog ponaanja, koje se trai i od dobrog domaina koji uva tuu imovinu, nije neophodna pravna norma.

Meutim, u konkretnom sluaju i ona je postojala u naznaenom pravilu sadranom u odredbi Pravilnika o slubi fiziko-tehnikog obezbeenja. Ni nju u datoj situaciji tuilac nije potovao.

Zbog svega toga, sa stanovita subjektivnog odnosa ponaanje tuioca se moe kvalifikovati kao namerno izvravanje radnje koja predstavlja bie naznaenih povreda radne obaveze.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G.I 55/2010(1) od 27.01.2010. godine)

1100..

Radnik na poslovima uvara koji je upoznat sa svojim dunostima, postupanjem suprotno njihovom sadraju ostvaruje razlog za prestanak radnog odnosa.

Iz obrazloenja:

Tana je konstatacija iz albene presude da tueni nije izveo dokaz sasluanjem imenovanog e-fa gradilita privatnog preduzetnika. Meutim, iz toga ne proizilazi zakljuak koji izvodi prvostepeni sud - da su na taj nain organi tuenog poslodavca doneli osporene odluke na nepotpuno utvrenom injeninom stanju.

Naime, injenica da je tuiocu odobreno iznoenje naznaenih ploica od strane imenovanog a nesa-sluanog efa gradilita bila je navedena i u izjavi datoj pred veem disciplinske komisije. Tada je tui-lac to naveo, iznosei i druge okolnosti, a posebno da smatra da nikoga nije otetio, jer ploice pripadaju izvoau radova. Naveo je i da je upoznat sa pravilima rada radnika obezbeenja koja zabranjuju uzima-nje tue imovine, s obzirom da je, pre svega, zadatak uvara da istu uvaju, te da je svestan svoje greke.

Jasno je, inae, da su predmetne ploice, nezavisno od toga da li su restlovi ili cele, bile upotre-bljive - da nisu, tuilac ih ne bi ni uzeo. To predstavlja posebnu kvalifikaciju njegove odgovornosti, imajui u vidu da je - i prema svom iskazu sa disciplinske rasprave - znao za pomenuta pravila iz Pravilnika o slubi fiziko-tehnikog obezbeenja.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. I 55/2010(2) od 27.01.2010. godine)

OBAVEZE POSLODAVCA (l. 16. Zakona o radu)

1111.. I u situaciji kada zaposleni sa poslodavcem nije imao zakljuen ugovor o radu, poslodavac

je duan da mu isplati naknadu za obavljeni rad.

RADNO PRAVO

- 11 -

Iz obrazloenja: Na poslovima radnika na farmi i u inkubatorskoj stanici u na vakcinaciji ivine, tuilja je bila

angaovana kod tuenog u novembru 2010. godine. Sa tuenim nije zakljuila ugovor o radu, niti ugovor o privremenim i povremenim poslovima. U novembru 2010. godine ostvarila je ukupno 100 sati rada, a sa tuenim se usmeno dogovorila da joj na ime svakog sata rada isplati po 200,oo dinara. Njena naknada za obavljeni rad za sporni mesec iznosi 20.000,oo dinara, to joj tueni ni-je isplatio.

Prvostepeni sud je, na osnovu pravilno i potpuno utvrenog injeninog stanja, pravilno prime-nio materijalno pravo i doneo pravilnu odluku usvojivi tubeni zahtev.

albeni navodi tuenog (da tuilja u spornom periodu u novembru 2010. godine nije radila kod tuenog) - neosnovani su, budui da je to u suprotnosti sa izvedenim pismenim dokazom (evidenci-jom o broju sati rada tuilje kod tuenog), koji je prvostepeni sud pravilno prihvatio. Naime, ova evi-dencija nije osporena tokom itavog postupka, pa to ne moe sa uspehom isticati ni u albi.

Dakle, i prema stavu ovog suda, tuilji pripada naknada za obavljeni rad, bez obzira to nije ima-la zakljuen ugovor o radu. Tueni je duan isplatiti tuilji 20.000,oo dinara za obavljeni rad, na osnovu odredaba lana 16. taka 1. Zakona o radu.

(Iz Presude Apelacionog suda u Novom Sadu, G1. 2380/2012 od 03.10.2012. godine)

1122.. Shodno odredbama lana 81. stav 1. Zakona o radu (koji je bio na snazi u vreme kada su

nastale predmetne obaveze posle 2001. godine) - radnik ima pravo na zaradu u skladu sa op-tim aktom koji je za njega najpovoljniji.

Iz obrazloenja: Prema odredbi lana 81. Zakona o radu, koji je bio na snazi u vreme kada su nastale predmetne

obaveze, predvieno je da zaposleni ima pravo na odgovarajuu zaradu koja se utvruje u skladu sa zakonom, optim aktom ili ugovorom o radu.

Opti akt koji je bio na snazi i primenjivan je u pogledu zarada je Granski kolektivni ugovor metalaca Srbije. On se primenjuje i u sluaju tuenog, ukoliko je za radnike povoljniji od Pojedi-nanog kolektivnog ugovora. Odredbe navedenog Zakona o radu nijednom svojom odredbom ne predviaju da poslodavac - ovde tueni, moe - u sluaju poremeaja u poslovanju - da zaposle-nima isplauje manje zarade u odreenom vremenskom periodu. Takve odredbe postojale su u lanu 65. stav 2. Zakona o radnim odnosima (koji je predviao da je poslodavac duan, kada usled poremeaja u poslovanju nije u mogunosti da obezbedi sredstva za isplatu zarada zaposle-nima u skladu sa kolektivnim ugovorom, da zaposlenom isplati garantovanu neto zaradu, na osnovu odluke Upravnog odbora, na predlog poslodavca po prethodnom pribavljanju miljenja sindikata, a da je duan da zaposlenom kasnije isplati razliku izmeu garantovane neto zarade i zarade koju bi ostvario po kolektivnom ugovoru).

Zakon o radnim odnosima prestao je da vai krajem 2001. godine, po donoenju Zakona o radu, koji ovakve odredbe ne sadri.

To znai da je poslodavac - ovde tueni, za period posle stupanja na snagu Zakona o radu iz 2001. godine, bio duan da tuiocu - zaposlenom, isplauje zarade u skladu sa optim aktom koji je za tuioca najpovoljniji (to je, u konkretnom sluaju, Granski kolektivni ugovor metalaca Srbije).

RADNO PRAVO

- 12 -

Iz tih razloga je prvostepeni sud, na - u potpunosti i tano - utvreno injenino stanje pogreno primenio odredbe materijalnog prava, naavi da tuilac svoje pravo na zaradu u skladu sa kolektiv-nim ugovorom moe da ostvari tek kada kod tuenog prestanu poremeaji u poslovanju, a da je pre toga njegov tubeni zahtev preuranjen.

Dakle, pobijana presuda morala je da bude preinaena i tueni obavezan da tuiocu isplati razli-ku zarade po mesecima izmeu onih koje mu je isplaivao i onih koje mu pripadaju po Granskom kolektivnom ugovoru metalaca Srbije.

(Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 779/08 od 14.10.2008. godine)

1133..

Odredbom l. 16. st. 1. taka 4. Zakona o radu je predvieno da je poslodavac duan da zaposlenom obezbedi obavljanje poslova utvrenih ugovorom o radu. Kako poslodavac u konkretnom sluaju to nije uinio, niti je na bilo koji drugi nain regulisao njegov radno-pravni status za taj period, a imao je vie mogunosti po Zakonu - svojom krivicom je time zaposlenom priinio tetu u visini neostvarene minimalne zarade za odreeni period, i duan je da tuilji takvu tetu i nadoknadi.

Iz obrazloenja: Direktor poslodavca je - zbog ekonomskih tekoa u kojima se naao - usmeno rekao zaposleni-

ma, meu kojima i tuilji, da ne dolaze vie ne posao dok ih on ne pozove. Nije doneto nikakvo ree-nje u pogledu promene radnopravnog statusa zaposlenih za to vreme. U periodu dok zaposleni, pa i tuilja nisu dolazili na posao, poslodavac im nije isplaivao ni minimalnu zaradu. Poto ni naknadno poslodavac nije prihvatio da zaposlenima isplati minimalnu zaradu tvrdei da oni u tom periodu nisu ni radili, pa da na takvu zaradu nemaju pravo, tuilja je tubom traila da se tueni obavee da joj za odreeni period isplati minimalnu zaradu.

Takav zahtev je prvostepeni sud usvojio, naavi da se radi o teti koju je zaposleni pretrpeo na radu krivicom poslodavca.

Pravilno je, pri tome, zakljuio da je tueni kao poslodavac odgovoran za tetu koju je tuilja kao za-posleni pretrpela u konkretnom sluaju, time to joj nije isplaena minimalna zarada. Odredbom l. 16. st. 1. taka 4. Zakona o radu je predvieno da je poslodavac duan da zaposlenom obezbedi obavljanje poslo-va utvrenih ugovorom o radu. Kako poslodavac u konkretnom sluaju to nije uinio, niti je na bilo koji drugi nain regulisao njegov radnopravni status za taj period, a imao je vie mogunosti po Zakonu - svo-jom krivicom je time zaposlenom priinio tetu u visini neostvarene minimalne zarade za odreeni period.

Otuda je, shodno odredbi l. 164. Zakona o radu, duan da tuilji takvu tetu i nadoknadi. (Presuda Okrunog suda u Kraljevu, G.1736/08 od 05.09.2008. godine)

OBAVEZE POSLODAVCA I ZAPOSLENOG (lan 17. Zakona o radu)

1144..

Predstavnika zaposlenih u Upravnom odboru poslodavca zakon ne titi od otkaza ugovora o radu zbog povrede radne discipline.

RADNO PRAVO

- 13 -

Iz obrazloenja: Utvreno je da je tuilac bio lan Upravnog odbora tuenog, ijim Reenjem je razreen duno-

sti lana njegovog Upravnog odbora. Istim reenjem umesto tuioca je imenovan novi lan Uprav-nog odbora.

lanom 17. Zakona o radu propisano je da su zaposleni duni da se pridravaju prava i obaveza utvrenih zakonom, optim aktom i ugovorom o radu. Kako je tuiocu otkazan ugovor o radu zbog po-vrede radne discipline, to se njegovo ponaanje ne moe smatrati kao ponaanje u skladu sa zako-nom, optim aktom i ugovorom o radu, usled ega su niestepeni sudovi pravilno zakljuili da donoenjem pobijanog reenja o otkazu ugovora o radu, od strane tuenog kao poslodavca, nije povreen lan 188. navedenog Zakona koji se odnosi na zatitu predstavnika zaposlenih u Uprav-nom odboru, iako je do otkaza ugovora o radu dolo unutar roka od godinu dana po prestanku funkcije lana Upravnog odbora poslodavca.

Saglasno stavu 2. ovog lana zakona, poslodavac moe da otkae ugovor o radu predstavniku zaposlenih ako ne postupa u skladu sa zakonom, optim aktom i ugovorom o radu, to je ovde sluaj. Zbog toga su neosnovani revizijski navodi tuioca da je pobijano reenje o otkazu ugovora o radu nezakonito jer je doneto suprotno lanu 188. Zakona.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev.2 297/2010 od 20.05.2010. godine)

ZABRANA DISKRIMINACIJE

(l. 18-23. Zakona o radu)

1155..

Kada je poslodavac samo tuiocu dao otkaz zbog nezakonite obustave rada, a ne i drugim

zaposlenima koji su obustavili rad, ne radi se o diskriminaciji.

Iz obrazloenja: U albi se navodi da se u konkretnom sluaju radi o diskriminaciji radnika i ikaniranju tuioca, jer

je samo on kod tuenog dobio otkaz a ne i drugi radnici koji su obustavili rad. Meutim, ovaj albeni navod je bez uticaja, jer injenica da su i drugi radnici obustavili rad a ni-

su dobili otkaz, ne utie na pravilnost i zakonitost osporenog reenja. Naime, diskreciono pravo poslodavca je da odlui da li e upotrebiti ovaj otkazni razlog ili ne, i

to prema svakom zaposlenom ponaosob. (Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 1721/2012 od 11.04.2012. godine)

1166..

Kada poslodavac, u vreme koje odgovara donoenju reenja o otkazu ugovora o radu

zaposlenom, primi u radni odnos na odreeno vreme izvrioce na poslovima za kojima po-stoji stalna potreba, a zaposleni - viak ispunjava uslove za njihovo obavljanje, tada nema osnova za otkaz ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom.

RADNO PRAVO

- 14 -

Iz obrazloenja: Stav je ovog suda da nema osnova za otkaz ugovora o radu zbog prestanka potrebe za radom za-

poslenog u situaciji kad poslodavac, u vreme koje odgovara donoenju reenja o otkazu ugovora o radu, primi u radni odnos izvrioce na poslovima za koje on ispunjava uslove.

U konkretnom sluaju je tueni - poslodavac tuilji otkazao ugovor o radu dana 01.08.2007. go-dine, pa je bilo nuno razjasniti kada je nastala potreba i da li je ona trajne prirode, da li je tuilja is-punjavala uslove za rad na poslovima za koje je raspisan konkurs, a ako jeste - da li su izvrioci na tim poslovima zasnovali radni odnos u meuvremenu na neodreeno vreme (ovo zavisno od toga to je konkurs raspisan za zasnivanje radnog odnosa na neodreeno vreme). Takoe je bilo nuno razja-sniti da li je prijem imenovane u radni odnos na odreeno vreme bio rezultat stvarne i trajne potrebe posla u vreme raspisivanja konkursa ili je stalna potreba nastala naknadno i - ako jeste - kada.

U sluaju da je tuilja ispunjavala uslove za rad na ovim poslovima, a da se radilo o potrebi za izvriocem u radnom odnosu na neodreeno vreme, tada bi bilo bez znaaja to je tueni poslodavac naznaio da se radni odnos zasniva na odreeno vreme, jer bi u toj situaciji tuena strana bila duna da tuilji ponudi ugovor o radu pod izmenjenim uslovima, a ne da je tretira kao viak.

(Iz Reenja Apelacionog suda u Beogradu, G1. 2684/10 od 01.06.2011. godine)

USLOVI ZA ZASNIVANJE RADNOG ODNOSA

(l. 24. Zakona o radu)

1177.. Radni sta i radno iskustvo kao uslovi za uestvovanje na konkursu za radno mesto na po-

loaju u dravnoj upravi, ne mogu se poistovetiti, jer radni sta podrazumeva sta osiguranja po osnovu radnog odnosa, a radno iskustvo, u skladu sa odredbama lana 45. stav 2. Zakona o dravnim slubenicima, godine radnog iskustva u struci.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, U. 3736/07 od 8.05.2008. godine)

1188.. Poslodavac se ne moe pozivati na iskljuivu krivicu maloletnog oteenog ili podeljenu od-

govornost za nastanak tete ukoliko angaovanje maloletnog lica za obavljanje odreenih povre-menih, odnosno privremenih poslova ili po osnovu usmenog ili Ugovora o delu u pismenoj formi, nije izvreno pod uslovima propisanim odredbama l. 24. i 25. Zakona o radu i l. 56. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Iz obrazloenja: Prema utvrenom injeninom stanju tokom prvostepenog postupka tueni je maloletnog tuioca

angaovao da mu pomogne radi otklanjanja odreenih nedostataka na ureajima na njegovoj farmi pilia. Dalje je utvreno da je prilikom otklanjanja nedostatka na transportnoj traci dolo do povrei-

RADNO PRAVO

- 15 -

vanja maloletnog tuioca, koji je tom prilikom pretrpeo teke telesne povrede usled ega je imao tri hirurke intervencije. Od posledica povreivanja pretrpeo je nematerijalnu i materijalnu tetu. Izve-denim dokazima prvostepeni sud je konstatovao da je tueni upozorio oteenog da ne sme da rukom dodiruje transportnu traku, kao i da mu nije naloio da radi na popravci ove trake. Stoga zakljuuje da je do tete, koja je inae nastala dejstvom opasne stvari, dolo iskljuivo krivicom oteenog, pa je odlueno kao u izreci.

Okruni sud nalazi da se za sada ovakvo pravno shvatanje prvostepenog suda ne moe prihvatiti, jer je usled pogrene primene materijalnog prava injenino stanje ostalo nepotpuno utvreno.

Odredbom l. 177. st. 2. Zakona obligacionim odnosima koji u razlozima obrazloenja navodi prvostepeni sud, propisano je da se imalac stvari oslobaa odgovornosti i ako dokae da je teta na-stala iskljuivo radnjom oteenika ili treeg lica, koju on nije mogao predvideti i ije posledice nije mogao izbei ili otkloniti.

Kod okolnosti da je oteeni maloletno lice, te da je u trenutku povreivanja bio mlai od 15 go-dina, ne moe se prihvatiti kao pravilan zakljuak prvostepenog suda da uopte nema osnova odgo-vornosti tuenog za nastanak tete.

Naime, pravnom shvatanju Okrunog suda angaovanje maloletnog lica za obavljanje odreenih po-vremenih i privremenih poslova, ili po osnovu usmenog ili ugovora o delu u pismenoj formi, moe se iz-vriti samo pod uslovima propisanim odredbama l. 24. i 25. Zakona o radu RS kao i l. 56. st. 1. i 2. Zakona o obligacionim odnosima.

Kako u spornom sluaju prvostepeni sud nije razjasnio okolnost da li je maloletni oteeni u tre-nutku povreivanja napunio 15 godina, zatim da li je imao odgovarajuu saglasnost svojih roditelja za obavljanje poslova za potrebe tuenog, kao i sve ostale okolnosti i injenice koje proizlaze iz na-vedenih zakonskih odredbi, to znai da se odluka zasniva na pogreno i nepotpuno utvrenom inje-ninom stanju usled pogrene primene materijalnog prava.

(Reenje Okrunog suda u Niu G. br. 588/08 od 26.02.2008. godine)

1199.. Ustanova moe, bez konkursa, da primi u radni odnos na odreeno vreme lice do izbora

kandidata po raspisanom konkursu. Za prijem u radni odnos na neodreeno vreme mora se raspisati konkurs i konanu odluku o izboru kandidata donosi direktor.

(Presuda Vrhovnog suda Srbije, Rev. 1549/07 od 16.01.2008. godine)

2200.. Diskreciono pravo direktora kole da po sopstvenom nahoenju izvri prijem u radni od-

nos ogranieno je uslovima konkursa (direktor moe da primi u radni odnos samo onog kandi-data koji ispunjava uslove konkursa), ali i interesom ustanove koji zahteva da bude izabran kandidat koji e najuspenije obavljati poslove upranjenog radnog mesta.

(Iz presude Okrunog suda u Valjevu, G. 149/05 od 6. 06. 2005. godine)

RADNO PRAVO

- 16 -

UGOVOR O RADU

(l. 30-33. Zakona o radu)

2211.. Pretpostavka o zasnivanju radnog odnosa nastaje stupanjem zaposlenog na rad.

Iz obrazloenja: Relevantne odredbe: Radni odnos zasniva se ugovorom o radu koji zakljuuju zaposleni i poslodavac i smatra se za-

kljuenim kad ga potpiu zaposleni i direktor odn. preduzetnik - lan 30. Zakona o radu. Taj ugovor se zakljuuje pre stupanja zaposlenog na rad, u pisanom obliku - lan 32. stav 1. Za-

kona o radu. Dakle, ugovor o radu je formalan jer se zakljuuje u pisanom obliku, teretan je i komutativan. Meutim, u cilju spreavanja zloupotreba na tritu rada i eliminacije tzv. rada "na crno" (fakti-

kog rada), zakonodavac je jo prvim Zakonom iz 2001. godine uveo pravilo o fikciji postojanja rad-nog odnosa koje je sada u zakonu izraeno (propisano) u lanu 32. stav 2. po kome:

Ako poslodavac sa zaposlenim ne zakljui ugovor o radu u skladu sa stavom 1. ovog lana sma-tra se da je zaposleni zasnovao radni odnos na neodreeno vreme danom stupanja na rad''.

Ova pravna fikcija omoguava da radni odnos nastane i bez zakljuenja ugovora u pisanom obliku. Za njenu primenu dovoljno je da je radnik stupio na rad, pa se smatra da je danom poet-ka rada zasnovao radni odnos. Pravilo iz l. 30. i 32. Zakona o radu vai za sve vidove zasnivanja radnog odnosa (radni odnos na neodreeno vreme, radni odnos na odreeno vreme, na probni rad i za ostale modalitete sa nepunim radnim vremenom, rad van prostorija poslodavca i za radni od-nos sa kunim pomonim osobljem).

U konkretnom sluaju, u situaciji kad je zaposlena stupila na rad, nije nuno (kao to smatra ape-lacioni sud) da se posebno istrauje volja ugovornih strana. Volja se smatra postojeom samom i-njenicom da poslodavac prima zaposlenog na rad i da zaposleni za rad prima naknadu (zaradu). Ako poslodavac ne eli primenu ove odredbe (fikcije o postojanju radnog odnosa) mora zakljuiti ugovor o povremenim ili privremenim poslovima (ako je rad iz oblasti delatnosti poslodavca) ili ugovor o delu ili neki drugi ugovor kojim se izriito ne zasniva radni odnos.

U konkretnom sluaju izmeu poslodavca i zaposlenog nisu zakljueni ugovori u pisanom obli-ku kojima se ne zasniva radni odnos.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev2. 761/2012 od 23.01.2013. godine)

2222.. Ne predstavlja bitan element ugovora o radu razlog zasnivanja radnog odnosa na odreeno

vreme.

RADNO PRAVO

- 17 -

Iz obrazloenja: Neosnovano se u reviziji tuilje ukazuje da su ugovori o radu koje je zakljuila sa tuenim

nezakoniti, jer u njima nije naveden razlog zbog ega se zakljuuje na odreeno vreme. Ova okolnost, suprotno navodima revizije, nije od znaaja jer se u lanu 33. Zakona o radu,

kojim je odreeno ta ugovor o radu sadri, ne navodi kao bitan element razlog zasnivanja radnog odnosa na odreeno vreme. Ugovor o radu mora da sadri, izmeu ostalog, nain zasnivanja radnog odnosa i trajanje ugovora o radu na odreeno vreme.

Meutim, navedeni ugovori ovo sadre, pa se ne moe rei da su zakljueni mimo uslova koje predvia Zakon.

(Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. II 827/10 od 05.05.2011. godine)

2233..

Zasnivanju radnog odnosa ne vodi povremeno radno angaovanje za dnevnu naknadu bez zakljuenog ugovora o radu, jer se radi o faktikom radu.

Iz obrazloenja: U drugostepenoj presudi - po oceni Vrhovnog kasacionog suda - pravilno je primenjeno ma-

terijalno pravo kada je odbijen tubeni zahtev tuioca za utvrenje da je u periodu od 01.06.2001. do 10.10.2003. godine bio u radnom odnosu u navedenoj Samostalnoj ugostiteljskoj radnji ime-novanog vlasnika, budui da je utvreno da je on od tuene i njenog supruga bio povremeno rad-no angaovan u spornom periodu, na poslu konobara koji je obavljao za dnevnicu, da nije imao zakljuen ugovor o radu, niti je takvo radno mesto oglaavano, te da je obavljao faktiki rad. Zbog toga nisu ispunjeni uslovi za utvrenje da je u spornom periodu tuilac bio u radnom odno-su, u smislu l. 16. i 18. tada vaeeg Zakona o radu.

Tuba tuioca pravilno je odbaena u delu zahteva koji se odnosi na Samostalnu ugostiteljsku radnju, budui da ista nema svojstvo pravnog lica, i da za obaveze koje proisteknu u obavljanju de-latnosti radnje odgovara osniva celokupnom svojom imovinom.

Stoga se revizijom neosnovano istie pogrena primena materijalnog prava. (Iz Presude Vrhovnog kasacionog suda, Rev. 2 360/10 od 08.06.2010. godine)

2244..

Smatra se da je tuilja danom stupanja na rad zasnovala radni odnos na neodreeno vre-me, shodno l. 32 st. 2. Zakona o radu, ukoliko je po usmenom dogovoru sa tuenikom poela da radi, a ugovor o radu nije zakljuen.

(Presuda Okrunog suda u aku, G 825/08 od 27. 08.2008. godine)

2255.. Kada je tuilja zasnovala radni odnos kod tuenika na poslovima informatiara, a sve

do podnoenja tube ugovor o radu nije zakljuen, tada je osnovan tubeni zahtev tuilje pa se utvruje da je ona zasnovala radni odnos kod tuenika na neodreeno vreme danom stupa-nja na rad.

(Iz presude Okrunog suda u aku, K. br. 246/07 od 7.02.2007. godine)

RADNO PRAVO

- 18 -

2266.. Kada je tuilja zapoela da radi kod tuenika, a pismeni ugovor o radu nije zakljuen, tada

je ona zasnovala radni odnos na neodreeno vreme, shodno lanu 18. Zakona o radu. Ne moe dovesti do gubitka prava iz radnog odnosa to to tuilja nije kod poslodavca predala radnu knjiicu i lekarsko uverenje, pa su revizijski razlozi po tom osnovu neosnovani.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1248/04 od 22.09.2005. godine)

STUPANJE NA RAD

(l. 34 .i 35. Zakona o radu)

2277.. Odredbom lana 34. stav 1. Zakona o radu predvieno je, da zaposleni ostvaruje prava i oba-

veze iz radnog odnosa danom stupanja na rad, koja prestaju prestankom radnog odnosa. Meu-tim, odsustva sa rada po osnovu prava na godinji odmor, plaenog odsustva ili privremene spre-enosti za rad, bolovanja, jesu odsustva kada zaposleni faktiki ne radi. Meutim, to su prava ko-ja zaposleni imaju i ostvaruju iz rada i po osnovu rada, a odluka o udaljenju sa rada je osnov od-sustva, propisan zakonskim normama kojim se zaposleni privremeno udaljuje iz radne sredine, pa u takvoj situaciji ne ostvaruje ni pravo iz rada, pravo na korienje godinjeg odmora, plaeno odsustvo i druga prava, jer ta prava osim prava na naknadu zarade miruju.

(Presuda Okrunog suda u Niu, G. I 1026/08 od 14.11.2008. godine)

RADNI ODNOS NA ODREENO VREME

(l. 37. Zakona o radu)

2288..

1. Poslodavac i zaposleni mogu da zakljue jedan ili vie sukcesivnih ugovora o radu na od-

reeno vreme na istim poslovima, ije ukupno trajanje neprekidno ili s prekidima kraim od 30 dana ne moe da bude due od 12 meseci (osim zamene odsutnog radnika);

2. Ako poslodavac i zaposleni zakljue ugovor o radu na odreeno vreme, po isteku roka od jedne godine na istovrsnim poslovima, a zaposleni radi due od pet radnih dana, stekli su se uslovi za prerastanje radnog odnosa u radni odnos na neodreeno vreme;

3. Rok od 90 dana za podnoenje tube za utvrenje da je radni odnos na odreeno vreme postao radni odnos na neodreeno vreme, poinje da tee od dana dostavljanja reenja o otka-zu, odnosno faktikog prestanka radnog odnosa.

RADNO PRAVO

- 19 -

Iz obrazloenja: Pravilo o radnom odnosu na odreeno vreme (oroeni radni odnos), tipinim sluajevima, preki-

du i posledicama (preobraaju) sadrano je u lanu 37. Zakona o radu koji glasi: "Radni odnos zasniva se na vreme ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju: sezonski

poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla koji traje odreeno vreme i slino za vreme trajanja tih potreba, s tim to tako zasnovani radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne moe trajati due od 12 meseci.Pod prekidom iz stava 1. ovog lana ne smatra se prekid rada krai od 30 radnih dana.

Radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog, moe se zasno-vati do povratka privremeno odsutnog zaposlenog.

Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zapo-sleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos."

U stvarnosti, poslodavci, najee zbog promena u oblasti tehnologije, organizacije rada, uslova na tritu ali i iz drugih razloga zakljuuju ugovore na odreeno vreme sukcesivno u ukupnom trajanju koje je esto mnogo due od jedne godine. Neki od njih po isteku roka iz ugo-vora o radu donose reenje o prestanku radnog odnosa, a zatim zakljuuju novi ugovor o radu na odreeno vreme koji nije dui od jedne godine. Drugi ne donose reenja o otkazu ve zakljuuju sukcesivne ugovore (esto anekse) od kojih je svaki ugovor sa rokom trajanja krai od jedne go-dine, pa tako zaposleni rade u reimu rada na odreeno vreme vie godina kod istog poslodavca na istim poslovima.

U sudskoj praksi je sporno: da li se u parnicama radi preobraaja radnog odnosa, period od jedne godine (stav 2) vezuje striktno za trajanje odreenog ugovora o radu (koji ne moe biti zakljuen na period dui od jedne godine) ili za ukupan period rada bez obzira na broj zakljuenih ugovora; da li je pravilo o limitu rada (12 meseci) u koliziji sa sintagmom ''istek roka za koji je zasnovan radni od-nos'' (stav 4); u kom roku zaposleni moe podneti tubu za utvrenje da je radni odnos prerastao (preobraaj).

Po prvom shvatanju poslodavac moe zakljuiti neogranien broj ugovora ije pojedinano traja-nje ne moe da bude due od jedne godine. Svaki ugovor je poseban ugovor. Rok od pet dana (mero-davan za preobraaj) rauna se od isteka roka iz svakog ugovora. Ako se taj period ''pokrije'' novim ugovorom ili reenjem o otkazu nikada nee doi do preobraaja radnog odnosa

Po drugom shvatanju vie zakljuenih ugovora o radu na odreeno vreme (sukcesivni ugovori) imaju se smatrati jednim ugovorom. Ako zaposleni radi na istovrsnim poslovima ukupno trajanje ra-da po vie ugovora ne moe biti due od jedne godine. Za preobraaj je dovoljno da zaposleni radi jo pet radnih dana. Taj rok od pet dana rauna se ili od isteka roka po jednom ugovoru ili po isteku jedne godine rada. U sluaju kada bi se svaki sukcesivni ugovor tretirao kao zaseban i samostalan ugovor prava zaposlenih bi bila ugroena i izigrana jer bi poslodavac mogao da radnika zapoljava u reimu radnog odnosa na odreeno vreme ceo radni vek (40 godina).

Graansko odeljenje je jednoglasno usvojilo drugo miljenje. Naime, radni odnos se po pravilu zasniva na neodreeno vreme. Meunarodni standardi rada

predviaju vie formi fleksibilnih oblika rada i zapoljavanja u koje spada i rad na odreeno vreme. Ali u cilju ouvanja prava na rad kao fundamentalnog ljudskog prava, meunarodni standardi izraa-vaju tenju ka stalnou radnog odnosa. Radni odnos na neodreeno vreme je pravilo, a rad na odre-eno vreme je izuzetak. Zbog toga je i Zakon o radu ograniio trajanje radnog odnosa kod istog po-slodavca na istim poslovima za period od 12 meseci (za razliku od ranijeg Zakona o radu koji je do-putao zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme do tri godine). Izuzetak je zamena odsutnog radnika.

RADNO PRAVO

- 20 -

U stavu prvom citirane odredbe zakonodavac zapoveda poslodavcu da radni odnos neprekidno ili sa prekidima ne moe trajati due od 12 meseci. To je kljuna limitirajua odredba u citiranoj nor-mi. U okviru tog roka moe biti zakljueno vie sukcesivnih ugovora. Ali im protekne pet dana po jednom ugovoru ili zavretku jedne godine rada (u hipotezi da zaposleni radi na istovrsnim poslovi-ma), aktivira se pravilo o preobraaju (stav 4.), bez obzira na eventualno zakljuenje novog ugovora, pa su se stekli uslovi za prerastanje radnog odnosa na neodreeno vreme. Svemu treba dodati zabra-nu rada na crno, eliminaciju fiktivnog rada i uinak pravila o fikciji zasnivanja radnog odnosa (lan 32. stav 2. ZOR). Zakljuenje novog ugovora o radu po isteku jedne godine (sve o hipotezi da se radi o istim poslovima) ne proizvodi pravni uinak jer je takav ugovor po zapovesti sadranom u stavu prvom zabranjen.

Izmeu pravila o ogranienju (12 meseci) i sintagme ''istek roka za koji je zasnovan radni odnos'' nema kolizije jer su to, kao to je navedeno, dve situacije. Treba ih tumaiti u povezanosti, gde zapo-vest zakona o limitu i ogranienom trajanju radnog odnosa na odreeno vreme (12 meseci), ima prednost.

Dakle, za obavljanje odreenih poslova moe se vie puta zasnivati radni odnos na odreeno vreme pri emu ukupno trajanje po sukcesivnim ugovorima ne moe biti due od 12 meseci. Pri ra-unanju ovog roka sabira se trajanje svakog radnog odnosa na odreeno vreme i njihov zbir ne moe da iznosi vie od zakonom dozvoljenog.

Ako bi se u sluaju obavljanja istovrsnih poslova kod istog poslodavca, svaki sukcesivni ugovor tretirao kao poseban ugovor zakon (a i meunarodni standardi) bio bi zloupotrebljavan pa bi poslo-davac mogao da izigra pravilo o vremenskom ogranienju rada na odreeno vreme. Zloupotreba pra-va je zabranjena (lan 13. ZOO). To pravilo se supsidijerno primenjuje i u materiji radnog prava jer je ugovor o radu nastao i svoje poreklo vodi iz graanskog prava i na njega se supsidijerno primenju-ju naela (principi) koji vae i za ugovorno pravo u optem reimu.

Sve to je reeno za sukcesivne ugovore vai i za situacije kada poslodavac posle sukcesivnog ugovora donosi reenje o otkazu i odmah potom zakljuuje novi ugovor. I u tom sluaju vai (pred-nost ima) imperativno pravilo iz stava 1. o ukupnoj duini rada na odreeno vreme (12 meseci).

Tuba za utvrenje po pravilu ne zastareva. Ali imajui u vidu imperativno procesno pravilo o sudskoj zatiti iz Zakona o radu (lan 195. ZOR-a) rok od 90 dana treba da tee od dana dostavljanja reenja o otkazu jer je tada vidljiva povreda prava zaposlenog. U sluaju otputanja bez reenja rok tee od faktikog prekida rada jer je to momenat saznanja za povredu prava.

(Pravno shvatanje usvojeno na Sednici Graanskog odeljenja Vrhovnog kasacionog suda 25.12.2012. godine)

2299..

Radni odnos zasnovan na odreeno vreme radi zamene privremeno odsutne zaposlene ne

postaje radni odnos na neodreeno vreme u situaciji kada nema faktikog povratka na rad od-sutne zaposlene, bez obzira na promenu osnova odsutnosti.

Iz obrazloenja: Prema utvrenju prvostepenog suda, tueni je dana 16.09.2008. godine raspisao konkurs za prijem u

radni odnos na radno mesto sekretara kole na odreeno vreme radi zamene odsutne zaposlene. Ugovo-rom o radu od 16.10.2008. godine tuilja je kod tuenog zasnovala radni odnos na radnom mestu sekre-tara kole od 16.10.2008. godine, na odreeno vreme do povratka odsutne zaposlene S.D. sa bolovanja.

RADNO PRAVO

- 21 -

Reenjem tuene od 26.12.2008. godine S.D. zaposlenoj na radnom mestu sekretara kole pripada godi-nji odmor za 2008. godinu u trajanju od 30 dana i istim reenjem je odreeno da e zaposlena koristiti godinji odmor u periodu od 26.12.2008. do 10.02.2009. godine, i da na posao treba da se javi 11.02.2009. godine. Dana 12.02.2009. godine kod S.D. je nastupila privremena spreenost za rad.

Dana 20.02.2009. godine tuilja je podnela tuenom zahtev za zakljuenje ugovora o radu na neodreeno vreme. Odlukom tuene od 10.03.2009. godine taj zahtev tuilje je odbijen kao neosno-van. Tuilja je podnela prigovor protiv ovakve Odluke tuene, a kolski odbor tuene je dana 24.03.2009. godine doneo odluku kojom je odbijen kao neosnovan prigovor tuene i potvrena odlu-ka od 10.03.2009. godine.

Reenjem tuene od 16.10.2009. godine tuilji je otkazan ugovor o radu od 16.10.2008. godine zbog povratka zaposlene na rad. Istim reenjem je utvreno da tuilji prestaje radni odnos kod tuena sa danom 15.10.2009. godine.

Polazei od ovako utvrenog injeninog stanja pravilno je odbijen tubeni zahtev tuilje da se utvrdi da joj je radni odnos zasnovan na odreeno vreme po sili zakona prerastao u radni odnos na neodreeno vreme i da se obavee tuena da sa tuiljom zakljui ugovor o radu, kao i da se poniti reenje kojim je tuilji otkazan ugovor o radu.

Osnovano se albom istie da je prvostepeni sud pogreno primenio materijalno pravo, obzirom da je za preobraaj radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme, merodavan propis koji je bio na snazi u vreme zasnivanja radnog odnosa, a to je Zakon o osnovama si-stema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04).

lanom 122. stav 5. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja ("Slubeni glasnik RS", br. 62/03, 64/03, 58/04, 62/04) predvieno je da Ustanova prima u radni odnos na odreeno vreme po raspisanom konkursu lice radi zamene odsutnog zaposlenog preko 60 dana, a nije predvieno da radni odnos zasnovan na odreeno vreme ne moe prerasti u radni odnos na neodreeno vreme.

Meutim, Zakonom o radu l. 37. stav 3. je propisano da se radni odnos na odreeno vreme, radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog moe zasnovati do povratka privremeno odsutnog zaposle-nog. Irelevantno je to to je radnica koju je tuilja zamenjivala tokom svoje odsutnosti sa rada imala razliite osnove odsutnosti (bolovanje, godinji odmor), jer je relevantan datum njenog faktikog po-vratka na rad. Stoga se vreme provedeno na godinjem odmoru ne moe smatrati nastavkom rada od-sutne zaposlene koji dovodi do preobraaja radnog odnosa, ve je u funkciji ostvarivanja prava iz rad-nog odnosa, prava na godinji odmor. Znai da tako zasnovan radni odnos moe da traje do faktikog povratka na rad odsutnog zaposlenog, a ne do zavretka bolovanja, obzirom da je smisao ove zakonske odredbe da se zameni privremeno odsutni zaposleni, a to se u konkretnom sluaju i dogodilo, danom povratka odsutne zaposlene na rad tuilji je otkazan ugovor o radu.

Iz navedenog proizilazi da, suprotno albenim navodima, nema mesta primeni lana 37. stav 4. Zakona o radu, koji predvia da radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme, ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos, obzirom da tuilja nije nastavila da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovala radni odnos, odnosno nije radila najmanje pet radnih dana nakon vraanja zaposlene S.D. na posao.

Obzirom da tuilji radni odnos zasnovan na odreeno vreme nije po sili zakona prerastao u radni odnos na neodreeno vreme, te kako je u toku prvostepenog postupka pravilno utvreno da je tuilji otkazan ugovor o radu na neodreeno vreme od 16.10.2008. godine danom povratka na rad odsutne zaposlene to je pravilno prvostepeni sud, a suprotno navodima albe, odbio tubeni zahtev tuilje da se poniti reenje o otkazu ugovora o radu od 16.10.2009. godine.

(Presuda Apelacionog suda u Novom Sadu posl. br. G1-5313/10 od 09.02.2011. godine)

RADNO PRAVO

- 22 -

3300.. Na osnovanost zahteva za ponitaj odluke o izboru kandidata u radni odnos koja se ospo-

rava iskljuivo iz razloga koji se odnose na preobraaj radnog odnosa utie i neuspeh tuioca po zahtevu za preobraaj radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme u radni odnos zasno-van na neodreeno vreme.

Iz obrazloenja: Konkurs za zasnivanje radnog odnosa na radnom mestu nastavnika geografije je dana

09.10.2007. godine objavila tuena kola. Tuilac u ovom sporu ne pobija konkurs, te se predmet spora odnosi samo na odluku o izboru kandidata. To znai da zakonitost izbora, u konkretnom slua-ju, zavisi iskljuivo od toga da li izabrani kandidat ispunjava odreene uslove.

Kako tuilac zahtev za ponitaj odluke o izboru kandidata zasniva iskljuivo na injenici da je tuioev radni odnos na odreeno vreme prerastao u radni odnos na neodreeno vreme, i pri tome ni-je osporio da izabrani kandidat ispunjava odreene uslove, pravilno je prvostepeni sud naao da je neosnovan tubeni zathev tuioca za ponitaj naznaenih odluka tuene o izboru kandidata, po raspi-sanom konkursu za nastavnika geografije.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 1351/10(2) od 06.10.2010.)

3311.. Ako zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan

radni odnos na odreeno vreme (u koje se ne raunaju neradni dani odn. dani nedeljnog od-mora, godinjeg odmora, plaena odsustva, bolovanja, praznik i udaljenje sa rada) - radni od-nos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme.

Iz obrazloenja: Tuilac je (kako je utvreno u pravnosnano okonanom postupku) zasnovao radni odnos kod

tuenog na odreeno vreme ugovorom o radu od 24.07.2006. godine, za obavljanje poslova uvar - portir na period od est meseci, a poev od 25.07.2006. godine - najkasnije do 24.01.2007. godine, zbog poveanog obima posla. Reenjem tuenog od 08.12.2006. godine tuiocu je odobreno korie-nje godinjeg odmora za kalendarsku 2006. godinu u celini, u trajanju od 23 radna dana i to u vreme-nu od 29.12.2006. godine do 02.02.2007. godine. Pobijanom odlukom tuenog od 01.02.2007. godine tuiocu je otkazan ugovor o radu zbog prestanka razloga zbog kojih je zasnovan radni odnos sa da-nom 02.02.2007. godine. Tuilac je kod Fonda PIO odjavljen sa tim datumom, a narednog dana pri-javljen je Nacionalnoj slubi za zapoljavanje.

Imajui u vidu ovako utvreno injenino stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materi-jalno pravo kada je tubeni zahtev tuioca - kao neosnovan - odbio.

Relevantne odredbe: Radni odnos se zasniva na vreme ije je trajanje unapred odreeno u sluaju kada su u pitanju se-

zonski poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla. Rad na odreeno vreme traje za vreme trajanja tih potreba - lan 37. stav 1. Zakona o radu.

RADNO PRAVO

- 23 -

Radni odnos zasnovan na odreeno vreme postaje radni odnos na neodreeno vreme ako zapo-sleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos - lan 37. stav 4. Zakona o radu.

Tuilac je u konkretnom sluaju sa tuenim zasnovao radni odnos na odreeno vreme ugovorom o radu u trajanju najdue do 24.01.2007. godine. Po isteku ovog roka, tuiocu je pravilno prestao radni odnos kod tuenog dana 02.02.2007. godine, jer do preobraaja radnog odnosa na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme dolazi kada zaposleni nastavi da radi najmanje pet radnih dana po isteku roka na koji je zasnovao radni odnos. Neradni dani, tj. dani nedeljnog odmora, godi-njeg odmora, plaena odsustva, bolovanja, praznik, udaljenje sa rada se ne raunaju.

Zbog toga, kako su relevantni samo dani provedeni na faktikom radu, a tuilac se u sporne dane nije nalazio na faktikom radu nego je koristio godinji odmor, nisu ispunjeni uslovi iz lana 37. stav 4. Zakona o radu, pa je drugostepeni sud pravilno primenio materijalno pravo kada je tubeni zahtev tuioca kao neosnovan odbio.

(Iz Presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. II 1056/08 od 16.04.2009. godine)

3322.. Nema mesta primeni optih propisa o radu u postupku ostvarivanja prava na jubilarnu

nagradu po osnovu neprekidne efektivne slube u Vojsci Srbije.

Iz obrazloenja: Po oceni Upravnog suda, odluio tueni organ je pravilno kada je u postupku, u kome nije bilo

povrede procesnih pravila, odbio albu tuilje, nalazei da je pravilno postupio prvostepeni organ kada tuilji nije priznao pravo na isplatu jubilarne nagrade po osnovu neprekidne efektivne slube za 20 godina rada, jer je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom lana 48. Pravilnika o pla-tama i drugim novanim primanjima profesionalnih pripadnika Vojske Srbije.

Ovo zbog toga to iz spisa predmeta ove pravne stvari i iz obrazloenja osporenog reenja proiz-ilazi da je pravilno tueni organ, na osnovu tuiljine radne knjiice i prijave na osiguranje, utvrdio da je, pre zasnivanja radnog odnosa na neodreeno vreme u Vojsci u VMA, dana 09.06.1993. godine, bila vie puta u radnom odnosu na odreeno vreme, izmeu kojih su postojali prekidi, a da je efek-tivna sluba u Vojsci u VMA u neprekidnom trajanju poela da joj tee dana 09.06.1993. godine, zbog ega joj se vreme provedeno u radnom odnosu na odreeno vreme, a pre zasnivanja radnog od-nosa na neodreeno vreme, ne moe uraunati u efektivnu slubu u neprekidnom trajanju.

Osim toga, po oceni Upravnog suda, tueni je pravilno ukazao da odredbe Zakona o Vojsci Srbi-je ne upuuju na primenu optih propisa o radu u pogledu regulisanja prava na jubilarnu nagradu, budui da su uslovi za ostvarivanje ovog prava regulisani Pravilnikom.

Sud je cenio navod tuilje, koji se odnosi na primenu odredbe lana 37. Zakona o radu u kon-kretnom sluaju, ali je naao da nije osnovan.

Naime, odredbom lana 37. stav 1. Zakona o radu propisano je da se radni odnos zasniva na vre-me ije je trajanje unapred odreeno kada su u pitanju sezonski poslovi, rad na odreenom projektu, poveanje obima posla koje traje odreeno vreme i sl., za vreme trajanja tih potreba, s tim to tako zasnovan radni odnos neprekidno ili s prekidima ne moe trajati due od 12 meseci. Odredbom stava 2. istog lana Zakona propisano je da se, pod prekidom iz stava 1. tog lana, ne smatra prekid rada krai od 30 dana.

RADNO PRAVO

- 24 -

Imajui to u vidu, prema stavu Upravnog suda, prekid krai od 30 dana se ne smatra prekidom rada samo kod utvrivanja duine trajanja radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme. Naime, ova navedena odredba definie pojam radnog odnosa zasnovanog na odreeno vreme, a ne utvruje prava koja po osnovu rada pripadaju za period u kome lice nije u radnom odnosu, kao to je sluaj u ovoj upravnoj stvari.

Kako se na konkretnu pravnu situaciju ne moe primeniti pomenuta odredba Zakona, na koju se tuilja poziva, to je tueni - nalazei da je pravilno primenjena odredba lana 48. stav 1. taka 2. Pra-vilnika (Ministarstvo odbrane, Sektor za ljudske resurse - Uprava za kadrove od 17.01.2008. godi-ne, sa izmenama od 10.06.2008. godine, od 01.09.2008. godine i od 25.01.2010. godine - kojom je, kao uslov za priznavanje prava na jubilarnu nagradu za 20 godina rada, predvieno 20 efektivnih godina neprekidne slube u Vojsci) potvrdio prvostepenu odluku, dajui razloge koje u svemu, kao pravilne, prihvata i ovaj sud.

(Iz Presude Upravnog suda, 9 U. 30868/10 od 30.08.2011. godine)

3333.. Radni odnos na odreeno vreme ne moe se preobraziti u radni odnos na neodreeno vre-

me ako je istekom roka na koji je zasnovan isti i otkazivan, a potom zakljuivan novi ugovor o radu na odreeno vreme.

Iz obrazloenja: Tokom prvostepenog postupka nesporno je utvreno: Tuilac je od 17.02.2005. godine zasnovao radni odnos na odreeno vreme na radnom mestu na-

stavnika geografije, radi zamene odsutnog zaposlenog zbog bolovanja najmanje do 60 dana. Nakon isteka vremena do koga je tuiocu trajao radni odnos na odreeno vreme istom je uvek izdavano re-enje o otkazu ugovora o radu i prestanku radnog odnosa, na koje tuilac nije ulagao prigovor, a po-tom je tuilac uvek ponovo potpisivao ugovore o radu i dobijao reenje kojima se konstatuje da je zasnovao radni odnos na odreeno vreme.

Dakle, u konkretnom sluaju nisu bili ispunjeni uslovi iz lana 37. stav 4. vaeeg Zakona o radu za preobraaj radnog odnosa tuioca na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme. Zbog toga je neosnovan zahtev tuioca za usklaivanje dela radnog odnosa kod tuenog na neodreeno vreme, kako je to pravilno zakljuio prvostepeni sud.

Naime, za preobraaj radnog odnosa na odreeno vreme u radni odnos na neodreeno vreme nuan je uslov da zaposleni nastavi sa radom najmanje pet radnih dana, po isteku roka za koji je zasnovan radni odnos. U konkretnom sluaju taj uslov nije ispunjen, jer je tuiocu danom isteka ugovora o radu na odreeno vreme reenjem tuenog ugovor otkazivan i tuiocu prestajao radni odnos, a potom zakljuivan novi ugovor o radu na odreeno vreme i tako sve do 18.11.2007.go-dine, kada je tuiocu prestao radni odnos (do prijema kandidata na radno mesto nastavnika geo-grafije po raspisanom konkursu).

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G. 1 1351/10 od 06.10.2010. godine)

3344.. Nad tuenim je reenjem steajnog vea otvoren steaj i istim reenjem je zaposlena,

zbog potrebe steajnog dunika u procesu proizvodnje, angaovana na radno mesto radnice

RADNO PRAVO

- 25 -

na maini. Reenje o zadravanju radnika na radu predstavlja po svojoj pravnoj prirodi ugovor o radu na odreeno vreme, te radnica zadrana na radu ima pravo na zaradu koja ne moe biti nia od garantovane zarade, a ija visina je utvrena odlukama o garantova-nju neto zarade koju donosi Vlada Republike Srbije. Istekom roka iz navedenih reenja, po sili zakona prestalo je i radno angaovanje tuilje kod tuenog. Reenje o prestanku radnog odnosab usled otvaranja steaja, kao i reenje o zadravanju radnika na radu u toku steaj-nog postupka ne mogu se pobijati tubom.

(Reenje Vieg trgovinskog suda P. 5767/06, od 23. 08. 2007. godine)

3355..

Ako je tuilja radila na osnovu ugovora o delu, a nije zasnovala radni odnos na osnovu

oglasa, nisu ispunjeni uslovi za preobraaj faktikog rada tuilje u radni odnos na neodreeno vreme, bez obzira na to to je tuilja u navedenom periodu neprekidno radila i to je postojala potreba za izvriocem na tom radnom mestu.

(Iz presude Vrhovnog suda Srbije, Rev. br. 1217/05 od 19.04.2006. godine)

3366..

Zasnivanje radnog odnosa na odreeno vreme smatra se izuzetkom, dok je zasnivanje rad-

nog odnosa na neodreeno vreme pravilo. Ovaj izuzetak mogu je samo u sluajevima predvi-enim zakonom, i u trajanju ija je duina takoe zakonom odreena.

(Iz reenja Vrhovnog suda Srbije, Revizija iz novembra 2005. godine)

UGOVOR O PRAVIMA I OBAVEZAMA

DIREKTORA (l. 48. Zakona o radu)

3377.. Direktor moe zasnovati radni odnos na neodreeno ili odreeno vreme u kom sluaju je

zaposleni sa zaradom utvrenom Ugovorom o radu (lan 48. stav 1, 2. i 3. Zakona o radu). Ta-koe, odredbom stava 4. istog lana, postoji mogunost da direktor ne zasnuje radni odnos ve da se njegov status (prava i obaveze) uredi Ugovorom, koji nije Ugovor o radu. U ovom sluaju tim ugovorom ureuje se pitanje naknade za rad koja ima karakter zarade (stav 5). Dakle za-rada direktora se ureuje ugovorom o radu ili ugovorom (kao naknada za rad koja ima karak-ter zarade).

(Pravno shvatanje Graanskog odeljenja Okrunog suda u Novom Sadu

usvojeno na sednici od 12.6.2006. godine povodom spornih pravnih pitanja optinskih sudova sa teritorije Okrunog suda u Novom Sadu)

RADNO PRAVO

- 26 -

RASPORED RADNOG VREMENA

(lan 55. i 56. Zakona o radu)

3388..

Poslodavac snosi krivicu i duan je da plati zaposlenom naknadu tete za neiskorieni

godinji odmor kada se ovaj pismenim putem opredeli za period korienja godinjeg od-mora, a on mu ne dostavi reenje i zaposleni zbog toga ne iskoristi odreeni deo godinjeg odmora.

Iz obrazloenja: Obavezujui tuenika na naknadu tete za neiskorieni godinji odmor tuioca za 2002. i 2003.

godinu - prvostepeni sud je pravilno postupio, dajui u ovom delu jasne i ubedljive razloge koje pri-hvata i drugostepeni sud.

U postupku nisu uinjene bitne povrede u vezi sa ovim delom tubenog zahteva iz lana 361. Zako-na o parninom postupku, na koje sud pazi po slubenoj dunosti kao ni one na koje se albom ukazuje.

U vezi navoda o bitnoj povredi iz lana 361. stav 2. taka 12. Zakona o parninom postupku, po nalaenju drugostepenog suda u odluci suda oko naknade za neiskorieni godinji odmor - presuda ima razloga o odlunim injenicama, injenino stanje je u potpunosti utvreno i pravilno primenje-no materijalno pravo. Naime, prvostepeni sud pravilno, ocenom izvedenih dokaza, utvruje da tui-lac nije koristio drugi deo godinjeg odmora za 2002. godinu jer njegovom efu nije bilo poznato da je on podneo pismeni zahtev za korienje tog dela godinjeg odmora u decembru mesecu 2002. go-dine a nije iskoristio godinji odmor za 2003. godinu jer je traio da koristi godinji odmor u jednom delu to nije bilo mogue zbog procesa rada.

Imajui u vidu da prvostepeni sud utvruje da je tuilac za drugi deo godinjeg odmora za 2002. godinu na vreme podneo pismeni zahtev, da mu reenje nije izdato a da za 2003. godinu nije uopte dobio reenje, to prvostepeni sud pravilno nalazi da isti ima pravo na naknadu tete zbog neiskori-enog godinjeg odmora.

Tvrdnja tuenog da je sam tuilac kriv to nije iskoristio godinji odmor za 2003. godinu se ne moe prihvatiti, jer - bez obzira na injenicu to je podneo zahtev da odmor koristi odjednom - tue-ni kao njegov poslodavac je bio u obavezi da mu izda reenje i po mogunosti usaglasi potrebe tui-oca sa potrebama procesa rada.

Meutim, kako reenje nije dobio to je pravilno prvostepeni sud obavezao tuenika na naknadu tete za neiskorieni godinji odmor. Visina naknade je utvrena od strane samog tuenog, a i u albi se po-sebno ne osporava dosuena visina za te vidove tete.

(Iz Presude Okrunog suda u aku, G. 1180/05 od 05.10.2005. godine)

3399.. Tuenik ne moe doneti reenje o otkazu ugovora o radu tuioca pozivajui se na posto-

janje povrede radne obaveze, jer tuilac o promeni radnog vremena nije obaveten, a mo-rao je biti - shodno aneksu Ugovora o radu i lanu 56. stav 2. Zakona o radu.

RADNO PRAVO

- 27 -

Iz obrazloenja: albeni navodi - da je prvostepeni sud pogreno i nepotpuno utvrdio injenino stanje i pogreno

primenio materijalno pravo - neosnovani su. Utvreno je sledee injenino stanje: Tuilac je zasnovao radni odnos kod tuenog na neodreeno vreme zakljuenjem naznaenog Ugo-

vora o radu od 18.02.2002. godine na poslovima KV rukovaoca graevinskih maina. Navedenim Anek-som ugovora o radu od 06.02.2006. godine odreeno je da tuilac obavlja poslove rukovaoca rudarskih maina dizel opreme sa punim radnim vremenom.

Prema lanu 4. stav 1. tog Aneksa ugovora predvieno je da e tuilac obavljati ove poslove u trajanju od 40 radnih asova nedeljno; prema stavu 2. ovog lana, radna nedelja e trajati pet dana sa rasporedom radnog vremena u toku radnog dana po osam sati u jednoj smeni; prema stavu 3. ovog lana, o promeni radnog vremena tueni e obavestiti tuioca najmanje 48 sati pre promene.

lanom 8. stav 1. taka 1. istog Aneksa ugovora o radu, predviena je povreda radne obaveze nebla-govremenog, nesavesnog i nemarnog izvravanja radnih dunosti, koja povreda je propisana i lanom 91. Kolektivnog ugovora tuenog, za koju povredu se moe otkazati ugovor o radu. Naznaenom Na-redbom tehnikog direktora tuenog od 13.09.2007. godine, odreen je raspored za subotu 15.09.2007. godine. Na spisku zaposlenih za rad tog dana u prvoj smeni bilo je i ime tuioca, a naredba i spisak su objavljeni na oglasnoj tabli tuenog na dan 13.09.2007. godine, posle sedam asova ujutru, kada poinje radno vreme kod tuenog. Do poetka rada u prvoj smeni u sedam asova ujutru u subotu 15.09.2007. godine nije proteklo 48 asova od dana objavljivanja ove naredbe i spiska. Tuilac nave-denog dana nije doao na rad. Tuiocu je Reenjem tuenog otkazan ugovor o radu zbog povrede radne obaveze neblagovremenog, nesavesnog i nemarnog izvravanja radnih dunosti iz lana 8. stav 1. taka 1. pomenutog Aneksa ugovora o radu, zato to se nije javio na posao prema naredbi tehni-kog direktora za rad i to u mesecu avgustu nije dolazio na rad subotom koji rad je bio odreen tako-e naredbom tehnikog direktora tuenog, i time direktno uticao nemarnim i nesavesnim ponaa-njem na neizvrenje plana na utovaru rude sa radilita, ime je ugroeno ostvarivanje plana proiz-vodnje za septembar 2007. godine.

Pre donoenja otkaza ugovora o radu, tueni je u obrazloenju reenja od 18.09.2007. godine, kojim je tuilac privremeno udaljen sa rada zbog ove povrede radne obaveze, upozoren da zbog ovakvog po-naanja postoje svi razlozi za otkaz ugovora o radu i dat mu je rok od pet dana da se od dana dosta-vljanja tog reenja pismeno izjasni u vezi uinjene povrede radne obaveze, to je tuilac i uinio izja-vom od 21.09.2007. godine.

Prvostepeni sud je potpuno i pravilno utvrdio injenino stanje, na osnovu kojeg je pravilno pri-menio materijalno pravo kada je ponitio navedeno reenje o otkazu ugovora o radu kao nezakonito i obavezao tuenog da tuioca vrati na rad, nalazei da tuilac nije uinio povredu radne obaveze za koju mu je otkazan ugovor o radu.

Relevantne odredbe: Poslodavac moe zaposlenom da otkae ugovor o radu ako za to postoji opravdan razlog koji se

odnosi na njegovo ponaanje, izmeu ostalog, ako zaposleni svojom krivicom uini povredu radne obaveze utvrene optim aktom ili ugovorom o radu - lan 179. stav 1. taka 2. Zakona o radu.

Poslodavac je duan da obavesti zaposlenog o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje sedam dana pre promene rasporeda radnog vremena - lana 56. stav 2. Zakona o radu.

Prvostepeni sud je, imajui u vidu navedene odredbe Zakona i Aneksa ugovora o radu, pravilno za-kljuio da objavljivanjem naredbe tehnikog direktora i spiska zaposlenih na oglasnoj tabli tuenog na dan 13.09.2007. godine, posle poetka radnog vremena, tuilac nije blagovremeno obaveten o raspore-

RADNO PRAVO

- 28 -

du radnog vremena za subotu 15.09.2007. godine, jer tuilac o rasporedu ovog radnog vremena nije oba-veten najmanje sedam dana ranije.

Iz iznetih razloga, albom se neosnovano istie da je tuilac bio blagovremeno obaveten o ras-poredu rada na dan 15.09.2007. godine.

Ovo posebno zbog toga to je - po oceni Apelacionog suda - odredba lana 4. stav 3. Aneksa ugovora o radu od 06.02.2006. godine nitava shodno lanu 9. stav 2. Zakona. Naime, tom odred-bom Aneksa ugovora o radu utvreni su nepovoljniji uslovi rada od uslova utvrenih odredbom la-na 56. stav 2. Zakona, tako da je u konkretnom sluaju tueni bio duan da obavesti tuioca o raspo-redu ovog radnog vremena najmanje sedam dana pre tog rasporeda.

Zbog svega toga tuilac nije bio duan da doe na rad na dan 15.9.2007. godine. (Iz Presude Apelacionog suda u Kragujevcu, G.1 116/2010 od 21.01.2010. godine)

GODINJI ODMOR (lan 68. do 75. Zakona o radu)

4400.. Od okolnosti da li je zaposleni koristio godinji odmor i u kom obimu zavisi njegovo pravo

na isplatu regresa.

Iz obrazloenja: Regres je novani iznos, tj. primanje zaposlenog za pokrie trokova korienja godinjeg odmora. U konkretnom sluaju, prvostepeni sud je, odluujui o pravu tuilaca na isplatu regresa, bio du-

an (a to nije uinio) da pouzdano utvrdi odlunu injenicu - da li su, i ako jesu - kada i koliko dana tuioci koristili godinji odmor. Naime, od pravilnog utvrenja ove okolnosti zavisi i pravo tuilaca na isplatu regresa za korienje godinjeg odmora za 2009. godinu.

(Iz Presude Apelacionog suda u Beogradu, G1. 4790/2011 od 16.05.2012. godine)

4411.. Od prava na godinji odmor zavisi i pravo na regres kao akcesorno pravo, koje dospeva

momentom korienja godinjeg odmora.

Iz obrazloenja:

Pojedinani kolektivni ugovor kod tuenog je zakljuen i - u smislu odredbe lana 160. stu-pio je na snagu 11.08.2003. godine. lanom 102. predvieno je pravo zaposlenih tuenog na is-platu regresa za godinji odmor i to u iznosu od jedne prosene mesene zarade u privredi Repu-blike prema poslednjem objavljenom podatku republikog organa za poslove statistike. Ranije vaei Pojedinani kolektivni ugovor ovo pravo nije predviao.

Regres je novani iznos tj. primanje zaposlenog za pokrie trokova korienja godinjeg od-mora, to ga ini akcesornim pravom, zavisnim od prava na godinji odmor tj. moe ga ostvariti

RADNO PRAVO

- 29 -

zaposleni koji ima pravo na godinji odmor. Pravo na puni godinji odmor daje pravo na puni iznos regresa, a pravo na srazmerni godinji odmor daje pravo na srazmerni iznos regresa.

Zakon o radu, regulie pravo na godinji odmor odredbama l. 52. do 60., odredbom lana 55. srazmeran deo godinjeg odmora, a odredbom lana 56. korienje godinjeg odmora u delo-vima.

U konkretnom sluaju, tuioci imaju pravo na isplatu regresa za godinji odmor za 2003. go-dinu samo osnovom lana 102. Pojedinanog kolektivnog ugovora tuenog i to ako su taj godi-nji odmor koristili nakon njegovog stupanja na snagu, pa je dosuenje i odluka u pobijanom usvajajuem delu doneta upravo prema navedenom. Za ceo iskorien godinji odmor nakon stu-panja na snagu Pojedinanog kolektivnog ugovora pripada ceo iznos regresa. Ako je deo godi-njeg odmora korien pre stupanja na snagu Pojedinanog kolektivnog ugovora nema osnova za isplatu regresa, ali za deo iskorien nakon stupanja na snagu Pojedinanog kolektivnog ugovora pripada srazmeran deo regresa.

Dakle, sve prema principu srazmernosti korienja godinjeg odmora tj. korienja godinjeg odmora u delovima koji je ustanovljen Zakonom o radu, a time i srazmernosti regresa koje pravo je vezano za godinji odmor.

Imajui to u vidu, albeni navodi tuenog nisu osnovani. Tueni se ne moe osloboditi obaveze utvrene u Pojedinanom kolektivnom ugovoru istica-

njem nedostatka sredstava i uskratiti tuiocima da ostvare pravo utvreno samim Pojedinanim kolektivnim ugovorom. Pri tome, pravo na isplatu regresa dospelo je momentom korienja godi-njeg odmora, jer je to saglasno njegovoj prirodi tj. svrsi.

(Iz Presude Okrunog suda u Novom Sadu, G. 1545/06 od 16.11.2006. godine)

4422.. U skladu sa optim aktom i ugovorom o radu, zaposleni koji je iskoristio godinji odmor u

kalendarskoj godini ima pravo na naknadu trokova za regres za korienje godinjeg odmo-ra. Ovo pravo ne zavisi od toga da li je zaposlenom radni odnos prestao njegovom voljom ili voljom poslodavca.

Iz obrazloenja: Zaposleni u smislu odredbe lana 118. Zakona o radu - ima pravo na naknadu trokova za ko-

rienje godinjeg odmora, u skladu sa optim aktom i ugovorom o radu. Odredbe lana 61. Pojedinanog kolektivnog ugovora koji je u primeni kod tuenog, a koji je

donet 2004. godine, predviaju: zaposleni ima pravo na regres za godinji odmor u iznosu prosene mesene zarade u privredi Republike; regres se isplauje u junu mesecu tekue godine u kojoj se ko-risti godinji odmor; regres se u punom iznosu isplauje zaposlenom koji ima pravo na godinji od-mor u trajanju od najmanje 18 radnih dana.

Druge relevantne odredbe: Zaposleni u svakoj kalendarskoj godini ima pravo na godinji odmor u trajanju utvrenom optim

aktom i ugovorom o radu, a najmanje 20 radnih dana - lana 69. Zakona o radu. Zaposleni ima pravo na srazmeran deo godinjeg odmora, manje od 20 dana, ali samo ukoliko je u

toj konkretnoj kalendarskoj godini prvi put zasnovao radni odnos, a godinji odmor koristi pre nego to je navrio est meseci neprekidnog rada - lana 72. Zakona o radu.

RADNO PRAVO

- 30 -

Iz utvrenog injeninog stanja proizilazi da su tuioci kod tuenog radili vie godina bez preki-da, tako da oboje imaju pravo na godinji odmor u 2006. godini od najmanje 20 radnih dana ili due, a koje su pravo i iskoristili. To ini da je pobijana presuda pravilna i na zakonu zasnovana.

Navodi iz albe tuenog, u kojima se iznosi da je tuiocima radni odnos prestao njihovo voljom, a ne voljom poslodavca, su neosnovani jer to ne moe da utie na njihovo pravo na isplatu regresa za godinji odmor u skladu sa zakonom i Pojedinanim kolektivnim ugovorom.

Ni navodi da je tueni imao pravo da donese Pravilnik o radu umesto Pojedinanog kolektivnog ugovora, a da to nije uinio jer se predstavnici sindikata nisu odazvali pozivu za zakljuenje novog pojedinanog kolektivnog ugovora zbog promene vlasnike strukture takoe su neosnovani. Jedno-stavno, Zakon ne predvia da se vaei Pojedinani kolektivni ugovor stavlja van snage zbog prome-ne vlasnike strukture.

Pri tome, neosnovan je i navod iz albe da druga tuilja nije imala pravo na pun iznos regresa, jer je imala pravo na korienje samo 2/3 godinjeg odmora. Ovo je, naime, u suprotnosti sa impera-tivnom zakonskom normom (lan 69. stav 1. Zakona o radu) - tuilja je u 2006. godini imala pravo da koristi godinji odmor u punom trajanju.

Dakle, na pravilnost i zakonitost pobijane presude navodi iz albe tuenog nisu od uticaja. (Iz Presude Okrunog suda u Niu, G. I 934/08 od 19.11.2008. godine)

4433..

Tuilja je zasnovala radni odnos kod tuenog na osnovu ugovora o radu na odreeno vreme

radi pripravnikog osposobljavanja u trajanju od godinu dana i na rad kod tuenog stupila je da-na 18.06.2005. godine, a radni odnos joj je prestao shodno ugovoru o radu dana 17.06.2006. godi-ne.U 2005. godini tuilja je imala pravo na korienje srezmernog dela godinjeg odmora. To zna-i da, kako je tuilja kod tuenog provela godinu dana efektivnog rada, to je za tu godinu stekla pravo na korienje godinjeg odmora u sledeoj kalendar