Ratni dnevnik Nikole Koljevića-feljton Novosti

8/4/2019 Ratni dnevnik Nikole Koljevića-feljton Novosti

http://slidepdf.com/reader/full/ratni-dnevnik-nikole-koljevica-feljton-novosti 1/47

Baklja iz Krajine 09. septembar 2008

Srbi u BiH poslednji osnovali svoju nacionalnu stranku - SDS. Kecmanovi? nije pristao

da preuzme vode?u ulogu

Nastavci

1. Baklja iz Krajine

2. Srbi nisu hteli rat

3. Pala je kobna reĉ

4. Hrvati dţoker Muslimana

5. Avioni ostali na pisti

6. Lome komad po komad

7. Hag ucenjuje srpske glave

8. Krvavi mart na Bašĉaršiji 9. Srebrenica je demonizovana

10. Saterani bukvalno u ćorsokak 11. Muĉni razgovori braće

12.

Moć jaĉa od velikog ugleda 13. Markale podmetnute Srbima

14. Holbruk udara na Karadţića

15. Zategnuti ali da ne pukne

16. Kockanja ne sme da bude

17. Oštar kolac ide u zemlju

18. Sporazum bez našeg parafa

Srodne teme

Put ka EU

Rekonstrukcija Vlade

Sabor SPC

Sluĉaj Artemije Sve ţene Lotara Mateusa

KADA se pogleda unazad, osnivanje SDS-a zavisilo je od mnogih okolnosti koje bi se sve zajedno mogle

nazvati sticajem sluĉajnosti. Da Karadţić nije bio jedan od nas nekoliko Srba intelektualaca koji smo slavilikrsnu slavu, ne bi bilo prilike da se sretnem sa Momĉilom Krajišnikom. Osamdesetih godina mi smo se, u

stvari, viĊali jednom godišnje - na slavi. Da nije bilo Karadţićevog pokušaja da napravi vikendicu naPalama, ne bi došlo ni do njegovog poznanstva sa ljudima sa Pala koji su bili toliko urasli u svoju tradicijuda su meĊu prvima otkrili pokušaje muslimanske dominacije. Da na Filozofskom fakultetu u Sarajevu nisu predavali i Slavko Leovac i Milorad Ekmeĉić i Aleksa Buha iRadovan Vuĉković, ne bi bilo mesta okupljanja za razgovore. Da nije bilo kruga pesnika, na ĉelu sa

Rajkom Nogom, u kojem su još bili Todor Dutina, Radovan Karadţić, Vladimir Nastić, Branko Ĉuĉak imnogi drugi mlaĊi pesnici i kritiĉari - isto tako ne bi bilo šetnji u kojima su se mnoge duhovne stvari

bistrile. Ali bilo je i spoljnih uticaja. Moţda su baš te spoljne okolnosti bile presudne za osnivanje SDS-a.A svi naši razgovori bili su samo katalizator ili put kojim su se ostvarili ciljevi, postavljeni izvan bivše BiHi izvan kruga ljudi koji će postati opredeljeni za srpstvo. Tu, pre svega, mislim na Hrvatsku, gde je sve štose dešavalo devedesete godine bio jasan znak sve izrazitijih antisrpskih osećanja. Poĉetkom maja, te devedesete, boraveći s porodicom u mojoj brvnari, Karadţić i ja razgovarali smo o tomeda bi trebalo obnoviti kulturno-prosvetno društvo “Prosvjeta”. Bilo je to, eto, nekih mesec i po dana preosnivanja SDS-a, a nama se još ĉinilo da nije potrebna nikakva nacionalna stranka. U isto vreme, meĊutim,moj kolega sa katedre Vojo Maksimović, sa svojim prijateljima i saradnicima, već je organizovao

obnavljanje”Prosvjete” (eto kako su Srbi bili “povezani”), što se i dogodilo 28. juna, na Vidovdan, usarajevskoj Vijećnici. Bilo je veoma sveĉano, podsetili smo se na velike dane srpske kulture na ovim

prostorima. Istina, bilo je to još vreme kada je bilo pomalo zazorno i prisustvovati ovakvom dogaĊaju, i pravo ĉudo je da je direktor biblioteke dozvolio takav skup u Vijećnici.

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279266-Srbi-nisu-hteli-rat


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279267-Pala-je-kobna-rec


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279268-Hrvati-dzoker-Muslimana


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279269-Avioni-ostali-na-pisti


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279270-Lome-komad-po-komad


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279271-Hag-ucenjuje-srpske-glave


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279272-Krvavi-mart-na-Bascarsiji


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279273-Srebrenica-je-demonizovana


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279274-Saterani-bukvalno-u-corsokak


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279275-Mucni-razgovori-brace


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279276-Moc-jaca-od-velikog-ugleda


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279277-Markale-podmetnute-Srbima


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279278-Holbruk-udara-na-Karadzica


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279279-Zategnuti-ali-da-ne-pukne


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279280-Kockanja-ne-sme-da-bude


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279281-Ostar-kolac-ide-u-zemlju


http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279282-Sporazum-bez-naseg-parafa


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-37-Put-ka-EU


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-55-Rekonstrukcija-Vlade


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-56-Sabor-SPC


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-59-Slucaj-Artemije


http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/teme/teme.97.html:tema-153-Sve-zene-Lotara-Mateusa


























Ali stvari su se brzo menjale. Pojavile su se nacionalne stranke, druge dve nacije u BiH već su se stranaĉkiorganizovale, Hrvatska demokratska stranka, HDZ, kao ogranak iste stranke u Hrvatskoj, i muslimanska

stranka s eufemistiĉkim nazivom Stranka demokratske akcije, SDA. Tako je postajalo sve jasnije da će se iSrbi morati organizovati i osnovati svoju nacionalnu stranku.

Za mene liĉno još se postavljalo to pitanje, da li treba i da li je to dobro, osnivati nacionalnu stranku.Smatrao sam da je došlo vreme demokratizacije i da je obaveza intelektualca da politiĉki deluje.Razmišljao sam da se pridruţim reformistima Ante Markovića. Tako sam prisustvovao jednom od

pripremnih sastanaka reformistiĉke stranke u BiH. Na tom skupu bio je potpredsednik Savezne vlade ŢivkoPregl. On je govorio razloţno, sve je bilo lepo i krasno i prihvatljivo na ekonomskom planu:internacionalne kompanije, privatizacija, konvertibilnost... No kada sam Preglu postavio pitanje šta misli nakoji naĉin bi se mogli rešiti nagomilani nacionalni problemi, odnosno već oĉigledne nacionalnesurevnjivosti u Jugoslaviji, odgovorio je: “Nisam znao, profesore, da ste i vi tim opterećeni.”

Bilo je to ili toliko naivno ili toliko lukavo da sam mu odgovorio: “Vi ili nešto krijete u rukavu ili vaš ĉitav pristup nije dovoljno pametan. Ne uzimajući u obzir politiĉku dimenziju vi mislite da će se ekonomijomsve razrešiti.” Sastanak je vodio Nenad Kecmanović, a bili su prisutni Emir Kusturica, Ademir Kenović,Dragan Kalinić i niz ljudi sa Fakulteta politiĉkih nauka, uglavnom sve intelektualci. Ja jedini nisam

potpisao pristupnicu te veĉeri. Ţeleo sam da razmislim. Na putu ka kući sreo sam Slavka Leovca i rekao mu svoje dileme. Odgovorio mi je da se njemu ĉini dareformisti nisu pravi put, da bi bilo bolje pomoći grupi ljudi koja se, bar inicijativno, okuplja oko RadovanaKaradţića. Sutradan sam razgovarao sa Kecmanovićem i rekao mu šta ja mislim o reformistima - mislim da

ta stranka nema budućnosti, nema istorijskog “pogonskog goriva”, jer stvari se kod nas, kao i u celojIstoĉnoj Evropi, kreću drugim putem. Rekao sam Kecmanoviću da bi za narod bilo bolje da se on stavi na

ĉelo jedne srpske, ili preteţno srpske stranke, nego da se ja pridruţim reformistima. U Hrvatskoj je već delovao SDS Jovana Raškovića i najprirodnije je bilo što su se Srbi iz Bosne iHercegovine okrenuli prema toj stranci. MeĊutim, koliko su Srbi bili neorganizovani i kako ništa nije biloni “planirano” ni “dogovoreno” (za šta smo posle ĉesto optuţivani), razni ljudi, iz raznih sredina,

pokušavali su da stupe u vezu sa Raškovićem. Tako se desilo da je Rašković, isto tako ne poznajući ni ljudeni situaciju u Bosni i Hercegovini, podrţao Vladimira Srebrova, koji mu se prvi obratio iz Sarajeva traţeći

podršku za osnivanje SDS-a u BiH.

I to je jedan oĉigledan dokaz da nikakve organizacije, pa ĉak ni saradnje meĊu Srbima nije bilo. Srebrov jebio mladi intelektualac, pesnik, koji je tih dana ĉesto istupao iracionalno. S obzirom na to da je bio mojstudent, imao sam rezervi prema liĉnosti i karakteru Srebrova i bio svestan da on ni u kom sluĉaju, već i pogodinama, ne bi mogao da bude voĊa stranke. Dakle, moralo se delovati brzo. U razgovoru sa Miloradom Ekmeĉićem, Slavkom Leovcem, RadovanomVuĉkovićem, Aleksom Buhom i drugim ljudima, odluĉili smo da pokušamo ubediti Nenada Kecmanovića

da se on prihvati voĊstva stranke. Otud smo Vuĉković i ja vodili duge razgovore sa Kecmanovićem pokušavajući da ga nagovorimo. Odbio je. Postavljaju se dva pitanja: otkud to da smo smatrali da jeKecmanović najbolji izbor i, drugo, šta je pravi razlog njegovog odbijanja. Na prvo pitanje je relativno lakoodgovoriti: on je bio ĉovek koji se već javno eksponirao protiv komitetskih struktura, posebno u Sarajevu,ĉovek koji je demokratski i artikulisano kritikovao te strukture i pojedince, ljude na vrhu bosanske vlasti(ĉak i Mikulića i Pozderca), što je u sarajevskoj sredini bilo do tada nepoznato. Otud je on mnogim ljudima

izgledao kao ĉovek koji će se najbolje boriti i za ostvarivanje prava srpskog naroda. Što se drugog pitanja tiĉe - zašto je on to odbio - na to je teţe odgovoriti. Njegovi argumenti su bili da ubosanskoj situaciji nacionalne stranke neće imati veliku podršku, i drugo, njemu se ĉinilo da su ekonomska

pitanja presudna, da mi ne bismo smeli da upadnemo u istu komunistiĉku grešku politizacije ekonomije. Itreće, argument u koji je on više verovao nego što se pokazalo da operativno vredi, on je hteo da ima

stranku visokog intelektualnog nivoa. MeĊutim, u situaciji kada se narod već ustalasao, kada se osećaougroţenim, intelektualci nisu mogli imati presudnu ulogu, što se i pokazalo. Uloga intelektualca bila jesamo da artikuliše ono što je već postojalo u narodu.

I tako, kada su se druga dva naroda već organizovala, Srbi nisu imali nikoga ko bi bio dovoljno ugledan iko bi pristao da stane na ĉelo stranke. Do odluke da se predloţi Radovan Karadţić došlo je posle razgovorau razliĉitim krugovima, kod nas na Filozofskom fakultetu, meĊu ljudima sa Pala, u krugu lekara. Odluĉeno

je da se osnivaĉka skupština odrţi 12. jula, na Petrov dan. Nije se moglo ĉekati ni zbog toga što je Boţidar Vuĉurević u Trebinju već osnovao Srpsku demokratsku stranku (koja će se kasnije prikljuĉiti jedinstvenomSDS-u). Uostalom, i to je dokaz srpske neorganizovanosti.

Da napomenem još nešto. Poslednji impuls uĉvršćenju i opre deljenju za nacionalni karakter stranke dao jegovor Dalibora Brozovića, koji je kao gost iz Hrvatske, ispred HDZ-a, odrţao na osnivaĉkoj skupštiniSDA. Rekao je da će Hrvati, ako bude trebalo, zajedno sa Muslimanima, “braniti Bosnu na Drini”. Bile suto koliko teške, toliko poznate reĉi koje su podsećale na krvave dane Drugog svetskog r ata, na NDH. Bio je

to poslednji okidaĉ koji je okupio ljude koji nisu ni slutili da će prići pokretu i koji je doveo hiljade ljudi uSkenderiju na osnivaĉku skupštinu Srpske demokratske stranke.



Koliko se sve odvijalo na brzinu, pod pritiskom naraslih osećanja i prisilom potrebe, koliko je sve bilonepripremljeno, vidi se i po tome što na toj osnivaĉkoj skupštini glavnu reĉ nisu imali Srbi iz Bosne iHercegovine, nego Srbi iz Hrvatske. U prvom redu Rašković, koji je odrţao svoj ĉuveni govor ponavljajućireĉi da on ne ţeli da bude gospodar, nego sluga srpskog naroda. Bili su tu ljudi iz kninskog kruga, kao i izzagrebaĉkog SDS-a. Ispostavilo se tako da je ta osnivaĉka skupština bila predavanje baklje iz KninskeKrajine, ili bolje re ĉeno, paljenje nove baklje sa jedne koja je već upaljena, koja treba da raspe svetlost nanove prostore. Karadţić je odrţao govor i bio zvaniĉno izabran. Srebrov je izabran za predsednika MladeBosne, podmlatka SDS-a. (On će, meĊutim, ubrzo doći u sukob sa Izvršnim odborom i biće iskljuĉen izstranke.)

STVARANJE REPUBLIKE SRPSKE

KNjIGA profesora Nikole Koljevića “Stvaranje Republike Srpske”, koja uskoro izlazi iz štampe u izdanju“Sluţbenog glasnika”, u stvari je njegov ratni dnevnik. Kao jedan od najistaknutijih voĊa prekodrinsk ihSrba, Koljević je bio u matici politiĉkih i ratnih zbivanja u BiH (1992-1995). Bio je ĉlan Predsedništva BiHi potpredsednik RS. Kao ĉlan pregovaraĉkog tima RS uĉestvovao je na svim meĊunarodnim mirovnimkonferencijama i u mnogim pregovorima sa muslimanima i Hrvatima. Njegova sećanja i svedoĉenja,kazana na više od 1.200 stranica, iz kojih “Novosti” prenose šire izvode, upotpunjuju ukupnu istorijskuistinu o stvaranju Republike Srpske.Koljević je roĊen 1936. u Banjaluci. Bio je univerzitetski profesor i

jedan od najboljih šekspirologa na ovim prostorima. Posle rata u BiH napustio je politiku i vratio se pedagoškom radu. Posle pokušaja samoubistva (ispalio je sebi u glavu dva hica), umro je u Beogradu 25. januara 1997.

Srbi nisu hteli rat 10. septembar 2008.

Ţeleli smo da zaštitimo svoj narod, a da ne ugrozimo druge narode. Slu?aj je hteo da namse pridruţi Biljana Plavši?

Nastavci










12. Moć jaĉa od velikog ugleda

13. Markale podmetnute Srbima






Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije

Sve ţene Lotara Mateusa

http://www.novosti.rs/dodatni_sadrzaj/clanci.119.html:279265-Baklja-iz-Krajine




































































NA osnivaĉkoj skupštini SDS bili su prisutni, kao gosti, predstavnici drugih stranaka - ispred HDZ-a

tadašnji predsednik za BiH Perinović, ispred DS iz Srbije Mićunović, ispred MBO Tunjo Filipović, a ispred

SDA Alija Izetbegović. Svi su pozdravili osnivanje nove srpske stranke. Izetbegović je govorio o srpskojorijentaciji svog oca, i svoje porodice, i o tome kako je već bio zabrinut što Srbi kasne sa osnivanjem svojestranke. Tako je tad priznao ĉinjenicu da su Srbi bili poslednji koji su se nacionalno organizovali, u stvari

bili su prisiljeni da prihvate ovakvu nacionalnu opciju. Uskoro se pokazalo da zaista ni na koji drugi naĉin,nikakvim drugim opredeljenjem, ne bi mogli da zaštite svoj narod. Pokazalo se to najbolje baš na primerureformista koji, uprkos privlaĉnom ekonomskom programu, velikom uloţenom novcu i struĉnojpropagandi, na izborima nisu uspeli da se suprotstave nacionalnim strankama.

Sumnjajući još uvek u opravdanost organizovanja na nacionalnoj osnovi, na toj skupštini ja sam bio samo jedan od prisutnih u prepunoj sali Skenderije. Tako, ni u julu ni u avgustu nisam bio ukljuĉen u rad stranke.MeĊutim, suprotno mom predviĊanju, Karadţić je svakodnevno prelazio kilometre i uspešno osnivao

opštinske odbore. Narod je, dakle, spremno prihvatio SDS kao svoju stranku, zapravo postao je to opštenarodni pokret. Ali,veliki broj intelektualaca, ukljuĉujući i mene, ostao je izvan stranke. U septembru, u jednom razgovoru saRadovanom Karadţićem, predloţio sam da SDS osnuje jedan politiĉki savet na nestranaĉkoj osnovi koji biokupio ugledne ljude spremne da pomognu u pronalaţenju puta, u prvom redu puta koji će nas zaštititi kaonaciju ali neće ugroziti postojanje druga dva naroda. Milorad Ekmeĉić, Slavko Leovac, Tomislav Krajaĉić,Aleksa Buha, kao i niz ljudi sa drugih fakulteta, sloţili su se sa tom idejom i tako smo osnovali Politiĉkisavjet za meĊustranaĉku saradnju, ĉiji sam postao prvi predsednik. Šta nam je bila namera? Jednostavno da okupimo što više intelektualaca kako bismo mogli što razumnijeda oblikujemo civilizovane politiĉke stavove i da se “hladne glave” što racionalnije saĉuvamo od

narastajućih politiĉkih strasti i sve prisutnijih nacionalnih podela. Osnovni smisao osnivanja tog saveta bio je da se stvore novi politiĉki instrumenti, posle globalnog poraza komunistiĉkih, kako ne bismo zapali uhaos iracionalnih sukoba.

POĈETAK KATAKLIZME

SEĆAM se našeg prvog sastanka u “Holidej inu”. Posle mog kratkog uvodnog slova o pomenutimnamerama govorio je Ekmeĉić zalaţući se za oĉuvanje Jugoslavije. Govorili smo još o potrebi zaštitegraĊanskih sloboda i nacionalnih prava. Verovali smo da će sredstva politiĉke borbe ostati i jedina mogućai jedina ljudski prihvatljiva sredstva.

Iz istorije smo znali da nove višenacionalne drţave nikada nisu nastajale, niti nestajale, bez krupnihsocijalnih potresa i da su se najĉešće završavale ratom. Zato smo bili protiv secesije i tzv. konfederalizacijekoja je bila njen prvi vesnik. Smatrali smo da se oĉuvanjem Jugoslavije na jedini naĉin takva katastrofamoţe spreĉiti. Naţalost, posle se pokazalo da će secesionistiĉke ideje postati seme raspada Jugoslavije i

osnovni uzrok kratkotrajnog rata u Sloveniji, nešto duţeg i tragiĉnijeg u Hrvatskoj i apokaliptiĉkog uBosni.

MeĊutim, vreme je već krenulo brzinom istorijske nizbrdice i politiĉke kataklizme. Poĉela je da delujestrategija otvaranja sukoba sa JNA koja će dovesti do paradoksalnog rata izmeĊu republika i saveznevojske. Poĉele su igre u saveznim organima. Savezni parlament se sastajao i nije sastajao. Slovenaĉki

predstavnici blokirali su rad. Predsedništvo je delovalo farsiĉno. U takvoj atmosferi tadašnji nosioci vlasti u BiH, opredeljeni za separatizam, uspeli su da izvrše promenu

jedne reĉenice u Ustavu BiH koja će se kasnije pokazati kljuĉnom u muslimanskoj borbi za potpunisuverenitet Bosne i Hercegovine.

Radi se o drugoj alineji prvog ĉlana Ustava BiH u kojoj je stajalo da su narodi suvereni. Izmena glasi da jesuverena Republika, a narodi ostaju konstitutivni. (Objašnjenje je bilo da je suverenost naroda apstraktnakategorija, da se ona ne moţe objektivirati, dok je suverenost teritorije nešto pravno daleko konkretnije.Tako proizlazi da su ljudi manje konkretni nego što je teritorija, da je teritorija kategorija koja je nadreĊenaljudima, a ne obrnuto).

Zanimljivo je da je ova promena prošla kroz tadašnju, još uvek komunistiĉku, bosanskohercegovaĉkuSkupštinu, ali nikad nije verifikovana u Saveznoj skupštini. Bio je to nagoveštaj separatizma i razlog zaštose u našem Politiĉkom savjetu insistiralo, već na prvom sastanku, na federaciji. Inaĉe, u tom našem Savjetu bilo je ljudi koji su veoma dugo i veoma iscrpno zastupali veoma razliĉiteideje. Bilo je ljudi koji su insistirali na mnogo ekstremnijoj opciji nego što je, u stvari, bila orijentacijaSDS-a. Drugi su isticali da je SDS, iako izraţava, zastupa i brani interese srpskog naroda kao kolektiviteta,u prvom redu demokratska stranka koja prihvata demokratski parlamentarizam i trţišnu ekonomiju. A, bilo je i sluĉajnosti dok su se ljudi okupljali oko Savjeta. Tako sam u razgovoru sa prijateljem, dr Gvozdenovićem, saznao za Biljanu Plavšić i pozvao je da nam se pridruţi. Pojavila se na sledećemsastanku Savjeta i tako sam je upoznao.

Predizborna kampanja u sluĉaju SDS-a bila je doista predizborna trka. Poĉela je negde krajem septembra, aizbori su bili u decembru. Kao stranka koja se poslednja organizovala, SDS zaista nije imao mnogo





















































































vremena. Trebalo je pronaći kandidate za poslanike, ali i za ĉlanove predsedništva. Radovan Karadţić jedoneo mudru odluku kada je odluĉio da se sam ne kandiduje. Bio je jedini predsednik stranke, izmeĊumnogobrojnih u bivšoj Jugoslaviji, koji je tako uradio. I Izetbegović i Kljujić, tada predsednik HDZ -a, bili

su kandidati svojih stranaka. Tako se pred SDS postavio problem da se predloţe dva kandidata za predsedništvo. Biljana Plavšić bila je oĉigledan izbor. Kao ţena visokog obrazovanja, jasnog opredeljenja i moralnogintegriteta bila je velika pomoć za stranku kao kandidat. O drugom kandidatu dugo smo razgovarali.

Pominjali smo Momĉila Krajišnika, Milana Trbojevića, Milorada Ekmeĉića, Slavka Leovca. Nije bilo lakoljude ubediti da se prihvate toga. Krajnji argument s kojim je Karadţić izašao pokušavajući mene da ubedibio je da u rukovodstvu nema nikoga iz Krajine. Eto, tako sam ja po krajiškoj liniji bio predloţen, ilitaĉnije, po krajiškoj liniji nisam mogao da odbijem predlog da se kandidujem za ĉlana predsedništva. I,tako sam se ukljuĉio u predizbornu kampanju. I ušao u politiku.

Nastala je prava trka. Poĉele su politiĉke tribine. Trebalo je obići što više mesta, i onih najmanjih, jer je pristup medijima bio ograniĉen, ili, što je još gore, ljudi iz bivše (još uvek aktuelne) vlasti imali sumogućnost provokacije i manipulacije u medijima. Ta borba za medije i u medijima za nas je bila potpuno

neravnopravna. Trebalo je, u prvom redu novca, kojeg mi nismo imali. Trebalo se dovijati na razne naĉine.Jedan od uspešnih bila je prva srpska priredba pod naslovom “Pravoslavni glasovi i zvuci”. Ulazak u politiku

JoŠ u toku leta napisao sam scenario zamislivši jedan glumaĉko-horski spektakl. Ţeleo sam da ljude samo podsetim na ono najbolje u našoj kulturi i našoj prošlosti. Odabrao sam delove iz knjiţevnih dela, odsrednjovekovnih zapisa do novih srpskih lirskih glasova i uz pomoć Ljudmile Bećković, obogatio ihmuziĉkim insertima koji odraţavaju duh našeg naroda, od dana moćnog srpskog carstva do teških tuţbalica

doba stradalništva. Zahvaljujući Radetu Simoviću, koji je radio u marketingu Radio Sarajeva, i Ljubiši Vladušiću, kaodirektoru u Skenderiji, uspeli smo da dobijemo salu i da iz Beograda dovedemo Hor Saborne crkve, glumce

Ljubu Tadića i Mišu Janketića, pojca Pavla Aksentijevića i Svetlanu Stević, izvorni slavujski glas. Razumese, zagudile su i gusle. Bilo je to prvi put posle pedeset godina da se u Sarajevu pevalo i zvonko govorilo o

Srbima, njihovoj prošlosti i kulturi. Ti predizborni dani nisu nagoveštavali sukob izmeĊu nacionalnih stranaka kakav će izbiti odmah posleizbora. Mi smo se ĉesto pojavljivali zajedno, naroĉito sa strankom SDA. Ja nisam liĉno nastupao natribinama sa HDZ-om, mada je bilo nekoliko takvih na kojima je Karadţić pozdravio HDZ ispred našestranke. Bio sam na tribinama sa muslimanskom strankom, najviše u Krajini. Sećam se kada sam uBosanskom Novom nastupao sa Fikretom Abdićem. Govorili smo o zajedniĉkom ţivotu, o ekonomskim

perspektivama posle nestanka komunistiĉkog reţima. Obojica smo, siguran sam, verovali u to. Sukobi su poĉeli gotovo odmah. Pitanje politiĉkog raspada Jugoslavije sve se ozbiljnije postavljalo. Svakim

danom trebalo je sve ţešće, sve smišljenije i sve više iscrpljujuće braniti interese srpskog naroda u novomreţimu koji smo nazivali “demokratskim”.

KAPITALNO DELO

FELjTON je napravljen prema knjizi profesora Nikole Koljevića “Stvaranje Republike Srpske”, kojuuskoro izdaje “Sluţbeni glasnik”. Predgovor ovom kapitalnom delu, koje ima više od 1.200 stranica,napisao je Dobrica Ćosić. - Koljevićevo “Stvaranje Republike Srpske” - kaţe Ćosić - svojevrstan je zapisnik Bosanskog rata, koji je

vodio savestan, kompetentan i odgovaran zapisniĉar. Kao potpredsednik RS, Koljević je sabirao i beleţiošta se u svetu govori i piše o Bosni, Muslimanima, Hrvatima i Srbima. Kao da je jedan obaveštajni institutradio za Nikolu Koljevića. Ćosić istiĉe da se Koljevićeva knjiga tiĉe sudbine celog Srpstva na kraju 20. veka i da je to najznaĉajnijiistorijski tekst o slomu Jugoslavije.

POTRESNO U GRAHOVU NIKADA neću zaboraviti kada sam prvi put shvatio da ćemo pobediti na izborima. Bilo je to u Grahovu,

gde sam osetio da nisam u stanju da budem na visini opredeljenja i izraza najvećeg broja ljudi u prepunojsali, osvetljenoj tek pokojom sijalicom na ţici i opremljenoj drvenim klupama. Tada sam prvi put odguslara i nazdraviĉara ĉuo stihove “Nek vas prati sloga bratska i nek ţivi Srpska demokratska” ihumoristiĉki obrt “Što jes, jes, najbolji je SDS”. Nama su parole zaista dolazile iz naroda.

Pala je kobna reč 11. septembar 2008























































































Savez Hrvata i Muslimana bio je zao znak po?etka etni?kih sukoba u BiH. Prvi ratni

pokli? u Skupštini BiH izgovorio je Alija Izetbegovi?

Nastavci




4. Hrvati dţoker Muslimana 5. Avioni ostali na pisti










17.

Oštar kolac ide u zemlju 18. Sporazum bez našeg parafa

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


DA mi sukobe sa Hrvatima i Muslimanima nismo oĉekivali, vidi se po dve stvari. Naša dobra volja zastvaranjem povoljne politiĉke klime (ili je to samo bila naša naivnost?) posebno se oĉitavala u podeliresora. Kada je Karadţić, zajedno sa Rajkom Dukićem, ispred SDS-a vodio razgovore sa muslimanskom i

hrvatskom stranom o podeli ministarstava, Srbi nisu traţili ni vojsku ni policiju jer su oĉekivali da policijau jednom demok ratskom sistemu neće igrati onako presudnu ulogu kao do sada, a da je JNA dovoljnoĉvrsta, a i da ne preti neki rat na vidiku. Ministarstvo odbrane SDS je prepustio Hrvatima, a policiju Muslimanima. Muslimane je osim resora

unutrašnjih poslova posebno interesovalo ministarstvo inostranih poslova, pošto su, kako se kasnije pokazalo, već imali nameru da utiĉu na svetsku javnost u cilju ostvarivanja svojih interesa. Alijina ponuda

NaŠi pregovaraĉi traţili su resor poljoprivrede - jer su smatrali da su Srbi u prvom redu poljoprivrednici,

domaćinski narod, koji treba u modernom industrijskom kontekstu da razvija mala preduzeća na svojimimanjima, da kombinuje poljoprivredu sa malom privredom. Osim poljoprivrede zahtevali su resor

finansija, s obzirom na iskustvo iz vremena komunistiĉke vladavine kada su krajevi naseljeni Srbimadobijali najmanje sredstava i ekonomski nazadovali. Ţeleli smo i resor ministarstva pravde smatrajući da će

sudstvo u pravnoj drţavi, koju smo pretpostavljali, biti daleko znaĉajnije. To pokazuje da u to vreme Srbi nisu ni pomišljali na mogućnost ratnih sukoba. Drugo, upravo smo mi

predloţili Izetbegovića za prvog predsednika Predsedništva. Smatrali smo da prvi predsednik treba da budeiz redova muslimanskog naroda i da je to upravo Izetbegović, kao njihov autentiĉni predstavnik, iako jeFikret Abdić dobio više glasova na izborima. I upravo sam ja predloţio Izetbegovića, i to javno, utelevizijskoj emisiji, u razgovoru sa novoizabranim ĉlanovima Predsedništva. I potrudio sam se da toartikulišem probranim reĉima i što je moguće ubedljivije. Tako smo tih prvih dana zaista verovali ne samo u zajedniĉki ţivot, nego i u zajedniĉki i uspešan rad.Sećam se našeg usputnog razgovora posle izbora, u prostorijama Stranke demokratske akcije, stajali smo sa

Kljujićem, a Izetbegović je govorio (da li je i tada glumio?): “Evo, sad je prošla ta izborna guţva i sad nam preostaju ona prozaiĉna pitanja, komunalija, vodovoda, kanalizacije, pa socijalna pitanja, penzioneri kojimasu penzije uvek nedovoljne...” Drugim reĉima, posle politiĉke drame predstoji nam politiĉka proza.














































































Desiće se nešto sasvim drugo. MeĊutim, meni to još nije bilo vidljivo. Posebno meni, jer sam već prve noći posle zakletve u Predsedništvu, propustivši sveĉanu veĉeru, otputovao u Beograd. Ţeleo sam da posetim

patrijarha da me, ako ne i zvaniĉno, blagoslovi, jer sam smatrao da sam na sebe preuzeo ulogu i teret onogkoji treba da sluţi svom narodu. Drugi cilj mog puta bio je prozaiĉan i praktiĉan - otišao sam da posetimAmeriĉku ambasadu kako bih što pre otputovao u Ameriku. Smatrao sam da je to najbolji naĉin da

pomognem. Tamo, posebno u Miĉigenu, Ohaju i Indijani imao sam mnogo poznanika i smatrao sam da ćuuspeti da uspostavim ekonomsku saradnju BiH sa Amerikom. I zaista, taj put je ugovoren.

Kada sam se vratio u Sarajevo, već posle nekoliko dana desila se prva stvar koja me je iznenadila.Izetbegović se pojavio u mojoj kancelariji i progovorio o mogućnosti koalicije izmeĊu SDS-a i SDA. Kada

sam naivno upitatao: A šta je sa Hrvatima?, samo je odmahnuo rukom i izašao jer je oĉigledno shvatio dane razgovara sa pravim ĉovekom o pravim stvarima. Meni se nikada više nije obratio sa sliĉnim predlogom.Uskoro, meĊutim, zajedniĉko istupanje na sednicama Predsedništva, naroĉito Kljujićeva podrškaIzetbegoviću, nagovestilo je buduću muslimansko-hrvatsku koaliciju.

Moja poseta Sjedinjenim Ameriĉkim Drţavama trajala je tri nedelje. U Vašingtonu sam bio primljen nanivou podsekretara za spoljne poslove, a moje oduševljenje bilo je podstaknuto velikim interesom

poslovnih ljudi, posebno u Miĉigenu, gde je veliki broj industrijalaca bio zainteresovan za “joint venture”,ulaganje kapitala u BiH. U Ĉikagu me je srdaĉno primio muslimanski privrednik i suvlasnik jedne od većihĉikaških banaka i odveo me u Islamski centar, gde je odrţana politiĉka tribina i gde se o muslimansko-

srpskoj saradnji govorilo s oduševljenjem. Po povratku, doĉekala me je prava bomba. Direktno sam sa aerodroma pošao u Skupštinu, koja je upravozasedala. Ţeleo sam što pre da saopštim dobre vesti, a doĉekale su me crne slutnje. Zaprepašteno samslušao svaĊe poslanika, a onda je za govornicu izašao Izetbegović i izgovorio reĉenicu: “Ako treba birati

izmeĊu suverenosti i mira, ja ću izabrati suverenost.” Gotovo da nisam poverovao svojim ušima. Bio je to prvi ratni pokliĉ koji je odzvonio u Skupštini, a zatim i u celoj Republici. Poţurio sam za govornicu i pokušao da ponudim ispravku te kobne reĉenice. Znao sam šta znaĉi kada neka teška reĉ padne. Izrazio sam nadu da Izetbegović nije mislio da bi r at bio

cena suvereniteta, nego da je hteo reći da je suverenitet vaţan, pa mu se, eto, omakla i takva reĉ.Muslimanski poslanici su s odobravanjem prihvatili ovu moju ispravku kako bi se situacija smirila. Ali reĉ

je pala. Kobna reĉ koja znaĉi rat. Crni oblak poĉeo se nadvijati nad sudbinom i Srba i Muslimana i Hrvata na ovom tlu. Ĉudno, odmah samte veĉeri imao utisak da ta reĉenica nije ni bila Izetbegovićeva, niti da je bila spontana, nego da je bio“zaduţen” da baš takvu reĉenicu izgovori, da zapreti Srbima. Knjiţevno i politiĉko iskustvo me je većsnabdelo “radarima” za registraciju takvih psiholoških fenomena. Ta najava suverenosti, i to u alternativi saratom, bila je i prva najava sve jaĉeg i većeg zaoštravanja sukoba izmeĊu Muslimana i Hrvata s jedne, i

Srba s druge strane.

Teško je proceniti koliko je tu bila aktivna inicijativna uloga, a koliko je bilo plodno tle na koje je ta ideja osuverenosti pala. Oĉigledno je bilo u pitanju i jedno i drugo. Za Hrvate je bilo sasvim jasno jedno: ukolikobi Bosna bila suverena, to znaĉi da bi bila odvojena od Srbije i da bi, bez obzira u kojem obliku (da li uobliku NDH ili nekom drugom, modernijem) otišla na “zapadnu stranu”. Pretnje Mesića

TeŠko je preterati s isticanjem koliko je puta u hrvatskim medijima tih prvih meseci 1991. godine, dok se

raspadalo jugoslovensko predsedništvo, sam Mesić rekao da “rat samo što nije prešao u Bosnu” i da “virusrata neminovno mora da preĊe u Bosnu”, da ništa “ne preostaje drugo u Bosni nego rat”. Dakle, u najrazliĉitijim kontekstima i najrazliĉitijim povodima, on je jednostavno provocirao taj rat uBosni. A da ne govorim o hrvatskom naoruţavanju, o tome da sam svojim oĉima, još tada, gledao“kalašnjikov” hrvatske proizvodnje sa zelenim kundakom, na kojem je nacrtan polumesec, i sa natpisom

“Made in Croatia”, namenjen muslimanskim bojovnicima. Da ne govorimo o tome koliko je bilomuslimanskih dobrovoljaca, verovatno po zajedniĉkom dogovoru, u ratu u Hrvatskoj; zatim, kakva je bilaveza izmeĊu sarajevskog, odnosno muslimanskog MUP-a i zagrebaĉkog MUP-a, kada su Muslimani

primani tamo na navodno školovanje. Postavio je Izetbegović na tom kobnom zasedanju Skupštine još jedno retoriĉko pitanje koje će tek kasnijedobiti svoje puno znaĉenje. Bilo je to pitanje: “Šta će biti sa desetinama hiljada mladića Muslimana akoizgube svoju drţavu BiH? Niko im neće moći zabraniti da vrše diverzije.” Jedan naš poslanik odgovorio je

pitanjem: “Šta će biti sa milionima graĊana kada izgube svoju drţavu Jugoslaviju, a oni to ne ţele?”MeĊutim, ono što je znaĉajno jeste da nam je Izetbegović tada najavio na kakvu vrstu “ratovanja” suMuslimani spremni. I ne moţe sada ĉovek da ne pomisli i na Markale i na Ulicu Vase Miskina i na tolikedruge oĉigledno inscenirane masakre. Tako je jedan od osnovnih razloga, da kaţem objektivnih razloga, rata u Bosni i Hercegovini nesumnjivotaj što su Muslimani stali na stranu Hrvata, stupili s njima u koaliciju, odvojili svoj narod od istoĉnog delaJugoslavije, na koji su prirodno, i geografski i demografski, i u Sandţaku i u Crnoj Gori i na Kosovu, bili

upućeni. Da ne kaţem da su prišli strani koja je dalje od njihovih obiĉaja i od naĉina ţivota i od kulture.



Muslimani su se tako odrekli svoje vekovne politike ekvidistance izmeĊu Srba i Hrvata, pokušaja laviranja,zauzimanja onog jeziĉka na vagi koji će izmeĊu Srba i Hrvata da zadrţi odreĊenu ravnoteţu i tako omogući

politiĉka, umesto ratnih rešenja. Taj savez Hrvata i Muslimana bio je prvi rĊav znak u Bosni i Hercegovini. Ali u Jugoslaviji bilo je jošrĊavih znakova.

DOĈEK U ĈIKAGU

MUSLIMANI u Ĉikagu primili su me domaćinski i prijateljski, ali ĉikaški ogranak HDZ-a već tada nije prihvatio moje gostovanje. Nije to bio dobar znak, ali još uvek sam se tešio da u svakom narodu imafanatizovanih ekstremista. Smatrao sam da to nije toliko vaţno, bitno je da sam uspostavljao veze, ne zaSrbe već za novu Vladu BiH, ĉiji je predsednik bio Hrvat a potpredsednik Musliman.

KNJIGA ISTINE I NEMRŢNJE

DOBRICA Ćosić napisao je opširan predgovor za knjigu “Stvaranje Republike Srpske”, koju uskoro izdaje

“Sluţbeni glasnik”, a iz koje “Novosti” prenose šire izvode. Ćosić kaţe: - U Koljevićevoj knjizi kapitalnog istoriografskog znaĉaja, knjizi istine i nemrţnje, knjizi koja prosvećuje

politiĉku pamet surovo i dugo poniţenog srpskog naroda, kn jizi koja ubedljivo, argumentovano opovrgava

optuţnicu Haškog suda o srpskoj agresiji i “zloĉinaĉkom udruţivanju u cilju stvaranja Velike Srbije”,napobitnim istorijskim dokazima opovrgava se optuţba da su Srbi prvi zapoĉeli rat, a Srbija izvršilaagresiju na Bosnu. Svojim dokumentarnim zapisima Nikola Koljević pokazuje motive i ciljeve

propagandistiĉkog laganja muslimanskih, hrvatskih i svetskih medija, kao i srbofobiju ameriĉke, nemaĉke ievropske diplomatije i njihovih medija. To je knjiga koja razobliĉu je motive i ciljeve markalezacije i

srebrenizacije bosanskog rata u muslimanskom ratovanju za “jedinstvenu Bosnu i Hercegovinu”, prvuislamsku drţavu u Evropi, a na platformi Islamske deklaracije...

Hrvati džoker Muslimana 12. septembar 2008.

Kako su republi?ka rukovodstva Jugoslavije komadala zajedni?ku zemlju. AlijaIzetbegovi? je rat uvek vodio isturaju?i druge na prvu liniju

Nastavci




4. Hrvati dţoker Muslimana5. Avioni ostali na pisti








15. Zategnuti ali da ne pukne 16. Kockanja ne sme da bude



Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije




































































TOKOM 1991. odrţavale su se mnogobrojne konferencije, pregovori izmeĊu republiĉkih rukovodstava bivših jugoslovenskih republika. Povodom tih sastanaka i jalovih konferencija neću zaboraviti izjavu

prijatelja Dejvida Evensa, Amerikanca, koji će mi mnogo kasnije reći: “Ĉim ste pristali na konferencijerepubliĉkih rukovodstava, vi ste u stvari pristali na to da su republike samostalne i da Jugoslavije višenema.”

I zaista, kako delovi jedne drţave mogu da vode pregovore ukoliko imaju svoje zajedniĉke organe?

Ti razgovori vodili su se sa velikom pompom i praćeni su prevelikim oĉekivanjima naroda. Narod jeoĉekivao politiĉke dogovore, a sve se uglavnom svodilo na to ko će kome doći u goste. Slovenci su pristali

da doĊu u Sarajevo, iako je u poĉetku Srbija insistirala da bosansko predsedništvo doĊe u Beograd.TuĊman je jedva pristao da ode u Crnu Goru, a onda da doĊe u Sarajevo. Tako su zategnutosti na

protokolarnom nivou već pokazivale da od pregovora neće biti ništa. Sve u svemu, ti razgovori bili su samo pokušaj da se na prividno civilizovan i racionalan naĉin prikrijeregionalni, odnosno nacionalni interes, pa se (gotovo) svako trudio da izaĊe sa nekim fiktivnimkompromisnim predlogom. Slovenci se ĉak nisu ni trudili da taj privid odviše neguju. Prilikom susreta uSarajevu, Kuĉan je kratko i jetko rekao da Slovence interesuje jedino ekonomska zajednica, eventualnoekonomska integracija sa svim jugoslovenskim republikama, i ništa više. TuĊmanovi argumenti, prilikom našeg susreta sa Hrvatima, bili su gvozdeno radikalni, ali i potpuno iskrenizraz njegovih ubeĊenja. TuĊman je tvrdio da Srbi i Hrvati pripadaju razliĉitim civilizacijama, pre svegarazliĉitim religijama, i ĉesto se obraćao meni kao ĉoveku koji bi, valjda kao intelektualac, kako je on

razumeo intelektualce, morao imati razumevanja za te argumente. Ĉak je govorio da su ljudi iz kulture, i

meĊu Hrvatima i meĊu Srbima, istorijski duţni da to objasne drugima. “Istorijski”, govorio je TuĊman, “ti narodi su bili udaljeni”. Jedan je bio “okrenut” ka Evropi - Hrvati, dok

su drugi, Srbi, bili “okrenuti” na Istok, i “nasilna simbioza” Hrvata i Srba je, po TuĊmanovom ubeĊenju, i usluĉaju prve i u sluĉaju druge Jugoslavije, bila “fatalna”. “Ako je srpski kralj bio kriv za prvu simbiozu”, odgovorio sam, “onda se nikako ne bi moglo reći da i udrugom sluĉaju Srbi snose krivicu. Štaviše”, pomenuo sam, “Broz, koji je tvorac druge Jugoslavije,

pobrinuo se za avnojevske granice, koje, uzgred reĉeno, nisu ušle ni u jedan ustavni dokument niti u

dokument saveznih organa, i baš te granice će, u sluĉaju razlaza, predstavljati veliki problem”. Tada su se, zapravo, prvi put i pomenule granice, koje će kasnije postati kobni kamen smutnje u ĉitavoj jugoslovenskoj krizi. Napomenuo sam da će svako morati ponešto da popusti i ponešto da ţrtvuje, ukolikozaista ţelimo da se mirno raziĊemo. Podsetio sam tom prilikom TuĊmana na nedavno objavljen tekstEncensbergera u jednom engleskom ĉasopisu, znajući za TuĊmanovu slabost prema “kulturi”, posebnonemaĉkoj.

Niko ne popušta Naime, u tom tekstu Encensberger se poziva na Klauzevica, koji tvrdi da je od svih vojnih operacija

povlaĉenje najteţa i najdelikatnija. A politiĉki junak u Istoĉnoj Evropi, smatra Encensberger, biće onaj kojishvati da se mora povući sa istorijski neodrţivih pozicija. Time sam aludirao da ustupaka mora biti ukolikoţelimo politiĉko rešenje, i da se politiĉka mudrost sastoji upravo u povlaĉenju sa istorijski propalihpozicija.

Ako Jugoslavija mora da se odrekne istorijski neodrţive pozicije ĉvrste federacije, neophodno je da se iHrvatska povuĉe sa takve krute pozicije u odnosu na Krajinu. To sam pokušavao da kaţem. Ali TuĊman setoliko oduševio samim pomenom Encensbergera, da su mu asocijacije otišle na desetu stranu.

U tom trenutku se desilo nešto što osvetljava atmosferu u kojoj su se vodili ti meĊurepubliĉki, uveliko tek formalni, razgovori. Mesić je iznenada pozvan na telefon. Posle nekoliko minuta ušao je uţurban i uzbuĊendonoseći vest da je JNA “krenula od Jasenovca na Zagreb”. TuĊman je smesta pokupio svoje papire idramatiĉno izjavio da je Hrvatska ugroţena. Izetbegović je insistirao da se sastanak završi i predloţio da se

ta vest proveri. No TuĊman je odgovorio da mi slobodno sami napišemo saopštenje, da se on unapred slaţesa svim što ćemo mi napisati u saopštenju, i bukvalno je izjurio iz Predsedništva i odjurio pravo naaerodrom.

Taj dogaĊaj samo pokazuje koliko su ti razgovori bili tek neka bleda zavesa za ozbiljne sukobe koji suukazivali da do dogovora ne moţe doći. Istina, još smo se nadali, bar neki, da se rat neće rasplamsati. Sastanak našeg predsedništva u Beogradu isto je tako karakteristiĉan, posebno za ono što će se kasnijedešavati na bosanskom tlu. U tim razgovorima bosansku delegaciju predstavljali smo Izetbegović, Kljujić,Krajišnik, tadašnji predsednik vlade Jure Pelivan i ja. Sa druge strane, uz Miloševića je sedeo samo tadašnji

predsednik Narodne skupštine Srbije, Unković. Milošević je tada ponudio ono što će kasnije biti poznato kao “beogradska inicijativa”. Ponudio je, dakle,federaciju u kojoj bi svaka republika imala znatnu samostalnost, imala bi, pre svega, pravo da sama pišesvoj ustav. Govorilo se, naravno, i o pravilnoj raspodeli mesta u saveznoj administraciji. No već tada je stav








bosanskog predsedništva, izuzev, naravno, Biljane Plavšić i mene, bio zasnovan na konfederalnojkombinatorici.

Već tada je najveći problem bilo to što su Muslimani svaki predlog uslovljavali stavom Hrvatske - oni ćeostati u Jugoslaviji ako ostane Hrvatska. Tako je Hrvatska dobila karakter muslimanskog dţokera kojim sumogli da ucene Srbe, na šta Srbi jednostavno nisu imali odgovora. Nismo mi mogli, a ni hteli, na siluzadrţavati Hrvate. Izetbegović, što je i inaĉe bilo karakteristiĉno za njegove politiĉke stavove, uvek jevodio, uslovno reĉeno, rat preko drugih, uvek je isturao druge na prvu liniju - posebno ako je on imao

negativan stav - da zastupaju njegove interese.

Tom prilikom desilo se nešto zanimljivo, što je moţda imalo presudan znaĉaj za dalji tok dogaĊaja u Bosni

i Hercegovini. Izetbegović mi je, naime, u jednom trenutku doturio cedulju na kojoj je pisalo: “Insistiraj nasuverenosti, izuzetno je znaĉajno.” Ţeleo je da ja pokrenem to pitanje koje će biti glavna muslimanskapozicija i glavni uzrok rata u Bosni i Hercegovini.

Potpuno svestan da je ovo pitanje za nas pitanje rata i mira, opstanka naroda, uradio sam to. Pokušao samMiloševića da ubedim, a ni sam potpuno ubeĊen, da bi za bosansku stranu bilo najvaţnije da se naše dvedelegacije sloţe i u saopštenju kaţu da je moguća suverenost jugoslovenskih republika, s tim da bi se tasuverenost delimiĉno prenela na saveznu drţavu. Bio bi to neki dţentlmenski sporazum. Bilo je oĉigledno da suverenost ima za muslimansku stranu izuzetan psihološki znaĉaj, pa sam pokušao dase tako i posmatra, kao psihološka a ne politiĉka kategorija. Mislio sam: ako bi se Izetbegović vratio u BiHsa saglasnošću delegacije Srbije, onda bi politiĉki bilo mnogo lakše da se ta suverenost nekako relativizuje. Ali Milošević na ovo pitanje nije hteo da odgovori. Imao sam utisak da smatra kako je na suviše klizavomterenu, kako bi mogle biti nesagledive posledice ukoliko bi Srbija jednostavno prihvatila taj termin.

Verovatno je bio u pravu. Ja sam smatrao da treba sve pokušati. Milošević je u tom trenutku ponudio jednu

drugu formulu - da se Bosni i Hercegovini prizna samostalnost zasnovana na konstitutivnosti naroda.To će, od tog trenutka pa nadalje, ostati vrlo dugo Miloševićeva formula što se tiĉe Bosne. Ona bi se kratkomogla izraziti: “Sve što se vi kao tri naroda dogovorite, za nas je OK. MeĊutim, jedino insistiramo na tomeda svaki narod bude ravnopravan i da se ne moţe stvarati koalicija dva naroda protiv trećeg.” Naravno, ovoposlednje je bilo u zagradi. Ono dokle je Milošević bio eksplicitan, to se sadrţavalo u reĉenici“konstitutivni narodi i sve što se dogovore tri konstitutivna naroda”. Tako je i taj sastanak propao. Nije došlo ni do kakvog pomaka i Izetbegović se vratio u Sarajevo suverenjem da Srbija nikada neće pr istati na potpunu samostalnost Bosne i Hercegovine.

Razgovori sa Predsedništvom Crne Gore bili su još formalniji. Oni su imali pomalo filozofski karakter, jer su se ĉlanovi crnogorskog predsedništva upuštali u široke filozofske rasprave o prirodi drţave. MeĊutim, ioni su ĉvrsto stajali na poziciji federacije, koja za hrvatske i muslimanske ĉlanove našeg predsedništva nijebila prihvatljiva.

Razgovor gluvih

To bi bili razgovori voĊeni izmeĊu republiĉkih predsedništava, predstavljeni u jednom krokiju. Ono što jekarakteristiĉno u svim tim razgovorima jeste osnovni spor - federacija ili konfederacija i, drugo, zajedniĉkosvima, potpuna odluĉnost svake delegacije da ostane na svojim poĉetnim pozicijama. Zato u timrazgovorima zapravo nikakvog pomaka nije bilo jer ga nije moglo ni biti.

Nije tu bilo onog dijaloga koji bi protivniku, ili drugoj strani, otkrivao neki novi argument, ili novu

opasnost, zbog ĉega bi bar delimiĉno trebalo odustati od svog stava. I treće, zajedniĉko svojstvo svih tihrazgovora bilo je potpuno odsustvo svesti, inaĉe bi sve to bilo neobjašnjivo - odsustvo svesti o tome da ćeneuspeh u ovim razgovorima neizbeţno dovesti do rata. O ratu niko ne samo da nije govorio već kao da jesvako smatrao da nijedna strana, druga strana, neće biti spremna da povuĉe taj fatalni potez.

MLADA NACIJA

RAZGOVORI sa Makedoncima bili su bogzna kako srdaĉni. Gligorov je delio komplimente. Meni je rekaoda je ĉitao moje tekstove i da su vrlo zanimljivi. Uopšte se drţao, rekao bih, prenaglašeno uĉtivo. AliMakedonci, isto tako, nisu hteli da ĉuju za neku federaciju. Osim toga, traţili su poseban status, posebno

razumevanje za Makedoniju, za Makedonce kao “mladu naciju” koja “mora prvo da proĊe procesnacionalnog dokazivanja da bi prihvatila graĊanske oblike drţave”. I Gligorov je

Avioni ostali na pisti 13. septembar 2008.

Protiv dizanja borbene avijacije bila rukovodstva SRJ, Srbije i RS



Nastavci

















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


NIKOLA Koljević je svoj ratni dnevnik poĉeo da piše na Palama 27. januara 1993. godine: Jutros sam sa Vladom Lukićem odluĉio da hitno otputujemo u Beograd i da pokušamo ostvar iti saradnju sa

Vojskom Jugoslavije u Podrinju. Hrvatska je napala Republiku Srpsku Krajinu. Ovo je trenutak u kojem i

mi moţemo nešto vojno da uradimo. A i morali bismo jer je muslimanska ofanziva u Podrinju, u Rudom iĈajniĉu, toliko iznenadila Srbe da su ĉak naprasno poĉeli da se sele.

Sastanak smo odrţali u Palati Federacije sa Dobricom Ćosićem, koji nije bio previše naklonjen našoj ideji.Smatrao je da politiĉki nije dobar trenutak za srpski narod da pokazuje svoju ţelju za ujedinjenjem.Posebno da nije dobro da u ovom trenutku to pokazuje tako što bi vojno pomagao Srbima preko Drine.Ćosić se upravo vratio iz Grĉke. Kaţe, i Micotakis i Karamanlis smatraju da treba priĉekati. Takvi savetidolaze i od ruskog ambasadora Šikina, kaţe: vreme radi za nas, tr eba mirotvorno delovati, ostaviti krivicu

na Hrvatima i Muslimanima.

Lukić je dokazivao da je upravo potrebna akcija, potrebna je saradnja, jer opasnost preti i Srbiji, Muslimanise spremaju da prodru u Sandţak. Ćosić je rekao da će se Sandţak braniti. Znaĉi, tek tada moţemo raĉunatina stvarnu pomoć Vojske Jugoslavije. Druga tema o kojoj smo razgovarali bilo je odrţavanje svesrpske skupštine koja bi donela deklaraciju osrpskom nacionalnom pitanju. Ćosić je obećao da će razgovarati sa Miloševićem i Bulatovićem, ali i Lukići ja imamo utisak da naša braća preko Drine još uvek veruju da su bolji mali potezi i taktiĉki manevri nego

jedno javno, sloţno i odluĉno istupanje. Pitanje je da li ćemo uspeti da ih ubedimo i nagovorimo da Srbi treba konaĉno da se izjasne o svojim

nacionalnim ciljevima. A naš argument je zasnovan na iskustvu: da smo srpsku granicu postavili u Kninu,danas bismo imali i srpsku drţavu i sankcije, a ovako imamo sankcije, ali nemamo drţavu.

Negde se mora stati. Ili, kako to Karadţić kaţe, mora se iskoĉiti iz bob-staze. Neko nas je na nju gurnuo, mi

ni ne znamo kuda ona vodi, izgleda ka cilju koji je neko u Evropi oznaĉio, ali koji sigurno nije po srpskojmeri. Videćemo do povratka naših iz Ţeneve da li ćemo uspeti da podstaknemo raspoloţenje za jednu

svesrpsku skupštinu. Kaţu da se u Beogradu dobrovoljci kupe, roje. Kaţu da je guţva na Terazijama i na Trgu. Srbi se javljajuda brane Krajinu. Moţda će to stvoriti politiĉku atmosferu u kojoj se više neće niko moći zanositi, u ovojnovoj Jugoslaviji, da moţe ostati izvan rata. Neobavljen posao

NA Tari, u Uţiĉkom korpusu, sreli smo stare prijatelje koje znamo još iz dana boravka Uţiĉkog korpusa u









































































Hercegovini. Svi su oni spremni da pomognu. Svi govore isto, i pukovnik Lonĉar i general Ojdanić -

potrebna je izriĉita naredba, potrebna je jedinstvena odluka, a raspoloţenje je tu. Svi osećaju da je problemneodluĉnost rukovodstva Srbije, svi imaju jedan, nama zajedniĉki, strah - da nas Evropa, na ĉelu sa

Nemaĉkom, lomi komad po komad, razbija naše jedinstvo, a jedino bi jedinstvo moglo da nas spase.

Ovako, naša snaga je razdrobljena. Vraćamo se helikopterom sa Tare neobavljena posla. Postoji mogućnost da će Uţiĉki korpus predstavitiVrhovnoj komandi Vojske Jugoslavije potrebu sadejstva u Podrinju (bilo je muslimanskih dejstava na

jugoslovensku teritoriju) i postoji mogućnost da mi izvršimo pritisak na Miloševića i Ćosića, ali znamo date mogućnsoti nisu baš realne. Jednostavno, moţda su samo malo veće nego što su bile jutros.

Naveĉe razgovaramo s Mladićem. Odluĉujemo da treba hitno odrţati sastanak i dogovoriti se o tri stvari:šta raditi u Podrinju, kako pomoći Srpskoj Krajini, da li pokušati u Jugoslaiviji sa propagandom zaodrţavanje svesrpske skupštine. Pale, 29. januar 1993: Brza, odluĉna i unekoliko nervozna konsultacija u Glavnom štabu. Predstavnicivojske, svi redom. Lukić i ja. Od naših iz Ţeneve nikakve naroĉite vesti. I dalje se radi na detaljima mapa ina ideji o prelaznoj vladi. To pokazuje u stvari neozbiljnost ove faze Konferencije. Od Viktora Andrejeva

sam prekjuĉe u razgovoru dobio informaciju da “neko” priprema Konferenciji kraj. Rekao je: “Nikako nemoţe biti sluĉajno što su Hrvati napali Srpsku Krajinu dan uoĉi poĉetka Konferencije.” Pretpostavlja da seradi o podršci Nemaĉke, ali ĉini mi se i Francuske. Mislim da je hrvatski napad izvršen u dogovoru sVensom i Evropljanima. Raĉunali su da će jedan znaĉajan srpski vojni poraz biti najbolji psihološki i

politiĉki pritisak na Srbe u Ţenevi. Sada je najvaţnije da li će Krajina izdrţati. Prijatelj iz Amerike javlja: “Krajina će poĉiniti politiĉkosamoubistvo ako dozvoli da je pritisci iz Beograda navedu da napusti pristupe magistrali i Perući.” Nama

sada ne preostaje ništa drugo nego da dogovorimo maksimalnu mobilizaciju naših ljudi u Republici Srpskoji u Republici Srpskoj Krajini.

Saradnja sa Jugoslavijom, po Mladićevom mišljenju, trenutno ne dolazi u obzir. Mladić ĉak izgleda sumnjada je iseljavanje iz Rudog “neĉija ideja”, nekog iz naše vlasti, da bi se Srbija uvukla u rat. Da li je onnekom u Beogradu obećao da se to neće desiti? Naravno, niko iz naše vlasti nije planirao iseljavanje. Došlo

je to samo od sebe. Muslimani su napali i ljudi su jednostavno pokušavali da spasu glave. Sećanje na Drugisvetski rat ţivo je kod naroda. Mladić dolazi sa pitanjem na koje već ima odgovor. Martić je traţio podizanje naše avijacije. Borbe uKrajini treći dan već ţestoko traju. Brana Peruća je pala u hrvatske ruke... Ali naš Glavni štab je protivdelovanja naše avijacije. Mladić smatra da ne treba gubiti politiĉke poene u Ţenevi. Vlado Lukić je zaakciju, kaţe: nemamo boljeg argumenta od toga da se moramo braniti. Osim toga, ako je ovo sada tajkritiĉni trenutak koji treba da odluĉi da li će se dići svi Srbi, onda bi naš potpuni angaţman, što znaĉi idizanje aviona, bio onaj znak koji bi pokazao i Srbima u Srbiji da se mora povesti konaĉan rat. Ili se mora

bar pokazati da smo mi na taj rat spremni. Kao i na dogovor, ukoliko je moguće da lansiramo ideju da seide na opšti dogovor, nešto sliĉno Kemp Dejvidu. Naša vojno-drţavna delegacija otišla je da provede ĉetiri dana u Podrinju i videćemo kakvi će rezultati biti.Mladić odlazi na zapad, u Krajinu. Na povratku iz Han Pijeska nalazim se s Karadţićem. I on sumnja u toda bi moglo doći do nekog znaĉajnog ishoda Konferencije, ali misli da je sada najvaţnije da krivica ne

bude na nama. Kaţe da je i on, zbog toga, protiv dizanja naše avijacije. Ne znam da li je samo zbog toga protiv, pitam se da li bi bilo bolje poslušati savet prijatelja iz Amerike i u ovom trenutku odluĉno reagovati. Pale, 31. januar 1993: Preksinoć kasno iz Bratunca dolazi Dragan Đokanović i referiše o situaciji na frontu.On smatra da se u Podrinju ništa neće moći rešiti bez uvoĊenja ratnog stanja. Nema ĉvrste organizacije,“nema ĉvrste subordinacije, nema kazni za one koji napuštaju front”. U istom krugu

Opet se postavlja staro pitanje da li se išta moţe rešiti parcijalno: da li se moţe uvesti ratno stanje uPodrinju a ne i u drugim delovima Republike Srpske, mogu li se bombardovati Hrvati u Republici Srpskoj

Krajini, a ne proglasiti ratno stanje. Dugi razgovor na tu temu sa Slavišom Rakovićem. I on smatra da je

najgore što se sva ova naša muka ne posmatra u celini. Oĉigledno je, da bi se uvelo ratno stanje, topretpostavlja saglasnost Srbije i Crne Gore, a da bi se dobila saglasnost Srbije i Crne Gore, trebalo bi

organizovati svesrpsku skupštinu i doneti deklaraciju o nacionalnim ciljevima. Dakle, opet se vrtimo uistom krugu.

Srbi ratuju tajno, a to je javna tajna. Poslali smo pomoć Srbima u Srpsk oj Krajini, ali to nije javno

objavljivanje zajedniĉkih akcija prema Hrvatskoj. Jugoslavija, iako prema Vensovom planu ima pravo da pošalje pomoć, traţi za to saglasnost Ujedinjenih nacija. Ćosić piše apele Butrosu Galiju, ali prave akcijenema. Dakle, sve se opet svodi na onu krupnu odluku: hoće li doći do srpskog javnog izjašnjavanja o ovomratu. Znamo da se Srbiji, i Jugoslaviji, neprestano obećava: ukoliko ostanete izvan rata, sve će biti u redu. Ašta se dešava? Šta je Srbija dobila time što do sada nije ušla u rat? Sankcije, izolaciju, optuţbe i sve drugošto je uz to došlo. Juĉe ujutro razgovaram o istoj temi sa Salapurom, da vidim šta Glavni štab misli. Uverava me da su svi



jedinstveni - potrebno je prihvatanje deklaracije o nacionalnom pitanju na svesrpskoj skupštini. Pre dvadana i šef naših radikala Nikola Poplašen, na konferenciji za štampu govori o tome i predlaţe formiranjezajedniĉkog Srpskog nacionalnog veća. Ideja je sasvim ostvarljiva jer, iako nije reĉ o zajedniĉkoj drţavi,takvo jedno veće moglo bi biti zajedniĉko politiĉko telo. Salapura istiĉe da je problem kako dobiti pristanak Jugoslavije za odrţavanje zajedniĉke skupštine, u prvom redu zato što se Milošević tome protivi.

REFERAT ISTORIJI

OD poĉetka mog politiĉkog angaţovanja nisam dokumentarno zapisao ni red. Uvek sam smatrao da je

nemoralno koristiti istorijske dogaĊaje za knjiţevnu upotrebu, da je nemoralno oduzimati vreme od akcije

da bi se nešto zapisalo i na taj naĉin naplatilo. Tu odluku sam danas promenio posle mnogo razmišljan ja jer, jednostavno, dogaĊaji postaju toliko istorijski krupni i toliko mnogobrojni da se ne mogu pouzdati uneka naknadna sećanja. Drugi razlog za poĉetak ovog dnevnika je što mi se ĉini da će mi on dati nešto višesnage za akciju. Imaću osećanje obaveze da istoriji referišem, da tako kaţem, ono što se desilo, ono što samuradio. Imaću utisak da mi nije još jedan dan otišao u priviĊenje.

PROMENA MINISTRA

DANAS u razgovoru sa Ćosićem još jedna zanimljiva stvar. Prenosi nam Ćosić Miloševićevonezadovoljstvo promenom ministra policije u našoj vladi. Sigurno da Milošević o novom ministru RatkuAdţiću, predsedniku opštine Ilijaš, uglednom ĉoveku i hrabrom borcu, ne zna ništa. I zašto bi on bionezadovoljan odlaskom jednog ministra ukoliko taj ministar ne bi, na neki naĉin, i njemu omogućavaokontrolu i uvid u ono šta se dešava kod nas? Taj zakljuĉak se prosto nameće.

Lome komad po komad 14. septembar 2008.

Zašto Srbi nisu smeli da prihvate novu Kosovsku bitku. Gricka?e nas neprijatelji malo-pomalo i na kraju ?emo biti primorani da kapituliramo

Nastavci















17. Oštar kolac ide u zemlju 18. Sporazum bez našeg parafa

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije







































































KADA sam Ćosiću pomenuo ideju o odrţavanju svesrpske skupštine, rekao je da mora prvo razgovarati saMiloševićem. Salapura predlaţe da se na Miloševića utiĉe preko Šešelja, a Šešelj ne bi smeo da bude protiv

te ideje, jer je ona u osnovi programa radikala. Videćemo, oĉigledno, prepreke su ogromne. Moţda bitrebalo razmotriti i alternativu: ukoliko Srbija i Crna Gora ne pristaju na skupštinu, onda da takvu skupštinuodrţimo mi sa Republikom Srpskom Krajinom i tako se jasno opredelimo i dovedemo sadašnje neodluĉnorukovodstvo Srbije i Crne Gore u politiĉki nepovoljan poloţaj. Oĉigledno je da bi većina Srba prihvatilaovu ideju.

IznenaĊen sam bio pre neki dan sastankom u Srpskoj akademiji koji smo mi i inicirali i organizovali.

(MAPA 1). Ne samo da je opredeljenje bilo potpuno svesrpsko već se kod svih prisutnih akademika osećala

i krivica što nisu više prisutni u ovoj našoj muci i pokušaju obnove srpskog duha i srpske drţave.Antonije Isaković je rekao dve zanimljive stvari. Jedno je, da ga citiram, njegov "strah da nećemo ponovodoţiveti Kosovsku bitku", drugim reĉima, njegov strah je identiĉan našem - neće biti neke odsudne bitke,nego će nas grickati malo- pomalo, tako ćemo doći u inferioran poloţaj i kapitulirati.

Drugo što je rekao još je zanimljivije i paradoksalnije. On kaţe da se ne slaţe s oportunistiĉkim stavomSrbije, koja prepušta Srbima izvan Srbije da sami odluĉuju o svojoj politici.Politiĉari Srbije zastupaju tezuda su oni "zadovoljni svim onim ĉime su zadovoljni Srbi u BiH i Srbi u krajinama". "To je oportunistiĉki",kaţe Isaković, "jer to nije samo pitanje sudbine Srba u BiH i Hrvatskoj već je to svesrpsko pitanje, pitanjekoje moramo rešavati zajedno, jer se tiĉe i veliĉine buduće srpske drţave i njene snage."Vuk mešetari

Najviše me je iznenadio Mihajlo Marković, koji je isto tako govorio o potrebi odrţavanja svesrpskeskupštine i obrazlagao ĉitav koncept. Ekmeĉić je naglasio da to ne bi smela biti deklaracija srpskihintelektualaca, nego skupština legitimnih predstavnika naroda, koji svi izraţavaju zajedniĉku volju tog

naroda. (Pred kraj sastanka pojavio se Vuk Drašković i pokušao da unese nered i pometnju, što mu jeizgleda glavna zanimacija.)

Nama je ipak sada glavno pitanje da li ćemo dobiti saglasnost od politiĉkog vrha u Beogradu. Ukoliko nebude te saglasnosti, mislim da bi hitno morao da se osnuje odbor SANU za nacionalno pitanje, koji bi

doneo predlog o objedinjavanju informacionog sistema, školstva, kulturnih institucija i dr ugih

profesionalnih udruţenja. (Naravno, i monetarnog sistema, ukoliko je to moguće, i što tešnje ekonomskesaradnje.)

O tome sam i ja govorio. Nama nije potrebna akademija Republike Srpske, nama je potrebno odeljenje

Srpske akademije, recimo, u Banjaluci. Nama je potrebna zajedniĉka televizija i zajedniĉka televizijskašema ne samo Pala i Banjaluke nego i Knina i Beograda i Novog Sada. Ukoliko to postignemo, a za toimamo već stvorene politiĉke preduslove (ĉak i u Ţenevi predloţeni ustavni principi to omogućavaju),srpska drţava će biti stvorena jednog dana. Srbi onda neće moći da budu vraćeni u neku muslimanskuBosnu u kojoj bi izgubili svoj identitet.

Beograd, 2. februar 1993. Juĉe u devet sati sastanak sa ruskim ambasadorom Šikinom kod Dobrice Ćosićau Palati federacije. Ćosić nas obaveštava da u ĉetvrtak, 4. februara, šalje Mićunovića kao emisara kodJeljcina. "Poruĉiću Jeljcinu", kaţe Ćosić, "da nam preostaju dve mogućnosti: ili veliki rat ili bar mali mir".Rusija, nada se Ćosić, neće u onom prvom sluĉaju valjda ostati po strani. Šikin zbunjeno ţmirka i kaţe da

je "drugi sluĉaj" mnogo verovatniji. Ipak napominje da je Rusija protiv vojne intervencije. Danas i Kozirjevizjavljuje da je "apsolutno protiv". Znaĉi li to i veto u Savetu bezbednosti? Da li je uopšte išta kodKozirjeva apsolutno?

Šikin u nekoliko navrata insistira da bismo pred Njujork morali pridobiti svet za sebe nekim gestom. Zar nemoţete bar na jednom mestu povući artiljeriju jedan kilometar pa da se to razglasi? Da li to Šikin ne znak oliko smo mi zaista dobronamernih gestova do sada uĉinili i kako se to "razglasilo" i koliko nas je tokoštalo? Pa kako bi to sada odjeknulo meĊu našim narodom? Umesto toga, Karadţić mu iznosi naš predlogza stavljanje Sarajeva pod protektorat Ujedinjenih nacija.

Odbili mapu

Njujork, 5. februar 1993. Kratak i muĉan sastanak u Nacijama u 11 sati. Vens, Oven, Ahtisari, njihovi

saradnici, i naša delegacija u punom sastavu. Vens odmah poĉinje razgovor o mapama. Desiće se ono štosam slutio. Neće se postići mir. Neće se potpisati mirovni papir, pa da se mape ostave za kasnije. Mape semoraju razrešiti odmah. Karadţić pokušava da govori o metodologiji, da ideju o spornim i nespornimteritorijama uvede kao metod u razgovor. Govori o mogućoj razmeni spornih teritorija.

Vidi se da su sve reĉi odavno reĉene. Sve je već odavno poznato. Oven govori o jednoj jedinoj mogućnosti,a to je da se razmene delovi koji su pripojeni Cazinskoj krajini, Sanski Most i Prijedor, za Ozren.

Otkrivamo da nam Oven, zapravo, nudi razmenu srpskih delova za srpske delove, ali on insistira da je na

njegovoj mapi taj deo koji je pripojen Cazinskoj krajini obojen zeleno, pa se moţe menjati za plavo obojeniOzren. Istiĉu da ništa drugo ne dolazi u obzir, ĉak je pitanje, kaţu, da li će Muslimani i na to pristati. Oni

mogu da pristaju i da ne pristaju.

Oĉigledno je da je priĉa o dugoroĉnom radu na mapama priĉa za malu decu. Usput, Vens napominje da ćese od nas u nedelju, to znaĉi sutra, traţiti potpisivanje celog papira, u paketu. To znaĉi prihvatanje mapa,



















































































što je za nas, naravno, nemoguće. Ahtisari naglašava da su imali velikih problema da Amerikanci uopšteprihvate plan.

Sastanak traje relativno kratko. Oni ĉekaju našu odluku i nude mali manevarski prostor. Prvi se diţem, bar sam nauĉio taj diplomatski trik, ne treba se pokazati suviše zainteresovan.Mi posle podne opet dugo razgovaramo. Šta bi se sad moglo uraditi? Dilema je opet krajnja: da li potpisationo što ne moţemo odbraniti pred našom Skupštinom i u šta ne verujemo, a što bi nam moglo doneti

diplomatsku prednost, ili jednostavno odbiti i tako povući krupan negativan potez. To bi, opet, podrazumevalo druge krupne poteze kada se vratimo kući, a što je najgore, to znaĉi i dalje rat. A za dalji ratmi nemamo sredstava.

„Ali to nije bitno“, kaţe Krajišnik, „pa Srbi su uvek u ratu uzimali oruţje i municiju drugima – dok oni budu imali, imaćemo i mi“. Zvuĉi herojski, ali, bojim se, nerealno. Ja, opet, mislim o onoj svojoj ideji – sazivanje svesrpske skupštine sa deklaracijom o srpskom nacionalnom programu. Kada bi Srbija, i

Jugoslavija, otvoreno stala uz nas, uveren sam, bilo bi drugaĉije.A juĉe opet novi pritisci. Dolazi opet Ilija Đukić i kaţe da je ruĉao sa ruskim ambasadorom Voroncovom,kaţe da je Jugoslaviji omĉa stavljena oko vrata, da je poslednja nafta prošla Dunavom, da preti potpunaizolacija. Posle podne dolazi Voroncov i traţi da razgovara nasamo sa Karadţićem. Priĉa istu priĉu. Kaţe,naši prijatelji, Rusija i Grĉka, moći će da nam pomognu samo ako budemo maksimalno kooperativni, ako

Muslimani ostanu jedini koji odbijaju papir. Mi, meĊutim, te noći odluĉujemo da ćemo danaskopredsednicima reći da mape ne moţemo prihvatiti. Krajišnik pravi novu mapu, na kojoj je isto tako desetmešovitih provincija, ali koja nama mnogo više odgovara. Ne znam, u stvari ne verujem, da će to uopštedoći u obzir. Kako ja vidim, predviĊeno je finale.

Njujork, 8. februar 1993. Juĉe smo definitivno odbili mape. Ĉitav stil sastanka bio je u znaku definitivnosti.

Sastanak je trajao kratko, otprilike oko 15 minuta. Mi smo pokušali da mape prihvatimo principijelno, ĉak 80 odsto, a da se ostalo rešava demokratskim putem, plebiscitom, dogovaranjem, pregovaranjem.Kopredsednici su bili izriĉiti: take it or leave it. Jedina olakšavajuća okolnost u toj situaciji, u kojoj se,

naravno, pretilo i vojnom intervencijom i NATO-om i tragedijom za srpski narod, jeste to što su ponuĊenemape sada opet korigovane od strane Muslimana i Hrvata. Tako je Karadţić mogao da izjavi novinarima damape nismo mogli da prihvatimo zbog novih korekcija. Korekcije se odnose i na provinciju 1, gde su

Muslimani traţili da se njihova provincija proširi i da zahvati Prijedor. Najzanimljivije je da su Muslimani traţili koridor prema Posavini, koji direktno preseca našu vezu saKninskom Krajinom. Tako bi naše dve krajine, Bosanska i Kninska, ostale odseĉene kao Nagorno-Karabah.

Prosto je neverovatno da su kopredsednici taj uski koridor prihvatili kao pravedan i valjan muslimanski

zahtev. U isti mah je zanimljivo da Muslimani, traţeći taj koridor, pokazuju da je ipak u pitanju podela

Bosne. Shvataju da im je potrebna veza sa Hrvatskom, koja neće biti preko srpske teritorije. Ili samo hoćeda nas dovedu u situaciju da mi, jednostavno, ne moţemo da prihvatimo mape?

ZAJEDNIĈKI BUKVAR Da smo imali zajedniĉki bukvar, mi ne bismo bili toliko rasrbljeni. Ako izvršimo nacionalnuhomogenizaciju, naša nacionalna svest biće najjaĉe oruţje da se spreĉi asimilacija. Zato smatram da je ovonajvaţniji zadatak danas, bez obzira na politiĉke igre koje i dalje ostaju igre bez granice (i zbog granica).

AMERIĈKI NALOGŠikin bi bio srećniji kada bi se Sarajevo uz to moglo još i demilitarizovati. Objašnjavamo mu da se srpskaartiljerija ne moţe povući zbog opasnosti od muslimanske pešadije u Sarajevu. Zar nije dovol jna kontrola

UN, ako potpišemo da se neće pucati? Šikin ponovo insistira, kao i zapadnjaci, na medijskim efektima.Dali smo saglasnost za humanitarne koridore Muslimanima, ali su ih Hrvati blokirali. Zašto to nereklamiramo? - pita on nas. Kao da su svetsk i mediji u našim rukama i kao da novi svetski poredak nije inovi medijski poredak. Ne govori li Šikin po ameriĉkom nalogu u okviru jedne nove ameriĉko-ruske

koalicije naspram narastajućeg nemaĉkog uticaja u Evropskoj zajednici kao potencijalnoj svetskoj sili?

Hag ucenjuje srpske glave 15. septembar 2008.

Zašto je Savet bezbednosti UN osnovao Me?unarodni sud za ratne zlo?ine? Olbrajtova pokušala da nacisti?ke zlo?ine poništi i zameni „srpskim zlo?inima“. Mediji naduvali laţo silovanju Muslimanki








































































Nastavci

















Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Beograd, 25. februar 1993: Saznajemo da je Savet bezbednosti jednoglasno usvojio dokument na osnovu

kojeg će biti formiran sud za ratne zloĉine i to u roku od 60 dana. Procedura je bila uobiĉajena, svi su pozdravili osnivanje suda kao znak „odluĉnosti svetske organizacije da stane na put kršenju meĊunarodnoghumanitaranog prava“. Naglašavano je da su zloĉine poĉinile „sve tri strane“, samo je Medlin Olbrajt reklada se radi o „teškim zloĉinima Srba nad Muslimanima u Bosni.“

Sud će biti ad hoc (Kina je pristala samo pod tim uslovom, jer ko bi odgovarao za masakr na Trgunebeskog mira), pa će tretirati samo zloĉine u jugoslovenskoj krizi. Niko se ne pita o zloĉinima uVijetnamu ili Iraku koje su poĉinili Amerikanci, koji uostalom nisu neduţni ni kada se radi o drugimmasovnim zloĉinima poĉinjenim u Avganistanu, Angoli, Bangladešu, Etiopiji, Indoneziji, Severnoj Koreji,Ugandi, a da i ne pominjemo njihovu umešanost u meĊugraĊanske obraĉune u Latinskoj Americi.

Mašinerija laţi Naravno, niko se ne misli baviti ni genocidom nad Srbima 1941-1945. (iako genocid pravno ne zastareva).

Naprotiv, ovaj sud se u medijima ĉak povezuje sa Nirnbergom. Tako Medlin Olbrajt kaţe da taj sud „znaĉi potvrdu nirnberških principa“. Znaĉi li to da nacistiĉke zloĉine treba da zamene (ponište?) „srpski zloĉini“?

U zvaniĉnom dokumentu se kaţe da Savet bezbednosti „odluĉuje da meĊunarodni sud treba bitiuspostavljen zbog optuţbi protiv osoba odgovornih za ozbiljna kršenja meĊunarodnog humanitarnog

prava...“ ukljuĉujući izveštaje o masovnim ubistvima i... nastavljanje procesa „etniĉkog ĉišćenja“ i pozivase na rezolucije 764, 771 i 780, koje isto tako optuţuju sve tri strane u sukobu. Jedino mesto gde se izdvajaju Muslimani jeste kad se pominje „izveštaj Komisije Evropske zajednice koja je ispitivala tretman muslimanskih ţena u bivšoj Jugoslaviji“. Sve je, razume se, u medijima drugaĉije predstavljeno, Srbi su već glavni okrivljeni, od 1. januara 1991. su navodno „poĉinjeni najveći zloĉini zakoje ĉoveĉanstvo zna od II svetskog rata i krivci moraju biti kaţnjeni“. Za sada već tri stvari ukazuju na to da je reĉ o davno smišljenoj i prevashodno politiĉkoj ujdurmi protivSrba. Poĉetkom aprila prošle godine, na poslednjoj regularnoj sednici Predsedništva BiH, pre nego što jerat u Sarajevu poĉeo, Stjepan Kljujić je zahtevao osnivanje drţavne komisije za ratne zloĉine. Ja sam,naravno, glasao „za“. Kljujić je izabran za predsednika te komisije, pa je ubrzo mogao i zvaniĉno da lansira

priĉu o tome kako su „srpski snajperisti pucali iz „Holidej ina“, zatim je opljaĉkano sedište SDS-a pa su,

prema spiskovima ĉlanova, proglašeni prvi „ratni zloĉinci“. Obrazac je jednostavno preuzet iz Hrvatske.„Helsinki voĉ“ i mnogi drugi, nevladine organizacije i mediji, nastavili su sa reklamom tog „nezavisnog









































































suda“ i sada se, eto, ta zamisao finalizira. Sve je, tako izgleda, odavno smišljeno da se Srbi optuţe i zato suinscenirani masakri i najnovije optuţbe za „masovna silovanja“ treba da pruţe „dokazni materijal“. Optuţbe za silovanja prvi je izneo Silajdţić tokom pregovora u Ţenevi. U januaru je Miša Gavrilovićobjavio rezultat svog istraţivanja tih priĉa o silovanjima. Obavio je taj posao toliko savesno da ne mogunavesti sve podatke do kojih je došao. Kontaktirao je s velikim brojem organizacija i pojedinaca (Forinofis, nemaĉka ambasadu u Londonu, britansko ministarstvo zdravlja, „Indipendent“, NjCC, ICRC,UNHCR, nemaĉko ministarstvo spoljnih poslova i mnogi drugi). Na to se odluĉio posle samita EZ uEdinburgu koji je doneo „Deklaraciju o stradanju muslimanskih ţena“ i formirao delegaciju sa ciljem da

ispita „silovanja Muslimanki od strane srpskih vojnika“.

Svi mediji bili su ukljuĉeni u „izveštaje“ o logorima za silovanje (rape camps). Gavrilović je zakljuĉio da jeu pitanju isfabrikovana priĉa koja se onda širi poput virusa (virus story). Navešću samo neke od podatakado kojih je došao. Izveštaj iz Sarajeva (2. oktobra 1992) od dopisnika Bi-Bi-Sija Malkoma Brabata u kojem

se tvrdi da su muslimanske devojke silovali srpski vojnici i to da bi one rodile srpske bebe kako bi bilo višeSrba (edţtending their bloodline) ponavljan je tog dana kao glavna vest na Bi-Bi-Siju, televiziji i radiju, ĉak šest puta. Priĉa se zatim horski rasprostire u svim medijima (iako isuviše podseća na kuvajtsku priĉu o bebama izinkubatora). MeĊutim, koliki je uticaj medija vidi se jer je ĉak i u Savetu bezbednosti prošla Rezolucija(978) kojom se osuĊuju „prijavljena“ silovanja Muslimanki (ne actual ili real nego reported). Priĉu su

preuzele nevladine organizacije, neke moţda i nesvesno, pa i NjCC koji je ĉak poslao i svoju misiju (rape

mission) koja je posetila „nekoliko mesta u okolini Zagreba“. Misija EZ nije izdala nikakvo zvaniĉno saopštenje i ograniĉila se takoĊe na put u Zagreb. Na Gavrilovićevoinsistiranje o dokazima odgovoreno mu je da o tome „Nemci imaju najbolje informacije“. Tada je zapoĉeo

istraţivanje u Nemaĉkoj. U Ministarstvu inostranih poslova odgovoreno mu je da oni imaju samo„procene“ koje dolaze prvenstveno iz Karitasa i od bosanske vlade. Posebno je zanimljiva priĉa gĊe Švarc, poslanika u parlamentu, koja je na Kanalu 4 britanske TV ispriĉalao Muslimanki kojoj je bio „presaĊen pseći fetus“. (Tako, navodno, srpski lekari izvode komplikovaneoperacije kao pravi naslednici dr Mengela.) Razume se, do ugledne parlamentarke se nije moglo doći da se

provere njeni „izvori“. MeĊutim, priĉa raste do apsurda. Pošto se za informaciju Gavrilović obratio iodgovornima u UN, revnosna sluţbenica mu je rekla da oni nemaju podatke o tom sluĉaju ali da će sada,

pošto je od njega o tome obaveštena, otvoriti posebnu fasciklu - „pseći fetus“. Tako se ono što se obiĉno naziva „mašinerija laţi“ pokazuje kao sasvim stvarna „mašina“ - hiljade malih

ljudi piše, primaju izveštaje, otvaraju fascikle, slaţu ih, i velika presa radi, radi... Što se tiĉe IRC i UNHCR u Ţenevi, Gavrilović istiĉe da oni priznaju kako nemaju „nikakvih dokaza“ nego samo „tvrdnje“ i da nisuimali „prilike da dobiju svedoĉenja“. UNHCR je jedini koji se nije ukljuĉio u kampanju i odredio je svojeljude da to ispitaju „kod svih etniĉkih grupa“, ukljuĉujući izbeglice u Srbiji.

Gavrilović zakljuĉuje da priĉa koja se zasniva na „tvrdnjama“ i propagandi postaje providna „svakome komalo zagrebe ispod površine“, pa je jasno da ima ĉisto politiĉku pozadinu. „Oĉigledno je mnogo jeftinije iu propagandne svrhe mnogo produktivnije baviti se tvrdnjama o sistematskom silovanju, posebno zato štose paţnja moţe usmeriti sa glavne humanitarne tragedije koja se tiĉe ţivota i smrti“, kaţe Gavrilović. A štatek reći za „deklarativne izjave EZ o multietniĉkom rešenju za Bosnu“ u svetlu priĉe o masovnimsilovanjima?

Savet Ĉurkina

MoŢda je ipak najgore to što se potvrĊuje da mediji ne samo da upravljaju javnim mnjenjem, nego utiĉu naodluke u Ujedinjenim nacijama. Prvi put smo to videli posle one nesreće u Ulici Vase Miskina - sankcije su

uvedene Jugoslaviji bez istrage o krivici (izveštaj Unprofora nekako je „zakasnio“, nekako ostao u fioci, panije stigao na vreme do Galija), a znamo šta i Mekenzi svedoĉi o tom dogaĊaju. Kolika je manipulacija Savetom bezbednosti pokazuje i primer predsedniĉkog saopštenja od 9. decembra1992, u kome se kaţe da je Savet bezbednosti posebno uznemiren izveštajem da „srpska milicija prisiljavastanovnike Sarajeva da napuste grad“ u trenutku kada muslimanske „zelene beretke“ vladaju gradom uko jem su Srbi etniĉki taoci i iz kojeg pokušavaju da pobegnu po cenu ţivota. MeĊutim, da se vratim na drugi dokaz koji ukazuje na to da je novoformirani sud za ratne zloĉine u stvari

politiĉki. Ruski ambasador Šikin je ĉuo, navodno iz Ţeneve, za srpski stav kako bi takav sud morao da se

bavi svim ratnim zloĉinima poĉinjenim posle Drugog svetskog rata. Njegov komentar je bio da bi „uinteresu bosanskih Srba bilo da ni u kom sluĉaju ni javno ni u privatnim razgovorima ne raspravljaju ovutezu“. To bi, prenosi nam ambasador Đukić, po ruskom mišljenju, izazvalo samo „dodatnu ozlojeĊenost u odnosuna Srbe“. Druga je stvar naglašavati da sud mora da bude objektivan. To je i ruski stav. Ovo nije prvi, već

bar deseti put da nam Rusi objašnjavaju „naš interes“ plašeći nas Zapadom. Sećam se, tako je bilo i uHelsinkiju, na sastanku KEBS-a, kada sam napao laţ o navodnoj srpskoj agresiji u Bosni i izneo podetke o

poĉetku rata (dokumenta o dogaĊajima na Kupresu i u Posavini - pokolj u Sijekovcu - u martu 1992, o

muslimanskom ubijanju i maltretiranju Srba u Sarajevu, o nelegalno proglašenoj mobilizaciji 4. aprila),



ameriĉki ambasador je tada uvreĊeno napustio salu, a ruski me prijateljski zamolio da više ne govorim „jer to ne bi bilo u srpskom interesu“. Ukratko, i prihvatanje ovakvog ad hoc suda deo je politiĉkog pritiska, uz„blagonaklone“ savete Rusa. Sutra bi trebalo još samo da prihvatimo laţne dokaze kao nešto „u našeminteresu“. (Jer, neće se svaka laţ moći dokazati kao prekjuĉe u Cirihu kada je Muslimanka koju su„silovali“ Srbi rodila malo crnĉe.)

PRETNJA RADOVANU KARADŢIĆU

PRAVNA problematiĉnost tog projekta vidi se i po ocenama koje su se „mogle ĉuti od istaknutih diplomatau sedištu svetske organizacije“ da „mnogo zavisi od toga kako će se dalje ponašati uĉesnici u mirovnim

pregovorima“. Zar to ne govori dovoljno reĉito da je i taj sud pre svega pretnja, i to u prvom redu Srbima(što je Britanac u Savetu bezbednosti i naglasio), sraĉunata na to da ćemo mi popuštati kako bismo spasliglave. Uostalom, i pretnje Karadţiću da će biti uhapšen u Americi zbog „tuţbi humanitarnih organizacija“ili likvidiran od „terorista“, imaju isti smisao. Zašto bi FBI obaveštavao Tanjug o tome ako ne ţele da se to javno sazna?

VELIKA PRAVNA FARSA

VERUJEM kako bi pretnja Haškim sudom mogla da bude i pokušaj smene našeg rukovodstva i pronalaţenja ljudi sa kojima bismo se „lakše dogovorili“. (Sa raznih strana već mi „prijateljski“nagoveštavaju da bih ja mogao biti „poţeljan“.) Tako će, mislim, sud za ratne zloĉine biti iskorišćen i zakontrolu kadrovskih rešenja u nekoj eventualnoj budućoj Bosni. Da je u pitanju još jedna velika pravnafarsa svim farbama prefarbanog Zapada, vidi se najbolje po izjavi Butrosa Galija da „zahtevajući odgeneralnog sekretara da razmotri taj projekat, Savet bezbednosti dodelio je sebi jedan sasvim novi mandat“,

odnosno moć da odluĉuje šta će proglasiti ratnim zloĉinom, ali na osnovu tekućih politiĉkih kalkulacija.

Krvavi mart na Baščaršiji 16. septembar 2008.

Ko snosi krivicu što je Bosna i Hercegovina tako naglo stala na ratnu stazu? Muslimanipucaju na srpske svatove. Srebrenica nam zadala mnogo muke i pouke

Nastavci








8. Krvavi mart na Bašĉaršiji9. Srebrenica je demonizovana






16. Kockanja ne sme da bude 17. Oštar kolac ide u zemlju

18. Sporazum bez našeg par afa

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije








































































Beograd, 29. mart 1993: Tri dana posle povratka iz Njujorka protekla su u grĉevitim reakcijama,konsultacijama, brzim i mnogobrojnim hitnim odlukama.

Nama je ostavljeno sedam dana „za razmišljanje“. SAD, Engleska i Francuska pripremaju rezoluciju onajvećem stezanju obruĉa oko Srbije i Crne Gore. Bartalomiju kaţe: „Biće to sankcije kakve svet do sadanije video.“

Srebrenica nam je zadala mnogo muke, ali mislim i dala pouke. Prvo, muslimanski napadi iz Srebrenice

pokazali su novu taktiku - provocirati Srbe i izazvati ih da povedu kontraofanzivu i da okruţe grad. A većse na primeru Sarajeva pokazalo koliko je ta situacija medijski zahvalna za Muslimane. Muslimani su

svesni da im je to najmoćnije oruţje. Uostalom, Sefer Halilović je nedavno javno rekao da njegova vojska

„ne moţe bez pomoći spolja da povrati nikakve znaĉajne delove izgubljenih teritorija“. A pomoć spolja ćenajefikasnije stići uz pomoć medija. Tako su ponovo pokušali da aktiviraju svetsku javnost optuţujući Srbeza napad na helikopter Unprofora na stadionu u Srebrenici kada su ranjena dva KanaĊanina. Srbe na Srbe

NaŠa komanda je to demantovala. Interesantne su izjave pukovnika Svensona (iz misije evropskih posmatraĉa) da je Morijon obmanuo i njih i srpsku stranu koja „ĉini sve da se problemi reše, za razliku odMuslimana koji na razne naĉine oteţavaju izbavljanje Srba iz Tuzle“. Mladić je već potpisao primirje sa Morijonom, iako su naši stigli na dva kilometra od Srebrenice. Ništanam drugo ne preostaje nego da podrţimo taj potpis. Moţda bi bilo dobro da se sada insistira da posle togausledi potpisivanje sporazuma o opštem prekidu rata. Jedino tako bi se moglo obezbediti da i ovo primirjene bude kontraproduktivno.

U Beogradu smo se prvo sreli sa Miloševićem, koji je insistirao na „Mladićevom primirju“, a onda smo sesastali sa Ćosićem i njegovim savetnicima. Iskristalisale su se dve krupne, odavno neophodne ideje. Prvo,

da bi konaĉno celu srpsku politiku trebalo povesti „iz jednog centra“. Drugo, da naša skupština, koja jezakazana za petak (2. april) bude inicijator sastanka predstavnika svih srpskih vlada i parlamenata. Ako u

tome uspemo, onda bi to bio prvi veliki i konkretan korak ka svesrpskoj skupštini. U tom sluĉaju, a posebno s obzirom na trenutne dogaĊaje u Rusiji, uticaj „meĊunarodne zajednice“ bio bimnogo manje diktatorski. Jednostavno reĉeno, izaći ćemo iz njihove varijante obraĉuna sa Srbima „na

parĉe“ - prvo sa Srbima iz Krajine, onda sa Srbima iz Bosne i konaĉno sa Srbima u Jugoslaviji. U Njujorkusam nedavno ĉuo da Hrvati ponavljaju svoju staru parolu - ne treba Srbe na vrbe, već Srbe na Srbe. Ako imto onemogućimo sledećih dana, naš poloţaj će biti bitno promenjen. Pale, ĉetvrtak, 1. april 1993: Godina 1992. poĉela je grozniĉavo. Ĉinilo se da je rat pred vratima a već je

bio u kući. A mi smo se još nadali da ćemo ga izbeći. Ja sam, prvo, 6. januara, na Badnji dan, išao uZagreb. Mislili smo da treba pokušati da se dogovorimo sa Hrvatima. Razgovor sa TuĊmanom bio je

neverovatno nestvaran. U prvi mah sam pomislio da se pravi kako je neobavešten, ali sam u toku veĉerishvatio da njega neke konkretne i „sitne“ stvari jednostavno ne zanimaju.

TuĊman vidi sebe kao vladaoca koji je ostvario san hrvatskog naroda i stvorio hrvatsku drţavu, ispunioveliki zadatak. Zanesen je velikim delima, planovima, samouveren i siguran. Kao i Milošević, on vidi da uBosni „ima problema“, ali siguran je da „neće biti problem“ da se oni reše. On treba samo da doneseodluku i prenese zadatke. Njegovi saradnici su se upravo tako i ponašali, oboţavali ga i slušali. A onda je 9. januara proglašena Skupština srpskog naroda u BiH. Potez je bio iznuĊen odlukom SDA iHDZ da na poziv Evropske zajednice „konkurišu“ za nezavisnost. Iz te iste Evropske zajednice pre toga je

dolazila poruka: „Mi nemamo za cilj nezavisnu Bosnu“. Morali su biti svesni da je traţenje nezavisnosti potez i nelegitiman i nelegalan. Naime, prema vaţećem Ustavu BiH, takva odluka se mogla doneti samokonsenzusom. Mi smo smatrali da bi jedini naĉin da se BiH saĉuva od rata bila demokratska transformacijadrţave. Zato je proglašenje Skupštine srpskog naroda bio pokušaj uspostavljanja ravnoteţe i pokušaj da seukaţe na opasnost odluka koalicije SDA i HDZ. MeĊutim, oni su i dalje se sluţeći jednostavno

preglasavanjem, doneli Prednacrt zakona o teritorijalnoj odbrani kao republiĉkoj vojsci. Da li su bili svesnikuda to vodi?

Srpska Skupština je pokušala da upozori na opasnost trenutka. Deklaracija o proglašenju upućena jegeneralnom sekretaru UN Karingtonu, Evropskoj zajednici, a uz to i obaveštenje da je Aliji Izetbegoviću iHarisu Silajdţiću (kao ministru inostranih poslova) oduzeto pravo da zastupaju srpski narod u BiH. Sledili su dani vrućih konferencija za novinare i meĊusobnih optuţivanja. Argumenti su se topili u mnoštvufraza, etiketiranja, podmetanja i laţi. Pokušavao sam da uradim šta sam mogao. Dokazivao sam, kao uostalom i mnogi drugi: ako Izetbegovićzaista ţeli graĊansku drţavu, neka raspiše nove izbore (na prethodnim su pobedile nacionalne stranke),

drugo: ako se odrţi predviĊeni referendum, neće se ništa rešiti, nacionalne suprotnosti će se samo zaoštriti,treće: najvaţnije je da se utvrdi suverenitet naroda da se niko ne bi osećao ugroţenim, i ĉetvrto: neophodno je hitno zaustaviti medijski rat u Bosni kojim se svakog dana razbuktava mrţnja. Šta se u to vreme dešavalo u našem predsedništvu? Jednom sam to nazvao „politiĉki keĉ-ez-keĉ-ken“, s timšto smo Biljana Plavšić i ja bili uvek sigurni gubitnici jer smo jednostavno uvek mogli biti preglasani.

Veliki obrt




































































































Onda je usledila „istorijska“ sedamnaestoĉasovna sednica BiH parlamenta koji je „jednoglasno“ - bez

srpskih poslanika - doneo odluku o raspisivanju referenduma za nezavisnu i suverenu BiH. Svima je

izgledalo da je to bila „noć odluke“ i da se na televiziji prenosi prava drama, ali glavni obrti dešavali su se bez prisustva publike, za vreme pauza. Bila je to stvarna drama, teatar akcije, stalno se ĉinilo da je rešenjena pomolu, posebno negde oko ponoći kada je Ĉengić predloţio „da se prvo izradi elaborat oregionalizaciji, pa tek onda raspiše referendum“, što je Karadţić pozdravio reĉima: „Nikad nismo bili bliţedogovoru.“

Ali sledeća pauza donela je novi obrt. Izetbegović je promenio muslimanski stav i odbio, kako je rekao,

„uslovljavanje referenduma“. Najgore je što sam u tom trenutku shvatio da on taĉno zna šta radi. U 3.30

ujutro srpski poslanici su izašli iz sale. U 5.30 završena je sednica koalicije SDA i HDZ, i Bosna se takotog jutra našla „na ratnoj stazi“. Istog dana odrţano je vanredno zasedanje Skupštine srpskog naroda u BiH. Pokušao sam da poslanikeupozorim da sada nije dobro iskazivati svoj gnev, ma koliko opravdan bio. Znali smo da Izetbegović većuveliko vodi tajne pregovore sa mnogim politiĉarima u drugim jugoslovenskim republikama, kao i u

inostranstvu. Znali smo i da ima podršku i moćne zaštitnike. Ali isto tako smo videli i da je rat neminovanako BiH postane nezavisna drţava u kojoj bi Srbi i Hrvati bili nacionalne manjine. Februar se završio referendumom za nezavisnu i suverenu BiH, koji su Srbi bojkotovali. A mart je poĉeokrvavo na Bašĉaršiji. Muslimani su pucali na srpske svatove. Tako je prva ţrtva bio svat Nikola Gardović.Usledio je ciniĉni komentar u „OsloboĊenju“: „Pa šta Srbi traţe na Bašĉaršiji?“ A bilo je venĉanje usrpskoj crkvi iz 16. veka. Iste noći nikle su barikade, i u Sarajevu je poĉeo haos. Karadţića i mene tidogaĊaji zatekli su u Beogradu, pa su taj prvi udar i sudar podneli Biljana Plavšić i Rajko Dukić. Ulje na vatru

Marta se sećam kao groznice koja ĉoveka naglo obuzme na poĉetku teške bolesti. Tog prošlog marta samdva puta bio u Londonu sa jedinom porukom Karingtonu: ako doĊe do priznanja - katastrofa je neizbeţna.Objašnjavao sam da moramo prvo Konferenciju privesti kraju. U Briselu se prvo razmatrala reorganizacija

BiH na principu tri etniĉke zajednice, a u Sarajevu, u petoj rundi pregovora, 18. marta, potpisali smodokument o principima budućeg drţavnog ureĊenja, ali su Muslimani, već dvadeset petog, uoĉi nastavkaKonferencije, odustali od potpisanog dogovora i zatraţili nezavisnu i unitarnu BiH. U to vreme hrvatska vojska već je poĉela napade. Dvadeset ĉetvrtog osvanuo je naslov u „OsloboĊenju“:„Pucnji od mora do Broda.“ Biljana Plavšić i ja, kao srpski ĉlanovi Predsedništva, zvaniĉno obaveštavamoUN i EZ da je „BiH objekat usaglašene oruţane agresije hrvatske vojske i muslimanskih paravojnihformacija“. Na nesreću, ovo se krvavo potvrdilo već sutradan, dvadeset sedmog, kada je hrvatska vojskaizvršila masakr u Sijekovcu - pobijeno je petnaest srpskih porodica. Ali iz Sarajeva na to nema ni pravih ni

zvaniĉnih reakcija. A onda Skupština srpskog naroda u BiH proglašava Ustav SR BiH. Tridesetog marta ponovo smo u Briselu. Hotel „Hilton“, tri nacionalne stranke i strpljivi i umni Kutiljero.

Posle runde u sarajevskom „Konaku“, Muslimani su jednostavno „promenili mišljenje“ i rat se razbuktao.Ulje se olako doliva na vatru. Izetbegović ĉak izjavljuje da bi na referendumu glasao protiv rešenja koje jesam na Konferenciji prihvatio. A Kutiljero izjavljuje da u ovoj šestoj rundi namerava da „konsolidujeSarajevo i zapoĉne razgovore o granicama budućih konstitutivnih jedinica i novom ustavnom ustrojstvu“. Tako Kutiljero predlaţe da funkciju šefa drţave obavljaju predstavnici konstitutivnih jedinica (na šestmeseci), zatim predviĊa savet ministara od 9 ĉlanova (po principu 4-3-2), zajedniĉku armiju (samo usluĉaju spoljne opasnosti), ali ta rešenja svako drukĉije tumaĉi. Dok Karadţić govori o „tri Bosne“,Izetbegović istiĉe „Bosna je ipak ĉitava“.

VEĈE SA TUĐMANOM

VeĈe sa TuĊmanom proteklo je u opštim razgovorima. TuĊman je ĉak bio iznenaĊen, kako je rekao, da sesa nekim Srbinom moţe tako „normalno“ razgovarati. Iako te veĉeri nisu pravljeni nikakvi „tajnidogovori“, vest je, razume se, odmah „procurila“ i reakcije su bile burne, posebno zbog TuĊmanove izjaveda bi što se tiĉe podele Bosne „to moglo odgovarati dugoroĉnim interesima sva tri naroda i interesima

stabilnosti u ovom delu Evrope“.

POKULJALA MRŢNJA NA TRI STRANE

Kako su medi ji u Sarajevu bili uglavnom u rukama Muslimana, to su oni sejali, naţalost, mrţnju protivSrba, a Srbi i Hrvati su se onda okrenuli matiĉnim medijima, što je, opet, izazivalo mrţnju na drugoj strani.Jedino rešenje video sam u demokratskoj transformaciji Bosne, jer se stari sistem nije promenio, kao da se

samo promenio neprijatelj, pre su to bili komunisti koji su nam ograniĉavali slobodu, koji nam nisudozvoljavali da budemo ono što jesmo, sada su to za Muslimane i Hrvate Srbi, a za Srbe Muslimani iHrvati. Svi traţe novu drţavu koja će zaštititi samo njihove interese.
























































































Srebrenica je demonizovana 17. septembar 2008.

Kako je general Morijon pokušavao da na ra?un Srba rešava problem „zašti?enih zona“?General Manojlo Milovanovi?: Ovde je ponovljen model iz Ulice Vase Miskina

Nastavci











13.

Markale podmetnute Srbima 14. Holbruk udara na Karadţića





Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


PALE, ponedeljak, 12. april 1993: Već dva dana većamo kako bi se moglo izaći iz politiĉkog (a i vojnog)ćorsokaka u kojem smo se našli. Srebrenica je opkoljena, ali nije zauzeta, a nije ni napuštena. Najgoramoguća situacija - opet jedan opkoljeni grad u koji smo pustili Unprofor, u kojem je ranjen reporter ABC-a,

ali je stigao „sve“ da uslika. Opet Morijonove „samoakcije“ i opet patetiĉne Mladićeve izjave da ćekanadski bataljon ući u Srebrenicu „samo preko njega mrtvog“. A Skaj prenosi izjavu ranjenog ameriĉkogreportera (slikan u bolniĉkom krevetu) da je u pitanju „srpski osvajaĉki mentalitet“ koji „grabimuslimanske teritorije“. Naravno, ne pominje 70 spaljenih srpskih sela u Podrinju. Opet uzaludna nastojanja da izvuĉemo Srbe iz Tuzle, Zenice i Sarajeva. To nam je obećao general Morijon,ali opet ništa od toga. Pravo Srba da napuste mesta u kojima su maltretirani ne postoji. Uostalom, nepriznaje se ni da su maltretirani, ni da su u zatvorima.

Opet jedno primirje koje kao da ne vodi nikuda. A kuda i da vodi kad je Izetbegović juĉe u Rijadu primio

nagradu kralja Fejsala za zasluge kao veliki borac za islam i pozvao sve muslimane na dţihad, sveti ratprotiv Srba?

Na putu za Banjaluku, ponedeljak, 18. april 1993: Srebrenica je apsolutno demonizovana. Straviĉne slikeranjene i masakrirane dece. General Milovanović mi kaţe da je u pitanju ponovo model Ulice VaseMiskina. Muslimanski topovi su tik uz bolnicu. (Isto je i u Sarajevu na Koševu. Koševska bolnica jeomiljeno mesto TV ekipa. Lekari su već svedoĉili da je bolnica iseljena. Ali kamere će ući i snimiti„poroĊaj bez vode, u podrumu“ provlaĉeći se izmeĊu muslimanske artiljerije oko bolnice, što, razume se,neće snimati) Opet je ista reţija: nagla demonizacija, pa Savet bezbednosti izglasava rezoluciju. Ovog puta„Prisilna zabrana leta“ (Inforcement of no-fly zone).

Već nekoliko dana ĉujemo avione na visini. Brujanje koje me podseća na 1943. u Beogradu. I onda su nasbombardovali Amerikanci. I onda je bombardovanje bilo na Uskrs. I sada je Uskrs i dat nam je rok za

potpisivanje - 26. april. To je dan Jeljcinovog referenduma u Rusiji.















































































Na brzinu, svesni da sve visi o koncu, Karadţić, Krajišnik, Vlado Lukić i ja donosimo odluke: 1. apsolutni prestanak borbi na svim linijama, 2. zahtev Unproforu da posmatraĉi za nadgledanje primirja doĊu u sve jedinice, 3. za nekoliko dana proširiti koridor, ali samo ako moţe za nekoliko dana, 4. ponuditi iMuslimanima i Hrvatima separatni mir.

NOVE SANKCIJE

JUĈE je konaĉno, posle tri neuspela pokušaja, na aerodromu potpisan Sporazum o demilitarizacijiSrebrenice. Potpisali su ga Mladić i Halilović u prisustvu generala Valgrena. Taj dokument glasi: 1. Totalni prekid vatre u zoni Srebrenice stupa na snagu u 4.59, 18. aprila 1993. Zamrzavanje svih borbenih

akcija na dostignutim linijama sukobljavanja ukljuĉujući artiljeriju za podršku i rakete.

2. RasporeĊivanje jedne ĉete Unprofora u Srebrenicu do 11.00, 18. aprila 1993. 3. Otvaranje vazdušnog koridora izmeĊu Tuzle i Srebrenice preko Zvornika za evakuaciju teško ranjenih i

bolesnih sa sletanjem u Zvorniku zbog kontrole koju će vršiti Unprofor u prisustvu po dva lekara sa svake

strane i predstavnika MeĊunarodnog crvenog krsta. 4. Demilitarizacija Srebrenice će se završiti u roku od 72 sata od dolaska ĉete Unprofora u Srebrenicu. Sveoruţje, municija, mine, eksplozivi i borbene zalihe (osim lekova) unutar Srebrenice će biti prikupljeno i

predato Unproforu. Nakon završetka procesa demilitarizacije, u gradu neće ostati nijedna naoruţana osobani jedinica, osim snaga Unprofora. Odgovornost za proces demilitarizacije snosi Unprofor.

5. Osnovaće se radna grupa koja će odluĉivati o detaljima oko demilitarizacije Srebrenice. Grupa ćeizveštavati generala Valgrena, generala Mladića i generala Halilovića. 6. Svaka strana treba da oĉisti svoja minska polja uz nadgledanje Unprofora. 7. Nijedna strana ne treba da spreĉava slobodu kretanja. Visoki komesarijat UN za izbeglice i MeĊunarodnicrveni krst treba posebno da istraţe tvrdnje o spreĉavanju slobode kretanja u Srebrenici i Tuzli.

8. Dozvoliće se dopremanje humanitarne pomoći u grad po planu. 9. Oficiri i lekari će nadgledati proces demilitarizacije pod zastavom Unprofora. 10. Radna grupa treba da preporuĉi naĉin razmene zarobljenika, poginulih i ranjenih na podruĉjuSrebrenice po principu „svi za sve“ u roku od 10 dana. 11. Sva sporna pitanja treba da reši mešovita vojna grupa ili da se reše na sastancima na najvišem nivou ukojima posreduje general Valgren.

Bez obzira na to, posle Rezolucije 819, od 16. aprila, u kojoj se opet „srpske paravojne snage“ optuţuju za„namerne napade i granatiranje neduţnih civila“ u Srebrenici, odmah je 17. aprila, istog dana kad je

potpisan sporazum, donesena Rezolucija 820 kojom se Jugoslavija ponovo kaţnjava uvoĊenjem novihdodatnih i teţih sankcija. PALE, utorak, 4. maja 1993: Dvadeset trećeg i dvadeset ĉetvrtog aprila zajedniĉka skupština sa SrpskomKrajinom u Novom Gradu. Velika guţva i velika radost zbog novog koraka ka ujedinjenju. Ali i velikesrpske, u grudi busaĉke, priĉe o potrebi „totalnog ujedinjenja“ pa da „mi pokaţemo njima“ itd.

TIHA OKUPACIJADrugog dana Karadţić i Krajišnik odlaze hitno u Beograd, a ja ostajem sam sa Hadţićem i jedva se nosimsa našim uspaljenim radikalima koji bi hteli sve odjednom, a naroĉito ono što je nemoguće - razgraniĉenjesa Hrvatskom i ukidanje granice sa Bosnom. Groteska te naše populistiĉke politike slikovito se ogleda unapadu Babićeve grupe na mene. Predloţio sam, naime, da formiramo zajedniĉku delegaciju za razgovoresa Hrvatima, jer tako smo jaĉi, veći nam je manevarski prostor i pribliţavamo se našem glavnom

politiĉkom cilju - ukupnom razgovoru svih legitimnih predstavnika srpskog i hrvatskog naroda, ono štozovemo našim „Kemp Dejvidom“.

Nacvrcani ĉiĉica iz Vojnića kaţe da on nikada neće „razgovarati sa ustašama“ a „profesor Koljević moţeako mu se da“. Babić traţi da ja povuĉem svoj predlog jer misli da je to neka Miloševićeva ujdurma da bise „razblaţila“ krajiška „tvrda“ pozicija. Neki mi daju podršku, ali se posle mnogo priĉe sve razvodnjava io predlogu se ne glasa.

Na putu za Beograd, u noći saznajem za dramu bijeljinske skupštine. Karadţić i Krajišnik su u Beogradunagovarani da se pod uslovima prihvati Vens

-Ovenov plan. Kako su poslanici sve zapaljenije i sve drastiĉnije bili protiv prihvatanja, Ćosić, Milošević iBulatović su kasno u noći poslali Vlatka Jovanovića sa pismom koje je proĉitano na Skupštini. Metod jemnoge neprijatno podsetio na Brozov stil pisanja „poslanica“. „U trenutku kada vam se garantuje jednakosti pravo da donosite odluke konsenzusom, nemate pravo da izlaţete sankcijama i dovodite u opasnost 10

miliona Srba“, ali i druge i oštrije reĉi, ljudima su teško pale. OŠTAR ODGOVOR Uz to su moţda svi prisutni bili opterećeni osećanjem istorijske odgovornosti i uverenjem da ne smejuizdati Republiku Srpsku. Nije ĉudo da se sve završilo tako što su poslanici jednoglasno odluĉili da se 15. i16. maja odrţi referendum o Vens

-Ovenovom planu. Opasnija odluka sa više neizvesnosti po posledicama nije se mogla doneti. Ali, moţdase iz ćorsokaka i moţe jedino izaći iskorakom u neizvesnost. Pale, utorak, 18. ma j 1993: Jutros je odrţan sastanak sa Morionom i njegovim saradnicima. Morijon je



insistirao na novoj rezoluciji 7 Saveta bezbednosti o tzv. zaštićenim zonama, a to su zone Srebrenice, Ţepe,Goraţda, Bihaća i Sarajeva (ali zasada dolaze u obzir samo prve ĉetiri) i mogućnostima za njeno

provoĊenje, kao i, opet, o demilitarizaciji Sarajeva. Ono što je bilo oĉigledno jeste Morijonov pokušaj da sekoncept „zaštićenih zona“ proširi, po njemu, u zone bi ušao Unprofor, a od tih gradova bi se udaljile srpskesnage. Tako bi to jednostavno bila tiha okupacija, odnosno tiho preuzimanje odreĊenih srpskih teritorija odstrane Unprofora. A ukoliko bi se zona Srebrenice i zona Ţepe povezale, to bi onda obuhvatalo i Cersku iKonjević Polje, dakle, ono što je sada naša teritorija.

Karadţić je Morijonu oštro odgovorio da tako nešto ne dolazi u obzir niti je bilo potpisano, da ni o kakvimambicioznim teritorijalnim planovima nećemo razgovarati dok se ne ostvari ono što smo se dogovorili,

dakle demilitarizacija Ţepe i Srebrenice, jer dogovor je postignut da Muslimani treba da predaju oruţje, aonda bi se srpske snage povukle. Naime, posle prvog sporazuma o demilitarizaciji Srebrenice koji je

potpisan 18. prošlog meseca, pošto nije ispoštovan, novi sporazum, ovaj put o demilitarizaciji Srebrenice i

Ţepe, potpisan je 8. maja. A što se Sarajeva tiĉe, jasno je da su ucrtane linije demilitarizacije na našu štetu. Mi ne odbacujemokoncept demilitarizacije, ali ostavljamo mogućnost da se te linije preprave, s tim što bi izmeĊumuslimanskih i naših pešadijskih linija bila jedna zaštićena zona, otprilike oko kilometar i po, koju bikontrolisao Unprofor.

UMOR OD VIŠKA REĈI

NA kraju zajedniĉke skupštine u Novom Gradu neviĊen umor od viška reĉi nad argumentima. Umor odsrpskog uţivanja u govorancijama na javnoj sceni, za razliku od proze pravog, ĉestitog, svakodnevnograda. Umor od modela skupštine gde glasno misle oni koji slabo misle a dobro viĉu. Umor od tog našeg

populizma kojim se malo šta moţe konkretno postići osim oduševljenja za nova „borbena dejstva“. Umor,umor od naroda kao gomile. I ţelja da sa nekim dragim razgovaram nasamo, neobavezno i po mogućnostipametno.

„DA SE GINE“

MOJ zadatak na Skupštini RSK u Okuĉanima bio je da zajedno sa našom delegacijom iznesem predlogodluke o osnivanju Zajednice skupština RS i RSK. To nije bilo teško, ali je iskrsnuo drugi problem.Poslanici nisu hteli ni da ĉuju za Hadţićev uslovni potpis na dokument o primirju sa Hrvatima, po kojem sehrvatska vojska povlaĉi oko Masleniĉkog mosta, ali se ne vraća krajinska milicija već dolazi Unprofor.Minimalan ustupak na već izgubljenoj teritoriji, ali neophodan u ovom trenutku kada je najvaţnije da sedogovorimo sa Hrvatima. Haos, zapaljivi govori, spremnost „da se gine“ i da se „puca na Zagreb“. Uposlednjem trenutku uspevam da predloţim odlaganje odluke i svi to prihvataju sa odobravanjem. Naravno,zbog toga što su se sami toliko zapetljali pa im i odlaganje izgleda kao rešenje. Ako ništa drugo, pomogao

sam da se smiri guţva i da se hladnije glave donese odluk a.

Saterani bukvalno u ćorsokak 18. septembar 2008

Zašto je Radovan Karadţi? morao u Atini da parafira Vens -Ovenov plan? Više se nisupominjale sankcije - govorilo se ili potpis ili bombardovanje

Nastavci



3. Pala je kobna reĉ 4. Hrvati dţoker Muslimana






















































Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Poslednjih dana aprila, za vreme odrţavanja Skupštine u Bijeljini, i posle, bilo je govora o tome da se u

Atini odrţe tajni razgovori sa TuĊmanom. U stvari, to je Karadţiću predloţio Milošević. Reĉeno je da ćeosim Miloševića prisustvovati i Micotakis. Tako smo pozvani da budemo 30. aprila u Beogradu. Uveĉesmo se sastali sa Ćosićem i njegovim saradnicima. Tada nam je reĉeno da se u Atini sprema potpisivanje,ali na osnovu bitnih koncesija koje će Srbi dobiti. Ćosić je govorio i konkretno o koncesijama: u kozarsko-grmeĉkom podruĉju, jer to je mitski kraj o kojemse pisalo, o kome se priĉa i peva, ta teritorija se ne moţe napustiti, kao i da se mora insistirati na

povezanosti srpskih teritorija, zatim da ćemo dobiti povoljnije mape u Podrinju i Hercegovini, u prvom

redu Popovo polje.Dakle, uvereni da će doći do korekcije Vens-Ovenovih mapa i do razgovora s TuĊmanom, mi smo 1. majaotišli u Atinu. A tamo nas je doĉekalo ono što smo najmanje slutili - svetski spektakl. Bili smo uhvaćeni utu zamku. Uopšte nisu bili predviĊeni bilateralni razgovori već samo plenarna zasedanja. Karadţić jedirektno prozvan da potpiše dva preostala papira plana. Veliki ulog

Tog istog dana, prvog posle podne, imali smo dugi razgovor sa Ĉurkinom. Ĉurkin je govorio o mogućim popustima na teritorijalnom planu, koje je pominjao Ćosić, uzimajući u obzir ĉak i enklavu Šekovići, koja bi bila spojena sa romanijskim podruĉjem, iako bi, istina, teško bilo ostvariti njeno direktno povezivanje saPodrinjem. Tako smo posle tog razgovora sa Ĉurkinom još više bili uvereni da će doći do povoljnih izmenaplana za nas.

A onda dolazi Dţeremi Brejd i kaţe da bi se „eventualno mogao dobiti spomenik na Kozari“, s obzirom naistoriju i genocid nad Srbima u Drugom svetskom ratu. Odgovorili smo mu da nije u pitanju spomenik već

planina i ĉitava oblast od Cazinske Krajine do Prijedora. Otišao je i više kontakta sa kopredsednicima teveĉeri nije bilo. Izgleda da su kopredsednici još te veĉeri pokušavali da postignu nešto sa Muslimanima iHrvatima, ali nisu uspeli.

A mi smo bili pozvani na veĉeru kod Micotakisa. (Još jedna veĉera koja nam je presela) Tu nam je na

izuzetno pristojan i prijateljski naĉin reĉeno da je ovo jedina šansa za izbavljanje Jugoslavije od sankcija, ašto se tiĉe Bosne i Hercegovine, „ona nikada neće ojaĉati kao drţava“. Jedini izlaz je da mi potpišemo i da

sporazum odumre pomoću našeg potpisa. Ali nešto nam je bilo jako sumnjivo: zašto taj potpis toliko znaĉi ikako to da ćemo se mi izvući ako jednom taj potpis damo. Posle veĉere pritisak na nas se nastavio. Išlo sesve dalje. Više se nisu pominjale sankcije. Sada se govorilo - ili potpis ili bombardovanje. Bombardovanje

je navodno gotova stvar ako do potpisivanja ne doĊe. Drugo jutro u Atini poĉelo je dramatiĉno. Svi uĉesnici konferencije su u sveĉanoj sali ĉekali nas, a mi smou jednoj sobi pored bili bukvalno pritisnuti u ćošak. Naša braća Srbi, ali još više Grci, Micotakis i njegovisaradnici, ubeĊivali su Karadţića da potpiše plan. To je dobilo toliko neprijatne razmere da nam je nekoliko

puta u sobu dolazio glasnik sa porukom da „gospodin TuĊman više ne moţe da ĉeka“, „neka se gospoda

Srbi izvole odluĉiti“. Bila je to krajnja presija. Vreme istiĉe. Odbrojavanje. Pokušali smo da razgovaramo o uslovima pod kojima

bi se potpis dao. Prvo smo pokušali varijantu da se da formalna Karadţićeva izjava da će on preneti našojskupštini zahtev i potpisati kada to Skupština odobri. Uz to, on bi dao izjavu da se on sa svoje strane slaţe ida će pokušati da ubedi poslanike u neophodnost potpisivanja. Takvu varijantu su Vens i Oven odmahodbili i ponudili drugu u kojoj se traţi Karadţićevo eksplicitno „da“, a njegov potpis biće ništavan u sluĉajuda ga Skupština odbije. Naglašeno je da bi taj dokument potpisali i Vens i Oven pa bi on imao punegarancije dokumenta Konferencije.

Mi smo u tom trenutku zahtevali da ostanemo sami. Krajišnik je insistirao da se nipošto ne da potpis, da jeto ono što nećemo uspeti nikada da ispravimo. Buha i ja smo, posle mnogo dilema, glasali za to daKaradţić potpiše jer smo smatrali da je mnogo bolje da Skupština odbije plan, a ne sam Karadţić koji bi

onda lako bio okarakterisan kao ekstremni lider koji neće da potpiše nešto što bi moţda njegov narod






























prihvatio. Eto zato smo Buha i ja glasali za ovo uslovno potpisivanje smatrajući da će ono moći naSkupštini da bude poništeno, ako narod tako ţeli.Uostalom, u tom trenutku mi zaista nismo mogli ni biti sasvim sigurni šta će odluĉiti naša skupština jer ulog je bio suviše veliki. Naravno, Karadţić je na kraju sam doneo odluku. Posle tog iznuĊenog potpisaMicotakis mu je patetiĉno i teatralno poklonio svoje pero. A taj potpis će dramatiĉno ubrzati i moţda

promeniti našu sudbinu ovih dana. Posle dva dana zakazali smo Skupštinu na Palama i odluĉili da pozovemo Ćosića, Miloševića i Bulatovića.Jer u kljuĉnom trenutku u Atini, kada je Milošević insistirao da se potpis svakako da, rekao sam mu: „Ali tićeš biti onaj koji će to objašnjavati našem narodu“, a on je spremno pristao na to. Imao sam sasvim odreĊen

utisak da je Milošević ranije dao obećanja kako će Srbi „biti kooperativni“, a da su njemu, s druge strane bila data obećanja o dizanju sankcija. Uostalom, Micotakis je i meni rekao: „Ukoliko Karadţić potpiše,smesta idem kod Miterana u Pariz i poĉinje akcija dizanja sankcija.“

Teško je opisati dilemu u kojoj smo se našli. Ne samo da se narod iscrpljuje sankcijama, sada se preti i

bombardovanjem. Daju se ĉak i detaljne informacije (ili dezinformacije?) o tome kada i koja taĉno mesta će biti bombardovana. Oĉigledno je Zapadna obaveštajna sluţba dobro obavila svoje zadatke, pa je recimo uLondonu objavljeno da je Mejdţor razgovarao telefonom sa Klintonom o najnovijem razvoju situacije i omogućnostima ograniĉenih napada. Što se tiĉe našeg rukovodstva, mi nismo bili baš previše ubeĊeni u mogućnost bombardovanja (za razlikuod naše braće preko Drine), jer su se upravo tih dana dok smo mi bili u Atini borbe izmeĊu Muslimana iHrvata toliko rasplamsale da više ni Zapad nije mogao da krije ţestinu tih borbi. (Svakog dana se naekranima pojavljuju slike spaljenog Mostara, ĉiji centar je potpuno uništen). Te borbe sve više uvlaĉe ratizmeĊu Hrvata i Muslimana u prvi plan, tako da i pored svih nastojanja Zapada da nas i dalje proglašava

glavnim krivcima, sve je manja mogućnost da se politiĉki osmisli bombardovanje srpskih poloţaja. Odluka naroda

Saznajemo od naših prijatelja iz Amerike da ni ameriĉka javnost nije za bombardovanje (prema anketamaviše od 60 odsto se izjasnilo protiv), a ni Kristofer na svojoj turneji po Evropi nije dobio saglasnost zavojnu intervenciju. Tako smo zapravo bili zbunjeni zašto nam naša braća s one strane Drine predstavljajudilemu izmeĊu potpisivanja i bombardovanja, a ne izmeĊu potpisivanja i zaoštravanja sankcija. A onda su se 4. maja na Jahorini pojavili Micotakis, Ćosić, Milošević i Bulatović. Doĉek je bio sveĉan iozbiljan. Prošavši pored postrojene ĉete vojnika, predsednici su ušli u hotel „Rajski do“. (Kakvasimbolika!) Skupština je bila izuzetno burna i, rekao bih, konfuzna. Osnovni stav poslanika bio je da treba

prihvatiti potpis pod takvim uslovima koji će onemogućiti da mape budu definitivne, onemogućiti daUnprofor doĊe na naše teritorije i onemogućiti efektno uspostavljanje centralne vlasti. Krajišnik je, podrţavajući mnogobrojne govornike zakljuĉio, kao predsednik Skupštine, da mi potpis nemoţemo prihvatiti, ali ga ne moţemo ni odbiti, dakle, moramo pronaći neko treće rešenje. MeĊutim,

poslanici iz onih oblasti koje bi po Vens-Ovenovom planu pripale Muslimanima dramatiĉno su podigli ton(Miroslav Vještica iz Krupe, SrĊo Srdić iz Prijedora, Radoslav BrĊanin iz Ĉelinca i radikali iz

Hercegovine), pa je prihvatanje plana postajalo sve manje moguće, ĉak i pod nekim uslovima. Milošević je do dva u noći govorio ĉak dva puta i nikad neću zaboraviti njegovu najefektniju reĉenicu:„Ĉovek ima pravo da ţrtvuje sve za narod, ali nema pravo da ţrtvuje narod“, rekao je Milošević, s punim

pravom, ali ne u kontekstu u kojem bi ţrtvovanje naroda trebalo da znaĉi odbijanje plana. Naprotiv, pomišljenju naših poslanika, a sigurno i naroda, naš narod bi na ovim prostorima bio ţrtvovan upravo da smoplan potpisali, što ne znaĉi da je sudbina naroda izvesna sada kada nismo potpisali. Stavovi naših gostiju i naših poslanika dramatiĉno su se zaoštravali. Krajišnik je tada ponovo sazvaosastanak Kluba poslanika. Ja nisam prisustvovao. Odluĉeno je da se plan ne potpiše, da se u celini odbaci,da se ide na referendum, da narod donese krajnju odluku. Navodno, na tom sastanku ideja sa uslovnim

potpisom nije prihvaćena ne samo zbog poslaniĉke nefleksibilnosti, nego i zato što je Micotakis, ranije, u jednom trenutku rekao: „Ako ćete postavljati uslove, onda je bolje da ne potpisujete.“ Navodno, zbog toga je došlo do radikalnog obrta i odluka.

Posle zakljuĉka Kluba prešlo se na javno glasanje. Krajišnik je glasao za ovu odluku. Ĉulo se iz reda ukojem su sedeli predstavnici Jugoslavije: „Sad vidimo o ĉemu se radi.“ Micotakis, Ćosić, Milošević iBulatović otišli su pred zoru, nezadovoljni. Tako je poĉela nova faza u našim odnosima sa braćom preko Drine. Teške su bile Miloševićeve reĉisutradan na aerodromu da se „bosanska grupa“ ponaša kao grupa „pijanih pokeraša“ koja neće da prihvationo što je zaradila, već hoće da ide dalje i reskira da izgubi sve. Bila je to netaĉna, ali i teška ocena.

KAKO IZ ZAMKE

IZ Atine smo otišli nesrećni. Nismo bili toliko zbunjeni koliko zamišljeni. Kako da se izvuĉemo iz zamke?Svom narodu oĉigledno nismo iz Atine uspeli da donesemo ništa u rukama na temelju ĉega bismo mogli datraţimo saglasnost naše skupštine. Prvo što smo uradili jeste da smo relativizovali Karadţićev potpis. On ga je odmah u Beogradu nazvao „parafom“, i svi smo govorili o uslovima koji treba da se postave na



Skupštini.

UDARI IZ VAZDUHA

Kao moguće mete napada, londonski „Sandi tajms“ navodi sledeće ciljeve: aerodrom u Banjaluci, gde senalaze protivavionske raketne baterije i komanda Petog korpusa; mali aerodrom u Mahovljanima, gde su

smešteni helikopteri; mali aerodrom u Zaluţanima, gde su takoĊe helikopteri; Vrhovna komanda VRS uHan Pijesku; štab Istoĉnobosanskog korpusa i raketne protivtenkovske baterije; komanda Hercegovaĉkogkorpusa u Bileći; komanda Trećeg korpusa u Bijeljini; komanda Drugog korpusa u Drvaru; srpskiparlament na Palama i mesta gde se nalaze i protivavionske raketne baterije; radarska stanica na Jahorini;

radarska stanica na Kozari; radarska stanica na Plješevici i radarska stanica na Majevici. Plasiranjem ovihvesti oĉigledno se htelo pokazati da Zapad raspolaţe detaljnim informacijama o našim poloţajima, pa moţeda ih koristi i u ove propagandne zastrašujuće svrhe.

Mučni razgovori braće 19. septembar 2008.

Zašto je Slobodan Miloševi? traţio da bosanski Srbi ţrtvuju Sarajevo i sve oko njega?Karadţi? Miloševi?u: Imamo opravdan strah da ?ete Muslimanima dati previše

Nastavci









10. Saterani bukvalno u ćorsokak 11. Muĉni razgovori braće12. Moć jaĉa od velikog ugleda







Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Dvadeset ĉetvrtog maja 1993, hitno smo pozvani u Beograd. U Botićevoj je organizovan sastanak. Bili sutu Ćosić, Milošević, Bulatović i njihovi saradnici. Došlo je do jednog malog okršaja posle onog prividnog(ili stvarnog?) raskola koji je nastao posle našeg referenduma. Naime, svesrpska skupština koju su zakazaliMilošević i Ćosić nije uspela kao politiĉki ĉin. Pojavila se naša delegacija, a ljudi iz Krajine koji su došli,napustili su skupštinu kada se ispostavilo da je to samo trebalo da bude pritisak na nas da se usvoji Vens-

Ovenov plan. Tako se naša braća istoĉno od Drine nisu baš proslavila, a mi smo, bar zasad, bolje prošli, jer referendum je daleko više uvaţen nego što se u poĉetku ĉinilo da će biti.

Na tom sastanku Karadţić je optuţen za reĉenicu „Vens-Ovenov plan je mrtav“. Zanimljiva je bila razlikau insistiranju izmeĊu Miloševića i Ćosića. Milošević je smatrao da moramo ostati pri Vens-Ovenovom

planu bez obzira na izjavu da „je mrtav“, da nema govora od odustajanja od plana i da bi trebalo što hitnije






































































sa Ovenom uspostaviti kontakt. A Ćosić je smatrao da u ovoj situaciji ne bi trebalo dalje insistirati na planu, da ne bi trebalo tog „polumrtvaca dalje oţivljavati“. Glasnik petorice

Ta Ćosićeva izjava, kao i druge sledećih dana, da on smatra da je Bosna moguća kao konfederacija,njegovo citiranje Kisindţera da Bosna nikada nije ni postojala kao drţava, njegovo napominjanje da trebarazdvojiti tri naroda, koji ne mogu da ţive zajedno, sve je to teralo vodu na naš mlin, ali i iritiraloMiloševića. Nama je odmah na tom sastanku bilo oĉigledno da je Milošević napravio neke dogovore,moţda baš sa Ovenom, o tome da će plan proći, bar u fazama, stepenasto, i da će se on za to zalagati. Krajišnik i ja smo najviše ćutali, a Karadţić se drţao izuzetno leţerno i u jednom trenutku je rekao da mu

ĉitavo ovo prisutno društvo liĉi na Panića, a on sam sebi liĉi na Slobodana Miloševića. Hteo je da kaţe, u ĉvrstini stava, nasuprot popuštanju. Svi su se nasmejali osim Miloševića, jer njemu oĉigledno taj humor uovom trenutku liĉi na crni humor. On nesumnjivo ima meĊunarodne obaveze i smatra da se jedino

popuštanjem sada mogu dići sankcije protiv Srbije. Uostalom, u svom svedoĉenju i Kristofer je pomenuoda je najveći ameriĉki uspeh zasad pritisak na Miloševića. Zanimljivo je bilo i tumaĉenje Momira Bulatovića, koji je pokušao da naš trijumfalizam gasi ĉinjenicom danajnovija rezolucija Saveta bezbednosti, u k ojoj se govori o zaštićenim zonama, podrazumeva takvu

blokadu Srbije da prethodne sankcije nisu ništa u poreĊenju sa novim merama (potpunom kontrolomDunava i zaustavljanjem svakog uvoza i izvoza) pa je veliko pitanje koliko se radi o pobedi, a koliko o

novom iznurivanju, kako je rekao, „da li je gora smrt streljanjem, davljenjem, ili glaĊu“. Nema nikakve sumnje da je situacija izuzetno ozbiljna, ali mi smo referendumom osvojili politiĉki poen imi ispod priznanja da postoji Republika Srpska ne moţemo ići, bez obzira na to da li ostajali u sastavu neke

rekonstruisane Bosne i Hercegovine, konfederalno, ili se pripajali savezu srpskih drţava, ako Bog da.

Nesumnjivo je da je potrebna ogromna akceleracija, jer inaĉe svoju pozitivnu poziciju nećemo uspetiekonomski dugo da odrţimo. „Uostalom, videćete šta će vam reći Ĉurkin“, rekao je Milošević na kraju, „videćete kolika je to iluzija vašstav da je Vens-Ovenov plan propao i ĉućete od njega, koji dolazi kao glasnik ’petorice’, pravo izVašingtona, da vam prenese ono što bi bio sledeći korak u smirivanju, ako ne u razrešenju, krize“. Pale, utorak, 1. jun 1993. A onda je došao poziv od Miloševića i u petak smo se Karadţić, Krajišnik i ja

ponovo našli u Beogradu. Milošević je dramatiĉno, da ne kaţem ultimativno, postavio pitanje da li ćemo misaraĊivati ili će svako raditi na svoju ruku. Neposredan povod za takvo pitanje bio je njegov zahtev da muse da pravo da on pregovara sa TuĊmanom i da mi budemo spremni na odreĊene teritorijalne ustupke kako

bi se došlo do konaĉnog rešenja srpsko-hrvatskog pitanja, a time i ĉitave jugoslovenske krize. Kada je poĉeo da govori o toj ideji, Milošević je poĉeo reĉenicom: „Trenutno za srpski narod nema većegstrateškog interesa od formiranja jedne normalne i razumne muslimanske teritorije.“ A pre desetak danaKlinton je upotrebio upravo takav isti izraz (reasonable territory). Dakle, biće da nam je ovo predstavljeno

kao mogućnost na osnovu nekih konkretnih informacija iz inostranstva. Karadţić je pokušao da se izvuĉe od ovakve ponude: „Zašto ne bismo pregovarali zajedno?“ A onda jeotvoreno rekao: „Mi imamo opravdan strah da ćete vi dati previše.“ Miloševiću, naravno, nije bilo nimalo

prijatno. Otkud to da on daje previše i da on vodi manje raĉuna o srpskim interesima nego Karadţić? Alionda je odluĉio da otvori karte: „Mora se ţrtvovati Sarajevo i sve to oko njega.“ I poĉela je priĉa o okoliniSarajeva, o povezivanju Muslimana sa srednjom Bosnom. I opet se vratio na zahtev da on dobije mandat za

pregovore. Završilo se na tome da ćemo raditi zajedno, ali ne i da on ima odrešene ruke. Posle njegovihtajnih pregovora sa TuĊmanom, mi smo insistirali da mora ostati odreĊeni „sigurnosni ventil“, da mividimo o kojim teritorijama se radi.

I Karadţić i Krajišnik nisu ove razgovore sa Hrvatima smatrali nekom naroĉito dobrom mogućnošću zanas, dok se meni ĉini da je situacija toliko teška, a rešenje sa Hrvatima toliko na vidiku, s obzirom na krizuu Hrvatskoj, da bi ovu mogućnost svakako trebalo iskoristiti, kao što, uostalom, smatram da svakumogućnost za razgovore treba iskoristiti. Svaki dan ljudi ginu. Uostalom, ne smemo ni ĉekati trenutak kadaćemo vojno biti slabiji.

Moram odmah da dodam da me je po nekim detaljima ova Miloševićeva ideja podsetila na poslednjirazgovor sa Ovenom u Njujorku. Kada sam Ovena upitao zbog ĉega se ne ispita mogućnost razmeneteritorija, odnosno ona ideja „Kemp Dejvida“ o kojoj smo govorili na poĉetku ţenevskih pregovora, Oven

je odgovorio da u Jugoslaviji nema dovoljno „velikih ljudi“ koji bi takvu ideju prihvatili, jer to bi znaĉilo,kako je to rekao Oven, „ringišpil“, što bi podrazumevalo da istoĉna Slavonija ostaje Jugoslaviji, zapadnaide Hrvatskoj, a u kninskom podruĉju, na Kordunu, Baniji i u Lici pravili bi se kompromisi. Dobio bi se u Hercegovini izlaz na more, ali bi isto tako Srbija morala da ţrtvuje deo Sandţaka Bosni.Znaĉi, prekomponovala bi se i Srbija, na šta je Karadţić odmah povikao da to ne dolazi u obzir. A Ovenreĉe: „Eto, vidite, zbog toga ta ideja ne moţe da funkcioniše.“ A sada, na sastanku u petak, Milošević jeupravo to pomenuo: „Najteţe će biti što se postavlja i pitanje Sandţaka, a sumnjam da to dolazi u obzir.“Braća smo, ali opet svako brine svoju brigu.

No, ono što je bilo novo u Miloševićevoj priĉi, to je da bi Cazinska krajina pripala Hrvatskoj. Znaĉi da ono



što je Fikret Abdić najavljivao nije bila prazna priĉa i da bi se za Cazinsku krajinu morao stvoriti koridor kroz srpsku Krajinu preko Slunja da bi se povezala sa Hrvatskom. Sve ovo je moglo izgledati dosta

ubedljivo i primamljivo da bi se došlo do konaĉnog rešenja, ali je moglo biti i mamac za nas da bismo prihvatili i nešto drugo što je Milošević od nas traţio. To „drugo“ nije ni manje ni više nego sastanak saOvenom, iako smo mi odbacili plan.

Na tom sastanku trebalo bi da mi pristanemo na formiranje komisije za razgraniĉenje, kao i da kandidujemotri predstavnika u koordinaciono telo. Veliko je pitanje da li je ona prva priĉa bila samo aperitiv za ovudrugu priĉu ili obe priĉe ravnopravno koegzistiraju. Mi naravno nismo mogli prihvatiti da bi na

eventualnom sastanku sa Ovenom formirali komisiju za razgraniĉenje, jer to bi znaĉilo razgraniĉenje poVens-Ovenovoj mapi, ali smo pod velikim pritiskom da se sve ne pokvari (jer je, kaţe Milošević, celusituaciju oteţao Karadţić svojom izjavom, koja je obišla celi svet, da je Vens-Ovenov plan mrtav) pristali

da Oven, ako ţeli, doĊe na Pale kad god hoće i da moţemo izabrati tri ĉlana za koordinacioni komitet.Komisija za granice ne dolazi u obzir, moţe se razgovarati o razgraniĉenju na osnovu sadašnjeg faktiĉkogstanja. Završilo se na tome da će Milošević telefonirati Ovenu i obavestiti ga o ovom dogovoru. Sinoć sam, po dolasku iz Beograda, kod Karadţića zatekao Ovenovo pismo u kojem vrlo oprezno, aliindikativno, najavljuje ţelju za razgovorom, odnosno mogućnošću pokretanja implementacije „onihaspekata dogovora“, kako kaţe, „koji su mogući“. Prema tome, Oven dolazi ove nedelje i videćemo šta ćese desiti.

Sa Miloševićem sastanak je bio dramatiĉan i zbog toga što je on ĉuo za naša dva dogovora i smatrao je da

je to na ovaj ili onaj naĉin usmereno protiv njega. Naime, za to isto poslepodne, u petak, bili smodogovorili sastanak sa Ćosićem i predstavnicima Generalštaba. Mislili smo da razgovaramo o vojnojsituaciji, ali je Milošević smatrao da se radi nešto njemu iza leĊa. A drugi dogovor je bio sastanak koji smo

zakazali za subotu u Bijeljini sa predstavnicima Republike Srpske Krajine. Milošević je bio sumnjiĉav jer se na spisku pozvanih pojavilo i Babićevo ime, a onda se obratio Goranu Hadţiću reĉima: „Od tog sastankanema ništa. Ne moţe se raditi na dva ili tri koloseka.“ Milošević se oĉigledno plašio da se mi ne odluĉimona ujedinjenje sa Krajinom, koje bi, po njegovom mišljenju, pokvarilo sve dogovore koje je on vodio sastrancima, pre svega sa Ovenom.

VELIKA KUKNJAVA

Poslepodnevni sastanak u Dobanovcima prošao je u znaku, rekao bih, opšteg kukanja i jadikovke okatastrofalnoj finansijskoj situaciji u kojoj se našla Jugoslavija. (Šainović kaţe da je nafta pre neki dan bila200 dolara a sada je 600.) Sada, posle najnovije rezolucije, nisu više, kako kaţu i Kontić i Šainović, upitanju sankcije, nastupila je prava blokada.

Nikakav precizan dogovor što se tiĉe vojnih pitanja nije ostvaren, mada je nama bilo u velikom interesu dase ponovo uspostave dobri odnosi izmeĊu Mladića i Generalštaba. Karadţić je to veĉe govorio da postoji

mogućnost jedne velike, moţda ĉak i završne, muslimanske ofanzive, pa mi moramo biti dobro naoruţani.U tom trenutku nisam znao da li je to jedna od standardnih Karadţićevih priĉa da bi se dobila pomoć uresursima, koja je stala, ili se radi o nekim konkretnim informacijama za koje ja ne znam. Ali već za dvadana ta priĉa se potvrdila kao istinita.

ĆOSIĆ NEMA VLAST

Osnovni utisak sa sastanka u Dobanovcima jeste odsustvo koord inacije, odsustvo moći saveznog tela, i prisustvo sukoba izmeĊu Ćosića i Miloševića, koji će se verovatno ovih dana nekako i završiti. Osnovniutisak je da Ćosić zapravo i nema vlast i nema moć da samostalno deluje, a još manje ima neĉegzajedniĉkog sa Miloševićem.

SUKOB SA MOMIROM

Sastanku u Dobanovcima prisustvovao je i Momir Bulatović, sa kojim je došlo do malog sukoba. On jeinsistirao na tome da je jugoslovensko odvajanje od nas posle referenduma bio najznaĉajniji potez koji je

spreĉio vojnu intervenciju, a Aleksa Buha i ja smo mu objašnjavali da bi Vens-Ovenov plan, da smo ga prihvatili, znaĉio samo eskalaciju rata, kako se i pokazalo u Hercegovini i srednjoj Bosni, i da je dalekoveću ulogu odigrao naš referendum.

Moć jača od velikog ugleda 20. septembar 2008.

Kako je Slobodan Miloševi?, uz pomo? Vojislava Šešelja, smenio Dobricu ?osi?a?Rodona?elnik srpskog sna o jedinstvenoj srpskoj drţavi pu?em zba?en s vlasti



Nastavci










12. Moć jaĉa od velikog ugleda13. Markale podmetnute Srbima






Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


KAO bomba je u noći izmeĊu 31. maja i 1. juna 1993. odjeknula vest iz Beograda da je smenjen Dobrica

Ćosić. Po poslednjem sastanku u Beogradu mogli smo naslutiti da su se odnosi izmeĊu Ćosića i Miloševićatoliko pogoršali da će uskoro da usledi krajnji obraĉun, ali nikako nismo mogli pretpostaviti da će to bititako brzo i tako drastiĉno. Na veĉeri u Beogradu Ćosić mi je ispriĉao o sastanku koji je imao sa 17generala, sastanku koji je, po njegovim reĉima, odrţan sa ciljem da se konsoliduje komandni kadar Vojske

Jugoslavije i uspostave jedinstvo i autoritet u vojsci, jer su i jedinstvo i autoritet ozbiljno narušeniŠešeljovim napadima na generala Panića i aferom „kentaur“. Ćosić su optuţili radikali da je prekršio Ustav, jer se angaţovao u poslovima spoljne politike za koje nijebio ovlašćen, i da je to sve trebalo da oslabi snagu Jugoslavije, pre svega odbrambenu, a onda i politiĉku.Eto, srpski narod doţivljava još jednu nesreću u svojoj najnovijoj istoriji - da jedan od rodonaĉelnikasrpskog sna o jedinstvenoj srpskoj drţavi doţivi da u ime patriotskih ideja bude zbaĉen sa vlasti. Posebno

je taj potez nesrećan za Srbe u ovom trenutku - dva najznaĉajnija ĉoveka, od kojih jedan ima politiĉku moća drugi nesumnjiv ugled, posebno u svetu, nisu uspela da ujedine pragmatizam jednog i širinu pogleda

drugog.

Čovek Zapada ŢAO mi je što Dobrica odlazi nekako tiho. Srbi nisu uspeli ni da shvate koliko je znaĉajnih korakapreduzeo - predlagao je promenu Ustava, koncentracionu vladu, radikalno rešenje kosovskometohijskog

pitanja, ali sada ništa od svega toga. Opet se intelektualac koji ţeli da pomogne sudara sa bezobzirnošćudnevne politike - stranke, policija, vojska - svi imaju neku svoju logiku i interes. Mi koji smo bili izvan

politike to moţda zanemarujemo jer gledamo onaj glavni cilj. Osim toga, Ćosić je bio okruţen ljudima koji, iako verovatno nisu „ameriĉki ljudi“, kako se to u Beogradulako i prebrzo kaţe, moţda su bili korišćeni od obaveštajnih sluţbi, kao nepolitiĉari i intelektualci, da im sedoture odreĊene dezinformacije kako bi se omekšao stav Jugoslavije po srpskom pitanju. (Takva je bila„informacija“ da će 4. maja biti srušeni mostovi na Drini.) MeĊutim, ĉak i da su ti ljudi radili, svesno ilinesvesno, „u sluţbi stranih interesa“, ono što je najtragiĉnije jeste da je upravo Ćosić poslednjih dana imao

najĉvršći stav oko pitanja politiĉke autonomije Srba u Bosni i Hercegovini i sudbine Srba u Krajini. On jenekoliko puta i javno govorio da je Bosna moguća samo kao konfederacija. U isti mah on je za srpski narod traţio ono što je za nas najvaţnije: pravo na samoopredeljenje, i isticao da

je to osnovno demokratsko pravo. U ovom trenutku su mi, osim toga, na pameti i Deniove reĉi. Denio, kao jedan od najuticajnijih politiĉara u Francuskoj, rekao mi je prilikom našeg poslednjeg susreta da bi za Srbe






































































najperspektivnije bilo kada bi se preko Ćosića išlo u Evropu, kada bi se Ćosić više angaţovao umeĊunarodnom establišmentu, pre svega evropskom. Moţda će doći do konsolidacije vlasti u Srbiji na ovaj naĉin. Moţda će Milošević uspeti da i vojsku, a ne

samo miliciju, stavi pod svoju komandu, i iz perspektive nacionalnih interesa takva bi konsolidacija mogla

da bude nešto znaĉajno za Srbe. Ali ono što je teško pretpostaviti jeste da će Milošević uspeti da svetuovakve poteze predstavi kao demokratske, da drţavni puĉ izveden u parlamentu (upravo je tako Ćosićdanas naslovio svoju zvaniĉnu izjavu) opravda pred svetom i da pomogne u popravljanju srpskogkredibiliteta i slike o Srbima.

Ostaje da se vidi šta će Milošević, u dogovoru s Ovenom, da uĉini na meĊunarodnom planu. Da li će Zapad

prihvatiti Miloševića kao najmoćnijeg ĉoveka pa zbog toga insistirati na tome da se sa njim postignu oni poslednji i konaĉni dogovori?

Beograd - Pale, utorak, 21. septembar 1993: Kada je Oven na veĉeri kod Miloševića pomenuo da bi

sutrašnji tajni sastanak trebalo odrţati na britanskom nosaĉu aviona u Jadranu, njegov razlog je bio „štotajnije i skrovitije mesto“.

Na aerodromu u Tivtu doĉekala su nas buĉno (sa upaljenim motorima) dva britanska helikoptera (sanatpisom Royal Navy). Gotovo ceo sat smo se vozili, sa šlemovima na glavama i obaveznim pojasevima zaspasavanje, do nosaĉa aviona HMS Invincible (koji su naši novinari, ne bez ironije u omašci, nazvaliInvisible). Na palubi nas je doĉekala postrojena ĉeta britanskih mornara u belim uniformama (sa kratkim

pantalonama) i kapetan u stavu mirno sa poĉasnim pozdravom. Nema sumnje da su se Englezi tokom svojeduge imperijalne istorije izveštili u ritualima koji fasciniraju sve „domoroce“. Oven je otvorio sastanak sa nekoliko opet ritualno kratkih i udarnih reĉenica: „Naĉin na koji mi vidimosituaciju je sledeći: iz ekonomskih i drugih razloga tri republike treba da imaju izlaz na more, kao i sama

Unija. To je uslov da se osećaju slobodno i neugroţeno...“ itd. Ovenov predlog je bio da Hrvati dajuMuslimanima specijalne garancije za Ploĉe, kao i da Muslimani dobiju mogućnost izgradnje sopstvene lukeu plovnom delu Neretve izmeĊu sela Višići i Ĉeljevo. Predloţio je da se nastavi njihov dijalog sahrvatskom delegacijom, a da se Muslimani i Srbi povuku u „rezervnu kabinu“ ukoliko ţele da razmotresvoja „sporna pitanja“. Izetbegović nas je pozvao u svoju kabinu i posle pet minuta bilo je jasno da pregovori na brodu imaju još

jedan psihološki efekat. Nemoguće je, naime, sedeti u stešnjenom prostoru brodske kabine, a ponašati seformalno i drţavniĉki pompezno. Moralo se govoriti direktno i neposredno, povremeno ĉak i saintimistiĉkim aluzijama. Uostalom, Izetbegović je bio otvoren i jasan. Njegova logika se svodi na sledeće:Bosne kakva je bila više nema i nemoguća je. „Kralj je umro, ţiveo kralj!“ doslovno je rekao. Moguća jenova, muslimanska Bosna, i on se za nju bori. Njegova prva „koncesija“ je, istiĉe, to što je Srbima iHrvatima omogućio (odnosno politiĉki je spreman da omogući) stvaranje sopstvenih drţavnih jedinica.(Njemu, izgleda, ne pada na pamet da bi to moglo biti prirodno pravo Srba i Hrvata, koje se ustavno moţe

braniti s obzirom na to da su ti narodi u svim posleratnim ustavima bili konstitutivni u BiH.)Alijina druga „koncesija“ jeste njegov pristanak u Ţenevi (na sesiji sa Krajišnikom i Buhom) da RepublikaSrpska moţe izaći iz Unije ĉim se postigne „uzajamno zadovoljavajuće teritorijalno razrešenje“.Izetbegović, dakle, izlazak iz bosanske drţave tretira kao neko osloboĊenje iz ropstva i u tom smislu kao

„koncesiju“. To, naravno, nije ni logiĉno ni legitimno, ali zahvaljujući meĊunarodnom priznanju, jednostavno - moţe mu se. I on to, kako otvoreno kaţe, ţeli teritorijalno da naplati. Silajdţić je bio jošeksplicitniji: „Vi ste pobedili vojniĉki, a mi diplomatski“, kaţe, „sada to treba da razmenimo“. Kada smo otišli u svoju kabinu, odluĉili smo da naša poslednja ponuda bude u istoĉnoj Bosni, izvesnoteritorijalno povećanje izmeĊu Ţepe i Goraţda, s tim da nam Muslimani ustupe desnu stranu Drine oko

goraţdanske enklave. S obzirom na to da su oni traţili ustupke i u Bihaćkoj regiji, kao i mnogo veće u istoĉnoj Bosni (doZvornika), ovakva ponuda je za njih bila nedovoljna, ali je nisu ni odbacili. Na plenarnoj sednici

Izetbegović je izjavio da će se sledećeg ponedeljka (27. septembra) odrţati „bosanski sabor“ (to je sad nekonovo telo), na kojem će biti donesena definitivna odluka. No najzanimljivija stvar bila je Izetbegovićeva

izjava da je nezadovoljan predloţenim rešenjem izlaska na more i da je „komad obale“ na moru psihološkinajvaţniji uslov za sve njegove graĊane koji „osećaju gušenje“ bez toga, a da su teritorije u istoĉnoj Bosniipak sekundarna stvar, posebno znaĉajna samo za izbeglice iz tih krajeva, ali ne i za druge. Komad obale IZETBEGOVIĆEVA odluĉnost oko pitanja Neuma bila je tolika da su kopredsednici odrţali još jedansastanak sa hrvatskom delegacijom i izašli sa predlogom dokumenta pod nazivom „Pristup moru“, u kojemse, izmeĊu ostalog, kaţe da se „Republika Hrvatska saglasila da Republika sa muslimanskom većinomzakupi posebne luĉke objekte u luci Ploĉe u trajanju od 99 godina... i da se, ĉim se normalizuju odnosiizmeĊu Republike Hrvatske i Savezne Republike Jugoslavije, napravi ugovor o razmeni teritorija, što se

odnosi i na Uniju Republike Bosne i Hercegovine, kako bi se uzela u obzir potreba strategijskih garancija

za Dubrovnik i strategijski znaĉaj Prevlake za Kotorski zaliv, potreba republike sa srpskom većinom da ima pristup moru na podruĉju izmeĊu Oštrog Rta i Molunata, potreba Republike Hrvatske da joj se kompenzuju



teritorije, tako da Republika Hrvatska nema teritorijalnih gubitaka“. Pale, sreda, 22. septembar 1993: Poslednja taĉka dokumenta o pristupu moru odnosi se na srpski izlaz namore. O tome je bilo dosta reĉi i Karadţić je insistirao na tome da se sa Hrvatima na ovom sastanku

postigne definitivan sporazum tako da se zaleĊe Dubrovnika zameni za teritoriju izmeĊu Molunata i OštrogRta, odnosno, Prevlake. Hrvatska delegacija nije pristala da se to definitivno dogovori zbog toga štooĉigledno insistiraju na tome da ta taĉka ostane vezana za naknadni dogovor oko Krajine. TuĊman je Karadţiću otvoreno rekao da su njegovi argumenti povodom srpskog izlaza na more sasvim uredu, ali neka on zamoli „svoje prijatelje“, gospodu Miloševića i Bulatovića, da pristanu na „uzajamno

priznanje Jugoslavije i suverene Hrvatske“, pa će i on moći odmah da ispuni naše zahteve. Naravno,

razgovor u tom pravcu nije mogao biti konstruktivan iako je Karadţić insistirao na tome da Jugoslavijanema ništa sa ovim našim zahtevom. TuĊman je ostao pri svom stavu, iako su Muslimani bili spremni da

podrţe naše pravo izlaza na more, kao što smo i mi podrţali njihovo.

U UTROBI BRODA SA sredine poletne staze hidrauliĉnom dizalicom bili smo spušteni u utrobu broda. U glavnoj sveĉanoj saliĉekali su nas kopredsednici zajedno sa muslimanskom i hrvatskom delegacijom. Bio je tu već i TuĊman sasvojom svitom. Sa strane su stajali Ĉurkin i Redman, kao specijalni izaslanici Rusije i Amerike. Dakle, sve

je bilo usmereno na stvaranje utiska rituala u toku kojeg treba da se razreše presudna istorijska pitanja.

PRAVO NA MORE

PRVI put je u jednom dokumentu na ovako precizan naĉin definisano srpsko pravo na more i ĉak je precizno definisano na koji naĉin će to biti rešeno, a od TuĊmana se u ovom trenutku ne moţe dobiti više.

Istina, bilo bi neozbiljno potpisati krajnji dokument bez neke ozbiljnije pismene garancije, bez obzira na tošto je naše pravo neoborivo, kao i muslimansko. Za ovo su, naravno, najviše zainteresovani Hercegovci, jer

oni posebno bolno doţivljavaju gubitak doline Neretve kao jednog od naših na Skupštini utvrĊenihstrateških ciljeva. To je, u stvari, jedini od ciljeva koji nije ostvaren.

Markale podmetnute Srbima 21. septembar 2008.

Ko je, i zašto, napravio stravi?an masakr na sarajevskoj pijaci? General Rouz rekao jeAliji da je granata došla iz muslimanskog dela grada

Nastavci











13. Markale podmetnute Srbima14. Holbruk udara na Karadţića





Srodne teme

Put ka EU































































Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Pale, 4. februar 1994: Danas se broj NATO aviona udvostruĉio nad našom teritorijom - umesto 60-80 sada

nadleće 120-140. Oĉigledno se vrši opet pritisak, tim pre što je danas ponovo došlo do masakra naDobrinji, i to prilikom podele humanitarne pomoći, i opet uoĉi sastanka na aerodromu i svega šest dana

pred Ţenevu. Bez obzira na to što znam koliko je teško drţati na uzdi naše ljude (najĉešće su to ljudi koji sa svojih

poloţaja na brdima gledaju svoje kuće iz kojih su isterani), neverovatna je sliĉnost okolnosti pod kojimadolazi do takvih incidenata, da ne kaţem u najmanju ruku glupost onih koji formiraju redove ljudi i dele imhumanitarnu pomoć baš ispred srpskih artiljerijskih poloţaja, i pretpostavljena još veća glupost Srba dazbog nekoliko ubijenih muslimanskih civila reskiraju vazdušne napade aviona najjaĉe svetske sile koji imionako već lete nad glavama. A ono što je najzanimljivije u svemu tome jeste tajming, uvek se takvi incidenti dešavaju onda kada tonajviše odgovara Muslimanima i kada im to moţe posluţiti da miniraju neki sastanak i dogovor. Tostradanje civila, bez obzira na to ko ih ubija, u ovom ratu je nešto najstrašnije. To nije rat - to je

hladnokrvno ubistvo.

Pale, 22. februar 1994: Dva sata posle razgovora sa generalom Pelnasom našli smo se na aerodromu saMuslimanima i Hrvatima. Našu delegaciju predvodili smo Krajišnik i ja, a ispred Glavnog štaba generalGvero. Razgovor je poĉeo o konkretnim vojnim problemima: o vrućim linijama i o oficirima za vezu.Upravo u trenutku dok je Gvero govorio desilo se nešto što smo naţalost mogli slutiti, ali ni u najcrnjim

slutnjama da će biti takvih razmera. U sobu je ušao Silajdţić i ledeno mirno saopštio da se razgovoriprekidaju ovog trenutka jer je upravo na sarajevskoj pijaci Markale „napravljen masakr“ u kojem je

poginulo i ranjeno moţda i stotinu ljudi. Jednostavno smo zanemeli. Povukli smo se u svoju sobu i odluĉili da ponudimo da srpski oficiri buduĉlanovi komisije koju bi trebalo odmah formirati. Znali smo da nema vremena za ĉekanje jer se tragovi

brzo i lako unište. Odmah nam je bilo jasno da će Srbi biti optuţeni. Opet satanizacija. I opet predKonferenciju. Odmah sam se setio šta nam je general Pelnas jutros pomenuo - da Muslimani po svaku cenu

ţele da izbegnu ovu Ţenevu. U prvi mah general Pelnas je pristao na formiranje takve komisije, ali se posle telefonskog razgovora vratio

i saopštio da ne moţe da garantuje bezbednost, pa ne moţe prihvatiti naše oficire kao ĉlanove komisije.

Posle smo ĉuli da je general Remzi javio našem Glavnom štabu da su u stvari Muslimani odbili mogućnostda se formira zajedniĉka komisija koja bi ispitala mesto nesreće i uverila se o posledicama tragedije.

Tezge netaknute

Odjednom smo ušli u vrzino kolo i sve je poĉelo da se okreće oko tog uţasnog masakra. U toku danaobjavljeno je da je broj stradalih 68, a broj ranjenih dve stotine. MeĊutim, već prvi snimci izazvali suneverovatne dileme. Prvo, otkud na pijaci sve sami mladi ljudi (samo jedna ţena), a dok ih odnose sa mesta

pogibije njihova tela su već potpuno ukoĉena. A tezge sa robom netaknute, ĉak i jaja i flaše na tezgamaĉitavi. A onda snimak kratera. To je tako mali krater da granata, ako je uopšte bila granata, koja ga jenapravila nikako nije mogla da ima tako straviĉno dejstvo. A turski lekar koji se zatekao u sarajevskoj bolnici daje izjavu, i to Si-En-Enu, kako se po ranama

preminulih i ranjenih vidi da ima mnogo opekotina, da nema ostataka ĉvrstih predmeta (znaĉi da nije bilogelera od granate) i da je većina povreda u predelu donjih ekstremiteta. (Nalaz gotovo identiĉan onom omasakru u ulici Vase Miskina.)

Šta u ovom trenutku reći o tom straviĉnom dogaĊaju? Informacije, dezinformacije, mediji, satanizacija,

frustriranost Srba, optuţbe sa svih strana. Slike sa Markala šokiraju ljude u Evropi, u Americi, u celomsvetu. Orkestracija svetskih medija. Srbi su necivilizovani, okrutni zloĉinci, agresori koji napadaju neduţnei nemoćne, a Muslimani ponovo samo ţrtve. Što se tiĉe malobrojnih koji su se javili da nešto kaţu u našu korist, treba pomenuti francusku televizijuTF1 koja je objavila da postoje sigurni dokazi da se radi o eksplozivnoj napravi. Drugim reĉima, da suMuslimani inscenirali i taj masakr. I grupa izraelskih struĉnjaka za eksploziv dala je svoje mišljenje da su u

pitanju eksplozivne naprave koje su bile postavljene na zemlji i koje su delovale linearno. Kaţu, to jeupravo ono što koriste fanatici Hezbolaha u Libanu i mudţahedini u Avganistanu. Naši ĉak tvrde, posleanalize snimaka, da su dovezena beţivotna tela, verovatno ranije poginulih muslimanskih ratnika, da bi se

povećao broj ţrtava. Libr Belţik istiĉe još neke ĉudne detalje: mrtvi su odmah sahranjeni (tako da se nije mogla izvršitimedicinska analiza), ranjenici su odmah evakuisani (i to, kako ĉujemo, ameriĉkim „herkulesima“ u














ameriĉku vojnu bolnicu u blizini Frankfurta) i niko od novinara nije mogao da dobije nikakav neposredaniskaz, a posebno je ĉudno što je broj mrtvih i ranjenih (objavljen gotovo odmah posle eksplozije) ostao

nepromenjen od prvog dana, što znaĉi da niko od toliko velikog broja ranjenih nije podlegao u narednimsatima i danima.

Suviše otvorenih pitanja, ali i suviše strašnih posledica. A kako je reagovao UN? Rouz je prvo, 5. februara, izjavio da on „veruje“ da su granate (u mnoţini)ispaljene sa srpskih poloţaja. Sutradan, 6. febuara, izjavio je da su analize završene ali da je „nemogućereći ko je ispalio granatu“ (jednu!). To je potvrĊeno istog dana i zvaniĉnim saopštenjem generalnogsekretara. Sedmog februara UN komanda u Zagrebu izdala je saopštenje da „posle analize kratera još nisu u

mogućnosti da sa sigurnošću odrede taĉno poreklo odakle je granata ispaljena“. Drugi ekspertski tim obavezao se da će izvršiti još jedno ispitivanje do 15. februara. Izveštaj koji je stigaosa danom zakašnjenja (16. februara) potvrdio je da se ne moţe odrediti sa kojih poloţaja je ispaljenagranata, ali ni ovaj izveštaj nije ukljuĉio ni svedoke, ni istragu o krateru, kao ni vrstu povreda. Karadţić je izjavio: „Nemoguće je da iko iz srpske vojske ispali granatu bez jasne naredbe jer postojestroga pravila i oruţje se paţljivo nadgleda.“ General Milovanović: „Zahtevamo da se formira ekspertskitim jer su i do sada sliĉni sluĉajevi ostali nerešeni, a da nije tako, sada bi bilo manje masakara, jer bi se

znalo da su Muslimani za njih odgovorni.“

Ja sam istakao da Srbi nemaju ni najmanje razloga za tako uţasne metode. Rekao sam da muslimanskastrana ima najviše koristi od tog dogaĊaja jer oni ţele da im se ukine embargo na oruţje, ţele da se obnovi

priĉa kako treba bombardovati srpske poloţaje oko Sarajeva, a sve to mogu mnogo lakše postići poslestraviĉnih slika masakra. I Jeljcin je rekao da treba razmisliti o tome koja strana je imala politiĉki motiv zatako nešto.

Od svih izjava svakako je najrelevantnija ona dr Stankovića, specijaliste sudske medicine sa VMA, kojinavodi da obdukcija poginulih nije izvršena, ĉak ni broj poginulih nije utvrĊen na licu mesta negonaknadnim prebrojavanjem u mrtvaĉnici, a zna se da ljudi svakodnevno ginu na raznim mestima (u

Sarajevu se beleţi, zvaniĉno, od pet do deset ubistava dnevno sa kriminalnom pozadinom), pa poštoobdukcija nije izvršena, ne moţe se utvrditi ni mesto ni vreme ni uzrok smrti.

UĈINAK MEDIJA

Dr Stanković kaţe: „Delovi projektila (geleri) imaju svoju ’liĉnu kartu’, pa se moţe utvrditi da li pripadajuistom projektilu kao i kalibar projektila, proizvoĊaĉ, vrsta ĉelika, eksploziv kojim je punjen... Doktrinasudske medicine da se posle obdukcije pronaĊena strana tela ostave kao dokaz takoĊe nije ispoštovana...Tek na osnovu izveštaja struĉnjaka sudske medicine, balistiĉara, struĉnjaka za tehnologiju metala ieksploziva, moţe se sa sigurnošću utvrditi uzrok masakra.“

Konaĉno, ĉuli smo od izvora u UNPROFOR -u da je Rouz Izetbegoviću rekao kako on poseduje izveštajkoji ukazuje da granata nije došla sa podruĉja pod kontrolom Srba već iz muslimanskog dela grada. Namato nije rekao. Oĉigledno, imao je razloga. Moţda je dobro u ovom trenutku podsetiti se izveštaja koji je Odbor za terorizam pripremio za ameriĉkekongresmene još 1. septembra 1992. Tu se kaţe: „... istraţitelji UN su došli do zakljuĉka da u nekolikokljuĉnih dogaĊaja - uglavnom kada se radilo o napadima na civile, što je podelilo javno mnjenje i vlade naZapadu oko pitanja odluĉnije akcije u Bosni i Hercegovini - te dogaĊaje su u stvari inscenirali samiMuslimani kao predstavu za zapadne medije, a u cilju da se situacija prikaţe još gorom nego što jeste.Istraţitelji UN, kao i drugi vojni eksperti, u te sluĉajeve ubrajaju: ’granatiranje ljudi u redu za hleb’ (27.maj), ’granatiranje za vreme posete Daglasa Herda’ (17. jul), ’eksplozija na groblju’ (4. avgust), kao iubistvo producenta Ej-Bi-Si-ja (13. avgust) i obaranje italijanskog transportnog aviona (3. septembar). U

svim tim sluĉajevima srpske snage su bile toliko udaljene da ţrtve nisu bile ĉak ni u njihovom dometu, a ioruţje koje je upotrebljeno potpuno se razlikuje od onog što se navodi u izveštajima bosanskih vlasti i uzapadnim medijima.“A treba se setiti i da su se svi ti (1992) i drugi krvavi dogaĊaji tokom 1993 (u januaru, oktobru, novembru)uvek dešavali neposredno pre mirovnih pregovora, ili neposredno posle propalih konferencija, i uvek imaliteške i dalekoseţne posledice po Srbe (kao što je uvoĊenje sankcija Jugoslaviji posle masakra 27. maja

1992), ali i po napore da se doĊe do mira.

OPOMENA ZAPADA Svestan ogromnog uĉinka medija koji su postigli da se za samo tri dana broj onih koji podrţavaju

bombardovanje udvostruĉi, Oven je istakao da taj dogaĊaj ne bi smeo delovati na Zapad tako da se odluĉina vazdušne napade, jer bi to moglo razbuktati rat, i ĉak uvući UN u rat. Neidentifikovani ekspert UNizjavio je da je preĉnik dejstva granate toliko mali da nije mogla da rani i ubije toliko veliki broj osoba, kao

i da su rane na donjim delovima tela, mada se zna da prilikom pada granate komadi gelara lete

koncentriĉno uvis.



AMERI OPTUŽUJU SRBE OĈevici, ljudi koji su se zatekli na ulici, kaţu da pre eksplozije nije bilo karakteristiĉnog zviţduka kojiprati let ovakve granate. Ali je predstavnik Stejt departmenta izjavio je da je „jasno da bosanski Srbi,traţeći komisiju, ţele da skrenu paţnju meĊunarodne zajednice sa tragedije u Sarajevu“. Iako priznaje daorgani UNPROFOR-a nisu mogli da utvrde odakle je granata došla, ameriĉki predstavnik optuţuje Srbe:„Incident u Sarajevu je saobrazan celom njihovom dosadašnjem ponašanju.“

Holbruk udara na Karadžića 22. septembar 2008.

Kako je Amerika nastojala da izbaci iz igre rukovodstvo Republike Srpske? SlobodanMiloševi? postaje glavni ameri?ki „protagonista mira“ na Balkanu

Nastavci





5.

Avioni ostali na pisti 6. Lome komad po komad






14. Holbruk udara na Karadţića15. Zategnuti ali da ne pukne




Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Banjaluka, 18. avgust 1995: Tim ameriĉkih diplomata na ĉelu sa Holbrukom, o kojem smo tako malo znali,ali sada ubrzano saznajemo sve više, pokazuje do sada ovde neviĊenu upornost i odluĉnost. Naime,

diplomate, uglavnom evropske, koje su se evo već više od tri godine bavile prostorima bivše Jugoslavije,

igrale su po pravilima svoje struke - pregovarale, nudile rešenja, malo pretile, malo popuštale, pokušavaleda pomire nepomirljivo, ostajući verne, koliko god je to bilo moguće, pravilima ponašanja stare dameEvrope.

Amerika, meĊutim, nema vremena, Americi se ţuri. Diplomatiju će zato zameniti gola sila, vojna, pritisci,ucene i trgovina. Dakle, „bosanski problem“ treba rešiti za koju nedelju, moţda već za dve-tri, treba uceniti

Srbe, potkupiti Muslimane, zapretiti Hrvatima i stvar će biti rašĉišćena. Holbruk je pitao s kim trebarazgovarati kad se radi o Srbima, i dobio odgovor da je to Milošević. To je uostalom lako i sam zakljuĉio -

Miloševića moţe da uceni sankcijama, Srbija je već dovoljno izmorena, iscrpljena, poniţena, a Miloševićspreman da prihvati plan Kontakt-grupe, navodno sa nekim izmenama o podeli teritorija.

Srbe na Palama, odluĉio je Holbruk, on će jednostavno ignorisati jer je shvatio da je Srbe u Republici

Srpskoj najteţe na nešto primorati. Zna on da smo mi spremni da pregovaramo, ali on ne ţeli pregovore, on je došao da po kratkom postupku završi posao. Rukovodstvo Republike Srpske je problem, a problem koji








































































se ne moţe rešiti mora se promeniti, tako kaţe ameriĉka poslovica.

Republiku Srpsku, nazvavši je „teritorija bosanskih Srba“, Holbruk je pomenuo samo u svojim pretnjama -

vazdušnim udarima, ukidanjem embarga za Muslimane, naoruţavanjem i organizovanjem muslimanskevojske uz pomoć SAD, povlaĉenjem UN i dolaskom islamskih trupa. Reĉju, za Srbe štap, za Muslimanešargarepa. Njima će ponuditi stotine miliona dolara za obnovu zemlje i dugotrajnu vojnu saradnju ukolikoprihvate dopunjeni plan Kontakt-grupe.

MeĊutim, što je posebno znaĉajno, ameriĉka administracija traţi da posle prihvatanja plana, trupe UN buduzamenjene NATO snagama. Pri tome se predviĊa i uĉešće vojnika iz islamskih zemalja, moţda i iz Rusije,ali bi polovinu trupa, oko 20.000, ĉinile ameriĉke snage. Celu operaciju sproveĊenja plana realizovao bi

NATO, a UN bi se bavile samo humanitarnim pitanjima. Ono što se dugo ĉinilo kao plod srpske sklonostika teorijama zavere, kao samo jedan od mnogih „scenarija“ za zatiranje Srba, sve više dobija obrisestvarnog plana koji se postepeno i ostvaruje.

U NOVOJ ULOZI

Takozvani ruski plan se gotovo više i ne pominje. Amerikanci su oĉigledno završili posao u Moskvi, a i izEvrope uglavnom stiţu pohvale i ocene da je ameriĉka inicijativa jedini naĉin za zaustavljanje sukoba.Istiĉe se i da je prihvaćena nova uloga predsednika Miloševića kao „propagatora mira“, što se povezuje sa

padom Krajine i tvrdi da je za tu akciju osim od Amerikanaca, TuĊman dobio i saglasnost Beograda. Holbruk je juĉe sa Miloševićem proveo na sastanku celih pet sati u razgovoru koji je bio „otvoren ikoristan“ i Milošević je izjavio da „smo mogli videti da vlada Sjedinjenih Drţava ţeli da pomogne kolikogod je moguće da se postigne mir i stabilnost na Balkanu“. Razgovori su odrţani u Predsedništvu, što se do

sada nije dešavalo, dakle pokazala se vaţnost i drţavniĉki karakter sastanka. Ono što se zna jeste daameriĉka inicijativa predstavlja mešavinu dogovora „teritorije za mir“ i pretnji vojnom intervenicijom. Pale, utorak, 21. avgust 1995: Ono što je centralno pitanje za nas jeste Milošević. Hvale ga mnogo iAmerikanci i Evropljani. Kinkel ga naziva „kljuĉnim ĉovekom“ pregovora, a Solana kaţe da je s njimvodio „srdaĉne“ razgovore. Dobili smo danas izjavu Obrada Kesića, izuzetnog analitiĉara iz Vašingtona, koji ocenjuje da postoji

opasnost od forsiranja vojnog rešanja koje podrţavaju jastrebovi u ameriĉkoj administraciji, na ĉelu saMedlin Olbrajt, pa bi Muslimani i Hrvati, nošeni euforijom i samozadovoljstvom posle brze okupacijeKrajine, mogli krenuti u napad protiv Vojske RS.

Kesić kaţe da je zapanjujuća ĉinjenica kako Milošević ne shvata da njegova pregovaraĉka pozicija zavisiod snage Srba preko Drine i da je on za svoju politiku „mir po svaku cenu“ do sada dobio veoma malo, i„što je još vaţnije“, tvrdi Kesić, „Milošević će biti u nepovoljnoj poziciji sve dok bude pokazivao da je slabi neodluĉan. Sve dok ne preduzme odluĉne korake i ne popravi svoju poziciju, ne moţe oĉekivati da se

drugi uzdrţe i da prestanu da ga guraju prema kolapsu... Posledice neaktivnosti i pasivnosti su tako velikeda će svaka nova neodluĉnost voditi prema katastrofi. Beograd ne moţe oĉekivati da kroz pregovore dobijeono za šta nije spreman sam da se izbori.“

Ameriĉka obaveštajna sluţba, meĊutim, procenjuje da bi Beograd ostao po strani u sluĉaju da VojskaRepublike Srpske poĉne da prima udarce. Pale, 22. avgust 1995: Sinoć je Karadţić gostujući u Dnevniku naše televizije govorio o tome da se izBeograda vrši pritisak na rukovodstvo Republike Srpske, posebno u beogradskim medijima, i to iz dva

razloga: prvo, da se prikrije osećanje krivice za sve što se desilo u poslednje vreme srpskom narodu prekoDrine, i drugo, da se izoluje naše rukovodstvo kako bi se Milošević uĉvrstio u ulozi jedinog pregovaraĉa uime Srba.

Karadţić je naglasio da je momentalno najveća briga meĊunarodne zajednice kako da nas izbaci iz pregovora, što sigurno za mir u Bosni ne moţe biti dobro, jer niko u naše ime ne moţe da pregovara, svemora biti overeno u našoj skupštini. Oĉigledno je da meĊunarodna zajednica ţeli da oĉuva privid neke BiH

kao unije, o ĉemu moţemo da razgovaramo, ali ono što ne moţe doći u pitanje je potpuni suverenitet našeg

naroda, pravo naroda da odluĉi o svojoj sudbini, rekao je Karadţić. Da je Milošević već preuzeo ulogu pregovaraĉa u naše ime nastojeći da eliminiše rukovodstvo RepublikeSrpske, potvrdio je istog dana Lilić u svom govoru odrţanom povodom sto dvadeset godina od boja naIvankovcu. Lilić je opet optuţio naše rukovodstvo za „ratni avanturizam“ i nespremnost da razume svoju„istorijsku odgovornost“. O istoj temi, ali sa više detalja i podataka, saznao sam u razgovoru sa Vialatom u Milićima istog togdvadeset prvog. Razgovor se odvijao u tajnosti i Vialat je na tome veoma insistirao. Vialat je postavio

nekoliko pitanja u vezi sa padom Krajine: zašto je Krajina pala, ko je izdao naredbu za povlaĉenje, je litaĉno to što se u Beogradu priĉa da je sve dogovoreno izmeĊu Karadţića i Martića i da su obojica izdajnici. Vialat je rekao kako je njegova procena da je sa Krajinom svršeno, da se tamo više ništa neće dešavati, ipitao kakvo je stanje u Republici Srpskoj. Odgovorio sam mu da smo mi i dalje zainteresovani za

pregovore, ali u prvom redu sa evropskim blokom, na bazi evropskog predloga, jer znamo da postoje



razlike izmeĊu evropske i ameriĉke mirovne inicijative i da SAD oĉigledno favorizuju Muslimane iHrvate...

RAZGOVORI U TAJNOSTI

Bilo je veoma zanimljivo ĉuti Vialatovo mišljenje o Biltu. On smatra da su Amerikanci od poĉetka protivBilta jer on uzima u obzir interes Srba, da je Bilt objektivan i zainteresovan za napredak u rešavanjuproblema. Amerikanci su se zato potrudili da pre mesec dana Biltov predlog propadne jer oni su na strani

Muslimana i Hrvata, u prvom redu zbog svoje unutrašnje politike. Dodao je da je za nas velika šteta što

više nema Frejzera, da je Frejzer bio jedini Amerikanac koji se trudio da razume problem. Sada Amerikancinastoje da ponište sve što Bilt postigne. Ali pravi problem je, kaţe Vialat, to što je Milošević uz Amerikance. A i Amerikanci i Milošević sadanastoje u prvom redu da Karadţića „izbace iz igre“, odnosno Milošević ĉeka da Karadţić „ispadne iz igre“,a i Amerikanci to ĉekaju. Svi ĉekaju „novog pregovaraĉa“ iz Republike Srpske. Odgovorio sam mu da se to neće dogoditi, da je pogrešna procena kako bi to mogao biti Mladić, on sigurnone moţe biti predstavnik civilne vlasti, a oni koji misle da pregovaraju s njim moraju raĉunati na to da ćeim s njim biti još teţe jer je vojniĉka logika logika faktiĉkog stanja. Vialat je na to rekao da je Mladić shvatio da ne moţe drţati 70 odsto teritorije, ali da je to u svakom sluĉajunaš problem, ipak da moramo imati u vidu da se zahtev za iskljuĉenje iz pregovora odnosi samo naKaradţića i da Amerikanci i Nemci insistiraju na tome da on mora otići u Hag. Kaţe da se i Milošević s timslaţe, i dodaje da Milošević neće braniti ni Istoĉnu Slavoniju, ako Hrvati napadnu, biće sve gotovo za ĉetiridana, a ako Amerikanci i Nemci daju Federaciji dozvolu za napad, isto će se desiti i Republici Srpskoj.

Zato Vialat savetuje da što pre poĉnemo pregovore i da što pre potpišemo mir. Odgovorio sam mu da miupravo to i ţelimo, jer ako ne doĊe do pregovora, rat bi se mogao razbuktati i neće se više moćikontrolisati.

Vialat je odgovorio da za Amerikance nije vaţno kakav će i koliki rat biti, vaţno je samo da pobedeMuslimani, a da Amerikanci raĉunaju ĉak i na to da se narod iz RS preseli u Srbiju. Dodao je da moramo

biti svesni da niko u Evropi neće ništa odluĉiti protiv interesa Amerike, a da će Amerikanci sigurno raditina tome da se do 15. se ptembra „nešto desi“ jer veto traje dva meseca. Rekao je i da je zauzimanjeSrebrenice bila naša velika greška koja je odmogla Biltu i omogućila Amerikancima da stvar preuzmu usvoje ruke.

NA REDU KOSOVO

Iz ameriĉkih izvora procurila je informacija i da će Holbruk izvršiti pritisak na Miloševića da ne šaljeizbeglice iz Krajine na Kosovo, jer „SAD ne bi ţelele da vide promenu etniĉke strukture na Kosovu“. O

ovome iz Beograda ni reĉi. Još jedan dokaz da Amerikanci misle ozbiljno i na duge staze. Mi smo ĉesto urazgovorima s Miloševićem pokušali da ga upozorimo na povezanost naše nesreće sa Kosovom, ali Kosovo je tema na koju se s Miloševićem nije moglo razgovarati. Jednog dana, neizbeţno, Kosovo će biti glavnatema kojom će Srbija morati da se bavi.

AMERI OBUĈAVAJU MUSLIMANE

Znamo da ameriĉki vojni struĉnjaci već rade na obuĉavanju muslimanske vojske, da im pomaţu iobaveštajno (interesantno je da se upravo Holbruk prvi put i pojavio u Bosni, u Gornjem Vakufu, na tajnomsastanku sa tim ciljem), a juĉe smo saznali da je ameriĉka obaveštajna sluţba izgubila u petak svoja dva

bespilotna špijunska aviona, od ĉetiri koja su poslata u junu da vrše prikupljanje obaveštajnih podataka naterenu iznad bivše Jugoslavije. Saznajemo i da ameriĉko ministarstvo odbrane planira da pošalje sledećenedelje bespilotne letilice drugog tipa - „hantere“, koji su opremljeni da ometaju našu komunikaciju.

Zategnuti ali da ne pukne 23. septembar 2008.

Pokušaj najviših predstavnika Srbije, SRJ, RS i crkve da utvrde zajedni?ku platformu.Patrijarh Pavle: Ono što nam sada treba je mir i naša sloga pred neprijateljem

Nastavci






















13. Markale podmetnute Srbima 14. Holbruk udara na Karadţića





Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Nikola Koljević je u svom ratnom dnevniku ovako zabeleţio razgovor najviših predstavnika Srbije, SRJ,Republike Srpske i Srpske pravoslavne crkve u Dobanovcima 26. avgusta 1995. godine.

Patrijarh Pavle: Ko blagoslov traţi ja ga i dajem. Ono što nam treba je sloga pred neprijateljem. Zato smoovde. Za opšte dobro našeg naroda. Šta je bilo, bilo je... Ćaskanje. Milošević pita vladiku Irineja koliko jezika govori. Radovan o jezicima. Anegdote.

Milošević: Alija nema strategiju. Kod njega se sve svodi na to samo da NATO bombarduje i da on takodobije rat. A nema on ni koncepciju za mir.

Karadţić: Nama je vaţno samo da budu tri entiteta. Milošević: Nama je svejedno. Da je bilo pameti da smo prihvatili ranije... Ta federacija će se ionakoraspasti, samo da ih dovedemo do te taĉke.

Milošević: Jeste li napravili kartu za Bilta 51:49? Karadţić: Imamo kombinacije. Bitno je 50:50. Milošević: Meni je reĉeno da će sutra u Londonu biti vaša mapa 51:49. Karadţić: Potrebno je tajnom diplomatijom pripremiti Bilta. Bila je jedna kombinacija sa Muratovićem zaPloĉe, ali Nemci nisu dali. Milošević: Ma kakav Muratović... Pogrešili ste sa granatiranjem Dubrovnika. Sad će oni napasti Trebinje.

Karadţić: Neće. „Ne treba slušati neprijatelja šta govori nego gledati šta moţe.“ (citira Šarona) Milošević: Kakve su linije u Hercegovini?

Karadţić: Dvadeset hiljada boraca. Ali hrvatska tehnika je superiorna. Videli smo to u Drvaru. Bulatović: Hoće li Hrvatima pripasti Stolac?

Karadţić: Zavisi od konferencije. Mi smo u Hercegovini dobro stali. Problem je što Hrvate zanima nafta uPopovom polju. I svakako zaleĊe Dubrovnika. Dolazi Mladić. Zvaniĉno poĉinje sastanak. Milošević: Da se prvo usaglasimo - ovo je strogo tajni sastanak. Vaše procene vojne situacije su realne.

Dakle, zakljuĉak - apsolutni prioritet je mirovno rešenje. Konaĉno ste eto i vi shvatili - 50:50.Karadţić: Za poĉetak.Milošević: To je i prošle godine bio naš stav. To je poĉetna taĉka. Moţda moţe i više. Sada je pitanjeodbrane vitalnih interesa. Mir - što pre. To je valjda zajedniĉka procena. Amerika hoće brzi mir ili brzi rat.Klinton tako potapa opoziciju. Ako nećete mir - spremni su milioni dolara. Plan je - povlaĉenjeUNPROFOR-a (izuzev islamskih zemalja) i intervencija NATO-a. Obaviće to na brzinu. Druga mogućnost

je konferencija, predviĊaju - Milošević, Izetbegović, TuĊman. Moguće je ukljuĉenje vaših predstavnika.

PAD REJTINGA

Uslovi - prihvatanje plana kao poĉetne taĉke i krajnji dogovor. Neće biti „business as usual“. Suština je pitanje vaše saglasnosnosti i spremnosti da prihvatite. Rekao sam to već Buhi, vi ne uvaţavate drugustranu. Vremena nema. Sada je sudnji dan da se postigne ono što je realno u ovoj situaciji. Ići će se na




























































model „federacija + Republika Srpska + specijalni odnosi sa susednim drţavama“. Uprkos Izetbegoviću svisu za to. Holbruk je rekao da će zapretiti Muslimanima, i to zapretiće im Mladićem. Sve se svodi na brzimir. That’s all. Nas samo interesuje vaše „da“ ili „ne“. Karadţić: Taĉna je vaša procena da Amerika hoće odmah one way or another. Ovo je šansa da se zakljuĉimir, i to dobar mir. Prvi put Amerikanci ne sabotiraju mir. Evropske zemlje (Velika Britanija i Francuska)

ne ţele nam sudbinu Krajine. Nemaĉka, naravno, ţeli Veliku Hrvatsku ali ne i Veliku Muslimniju. Startna pitanja su: 1. Je li sa Krajinom gotovo? 2. Postoji li mogućnost za saradnju i pritisak (uz vašu pomoć) zamore i Istoĉnu Slavoniju? A za nas je bolje da smo zagonetni „ludi Srbi“ jer ćemo tako više dobiti. Da smo

prihvatili plan Kontakt grupe, već nas ne bi bilo.

Milošević: U tome se ne slaţemo, ali nije vaţno. Karadţić: Bolje bi bilo da se javno pomirimo. Ima li kod vas još goriva?

Milošević: Da, ali je na izmaku. Karadţić: Ili je bolje da radimo na dva koloseka?

Milošević: Da skratimo priĉu. Suština je da mi nemamo taktiku. Nećemo valjda taktiku meĊu nama.Taktiku treba da imamo samo prema neprijatelju.

Karadţić: Ali ako mi budemo ĉlanovi vaše delegacije, onda ispada da smo mi pobunjenici.

Milošević: Šta smeta ako je rezultat Republika Srpska. A izbora nemamo. Uostalom, uvek smo radili natome da vas legitimizujemo. Zaklapaju se ĉeliĉna vrata a rešenje je moguće da postoji Republika Srpska.

Nisam ĉuo za republiku koja nije bila drţava. Od prošle godine rejting vam pada i padaće i dalje. Sada je još uvek moguće dobro rešenje. Ako ovaj put odbijemo, ide rešenje brzog rata. Valjda je svima ovde to jasno.

Karadţić: Imamo još vremena da utiĉemo.

Milošević: Nemamo. Jedino da poĉnemo.Karadţić: Da li se zauvek odriĉemo Krajine i mora?

Milošević: Ne. Ali ne moţe sada. Karadţić: Znaĉi ne smemo odbiti ameriĉki plan. Ali opet je bolje da mi ostanemo oni „ludi Srbi“. Davidimo šta se još moţe dobiti. Bulatović: Deadline je 15. septembar. Za dvadeset dana ne moţete ništa vojniĉki postići. Uostalom, ĉin

priznanja ne znaĉi nespornost. Eto, Slovenija i Hrvatska imaju sporne taĉke. Milošević: Aliji treba oduzeti adut naplaćivanja izlaska iz unije. Karadţić: Ali ne moţemo prihvatiti da nema Bosanske Krajine i Hercegovine. Pa Podrinje je već Srbija.Unija ne sme imati kompenzacije.

KNINSKA BRUKA

Milošević: Dovoljno je da se prihvati Oven-Stoltenbergov plan za uniju.

Buha: Bolje tri nego dve jedinice.Milošević: Svejedno. Karadţić: Amerikanci će mnogo popustiti da bi postigli brzi mir.

Milošević: Nemojte se zanositi. Sa Goraţdem vas navlaĉe da napadnete i da Aliji priskoĉi NATO u pomoć.Izetbegović ima samo strategiju za rat. Ĉim srpska strana prihvaiti, Alija će biti na mukama. Karadţić: Zar ne moţemo na raĉun Krajine traţiti veći procenat?

Milošević: TuĊman je kruti nacionalista kao i vi. Karadţić: Manolić nam je pominjao varijante zamene. Milošević: Nema promene poĉetnih stavova. Frejzer je pošao sa 55 posto za vas. Zato su ga i ubili. Gvero: Dobro bi bilo da mi za 20 dana odrţimo i ovo što sada drţimo. Zato treba odmah da idemo umirovni proces.

Karadţić: To je vrlo krupno pitanje. Odustajanje od Krajine i od mora. Milošević: Vojniĉki je nemoguće išta uraditi. A vidite kakva je bruka Knin. Lilić: Krajini smo sve omogućili, ali oni se jednostavno nisu branili.

Milošević: Tog jutra Mrkšić je dobio depešu „Izdrţite dva dana“. Doneli smo odluku na Savetu za odbranu. Lilić: Krajina je zakazala. Borimo se sada za Republiku Srpsku. Na osnovu mogućnosti. Pitanje je samo

varijante brzog mira.

Tolimir: Procena je da se 20 posto Srba bori protiv svih Hrvata i Muslimana. Odnos snaga je u njihovu

korist. Moţemo da se borimo samo ako dobijemo materijalnu pomoć i pomoć u ljudstvu. A za to nam je potrebna pomoć politike.

Perišić: Uslov je korelacija politike i vojske. Znamo da je u RSK bio razdor. Vidimo isti trend i u RS.Doţivećemo istu situaciju. Vojska RS je uradila što je mogla, dalje ne moţe. Po 30 ljudi vam svaki dannestaje sa ratišta. Karadţić: Nije taĉno. Perišić: Materijalne mogućnosti su sve manje, a i ljudi neće da se bore. Biće i kod vas stampedo kao uRSK. Postaćemo Kurdi. Neće opstati ništa. Odluku moramo prepustiti politici.



Milošević: Dobro, da ĉujemo patrijarha i vladiku Irineja. (Pošto sam ja na to upozorio, onda se Miloševićobraća meni: „Koljeviću, uvek si bio najrazumniji, ali tvoja teţina je bila mala.“)

Patrijarh: Znaĉi sada je biti ili ne biti. Ako se ne prihvati plan znaĉi ne biti. Nemamo izbora osimpregovora.

Karadţić: Ĉak i ako bude 50:50, mi odreĊujemo konfiguraciju mapa. Ĉak i ako je 56 posto. Mladić: Nekad bilo. Promenila se karta. Karadţić: Naglasak je na dva koloseka. Vi ste nas pritisnuli. Bulatović: Amerikanci znaju za našu pomoć vama. Znate da nam ništa nisu dali za taoce. Karadţić: Treba zategnuti, ali da ne pukne.

Milošević: Zategli smo do pucanja. Bulatović: Eto, dogovarali smo se da mi branimo Trebinje ali da neće biti pucanja na Dubrovnik, a vi...

BRZI MIR ILI BRZI RAT

Irinej: Da ĉujemo Mladića. To je vaţno za ono što hoću da kaţem. Mladić: Prvo ţelim da izrazim zadovoljstvo što je došlo do ovog skupa. Upoznat sam sa pismom. Odluka jeili mir ili rat. Moramo da se ponašamo u granicama mogućeg. Ne smemo se upuštati u vojnu avanturu.Treba ići u mir ali verifikovati faktiĉko stanje. Vašu odluku generali će provesti. Ja neću da uĉestvujem usrpskim podelama. Ja sam se borio za predstavnike politiĉke vlasti. Moje je mišljenje da je bolje da bududve delegacije, jedna SRJ, druga RS, ako ne moţete da se usaglasite.

NAROD NAPUSTIO ZEMLjU

Ponovo ćaskanje - Bulatović i Kozić o Ljubinju. Naše kukanje za municiju. O padu Krajine.

Milošević: Nikad u istoriji nije bilo da narod ostavi zemlju. Godine 1914. otišla je vojska iz Srbije, ali ne inarod. Zamislite da Francuzi iziĊu iz Francuske. To u Krajini nije bio poraz već bruka. Bulatović: Katastrofa je i to što je Vuĉurević uradio. Hrvati su dobili alibi za napad. Milošević: Evo, Momir se kandiduje za Hercegovce.

Kockanja ne sme da bude 24. septembar 2008.

Sastanak u Dobanovcima: duboka neslaganja oko utvr?ivanja zajedni?ke srpske

strategije. Miloševi? Karadţi?u: Ili prihvatite plan Kontakt-grupe, ili ?ete izgubiti sve

Nastavci











13. Markale podmetnute Srbima 14. Holbruk udara na Karadţića





Srodne teme

Put ka EU





























































Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Nastavak razgovora oko utvrĊivanja zajedniĉke strategije, koji su najviši predstavnici Srbije, SRJ,Republike Srpske i Crkve vodili u Dobanovcima, prema Koljevićevom zapisu, tekao je ovako: Vladika Irinej: Na nama je istorijska odgovornost. Donećemo odluku sa bolom ali sa bratom. Kao što je

poglavar naše crkve rekao, Crkva pripada svim Srbima. Posle ovog skupa ne smemo otići razjedinjeni. Najvaţnije je da prestane nepoverenje. Rat je gubitak ljudskih ţivota. (Citat iz JevanĊelja - procena

troškova za izgradnju kule. Car ne kreće u boj sa 10.000 vojnika na onog ko ima 20.000 nego šalje poslanstvo.) Moramo prestati sa podelama. Karadţić i Mladić da se pojave zajedno na javnom mestu.

Dakle, jedna delegacija. (Obraća se Miloševiću) Ali patrijarhu ste rekli: „Neću pristati bez pristanka predstavnika Republike Srpske i generala Mladića.“ Mora se uĉiniti maksimum da bi se dobio minimum.Pošto je ovo opšteobavezujuća odluka nuţno je da se donese zajedniĉki. Moţemo li definisati minimum?

Mladić: Glamoĉ, Grahovo... povratak Bulatović: To je pitanje svih nas - definisati minimum.

PITANjE POVERENjA

KontiĆ: Nemojte opet stvarati nerealne konstrukcije. Vidim da još uvek vlada nepoverenje. RSK je

napustila nas a ne mi njih. Reintegracija vojnim putem ne dolazi u obzir. Eventualno je to moguće politiĉki.O tome nema dileme.

Irinej: Dakle, u zajedniĉku delegaciju ukljuĉiti predstavnike Republike Srpske.

Bulatović: Crna Gora daje mandat za pregovore Slobodanu Miloševiću. Gvero: Samo je vaţan interes naroda. Moramo prevazići ideološke podele. Bolje je imati jedan koncept,makar i lošiji, nego sedam razliĉitih. Đukić: Srbi moraju postići dogovor i izabrati jednog ĉoveka. Moramo imati na umu da je kod nas istrošen iljudski i materijalni faktor. Iza Hrvatske stoji druga ekonomija.

Karadţić: Nema Republike Srpske sa planom Kontakt-grupe.

Milošević: Prihvatiću plan Kontakt-grupe, a Izetbegović onda neće. Uostalom, odluĉite kako hoćete ipreuzmite odgovornost. Izgubićete sve. To je gubitniĉko kockanje. Karadţić: Zašto ne mogu dve delegacije?

Milošević: Zato što oni neće. Sve sam vam omogućio. I odlazak tamo i sve. Ali vi ćete izgubiti i ono štosad imate.

Irinej: Zar nije mogućno ukljuĉiti i Republiku Srpsku?

Milošević: Mogućno je, ali ako oni prihvate. Pitanje je poverenja. (Milošević se obraća Irineju). Ovi su me

uvek napravili majmunom. Traţim samo pravo krajnjeg pristanka. Perišić: Moramo shvatiti da ne moţemo pobediti svet. A moţemo ostvariti jedinstvo. Treba ići nadelegaciju Jugoslavije kombinovanu sa delegacijom Republike Srpske. U protivnom ugroţavamo interesRepublike Srpske, a onda i SRJ.

Tolimir: Osnovno je definisati problem - šta je srpski nacionalni interes. Milošević: Narod i teritorije.

Tolimir: Moramo iskljuĉiti Hrvatsku iz rata. Silom ili diplomatijom. Diskvalifikovati plan Kontakt- grupe.

Milošević: Na tome i radimo. Gvero: Svako rešenje koje je više od sudbine Republike Srpske Krajine je prihvatljivo. Milošević: Ako veruješ, Radovane, da ja navijam za TuĊmana, da odmah prekinemo. Ne vršimo na vasnikakav pritisak. Neću da pregovaram ako nemem vašu saglasnost. Karadţić: Prihvatili ste svaki plan. Kontić: Samo kao poĉetak.

Milošević: Odluĉite. Neću da vršim nikakav pritisak. Zbog mirne savesti.Irinej: Nema vi i mi. Velike sile ne prihvataju da bude delegacija RS. Dakle, nastupate zajedniĉki,Slobodan Milošević pregovara uz stalne konsultacije s vama. Morate imati u vidu da je narod deprimiran.Neophodno je dizanje morala. Ne sme biti sukoba meĊu nama. To je recept neprijatelja. Kad bi bilomoguće, najbolje bi bilo da budu dve delegacije, ali vidimo da to ne moţe. Milošević: Sve smo uĉinili da vas legitimizujemo. Irinej: Pred patrijarhom se zakunite. A Slobodan Milošević da će se s vama konsultovati.

Bulatović: Šta ako padne Republika Srpska, moraćemo opet razgovarati s Alijom. Biće rat, pa opetpregovori.

Krajišnik: Mi traţimo drţavnost. Postavlja se pitanje unije. Ne moţemo pristati na jednu stolicu u UN izajedniĉke spoljne poslove. Mora se obezbediti pravo na referendum.

NATO snage samo izmeĊu dva entiteta. Zapad raĉuna na to - lako je sa Srbima kad nisu jedinstveni. Oni














nama kaţu - lakše je sa Milošveićem nego sa vama. Patrijarh: Ja vas molim da nesporazume trenutno zaboravite a da se posle rata bratski raspravimo i

oprostimo ako šta imamo. Zakljuĉeno: * Dve delegacije, ako to ne moţe, naši predstavnici u zajedniĉkoj delegaciji. Milošević šef delegacije. * teritorijalna kompaktnost,

* konfederalno ureĊenje, * faktiĉko stanje + Glamoĉ, Grahovo, Una, Sava, Kupres (?) (Goraţde - razmena?),

* izlaz na more, Neretva (koliko moţe),

* Posavina (Orašje?) - koridor (po vazdušnom kriteriju 20 km). Dva dana posle sastanka u Dobanovcima na Palama je odrţana Skupština RS. Tom prilikom voĊen je

razgovor o izlasku iz blokade u kojoj su se našli prekodrinski Srbi. Koljević ga je ovako zapisao: Buha: Pokušaj sa Karterom je bez rezultata. Ĉini se da se Kontakt-grupa pomera u stranu. Iz kontakta sa

Biltom vidimo da nema novog plana. Bilt je predstavnik meĊunarodne zajednice a ne Evropske zajednice.Insistirati na podeli na tri.

Lukić: Sada nam je najvaţnije da dobijemo više informacija, da ispitamo puls, da vidimo konture pregovaraĉkog procesa. Prihvatićemo 51:49 ali ne spremno, pokazati neodreĊen interes za uniju.

Tolimir: Stvara se ameriĉka Kontakt-grupa u kojoj će biti i ĉlan iz islamskih zemalja. Traţiće semeĊusobno priznavanje. Karadţić: Neprihvatljiva je unija ĉak i kao privremeni status. Taĉno je da je pitanje rat ili mir brzo, aliprocena je brzi mir 95 posto, a 5 posto brzi rat. Saradnja sa SRJ je potrebna jer to plaši neprijatelja. Potpuno

prepuštanje uloge pregovaraĉa Miloševiću bilo bi katastrofalno.

PONOVO MARKALE

Koljević: Ako je taĉna tvoja teza da je mir za Amerikance 95:5, ne vidim zašto ne moţemo s Miloševićem postići svoje legitimne interese. Mi ga moţemo sutra interno prihvatiti za šefa „mešovite delegacije“.Druga varijanta je da mu damo „mandat“ uz uslov konsultacija i definisanja (dovoljno precizno) našihstrateških interesa. Karadţić: Zapitaj se zašto oni hoće s njim a neće sa nama. Njihov najveći uspeh je da eliminišu elementenaše drţavnosti. On se brine o sankcijama i o tome da postane good gay a nama kako bude. Mi ne smemoda odustanemo od pregovora, a ne smemo ni da se raziĊemo s njim, niti da ga ostavimo na cedilu. Zato jerešenje da naša delegacija postoji i da saraĊuje s njim, te da usaglasi zajedniĉki nastup premameĊunarodnim pregovaraĉima. Naša delegacija moţe biti, povremeno, u sastavu jugo -delegacije, a inaĉemora postojati, mora pregovarati i na kraju potpisati.

Koljević: Sve je tako, Radovane. Ali njihov najveći uspeh bio bi da nas podele.

Konaĉno je juĉe predstavnicima Kontakt-grupe Holbruk izneo detalje ameriĉkog plana koji još uvek nije upotpunosti obelodanjen. Ono što se zna je da, kao prvo, prema tom planu Srbija, Hrvatska i bivša BiH trebameĊusobno da se priznaju kao nezavisne drţave, s tim što bi bivša BiH bila podeljena na muslimansko-

hrvatski i srpski deo koji će, prema Holbrukovim reĉima „imati odvojenu upravu“. Iako plan još nije poznat, zna se da su predviĊene kazne za onu stranu koja odbije plan, ali su kaznene mere mnogo stroţe zaSrbe.

Srbima se preti da će se, ukoliko odbiju plan, trupe UN povući, Muslimanima će se ukinuti embargo naoruţje, a NATO bi mogao pruţiti vazdušnu podršku muslimanskoj vojsci. Svašta smo do sada ĉuli, imalismo i ultimatume, ali sve se ipak do sada nekako pokušavalo zaodenuti nepristrasnošću, bar upotrebomonog „sve strane u sukobu“, ĉak i kad se znalo da se odnosi samo na nas. Sada se NATO sasvim otvoreno

pojavljuje kao mogući deo muslimanskih oruţanih snaga. Pale, 29. avgust 1995: I još jednom u trenutku kada se opet govori i radi na mirovnom planu, masakr uSarajevu. Opet na Markalama. Opet slike uţasa, mrtvi, ranjeni. Informativna sluţba našeg Glavnog štaba izdala je saopštenje: „VRS nema nikakve veze sa iznenadnim

teškim incidentom niti raspolaţe takvim ubojitim sredstvom koje bi odjednom moglo da unesreći toliki brojlica.“

Još jedna od onih neobiĉnih sluĉajnosti. Haris Silajdţić je upravo drţao konferenciju za novinare u trenutkukad je došlo do nove eksplozije na Markalama. Tako je odmah mogao da poruĉi meĊunarodnoj zajednici daće Muslimani prekinuti pregovore i postavio je pitanje: „Šta ĉeka NATO?“

Bojim se da u ovom pitanju leţi celi odgovor. Nije li NATO ĉekao upravo povod da se kroz UN legalizuje iopravda uĉešće NATO-a u ovom ratu? Istina,

UN-PROFOR je saopštio da se još ne moţe utvrditi ko je ispalio granatu, odnosno šest granata, od kojih jesamo prva bila tolik o ubojita da je na mestu ubila 37 i ranila više od 200 ljudi. Ĉujemo iz Pariza da nijedna francuska radio ni TV stanica ovaj put nije odmah optuţila Srbe. A Holbruk je,takoĊe u Parizu, izjavio da masakr neće zaustaviti pregovaraĉki proces, ali je u isto vreme Beogradu

postavio ultimatum da izvrši dodatni pritisak, u roku od deset dana, na Republiku Srpsku kako bi prihvatila



ameriĉki plan ili će „snositi sve posledice“.

PRETNJA ODMAZDOM

Holbruk je danas izjavio da „kljuĉ za rešenje krize u regionu“ predstavlja Milošević i da će Milošević„morati da se usmeri u tom pravcu“ da on zastupa Republiku Srpsku. Po Holbruku, „glavni problem“ je štoBeograd još uvek smatra da ne moţe govoriti u ime Srba iz Bosne. Ali naš glavni problem je Holbrukovaizjava da „ako ne doĊe do dramatiĉnog pomaka u radu na mirovnoj inicijativi, u narednih nedelju ili dve,

posledice će biti vrlo nesrećne po srpske ciljeve“.

S VAMA NEĆE NIKO KaradţiĆ: Velika će biti šteta ako Republika Srpska ne pregovara. Jugoslavija ima veći manevarski prostor

ako je i Republika Srpska u igri.

Milošević: To je nerealno. Eto, videli ste, Babić je prihvatio plan Z-4 ali bilo je prekasno.

Karadţić: Pravo je pitanje šta dobijamo. U odnosu na Izetbegovića mi gubimo status. Milošević: Izetbegović neće s vama da pregovara. Niko neće s vama da pregovara.

Oštar kolac ide u zemlju 25. septembar 2008

Miloševi? Karadţi?u: Nije mi ţao što ?ete se vi ubiti, ve? što ?e toliki narod stradati

Nastavci










12. Moć jaĉa od velikog ugleda 13. Markale podmetnute Srbima




17. Oštar kolac ide u zemlju18. Sporazum bez našeg parafa

Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Beograd, 30. avgust 1995: Pred polazak za Beograd Krajišnik, Karadţić, Tolimir, Biljana Plavšić i jaodrţali smo sastanak. Razgovarali smo o onom što ćemo sutra morati da prihvatimo i oko ĉega moţemo,bar donekle, da pregovaramo. Svi smo se sloţili da je naš prioritet, ukoliko je to ikako moguće, da bududve delegacije, sa Miloševićem na ĉelu. Ukoliko to nije moguće, onda ćemo morati da pristanemo na jednudelegaciju koja će ukljuĉivati naše ĉlanove. Treće, moramo da prihvatimo Miloševića za šefa delegacije, alii da traţimo da se svaki sporazum obavezno ratifikuje odnosno verifikuje na našoj Skupštini... Tako smo sedogovarali pre sastanka u Dobanovcima na kojem se sutradan ovako govorilo:

Karadţić: Naši zakljuĉci: Mi znamo da neki hoće pregovore s nama da se ne bi skidale sankcije. Bilt je onaj








































































koji hoće našu saradnju, ali neće je Amerikanci. Osnovno što vi treba da znate jeste da mi pristajemo nauniju, ali traţimo kompetentnost Republike Srpske u politiĉkim stvarima.

Buha: Vaţno je što smo rekli Biltu da mi traţimo jednaka prava kao federacija. Što se unije tiĉe, dolaze uobzir samo spoljni poslovi, sve ostalo odvojeno. Moramo zahtevati ravnopravnost u pregovorima. Bilt se

sloţio s našim predlogom oko Fonda za rekonstrukciju. Što se tiĉe viability - Bilt kaţe da je pitanje o procentima „moguće“, a vlasniĉka logika „verovatna“. Vaţno je da se polazi od faktiĉkog stanja. Milošević: Zar ne vidite da su se oni odluĉili na podelu, ali preko unije kao mosta. Još uvek ste sporovozni,

ne razumete šta znaĉi brzi mir/ brzi rat. Ne moţemo se vraćati ponovo na principe. To samo usporava. Akohoćete sami, go ahead. Mi ćemo samo da aplaudiramo. Ali da znate da i svi stranci vide Alijinu strategiju -

samo rat, NATO, etc. On to radi uspešno i efikasno. Sad se nama otvorila mogućnost zbog toga štoAmerikanci imaju motiv da završe posao. Neće biti velike konferencije - prema tome s naše strane samo5+3 (ĉlanova pregovaraĉke delegacije), dakle vaši predstavnici sa nama. Imajte na umu: Republika Srpska nije preduslov, već moţe da bude samo rezultat. Šest meseci smo

pregovarali o reĉi eljual, a oni su traţili balanced. Sa Holbrukom je dogovorena garancija za simetriju. PlanKontakt-grupe kao poĉetna taĉka. Uslov - vaša spremnost da prihvatite dogovoreno. Prozor se suţava svakidan. Akaši tvrdi da su UN okrivile Srbe za masakr. Znate šta to znaĉi. A Holbruk i Bilt, uprkos Silajdţiću,ţele dalje intenzivan mirovni proces. Bitno je da ne uĊemo o pregovore prekasno, kao Babić. Ići ćemopraktiĉno i pragmatiĉno. I mi ţelimo da vi budete u delegaciji. Karadţić: Ko potpisuje?

Milošević: Vaši ĉlanovi. Karadţić: Ko to moţe na sebe da prihvati, takvu obavezu?

Milošević: To je uvek vaš problem - odgovornost. Krijete se iza Skupštine i naroda.

STRAH OD UNIJE

Krajišnik: IznenaĊen sam. Plan Kontakt-grupe više ne postoji, stidljivo ga jedva prizivaju. Mi smo uĉiniliveliki popust što smo pristali na zajedniĉki nastup. Ali mi ţelimo da na Skupštini ratifikujemo ono što budedogovoreno.

Milošević: Ne moţete. U pitanju je šta je moguće. Ko se opekao duva i u hladno. Karadţić: Naš je interes da radimo zajedno, ali bojim se da ide naopako. Milošević: Radi se o jedinoj varijanti. Karadţić: Uniju moţemo prihvatiti jedino na kraju, da to bude najjaĉi adut. Milošević: Znam da radim kako umem. Znajući vas, neću da se opeĉem. Karadţić: Kad dobiju uniju, dotući će nas. Milošević: Alija će odbiti onog trenutka kada na papiru vidi uniju. Karadţić: Moramo sve zajedniĉki dogovoriti.

Gvero: Trostruk kolac ne ide u zemlju. Slobodan Milošević, dakle, preseca, ali uz konsultacije. Mi nesmemo ispasti iz mirovnog procesa.

Milošević: Reĉ je o svesrpskom pitanju. Setite se samo Ţeneve. Mladić: Sve samo u okviru dogovorenog. Nastupa se sa mi. Ako je to jedna delegacija, onda ona zastupa

ceo narod. Izgradimo strategiju. Nevaţno je ko će predstavljati već šta ćemo izboriti. Treba ukljuĉiti štoviše znaĉajnih ljudi, eksperte. Imamo jakog neprijatelja. Ne smemo se deliti. Sami sebe poniţavamo. Milošević: 1. U vašoj delegaciji treba da budu Krajišnik i Koljević (Skupština i Predsedništvo). 2.Rukovodstvo RS saglasno da u potpunosti usaglasi stavove sa SRJ. 3. Odluka se donosi prostom većinom -

zajedniĉki. Biljana Plavšić: Vaša je duţnost da se usaglasite. Ali ne moţe plan Kontakt-grupe.

Milošević: Reĉ je o poĉetnoj taĉki. B. Plavšić: Mora potpisati Karadţić. Radi se o drţavi. Buha: Ne mogu potpisati naši predstavnici bez Karadţića i Mladića. Perišić: Mora se nastupati jedinstveno. Slobodan Milošević ima pravo. NATO priprema udare. Vaš front je

povećan za 250 km. Materijalnih sredstava više nema. Setite se kako je propala Krajina. Ceo svet je protivnas. Mi sad treba umnim nastupom da spreĉimo ono što nam je svet naumio. Bio bi to lud general koji bivodio svoj narod u bitku u kojoj nemamo šanse.

Milošević: Opet napad na civile u Sarajevu. Morate osuditi napad, optuţiti ko je odgovoran, preki sud. Neophodan je prekid neprijateljstava na sarajevskom ratištu. Morate povući artiljeriju 20 km. Pritisak će biti strašan. Akaši kaţe da je ispaljeno pet granata od kojih su tri eksplodirale.

Mladić: Zatraţili smo mešovitu komisiju, razgovarao sam sa Smitom. Ne smemo to dozvoliti. Oni hoćesamo otvaranje Igmana. Detalji sa uviĊaja demantuju tvrdnje da smo mi to ispalili. UN zna da to nije našamina (levak 25 m). Samo hoće da nas odmaknu od Sarajeva. Milošević: Odvezite Akašija u Srebrenicu. Mladić: Nema problema. Karadţić: Nikola i Momo su iz stare vlasti.



Milošević: Meni je svejedno. Mi samo hoćemo maksimum legalizacije. Da delegacija bude na najvišemnivou. Hoću da njih nadigramo. Naš cilj je maksimum onoga što se moţe dobiti. Tolimir: Bilt je rekao da je Krajina gotova stvar. Treba traţiti kompenzacije za Krajinu i Istoĉnu Slavoniju. Karadţić: Moţda je najbolje da ne idemo na 5+3. Najbolje je onda da idete vi sami... Biće fatalna greškaako mislimo da je 5+3 pitanje priznanja, u pitanju je globalno rešenje. Gvero: Vaţno je šta se potpisuje, a ne ko potpisuje. Milošević: Recite: u sprovoĊenju zakljuĉaka Narodna skupština ovlašćuje dva njena ĉlana delegacije da

mogu voditi pregovore i da potpišu. Vi ih odredite. Irinej: Ako moţete izboriti da potpišu Karadţić i Mladić, probajte. Ako ne moţe, neka potpišu drugi.

Krajišnik: Nema pravog posla ako ne verujemo jedni drugima. Pitanje je proste većine. Osetljivi smo naneravnopravnost. Nemojte donositi odluke bez Skupštine. Ja ne mogu ništa ako nisam ovlašćen. Nemojteda sada pišemo akt. Mi se moramo konsultovati. Milošević: Pa imenujte Karadţića i Mladića. Karadţić: Glavni problem je kako će se raditi. Drugi problem je nadglasavanje.

Milošević: Ne pristajem, jer ste vi majstori za kupovanje pogrešnog vremena. „Preglasavanje“ je meni potrebno ne samo da me vi ne prevarite već zbog oportuniteta. Vi ste diletanti, a ja hoću da iskoristim pravitrenutak. Prvi metak mora ići pravo u ĉelo. Uostalom, moţe i 3+3, ali onda ukoliko su podeljeni glasovi,

predsednik odluĉuje. Irinej: Tako je i u crkvi.

Perišić: Alternativa je gubitak svega. Karadţić: Dobro, zajedniĉka delegacija. Milošević: Ne moţe nego jedinstvena. Hoćete li - da ili ne?

SVE NA PAPIR

(Posle pauze)

Karadţić: Zašto nas eliminišu?

Milošević: Ne znam. Karadţić: Da budemo iskreni. Predsednik Milošević je prihvatio svaki plan. Da smo prihvatili Vens-

Ovenov plan, do sada nas ne bi bilo. Vas mogu da ucenjuju sankcijama, a nas ne mogu.

Milošević: Moramo imati delegaciju koja moţe da donese odluku. Nismo mi pristajali na ucene. Krajišnik: Juĉe smo pristali na uniju. Sada traţimo mehanizam za odluĉivanje. Molim vas, dajte zajedniĉkukomisiju. Nemojte nas pritiskati.

Irinej: Ne moţemo se razići odavde i ići u sopstvenu propast. Svi smo potrebni jedni drugima. Nije isto jesuli Muslimani na Drini ili na Uni. Što se odluĉivanja tiĉe, u crkvi je tako, ako je 50:50, patrijarh odluĉuje.Delegacija je meritorna, ali ako ne moţe da se usaglasi, onda mora jedan da donese odluku. Greh je da se

raziĊemo bez dogovora. Milošević je nesporno prvi, ali se mora konsultovati sa predstavnicima RepublikeSrpske.

Perišić: Alternativa je propast. A minimum je 49 odsto. Srbi su kao najlon ĉarape, Srbin nema više ĉime dase bori. Nećete da sagledate opšti interes naroda. Milošević: Vi niste spremni za brzi mir. Da Bog da da se varam, ali će onda biti brzi rat. Na tom vašemnepoverenju neće biti Republike Srpske. Karadţić: U strategiji se slaţemo, ali ne u taktici. Vidite šta engleska štampa danas piše. Ako strepe da ćeSrbi odbiti, daće nam više. Prave novi plan samo zato što ih Srbi pritiskaju. A za vas imaju kljuĉ - sankcije.

Milošević: Da je tako, davno smo mogli prihvatiti - priznati Bosnu i skinuti sankcije. Stvar je u tome štooni nemaju izbor, moraju naći rešenje. Znaĉi rat, ako ne moţe mir. Karadţić: Nemojte im reći da odluĉuje Slobodan Milošević. Milošević: Ako ne kaţete, pregovori nemaju validitet. B. Plavšić: Da idu trojica naših i Slobodan Milošević. (obraća se Miloševiću) Ali morate se potruditi! Bulatović: Taktika ne moţe da ugrozi strategiju.

Lilić: Znate koliko ste drţali pre godinu dana, a šta drţite danas. Ja sam za 5+3. Treba da ugradimo vaše predstavnike u delegaciju. Ako moţete sami, vi pregovarajte.

Patrijarh: Samo se nemojte deliti.

Gvero: Znamo kakav je uticaj Krajišnika i Karadţića na Skupštinu. Milošević: Sve smo pokušali. Odgovornost je vaša. Uvredili ste me. A vaša je odgovornost i prema svomnarodu. Nije mi ţao što ćete se vi ubiti, ali ubićete toliki narod, a vaša koţa ne moţe to pokriti. Više nemapata-karte.

Karadţić: Moţemo li da se dogovrimo da se to podrazumeva. Milošević: Ne moţemo. Sve mora da piše. Evo predlog dokumenta 3+3, ako nema saglasnosti, odluĉujeMilošević. (Tajac)

STAJNA STOPA



Patrijarh: Kada sam ĉuo da nas mogu uništiti, pitam se gde je ta stopa gde moramo stati. Moramo imati naumu da je za nas biti ili ne biti. Moramo dogovor zajedniĉki prihvatiti i onda se drţati toga.

SLOBA DA PRESEĈE

Mladić: Jedna je Srbija. Moramo nastupati jedinstveno. Nema vremena, a nema ni suštinskog problema -

Slobodan Milošević ţeli naše uĉešće u delegaciji, da budemo organski deo. Neophodne su konsultacije,naravno. Ako se moţe, ne pominjati plan Kontkt -grupe. Slobodan Milošević će se izboriti za maksimum.Milošević ima puno pravo da „preseĉe“. Inaĉe, ne gine nam brzi rat i uništenje. Moramo gledati praktiĉnustranu.

Sporazum bez našeg parafa 26. septembar 2008.

Kako je Miloševi?ev glas u Dejtonu rešio sudbinu Republike Srpske. ?lanovi delegacije

RS odbili da prisustvuju ceremoniji proglašenja sporazuma

Nastavci



3.

Pala je kobna reĉ 4. Hrvati dţoker Muslimana













Srodne teme

Put ka EU


Sabor SPC

Sluĉaj Artemije


Dejton, utorak 21. novembar: Izlazeći iz zgrade u kojoj je bila smeštena delegacija Evropske unije,

primetio sam dvojicu ĉlanova Holbrukovog tima. Pogledali su me i rekli: „Gotovo je, Muslimani su pristali!“

Tako sam prvi od naših saznao da je pregovaraĉka zavesa pala. Na ulazu u zgradu naše delegacije sreo sam Miloševića i obavestio ga, a potom i naše. No, uprkos svemu, još uvek se nismo predavali, još uvek smo se nadali i bili spremni da pokušamo. Još uvek smo ĉekali mapu. Sedeli smo kod Krajišnika ćuteći. A onda - pravi šok. Ukljuĉili smo televizor i,na svoje zaprepašćenje, ugledali Klintona kako drţi govor i najavljuje sveĉanu ceremoniju u tri sata poslepodne, pošto su pregovori „uspešno završeni“. A mape još uvek nema! Na ekranu je velikim slovima pisaloda je Sarajevo ostalo „nepodeljen grad“ i da je Goraţde koridorom spojeno sa Sarajevom. Gledamo iĉitamo, a mape još uvek nema. Prve suze sam ugledao u oĉima Alekse Buhe, od koga sam to najmanje oĉekivao. Bar ne da će biti prvi.Sedimo, pokušavamo da se saberemo. A mapa nikako da nam stigne. Ponovo gledamo nasmejanog





































































Klintona kako je trijumfalno srećan i kako mu je ravno do mora: i naša Krajina, i šušnjarsko svetilište,Sanski Most i Sarajevo, i koridor i Goraţde. U Americi je red da se ĉovek uvek smeje ili bar smeška, ĉak ina sahrani. Tako i Klinton. A mape nema pa nema.

U 13.30 u Krajišnikovu sobu upada Milošević i ĉestita nam: „Teritorija Republike Srpske je lepa i široka.Dobili ste pola Bosne, ĉisto Podrinje, sve gradove u Posavini, svu Posavinu izuzev jednog malog parĉeta.

Ni ţica ne seĉe koridor! Banjaluka ima zaleĊinu, koridor za Goraţde je svega tri kilometra, uradili smo štosmo mogli. Nemate razloga da budete nezadovoljni.“ Pogruţeni, svi ćutimo. Onda će Krajišnik: „Ništa tone valja!“

Nastaje prepirka na ivici neprijatne svaĊe. Krajišnik prebacuje da delegacija Republike Srpske nije

uĉestvovala u izradi mape, da je nedopustivo da Klinton objavljuje zakljuĉivanje sporazuma pre nego štosmo mi videli mapu, da Milošević nije postigao minimum teritorijalnih prioriteta koji su dogovoreni uDobanovcima, da se ne moţe predati šest opština u Sarajevu, a za dve opštine u Krajini predati Goraţde...Milošević odgovara da Srbi nikad ne mogu dobiti Sarajevo jer su ga bombardovali tri godine, da mi u ovom

trenutku drţimo manje od 44 odsto... Ali sve je to sada nepotrebno i uzaludno. Ponovo ostajemo sami. I ponovo pokušavamo šta moţemo. Ceremonija parafiranja zakazana je za tri posle

podne. Dogovaramo se da ponovo ja odem kod Bilta i postavim tri zahteva:

1) da se u srpskim opštinama oko Sarajeva omogući naša lokalna vlast; 2) da se koridor uz Brĉko demilitarizuje i vrati Republici Srpskoj u roku od tri do pet godina; 3) da se sliĉan dogovor napravi i za koridor do Goraţda. Pre ceremonije ponovo ulaze Milošević i Milutinović i pozivaju nas, iako nismo potpisali, odnosnoKrajišnika, koji je jedini bio ovlašćen - da doĊemo na sveĉano parafiranje. Ćutimo, a ćutanje u ovomsluĉaju nije znaĉilo odobravanje.

Milošević se vraća nekoliko puta pokušavajući da nas privoli, i na kraju odreĊuje Milutinovića da on potpiše u ime Republike Srpske. Ceremonija kasni. Umesto u tri, poĉinje u ĉetiri. Verovatno zbog našeg odbijanja da prisustvujemo.

Posle ceremonije jurim kod Bilta, ali on se još nije vratio. Njegov sekretar mi kaţe da mu avion leti za polasata. Diktiram mu naše predloge. Tu je i engleski general Eliot, koji kaţe da se moramo dogovoriti saMiloševićem. Prenosim stav naše delegacije: „Verovatno nećemo doći u Pariz ukoliko se prethodno nedogovorimo o ovim poboljšanjima, koja su minimalna.“

ZATVORENA SVESKA

PO povratku zatiĉem De Laprela u sobi naše delegacije. I on je zabrinut, posebno rešenjem Sarajeva, i kaţeda će morati o tome još da se razgovara. Ali kada?

Guţva, pakovanje, i u guţvi u hodniku srećem Vladu Lukića, koji je trebalo da ostane još jedan dan radi prenošenja razgraniĉenja na kartu većih razmera. Jer poslednji trik je bio u tome što su linije razgraniĉenja

izvuĉene debelim flomasterom na maloj mapi. Krajišnik misli da ne bi trebalo da Lukić ostane, ali nazivamtelefonom Karadţića i on se slaţe da Lukić pokuša uĉiniti šta moţe. U hodniku srećem generala Klarka, koji je došao da se pozdravi. Vidim da je zabrinut zbog sigurnosti

ameriĉkog kontingenta i našeg nezadovoljstva. Odluĉujem se na poslednji, agresivni crnohumorni vic:„Ništa se ne brinite za svoju sigurnost, ja ću vas liĉno pratiti kada budete prolazili preko naše teritorije. Pašta se desi meni, desiće se i vama.“ Imao sam utisak da mu se vic nije naroĉito dopao. Sada valja zatvoriti i svesku jer policajci FBI već ĉekaju na vratima. Good-bye to Dayton and our novel

„great expectations“... Zapisnik sa zvaniĉnog sastanka Delegacije Republike Srpske

Sastanak odrţan 21. novembra 1995. u 17.25

Dnevni red: zauzimanje stava o predloţenim mapama mirovnog sporazuma i o uĉestvovanju na sveĉanojceremoniji potpisivanja

Zdravko Tolimir: Metod rada u izradi dokumenata mirovnog sporazuma bio je neprimeren i u radu

pojedinih komisija nije davao nikakve mogućnosti da Delegacija Republike Srpske po bilo ĉemu odluĉuje i

da ugradi naše stavove u nacrte dokumenta. Nacrt sporazuma o vojnim aspektima i mape DelegacijiRepublike Srpske dostavljene su nakon što su usaglašene bez našeg prisustva. Dokumenti su neprihvatljivi

za potpis jer nije uvaţena nijedna naša primedba i prioritet. Bojkotom i odbijanjem moţemo postići povoljnije rešenje o nedefinisanim odredbama po svim aspektima sporazuma. Radomir Lukić: Podrţavam odluku Delegacije da ne potpiše anekse 1-11 i da ne prisustvuje završnojceremoniji.

Nikola Koljević: Slaţem se sa Lukićem i izveštavam da sam obavestio predstavnike evropskih ĉlanovaKontakt-grupe o sledećem mišljenju Delegacije: da je za nas ovaj sporazum neprihvatljiv ukoliko se ne

zadovolji minimum srpskih interesa. U protivnom, mi nećemo moći da prisustvujemo pariskoj konferencijiniti da saraĊujemo na implementaciji sporazuma. General Eliot mi je rekao da bi o ovom stavu trebaloobavestiti i šefa delegacije predsednika Miloševića. Aleksa Buha: Nemam šta dodati onom što stoji u zapisniku glasajućih ĉlanova Delegacije.



Vladimir Lukić: Iskazani rezultati pregovora, posebno preko mape, pokazali su punu diskriminaciju pravaRepublike Srpske. Posebno se vodilo raĉuna da se zadovolje Muslimani i Hrvati. Metod rada nije nam

omogućio da branimo ni minimum naših zahteva. Imajući sve ovo u vidu, naša delegacija nije mogladrugaĉije da reaguje nego što je reagovala. Gašo Mijanović: Zadnjih dana stalno sam ponavljao da od mape zavisi eventualno potpisivanje svih

dokumenata. Po uvidu u mapu, koja je kljuĉ ĉitavog plana, bilo mi je jasno da se plan ne moţe prihvatiti.Zato se slaţem sa ĉlanovima zvaniĉne Delegacije u pogledu neprihvatanja i neuĉestvovanja u ceremoniji. Jovan Zametica: U zajedniĉkoj delegaciji nije bilo zajedniĉkog rada. Nije bilo zajedniĉkog rada zato štonije bilo zajedniĉkih ciljeva. Stoga je današnji ishod bio neminovan. Podrţavam odluku ĉlanova zvaniĉne

Delegacije da se plan ne prihvati i da se otkaţe uĉešće u ceremoniji potpisivanja.Momĉilo Krajišnik: Delim mišljenje svih ĉlanova Delegacije da se ne prihvati mirovni plan i da se na

prihvati mapa o teritorijalnom razgraniĉenju. Nemamo moralno pravo da prisustvujemo ceremoniji potpisivanja, i neuĉestvovanje na ceremoniji smatram kao gest našeg neodobravanja, kako metoda rada uzajedniĉkoj delegaciji, tako i efekta takvog rada. Vrlo sam zadovoljan radom i angaţovanjem celeDelegacije, i ostvarenim jedinstvom u procesu odluĉivanja pod velikim pritiscima. Odluku predsednik aMiloševića ne odobravam i smatram da nije bio ovlašćen da potpiše plan i donese odluku u ime RepublikeSrpske.

Potpisali: Momĉilo Krajišnik, Nikola Koljević, Aleksa Buha, Zdravko Tolimir, Gašo Mijanović, Vladimir Lukić, Radomir Lukić i Jovan Zametica.

POMIRLJIVA PRIĈA

Beograd, petak 5. decembar 1995: Povratak iz Dejtona je, prirodno, bio u znaku ne naroĉito dobre

atmosfere izmeĊu naše i jugoslovenske delegacije. Nigde više onog raspoloţenja kao pri polasku. U vazduhu, a bogami i po reĉima, osetio sam da po povratku sledi „obraĉun kod OK korala“. Na beogradskom aerodromu reĉeno nam je da idemo u Dobanovce i da će se tu odrţati završni sastanak. No Karadţić nije stigao te veĉeri. Mi ostali smo pristojno posluţeni veĉerom i ostali na prinudnom ĉekanjudo dal jeg. Poĉele su raspre o tom prinudnom ĉekanju, verovatno najviše stoga što je Krajišnik već daonegativnu izjavu SRNA, koja je procurila u svetske agencije. U Krajini nam je vraćena samo oblast okoŠipova i Mrkonjića (o Sanskom Mostu ni govora!), a Sarajevo podeljeno tako da naš deo poĉinje kodLukavice, i ĉak je na jednom mestu preseĉen i put za Trebević. Sarajevo je, nesumnjivo, najveći gubitak,

bar u odnosu na oĉekivanje. Sutradan se pojavio Karadţić i poĉeo pomirljivu priĉu. Eto, ako smo rĊavo radili, mi smo spremni svi da

idemo sa vlasti jer nam do vlasti nije ni stalo. Ali, zar ne bi sada trebalo izvršiti maksimalnuhomogenizaciju da bi se u dejtonskom „polurešenju“ konaĉno dobila drţava sa Srbijom. Jedini problem jeSarajevo. Celo Podrinje i sa desne i sa leve strane ostaće provincija ako ne bude jednog grada. Srbi neće

ostati pod muslimanskom vlašću. Zajedniĉkim snagama izgradićemo jedan grad za 40.000 - 50.000stanovnika, osnovaćemo odbor za izgradnju i njegov poĉasni predsednik će biti Slobodan Milošević - rekao

je Karadţić. Kucnuli su se ĉašama, ali sve to skupa nije bilo naroĉito ubedljivo. Momir Bulatović je ĉak u šali dodao dase i on prijavljuje za ĉlana poĉasnog odbora. Liĉilo je to na pomirenje i perspektivu, ali sve skupa nijeostavljalo takav utisak. Napisan je i neki papir o tome, Radovan je parafirao dejtonske dokumente, ali

nekako nije mi to sve delovalo kao konaĉni „hepiend“.

JEDVA NEKOLIKO REĈI Na beogradskom aerodromu bio je veliĉanstven doĉek i Milošević je teškom mukom (da li od umor a ili od

njegovog nezadovoljstva nama) na postavljenoj tribini odrţao govor. Nikada ranije, iako je ovo trebalo da bude trijumfalni trenutak, nisam osetio da mu je teţe da sastavi nekoliko reĉenica. Pomenuo je, što je taĉno,da smo u svim sluĉajevima glasali jednoglasno, izuzev u dva - većinom glasova. Nije rekao da je njegovglas presudio našu sudbinu.

KONTAKTI

Predsednik Republike Srpske dr Radovan Karadţić bio je u svakodnevnom telefonskom kontaktu saĉlanovima Delegacije Republike Srpske u Dejtonu i nijedan vaţan postupak Delegacije nije se desio beznjegovog znanja i odobrenja.

(Kraj)

Documents

Ratni dnevnik Nikole Koljevića-feljton Novosti