Robne i Transportne Hartlje Od Vrednosti i Ostale Prevozne Isprave

PREDMET POSLOVNO PRAVO

LEKCIJA 43

III. ROBNE I TRANSPORTNE HARTlJE OD VREDNOSTI I OSTALE PREVOZNE ISPRAVE

1. SKLADIŠNICA

Skladišnica predstavlja ispravu koju izdaje javno skladište (u nekim slučajevima i slobodna carinska skladišta), a koja služi kao dokaz d aje primljena na čuvanje roba od ostavioca (deponenta) koja je označena u toj ispravi i da na osnovu nje depozitar javno skladište je obavezno da robu izda licu koje je prema istoj legitimisano da je primi.

Skladišnica predstavlja hartiju od vrednosti i to: -stvarno-pravnu, kauzalnu, prezentacionu i tradicionalnu hartiju od vrednosti. Skladišnica je stvarno-pravna hartija od vrednosti, jer u sebi sadrži stvarna prava:pravo svojine i pravo zaloge. Ona je kauzalna hartija od vrednosti jer je u direktnoj vezi sa ugovorom o uskladištenju robe. Ona je tradicionalna hartija od vrednosti, jer se pomoću nje i njenog prenosa prostom predajom (tradicijom) simbolički prenosi svojina-prenosom priznanice ili obavlja prenos zaloge (prenosom varanta) sa jednog lica na drugo lice. Skladišnica je i prezentaciona hartija od vrednosti jer se njeno pravo iz hartije od vrednosti može realizovati njenom prezentacijom dužniku iz skladišnice.

1) Značaj skladišnice. - Skladišnica, kao hartija od vrednosti ima veliki privredno-pravni značaj, posebno za međunarodni promet roba. Pomoću nje se na simbolički način sa njenom predajom vrši prenos stvarnih prava na robi. Znači, dovoljno je preneti skladišnicu - prostom predajom, pa da roba dode u posed novog vlasnika ili da prenosom dela skladišnice-varanta roba koja je uskladištena bude na taj način i založena kod određenog zalagača.

Skladišnica kao isprava i samo uskladištenje robe u javnim skladištima i carinske robe u carinskim skladištima kod međunarodnog robnog prometa, ima znatnu ulogu pri smanjenju transportnih troškova i nepotrebnog, a često skupog prevoza robe. Pomoću nje, može se prostom tradicijom izvršiti prenos vlasništva na robi ili steći pravo zaloge na robi. Tako se u iznetom slučaju, putem varanta (kao dela skladišnice) može roba založiti za dobijanje lombardnog kredita. Ona se može koristiti i kao isprava kod dokumentarnog akreditiva (za naplatu iz otvorenog akreditiva kod banke, korisnik akreditiva pomoću nje dokazuje da je izvršio svoju obavezu iz ugovora i da je robu predao, tj. uskladištio u određeno skladište i da je priznanicu predao novom vlasniku robe).

2) Izdavanje skladišnice. - Kao što smo istakli, skladišnicu mogu da izdaju javna i carinska skladišta. U francuskom i italijanskom pravu, skladišnica može glasiti na ime ili po naredbi, ali se ona može prenositi indosamentom i kad glasi na ime, ako u nju nije uneta "rekta klauzula".

U švajcarskom i švedskom pravu, skladišnica glasi na ime, po naredbi ili na donosioca, dok u nemačkom pravu ona glasi na ime, ali može glasiti i po naredbi (kad je u nju uneta određena klauzula). Pre Drugog svetskog rata, naše pravo poznavalo je samo skladišnicu po naredbi. Međutim, danas se u svetu, kao na primer u Nemačkoj,

najčešće, izdaju skladišnice koje glase na ime, a mogu da budu i hartije po naredbi (pod uslovom da je u njih uneta klauzula "po naredbi"), u Francuskoj i Italiji skladišnica može glasiti na ime, po naredbi ili na donosioca.

3) Sastojci i sadržina skladišnice. - U našem pravu, shodno članu 471. Zakona o obligacionim odnosima, a i pravima niza zemalja, skladišnica se sastoji iz priznanice ivaranta (založnice ).

1715 U nekim državama, kao na primer, u Nemačkoj i Engleskoj, skladišnica predstavlja jedinstvenu ispravu koja služi i za prenos prava svojine i za konstituisanje zaloga. U ovim zemljama, roba se na osnovu skladišnice može prodati nekom licu, a takođe i založiti kod drugog lica. Zbog toga je kod engleskih sladišta stvorena još jedna isprava Weightnote pomoću koje su otklonjeni nedostaci koje ima jedinstvena skladišnica.

Što se tiče same sadržine skladišnice, danas u svetu i na tom planu, ne postoje jedinstvena pravila, nego se to reguliše pravilima javnih skladišta koja se razlikuju od skladišta do skladišta.

1716 Tako je u Nemačkoj predviđeno da skladišnica sadrži: 1) imena ugovornih strana (deponenta i depozitara-skladištara); 2) ime lica kojem roba treba da bude izdata, sa klauzulom "po naredbi" ili bez ove klauzule ili na donosioca; 3) podatke o skladištenoj robi; 4) obavezu skladišta da robu preda određenom licu-ovlašćenom imaocu skladišnice; 5) datum i mesto izdanja skladišnice i 6) potpis deponenta i skladištara.

4) Bitni elementi skladišnice. - U skladu sa odredbama Zakona o obligacionim odnosima predviđeno je da se skladišnica sastoji iz priznanice izaložnice (varanta) koji imaju sledeće podatke: naziv, odnosno ime i zanimanje ostavodavca, njegovo sedište, odnosno prebivalište, naziv, i sedište skladištara, datum i broj skladišnice, mesto gde se skladište nalazi, vrstu, prirodu i količinu robe, navod o tome do kojeg je iznosa roba osigurana, kao i ostale podatke koji su potrebni za raspoznavanje robe i određivanje njene vrednosti.

1717 Član 741 ovog Zakona.

I jedan i drugi elemenat skladišnice, tj. priznanica i založnica moraju imati napred navedene bitne elemente da bi bile pupovažne i da bi mogle da funkcionišu u pravnom prometu kao hartije od vrednosti. Nedostatak nekog od navedenih bitnih (zakonskih) elemenata skladišnice, činilo bi ovakvu ispravu nepunovažnom kao hartiju od vrednosti, ali bi takva isprava mogla da funkcioniše u pravnom prometu, kao neki oblik potvrde o prijemu robe na čuvanje.

1718 Antonijević dr Z, ibid, str. 509; Vasiljević dr M, ibid, str. 715.

Nužno je kod izdavanja skladišnice, da su međusobno povezani priznanica i varant, (založnica) odnosno da se pozivaju jedna na drugu.

1719 To izričito zahteva i naš Zakon o obligacionim odnosima, u članu 741. st. 3.

5) Nebitni elementi skladišnice. - Pored bitnih (zakonskih) neophodnih elemenata, bez kojih ona ne bi mogla da funkcioniše kao hartija od vrednosti, postoje i mnogi nebitni (fakultativni) elementi koje svaka skladišnica mora da poseduje. Radi se o nekim neobaveznim sastojcima skladišnice, kao na primer, napomene o stanju primljene robe na skladištenje, vidljivim manama na robi i dr. Neki autori, u nas, ovakve nebitne elemente skladišnice nazivaju neobaveznim sastojcima, i drugim elementima, ali smo mišljenja da je prikladnije kod hartija od vrednosti govoriti i

pisati, po već usvojenoj i ustaljenoj metodologiji:o bitnim i nebitnim elementima hartija od vrednosti, pa prema tome i skladišnice kao hartije od vrednosti.

1720 Jankovec dr I, ibid, str. 613.

1721 Vasiljević dr M, ibid, str. 715.

6) Skladišnica za delove robe. - Deponent može zahtevati od skladištara da podeli robu na određene delove i da za svaki deo izda posebnu skladišnicu. Kad je već dobio jedinstvenu skladišnicu za celokupnu količinu uskladištene robe, deponent može zahteva da se i takva uskladištena količina robe razdeli na određene delove i za svaki poseban deo izda posebna skladišnica uz zamenu za jedinstvenu skladišnicu. Deponent može zahtevati da su skladištar izda skladišnicu samo za jedan deo zamenljive robe koja je ostavljena kod njega na čuvanje-skladištenje.

7) Prava imaoca skladišnice. - Imalac skladišnice ima dva osnovna prava: 1) da zahteva da mu se preda roba označena u skladišnici i 2) pravo da može raspolagati sa robom označenom u skladišnici -i to putem prenošenja skladišnice.

8) Prenos skladišnice. - Kada skladišnica predstavlja jedinstvenu ispravu, prenos se onda obavlja stavljanjem izjave o prenosu na poleđini hartije (indosamentom), ukoliko ona nije izdata na donosioca. Kada se skladišnica sastoji iz dva dela, a oba se dela prenose na isto lice, tada se ne vrši odvajanje varanta (založnice) od priznanice, a izjava se o prenosu stavlja na poleđini priznanice. U tom slučaju, automatski dolazi i do prenosa varanta na isto lice na koje je preneta i priznanica. Ovakav se prenos, kao što smo izneli, vrši indosamentom (kao kod menice i čeka), sem ako se ne radi o skladišnici koja glasi na ime, a u kojoj postoji rekta klauzula - "ne po naredbi", tada bi se prenos skladišnice u tom slučaju obavio putem građansko-pravne cesije. Prilikom prenosa skladišnice, potrebno je da bude upisan i datum prenosa skladišnice.

9) Prenos pojedinih delova skladišnice. - Kada se skladišnica sastoji iz dva dela (priznanice ivaranta), može doći do prenosa oba dela skladišnice (o čemu je bilo napred reči), do prenosa samo priznanice, do prenosa odvojeno samo varan ta i do prenosa priznanice na jedno, a varanta - na drugo lice.

1722 Jankovec dr I, ibid, str.613-614.

a) Prenos samo priznanice, bez založnice (varanta) - daje prijemniku pravo da zahteva da mu se preda roba pod uslovom da isplati imaoca založnice ili položi skladištaru za imaoca založnice, iznos koji treba da mu bude isplaćen na dan dospelosti potraživanja.

lmalac priznanice, može zahtevati da mu se roba proda ako se postignutom cenom može namiriti iznos na koji ima pravo imalac založnice, s tim da mu se ostvareni novčani višak preda.

Kada se radi o zamenljivim stvarima po rodu, imalac priznanice bez založnice, može zahtevati da mu skladištar preda jedan deo robe, pod uslovom da položi skladištaru za račun imaoca varanta odgovarajući iznos u novcu.

Imalac priznanice, može i sam da proda robu nekom licu, ali u tom slučaju kupac treba da bude svestan da kupuje robu koja je opterećena založnim pravom, pošto uz priznanicu nije priključena založnica (varant).

b) Prenos založnice (varanta). - Prenos samo založnice (varanta) daje prijemniku

pravo zaloge na robi. Kod ovakvog prenosa na založnici moraju da budu ubeleženi: naziv, odnosno ime i zanimanje poverioca, njegovo poslovno sedište, odnosno prebivalište, iznos njegovog potraživanja - računajući i kamatu koja mu pripada.

Prvi prijemnik založnice (varanta) je u obavezi da bez odlaganja prijavi skladištaru da je na njega izvršen prenos založnice (varanta), a skladište je u obavezi upisati taj prenos, u svoj registar, kao i na samoj založnici zabeležiti da je prenos izvršen. Bez obavljanja napred navedenih radnji, založnica se ne može dalje prenositi indosamentom.

Založnica koja ne sadrži iznos potraživanja založnog poverioca, obavezuje u korist založnog poverioca celokupnu vrednost stvari navedenih u njoj.

10) Protest zbog neisplate i prodaja robe po skladišnici. - Imalac založnice bez priznanice, kojem ne bude u roku isplaćeno potraživanje koje je obezbeđeno založnicom, dužan je pod pretnjom gubitka prava da zahteva isplatu od prenosioca i podigne protest prema pravilima Zakona o menici. Pored toga, imalac založnice koji je podigao protest može po proteku roka od osam dana od dana dospelosti potraživanja da zahteva prodaju založene robe. Takvo pravo pripada i prenosiocu koji je isplatio imaocu založnice potraživanje po založnici.

Od iznosa koji je postignut od javne prodaje založene robe izdvaja se posebna svota za podmirenje troškova prodaje, potraživanja skladištara iz ugovora o skladištenju robe i drugih njegovih potraživanja koji su nastali u vezi sa ostavljenom robom, a potom se isplaćuje obezbeđeno potraživanje imaoca založnice, a ostatak preostalog novca pripada imaocu priznanice.

11) Zahtev za isplatu od strane prenosioca založnice. - Imalac založnice može zahtevati ili, isplatu od prenosioca (indosanta), tek kad nije mogao postići potpuno namirenje prodajom založene robe. Ovaj zahtev imaoca varanta prema indosantima (prenosiocima), zastareva u istom roku kao i zahtev imaoca menice prema regresnim dužnicima.

Imalac založnice (varanta), gubi pravo da zahteva isplatu od prenosilaca-indosanata, ako ne bude zahtevao od javnog skladišta prodaju robe, u roku od jednog meseca od dana protesta. Ovakav varant (založnica), u iznetom slučaju, postaje "prejudiciran" i njegov imalac ne može više da zahteva isplatu od prenosilaca varanta (indosanata).

12) Posebne vrste založnice (varanta). - U nekim državama Zapadne Evrope, posebno u Francuskoj, postoje i neke posebne vrste varanta, kao što su:industrijki, petrolejski i hotelijerski varant.

-Pod industrijskim varantom, podrazumeva se zalaganje industrijskih preduzeća i postrojenja prilikom dobijanja kredita od banke. Izdavanje ovakvog varanta vrši mesno nadležni trgovački sud, pri čemu ovaj sud vodi poseban emisioni registar, u koji upisuje svaki izdati varant, kao i obavljeni prenos varan ta.

-Pod petrolejskim varantom, koji je u potpunosti sličan industrijskom, podrazumeva se da je predmet zaloge petrolejsko postrojenje, odnosno postrojenja nafte i naftinih derivata, koja takođe, izdaje trgovački sud i vodi o tome poseban registar.

-Kao izdavalac hotelijerskog (ugostiteljskog) varanta, pojavljuje se vlasnik nekog hotela, odnosno ugostiteljskog objekta, a predmet zaloge čine pokretne stvari hotela, odnosno hotelski inventar.

Sve tri navedene vrste posebnih varanta, imaju slabe strane u tome što predmet zaloge i dalje ostaje u pritežanju zalogodavca (dužnika), pa potraživanja imaoca varanta nije u dovoljnoj meri obezbeđeno.

2. TERETNICA (KONOSMAN)1) Opšta razmatranja o teretnici(konosmanu)Konosman ili teretnica (connaissment, Konossement, Polizza di carico, Bill of lading) je posebna isprava u pomorskom prevozu koja služi kao dokaz, kojom brodar potvrđuje - da je primio određenu robu i određene količine radi prevoza, na određenom putu u pomorskom transportu, odnosno da je zaključio ugovor o pomorskom prevozu, kojom se ispravom teretnicom (konosmanom) obavezuje da će robu predati ovlašćenom licu imaocu teretnice, odnosno konosmana u luci opredeljenja.

1723 Stanković dr M, Međunarodni transport, špedicija i transportno osiguranje, Beograd, 1980, str. 92.

Na osnovu teretnice-konosmana, može se utvrditi vrsta i količina robe koja je predata na prevoz brodaru do određene luke opredeljenja. Teretnica sadrži faktički izjavu brodara da je roba koja je navedena u teretnici-konosmanu primljena na prevoz uz obavezu i obećanje brodara da će istu robu po izvršenom prevozu isporučiti legitimisanom imaocu teretnice-konosmana. Teretnicom se često dokazuje drugoj ugovornoj strani da je određeni ugovor i izvršen. Tako na primer, prodavac teretnicom može kupcu dokazati da je robu isporučio saglasno ugovoru, a predajom teretnice zahtevati od kupca isplatu ugovorene rene.

Teretnica ili konosman, u praksi služi kao dokaz da je zaključen ugovor o pomorskom prevozu, ali i kao pismeni dokaz (potvrda) daje roba primljena od strane brodara radi prevoza. Teretnica je u isto vreme i hartija od vrednosti kojom se vrši i prenos vlasništva na robi.

1724 Stanković dr M, Propisi robnog prometa, Beograd, 1985, str. 44.

U linijskoj plovidbi u međunarodnom pomorskom transportu, teretnica ili konosman zamenjuje ugovor o prevozu, a u slučaju kada je u pomorskom prevozu zaključeni ugovor o prevozu robe, onda ona predstavlja dokaz - potvrdu da je roba i predata na prevoz brodaru.

1725 Stanković dr M, Međunarodni transport, šepdicija i transportno osiguranje, Beograd, 1980, str. 92.

Na osnovu napred navedenog, može se istaći da je teretnica ili konosman vrlo značajna isprava koja se javlja u pomorskom prevozu robe, a posebno i kao značajna hartija od vrednosti, sa sledećim osobinama:

1. ona služi kao dokaz da je brodar primio na prevoz određenu robu koja je u teret nici i specificirana,

2. iako ona nije ugovor o prevozu, teretnica predstavlja dokaz da je takav ugovor zaključen sa određenom sadržinom i

3. istom se teretnicom brodar obavezuje da će robu označenu u teretnici ili konosmanu predati imaocu teretnice (sa prezentacijom teretnice brodaru, u luci destinacije).

Teretnica, konosman je nastao sa razvojem pomorskog prevoza i prekomorske

trgovine, tako što se od obične potvrde (kao dokaz o prijemu robe na prevoz) pretvorio u hartiju od vrednosti.

1726 Antojević dr Z, ibid, str. 501.

2) Izdavanje teretnice-konosmana. - Posle obavljenog ukrcaja tereta, brodar je obavezan da na zahtev krcatelja izda teretnicu. Kada u unutrašnjoj plovidbi (koja po Zakonu o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi predstavlja plovidbu koja se obavlja na rekama, kanalima i jezerima, osim na rekama Jadranskog sliva, na Skadarskom jezeru i na reci Rijeka Crnojevića), krcatelj ne zatraži izdavanje teretnice, brodar ili krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se izda tovarni list za stvari (robu) koje se radi prevoza predate vozaru.

1727 ČIan 5. stav 1. tač. 2. ovog Zakona.

1728 Član 535. stav 2. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

U slučaju, da je teret predat brodaru pre ukrcaja. krcatelj može da zahteva da mu brodar izda potvrdu o preuzimanju tereta ili teretnicu "primljeno za ukrcaj" (teretnicu za ukrcaj). Brodar koji je izdao teretnicu za ukrcaj, tj.teretnicu "primljeno radi ukrcaja", može umesto da izda novu teretnicu da stavi napomenu"ukrcano"- na postojećoj teretnici "primljeno za ukrcaj", čime potvrđuje da je teret ukrcan na brod. U slučaju da je brodar izdao novu teretnicu "ukrcano na brod", krcatelj je tada obavezan da brodaru vrati teretnicu "primljeno za ukrcaj". Takođe, ako je bila izdata potvrda o preuzimanju tereta, krcatelj je obavezan da prilikom preuzimanja teretnice (ili tovranog lista), ovakvu potvrdu vrati brodaru. Ćlanovi 536. i 537. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

Kada je predmet prevoza teret koji mora da bude raspodeljen i ukrcan u više različitih brodova ili kada su pitanju različite vrste robe ili kada je teret podeljen u razne partije, brodar i krcatelj imaju pravo da zahtevaju da se za svaki upotrebljeni brod ili za svaku vrstu robe ili za svaku partiju tereta, izda posebna teretnica (konosman) ili tovarni list. To se isto odnosi i za krcanje tereta u rasutom stanju, gde krcatelj tereta ima pravo da zahteva da se za određene količine tereta izda posebna teretnica ili tovrani list.

1729 Član 538. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

Pri prevozu u pomorskoj plovidbi (pod kojom se podrazumeva plovidba koja se obavlja na moru, na rekama Jadranskog sliva do granice do koje su one plovne s morske strane, na Skadarskom jezeru i na reci -Rijeka Crnojevića), brodar je obavezan da izda krcatelju, na njegov zahtev, više primeraka teretnice, naznačujući na svakom primerku teretnice broj izdatih primeraka, dok se u prevozu u unutrašnjoj plovidbi (na rekama, jezerima i kanalima, osim na rekama Jadranskog sliva, na Skadarskom jezeru i na reci Rijeci Crnojevića), izdaje se jedan primerak teretnice.

1730 Član 5. stav. 1. tač. 1. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi (Sl.list SRJ, br.12/98.).

1731 Članovi 542. i 543. citiranog Zakona.

Svaka strana (brodar i krcatelj), mogu da zahtevaju da se za njihove potrebe sastavi više prepisa teretnice i gde se na svakom takvom prepisu mora označiti da se radi o prepisu teretnice. U tom slučaju, krcatelj mora brodaru da potpiše, na njegov zahtev,

ovakav prepis teretnice.

Tretnicu, koju je sastavio brodar na osnovu pismenih podataka krcatelja, svojeručno potpisuje brodar ili njegov ovlašćeni punomoćnik. Kada postoji opravdana sumnja da podaci koje je naveo krcatelj o vrsti tereta ili oznakama koji se na njemu nalaze ili količini tereta prema broju komada, težini, zapremini ili drugoj jedinici mere nisu tačni ili potpuni, a nema razumne mogućnosti da se tačnost takvih podataka proveri prilikom ukrcavanja ili ako su oznake na teretu nejasne ili nedovoljno trajne, brodar pomorskog broda, može u teretnicu da unese primedbe sa obrazloženjem. Međutim, ako se utvrdi da podaci o teretu koje je dao krcatelj brodaru unutrašnje plovidbe, radi unošenja u teretnicu nisu tačni ili kada je očigledno da teret nije u dobrom stanju, brodar može da unese u teretnicu primedbe u kojima navodi nedostatke. Takođe, brodar unutrašnje plovidbe može da unese u teretnicu primedbe u pogledu podataka koje je o teretu dao krcatelj, a koje nije mogao da proveri uobičajenbinm sredstvima, naznačujući okolnosti koje su ga sperečavale da proveri tačnost podataka koje dao krcatelj. Takve primedbe mogu da se odnose naročito na teret i količinu robe i iste se mogu uneti u teretnicu klauzulama"težina nepoznata" ili "količina nepoznata".

1732 Detaljnije o postupku i načinu utvrđivanja količine, težine i drugih podataka o robi za koju postoje primedbe od strane brodara unutrašnje plovidbe, u članovima 550-553. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

3) Osobine teretnice-konosmana. - Iako u međunarodnim okvirima, zakonodavstvo nije ujednačeno, može se istaći da teretnica, kao hartija od vrednosti, ima određene karakteristike (osobine):

1. Ona uvek predstavlja hartiju od vrednosti, bez obzira što ista služi kao dokaz o zaključenom ugovoru o prevozu robe pomorskim putem;

2. Teretnica ili konosman predstavlja kauzalnu hartiju od vrednosti jer se iz nje jasno vidi veza sa osnovnim poslom, tj. ugovorom o pomorskom prevozu robe, na osnovu kojeg je ugovora i proizašlo izdavanje ovakve hartije od vrednosti;

3. Ona je takođe i prezentaciona hartija od vrednosti, jer na osnovu nje primalac robe može robu podići tek sa prezentiranjem-predavanjem teretnice brodaru (i to one robe koja je izričito u teretnici navedena);

4. Teretnica spada i u vrstu tradicionih papira, jer se njenom predajom istovremeno prenose ili mogu konstituisati određena stvarna prava, odnosno pravo svojine ili založno pravo na robi koja je označena u teretnici.

Trebalo bi istaći da se putem teretnice postižu posebne pogodnosti, tako što se smatra da je roba koja je ukrcana na brod prisutna i dalje na tržištu, jer se sa njom može slobodno raspolagati, u smislu njene dalje manipulacije-prodaje i zalaganja robe po teretnici. Tako se sa takvom robom u komercijalnom i poslovnom smislu može i dalje manipulisati (na primer, prodavati), kao da je i dalje prisutna na tržištu, mada je ona fizički odsutna sa tržišta.

1733 Carić dr S, ibid, str. 192

4) Sadržina i elementi teretnice (konosmana) a) Sadržina teretnice. - U skladu sa Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi,1734 teretnica sadrži sledeće podatke: 1) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište brodara izdavaoca teretnice; 2) podatke o identitetu broda (ime broda i drugi podaci o brodu); 3) firmu, odnosno naziv i sedište, odnosno ime i prebivalište krcatelja; 4) firmu, odnosno ime i sedište, odnosno ime i prebivalište

primaoca ili oznaku"po naredbi"ili "na donosioca"; 5) luku, odnosno odredište pristaništa ili vreme kada će se odnosno mesto-luka, odnosno pristanište odrediti; 6) količinu tereta, prema broju komada, težini, zapremini ili drugoj jediničnoj meri, a prema vrsti tereta; 7) vrstu tereta i oznake koje se na njemu nalaze; 8) stanje tereta ili omota prema spoljnjem izgledu; 9) odredbe o vozarini i 10) mesto i dan ukrcaja tereta i izdavanja teretnice.

1734 Član 545. ovog Zakona koji je objavljen u Sl. listu SRJ, br. 12/98.

Teretnica ili konosman može da sadrži i druge podatke koji se, hajčešće, odnose na uslove koji su predviđeni ugovorom o pomorskom prevozu. Kad se radi o unutrašnjem prevozu, teretnica koja glasi na ime, mora da sadrži oznaku da se radi o teretnici u unutrašnjem prevozu. To je od posebnog značaja, kad se radi o prevozu u prevozu robe u rečnom saobraćaju, da bi se teretnica razlikovala od rečnog tovarnog lista, koji se najčešće izdaje u ovoj grani transporta. Dakle, pravilo je, a i poslovna praksa je to već prihvatila da se imena brodara i krcatelja nalaze napisani na teretnici, uz oznaku imena i tonaže broda kojim se obavlja prevoz robe. Međutim, u praksi je moguće da se umesto imena broda navede klauzula: "jednim od sledećih brodova". Ovakva se klauzula u teretnici-konosmanu, najčešće, unosi u onom slučaju, kada brodar ne zna u momentu prijema robe radi prevoza kojim će brodom izvršiti prevoz tereta, a krcatelj se slaže da izbor broda izvrši brodar. Mora se istaći, da je ovakva klauzula dopuštena samo kod teretnica, konosmana "primljeno za ukrcaj", a dok kod konosmana "ukrcano", moraju se navesti ime i tonaža broda u istom konosmanu-teretnici.

1735 Antonijević dr Z, op.cit, str. 503.

Ovo je sasvim opravdano, jer se kod teretnice "ukrcano" zna ime i tonaža broda, pa bi bilo neopravdano da se taj podatak ne navede u teretnici (konosmanu).

U slučaju da konosman-teretnica glasi na ime ili po naredbi, bitan elemenat takve teretnice čini i ime primaoca robe (korisnika teretnice). U takvom slučaju, brodar je u obavezi da robu preda u određenoj luci i to onom licu čije je ime označeno na teretnici kao primalac robe. Tada brodar vraća korisniku originalne primerke teretnice-konosmana koji glase na ime i tada se prava iz teretnice mogu prenositi građansko-pravnom cesijom-ustupanjem, uz naznačenje imena lica na koje se prava iz teretnice prenose. Iz napred iznetog proizilazi, da se prava iz teretnice-konosmana prenose na druga lica prostom predajom, kada ona glasi na donosioca ili putem indosamenta na poleđini teretnice ili na produžetku teretnice-alonžu, kada je izdata teretnica po naredbi, uostalom, kao što se i prenose sve hartije od vrednosti. To je takođe, predviđeno Zakonom o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

1736 Član 541. ovog Zakona.

b) Elementi teretnice-konosmana. - Kao što je istaknuto u delu sadržina teretnice, konosman ili teretnica ima određene elemente koje predviđa Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi. Takvi elementi, u suštini, predstavljaju i određene karakteristike teretnice. Proizilazi, da teretnica mora da ima neke osnovne elemente koji se unose u ugovor o pomorskom prevozu, kao što su imena brodara i krcatelja, tj. imena ugovornih strana, uz označenje imena broda i njegove tonaže kojim se obavlja prevoz robe. Kad teretnica glasi na ime ili po naredbi, onda je bitan elemenat takve teretnice i ime primaoca robe-korisnika teretnice. Bitan elemenat teretnice je i odredba o robi koja ukrcana na prevoz brodom.Ovaj elemenat teretnice je posebno značajan jer se pomoću njega utvrđuje koju roba brodar ima da preda imaocu teretnice u luci opredeljenja. Na osnovu podataka o robi u teretnici, utvrđuje se i odgovornost brodara za naknadu štete, u slučaju da roba u toku prevoza se ošteti ili propadne. Sa

ovim u vezi, pravi se razlika između "čiste" i "nečiste" teretnice. Kod "čiste" teretnice, obaveza brodara za naknadu štete je potpuna, dok kod "nečiste" teretnice, postoji i odgovornost krcatelja, pa će s tim u vezi i naknada štete se srazmerno smanjiti u delu u kojem postoji odgovornost krcatelja.

Teretnica ili konosman, mora da sadrži oznaku transportnog puta. Strane ugovornice, brodar (vozar) i krcatelj to čine, najčešće, određivanjem luke ukrcaja (otpremne luke) i luke isktcaja (luke opredeljenja), a bez određivanja prevoznog puta (instradacije), imajući u vidu da će brodar prevoziti najpovoljnijim i uobičajenim prevoznim putem. Međutim, od ovoga su moguća odstupanja, pa strane ugovornice mogu da tačno odrede prevozni put.

Bitan elemenat teretnice je određivanje i vozarine, bez obzira da li je određena na bazi prevoznih pomorskih tarifa, odnosno brodarskih opštih uslova poslovanja (najčešće, kada se roba prevozi u linijskoj plovidbi) ili je na bazi ugovora određen prevozni put, a time i vozarina (najčešće, kada se roba prevozi u slobodnoj plovidbi).

Svakako je nužno, da teretnicu potpišu strane ugovornice: brodar i krcatelj, uz označavanje datuma i mesta izdavanja teretnice.

Potrebno je istaći da teretnica može da sadrži i čitav niz fakultativnih, nebitnih i slobodno ugovorenih odredbi, koje strane ugovornice, brodar i krcatelj mogu posebno utanačiti i uneti u ispravu teretnice. Tako ugovoreni nebitni elementi, uneti u teretnicu, postaju bitni u vezi prevoza robe u pomorskom transportu jer su se o tome saglasili brodar i krcatelj.

5) Vrste teretnica (konosmana)

Postoji nekoliko vrsta ili oblika teretnica. Jedna od podela teretnica može se izvršiti kao što je to učinjeno kod svih hartija od vrednosti i to na: a) teretnicu na ime; b) teretnicu na donosioca i c) teretnicu po naredbi.

a) Teretnica (konosman) na ime. - Kad teretnica ili konosman glasi na ime, brodar je obavezan da robu preda u određenoj luci onom licu čije je ime označeno kao primalac robe na teretnici i to uz vraćanje originalnog primerka teretnice. U ovom slučaju, prava iz teretnice se mogu prenositi građansko-pravnom cesijom gde se naznačuje ime lica na koje se prava iz teretnice prenose. Dakle, kad teretnica glasi na ime može se posebnim ugovorom sa trećim licem prene ti - ustupiti na njega svoje potraživanje na robu po teretnici. Ovakvim prenosom i ugovorom o ustupanju potraživanja (cesija), mogu se pored prava potraživanja za robu, preneti i sporedna prava kao što su: pravo zaloge, pravo na kamatu i dr.

b) Teretnica na donosioca. - Kad teretnica glasi na donosioca, stvara obavezu brodaru da u određenoj luci destinacije isti isporuči robu po određenoj teretnici, licu koje se pojavi i legitimiše sa ispravom teretnice. Brodar tom prilikom, ne mora utvrdivati identitet lica, sem ako nema posebnih sumnji da je isto lice do teretnice došlo na nedozvoljen način.

1737 Stanković dr M, ibid, str. 93.

Teretnica na donosioca se prenosi prostom predajom "iz ruke u ruku", sa ranijeg na novog imaoca.

1738 Član 540. st. 1. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

Za taj prenos je bitno da se isti obavlja na legalan način, tj.da do njega nije došlo nekim nedozvoljenim putem (kradom, lukavstvom, prevorom i sl.).

c) Teretnica po naredbi. - Ovaj oblik teretnice se u pomorskom pravu i praksi koristi najčešće. Brodar je tada obavezan da isporuči teret u luci destinacije onom licu koje se legitimiše urednom originalnom teretnicom - i to licu koje je po naredbi određeno. Kada brodar tako ne postupi, onda će brodar isporučiti teret krcatelju ili ovlašćenom licu od strane imaoca teretnice.

Ako u teretnici koja glasi po naredbi nije imenovano lice, po čijem nalogu je brodar obavezan da preda teret, teret se tada predaje po naredbi krcatelja.

1739 Član 540. st. 2. Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

U slučaju da je teretnica indosirana, onda se u određenoj luci opredeljenja, teret iz kon osmana isporučuje indosataru koji je do teretnice, odnosno konosmana došao neprekinutim nizom indosamenata. Na ovaj način, po određenoj teretnici se daje mogućnost korisniku prevoza da u toku plovidbe do luke odredišta, teret po konosmanu se predaje putem indosiranja, tj. prenošenja konosmana-teretnice (na poledini ove isprave), na kupca robe. Dakle, ovde se pod indosiranjem podrazumeva pismeno prenošenje vlasništva na robi koja je ukrcana na brod - na poledini teretnice, na novog kupca.

Indosiranje teretnice se može obaviti: 1) punim indosamentom, kad se prenos obavlja na tačno određeno lice i 2) blanko indosamentom, kada se ne naznačuje lice na koje se obavlja prenos robe iz teretnice. I u jednom i u drugom slučaju, lice koje je steklo teretnicu ima pravo svojine i potraživanja robe od brodara u luci opredeljenja. Dakle, kod prenosa teretnice punim indosamentom, navodi se ime onoga lica na koje se prenosi teretnica, uz potpis indosanta, ranijeg imaoca teretnice. To se najčešće čini na poleđini teretnice, ali se može učiniti i na prednjem delu teretnice.

Blanko indosament teretnice označava takav prenos teretnice, u čijem se tekstu izostavlja ime indosatara ili je na poledini teretnice izostavljen tekst, a indosant je stavio samo svoj potpis. U praksi se konosman ili teretnica vrlo često prenosi, baš putem blanko indosamenta. Ovo iz razloga, što ovakav oblik prenosa teretnice daje mogućnost imaocu teretnice da je dalje indosira na neko novo lice ili čak da vrlo jednostavno prostom predajom teretnice prenese na novo lice svojinsko pravo na robi iz teretnice, čak ne potpisujući ni svoje ime i ne pojavljujući se u ulozi indosanta.

Ovde se pojavljuje jedini nedostatak, kod prenosa teretnice blanko indosamentom, da se nesavesni držalac blanko indosirane teretnice (koji je do teretnice došao na nezakonit način, kradom i sl.) lako i jednostavno upiše na poleđini teretnice (konosmana), čime bi stekao pravo indosatara, odnosno imaoca teretnice sa pravom potraživanja od brodara u luci destinacije.

6) Još neke vrste teretnica (konosmana)

Pored istaknute podele teretnica (na ime, na donosioca i po naredbi), potrebno je istaći i podele teretnica: a) na "čistu"i "nečistu teretnicu"; b) teretnica "ukrcano na brod" i teretnica "primljeno radi ukrcaja"; c) "direktna" i "naslovijena" teretnica; d) "grupna" ili "skupna"teretnica; e) lučka teretnica i f) elektronska, elektronička teretnica.

a) "Čista" i "nečista" teretnica. - Kod ove podele teretnica bitno je da li je roba odnosno teret u ispravnom stanju primljena na brod ili su pri prijemu robe na brod konstatovane određene manjkavosti, odnosno nedostaci. Tako na primer, kad brodar

prilikom prijema robe na brod konstatuje na robi nedostatke, kao što su nedostaci u vezi stanja robe ili ambalaže, onda se radi o "nečistoj" teretnici. Kad brodar ne konstatuje na robi ili ambalaži bilo kakve nedostatke, onda se radi o "čistoj" teretnici. Kod poslova međunarodne kupoprodaje, vrlo je bitno, da je pri prevozu robe u pomorskom transportu izdata "čista" teretnica. To je bitno i za kupca i za prodavca. Za kupca je od značaja da prodavac preda robu brodaru u urednom stanju i da će on po dobijanju teretnice isplatiti ugovorenu cenu prodavcu. I za prodavcaje od posebnog značaja daje izdata "čista" teretnica od strane brodara jer će moći od kupca vrlo efikasno da naplati ugovorenu cenu.


Pored toga, za krcatelja je bitno da dobije od brodara "čistu" teretnicu jer će na bazi nje robu moći lakše da proda ili založi.

1741 Antonijević dr Z, ibid, str. 504.

Kad teretnica nije "čista", tada brodar u teretnici (konosmanu) označava stanje koje je konstatovao, kao na primer, "roba ukrcana u vlažnom stanju", "pocepane vreće", "oštećeni sanduci", "ambalaža slaba" itd.i tada se radi o "nečistoj" teretnici.

Međunarodna trgovinska komora u Parizu definisala je"nečistu" teretnicu, kao onu koja je sadrži naknadno unete klauzule koje izričito utvrđuju neispravno stanje robe ili ambalaže. To se radi o već napred navedenim klauzulama, koje označavaju da je roba i njena ambalaža nezadovoljavajuća, kao i druge klauzule koje ističu da brodar nije odgovoran za rizik, kao da i brodaru nisu poznati sadržaji, težina, kvalitet i ostale karakteristike ukrcane.

U praksi se vrlo često dogada, da brodar dobije ponudu od krcatelja da ne izda "nečistu" teretnicu, tj. da mu brodar ne unese u teretnicu nikakve primedbe i da teretnicu izda kao "čistu", uz davanje od strane krcatelja posebnog garantnog pisma koje će brodaru služiti kao obeštećenje, ukoliko ga primalac robe pozove na odgovornost zbog nedostataka robe pri izdatoj "čistoj" teretnici. Ovakve garancije, kod velikog broja zemalja, smatraju se nepoželjnim pri izdavanju teretnice u pomorskom prevozu robe, jer se pri izdavanju iste teretnice prikrivaju činjenična stanja o robi i primilac se dovodi u zabludu da je roba predata u ispravnom stanju sa odgovarajućom ambalažom, a faktički to nije slučaj. Tu se faktički izigrava i kupac jer se daje mogućnost prodavcu da naplati prodatu robu preko banke, predajom ovakve "čiste" teretnice, koja ustvari i nije "čista".

1742 Stanković dr M, op. cit, str. 95.

"Čista" teretnica se mnogo češće koristi u međunarodnim privrednim poslovima. Tako na primer, ako se vrši isplata robe od strane kupca preko ugovorene banke, tada će banka, kao dokaz da je roba isporučena saobrazno ugovoru, zahtevati pri isplati ugovorene cene prodavcu, prezentaciju "čiste" teretnice. To će biti slučaj i kada se plaćanje obavlja na osnovu dokumentarnog akreditiva, gde će banka odbiti isplatu cene na bazi "nečiste" teretnice, sem ako to nije izričito ugovoreno.

Takođe i odgovornost brodara postoji, ako on u luci opredeljenja ne isporuči robu koja je navedena u "čistoj" teretnici. Međutim, kod "nečiste" teretnice, odgovornost brodara je znatno sužena i on odgovara za one štete na robi koje bi bile posledica odgovornosti i nepažnje zapovednika broda i posade broda u pogledu čuvanja i dužne pažnje pri transportu robe.

Na kraju, "nečista" teretnica nije pogodna za prenos iz razloga što je teško pronaći kupca koji bi kupio robu iz teretnice koja sadrži nedostatke.


Neki autori smatraju, da se "nečista" teretnica izdaje samo u onim slučajevima kada postoje primedbe na spoljne stanje robe i tereta, kao i ambalaže.

1744 Carić dr S, ibid, str. 193.

Međutim, smatramo da se ista može izdati i kad se radi o drugim nedostacima na ukrcanoj robi ili robi koja je primljena radi ukrcaja na brod, bilo u pogledu svojstva robe ili kvaliteta. Dakle, ne mora to da budu samo spoljni nedostaci i nedostaci na ambalaži, pa da bude izdata "nečista" teretnica, već to mogu da budu i mnogi drugi nedostaci koji se odnose na kvalitet, vlažnost robe, pokvarenost robe i dr.

1745 Naše mišljenje, deli i Jankovec dr I, op. cit, str. 618.

b) Teretnica "ukrcano na brod" i teretnica primljeno "radi ukrcaja". - Teretnica "ukrcano na brod", označava da je roba ukrcana na brod, a teretnica "primljeno radi ukrcaja" označava da je brodar ili agent primio označenu robu, radi ukrcaja na brod. Ovakva teretnica se vrlo često zamenjuje sa teretnicom "ukrcato na brod" kada roba bude ukrcana na brod. Tu su moguće dve varijante ili da se izda nova teretnica, a stara povuče, ili da se na postojećoj teretnici izvrši od strane brodara poništenje klauzule "primljeno za ukrcaj" i unošenje nove klauzule u teretnici "ukrcano na brod", sa oznakom imena na koji je brod roba ukrcana.

U poslovima međunarodne kupoprodaje, više sigurnosti pruža teretnica "ukrcano na brod" iz razloga sigurnosti da je roba već ukrcana na brod, gde za njenu dopremu i sigurnost odgovara brodar na čiji je brod roba ukrcana. S druge strane, i banke će ukoliko akreditiv ne propisuje što drugo, izvršiti isplatu samo na osnovu teretnice koja sadrži klauzulu da je roba ukrcana na brod. Takođe, i kod medunarodne CIF prodaje, teretnica koja se predaje kupcu od strane prodavca mora da sadrži klauzulu "ukrcano na brod" ili klauzulu "primljeno za ukrcaj", sa kasnijom potvrdom brodara da je roba ukrcana na brod.

c) "Direktna" i "naslovljena" teretnica. - "Direktnom" teretnicom se smatra ona teretnica koju izdaje prvi brodar za celokupan prevoz robe od mesta ukrcaja do mesta iskrcaja i gde u takvom prevozu učestvuje više brodara. U tom slučaju, brodar- izavalac direktne teretnice, pojavljuje se kao krcatelj prema drugim brodarima. "Direktnu" teretnicu izdaje brodar kada ne vrši prevoz svojim brodom za celo putovanje, nego tu učestvuju dva ili više brodara.

1746 Stanković dr M, Propisi robnog prometa, Beograd, 1985, str. 46

"Naslovijena" teretnica je ona teretnica koja glasi samo na ime. Kod "naslovljene" teretnice, brodar je u obavezi da izruči robu onom licu koje je naznačeno kao primalac robe i bez predočenja teretnice. To se najčešće, događa da se roba isporučuje kupcu kao licu koje je određen - naslovljen u teretnici, pa čak i onom kupcu koji robu po teretnici još nije ni platio.

d) "Grupna" ili "skupna" teretnica. - Ova se teretnica javlja, najčešće, u slučajevima kada špediter istim brodom i istim konosmanom, teretnicom, predaje na prevoz robu koja se u luci opredeljenja ima izdati raznim primaocima- komitentima. U

takvom slučaju, kada je izdata "skupna"ili "grupna" teretnica u luci opredeljenja se robe izdaju različitim primaocima na bazi posebnog dokumenta, naloga za izdavanje (iskrcaj) robe (Delivery order).


Na osnovu ovakvog naloga za izdavanje robe, može se izvršiti i isplata cene za robu ako je tako određeno u nalogu za otvaranje akreditiva.


Ovakav nalog za izdavanje-iskrcaj robe, za svakog primaoca posebno, može po "grupnoj" teretnici u praksi biti zaobiđen i "razbijanjem-grupne"teretnice, na više teretnica ponaosob, za svakog korisnika-primaoca robe.

1749 Vasiljević dr M, ibid, str.727; Jakaša dr B, Sistem plovidbenog prava III, Ćakovec, 1983, str.155- 267; Trajković dr M, Pomorsko pravo, Beograd, 1980, str. 115-116.

e) Lučka teretnica - Ovom teretnicom, brodar potvrđuje da je roba primljena u luci ukrcaja i da će bitit ukrcana na poznati brod koiji se nalazi u luci. Iz tih razloga se u ovoj teretnici navodi ime broda koji prevozi robu. Smatra se da je ova teretnica po svojim karakteristikama između teretnice primljeno na ukrcaj i teretnice ukrcano.

1750 Mićović dr M, Berzanski poslovi i hartije od vrednosti, Kragujevac, 1997 .str .216.

f) Elektronska (elektronička) teretnica 1. Neke osobine elektronske (elektroničke) teretnice. - U novije vreme, a posebno od kada su doneta Pravila međunartodnog pomorskog odbora za elektronske teretnice, u Parizu 1990. godine, u međunarodnom pomorskom transportu se sve više, umesto klasičnih teretnica, pojavljuju tzv. elektronske teretnice (electronic bill of lading). Naime, ovim se teretnicama vrši unošenje podataka iz teretnice u kompjuter (računar), a podaci se iz njega mogu prenositi, putem štampača na papir. Ovakve elektronske teretnice u kojima su podaci o robi i drugi podaci uneti u memoriju računara, mogu se osim njenog prenošenja na papir, efikasno prenositi i na daljinu, putem kompjuterske pošte. Na taj način se u luci destinacije ili u sedištu krcatelja, može efikasno preuzimati roba, odnosno sa robom dalje raspolagati, a po potrebi podaci o ukrcanoj robi, putem elektronske teretnice preneti od strane brodara na daljinu i sa njom ostvarivati sva ona prava koja daje i klasična teretnica. Znači, elektronska teretnica može da obavlja iste funkcije, kako pri preuzimanju robe u luci destinacije, tako i pri prenosu vlasništva na robi (sa jednog, na drugog vlasnika - za robu koja je ukrcana na brod, pošto se ona, odnosno njen sadržaj može preneti na papir i dobiti karakter prenosive hartije od vrednosti, potpisom njenog izdavaoca), odnosno pri naplaćivanju cene robe, od strane prodavca, prezentirajući ovakvu elektronsku teretnicu banci, radi realizacije akreditiva, odnsono naplate prodajne cene.

Ona će se izdavati (saglasno Pravilima međunarodnog pomorskog odbora za elektronske teretnice, usvojenim na Konferenciji istog Odbora, u Parizu 1990. godine), a time i navedena Pravila o istoj primenjivati, kad se ugovorne strane pri prevozu robe u međunarodnom pomorskom transportu (brodar i krcatelj) o tome sporazumeju.

Dakle, u odnosu na klasičnu papirnu teretnicu, nova elektronska teretnica, zadržala je potpuno istu ulogu, samo se promenila tehnika njene izrade i prenosa podataka iz nje

putem elektronske-kompjuterske pošte i njene razmene. Umesto unosa podataka na unapred oštampani papirni formular, podaci se kod elektronske teretnice, unose u memoriju kompjutera, gde se čuvaju u obliku računarskih zapisa. Sam prenos podataka u računar primoca, obavlja se putem kompjutreskog moderna, dok se sadržaj elektronske teretnice može se uvek imati na ekranu kompjutera, a po potrebi preneti i na papir pomoću štampača i time sa potpisom ove teretnice od strane njenog izdavaoca, dobiti karakter hartije od vrednosti.

2. Pravna regulativa elektronske (elektroničke) teretnice. - Elektronska teretnica regulisana je na međunarodnom planu, Pravilima međunarodnog pomorskog odbora (CMI) za elektronske teretnice, koja su usvojena u Parizu 1990. godine. Ova Pravila imaju fakultativan karakter i primenjuju se kada se sa njihovom primenom saglase obe ugovorne strane. Ista Pravila se sastoje od 11. delova i to: 1) područja primene; 2) definicije; 3) pravila postupka; 4) oblika sadržaja poruke o prijemu; 5) odredbi i uslova ugovora o prevozu; 6) merodavnom pravu; 7) pravu raspolaganja i prenosa; 8) "poverljivom ključu"; 9) predaji; 10) pravu prijema papirne isprave i 11) saobraznosti elektronskih podataka, sa podacima u pisanom obliku.

3. Pravna valjanost elektronske (elektroničke) teretnice. - Pri utvrđivanju pravne valjanosti elektronske teretnice, posebno je potrenbno ustanoviti da li ona može da vrši iste funkcije, kao i klasična (papirna) teretnica. Te funkcije bi se ogledale u sledećem:da potvrđuje prijem tereta na brod radi prevoza, da služi kao dokaz o postojanju i uslovima ugovora o prevozu u međnuarodnom pomorskom transportu i da cirkuliše u prometu, kao hartija od vrednosti, tj.da predstavlja prenosivu prevoznu ispravu - kada se ona prevede u pisani oblik na papir. Što se tiče prve dve funkcije, po kojima teretnica ima ulogu dokaza o teretu primljenom na prevoz, odn. uslovima ugovrenih uslova prevoza, javljaju se dva problema u vezi prihvatljivosti elektornske teretnice, kao dokaza i pouzdanosti elektronske tertenice, kao dokaznog sredstva.

Što se tiče prihvatljivosti elektronske teretnice, kao dokazne isprave, trebalo bi istaći da njen sadržaj nije moguće dokazivati prezentacijom orginala, kao kod klasične (papirne) teretnice, jer se ona nalazi u memoriji računara. Istina je da se sadržaj elektronske teretnice može prikazati na ekranu ili oštampati putem štampača, ali se ona ne može smatrati orginalnom ispravom, u smislu klasične (papirne) teretnice. Ovo iz razloga, što elektronski dokuumenti i isprave nisu orginali, već elektromagnetski zapisi stanja u kojem se u jednom moment u nalazila memorija računara. Štampanje elektronske teretnice na štampaču kompjutera je samo papirna kopija elektronske poruke koja se nalazi u memoriji računara. To u suštini i nije potrebno, jer se podaci koji se nalaze u memoriji računara, mogu po potrebi dobiti i na ekranu monitora. Zato, tako oštampana elektronska teretnica na štampaču, ima istu dokaznu snagu, kao i kopija papirne isprave, pa je od procene nadležnoig organa, suda i sl. da li će biti prihvaćena, kao verodostojna isprava, odn.dokaz.

1751 Kanadski Uniform Evidence Bill Act iz 1982.godine, u članu 130.utvrđuje da se ima smatrati originalom svaki kompjuterski zapis koji tačno odražava podatke ili informacije.

U Pravilima međunarodnog pomorskog odbora (CMI) za elektronske teretnice, pitanje dokazne snage ove isprave određeno je na taj način da ona ima istu snagu i dejstvo, kao da je poruka o prijemu sadržana u klasičnoj papirnoj teretnici, odnosno da elektronska tertenica ima istu dokaznu snagu u pogledu ugovornih uslova prevoza robe, kao i papirna teretnica. U pogledu dokaznog sredstva elektronske teretnice, javlja se određeni problem iz razloga što se podaci koji se nalaze u memoriji računara, mogu menjati i dopunjavati bez većih teškoća, a da se zloupotrebe s tim u vezi ne otkriju. Rizik nenamernih i zlonamernih izmena u ovoj tertenici, naročito prema trećim licima, koja nisu ugovorne strane pri prevozu robe, može se smanjiti uvođenjem odgovarajuće šifre, koja je poznata samo izdavaocu i primaocu elektronske teretnice. Dakle, odgovarajuća šifra može da omogući zaštitu podataka od strane istog

izdavaoca ili primaoca, ali je zbog njihove stalne komunikacije rizik prevare čak i manji, nego kod klasične papirne teretnice, kod koje se komunikacija brodara i primaoca robe, uspostavlja tek od momenta predaje robe.

Postoje ozbiljni problemi koja se odnose na elektronsku teretnicu iz razloga što ona nije opipljiv dokument. Prvi od njih je problem potpisa izdavaoca teretnice. Jer, kod papirne, klasične teretnice, brodar svojim potpisom garantuje da je izdao teretnicu i da on preuzima na sebe i odgovornost koje iz nje proizilaze. Po pravilu, potpis brodara na teretnici, mora biti svojeručan (naš Zakon izričito predvida), mada u nekim drugim zakonodavstvima se to ne predviđa, pa se često dozvoljava upotreba pečata i faksimila. Kako se svojreučni potpis, sa pečatom i faksimilom, mogu unositi samo na papir, otvara se pitanje kako rešiti ovo pitanje kod elektronske teretnice. Ono je tehnički rešivo na više načina, od kojih bi bio najefikasniji putem kriptografisanja podataka. Ovaj postupak bi se sastojao u tome da se pomoću određenog "poverljivog ključa" - kao šifarskog sistema, podaci prevedu u oblik koji će moći da dešifruje samo vlasnik ovakvog "ključa" - koji poznaje šifru.

1752 "Poverljivi ključ" se nalazi na posebnoj magnetskoj kartici, koja se prilikom slanja ili primanja podataka iz elektronske teretnice, umeće u poseban čitač- na računaru, tako da samo u slučaju kada izdavalac i primalac teretnice poseduju identičan "ključ", na monitoru kompjutera, pojavio bi se sadržaj teretnice u razumljivom i njenom vemom obliku, dok bi se u suprotnom dobilo mnoštvo nečitkih kodova.

Zbog činjenice da elektornska teretnica nije fizički opipljiv dokument, prozilaze i drugi problemi vezani za njenu funkciju kao prenosive prevozne isprave. Naime, dok se klasična papirna teretnica, prilikom prenosa prava na robi (teretu) na novog imaoca, prenosi i ona sama u njegov fizički posed, sa elektronskom teretnicom, to nije moguće postići. Ovo iz razloga, što je nemoguće imati elektronsku poruku u fizičkom posedu, pa je rešenje pronađeno u napred navedenom "poverljivom ključu" koji njegovom imaocu obezbeđuje pristup elektronskoj teretnici i čijim se prenosom ovog "ključa" omogućava pristup elektronskoj teretnici.

4. Poshlpak izdavanja i prenosa elektronske, elektroničke teretnice. - Saglasno Pravilima CMI-a za elektronsku teretnicu, procedura po osnovu elektronske teretnice bi se odvijala na taj način, što bi brodar posle prijema robe na brod, poslao preko računara krcatelju obaveštenje na elektronsku adresu, koju je odredio krcatelj. To obaveštenje bi sadržalo:ime krcatelja, opis tereta - sa eventualnim primedbama, datum i mesto preuzimanja tereta, odredbe o uslovima prevoza i "poverljivom ključu" odnosno šifri elektronske teretnice. Krcatelj, posle toga potvrđuje prijem ovoga obaveštenja, čime postaje imalac niza prava, kao što su:pravo na predaju tereta, na imenovanje primaoca, na zamenu imenovanog primaoca sa drugim primaocem tereta, tj. na prenos prava raspolaganja i prenosa na drugo lice, kao i prava na davanje naloga brodaru u vezi sa teretom, a u skladu sa ugovorom o prevozu.Kada se obavlja prenos ovih prava na treće lice, krcatelj mora o tome putem računara izvestiti brodara odgovarajućom šifrom, vreifikujući poruku "poverljivim ključem" posle čega brodar šalje licu, koje je imenovao krcatelj, isto obaveštenje, koje je uputio krcatelju, bez slanja šifre o "poverljivom ključu". Ovo je lice dužno da potvrdi da prihvata pravo raspolaganja i prenosa, posle čega brodar poništava prethodnu šifru, odn.šifru iz računara i određuje novu šifru. Novi vlasnik robe, odnosno držalac elektronske teretnice, dobija novu šifru, odn. poverljivi ključ, na osnovu kojeg može na isti način dalje prenositi pravo raspolaganja na robi i prenosa robe na druga lica. Na kraju, kada teret dospe u odredišnu luku, brodar obaveštava o tome poslednjeg imaoca "poverljivog ključa" - odnosno šifre elektronske teretnice.

Kod elektronske (elektroničke) teretnice, jedino brodar može vršiti prenos "povreljivog ključa" - odnosno šifre u računaru, čime se eliminiše mogućnost da prava ovlašćenog imaoca iz elektronske teretnice, budu ugrožena od strane prethodnih držalaca "poverljivog ključa". Naime, ako bi taj "ključ" ostao isti, svako lice koje bi bilo u

njegovom posedu, moglo bi da traži predaju tereta. Dakle, za razliku od klasične-papirne teretnice, gde se samim faktom posedovanja i prenosa teretnice, predaje i papir-odnosno teretnica, čime se vrši i prenos vlasništva na robi, sa ranijeg na novog vlasnika, dotle kod elektronske teretnice, brodar se javlja kao neka vrsta posrednika, pošto on raspolaže sa šifrom, odn.poverljivim ključem i on prenosi elektronsku teretnicu, sa jednog na drugo lice, menjajući šifru, odn. poverljivi ključ ranijeg vlasnika, drugom šifrom novog vlasnika. Na taj način, raniji vlasnik ne može da zloupotrebljava elektronsku teretnicu i dode u posed robe, pošto ne raspolaže novom šifrom, odn.novim "poverljivim ključem". Takođe, do šifre, odn.poverljivog ključa ne može doći ni treće lice koje nije povezano sa prevozom robe.

Na osnovu napred navdenog, a na osnovu Pravila međunarodnog pomorskog odbora za elektronske teretnice, postupak prenosa vlasništva na robi putem elektronske teretnice, odvijao bi se na način što bi brodar preneo elektronsku teretnicu na krcatelja, sa šifrom, odn. lozinkom - "poverljivim ključem" pomoću kojeg se može ući u računar i dobiti elektronska teretnica. Ukoliko bi kasnije, došlo do izmene vlasništva na robi, krcatelj, nosilac elektronske teretnice, odn.poverljivog ključa bi obavestio brodara o tom prenosu prava raspolaganja na robi, na novog vlasnika-nosioca elektronske teretnice. Tada bi brodar izvestio novog nosioca elektronske teretni ce, bez davanja šifre, odn.poverljivog ključa, da je primio poruku krcatelja, odnosno ranijeg imaoca elektronske teretnice. Novi nosilac elektronske teretnice, odn.novi vlasnik robe, obavestio bi brodara o prihvatanju prava o raspolaganju po elektronskoj teretnici, posle čega brodar bi poništio raniji "poverljivi ključ" i izdao drugi novom nosiocu elektronske teretnice, odn. novom vlansiku robe.

Kada bi došlo do situacije, da predloženi novi nosilac obavesti vozara da ne prihvata pravo raspolaganja i prenosa robe ili propusti da u razumnom roku obavesti vozara o tom prihvatanju, tada ne dolazi do prenosa prava raspolaganja sa robom i prenosa teretnice. Vozar bi, u tom slučaju o tome, obavestio postojećeg nosioca elektronske teretnice i ne bi došlo do promene lozinke, odnosno šifre, "poverljivog ključa".

U iznetom slučaju "poverljivi ključ"je jedinstven i poseban za svakog vlasnika robe, odn. elektronske teretnice, putem kojeg se on može legitimisati kao vlasnik robe i od brodara zahtevati isporuku robe ili dalje prenošenje vlasništva, odn.elektornske teretnice. Dakle, "poverljivi ključ"mora biti poseban i različit za svakog nosioca elektornske teretnice, a brosdar predaje robu posle valjane identifikacije, kada poništava raniji "poverljivi ključ". Brodar, kao vozar, nije odgovoran za pogrešnu predaju robe, kad dokaže da je upotrebio dužnu, razumnu pažnju, pri prenosu robe putem elektronske teretnice, sa jednog na drugo lice, kako bi se uverio da je stranka koja tvrdi da je nosilac elektronske teretnice, odnosno primalac robe, doista ta stranka.

Na osnovu napred iznetoga, može se zaključiti, da je nosilac elektrobske teretnice faktički vlasnik robe i da on može prema vozaru (brodaru): zahtevati predaju robe; imenovati novog primaoca robe ili zameniti primaoca robe bilo kojom drugom strankom, uključujući i samog sebe; preneti pravo raspolaganja i prenosa na drugu stranku; dati upustva brodaru o svakom drugom pitanju u vezi sa robom, u skladu sa odredbama ugovora o prevozu, kao da je on imalac papirne teretnice.

1753 Detaljnije o navedenom postupku prenosa elektroničke, elektronske teretnice i pravu raspolaganja robom, u tačci 7. Pravila međunarodnog pomorskog odbora za elektronske, elektroničke teretnice.

Zamena elektronske (elektroničke) teretnice, papirnom teretnicom. - Shodno Pravilima međunarodnog pomorskog odbora za elektronske teretnice, nosilac elektronske teretnice može u svako doba pre predaje robe, zahtevati od vozara

izdavanje papirne teretnice (konosmana). Takva klasična papirna teretnice bi se stavila na raspolaganje nosiocu elektronske teretnice u mestu koje on odredi, s tim što nijedan brodar nije obavezan da ovakvu ispravu stavi na raspolaganje u mestu, gde za to nema mogućnosti, ali je tada brodar obavezan da je stavi na raspolaganje navedenom licu, što bliže određenom mestu koje je naveo nosilac elektronske teretnice. Vozar, može odbiti zamenu elektronske teretnice, papirnom teretnicom, kada bi izvršavanje ovakve zamene prouzrokovao preterano zakašnjenje ili poremećaj pri predaji tereta.

Novo izdata papirna teretnica koja zamenjuje elektrornsku teretnicu, glasi na ime koje je navedeno ili na donosioca, jer se radi o posebnoj ispravi koja može dobiti karakter hartije od vrednosti, prenošenjem zapisa iz kompjutera u pisani oblik na papir i potpisom njenog izdavaoca.

Potrebno je još istaći, da se izdavanjem papirne, klasične teretnice, poništava "poverljivi ključ" i završava se postupak elektronske razmene podataka. Ali, ova zamena elektronske teretnice, sa papirnom teretnicom, ne oslobađa ni jednu od ugovornih strana, kod ugovora u pomorskom prevozu, da ugovor izvrše onako kako su ranije ugovorile i o čemu su postigle punu saglsnost volja. Dakle, sva prava i obaveze brodara i krcatelja, ostaju prema ugovoru i pri zameni elektronske teretnice sa papirnom teretnicom.

6. Elektronska (elektronička) teretnica, kao buduća značajna isprava pomorskog transporta i međunarodnog robnog prometa. - U perspektivi se očekuje sve veća upotreba elektronskih teretnica u međunarodnom pomorskom prevozu robe, a što bi trebalo da sve više potiskuje klasičnu papirnu teretnicu. Zbog mogućnosti da u svakom trenutku bude dostupna primaocu robe, bez obzira na njegovu udaljenost od izdavaoca teretnice, ona se pojavljuje kao sve efikasniji i praktičniji dokument koji se javlja u međunarodnom pomorskom prevozu.

To što još više koči njen dalji razvoj i njenu ekspanziju, vezano je ne za njen tehnički, već za njen pravni aspekt njene primene. Ovo iz razloga, što pravna regulativa elektronskih dokumenata, kasni sa razvojem, pa se sve više nameće potreba, stvaranja novih međunarodnih pravila i konvencija koje bi priznavale odgovarajuće pravno dejstvo podacima koji se ne nalaze na papiru, nego u računaru. Dosadašnji napori, na tom planu, daju određene rezultate ali su oni još uvek nedovoljni. Tako na primer, Jedinstvena pravila za dokumentarne akreditive, predviđaju da su banke dužne da prihvate, ako nije drugačije ugovoreno, dokumente koji su sačinjeni primenom računara. Takođe, i Incoterms-ova pravila predviđaju da kada su prodavac i kupac saglasni, da se podaci šalju elektronskim putem, prevozna klasična isprava, može biti zamenjena elektronskom porukom.

Mišljenja smo da elektronska (elektronička) teretnica, kao kompjuterski zapis ne može u takvom obliku, u sadašnjem trenuitku, predstavljati hartiju od vrednosti, mada ona jeste prevozni dokument, koja ima nesumnjivi i pravni značaj pri međunarodnom prevozu roba. Međutim, njen sadržaj ispisan putem štampača, sa kompjutera, kao papirni izraz elektronske, elektroničke teretnice, mogao bi se prihvatiti u pravnom prometu i kao prenosiva hartija od vrednosti, pod uslovom da ima sve zakonske elemente koje bi morala da ima, kao hartija od vrednosti. Ovo sa razloga, jer ovakav papirni sadržaj elektronske (elektroničke) teretnice, mogao bi dobifi sve elemente koje treba da ispuni hartija od vrednosti, u pravnom prometu. Potrebno je istaći, da je za pravni promet teretnce, kao hartije od vrednosti, od posebnog značaja potpis izdavaoca ovakve hartije od vrednosti, kao bitan uslov za njeno postajanje, kao ove isprave. Jer, bez takvog potpisa izdavaoca, ovakva hartija od vrednosti, kao uostalom i sve ostale hartije od vrednosti, ne bi imale odgovarajuću pravnu snagu i kao takve izdate, ne bi mogle da proizvode određena pravna dejstva koja proizvode hartije od vrednosti. S toga je od posebnog značaja, za pravni promet elektronskih teretnica, da

se one materijalizuju iz kompjuterskog zapis, u pisani zapis- na papiru, koji mora da potpiše svojeručno (ili putem faksimila i pečata, kod nekih zermalja) - njen izdavalac (emitent)-brodar. Bez potpisa brodara ili njegovog faksimila potpisa, sa pečatom - kod nekih zemalja, teretenica nema odgovarajuću pravnu snagu i ne može da proizvodi pravno dejstvo, kao hartija od vrednosti i ne bi se mogla ista dalje prenositi, bilo indosamentom, prostom predajom ili građansko pravnom cesijo, na novog imaoca-vlasnika robe.

Dakle, elektronska (elektronička) tertnica, kao kompjuterski zapis - ne može se ni u kom slučaju tretirati, sa aspekta prava, kao hartija od vrednosti, mada ona može dobiti odgovarajući značaj kao isprava, koja se pojavljuje u pomorskom prevozu. Da bi ona dobila karakter hartije od vrednosti, elektronska tertnica u pomorskom prevozu roba, mora biti preneta iz stanja kompjuterskog zapisa, u stanje pisane isprave, koja mora imati svojeručni potpis njenog izdavaoca, tj.brodara koji će svojim potpisom (ili kod nekih zemalja-faksimila potpisa sa overenim pečatom brodara) potvrditi navode iz teretnnice, odnosno da je robu koja je i opisana u tertenici primio na brod, radi prevoza. Taj isti sadržaj iz pisane teretnice koji se nalazi samo u računaru, ali koji nije svojeručno potpisan od brodara, kao izdavaoca, nema odgovarajuću pravnu snagu u pravnom saobraćaju, kao hartije od vrednosti i ne može proizvoditi pravna dejstva koja proizvodi teretnica koja je izdata, kao hartija od vrednoisti i koja je potpisana svojeručno od njenog izdavaoca (brodara).

Znači, i elektronska (elektronička) teretnica može dobiti karakter hartije od vrednosti, ako to ugovorne strane kod ugovora o prevozu to žele postići, pod uslovom da je iz komjuterskog-elektronskog zapisa, pretvore u pisani zapis - na papiru, koji će potpisati svojeručno njen izdavalac (ili putem faksimila potpisa, sa overom i pečatom - kod nekih zemalja). Takva isprava, ima onda odgovarajuću pravnu snagu i ista se kao takva može pojavljivati u pravnom prometu, kao hartija od vrednosti.

Na kraju je potrebno istaći, da je perspektiva izdavanja elektronskih (elektroničkih) teretnica u pravnom prometu sve veća, zbog bržeg robnog prometa i veće sigurnosti, manjeg gubljenja i oštećenja teretnica (kao što je to slučaj, sa klasičnim tertnicama), a njome bi se omogućuilo da se ne bi moglo dogoditi da brod sa teretom stigne u luku destinacije, a da tertenica nije još pristigla, pa se roba i ne može podići, od strane vlasnika, sa broda dok teretnica ne pristigne, u luku destinacije. Ovo sa razloga, što je u svakom momentu moguće dobiti elektronsku teretnicu u luci destinacije, od brodara i to u njenom pisanom obliku-prenetom na papir iz elektronske teretnice iz kompjuterskog zapisa, a koju je uredo potpisao i overio njen izdavalac (brodar).

7) Prenošenje teretnice. - Teretnica na ime, prenosi se ustupanjem, odnosno građansko-pravnom cesijom, dok se teretnica po naredbi prenosi-indosmaentom, a teretnica na donosioca - prenosi prostom predajom "iz ruke u ruku".

-Prenošenje teretnice po naredbi - neprekinutim nizom indosamenata. - Neprekinuti niz indosamenata kod teretnice po naredbi, označava povezanost u redosledu prenosa putem indosamenta, tako što je korisnik teretnice-prvi indosant, a svaki narodni indosant je lice koje je u prethodnom indosamentu, bilo označeno kao indosatar. Uprošćeno rečeno, kod neprekinutog niza indosamenata pri prenošenju teretnice (konosmana), određeno lice se pojavljuje jednom kao imalac teretnice, a drugi put, kao indosant, tj. kao lice koje dalje na novog korisnika prenosi teretnicu. Taj se neprekinuti niz indosamenata obavlja na poledini teretnice, licu teretnice ili produžetku-alonžu, koji se pridodaje teretnici-konosmanu. Međutim, ukoliko se u teretnici pojavi "rekta klauzula", odnosno "rekta indosament", to znači da se dalje ne može teretnica po naredbi, u tom slučaju, prenositi na novo lice indosamentom.

8) Stvarna i založna prava pri prenosu teretnice. - Pri prenosu teretnice po naredbi-indosamentom, prenose se sva prava koja proističu iz teretnice-konosmana, a

posebno stvarna i založna prava na robi. Tako se putem prenosa indosamentom teretnice po naredbi, obezbeđuje da indosatar može kao imalac teretnice imati stvarno pravo na robi koja je označena u istoj, te sa njom može slobodno raspolagati, dalje je prodavati ili na bilo koji način otuditi. S druge strane, imalac teretnice (konosmana), može putem teretnice robu založiti, u cilju dobijanja odgovarajućeg kredita i sl. Na taj način, lice koje je imalo teretnicu i po osnovu nje robu, pa je po teretnici robu dalo u zalog (u ovom slučaju, kao zalogodavac) odgovarajućem preduzeću, banci, neće moći sa robom slobodno raspolagati iako ima pravo svojine na založenoj robi, dok se ne izmire obaveze prema zalogoprimcu. U ovom slučaju, mora se prvo vratiti dobijena suma novca, kao po kreditu, a po osnovu zaloge sa pripadajućom kamatom. Putem zalaganja robe po konosmanu-teretnici, zalogoprimac se obezbeduje da iz vrednosti založenih stvari namiri svoje potraživanje prema zalogodavcu, u slučaju da zalogodavac o dospelosti ne isplati potraživanje prema zalogoprimcu. U takvom slučaju, zalogoprimac je u obavezi da založene stvari, robe po teretnici čuva sa pažnjom "dobrog domaćina", "dobrog privrednika", odnosno "dobrog trgovca" i da ih po namirenju svog potraživanja vrati neoštećene zalogodavcu-imaocu teretnice.

Založno pravo na robi po teretnici stiče se i pre nego što je roba prispela u luku opredeljenja, samim faktom predaje teretnice zalogoprimcu. U tom momentu, zalogodavac teretnice je od zalogoprimca mogao da ostvari kredit - određenu sumu novca, jer je deponovana u zalogu teretnica ili prispela roba po teretnici. Teretnica, odnosno roba po istoj ispravi, može se posebnim ugovorom o zalozi između zalogodavca (imaoca teretnice) i zalogoprimca predati određena roba iz teretnice, kao čin obezbeđenja određeng potraživanja. Sa faktom predajom u zalogu teretnice, prenosi se i određeno pravo zaloge na robi. Imalac teretnice, po osnovu zaloge, stiče to pravo kada roba bude dopremljena u luku opredeljenja. Zalogodavac teretnice ostaje i dalje vlasnik robe iz teretnice, a založena roba služi kao obezbeđenje zalogoprimcu da u slučaju nemogućnosti ostvarivanja svoga prava da iz nje ostvari svoje potraživanje prema zalogodavcu..

Imalac teretnice sa prodajom robe iz teretnice i njene predaje novom vlasniku nema nikakvih prava prema robi iz teretnice koju je otuđio, tj. prodao novom sticaocu teretnice. U t.akvom slučaju, čak nije ni potrebno da je sačinjen ugovor o prodaji robe, dovoljan je i prenos teretnice izvršen sa punim ili blanko indosamentom. To će se postići sa potpisom, datumom i oznakom mesta od strane indosanta, odnosno od strane prvog imaoca teretnice koji je u stvari i prvi remitent teretnice (blanko indosament kod teretnice) ili sa označavanjem lica na koje se teretnica prenosi i potpisom indosanta sa datumom i mestom u kojem se vrši prenos teretnice (puni indosament kod teretnice). Dakle, kod punog indosament, prenos teretnice po naredbi se obavlja na tačno određeno lice indosatara i remitenta teretnice od strane indosanta - imaoca teretnice. Kod blanko indosamenta teretnice po naredbi, ne označava se lice po čijoj se naredbi obavlja prenos. Kad u teretnici nije označeno lice po čijoj se naredbi obavlja prenos, onda se smatra da se to čini po naredbi krcatelja, te je on i ovlašćen da primi robu u luci destinacije po teretnici.

1754 Stanković dr M, op. cit., str. 93.

U pogledu načina prenosa teretnice po naredbi, putem indosamenta, postoje određene sličnosti između prenosa putem indosamenta kod teretnice imenice. Međutim, ovde postoji i određena razlika koja se ogleda u tome što imalac menice polaže pravo na određeni novčani iznos iz nekog pravnog posla prema svakom od njegovih predhodnika koji su obavljali prenos, a kod teretnice imalac iste polaže pravo na robu u odnosu na brodara.

9) Umnožavanje teretnice. - Kad se radi o izdavanju teretnice, u unutrašnjoj

plovidbi, ista se izdaje u jednom primerku, iz razloga zabrane umnožavanja.


U pomorskom saobraćaju, brodar je na zahtev krcatelja, dužan da izda teretnicu u više originalnih primeraka. Tada izdati primerci originala, moraju biti obeleženi rednim brojevima, tako da svaki izdati original teretnice mora imati svoj redni broj.


Ovakvi originali teretnice, mogu imati značajnu funkciju, jer se pomoću jednog originala može vršiti naplata putem akreditiva, podizanja robe po njenom dospeću u luku opredeljenja i dr.

Svakako, od umnožavanja teretnice, treba razlikovati izdavanje prepisa teretnice, koji se javlja i u unutrašnjem i međunarodnom prevozu, na zahtev ugovornih strana (brodara i krcatelja) i gde svaki prepis teretnice mora sadržavati vidnu oznaku da se radi o prepisu.

1757 Član 544. citiranog Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi.

Međutim, do umnožavanja teretnice dolazi samo na zahtev krcatelja.

1758 Član 542.citiranog Zakona; Isto navodi i Vasiljević dr M, ibid, str. 726.

10) Dokazna snaga teretnice (konosmana). - Teretnica, odnosno konosman, kao kauzalna hartija od vrednosti (jer se iz nje vidi veza sa osnovnim pravnim poslom) ima dokaznu snagu u pogledu osnovnog posla, zbog kojeg je teretnica izdata. Međutim, teretnica služi još i kao dokazno sredstvo: a) u odnosu između brodara i krcatelja i b) u odnosu između brodara i trećih lica (korisnika teretnice, primaoca robe).

a) Kod odnosa između brodara i krcatelja, tj. između izdavaoca teretnice i prvog korisnika ove isprave, teretnica se pojavljuje kao nepotpuno dokazno sredstvo.

1759 Antonijević dr Z, ibid, str. 505; Vasiljević dr M, ibid, str. 727.

Naime, na osnovu teretnice se stvara oboriva predpostavka da je roba koja je navedena u teretnici primljena na prevoz od brodara. Obe ugovorne strane, brodar i krcatelj, mogu takvu činjenicu pobijati svim dozvoljenim sredstvima. Tako na primer, brodar može tvrditi da je roba i koja je označena uteretnici tačna i merodavna, jer je tako na teretnici potvrdio i krcatelj, a što je nesumnjivo jedan od dokaza protiv krcatelja. Dakle, u takvom slučaju, označena količina, vrsta, težina robe i sl. potpisana od strane ugovornih strana na konosmanu, stvara predpostavku o tačnosti unetih podataka o robi u ovu ispravu. Krcetalj može pobijati ovakve podatke o robi, koji su uneti u teretnicu, isticanjem činjenice da je bio u zabludi.


b) U odnosu između brodara i primaoca robe, dokazna snaga teretnice zavisi od toga ko se poziva na osporavanje navoda unetih u teretnicu. Tako na primer, primalac robe, kao treće fice, ima pravo kao imalac teretnice da svim dokaznim sredstvima pobija navode unete u teretnicu. Suprotno ovome, brodar mora na zahtev primaoca

da isporuči robu koja je uneta u teretnicu, bez obzira na činjenicu kakvu je robu primio radi prevoza. Ako brodar to ne učini i isporuči neku drugu robu od one koja je navedena u teretnici, onda je on u obavezi da naknadi štetu krcatelju. On se može jedino osloboditi od odgovornosti za naknadu štete, ako dokaže da je roba imala skrivene mane.

Teretnica, kao kauzalna hartija od vrednosti, dovodi do toga da brodar po njoj odgovara za onu robu koja je uneta u teretnicu, primaocu robe, dok se suprotno ne dokaže (odgovornost ex scriptura, opnovornost za ono što je upisano u teretnici-konosmanu), a krcatelju-brodar odgovara po ugovoru o prevozu, za ono što je primio na prevoz (ex recepto).

11) Haška pravila i briselska Konvencija za izjednačenje nekih pravila o teretnici. - Brodari su nastojali da se raznim klauzulama u teretnici obezbede od štete koju pričine robi, kao i za gubitke robe. Međutim, teretnica (konosman) treba da pruži određene garancije, kako za brodara i krcatelja, tako i za prodavca i kupca, pod uslovom da roba bude predata primaocu u ispravnom stanju, tj. onako kako je bila predata na prevoz. Tu su, da bi se to obezbedilo na međunaronom planu, posle Prvog svetskog rata, 1921. godine doneta Haška pravila koja su trebala da jednoobrazno regulišu pitanje odgovornosti i obaveze brodara u vezi sa pomorskim prevozom robe. Haška pravila su naišla na veliko negodovanje brodara, pa je 1924.godine u Briselu do neta Konvencija za izjednačavanje nekih pravila o teretnici (koju je i naša država 1959. godine ratifikovala). Ova Konvencija sadrži donekle izmenjena pravila o teretnici koja su usovjena u Hagu 1921. godine.

Kao što je poznato, svaki brodar ima svoje tipove formulara, svoje uslove koji su štampani na poledini teretnice.I tu krcatelji nemaju nekog velikog izbora, nego da prihvate ili ne prihvate ovakve uslove brodara, da predaju ili ne predaju robu na prevoz brodaru. To se isto odnosi i na preuzimanje robe u luci opredeljenja, gde primalac robe ima mogućnost da robu preuzme ili ne preuzme, odnosno odbije njen prijem od brodara. Briselska konvencija polazi od principa ravnopravnosti ugovornih strana, brodara i krcatelja i predviđa da neke odredbe u teretnici mogu da budu i nevažeće, pa čak i kada ih je brodar uneo u teretnicu.

1761 Stanković dr M, Međunarodni transport, špedicija i transportno osiguranje, Beograd, 1980, str. 96.

Navedena briselska Konvencija predvida obavezu brodara, da po prijemu tereta na brod, izda teretnicu koja treba da sadrži oznake za utvrđivanje istovetnosti robe - tereta, broj pošiljaka ili komada, količinu i težinu (onako kako ih je krcatelj pismeno naznačio), stanje tereta prema spoljnem izgledu (a ako se radi o neurednom stanju tereta i ambalaže, brodar je u obavezi da stavi primedbu i da izda "nečistu" teretnicu). Stavljanjem potpisa na teretnici, stvara se odgovornost brodara za robu koja je navedena u teretnici.

Ova Konvencija predviđa ništavom, nepostojećom ili bez efekata, svaku odredbu u teretnici kojom bi se brodar oslobodio od odgovornosti za gubitak ili oštećenje robe usled nepažnje, krivice ili neispunjenja obaveze od strane brodara. Tu se pre svega radi o obavezi u odnosu na brod: da brod učini sposobnim za plovidbu, da uredno opremi i snabde brod posadom i životnim namirnicama, da za preuzimanje i prevoz kao i adekvatno čuvanje tereta - dovede u ispravno stanje spremišta na brodu, da teret preuzme, uredno, brižljivo čuva i njime rukuje, da se stara o teretu u toku transporta.

Ista Konvencija, reguliše slučajeve u kojima se brodar oslobađa od odgovornosti, pa tako isti nije odgovoran za gubitak ili oštećenje robe koje bi nastalo usled šteta koje

on ne bi prouzrokovao svojom krivicom.

1762 Član 4. ove Konvencije.

Osim toga, brodar bi se oslobodio odgovornosti i za štete koje bi nastale usled nesposobnosti broda za plovidbu, a on je upotrebio dužnu pažnju da brod učini sposobnim za plovidbu, da ga je primerno opremio, popunio posadom, zalihama pogonskog materijala, hranom itd. Takođe, brodar neće odgovarati za gubitke i oštećenje na robi koji bi nastali usled više sile, požara, ratnog dogadaja, naredbe vlasti, karantinskog ograničenja, propusta krcatelja, štrajkova i sprečavanja rada, spasavanja života na moru ili pokušaja spasavanja, skrivenih mana koje se ne mogu otkriti dužnom pažnjom ili nekog drugog uzroka koji ne proizilazi iz sopstverie krivice vozara ili krivice nemarnosti njegovih agenata i njegovih službenika.


Napred navedena međunarodna Konvencija o teretnici, koja je zaključena 1924. godine u Briselu, primenjuje se bezuslovno za sve države koje su istu ratifikovale, a time i za sve teretnice koje su izdale u bilo kojoj državi koje su konvenciji pristupile.

12) Teretnica (konosman) u unutrašnjoj plovidbi. - Još ranije doneti Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi iz 1977. godine,1764 a što je prihvatio i sada važeći Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi iz 1998 godine, omogućio je, u našem pravu, izdavanje teretnice (konosmana) i u unutrašnjoj plovidbi.

1764 Isti Zakon je bio objavljen u Sl. listu SFRJ, br.22/77, sa kasnijim nizom izmena i dopuna.

Međutim, do donošenja ranijeg važećeg Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi iz 1977 godine, posebno u unutrašnjoj plovidbi - rečnim trasportom, izdavao se samo tovarni list.

Teretnica u unutrašnjoj plovidbi, izdaje se samo na izričit zahtev krcatelja i tom prilikom se teretnica (za razliku od pomorske plovidbe), kao što smo naveli, izdaje samo u jednom primerku. Teretnica (konosman) u unutrašnoj plovidbi, takođe, može da glasi na ime, po naredbi i na donosioaca. Do stupanja na snagu Zakona o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi iz 1998 godine, teretnica je mogla da bude izdata samo kao teretnica na ime i teretnica na donosioca. Tada je teretnica koja je glasila na ime u unutrašnjoj plovidbi, morala da sadrži oznaku da se radi o teretnici, inače se ista ne bi smatrala teretnjcom i hartijom od vrednosti

1765 Detaljnije o tome, Antonijević dr Z, ibid, str. 506.

Rečna teretnica vrlo se često upotrebljava pri prevozu tereta Rajnom1766 i ista se i često izdaje i "po naredbi".

1766 Stanković dr M, ibid, str. 104. i Carić dr S, ibid, str.195. i 196.

Takođe, pri prevozu većih tereta Dunavom, može biti izdata rečna teretnica.

1767 Stanković dr M, ibid, str.109.

Documents

Robne i Transportne Hartlje Od Vrednosti i Ostale Prevozne Isprave