SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK · prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pčelarenje. Iako je minimalna, moja podrška zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao profesora, koji

JOVO N. KANTAR

SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK

III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE

2013.

BEOGRAD

BESPLATAN PRIMERAK – NIJE ZA PRODAJU


2

IZDAVAČ

Jovo N. Kantar, Beograd, Patrijarha Joanikija 16/28 Telefon 011/234-9-162, mobtel. 063/69-40-70

11508 Grabovac, Grabovačka 54 D Telefon 011/41-28-234

e-mail: [email protected]

AUTOR I UREDNIK

Jovo N. Kantar

RECENZIJA

Akademik Prof. dr Tričković Kostadin, izumitelj Dipl. ing. polj. Milun Mandić, pčelar

KOMPJUTERSKA OBRADA TEKSTA

Jovo Kantar

ISBN 978-86-902277-3-0

Beograd, 2013



3

DRAGI PČELARI I PČELARKE, POŠTOVANE KOLEGE I KOLEGINICE,

Nakon 36 godina druženja sa pčelama i sa vama, posle preko 300 besplatno

održanih predavanja pčelarima u Srbiji i onima u državama iz okruženja, te posle dve napisane knjige: „Matica misaona imenica“ 2004. godine, prevedene na Slovenski i Bugarski jezik, i knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek 2001. godine “, prevedene na Bugarski jezik u I izdanju i na Slovenski jezik u II izdanju, pripremio sam je i u III proširenom i dopunjenom izdanju za pčelare srpsko-bosanskog, srpsko – hrvatskog, srpsko – crnogorskog, srpsko - bunjevačkog jezičkog područja... i, poklanjam vam je na korišćenje.

Tako je postupio i moj veliki uzor, velikan pčelarske nauke Aleksander Pere-Mezonev, član Francuske akademije nauka, francuskog Entomološkog društva, Društva za prirodne nauke, po struci pravnik, naučnik svetskog glasa i ugleda i pisac rasprava i publikacija iz pčelarstva. Pere-Mezonev je žrtva pčelarske nauke, kojoj se bio sav posvetio. Ispitujući pčelinje bolesti i gajeći kulture njihovih bacila, zarazio se mikozom, jedinom pčelinjom bolešću uostalom, koja napada ljudske organe za disanje. Dobio je mikozu dušnika, inficiravši se u svojoj mikološkoj laboratoriji i od toga umro 1937. godine. Prirodno talentovan i pronicljiv, jedan je od retkih naučnika koji je svoja dela pisao za pčelarsku nauku, da bi bila korisna svima i svakome. U četvrtom izdanju svoga dela L’ Apiculture intensive et l’elevage des reines” daje svim pčelarima na znanje, da je to svoje delo potpuno nepristrasno razradio i dopunio, hvaleći i kritikujući teorije, metode ili naprave, pobuđen jedinom željom da bude pravičan i svima koristan. I zato ovlašćuje svakog pčelara da načini i za svoju ličnu korist upotrebi sve aparate i sprave koje je on izumeo, kao i da primeni sva uputstva koja je u tom svom delu izneo.

Koristeći se ovom poklon - knjigom, čitalac će sam doneti sud o njenoj korisnosti, vrednosti i ceni, pa će prema svom osećanju priložiti ili ne odgovarajući prilog, na konto Eurobank EFG 421031754 Br. računa 250-1290009181200-87

Uz poštovanje čika Jovo N. Kantar

11508, Grabovac, Vidanski kraj 54D

Mail: [email protected]

Kontakt telefoni: 063/ 69-40-70; 011/412-8234



4

NJENO VELIČANSTVO PČELA postoji više od 160 miliona godina, a prema podacima Šimuta, (2006) starost pčela i ostalih insekata procenjuje se na oko 500 miliona godina i da se održala do danas i nadalje. Ona je to uspela zahvaljujući isključivo CVETNICAMA - BILJU, pošto je ona isključivo BILJOJED, a ne SVAŠTOJED. Pčela u CVETNICAMA - BILJU nalazi svoju prirodnu zaštitu, lek i hranu. Jer iz njega crpe nektar i polen, što je jedini uslov da stvori MLEČ bez koga nema pčela! Pčela je tokom miliona godina svog postojanja i evolucije imala i razne neprijatelje i havarije, ali je isključivo na cvetnicama - bilju, nalazila svoju prirodnu zaštitu, lek, imunitet i hranu... To i danas ima kao najkorisniji insekt na planeti, bez kojeg nema života na zemlji. Velika je zabluda i prevara pa i obmana, da razne, inače hranljive materije za čoveka i životinje, mogu biti hrana i za pčele. Niko do danas u svetu nije uspeo da pčela od tih materija napravi mleč. Prema tome ishrana i dohrana pčela tim materijama je samo jedna obmana i prevara od koje pčele ne mogu da žive i stvaraju potomstvo.

(akademik Kostadin Tričković, prof.dr. med. spec. med. rada, član S.A.I.N. (Srpska Akademija Izumiteljskih Nauka), registrovani naučnik i inovator u Ministarstvu za nauku i tehnološki razvoj Srbije).

„Sada imam 89 godina i još uvek sam uspravan, kaže čarl Mraz i, nastavlja: Zaključio sam da izloženost hiljadama uboda u toku životnog veka nema za posledicu dugoročne negativne učinke, pošto se postane imun i ne otiče se više od uboda. Dosta je čudno da čak i kad neko i postane imun na pčelinje ubode, otrov će još uvek delovati na autoimune bolesti“. Sa dvadeset godina počeo je raditi kod profesionalnog pčelara sa 1.000 košnica, raspoređenih na deset lokacija sa po 100 pčelinjih društava, a posle dve godine iskustva, 1928. godine kupio je pčele i sa 1.000 košnica postao profesionalni pčlar u državi Vermont (Čarls Mraz „Lečenje pčelinjim otrovom” , Health and the Honeybee)

Čarls Mraz, rodio se 1905. godine i Kvinsu, grad Njujork, pčelar-apiterapeut. Godine 1923. završio je višu školu, u vreme kada većuna dece iz grada nije išla na Koledž. Slučajno je postao čuvar pčela. Sa četrnaest godina odlučio je da kupi svoje vlastite košnice pčela i pretplatio se na pčelarske časopise da „nauči iz iskustva drugih pčelara,” a sa dvadesed godina odlučio je da sezonu provede radeći sa profesionalnim pčelarom na pčelinjaku od 1.000 košnica. Tada mu je postalo jasno da postoji ogromna razlika od one tri pčelinje zajednice u dnu njegove bašte i ovih 1.000 raspoređenih na nekoliko desetaka pčelinjaka. „Bio je učitelj i podsticao u apiterapeutskom radu stotinu lekara doktora medicine”, piše dr med. Beardford S. Weeks, M.D. i pojašnjava: „Stoji rame uz rame sa drugim velikim lekarima koji su se u prošlosti koristili apiterapijom. Doktori Bek, Keri, Brodmen i Teš u ovom ( 20., prim. J.K.) veku. Hipokrat, Haneman i Paracelzus, najveći doktori medicine petnaestog veka, voleli bi Čarlsa Mraza... Prvi put sam sreo Čarlsa Mraza 1981. kada je počelo naše zanimljivo partnerstvo. Ali, on je i lekar. On je naučnik i pronalazač. On je pionir i renesansni čovek. On čita više naučnih i medicinskih časopisa nego moje mnoge profesionalne kolege. Njegovi pacijenti kažu da on leči artritis, multiple sklerozu i druge hronične degenerativne bolesti. Čarls je 60 godina pozivao doktore medicine i istraživačke naučnike da se pozabave njime. Sarađivao je sa Institutom Sloan Katering, Inasitutom Dane Farber, vojnom bolnicom Valter Rid. INSERM (francuskim ekvivalentom Nacionalnog instituta za zdravlje, koji proučava bolnice u Kini i širom sveta). Bio je pozivan da predaje medicinskim i naučnim organizacijama širom sveta. Ukratko, ovaj pčelar iz Vermonta dosegao je počasti koje su obično rezervisane za najproduktivnije i najpoštovanije doktore medicine. Njegova slava u Americi premašuje samo slava u inostranstvu. Najznačajnija kod ovog čoveka je neumorna vera u ljudsku prirodu (dr med. Beardford S. Weeks, M.D.)



5

"...Već danas, sutra je kasno, treba informisati, edukovati i odgovornosti privesti za promet i upotrebu ekološki neispravnog meda..."

(J. N. Kantar, 1996, „Pčelar” br.11/96, str. 303-305). „Alal vera Jovo, na energiji koju poseduješ za ovako, po meni, težek i

mukotrpan rad na pretraživanju svetske literature. Iskreno govoreći, retki su ljudi kao Jovo Kantar. Ovo kažem, jer znam iz ličnog iskustva, baveći se naučnim istraživanjima…”,

U Zrenjaninu, – 16.06. 2009. godine. Prim dr sci med Milan Radaković Rezultati koje je dr med. S. Mladenov dobio pripremajući svoju doktorsku

disertaciju ukazuju da, „52 vrste meda starosti od jedne do šest godina sadrže antimikrobne materije sa bakteriostatičnim dejstvom, tj. da sprečavaju daljnji razvitak bakterija i baktericidnim dejstvom, ubijaju bakterije (Mladenov, S. «Lečenje pčelinjim proizvodima – apiterapija», IKOM-INTELEKT, 1997.)

U medu je sadržan vodonik peroksid koji ima antibakterijsku aktivnost. Nastaje u medu kao sporedan proizvod pri stvaranju glukozne kiseline. Antibakterijska aktivnost meda potiče od visokog sadržaja šećera i kiselosti meda (pH 3,5 – 5,0).

Visoko postovani čika Jovo, Po kozna koji put zadivljuje me Vaša pionirska upornost i istrajnost, da

pčelarima Srbije otvorite oči, unapredite razum i otvorite put u savremen svet pčelarstva. Nažalost, bojim se da će Dunavom, Savom i Nišavom još mnogo voda proteći, dok Srbijom zavlada zdrav razum, osećanje odgovornosti i duh međusobnog poveranja. Verujem da Vas na tom putu neće ništa pokolebati, dok Vas zdravlje i snaga drže, dok imate pristalice koji vas nesebično podržavaju. Srećan sam što i sam pripadamm toj grupi. Verujem da je ovo pismo skroman doprinos vašm uspehu.

S poštovanjem. U Nišu 15. januara 2007. godine Pčelar, Vlastimir Spasić, ing. Predsednik Regionalne asocijacije pčelarskih organizacija jugoistočne Srbije

"U svojoj praksi sam se trudio i donekle uspevao da proizvedem uistinu kvalitetan med, o čemu imam i

određene certifikate. Međutim, kada sam pročitao vašu knjigu, shvatio sam

da sam to mogao i bolje U Beogradu, 17.02.2002. godine!

dipl. ing rudarstva Miroslav Ponjavić

Od kako je u službi čoveka tek dvadesetak hljada godina, čovek je za to vreme (a naročito poslednih nekoliko decenija), „uspeo” da pčeli nanese više

štete nego što je sebi pribavio koristi Čačak, 10. 12. 2003). dipl. inž. polj. Milun Mandić.



6

Čika Jovo, Pročitavši materijal „Obrazovanje pčelara za XXI vek – srpsko pčelarstvo

juče, danas, sutra”, ne mogu se oteti utisku da konstatujem, da je sasvim malo ljudi-pčelara (uključujući i eminentne naučne radnike), koji, kao čika Jovo bezrezervno brinu o budućnosti SRPSKE nacije!

Da li će preovladati razum, da li će briga o potomstvu biti jača od tvrdoglavosti i tumaranja u moru tame, nemara, neučenja, a iznad svega privlačnog profita, da li će se pojaviti još neki čika Jovo Kantar, u mnogome zavisi od strategije razvoja pčelarstva u Srbiji, a od strategije razvoja pčelarstva Srbije još nema ni slovo „S”.

Žao mi je što su van Tvojih saznanja i neki protogonisti iliti nosioci naprednih ideja u ovom materijalu (prema tvojem pisanju), odstupili od osnovne ideje i protežiraju na svojim predavanjima i dalje amitraz, fluvalinat i dr.

Želim Ti dobro zdravlje i istrajnost u Tvom bezprofitnom opredeljenju uz želju da nerazumni postanu razumni, da zaživi Tvoja ideja o izboru predavača SPOS-a, da se na predavanjima neguje zdrav duh, znanje i opredeljenje za spoznaju svih prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pčelarenje.

Iako je minimalna, moja podrška zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao profesora, koji je u život ispratio mnogo generacija, i obavezna.

Na Zlataru, 01. 10. 2006. godine Pčelar, dipl ecc. Đoko Zečević, prof. Predsednik Zlatiborsko-moravičke Asocijacije pčelara

SADRŽAJ

Utisci i komentar na novo III dopunjeno i prošireno izdanje knjige Jove N. Kantara „Sa zdravim pčelama u XXI vek“ ....................................... 13

Dobra lekcija i putokaz .......................................................................................... 14 Prethodno izrečene ocene .................................................................................... 15 Predgovor I izdanju ............................................................................................... 16 Predgovor bugarskom izdanju knjige “Здрави пчели в XXI век, 2001” ............... 17 Iz recenzije II izdanja knjige „Sa zdravim pčelama u XXI vek”,

koja je prevedena na slovenski jezik. ........................................................... 18 Molim pčelare da prime k’ znanju .......................................................................... 20 Lekovi uzrok bolesti pčela i ljudi ............................................................................ 22 Prirodom protiv bolesti pčela, pa je zabranio pristup hemiji u košnicu .................. 23 Kad bi ustao Car Dušan Silni ................................................................................ 24

OD AUTORA ............................................................................................................ 25 DEO PRVI ................................................................................................................ 27 PČELE I PČELAR .................................................................................................... 27

1.1. Izgubili svaku meru! ....................................................................................... 30 1.2. Rade naglavačke!? ........................................................................................ 30 1.3. Kako se mi – aktuelni pčelari odnosimo prema njenom veličanstvu PČELI? . 33 1.4. Štetna „Božina pogača“ i pogača ostalih „proizvođača u kućnoj radinosti“ ... 34

1.4.1. Štetni „zamenici” cvetnog praha ............................................................. 34 1.4.2. Uklupčavanje matice i njeno nestajanje iz košnice ................................. 34

1.5. Tri vrste mleči ................................................................................................. 37 1.6. Sojino brašno je štetno za pčele .................................................................... 37 1.7. Profesor Farar protiv sojinog brašna u košnici ............................................... 37 1.8. Ni svaki polen nije dobar ................................................................................ 38 1.9. Ne pogaču iz Volgine 7 na Zvezdari nego pogaču Tabera i Bilaša ................ 39 1.10. Prirodna pčelinja hrana je nezamenjiva ....................................................... 39 1.11. Glad za belančevinama i kanibalizam pčela ................................................ 40 1.12. Štetni zamenici meda ................................................................................... 41 1.13. Upotreba šećernog sirupa u kontinuitetu od 4-5 godina

dovodi do degradacije pčela. ....................................................................... 41 1.14. Suvi i „mokri” šećer se ne preporučuje za stimulativno prihranjivanje

ni u proleće ni u jesen .................................................................................. 42 1.15. U invertovanom šećeru spravljenom sa kiselinom, stvara se HMF -

hidroksilmetilfurfurol, koji skraćuje život pčelama ....................................... 43 1.16.Prirodna otpornost pčela na bolesti ............................................................... 44

1.16.1.Odbrambeni mehanizmi pčela na bolesti. ............................................. 44 DEO DRUGI ............................................................................................................. 77 ČOVEK-PČELAR UZROČNIK BOLESTI PČELA ..................................................... 77

2.1. Šećerom protiv zdravih pčela u pčelinjoj zajednici ......................................... 77 2.2. Gusti šećerni sirup i mlade pčele ................................................................... 79 2.3. Šećer je i čoveku štetan ................................................................................. 81 2.4. Pčelareva ludost ............................................................................................ 82



8

2.5. Uticaj geopatoloških i svemirskih zračenja na kvalitet pčelinjih društava ...... 83 2.6. Uticaj elektriciteta i magnetizma na kvalitet pčelinje zajednice ...................... 86

2.6.1. Fenomen elektriciteta i magnetizma ....................................................... 86 2.6.2. Biološki značaj uticaja elektriciteta i magnetizma

na medonosnu pčelu ............................................................................. 88 2.6.3. Akademik Jeskov o magnetnoj stimulaciji pčela ..................................... 89 2.6.4. Komforna zona u pčelarstvu – uzrok bolesti

pčela i zagađenja meda ......................................................................... 89 DEO TREĆI .............................................................................................................. 97 PČELARI I HEMIJA .................................................................................................. 97

3.1. U suzbijanju Varroze hemijom, ne biraju sredstva i ne znaju za meru .......... 97 3.2. Čovek-pčelar je glavni nosilac aktivnosti koje

pčelinju zajednicu dovodi u strasnu situaciju ............................................. 100 3.3. Nekvalitetan polen + šećerna zimnica + prekomerno nagomilavanje

košnica = virus = stres = nestajanje pčelinjih zajednica ............................. 101 3.4. Bumerang je u dejstvu ................................................................................. 103 3.5. Dok čovek-pčelar zagađuje med, dotle je čovek potrošač u stresu ............. 106 3.6. Perizin je doneo žalosno vreme da se od meda štitimo atropinom .............. 109 3.7. Fumagilin ..................................................................................................... 110 3.8. Potrošač je u stresu i kada malo posumnja u kvalitet meda.

A razloga za sumnju ima na pretek, i to velikih. ........................................ 111 3.9. Antibiotike u medu kod nas skrivaju od javnosti

kao najveću državnu tajnu, ........................................................................ 112 3.10. Lečenje pčela antibioticima u Evropi predstavlja ilegalnu praksu ............... 113 3.11. U nas samo izuzetno pojedini novinari i novinske redakcije

ponekad objave poluistinu o biomedicinskim vrednostima meda ............... 114 3.12. „Pojavljuje se svašta na tržištu“ .................................................................. 114 3.13. Nedoučen pčelar saće u košnici godinama ne menja ................................ 114 3.14. Degradacija saća i pčela ............................................................................ 115 3.15. Kumafos u vosku smetnja prihvatanju presađenih larvi ............................ 116 3.16. Pčele širom sveta su izložene stresovima pod dejstvom

parazita i hemijskih preparata za suzbijanje parazita ................................ 117 3.17. Hemijski preparati u košnici umanjuje razvoj pčelinje

zajednice i zagađuju med .......................................................................... 117 3.18. Svetlo saće smanjuje rizik od infekcije i trovanja ....................................... 119 3.19. Višestrani značaj pravovremene zamene saća .......................................... 120 3.20. Kako saće stari .......................................................................................... 121 3.21. Kako prepoznati kvalitetno saće ................................................................ 122 3.22. Slabe pčelinje zajednice kod nedoučenih pčelara ...................................... 123 3.23. Nedoučen pčelar ostavi pčelinje društvo bez meda ................................... 126 3.24. Zablude pčelara – bolest pčela .................................................................. 126 3.25. Nedoučen pčelar od slabića pravi „jake pčelinje zajednice” za zimu ......... 126 3.26. Robovanje zabludama – pregršt gluposti ................................................... 127 3.27. Pregled pčela zimi redovna aktivnost pčelara ............................................ 128 3.28. Surovi test za matice .................................................................................. 129

DEO ČETVRTI ....................................................................................................... 133 BIOLOŠKO-FIZIOLOŠKE POTREBE PČELA ........................................................ 133

4.1. Nedoučen pčelar ne pridaje važnost vodi za piće, pa zanemaruje značaj higijenskog pojila .................................................... 133

4.2. Šareno leglo – činjenica ili zabluda .............................................................. 136



9

4.3. Šta su to diploidni trutovi? ............................................................................ 138 4.4. Bolest praznih sanduka ................................................................................ 139

DEO PETI ............................................................................................................... 143 KAKO POVRATITI PČELAMA PRIRODNU OTPORNOST NA BOLESTI .............. 143

5.1. Nemačka škola – prirodni pristup ................................................................. 143 5.2. Poučna iskustva Prof. dr Zorana Stanimirovića u uzgajanju pčela

otpornih na američku kugu i krečno leglo ................................................... 144 5.3. Koeficijent uništavanja varroe dr Alojza Walnera ......................................... 145 5.4. Poučna praksa Vladimira Hunjadija

sa ograničenim brojem otvaranja košnice .................................................. 146 5.5. Škola Alena Kaje .......................................................................................... 148 5.6. Poučna praksa Rajka Pejanovića ................................................................ 148 5.7. Pčelinje društvo u svako doba obezbediti s optimalnim

rezervama kvalitetnog meda i polena ........................................................ 149 5.8. Uticaj kvalitetne ishrane na jačinu pčelinjeg društva ................................... 152 5.9. Kvalitet zimovanja pčelinje zajednice ........................................................... 155 5.10. Uticaj klimatskih uslova na razvojni ciklus društva ..................................... 156 5.11. Matice niskog kvaliteta ............................................................................... 157 5.12. Uticaj matice .............................................................................................. 158 5.13. Uticaj količine meda i cvetnog praha (perge) na jačinu društva ................ 164 5.14. Višematična tehnika pčelarenja – maltretiranje pčela i kilavljenje pčelara . 166 5.15. Jako društvo sigurno prezimljava i zdravo izimljava ................................... 174 5.16. Koliko je stvarno jako pčelinje društvo? ..................................................... 175 5.17. Kada u pčelinje zajednice uvoditi mlade matice? ....................................... 178 5.18. Obezbediti pčelinjoj zajednici optimalnu mikroklimu u košnici .................... 181 5.19. Dopunska ventilacija košnice zimi .............................................................. 183 5.20. Skratiti ili ne skratiti gnezdo ........................................................................ 183 5.21. Prevenciju protiv bolesti pčelinjih zajednica vršiti kontinuirano i

istrajno tokom cele godine ......................................................................... 184 DEO ŠESTI ............................................................................................................ 189 VARROA DESTRUKTOR. ...................................................................................... 189

6.1. Uticaj klimatskih uslova na razvoj Varroe ..................................................... 190 6.2. Varrooza ...................................................................................................... 191 6.3. Reprodukciona „tehnologija” Varroe Destructor ........................................... 194

6.3.1.Kako ženka Varroe destructor bira trenutak u kome će naseliti ćeliju pred poklapanje larve?..................................... 194

6.3.2. Pregled reprodukcione „tehnologije” Varroe destructor ........................ 196 6.4. Liebigovo pravilo .......................................................................................... 198

6.4.1. Način utvrđivanja broja Varroe u košnici prema Živadinoviću i Raičeviću (2003) ................................................ 199

6.5. Kako se suprostaviti Varroi... i po 9 jaja KRPELJA Varroe u pojedinim ćelijama... .................................................................... 200

6.6. Kako postupati sa krpeljima na larvama – na vatri ih spaljivati .................... 201 6.7. Nemoćna hemija – varroa je postala rezistentna na sintetičke preparate .... 202 6.8. Kako nastaje rezistencija? ........................................................................... 204 6.9. Kongresi (34. i 35.) Apimondije – kako dalje u borbu protiv varroe ............. 204 6.10. Čemu nas uči dr Klaus Walner? ................................................................. 207

DEO SEDMI ........................................................................................................... 211 SUZBIJANJE VARROOZE BEZ HEMIJE ............................................................... 211

7.1. Zabranjen ulaz hemiji u košnicu ................................................................... 212



10

7.2. Biotehničke metode uništavanja Varroe ....................................................... 212 7.2.1 Najpogodnije vreme za uništavanje Varroe biotehničkim postupkom ... 212 7.2.2. Postupci pčelara u prekidanju razvojnog procesa krpelja bez primene

hemijskih preparata ............................................................................. 213 7.2.3. Uništavanje Varroe ramom-građevnjakom,

ramom-lovcem i TIT-3 ramom ............................................................. 215 7.2.4. Redovno odstranjivanje stare matice i saća sa trutovskim leglom ....... 219 7.2.5. Formiranje veštačkih rojEva kao

biotehnička mera suzbijanja Varroe ..................................................... 219 7.2.6. Formiranje rojeva prema Riharu ........................................................... 220 7.2.7. Veštački rojevi ekonomičniji od pčelinjih društava ................................ 221 7.2.8. Prolećni veštački rojevi ......................................................................... 221 7.2.9. Žrtvovanje radiličkog legla .................................................................... 222 7.2.10. Seoba pčelinjih zajednica kao biotehnička mera ................................ 222 7.2.11. Osunčavanje košnica – košnice na platformi ..................................... 223 7.2.12. Sunčana košnica ................................................................................ 223 7.2.13. Odvajanje plodišnog nastavka od podnjače ili izolacija pčela

od varroe – imperativ uspešne borbe sa Varroom ............................... 225 7.2.14. Kombinovano građevnjakom i apitehničkim ramom protiv varroe ...... 227 7.2.15. Uništavanje Varroe termičkim postupkom van košnice ...................... 229 7.2.16. Po sistemu prazne košnice ................................................................ 233 7.2.17. Dezinfekcija košnice plamenom ......................................................... 233 7.2.18. Štititi pčele – istrajno uništavati Varrou .............................................. 234

7.3. Zašto isparavajuća sredstva protiv Varroe u pčelinjem društvu ................... 235 7.4. Timol – u košnici zdravlje, u pčelinjoj zajednici radno raspoloženje ............ 236

7.4.1. Široka primena timola........................................................................... 238 7.4.2. Mišljenja i iskustva drugih sa Timolom ................................................. 246 7.4.3. Široka primena timola........................................................................... 248 7.4.4. Ostale odlike timola .............................................................................. 249 7.4.5. APIGARD ............................................................................................. 249 7.4.6. Timol i dezorjentisana varroa ............................................................... 251 7.4.7. Neprekidan oštar miris timola ............................................................... 253

7.5. Mravlja kiselina ............................................................................................ 253 7.5.1. Stimulativno dejstvo mravlje kiseline na

razmnožavanje pčelinje zajednice ....................................................... 255 7.5.2. Doza i tehnika tretiranja........................................................................ 256 7.5.3. Kako rade ............................................................................................. 262 7.5.4. Kratkoročni tretman .............................................................................. 262 7.5.5. Dugoročni tretman ................................................................................ 263 7.5.6. Mravlja kiselina u medicinskoj bočici .................................................... 264 7.5.7. Metoda isparivača ................................................................................ 264 7.5.8. Sanitarna košnica ................................................................................. 265 7.5.9. Mere opreza ......................................................................................... 266

7.6. Oksalna kiselina ........................................................................................... 267 7.6.1. Način pripremanja rastvora oksalne kiseline ........................................ 268 7.6.2 Metode primene oksalne kiseline u pčelarstvu ...................................... 271 7.6.3. Ograničenja u korišćenju oksalne kiseline ............................................ 274 7.6.4. Shema suzbijanja varroe Destructor alternativnim načinom lečenja .... 275 5.6.5. Mere opreza pri korišćenju organskih kiselina ...................................... 275 7.6.6. Identifikacija zdravstvenog rizika o pružanje prve pomoći .................... 276



11

7.6.7. Protivpožarne mere .............................................................................. 276 7.6.8. Mere predostrožnosti prema uputstvu i odobrenju za upotrebu oksalne

kiseline ................................................................................................ 277 7.7. Mlečna kiselina ............................................................................................ 282

7.7.1. Mlečna kiselina – magljenje ................................................................. 285 DEO OSMI .............................................................................................................. 293 FITO – GVOZDENA PREVENTIVA NA PČELINJAKU ........................................... 293

8.1 Svojim mirisom izgone krpelje iz košnice ...................................................... 293 8.2. Ekološke metode sprečavanja bolesti pčela i lečenje obolelih pčelinjih

društava ..................................................................................................... 294 8.3. Ne boluju od Varroe, krečnog legla, niti od nozemoze apis i

nozema cerana ni evropske i američke truleži legla ................................... 296 8.4. Akaricidni čaj ljute paprike ............................................................................ 298 8.5. KOMBIAM .................................................................................................... 298 8.6. Kupanje u prašini ......................................................................................... 299 8.7. Duvanski dim ubija Varrou ........................................................................... 301 8.8. Bez precizne doze........................................................................................ 302 8.9. Selekcija pčela na pčelinjaku ....................................................................... 303 8.10. Zašto je evropska pčela privlačna za Varrou? ........................................... 303 8.11. Atraktivnost evropske pčele na Varrou ....................................................... 305 8.12. Selekcija evropske pčele u Izraelu na odbojnost ženke Varroe na leglo .... 306 8.13. Odgovorno sa hemijom u košnicu .............................................................. 306 8.14. Ko je Gospodin Apitol? ............................................................................... 307

8.14.1. Apitol samo u golim rojevima – leti ..................................................... 309 8.14.2. Apitol u pčelinju zajednicu – zimi ........................................................ 309

8.15. Opšte stanje i tendencije suzbijanja Varroe u Evropi ................................. 311 8.16. Šematski prikaz strategije kontrole varroe bez hemije ............................... 312 8.17. Doktrina uništavanja Varroe u pčelarstvu Slovenije ................................... 312 8.18. Riharova šema (1999) ................................................................................ 314 8.19. Šema mr Mire Jenko - Rogelj (2001)* ........................................................ 315 8.20. Šema alternativnog suzbijanja Varrooze na pčelinaku Poljoprivrednog

instituta u Ljubljani ..................................................................................... 316 8.21. Osnovna pravila lečenja na Poljoprivrednom institutu u Ljubljani ............... 316 8.22. Šema suzbijanja Varroe u Češkoj .............................................................. 317 8.23. Koncept nemačkih instituta ........................................................................ 318 8.24. Strategija kontrole Varroe bez hemije u Nemačkoj .................................... 318 8.25. Preporučeni postupci nemačkim pčelarima u suzbijanju varroe ................. 320

8.25.1.Biološki postupci ................................................................................. 320 8.25.2.Hemijski postupci ................................................................................ 321

8.26. Kontrola Varroe u Izraelu ........................................................................... 322 8.27. Poruka dr Ralpha Buchlera sa Međunarodnog stručnog seminara

održanog u Nišu 14.-15. decembra 2002. godine ...................................... 322 8.28. Oprezno sa antibioticima, ali bolje bez njih ................................................ 323 8.29. Podvala pčelarima...................................................................................... 324 8.30. Protiv krečnog legla bez opasnog Nistatina ............................................... 325 8.31. Beli luk kao univerzalno sredstvo za preventivu i

lečenje mnogih oboljenja pčela .................................................................. 326 8.32. Protiv nozemoze bez opasnog fumagilina .................................................. 327 8.33. Druga vrsta mikrosporidija pčela ................................................................ 328 8.34. Šta čini protivprirodno upravljanje pčelinjim zajednicama? ........................ 329



12

8.35. Protiv nozeme Apis .................................................................................... 331 8.36. KAS-81 i protiv Nozeme apis ..................................................................... 331 8.37. Po Bejlijevoj metodi .................................................................................... 334 8.38. Nezazimljavanje slabih zajednica............................................................... 335

8.38.1. Postupak Božidara Veskovića u produženju života pčela .................. 335 8.39. Problem nozemoze se ne rešava lekovima ................................................ 336 8.40. Selekcija pčela na američku trulež legla, po Bandžovu.............................. 336 8.41. Metode borbe protiv američke truleži u Danskoj ........................................ 337 8.42. Tretiranja “od 15. jula protiv Varroe“ u Belgij .............................................. 337 8.43. Preventivna metoda Žan-Pjer Šaploa ........................................................ 338 8.44. Kasipijskim rastvorom protiv američke truleži ............................................ 339 8.45. Pergom protiv bolesti pčela ........................................................................ 340 8.46. Medom protiv izazivača bolesti .................................................................. 340 8.47. Varrooa podstiče razvoj bolesti u košnici ................................................... 340 8.48. Ko je Gospodin Amitraz ............................................................................. 341

UMESTO POGOVORA .......................................................................................... 359 BIBLIOGRAFIJA ..................................................................................................... 363 BELEŠKE O AUTORU ........................................................................................... 383

UTISCI I KOMENTAR NA NOVO III DOPUNJENO I PROŠIRENO IZDANJE KNJIGE

JOVE N. KANTARA „SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK“

Već na naslovnoj strani ove knjige, gospodin Jovo N.Kantar u kratkim crtama je izneo najsažetije moguće utiske i komentar o sadržaju i značaju ove knjige. Međutim, o njoj se može i treba mnogo više da kaže. Pokušaću to da učinim, opet u što sažetijem obimu.

Sa velikim zadovoljstvom sam pročitao svih 350 stranica ove knjige. Zbog obimnosti, nije mi bilo moguće da to učinim za kraće vreme, a bilo je i drugih razloga da se to učini u kraćem roku.

Moram najpre da istaknem, da ova knjiga predstavlja svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU za probleme iz života populacije čitavog sveta, a posebno iz oblasti pčelarstva. Gospodin Jovo N. Kantar, iako rezervni pukovnik, on je i pčelarstvu posvetio više od 40 godina pčelarenja, nastavljajući i na tom poslu porodičnu tradiciju svojih predaka.

Kratko rečeno, ovo genijalno delo je delo za divljenje na neizmernu upornost i istrajnost, da se kroz skoro 400 stranica ove knjige, prikaže obilje podataka, prikupljenih iz celog sveta, sa citatima, integralnim tekstovima i rezultatima na preko 650 referenci brojnih autora, koji su i obični ljudi i osobe sa visokim zvanjem i obrazovanjem, uključujući i akademike iz sveta i Srbije.

Ova knjiga je obimnog sadržaja iz oblasti svakodnevnog života ljudi, a posebno iz pčelarstva. U njoj će čitalac naći mnogobrojne preporuke i savete za bolji život, ali i kritike za necelishodna ponašanja u životu, koja bivaju i sa tragičnim ishodom. Dovoljno je navesti samo zvanično registrovanih 700 000 smrtno stradalih od lekova u toku jedne godine, kao i preko 2 000 000 uginulih pčelinjih društava u SAD 2007 godine. To su rezultati krajnje neodgovornih institucija i industrija, naročito fabrika i koncerna lekova i raznih preparata, kao i brojnih i gramzivih pojedinaca i pčelara u proizvodnji i prometu necelishodnih štetnih lekova i preparata u pčelarstvu, a sve sa ciljem sticanja imetka. Iz toga proizilazi da je ČOVEK, u pčelarstvu kao pčelar i najveći ubica svojih pčela. U jednom od brojnih napisa gospodina Jove Kantara, napisano je :’’SVI ZNAJU SVE PA ZATO IMAMO EPIDEMIJU BOLESTI PRAZNIH KOŠNICA’’

U knjizi je čitaocima dato obilje podataka i informacija o korisnim sredstvima iz „prirodne apoteke” i načina za zdrav i dugovečan život, ali i suprotno za ubistva i samoubistva mnogim i raznovrsnim sredstvima. Za žaljenje je što se to preporučuje i od strane stručnih ljudi. Mnogo je dokaza u knjizi dato za nužnošću prekida primene određenih oficijelnih lekova i tretmana prelaskom na lekove iz prirode, posebno velike doze vitamina ’’C’’, naročito iz prirodnih izvora, posebno šipka. Bolest, čak i malignog tipa se zaustavlja ili potpuno gubi. Iskustvo obolelih od malignih oboljenja, to najbolje potvrđuju.

Značajno je što je gospodin Jovo Kantar prikupio i prikazao niz metoda i rezultata ispitivanja i primene velikog broja sredstava za zaštitu i lečenje pčela od strane niza autora iz naše zemlje i sveta. Čitalac ovih redova će biti u velikoj dilemi šta da radi i šta da primeni i na koji način. Na njemu je da sam odluči šta da učini. Nezavisno od svega toga što je u o ovoj knjizi navedeno, u cilju lakše orjentacije i izbora, moja preporuka je da gospodin Jovo Kantar, autor ove knjige, posebno sačini



14

jedan PRAKTIKUM, koji bi u mnogome pomogao izbor, opredeljenje i primenu određenih sredstava i postupaka, uključujući i onih čiji je autor i sam gospodin Jovo Kantar, kao i svoja lična iskustva stečena u toku 40 – to godišnjeg pčelarenja.

Ovu knjigu, III prošitreno i dopunjeno izdanje ’’SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK’’, iako je veoma obimna, preporučujem svima ljubiteljima pčelinjih proizvoda, bez obzira na stepen obrazovanja, profesije i zvanja, a posebno pčelarima, da nastoje da je imaju – kupe i strpljivo čitaju i prouče čak i više puta. Neka budu zadovoljni i srećni što im se pruža prilika da prouče i dokuče šta im valja raditi a šta ne, za dobro zdravlje svoje i pčelinjih zajednica. Pčelarima, posebno preporučujem, da stečenim znanjem prezentovanim iz sadržaja ove publikacije budu učesnici edukacije pčelara – kolega koji su zalutali u pčelarstvo i postali uzročnici u pomoru pčela, da ih vrate prirodi i uzgajanju pčela isključivo osloncem na prirodnu hranu.. Jer, kako je već rečeno, zahvaljujući PRIRODI – BILJU I CVETNICAMA IZ BILJA, pčela postoji i održala se kroz čitavih 500 miliona godina - sve do današnjih dana i nadalje dok je sveta i veka. Od njih ona crpe NEKTAR I POLEN da bi napravila MLEČ, bez kojeg nema pčela i AMIN! A, ako njih ne bude, neće biti ni čovečanstva!

Još jednom ističem HVALA autoru na strpljenju, istrajnosti i upornosti što je smogao snage da napiše ovu svojevrsnu ENCIKLOPEDIJU. Hvala mu neizmerno sa najboljim željama da pčelari na stranicama ove knjige prepoznaju nadmoć Prirode nad hemijom u pčelinjoj zajednici, da dobro zdravlje pčelinjih zajednica i duži radni vek pčela izletnica, makar to bilo duže i 2-3 dana, donosi blagodet gospodaru pčela - pčelaru .

U Nišu, novembra 2012. godine. Akademik, Prof. dr Tričkovič S. Kostadin, spec. med. rada

DOBRA LEKCIJA I PUTOKAZ

Knjiga „Sa zdravim pčelama u XXI vek” III dopunjeno i prošireno izdanje je DOBRA LEKCIJA pčelarskoj nauci, i PUTOKAZ koji usmerava pčelarsku praksu da odgaja zdrave pčele, da proizvodi zdravu hranu i sirovine za farmaceutsku industriju, i da time snažno i efikasno utiče na poboljšanje telesnog i mentalnog zdravlja savremenog čoveka – potrošača pčelinjih proizvoda

Čačak, 15. april 2012. Milun Mandić, dipl. ing. poljop., pčelar



15

PRETHODNO IZREČENE OCENE

Časopis »Pčelar”, Organ Pčelarskih prganizacija Srbije, časopis za pčelarsku nauku i praksu, iz pera glavnog i odgovornog urednika gospodina Slobodana Lazovića u svom broju 11, za novembar 2001. godine, dao je ocenu za knjigu SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK.

»Pod ovim naslovom upravo se pojavila veoma zanimljiva i specifična knjiga Jove Kantara, poznatog predavača i saradnika časopisa »Pčelar«. Izbrušena dubokim kritičkim promišljanjem života pčela i rada pčelara sa njima, knjiga sadrži vrlo korisna iskustva koja su dosledno zastupljena u svakoj reči Jove Kantara. Pitkog jezika i jasne logike knjiga prosto pleni. Kratko, uputno, svakom dostupno – pruža obilje pouka. Bogato korišćena literatura i dostignuća drugih pčelara pokazuju koliko se suvereno Jovo Kantar kreće i kroz oblast znanja u pčelarstvu i kroz oblast neposrednog rada sa pčelama. A iznad svega, veseo duh koji vas zabavlja i bodri, vije se njegova izuzetna kritičnost i dosetljivost, autorska i ljudska.

I po grafičkom rešenju ova atipična knjiga na oko sto pedeset stranica sadrži oko sto jedinica – naslova. To pokazuje da su znalački birane teme obrađene sažeto, predstavljaju »poeziju razuma i logike”, kako to u predgovoru, u saglasnosti sa recenzentima prof.dr Bosiljkom Đuričić i prof. Dr Mićom Mladenovićem, kaže dr med. Rodoljub Živadinović. Knjiga je ilustrovana na prigodan i dopadljiv način. I to ukazuje na bogatstvo ove knjige.«.

Slobodan Lazović. Ministarstvo kulture vlade Republike Srbije svojim aktom br.413-00-1435-

2001-04 od 15. oktobra 2001. godine dalo je MIŠLJENJE DA publikkacija SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK, Jovo N. Kantar JESTE proizvod OD POSEBNOG INTERESA ZA UMETNOST I KULTURU na koji se ne plaća porez na promet.

U potpisu predsednik komisije Dr Aleksandra Jovićević, pomoćnik ministra. Savez pčelarskih organizacija Srbije i Društvo pčelara Beograd, povodom

izložbe »PČELARSTVO 2001« održane u Beogradu na Tašmajdanu od 4.-7. oktobra 2001. godine dodelilo je I nagradu i zlatnu medalju SPOS-a Jovi Kantaru za knjigu »SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK” kao najbolje autorsko delo.

(...). Samo izuzetno pošten i do krajnjih granica odgovoran čovek može da

napiše ovakvu knjigu, sa ovoliko činjenica, uputstava, rezultata ispitivanja čak na stotine svetskih imena i instituta. Kad sam pročitao prvih desetak stranica, u sebi sam rekao: „Gospodine Jovo, zaboga brate, gde ste bili do sada?” Da li je moguće da nas niste mogli preko časopisa „Pčelar” da uputite kako da spasimo naše pčele od raznih „LEKOVA"- OTROVA, i da proizvodimo čist med? Negde sam pročitao i čuo da „Moćnici ne dadoše vašim udarnim tekstovima da dopru do javnosti". Zašto? Pa zar



16

je u redu da nas razni biznismeni, neodgovorni i pohlepni ljudi guraju da trujemo svoje i druge?

U Beogradu, 17.02.2002. godine Miroslav Ponjavić,dipl. inž. rud. u penziji Knjigu sam dobio u zrelom dobu života čoveka od 75 godina, koji svom

zdravlju posvećuje izuzetnu pažnju. U tom cilju počeo sam da se bavim pčelarstvom kako bih imao svoj čisti med koji ne pobuđuje sumnju u kvalitet i u biomedicinske vrednosti.

Kao zagovornik i konzument zdrave hrane koja život čoveku čini zdravim i starost kvalitetnom, u medu sam pronašao namirnicu koja svojim biomedicinskim svojstvima odgovara mom načinu ishrane. A Jova Kantar je u svojoj knjizi „Sa zdravim pčelama u XXI vek” otkrio istinu o medu kojeg potrošači žele da imaju na svojoj trpezi ili u kućnoj apoteci, odnosno kao hranu ili kao lek. On argumentima istine ukazuje potrošačima da je kristalisani med neoštećena namirnica sa svim svojim nutritivnim i lekovitim svojstvima. Suprotno od toga – dekristalisani med sva ta svojstva gubi i za organizam je štetan, jer zagrevanjem oslobađa jednu otrovnu materiju sa kancerogenim dejstvom na organizam čoveka koja se zove hidrokilmetilfurfurol (HMF).

Knjiga pčelarima ukazuje na štetnost unošenja hemije u košnicu radi lečenja bolesti pčelinjeg društva, jer ne otlkanja bolest, a šteti pčelama i naročito matici i leglu, te zagađuje med i vosak, što potrošačima ukazuje na opasnost od meda po zdravlje ljudi. Knjiga daje instrukcije pčelarima kako preventivno otkloniti opasnost od bolesti i kurativno izlečiti obolelo pčelinje društvo bez upotrebe hemijskih preparata i trovanja meda. Najveća vrednost knjige je put koji autor pokazuje pčelarima da je prirodni pristup jedino ispravan metod očuvanja zdravlja pčelama. Dovoljne količine prirodnog meda i polena u košnici i novo saće je jedino prirodni lek za sve bolesti. Knjiga na slikovit način ukazuje na alternativne lekove protiv Varroze, nozemoze, krečnog legal i američke truleži.

Jovo Kantar je napisao atipičnu knjigu – priručnik, koja svojim sadržejem čini jedinstveno štivo na ovim našim balkanskim prostorima.

Dipl. Inž. građev. Sveta Mitić Beograd, 29. mart 2005. godine

PREDGOVOR I IZDANJU

ZALJUBLJENICI U PČELARSTVO, Upravo pred sobom imate knjigu istine! Knjiga koja govori o najnovijoj bolesti

pčela – bolesti praznih košnica. Bolesti strašnoj, po posledicama užasnoj. A uzrok joj je poznat. Ljudi. Pčelari? I da i ne. Lažni proroci i predvodnici? Svakako da. Elita nezaustavljivih gramzivih beskrupuloznih ljudi. Uverljivih, ali netačnih poruka. Katastrofalnih po pčele i pčelarstvo. Od stručnjaka otvoreno nedemantovanih, od pčelara javno ne osuđenih.

Godinama vođeni interesima velikih hemijskih korporacija, pčelari sveta i Srbije su obmanjivani zarad ličnih interesa pojedinaca. Ko zna šta sve nismo stavljali



17

u svoje košnice! Insekticide, antibiotike… A sve zbog hemizacije čitavog života. I tako uništismo pčelinje, ali i svoje zdravlje!

Ova divna knjiga, poezija razuma i logike, nam je, čini se, stigla u poslednji čas. Na prekretnici smo razvoja pčelarstva. Otvaraju se svetska tržišta, dugo nedostupna. A mi, nažalost, nemamo pčelinje proizvode koji zadovoljavaju svetske standarde utvrđene pre nekoliko godina. Sve zbog pogodnog tla za opstanak starih tehnika lečenja pčela.

Srećom, ova divna knjiga će nam pomoći da promenimo način razmišljanja. To je jedini put u budućnost. Demagogije nam je preko glave. Pogledajmo činjenicama u oči. A njih, hvala čika Jovi Kantaru, ovde ima na pretek. Doduše, često zastrašujućih, ali istinitih. Pretećih.

Himnu amitrazu, fluvalinatu, fumagilinu, i koječemu još, pokušao je da prekine čika Jova pre više godina. Ali samo u krugu svojih prijatelja. Moćnici ne dadoše njegovim udarnim tekstovima da dopru do javnosti. Iz ličnih interesa ili sujete, ma zar je to važno!

Valjda je došlo vreme da konačno čujemo glas nauke i razuma, glas ljudi kojii misle svojom glavom, a ne svojim buđelarom.

A možda… Možda u tome nećemo uspeti. Jer nam neće biti dozvoljeno. Ili ćemo živeti u iluziji da smo uspeli, koristeći neka nova sredstva u pčelarstvu za koja ćemo verovati da su bezopasna. Jer, kažu da hemijska industrija određenu supstancu proglasi opasnom, tek kada pronađe drugu, na kojoj više zarađuje. Ipak, ostaje nada da će se svet kakvim čudom nekad promeniti.

Zbog svega ovog, nećete žaliti novac kojim ste kupili knjigu Jove Kantara. Naučićete mnogo, možda da drugačije radite, da se drugačije ophodite prema pčelama, ali smatram da je najvažnije da svi naučimo da drugačije razmišljamo.

Knjiga obiluje činjenicama. Jasnim, izričitim, konkretnim. Često i bolnim, razočaravajućim. Ali i opominjućim. Neka nam one budu zvezda vodilja u budućnosti, kako bi tokom XXI veka zaista gajili samo zdrave pčele!

Ako bi trebalo autoru predložiti moguća poboljšanja narednog izdanja, primetio bih da u knjizi ima premalo fotografija. Ali, da ne preterujemo. Ipak je najveća mana ove knjige što se nije pojavila nekoliko godina ranije!

u Žitkovcu, 5, januara 2001. dr med. Rodoljub Živadinović

PREDGOVOR BUGARSKOM IZDANJU KNJIGE “ЗДРАВИ ПЧЕЛИ В XXI ВЕК, 2001”

U ovoj knjizi svako može da nađe nešto korisno – specijalisti za patologiju pčela, selekcioneri pčelinjih matica, apiterapeuti i oni koji praktično rade biologično pčelarstvo, pčelari profesionalci i zaljubljenici u pčelarstvo, koji cene med kao univerzalan proizvod za zdravlje i dugovečnost. Sakupivši iskustva iz obimnue stručne literature napisane od brojnih naučnika i, iz svog praktičnog opita, autor Jovo Kantar u velikom procentu uspeva da prenese svoja iskustva. Kako ulazi dublje u biologiju pčele i biologiju parazita Varroe destruktor, autor objašnjava mehanizme delovanja određenih sredstava lečenja i ukazuje na greške pčelara.

Na stranicama ove knjige bugarski pčelar će se upoznati sa osnovnim uzrokom za najnoviju bolest u pčelarstvu – bolest praznih košnica. Bolest od koje



18

nema spasa. To je stanje kad pčele napuste košnicu i na kraju ostaje samo prazan sanduk. Uzroci su kompleksni i, sa žaljenjem prouzrokovani od pčelara, bilo zbog halapljivosti za većom zaradom ili neumešnošću.

Sada kada su antbiotici zabranjeni za upotrebu u pčelarstvu kao i mnogo hemijskih sredstava koji se akumuliraju u proizvode pčela i prave ih nepogodnim za ljudsku upotrebu, ne ostaje nam ništa drugo osim da iskoristimo šansu - da vratimo prirodnu zaštitu pčelinjim društvima od bolesti. To možemo da uradimo vrlo lako kao što nam savetuje Jovo Kantar, „kad im vratimo prirodnu hranu, jer su med i cvetni prah hrana i lek, lek i hrana za pčelinja društva”.

I treba da ga poslušamo i uradimo, dok ova šansa još postoji… Sofija, 20. 01. 2007. Dr Kalinka Gurgulova, spec vet.

IZ RECENZIJE II IZDANJA KNJIGE „SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK”, KOJA JE PREVEDENA NA SLOVENSKI JEZIK.

PROF. DR JURIJ SENEGAČNIK: NEKOLIKO MISLI O KNJIZI „Z ZDRAVIMI ČEBELAMI V XXI STOLETJE”

Sadržaj knjige, sa veoma zahtevnim naslovom, je dobro izabran.

Pojedinačna poglavlja su takođe sa smislom povezana. Brojne tvrdnje na različitim stranicama se dobro uklapaju i zbog toga ostaju čitaocu u dobrom sećanju. Repetitio mater studiorum, tj ponavljanje je majka znanja su upotrebljavali još u starom veku od trenutka od kada ta izreka postoji. .

Dobro poznate istine, šta pčelama treba za njihov normalan razvoj, su lepo i razumljivo prikazane i više puta ponovljene što pomaže da lakše ostanu u sećanju.

Tekst se prilično jednostavno čita i, kad naletite na nekoj strani na neku važnu činjenicu setite se da ste na nekoj od pređašnjih strana sreli nešto slično.Tada malo prelistate i nađete sličnost kojoj se obradujete i kasnije vam koristi.

Pravilna prehrana pčelinjeg društva i njegovih članova tokom cele godine je dobro predstavljena, i da neke zamene, kao na prim. sojino brašno, mleko u prahu i šećer, za pčelinje prehranu nisu odgovarajući.

Razlaganje o prehrani i njenom uticaju, je jasno i temeljito obrađeno, i mnogima se trajno utisne u sećanje. Pčelaru postane jasno gde može napraviti grešku i počne više poštovati potrebu pčele i za nju potrebne ugljene hidrate, takođe za upotrebu pravih, za nju lakše probavljivih belančevina kroz zimski period. Priroda pčele je da, ne dopušta podsmehivanje, takođe ne možete je prevariti, jer se u svom razvoju unapređivala mnogo miliona godina.

U sledećem delu knjige autor nas upoznaje sa najvećim neprijateljom pčela – Varroom. Francuzi je ponekad kratko nazivaju le fleau, ili božja napast, što ona zaista i jeste. Veoma mnogo je već napisano o uništavanju tog krpelja. Bilo je na milione pokušaja njenog uništenja, ali još uvek se učimo…

Različiti događaji, posebno u zadnjem desetleću, govore da je tu napast moguće uspešno uništiti pre svega sa sistemicima. To su materije koje uz posredovanje pčelara, prelaze u pčelinju krv, hemolimfu. Varroa se sa time hrani,



19

sisa hemolimfu iz pčele i njenih larvi u veoma brojnim dnevnim obrocima. Ako Varroa pri sisanju hemolimfe dobije još dodatak nekog sistemika, njen će organizam propasti za dva do tri dana. Dva takva sistemika su Apitol i Perizin, oni sadrže sistemike kao aktivnu materiju. Da se usprkos svom efektu, još uvek svugde ne upotrebljava, delimično je kriva visoka cena. Problematika lekovitih sredstava protiv Varroze je još uvek veoma aktivna i raznolika, i u ovoj knjizi je prikazani obim dovoljan.

O ovoj knjizi se može reći da je značajan doprinos za današnje pčelarstvo, i uz to da njen sadržaj shvatimo vrlo ozbiljno.

Sledi kritički komentar dr prof. J. Senegačnika na 22 strane, po pojedinim odrednicama teksta, koji završava zaključkom: »Napisano predstavlja, moj mali prilog ocenjivanju »bogato postavljenog stola«. Samo spisak korišćene literature na stranicama 271 – 282 (ima ukupno 631 referencu) dovoljno govori da su ovi podaci dovoljno ubedljivi, i da već pre čitanja (studije) osetimo, da je u knjizi nešto sasvim kvalitetno. Naše osećanje i nade su sada stvarnost”.

U Ljubljani, 02. 10. 2007. Prof. dr Jurij Senegačnik



20

MOLIM PČELARE DA PRIME K’ ZNANJU

»OKIDAKU« je knjiga bez koje se ništa ne počinje raditi u Japanu.

Štivo SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK je knjiga bez koje se ništa ne bi trebalo da počinje raditi u pčelarstvu. Jedan od najznamenitijih pčelara XIX veka koji je, uvođenjem rama sa

satonošom i tri letvice, dao nemerljiv doprinos modernom pčelarstvu bio je August baron Berlepš (1815-1877). On je pčelarima govorio: „Učite teoriju, inače ostaćete celog svog veka u praksi nadripčelara”, a njegov doprinos savremenom pčelarstvu je okvir sa četiri letvice, čiji izum koristimo i danas, u XXI veku.

SIMA GROZDANIĆ, prvi na Balkanskim prostorima univerzitetski profesor i

doktor biologije pčela,1 nas uči: „U zimsko doba pčele mogu da troše samo tečnu hranu – zapečaćeni med“!

JASNU PORUKU SRPSKIM PČELARIMA STARU 200 GODINA POSLAO

JE AVRAM MAKSIMOVIĆ, prota somborski, pisac knjige „Novi pčelar – Pčelar” štampane 1810. u Budimu, u kojoj pčelarima XXI veka poručuje da se manu „šećerizacizacije” i „mlekadžijanstva” u pčelarstvu, te da pčele prihranjuju prirodnom pčelinjom hranom – medom i polen-prahom.

LUBENICKI, čuveni poljski pčelar u svom poznatom delu »Pčelarstvo”

(1859.) je zapisao: „Ko želi da bude dobar pčelar i da od pčelarstva dobije što veću korist, taj mora poznavati pčele i njima upravljati tako savršeno da se može reći: - „E... on s njima u košnici živi.”

Te su misli zapisane u prvom broju Srpskog časopisa »Pčelar”, još davne 1898. godine.

NAŠI PČELARI, i posle stotinu godina, opterećeni zabludama, neznanjem i

pohlepom od kojih se ne mogu osloboditi ni danas, nisu poslušali niti barona Berlepša, a ni pčelara – autora pčelarskog udžbenika „Pčelarstva 1856” Lubenickog, niti protu Somborskog Avrama Maksimovića, kao ni profesora dr Simu Grozdanića, pa imaju zimske gubitke 2.000, 600, 232, 200, 200, 157, 96, 72, 43, 19, 13..., uginulih pčelinjih zajednica. Ali gubitke skrivaju kao najveću državnu tajnu.

Uneli su bolesti u pčelinja društva i pčelinjake. U košnice su uneli hemiju i zatrovali med, vosak i pčele.

Dr Zlatko Puškadija i sarad. (2004.), zapisali su: „Iz legla u kojem je parazitiralo više ženki Varroe ne može se izleći potpuno

razvijena pčela. Kada se na pčelama počnu raspoznavati oštećenja, životni vek pčela traje svega nekoliko dana. Ove pčele često pokazuju deformacije krila i zadka. Nije retka pojava da u uslovima visoke zaraženosti, smrt pčele nastupi već u samoj ćeliji saća. Tada se na leglu uočavaju klinički znaci koji odgovaraju evropskoj truleži pčelinjeg legla.



21

I primenjeni sintetički lekovi u pčelinjoj zajednici protiv varrooe skraćuju životni vek pčelama, umanjuju volju za radom, umanjuju pojedine funkcije: lučenje mleči, emitovanje feromona i lučenje voska“...

Kod Varroom napadnutih pčela radilica, primećeno je ubrzano starenje ćelija

a takođe je moguće pojavljivanje velikog broja nezrelih hemocita (Domackaja, Grobov, l980). Prvi znaci promene hemocita kod lutaka su otkriveni tek na početku tamnjenja hitinskog pokrivača. Ishrana krpelja hemolimfom pčele dovodi do osiromašenja njenih belančevinastih komponenti. Kako samo deo belančevina ima hranidbeni karakter, to se mnoge belančevine javljaju kao različiti hormoni i fermenti, pa će kao jedna od posledica Varrootozne invazije biti narušavanje hormonalnog balansa, što se naročito ispoljava u već poznatim narušavanjima metamorfoze i obrazovanju nakaznih lutaka i imaga, kao i na pojavu neplodnih trutova nesposobnih za sparivanje (Gaponova, Grobov).

Jedno istraživanje 2001. i 2002. godine nemačkog Instituta za pčelarstvo

(Oberursel) otkrilo je da Varroe koje se nalaze na odraslim pčelama mogu da utiču na njihovo ponašanje, tj. zbog slabije orjentacije one se teško vraćaju u košnicu, a na paši ostaju skoro dva puta duže nego nezaražene pčele. Kada su pčele testirali postavljanjem lažnog lêta, oštećene pčele izletnice su udarale u njega dva puta šešće od nezaraženih, što znači da imaju lošu orjentaciju, čulo se na 38. konresu Apimondije u Ljubljani, 2003. godine (Mihajlovski, 2004).

A 2004. godine na Tašmajdanu, 8. oktobra, moj mladi prijatelj, tada mr spec.

veterinar, a danas doktor veterinarskih nauka, pčelar, mi izrazi duboko razočarenje stanjem izloženog meda, rečima: „Čika Jovo, razočaran sam činjenicom da je izloženo više falsifikovanog nego prirodnog pčelinjeg meda".

Zabluda je najbolji mogući sluga i najgori mogući gospodar (J. Jelinek) Farmaceutska industrija je korumpirala Svetsku zdravstvenu organizaciju,

kaže dr Rima Lejbou, neuropsihijatar...2 Nije isključeno da je slično uradila i sa Svetskom pčelarskom organizacijom,

kada se amitraz (Mitak, Hemovar, Varamit, Amitraz-500...) u zadnje vreme, posle 45. kongresa Apimondije bez zazora koristi u Srbiji za lečenje Varroze.

Britanska asocijacija za zaštitu pčela (BBKA) koja ima gotovo 20 000

članova, nalazi se u šaci proizvođača pesticida. Ovaj kontrakt je sklopljen iza leđa pčelara, a potpisnici ekocidnog pakta između ’’zaštitnika pčela’’ i pčeloubica, bili su ljudi u rukovodstvu BBKA, koji su prihvatili da za izvesnu sumu novca iznajme kredibilitet udruženja i njihovim logom garantuju da pesticidi nisu štetni, i da pčelari mogu mirno da spavaju.

BBKA je upravo uzela novac od ’’Bauera’’, BASF, ’’Sungenta’’, ’’Belhima’’ u iznosu od 27 000 dolara godišnje, a za uzvrat je ove insekto – ubice proglasila za ’’bee – frendly’’ (za pčele prijateljski) i ’’bee – safe’’(za pčele bezbedni). Prema pisanju ’’Indipendeta’’, ovi frendli otrovi spadaju među najtoksičnije moguće, pogotovo za pčele.



22

Ukoliko neko ipak zaustavi trovanje pčela iz vazduha, na zemlji će ih dočekati lucerka – genetski modifikovana i spremna za ’’akciju’’. USDA je na putu da prizna ’’Monsantovu’’ genetički modifikovanu lucerku, a ovi sofisticirani biljni frikovi imaju moć da kontaminiraju ostala polja, uključujuči i organsku lucerku, koja se koristi na organskim farmama. (Mara Knežević Kern, „PEČAT“)

Nixon i Ribbands su 1952. g. otkrili da je kod pčela razvijena tzv „socijalna ishrana hranom". Mali broj grupa pčela privremeno su izdvojili iz pčelinje zajednice snage 25.000 pčela i prihranjivali sa 20 ml radioaktivnog šećernog sirupa, ponovo je vratili u matičnu košnicu. Nakon 5 sati našli su 62% pčela u medištu i 18% u plodištu koje su pokazivale znake radioaktivnosti, a posle 29 časova broj radioaktivnih pčela se povećao na 76% u medištu i 43% u plodištu, («Pčelar”, br. 11/80).

LEKOVI UZROK BOLESTI PČELA I LJUDI

Narušena je prirodna ravnoteža.– UGROŽEN OPSTANAK PČELE I... ČOVEKA! „Na polenu kojeg je donela pčela iz okoline rudnika Zajača kod Loznice, otkrivena je 1.500 puta veća koncentracija antimona u vazduhu od dozvoljene (Krunić, 2000)3. A poznato je da, tamo gde nema uslova za opstanak pčela nema života ni za čoveka

Postupci pčelara usmereni na neprirodna spajanja pčelinjih društava u solitere, česti pregledi i seobe, učestalo lekovito dimljenje, držanje pčelinjih zajednica na ivici gladi i bez vode te njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine - sve je to uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih društava (virusne, bakterijske i gljivične bolesti). A štiteći pčele od parazitskih bolesti (nozemoze i Varrooze), pčelar je zloupotrebom antibiotika fumagilina, tetraciklina i nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, zagadio med i prouzrokovao, odnosno otvorio vrata košnice krečnom leglu, i bolesti praznih sanduka. Na bolesti kao što su trovanje pčela i majsku bolest, pčelar i ne obraća pažnju, mada su i one bitne, jer ih čovekovo neznanje dovodi u košnicu.

Pčelarski žurnal LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 903/ 2004.godine doneo je tekst koji upozorava na opasnu situaciju koja je zahvatila francuske i belgijske pčelare s tendencijom da se proširi i na ostale zemlje Unije, pa i na naše prostore. Reč je o opasnom trojnom dejstvu na pčelinja društva i pčelinjake. Varrozu destruktor poznamo već više od dvadeset godina kao odapetu strelu koja uništava pčelinja društva, a za njenog satelita viruse uzgred čujemo da su opasni, ali bez komentara ili pouke kako im se suprotstaviti. Treća ubojita strela odapeta na pčele koja dejstvuje zajedno ili paralelno sa već pomenutim strelama čine NOVI insekticidi – SISTEMICI KOJI SE KORISTE ZA TRETIRANJE SEMENA !!! To su FIPRONIL i IMIDAKLOPRID, koji su VEOMA OTROVNI ZA PČELE I ČOVEKA!!! Već doze od 1,2 sa 67 pg (pikogram = milioniti od milionitog dela grama) dovodi do nervnog poremećaja pčela. Za čoveka teškog 100 kg to bi odgovaralo dozi od 1,2 sa 67 mg (mikrograma – milioniti deo od grama) (LÀBEILLE DE FRANCE ET LÀPIKULTEUR - № 903/ 2004.g)

Godine 2001. Savet Evropske unije doneo je Uredb br. 2001/110/EC od 20. decembra 2001. godine,4 kojom uređuje kvalitet i biomedicinska svojstva meda.



23

Uredba zabranjuje promet, marketing i prodaju meda koji ne zadovoljava kriterijume iz aneksa I i II (R. Živadinović)

Pčelar je iz DVŌRA PČELE opljačkao PRIRODNI MED I DAO JOJ NEPRIRODNI ŠEĆER, RAZARAČ ORGANIZMA. Opljačkao je i POLEN, A BEZ POLENA NEMA ŽIVOTA - NEMA MLEČI ZA LARVE RADILICA, TRUTOVA I MATICU.

Umesto polena, dao je sojino brašno, mleko u prahu, jaja u prahu, surutku, obrano mleko, urdu...i pretvorio pčelu u tele i jagnje, a pčela je starija od teleta punih stotinu miliona godina.

Zato Žan Pjer Šaplo, pčelar iz Kanade i bivši inspektor pčelarstva svake jeseni menja novo saće i dodaje više od 25 kg meda u svojih 900 košnica i, nema potrebe za veterinarom niti dr medicine jer nema bolesti ni zimskih gubitaka.

PRIRODOM PROTIV BOLESTI PČELA, PA JE ZABRANIO PRISTUP HEMIJI U KOŠNICU

Inž. Ferid Velagić pčelar (220 pčelinjih zajednica) uzgajivač matica, iz Stare Solane kraj Tuzle, je rat s Varroom dobio bez hemije, preparatrom KAS-81.

Pre 30 godina od 220 pčelinjih društava Varroa mu ostavila samo 12 slabića, i ako je koristio sva hemijska sredstva koja su „lečila” Varrozu. „Ja kažem da se bez hemije može pčelariti”, kaže g. Velagić-veliki pčelar: Vratio se Prirodi i u Prirodu. Koristi KAS-81, kojeg je nazvao „Čarobni čaj” i to sa puno razloga: od kada koristi KAS-81 ne zna šta je krečno leglo i nozemoza, a za Varrou, od kada koristi Čarobni čaj, čuveni proizvođač matica kaže „neki napisi to povrđuju. Ja se tešim da je to istina, jer već godinama Varroe je mali broj u periodu kada je ona trebala da napravi masovnu invaziju“. Pelim uzgaja u svojoj bašti, a po borovoe pupoljke putuje 50 kilomtara dalje („Pčelar” br. 10/2011.).

Budite oprezni pri gajenju pelima, da leje te biljke ne budu blizu leja gde je posejana šargarepa. Mutacijom od pelima sva će šargarepa izrasti kao pelim.

U SRBIJI DANAS ima oko 800.000 OSOBA SA INVALIDITETOM, (Izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (WHO). Koliko su ovakvom stanju doprinele needukovane majke i priučeni, a nedoučeni pčelari.

Takav med, u kojem se nalaze kancerogeni, mutageni i teratogeni metaboliti, jele su devet meseci trudnice!

A šta mi imamo danas? U strukturi saća imamo otrove, što pokazuje primer Antona Zora, pčelara iz

LESCE, u čijem je medu nađena stravična hemija? - Ksilidina (metabolit amitraza) 0,003 mg/kg - Formamidina (metabolit amitzraza) 0,002 mg/kg - Kumafosa (bojni otrov iz perizina) 0,002mg/kg - Fluvalinata (mavrik, klartan) 0,01 mg/kg Formamidin, 2,4-dimethylanilin i ksilidin - metaboliti iz amitraza u medu se

zadržavaju 18 meseci.



24

KAD BI USTAO CAR DUŠAN SILNI

A „u srednjevekovnoj Srbiji, zakonskim propisima bili su regulisani uslovi u pogledu kvaliteta meda i voska u prodaji“5, što kod nas u modernoj Srbiji nikada nije zaživelo, a nậlaze o zagađenosti meda antibioticima, Vrhuška SPOS-a čuva kao najveću državnu tajnu. Ni Car ni vlastela, dakle, nisu dozvoljavali „hemiju” u proizvodima pčela. Danas, hiljadu godina posle, u Srbiji postindustrijskog i postinformativnog doba, mi Zakon (o medu) imamo, ali ga nažalost, čelnici SPOS-a i mnogi pčelari ne poštuju, pa imamo pojave falsifikovanog meda, meda hemijom zagađenog, meda antibioticima zasićenog, pa stoga, meda Božanskog dara koliko bi caru trebalo i,... nemamo. Kad bi ustao car Dušan Silni, „prste bi nam skratio i brkove osmudio“6. Za ovakav kodeks morali su da znaju čelnici SPOS-a i, da ga štafetno, u interesu zdravlja nacije, prenose svojim naslednicima.

1 Dr Sima Grozdanić, "NAŠE PČELARSTVO”, Kolarčev narodni univerzitet, Beograd, 1947. 2 Ibid 3 Predavanje na Tašmajdanu, oktobar, 2000. godine. 4 Živadinović, R "Kako da izvučete profit iz pčelarstva – ekonomičnost i marketing u pčelarstvu”, Žitkovac, 2002 5 Iz knjige inženjera Miluna Mandića, „Monografija društva pčelara Čačak”, 2006. 6 Iz Dušanovog zakonika,

OD AUTORA

Kada pčelar pročita naslov ove publikacije verovatno će se upitati: »A kakvog li su zdravlja do sada bile naše pčele?«

Mi već dugi niz godina uzgajamo bolesne pčele čija je produktivnost u (proseku po zazimljenoj matici) u poredjenju sa pčelinjim društavima u ostalim zemljama sveta i do 80% manja (Tomažin, 1990), odnosno lageruje 12 do 14 kg meda po društvu (Spasić, 2002). Samo svako peto društvo postiže petogodišnji svetski prosek.

Dakle, pčele su čovekovim - pčelarevim neznanjem postale neotporne na bolesti. Čovek-pčelar je nekontrolisanom hemizacijom košnice varrou učinio otpornom na lekove, a vosak i med zatrovao. Hranjenjem pčela šećerom i surogatima umesto medom i polenom oštetio je odbrambene mehanizme pčela na bolesti i dobio kratkovečne pčele, a sa maticama slabog kvaliteta dobio je mali broj zimskih pčela, i u zimu ulazio sa oslabljenim društvima koja se s proleća slabo razvijaju.

U Srbiji postoji oko 380 hiljada košnica sa pčelinjim društvima (Mladenović, 1998), od kojih nije produktivno ni četiri petine. Razlog ovome je u velikim zimskim gubicima, slabašnim pčelinjim društvima, maticama slabog kvaliteta, zapuštenom saću, malim rezervama hrane sumnjivog kvaliteta, u neobučenosti pčelara u upravljanju pčelinjim zajednicama i pčelinjacima.

Kada od prijatelja dobijete roj, ili ga skinete sa drveta, ili ga kupite od komercijalnog pčelara, vi ne dobijate ni garanciju, niti uputstvo za njegovo održavanje, ali će vas posavetovati da se upravljate po nekom od pčelarskih priručnika. No, iz njih nažalost, nećete dobiti pravi odgovor.

Automobil ili traktor ne smete preopteretiti (piše u uputstvu), a u pčelarskim priručnicima takve zabrane nema, već imperativ, ili kako se u narodu kaže zapovedni način, kako maksimalno eksploatisati pčelinje društvo.

A značenje maksimalnog iskorišćavanja pčelinjeg društva, kako stoji u pčelarskim priručnicima, pčelari tumače i praktikuju kao metodu »iscedi sve iz košnice, kao Marko vodu iz suve drenovine«.

Knjiga koja vam je u rukama svojevrsno je UPUTSTVO O ODRŽAVANJU PČELINJE ZAJEDNICE. Ona kritički ukazuje na stil dosadašnjeg pčelarenja i daje uputstvo kako se osloboditi vekovnih zabluda, ali i na postupke humanog odnosa prema pčelama onih pčelara koji nažalost čine manjinu i po biološkim zakonima prirode nestaju sa pčelinjaka.

Zato pitanje zdravlja i dužeg života pčela interesuje sve pčelare. U želji da upoznam pčelare sa svojom višegodišnjom praksom, odlučio sam da u proširenom i dopunjenom izdanju napišem ovu publikaciju. Nadam se da će ona podstaći pčelare na jedno drugo razmišljanje. Pokušao sam da prikupim i na jednom mestu izložim i prezentujem znanja i iskustva velikana pčelarske nauke koji svojim radovima korespondiraju sa praktičnim pčelarstvom. Pitanje zdravlja i dužeg života pčela čine jedan lanac u kome je svaka karika činilac koji kumulativno deluje na produženje života pčelinjeg društva. Nektar, med i cvetni prah, kao i čist pčelinji vosak te snažno pčelinje društvo, pored drugih, najvažnije su karike u tom lancu.



26

Publikacija obiluje brojnim podacima praktičnog značaja i ima podršku stručnjaka humane i veterinarske medicine. Međutim, oni naravno podležu diskusiji, jer će ih nauka i praksa u daljem svom toku ili potvrditi ili korigovati ili promeniti. Zato molim cenjene čitaoce, da čitaju i beleže, da mi dostave svoje primedbe i predloge na sadržaj knjige kao i iskustva iz primene postupaka sugerisanih u knjizi, kako bi ih uključio u IV izdanje.

Raspoloživa pčelarska, i ne samo pčelarska, literatura omogućila mi je ostvarenje zamisli, zbog čega autorima dugujem neizmernu zahvalnost.

Posebnu zahvalnost dugujem akademiku, prof.dr Kostadinu Tričkoviću, spec. medicine rada iz Niša; prof. dr Zoranu Stanimiroviću, šefu katedre biologije Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, dr sc. veter. Kalinki Gurgulovoj iz Pčelarskog instituta u Sofiji; prof. dr Juriju Senegačniku sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Ljubljani, prof., pčelaru Milunu Mandiću, dipl. ing. poljopr. iz Čačka. Posebnu zahvalnost izražavam mr hemije inž Jovanu Markoviću – hemičaru, iz Beograda, koji je otklonio sve dileme o štetnosti saharoze - konzumnog šećera kao razarača organizma pčela i, nedvosmisleno dao podršku autoru o zabrani unošenja u košnice hemiskih preparata protiv bolesti pčela, a istrajnom profilaksom ne dozvoliti da do bolesti na pčelinjaku dođe, te na nesebičnim stručnim i metodičkim sugestujama primene kiselinâ (mravlje, oksalne, mlečne) i timola u košnici kao alternative hemijskim preparatima koji kao rezidue kontaminiraju med i druge pčelinje proizvode čime je doprineo da knjiga dobije na kvalitetu.

Izuzetnu zahvalnost izražavam mom cenjenom i poštovanom učitelju prof. dr Jovanu Kulinčeviću na sugestijama i stručnoj nôti da knjiga dobije formu jedne doterane dame - operske dive koja pleni pažnju publike u prepunoj operskoj areni. Posebno mi čini čast što se prihvatio da knjizi posveti pažnju, izčitavši je pažljivo od korice do korice.

Želja mi je, da umesto dimnih zavesa na pčelinjacima, sa kojih su zatrovane pčelare hitnim postupkom evakuisali u zdravstvene stanice, vidimo ambijent u kojem pčele u svojoj tkačnici tkaju saće, u svojoj laboratoriji, umom alhemičara spravljaju eliksir koji u sebi sadrži više od 300 različitih, za organizam važnih supstancija–MED. Miris cveća i igra leptira, i zanosne lepote raznovrsnog drveća, razvijaju u čoveku bodro raspoloženje i prijatna osećanja, što sve doprinosi prilivu osećanja snage i optimizma.

Beograd, 2. februar 2013. godine

DEO PRVI

PČELE I PČELAR

U nauci je poznato da je zemlja nastala pre oko 4,6 milijardi godina.1 U devonu2, pre oko 400 miliona godina, već je bilo insekata. Neki od tih insekata su izumrli*, a današnji insekti, kojih ima oko 750.000 vrsta razvili su se pre otprilike 160 miliona godina u periodu jura-kreda. Među ovima poznato je oko 12.000 vrsta pčela3, odnosno, prema Kulinčeviću (2013)4, preko 30.000.

*) Pre oko 60 miliona godina dinosaurusi, koji su u to vreme bili dominantni

kičmenjaci, posebno na kopnu, odjednom nestali, zajedno sa velikim brojem

drugih vrsta i životinja, bljaka i insekata... Fizičari Avarez (senior) i Avarez

(junior) – otac i sin su pretpostavili da je asteroid, od nekih šest milja u

prečniku, udario u zemlju, praveći ogroman krater i, razbivši se u komade,

rasturio u materiju koja je dospela u atmosferu i bila raznesena vetrovima po

celoj Planeti. Ta je materija blokirala Sunčevu svetlost za više godina, sve dok

se na kraju najsitnije čestice prašine nisu slegle na tlo. Kao popsledica

prigušenja dnevne svetlodti, mnoge biljke i insekti su izumrle, posebno

fitoplankton u morima. Rezultat ovog masovnog gubitka u biljnom svetu jeste

da je lanac ishrane bio potpuno poremećen. To je bilo posebno smrtonosno za

veće životinje na vrhu lanca ishrane i, insekte. Znači, svi dinosaurusi su

izumrli, osim možda nekih predaka ptica. Svoju pretpostavku slavni fizičari su

bazirali na postojanju tankog sloja gline, nataložene otprilike u to vreme u

kome su našli da ima poseban sastav izotopa, koji sadrži neuobičajenu količinu

vanadijuma. Proučili su tri različite lokacije i na svima je nađen taj sloj gline,

što navodi na zaključak da je on nastao u jednom opštem svetskom procesu.

Sastav izotopa je ukazivao da je verovatno kompatibilan sa nekim materijalom

nezemaljskog porekla” (Krik, 2001).

Prema podacima Šimuta, (2006)5 da dok čovek pripada najmlađoj živoj vrsti na Zemlji (120 hiljada godina), a sisari 200 miliona godina, dotle starost pčela i ostalih insekata se procenjuje na oko 500 miliona godina.6

Preci današnjih pčela razvijali su se uporedo sa nailaskom novih cvetnih biljaka u periodu gornje krede. Geološki dokazi o postojanju pčela potiču znatnim delom iz doba tercijara, pre otprilike 70 miliona godina. Ovom periodu pripada i okamenjena pčela pronađena u Provansi, Francuska. Fosili pčela ostali su sačuvani u raznim naslagama i na različitim tačkama planete. Materijali u kojima su nađene fosilirizirane pčele najčešće su bili ćilibar, glineni

Slika 1. Fosil pčele sačuvane u ćilibaru star 25 miliona godina

nađen u Dominikanskoj republici



28

škriljac, bitumenozni škriljasti laporac i dr. Jedno od najznačajnijih nalazišta pčelinjih fosila u ćilibaru iz doba tercijara je Samland u Istočnoj Pruskoj, zatim ona iz Dominikanske republike (slika 1) i Meksika. U jednom rudniku u Mjanmaru (nekadašnja Burma), u dolini Hukavng, pronađen je fosil pčele star 100 miliona godina (slika 2). Abas Haladin7 iz Jordana, na severu provincije Aman pronašao je pčelu čija se starost procenjuje na oko 135 miliona godina. Fosil je potpuno očuvan u jednoj čauri smole biljnog porekla.

Prvi podaci o ulozi pčela u životu prvobitnih ljudi odnose se na mezolitsku epohu, kameno doba, pre nekih 10.000 godina, što potvrđuje crtež iz Aranske pećine, Španija, koji prikazuje ženu koja iz vertikalne stene pčelama uzima med (slika 3).

Baveći se lovom na divlje životinje i sakupljajući razne plodove za svoju ishranu, čovek je u šupljinama drveća, pukotinama u stenama i pećinama slučajno otkrio pčele. Tu su one živele, rojile se i nastanjivale šuplja stabla drveća i otvore u stenama. U tišini šume pune čistog vazduha, izvora bistre vode i desetine hiljada raznovrsnog medonosnog i polenskog cveća, nekih 70 miliona godina pre čoveka, one su u miru, upravljane prirodom nastavljale i održale vrstu. U tom dugom periodu, a pod uticajem pojave novih biljaka cvetonoša prilagođavale su svoj usni aparat, adaptirale probavni trakt i podešavale svoj odbrambeni sistem. Antitela u hemolimfi pčele u sadejstvu sa fitoncidima i mnogim baktericidnim supstancama iz nektara, meda, cvetnog praha i propolisa učinili su pčele otporne na virusne, gljivične i bakterijske bolesti. Zahvaljujući tome, i činjenici da je priroda pčeli odredila bitisanje u socijalnoj zajednici, pružila joj je mogućnost da se pčelinja porodica prirodno uvećava i do mase od 5,5 kg. Kao takva, pčelinja porodica-zajednica je postala neosvojiva tvrđava za bolesti. Razvijajući se u slobodi, pčelinje porodice - zajednice su se prirodnom selekcijom izdiferencirale, i one najsnažnije su nastavile vrstu. Na tom dugom i teškom putu savladale su bezbroj surovih zima,*) žarkih i sušnih leta, mnoge zemljotrese, oluje i poplave, i samo snažne i zdrave zajednice su uspele da se održe.

*)„Poslednje ledeno doba na Zemljinoj kugli se javilo pre 10.000 godina, a

lednici su tada bili severno od Save i Dunava. U tako surovim uslovima pčela

je opstala povlačeći se na jug iz umerenog klimatskog pojasa u žarki pojas,

Slika 2. 100 miliona godina star fosil pčele pronađen u rudniku u

dolini Hukavng u Mjanmaru sačuvan u ćilibaru

Slika 3. Žena sakuplja med, akvarel F. Benitez Mellado (prema

pećinskom crtežu mezolitske periode (od 10.000-8.000 do 3.000 godina PNE) iz Cueva de la Arana,

Španija); Muzej praistorije, Valensija, Španija



29

jureći za cvetnicama koje su na severu izmrzavale. U obrnutom smeru, kako se

lednik povlačio došlo je do ponovnog naseljavanja umerenog pojasa

cvetnicama i pčelama” (L. Plužnikov, 2003)

Znatiželja je prvog čoveka podstakla da zaviri u šupljinu drveta i stene iz koje su izletale pčele, da opipa telo i oseti njegov miris i ukus. Kada mu se pronalazak osladio, došao je na ideju da pčele u odsečenom stablu donese do svoga doma-kuće-zemunice-kolibe. Rojeve je naseljavao u šuplje panjeve i klade koje je sam pravio, a u Siriji i Egiptu gradio je glinene ostave u kojima je čuvao rojeve.

Već samo preseljavanje pčelinjih rojeva iz njihovog prirodnog staništa u veštačke ostave i ceđenje meda za interes čoveka, oslabilo je pčelinje zajednice. U izboru košnice za vrcanje meda, čovek je odabirao one koje su se svojom težinom izdvajale od ostalih (bile najteže) i iz njih vadio med, a slabije je ostavljao za razmnožavanje i proširivanje pčelinjaka, jer u njima nije našao dovoljno meda.

Po masi najteže, što će reći najsnažnije pčelinje zajednice, čovek je uništavao vrućim dimom i vodom da bi mogao da iscedi med, a ostavljajući slabiće nesvesno je vršio negativnu selekciju pčela. Prazne košnice je naseljavao rojevima koje su pustili slabići, što je bio prvi uzrok da u dom pčele dospe bolest.

Upravo mnoge bolesti sa kojima se u ovom i prethodnim milenijumima susreću, snažne pčelinje zajednice donele su sobom iz pradomovine. Sa njima se još i danas uspešno nose, jer u svojoj krvi, odnosno hemolimfi imaju antitela sposobna da se odupru mikroorganizmima i otklone bolesti koje oni izazivaju. Aristotel je još 360. godine p.n.e u svom delu Istorija života u deset tomova, pisao o zloćudnim bolestima pčelinjeg legla koju danas poznajemo kao američku kugu izazvanu bakterijom Peni bacillus larvae, a nastaje u pčelinjacima pčelara koji imaju staro – zapušteno saće.

Poznato je da odvajanje pčelinjih zajednica iz njihove prirodne sredine i stavljanje pod kontrolu čoveka s ciljem da ostvari visoku proizvodnju, neminovno dovodi do raznih poremećaja u košnici koji utiču na njihivo zdravlje. Velika koncetracija modernih košnica na malom prostoru, kakva se u prirodnim uslovima nikada ne sreće, posebno pogoduje širenju zaraznih i parazitskih bolesti. Virusi, bakterije i gljivice, kao uzročnici zaraznih bolesti, pod povoljnim uslovima koje stvara i pčelar svojim postupcima, brzo se razmnožavaju i zahvataju najpre slabe zajednice, a potom i celi pčelinjak. Savrmeni pčelar na relativno malom prostoru drži i po nekoliko stotina, u redovima, poređanih košnica, što je uz pljačku meda i polena i, hranjenja pčela šećerom, sojinim brašnom i mlekom u prahu jedan od osnovnih razloga izbijanja bolesti.

U knjizi pesama pod nazivom Georgica (Zemlja), u njenom 4.delu, Publius Vergolius Maro (70 pre n.e. do 19. n.e.) posvetio je pčelama 40 stranica: prihranjivanju, seobi pčela, pčelarenju niz reku Nil, o neprijateljima pčela…, što govori da su pčelinje zajednice i tada kao i danas stavljane i održavane u stresnoj situaciji zatvaranjem lêta košnica, dimljenjem, utovarom na transportno sredstvo, selidbom, istovarom, ceđenjem, i time dovođene do smanjenja otpornosti pčela i

Slika 4. Vrškare, delo čoveka. Pčele u težoj je ubijao, i iz nje med cedio, iz slabije je vršio negativnu

selekciju (foto Jojriš, 1968)



30

pčelinjeg legla na bolesti. I danas, posle 2.000 godina ta se slika ponavlja, samo u znatno drastičnijoj formi.

1.1. IZGUBILI SVAKU MERU!

Čovekovom rukom narušena je prirodna ravnoteža. Hemijski preparati su negativno uticali na zagađenje okoline, a time i na pogoršanje uslova za život i opstanak pčela. Postupci pčelara koji su izgubili svaku meru vrednosti pa, usmereni na zaradu po svaku cenu, neprirodno spajaju zajednica u solitere, izgubili sve vrednosne mere u učestalom lekovitom dimljenju, izgubili svaku meru u držanju pčelinjih zajednica na ivici gladi i žeđi i njihovo slabljenje nestručnim odvajanjem paketnih rojeva, a sve u cilju da se što više iscedi iz pčela – Dakle, izgubili su svaku razumnu meru u eksploataciji pčele, što je uticalo da se stvori pogodno tlo za bolesti pčelinjih zajednica (virusne, bakterijske i gljivične bolesti). A štiteći pčele od bolesti (nozemoze, krečnog legla i Varrooze), pčelar je zloupotrebom antibiotika oksitetraciklina, fumagilina i fungcida nistatina, akaricida amitraza, kao i insekticida fluvalinata, prouzrokovao, odno

Documents

SA ZDRAVIM PČELAMA U XXI VEK · prirodnih zakonitosti koje opredeljuju zdravo pčelarenje. Iako je minimalna, moja podrška zdravim idejama je uvek bezrezervna a kao profesora, koji