SEMINARSKI RAD

Predmet: PREDUZETNIŠTVOTema: PREDUZETNIK

Profesor: Studenti:Dr Snežana Rakić Ana Jerinić, broj indexa 3022/09 Jelena Jerinić, broj indexa 3051/09

Valjevo, novembar 2010.god.

Sadržaj

Uvod ------------------------------------------------------------------------------------------------------3

1. Definisanje pojma preduzetnika -----------------------------------------------------------------4

2. Tipovi preduzetnika -------------------------------------------------------------------------------5

3. Osobine preduzetnika -----------------------------------------------------------------------------6

4. Lične karakteristike preduzetnika --------------------------------------------------------------11

5. Faktori preduzetničkog uspeha -----------------------------------------------------------------14

6. Preduzetnička kultura ----------------------------------------------------------------------------14

7. Preduzetnički duh ---------------------------------------------------------------------------------16

8. Preduzetničke ideje -------------------------------------------------------------------------------16

9. Preduzetnička karijera ---------------------------------------------------------------------------16

10. Iskustva i "recepti" za uspeh najuspešnijih preduzetnika-------------------------------------

Zaključak ---------------------------------------------------------------------------------------------

Literatura -------------------------------------------------------------------------------------------------

UVOD

Da bi smo razumeli preduzetništvo, korisno je pratiti značenje blisko povezanog

termina preduzetnik. Preduzetnik je reč koja je nastala u francuskom jeziku (entrepreneur) i

znači „proći između“ ili preduzimač-između. Primenjen na aktivnosti povezane sa

poslovanjem, termin je imao dugu i promenljivu evoluciju.

Preduzetnik mora da ima sklonost za imaginaciju, maštu. On je vizionar, sanjar, mora

da se otiskuje iz stvarnog u nestvarno, iz mogućeg u naizgled nemoguće, iz sadašnjeg u

buduće. U uslovima konkurencije mogu da pobede samo oni koji idu ispred vremena. Oni koji

idu u korak sa vremenom, već kasne. Pobeđuju samo oni koji idu u susret budućnosti.

Preduzetnici naslućuju dolazeće vreme i promene koje ono nosi sa sobom nove ideje, nove

programe, nove šanse.

Preduzetnistvo se, uglavnom, tretira kao posebna poslovna aktivnost, čija je sustina u

takvoj kombinaciji faktora proizvodnje koja može da obezbedi maksimizaciju poslovnih

efekata. Neki autori preduzetništvo tretiraju kao četvrti faktor proizvodnje (pored rada,

kapitala i zemlje).

Sa razvojem proizvodnih snaga ostvaruje se koncentracija i centralizacija kapitala, i

produbljuje se društvena i tehnička podela rada, a proces proizvodnje postaje sve složeniji. Na

talasima takvih procesa isplivale su potrebe za novim zanimanjima i ljudima. To su, pre

svega, preduzetnici i menadzeri – ljudi specijalizovanih znanja i posebnih sposobnosti,

pripremljeni i zainteresovani za obavljanje tih poslova. Ranije su te poslove obavljali sami

vlasnici kapitala, a sada su primorani da ih prenose na preduzetnike i menadzere. Sa razvojem

tržisnog nacina privredjivanja, funkcija preduzetništva se sve više širi i dobija na značaju.

1. DEFINISANJE POJMA PREDUZETNIKA

Preduzetnici su oni ljudi koji poseduju sposobnost da vide šansu u okruženju i da je iskoriste.

Možda bi trebalo naglasiti da svi vlasnici malih firmi nisu i preduzetnici, ukoliko su voljni da

vode posao koji se neće razvijati. Preduzetnici su okarakterisani na drugi način, kao ljudi sa

kreativnošću i vizijom, koji svoje snove pretvaraju u realnost.

Kao što je već više puta napomenuto, ne postoji univerzalna definicija preduzetnika.

Po nekim definicijama, preduzetnik je osoba koja je spremna da preuzme rizik i inicijativu da

bi ostvarila profit. Po nekim drugim definicijama, koje su date od strane francuskih

teoretičara, preduzetnici su oni koji prebacuju ekonomske resurse iz oblasti niske

produktivnosti u oblast visoke produktivnosti. To bi se jednostavnije moglo reći: preduzetnici

stvaraju vrednost koristeći neku formu promene, bilo u tehnologiji, materijalima, cenama ili

demografiji.

Zapravo, preduzetnici stvaraju novu tražnju ili pronalaze nove načine eksploatacije

postojećih tržišta. Karakteristika preduzetnika je i spremnost da preuzmu rizik, po čemu se

zapravo i razlikuju od menadžera. Ovde je bitno naglasiti da preduzetnici mogu biti i u

velikim i u malim kompanijama, mada se često preduzetnici poistovećuju sa vlasnicima malih

firmi.

Kada su u pitanju velike firme, teško je govoriti o preduzetništvu, jer su one uglavnom

usmerene na efikasnost, efektivnost i uniformisanost svojih zaposlenih, pre nego na

kreativnost, inovacije i motivisanost zaposlenih. Zapravo, u velikim firmama, veliki broj

preduzetnika može predstavljati izvor konflikta sa svojim različitim vizijama. Ovaj problem

može biti rešen ukoliko se postavi odgovarajući menadžment, koji preduzetničke aktivnosti

treba da podstiče na svim nivoima,ne samo kod top menadžera.

2. TIPOVI PREDUZETNIKA

U zavisnosti od faze preduzetničkog ciklusa u kojoj se preduzetnik nalazi možemo

razlikovati osam tipova preduzetnika: 1

1. Nazovi preduzetnik

2. Jednodimenzionalni preduzetnik

3. Kompromisni preduzetnik

4. Osiromašeni preduzetnik

5. Blistavi preduzetnik

6. Tehnološki oprezan preduzetnik

7. Ugušeni preduzetnik

8. Zreli preduzetnik

Nazovi preduzetnik je preduzetnik početnik ili preduzetnik u nameri. Razlozi za

njegovo opredeljenje su brojni i raznovrsni (ispadanje s posla, ljubav prema nekom poslu,

isplata kadrova, uplata kadrova, kumovske šeme, dosada, potreba za dodatnom zaradom)

Jednodimenzionalni preduzetnik je stručnjak za jednu određenu vrstu posla. On

nema sva potrebna znanja i veštine koje su potrebne za proizvodnju i prodaju određenog

proizvoda.

Kompromisni preduzetnik nastaje kad jednodimenzionalni preduzetnik ne dobije

pomoć od države ili velikih kompanija. Tada se stupa u franšizing sporazum ili u koperativu.

Franšizing sporazum mu obezbeđuje razrađen program poslovanja, dok u slučaju koperative

udružuje se više raznovrsnih jednodimenzionalnih preduzetnika.

Osiromašeni preduzetnik - da bi bio uspešan preduzetnik mora da reši problem

menadžmenta, problem marketinga i problem novca.

Blistavi preduzetnik postaje ako uspešno savlada predhodne četiri faze

preduzetničkog ciklusa s tim da i dalje neprekidno prati kretanja na tržištu. Epitet blistavi

dobija ako je sa svojim proizvodima zablistao i na inostranom tržištu.

1 Petković. V. [2007], Preduzetništvo, Viša poslovna škola Čačak, Čačak, str. 15.

Tehnološki oprezan preduzetnik – samo mali broj pronalazača je u stanju da tako

vešto kombinuje genijalnost, finansijsku moć i menadžerske sposobnosti kako bi stvorio

proizvod koji se odmah može plasirati na tržištu. U većini slučajeva proizvod nastaje kao

rezultat saradnje između inovatora i preduzetnika.

Ugušeni preduzetnik – iako je prošao šest faza preduzetničkog ciklusa preduzetnik

može u sedmoj da bude ugušen državnom birokratijom. Zato dobri poznavaoci prilika ističu

da je za poznavanje stepena razvijenosti biznisa u jednoj zemlji dovoljno pogledati koliko je

potrebno podneti formulara za otpočinjanje malog biznisa.

Zreli preduzetnik – to je najviša faza u razvoju u kojoj preduzetnik postaje potpuno

svestan da se posao toliko razvio da ga više ne može samostalno obavljati. Stoga je primoran

ili da ustupi vođenje posla profesionalnom menadžeru ili da izabere svog naslednika.

3. OSOBINE PREDUZETNIKA

Teorija preduzetništva bazira se na 4 C: 2

- (charakteristics) karakteristike, odnose se na psihološke osobine

- (competencies) sposobnosti, ukazuje na postojanje određenih veština

- (condisions) uslovi, odnosi se na povoljnosti u okruženju

- (contex) konteks, sile iz makro okruženja

Po komparativnoj teoriji ličnost, koja polazi od dva osnovna stava pasivno i aktivno

reagovanje i pasivno i aktivno menjanje, izdvajaju se četiri teoriska modela:3

- teorija posedovanja „onog pravog“

- teorija o velikoj ličnosti

- teorija nužnosti

- teorija o zadružnom delovanju

„ono pravo“, odnosi se na osobine preduzetnika

U slučaju da je osoba pasivna radi se o ličnosti koja je sposobna da stvara i u

nepovoljnim uslovima.

2 Perunović, Z., [1999.], Preduzetništvo, Megatrend, Beograd, str. 3.3 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 88.

Kada je osoba pasivna, a okruženje aktivno osoba više stvara nego što joj je dato

ličnim karakteristikama. Ako su i osoba i okruženje aktivni radi se o preduzetniku koji svoje

okruženje doživljava kao sredinu u kojoj se odlično snalazi.

Osobine preduzetnika:4

1. preuzimanje rizika

2. nezavisnost

3. unutrašnji centar kontrole, veruju da imaju veliki uticaj na ono što im se događa, a da

je rezultat sreće nazivamo spoljnim centrom kontrole

4. živeti od uzbuđenja

5. samoinicijativnost

6. samopouzdanje

7. prilagodljivost

8. upornost

9. dvosmislenost, odnosi se na dilemu izbora

10. obrasci prepoznavanja, širok pogled na problem i hvatanje u koštac sa problemima

11. mala potreba za pomoć

Ko je preduzetnik može se definisati i po sledećoj matrici:

Da bi bio inovator potrebno je dosta kreativnosti, a malo stručnosti. Da bi bio

promoter potrebno je malo kreativnosti i inovativnosti, ali i malo stručnosti i poznavanja

posla. Da bi bio menadžer administrator potrebno je malo kreativnosti i inovativnosti, a

puno stručnosti. Da bi bio preduzetnik potrebno je mnogo kreativnosti i inovativnosti i

mnogo stručnosti i poznavanja posla.

Sa novim tehnologijama i razvojem tehnike javlja se još 4 tipa „tehničkih

preduzetnika“: 5

- istraživač, uključen je u procese razvoja na akademskom nivou

- proizvođač, ima radno iskustvo u neposrednoj proizvodnji i razvoju proizvoda

- korisnik, već je imao perifernu ulogu u razvoju, radio je u marketingu ili prodaji

- oportunista, onaj koji u novim tehnologijama prepoznaje šansu

U praksi se pojavljuje još jedan tip preduzetnika „serijski preduzetnik“.

4 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 89.5 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 102.

Prilikom definisanja pojma „preduzetnik“, nailazi se na veliki broj definicija. Jedna od

definicija je: Preduzetnik je lice nadareno poslovnim duhom i rukovodećim sposobnostima,

bogato znanjem o poslovima i ljudima, odlučno i spremno da preuzme rizik upravljanja

preduzećem na temelju inovacija i permanentnog razvoja.

Za realizaciju preduzetnickog poduhvata preduzetnik ima mnogo zadataka i to

(vodjenje, motivisanje, planiranje, nadgledanje, koordinisanje, obučavanje).

Preduzetnik mora posedovati odgovarajuće atribute i to:6

- komunikativnost

- opštost

- rešavanje konflikta i problema

- vođenje ljudi

- iskustvo

- ambicioznost

- energičnost

- znanje

- prespektiva

- smisao za humor

- preuzimanje rizika

- organizacija

- poznavanje tehnologije

- motivisanje članova tima

Za realizaciju preduzetničkog poduhvata, pored preduzetnika kao centralne figure,

neophodno je imati i poslovni tim. Preduzetnik radi na realizaciji preduzetničkog poduhvata u

skladu sa vremenom, resursima i troškovima i, naravno, u skladu sa odgovarajućim

kvalitetom koji zahteva ovo novo doba.

Preduzetnik ima važnu ulogu za realizaciju datog preduzetničkog poduhvata, on snosi

najveću odgovornost za uspešnu realizaciju. Njegova odgovornost je višestruka, jer on je taj

koji planira, organizuje, kontroliše i vodi.

Za realizaciju preduzetničkog poduhvata preduzetnik ima dosta zadataka koje treba

sprovesti da bi realizacija bila što efikasnija: 7

- vođenje,

6 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 103.7 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 89.

- motivisanje,

- planiranje,

- nadgledanje,

- koordinisanje,

- obučavanje,

- davanje saveta,

- delegiranje,

- rešavanje konflikata.

Da bi preduzetnik uspešno realizovao sve ove uloge, neophodno je da poseduje

odgovarajuće atribute:

Komunikativnost – neophodno je da preduzetnik dobro komunicira verbalno i pismeno

u okviru i van preduzetničkog poduhvata. Vrlo često komunikacioni problemi mogu biti izvor

problema koji dovode do loše realizacije.

Opštost – preduzetnik mora biti sposoban da vidi uopštenu sliku tekuće poslovne

situacije, tj. da ima viđenje poduhvata u odnosu na kompaniju ili potencijalni uticaj na krajnje

proizvode preduzetničkog poduhvata.

Rešavanje konflikta i problema – od navedenih atributa ovo je jedan od najvažnijih.

Preduzetnik mora biti sposoban da identifikuje i razume probleme i da razvije i primeni

rešenje.

Vođenje ljudi – preduzetnik mora biti sposoban da efektivno vodi ljude.

Iskustvo – potrebno je veliko iskustvo za uspešnu realizaciju datog preduzetničkog

poduhvata. Važna je sposobnost sticanja iskustva i njegove primene na dati preduzetnički

poduhvat.

Ambicioznost – pogodno je da preduzetnik ima ambicije, što predstavlja dodatnu

motivaciju da realizacija preduzetničkog poduhvata bude što uspešnija.

Energičnost – preduzetnik treba da bude pun energije, iz čega proizilazi i spremnost

ulaganja truda u svim situacijama na koje nailazi.

Znanje – preduzetnik treba da ima odgovarajuće obrazovanje, ali i sposobnost da brzo

sakupi odgovarajuće informacije o svim aspektima preduzetničkog poduhvata.

Perspektiva – preduzetnik mora imati tu sposobnost da odstupi nekoliko koraka i

sagleda celokupan preduzetnički poduhvat; u protivnom, može prevideti neke probleme.

Smisao za humor – preduzetnik treba da bude ozbiljan u realizaciji preduzetničkog

poduhvata, ali radi stvaranja što kreativnije atmosfere za rad takođe mora imati smisao za

humor.

Inicijativnost i preuzimanje rizika – preduzetnik treba da pokaže inicijativnost i bude

voljan da preuzme rizik.

Organizacija – ova sposobnost preduzetnika je bitna radi raspoređivanja vremena i

energije tamo gde je potrebno.

Poznavanje tehnologije – neophodno je poznavanje tehnologije, što ne podrazumeva

da mora biti ekspert.

Motivisanje članova tima – ova sposobnost preduzetnika je neophodna za realizaciju

preduzetničkog poduhvata i vrlo je bitna.

U skladu sa definicijom preduzetnika, da je to osoba koja stvara novo preduzeće, treba

preispitati šta je to što neke pojedince motiviše da postanu preduzetnici i kakve karakteristike

ima ta osoba.

4. LIČNE KARAKTERISTIKE PREDUZETNIKA

Ukoliko se krene od istraživanja “karakteristika ličnosti”, nailazi se na rezultate koji

takođe mogu ukazati i na rukovodioce. Neki rezultati su ukazali da preduzetnici poseduju

veliku potrebu za uspehom, ali ova osobina nije karakteristična samo za njih. Činjenica je da

neki istraživači nisu uspeli da uspostave vezu između potrebe za uspehom i sklonosti

preduzetnika da startuje sa novim poslom.

Drugi proučavani faktor, “unutrašnji skup kontrole”, takođe je delimično povezan sa

preduzetnicima, u smislu da su spremniji da realizuju i teže poduhvate, zbog uverenja da

uspeh zavisi samo od njihovog truda.

Konačno, “visoka tolerancija nejasnoće” je uglavnom pridodata preduzetnicima. Ova

karakteristika ukazuje da je preduzetnik spreman da nastavi sa realizacijom poduhvata i u

slučajevima kada je situacija neizvesna.

Istraživanje sa najviše kontradiktornosti jeste istraživanje “porodičnog okruženja”.

Analiziranjem preduzetnika, uočeno je da veliki broj preduzetnika ima jednog od roditelja

koji ima sopstveno poslovanje. U daljim analizama, obrađeno je i obrazovanje, što je opet

ukazalo na niz suprotnosti. Prva literatura iz ove oblasti je ukazivala da preduzetnici imaju

manje obrazovanje u odnosu na ostale pojedince, ali kasnije je uočena raznolikost

obrazovanja u preduzetničkim krugovima.

Interesantna varijabla za razumevanje preduzetničkog poduhvata i spremnosti

preduzetnika da prihvati rizik jeste starosno doba. Smatra se da je period od 22. do 55. godine

najbolji period za preduzimanje preduzetničkih poduhvata: pre 22. godine je još rano, a posle

55. godine izraženo je nepostojanje životne energije.

Prethodno radno iskustvo je veoma korisno kod osnivanja preduzeća, jer preduzetnici

uglavnom nastoje da osnivaju ono koje je iz iste industrije, gde već imaju iskustvo.

Ponekad okolnosti životnog puta imaju veliku, ako ne i odlučujuću ulogu da pojedinac

postane preduzetnik. Čest je slučaj da nezadovoljstvo na poslu, usled raznih razloga, natera

pojedinca da napusti posao i krene u preduzetnički poduhvat. Slična je situacija ukoliko se

govori o teškim okolnostima životnog puta, kao što su razvod, smrt supružnika i drugo. Ove

situacije se drugim imenom nazivaju negativni pomak i utiču na usmeravanje ka

preduzetničkom poduhvatu.

Na osnovu navedenog, može se reći da su neke od karakteristika preduzetnika: 8

- veoma izražena potreba za nezavisnošću, što je zajedničko i za vlasnike malih firmi

(koji ponekad nisu preduzetnici) – želja da su sami sebi “šefovi”;

- potreba za dostignućem;

- interna kontrola, uverenje da sami sebi određuju sudbinu;

- sposobnost da vode poslove i u uslovima velike neizvesnosti.

Pored navedenih osobina, za preduzetnika je vrlo bitno da vidi više mogućnosti za

stvaranje profita i da promenama, i pored velike neizvesnosti, pristupa sa sigurnošću.

Još jedna karakteristika preduzetnika je inovativnost, koja u njihovim rukama

predstavlja alatku za stvaranje šansi u okruženju.

Još jedna osobina koja je karakteristična za preduzetnike jeste posedovanje vizije šta

žele da postignu – to im zapravo daje pravac u uslovima neizvesnosti, to je ono što motiviše i

zaposlene i mušterije.

5. FAKTORI PREDUZETNIČKOG USPEHA

8 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 95.

Može se donekle reći da je za uspešnost preduzetnika potrebno bolje obrazovanje,

donekle iskustvo, i da pokreće preduzetničku aktivnost usled pozitivne motivacije (potreba za

nezavisnošću, ili pak želja da stvori novac).

Preduzetnicki posao je originalan prepoznatljiv i drugaciji zato su faktori uticaja na

svaki posao brojni i vrlo ih je tesko uopštiti.

Ključni faktori uticaja na ishod ili konačan rezultat poduhvata mogu se svrstati u dve

osnovne grupe: 9

- lične krakteristike i potencijal preduzetnika

- karakterisitike i potencijal eksternog okruženja.

6. PREDUZETNIČKA KULTURA

Da bi organizacija bila konkurentna mora imati korporativnu kulturu.

Korporativna kultura je: 10

- nacin na koji obavljamo stvari

- predispozicija da se ponašamo na odredjeni način

- način na koje preduzeće vidi sebe

- stečeno znanje i iskustvo koje pojednac koristi u razvoju svog organizacionog ponašanja

Za upravljanje organizacijom veoma je bitno upravljanje organizacionom kulturom što

podrazumeva stvaranje, ovladavanje , i promena kulture.

Ponekad organizacija u cilju što boljeg poslovanja menja svoju kulturu. Ponekad se

promena kulture vezuje za neku harizmatičnu licnost. Preduzetnik poseduje karakteristike

koje dobija rođenjem, ali neke stiče životnim iskustvom, kao i kulturom društva u kojem se

nalazi.

7. PREDUZETNIČKI DUH

9 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 94.10 Perunović, Z., [1999.], Preduzetništvo, Megatrend, Beograd, str. 5.

Osobe i pojedinci preduzetničkog duha zele da samostalno osmišljvaju i oblikuju

svoje poslovne aktivnosti da kroz njih ispolje svoj kreativan indentitet.

Preduzetnički duh koji se ispoljava kroz marljivost, posvećenost poslu i motivisanost

uspehom moze se prakticno transformisati kroz preduzetnički poduhvat i njegove rezultate

jedino u drustvu u kome je dominantna trzisna privreda.

8. PREDUZETNIČKE IDEJE

Ideja predstavlja impuls, podsticaj, i pokretač namere i energije preduzetnika da svoje

sposobnosti usmeri ka odabranom cilju. To je prvi korak kojom preduzetnik zapocinje svoje

putovanje kroz svet biznisa. To je prvi ozbiljan izazov koji ima dalekosežne posledice na tok i

ishod preduzetničkog poduhvata. Mogući izvori dobrih poslovnih ideja su : potrošači i kupci,

zaposleni ,dobavljači, sajmovi, hobi i sl.

9. PREDUZETNIČKA KARIJERA

Kriterijume na osnovu kojih možemo da zaključimo da li će preduzetnik biti uspešan

ili neuspešan možemo svrstati u dve grupe: pozitivni i negativni.

Da bi preduzetnici zamenili svoje negativne osobine pozitivnim potrebno je preduzeti

sledeće aktivnosti:11

- razviti osećanje potrebe za promenom,

- potražiti društvenu podršku za promenu,

- navesti koja pomoć kvalifikovanih savetnika i konsultanata je potrebna,

11 Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin, str. 119.

- postaviti specifične, dostižne ciljeve promene,

- proceniti napredak na regularnoj osnovi.

Pored bavljenja sopstvenom karijerom, preduzetnici moraju da se bave i karijerama

svojih zaposlenih. U zavisnosti od veličine preduzeća i od faze životnog ciklusa u kojoj se

nalazi preduzeće, preduzetnik će različito da reaguje na proces upravljanja karijerom svojih

zaposlenih.

10. ISKUSTVA I "RECEPTI" ZA USPEH

NAJUSPEŠNIJIH PREDUZETNIKA

Preduzeće sa dugom tradicijom u proizvodnji jakih i žestokih alkoholnih pića “Beograd” a.d.

iz Beograda je ušlo u 50. godinu svoga rada i uspešnog poslovanja. Dopunska delatnost se

obavlja u preko 100 maloprodajnih objekata koji su specijalizovani za prodaju alkoholnih i

bezalkoholnih pića, i preko dva restorana: “Grafičar” u Beogradu i “Šofer-bar” u Valjevu. Od

otvaranja predstavništva 1958. godine RO “Prokupac” iz Prokuplja, pa narednih 10 godina,

posluje kao poslovna jedinica u sastavu RO “Prokupac”. U periodu od 1968. godine do 1984.

godine bila su veća organizaciona usaglašavanja sa tada važećim propisima, da bi se 1984.

godine organizovao kao samostalna RO “Prokupac Beograd”, kaže Blažo Babić, doskorašnji

generalni direktor preduzeća “Beograd” a.d. iz Beograda.

Govoreći dalje o razvoju ovog preduzeća, direktor Babić kaže: “Organizaciona usavršavanja

obavljana su sa izgradnjom proizvodnih kapaciteta na Voždovcu, tako da je sa 1981. godinom

zaokružena izgradnja proizvodnihi poslovnih objekata sa 12.000 kvadratnih metara poslovnog

prostora. “Prokupac Beograd” je 2003. godine, ne svojom voljom, promenio ime u “Beograd”

a.d., iako je blizu 40 godina pod tim imenom bio najveći proizvođač rakija u bivšoj

Jugoslaviji i Srbiji. Do sada je proizveo oko 300 miliona litara alkoholnih pića, u preko 550

miliona pakovanja. U njemu je zaposlenje nalazilo oko 6.000 radnika i oko 1.800 omladinaca

i studenata. Za visok kvalitet svojih proizvoda i usluga dodeljeno mu je oko 1.750 medalja,

2.000 povelja, zahvalnica, diploma, preko 100 šampionskih priznanja, kao i značajna

priznanja od privrednih subjekata, udruženja i komora. U tom velikom broju priznanja,

najvećim smatramo priznanje Apsolutnog šampiona kvaliteta 20. veka, Novosadskog

poljoprivrednog sajma. Posmatrano sa vlasničkog aspekta, sve do 2000. godine preduzeće je

imalo društveni karakter. Nakon 2000. godine postaje privatno preduzeće, u svojstvu

otvorenog kotiranog akcionarskog društva, sa oko 340 akcionara, od kojih su 22 zaposlena

akcionara većinski vlasnici društva. Tržišna vrednost društva je oko 15 miliona evra. Prve

isplate dividendi izvršene su 2005. i 2006. godine, što očekujemo da ćemo to i dalje činiti.”

Koji sve proizvodi danas čine proizvodni program „Beograda” a.d.?

U dugoj tradiciji proizvodnje jakih i žestokih alkoholnih pića, potrošačima i na domaćem i na

stranom tržištu su se svojim standardnim kvalitetom nametnuli sledeći proizvodi:

„Stomaklija”, „Manastirka”, „Domaća bela rakija”, „Stari brendi”, „Vodka limun”. Pored

brendova koji su navedeni, tu je i široka paleta voćnih i lozovih rakija, nekoliko vrsta vodki i

likera, kako gorkih tako i slatkih, a sve u nekoliko oblika pakovanja. U vremenu od 50 godina

asortiman se prilagođavao potrebama potrošača, pa se može reći da je „Stomaklija” kao

specijalna travarica dobila apsolutno učešće kod potrošača od svih ostalih travarica koje

zauzimaju samo jedan odsto tržišne potrošnje travarica.

U proizodnom programu vašeg preduzeća je, kako rekoste, i nadaleko čuvena i poznata

rakija „Stomaklija”, recite nam nešto više o ovoj rakiji, kada i kako je nastala, čime se

odlikuje, koje su njene osnovne karakteristike i po čemu se izdvaja od sličnih rakija?

Rakija „Stomaklija” 40% je specijalna rakija travarica čija se proizvodnja odvija u saradnji sa

Institutom za lekovito bilje i specijalnim postupkom koji je rezultat dugogodišnjeg iskustva i

rada stručnjaka sa kvalitetnim rakijama oplemenjenim sa desetak lekovitih svojstava. Bitno je

istaći da se postupak obavlja hladnom marceracijom kako bi trave zadržale sva prirodna

svojstva, a „Stomaklija” primila specifičan i karakterističan miris i ukus, dobro prepoznatljiv

potrošačima ovog proizvoda. Oni koji je jednom probaju, ostaju joj verni, znajući šta piju.

Kojim strateškim pravcima će ići dalje poslovanje i razvoj „Beograda” a.d., šta kažu

poslovni planovi i poslovna opredeljenja za budućnost?

Kao direktor vrlo malo mogu uticati na dalji razvoj Društva. Poslovna strategija i dalja

opredeljenja će zavisiti od vlasnika-akcionara, a obaveza direktora je da sprovodi i realizuje

njihove zaključke. No, ako me pitate za mišljenje, mogu reći da Društvo treba da nastavi sa

podizanjem obima i kvaliteta postojećeg proizvodnog programa, kao i sa širenjem

proizvodnog programa bezalkoholnih proizvoda, odnosno proizvoda sa znatno manjom

jačinom alkohola, da se ekonomskim interesom povežemo čvrsto sa nekoliko destilerija u

Srbiji i da razmišljamo o izgradnji rashladnih prostora u okviru postojećih kapaciteta, da

radimo na sistemu uvođenja kvaliteta i da prodajne centre u svom vlasništvu osposobimo za

jedan obiman i kvalitetan rad. Sve ovo bi se trebalo raditi, ne uzimanjem kredita, već kroz

emisije akcija kako bi se stalno pratila tržišna vrednost Društva.

Kako ocenjujete domaću proizvodnju šljive i, naravno, rakije kao njenog glavnog

finalnog proizvoda?

Prema broju stabala, šljiva je vodeća voćna vrsta u Srbiji, a po proizvodnji šljive naša zemlja

zauzima drugo mesto u Evropi i četvrto u svetu. Oko 75 odsto od ukupne proizvodnje šljive

upotrebi se za proizvodnju rakije. Godišnje se u Srbiji proizvede 34 miliona i 798 hiljada

litara šljivovice. Bez obzira na to što tradicionalno proizvodimo rakiju, u Srbiji se ipak malo

zna o proizvodnji prave, ljute šljivovice. U Srbiji postoji oko 1.600 regisrovanih fizičkih lica

za proizvodnju rakije. Imamo veliku proizvodnju destilata, a stanovništvo nije edukovano.

Neznanje caruje. Ljudi rakiju proizvode uglavnom na tradicionalan način, kako su naučili od

svojih predaka. Jako je bitna berba, šljive treba da se sakupe odmah posle opadanja, a ne da

stoje na suncu i počnu da fermentišu na samoj zemlji. Plod mora da se pokupi čist, bez

primesa trava, lišća i grančica. Potom, šljiva se smešta u sud koji je idealno čist. Fermentacija

šljive treba da se odvija u nekoj posudi koja je natkrivena, da ne bude direktno prisutan

kiseonik i vinske mušice. Posle fermentacije vrši se destilacija u kazanima. Na početku

destilacije odvaja se prvenac, zatim se prelazi na srednji deo frakcije, tzv. „srce” destilacije.

Na kraju se izdvaja patočni deo, koji ako dospe u srednji deo frakcije, može da mu nanese

veliku štetu i taj destilat nije više dobar.”

Šta je, po Vašem mišljenju, najvažnije za ostvarivanje vrhunskih poslovnih rezultata i

kojim ste se Vi životnim i radnim principima rukovodili?

U svom radu osnovni princip mi je uvek bio da ne odstupam od struke, bez obzira kakav će

odjek dobiti izveštaj, analize i stručne informacije koje su prosleđivane rukovodstvu i

organima preduzeća. Gradeći svoju rukovodeću karijeru više od 25 godina u istom preduzeću,

u startu sam prihvatio i shvatio da preuzimam odgovornost prema sebi i svim zaposlenim i da

je preduzeće u kom radim moj pravi izbor. Hoću da potenciram da sam se pridržavao

dogovora kako treba da se obavi posao. Težio sam da prema poslu imam uvek pozitivan stav

prenoseći to na saradnike, bez obzira da li se poslovi obavljaju dobro ili su propraćeni

teškoćama. Prepoznajući moje ponašanje, radnici i poslovni partneri su mi uzvraćali

poverenjem, što me je još više motivisalo da radim i težim boljim rezultatima. Stečeno

poverenje radnika i poslovnih partnera obavezivalo me je na maksimalnu korektnost u

obavljanju poslova, pridružavajući se roditeljskog zaveta da je sačuvati poštovanje svetinja.

Kao prvi čovek preduzeća, uvek sam pravio planove za budućnost i sa timom saradnika

postavljao ciljeve i težio maksimalnim rezultatima. Živeo sam i živim u ubeđenju da ljudi

mogu da postignu mnogo. Što više poznanstva i dobrih odnosa sa ljudima stavaraju, sve su

veće šanse za postizanje dobrih poslovnih i životnih rezultata.

Kako je protekli period bio ispunjen brzim i velikim promenama, to je trebalo sve ispratiti i

prilagoditi se, odnosno trebalo se nositi sa promenama, što nikako nije lako. Moj osnovni

poslovni moto uvek je bio je da proizvodimo proizvode i usluge za potrošača, koji treba da

zadovolji svoje potrebe i da ga sa kvalitetom usmerimo na korišćenje naših proizvoda i

usluga. Uspesi u poslu otvorili su mi vrata da budem angažovan u upravama banaka,

fakulteta, škola, udruženja, aktiva, komora zdravstvenih ustanova, a moje najveće priznanje

za rad je to da je 22 zaposlenih postali većinski vlasnici preduzeća. Za sve u životu i radu

postignuto najveću zahvalnost dugujem porodici i radnicima.

Šta biste kao iskusan menadžer poručili našim mladim menadžerima, šta je najvažnije

za lično menadžersko napredovanje i za napredovanje preduzeća koja vode?

Kao čovek koji ima 32 godina iskustva u privredi, i to u samo dva privredna subjekta, mladim

ljudima bih poručio: radite što više možete, odgovorno prilazite poslu, radite ono što

želite, imajte cilj. Težite cilju sa pozitivnim stavovima. Gradite sopstveni imidž i ne

dozvolite da svoju čestitost i poštenje kao poslovan čovek ugrozite, i budite sigurni da ćete

uspeti jer ćete se lepo osećati.

Poruke i pouke najuspešnijih preduzetnika i menadžera Srbije

Aleksandar Andrejević, generalni direktor Novosadskog sajma

- Pored talenta, veoma važna stvar za posao je znanje. Zakonitosti savremenog tržišta ne trpe neznanje, ne trpe improvizacije. Stečeno znanje se mora neprestano u praksi proveravati i mora se neprestano osvežavati.- Ko hoće da rukovodi, mora da zaboravi na kategoriju radnog vremena. Radno vreme je kategorija za osobe koje nemaju mnogo ambicija u životu.- Svoga posla i onoga čime hoćete da se bavite, morate imati viziju, i to realnu i ostvarivu viziju.

Jasmina Knežević, vlasnica Opšte bolnice “Bel Medic” iz Beograda

- Nije lako biti poslovna žena na ovim prostorima. žena se često ne doživljava kao partner, što je veliki problem. Žena mora za nekoliko stepenika da bude obrazovanija i sposobnija od muškarca istog radnog i profesionalnog profila, ako hoće da sa njim bude ravnopravna.- Za obavljanje bilo kog preduzetničkog posla važna je, po mom mišljenju, hrabrost i upornost. Ako odustanete na prvoj većoj prepreci, onda nema ništa od posla.

Miroljub Kršanin, direktor i vlasnik preduzeća ”Tehnomarket” iz Pančeva

- Za uspeh u poslu važno je odabrati najbolje saradnike. Morate angažovati one koji znaju i bolje i više od vas i zajedno sa njima praviti tim. Američki kralj čelika Carnegy bio je čovek sa osnovnom školom, ali on je znao ko su ljudi koji su sposobni da organizuju njegove poslove, on je zapravo umeo da napravi pobednički tim. Epitaf na njegovom nadrgobnom spomeniku glasi: Ovde leži čovek koji je umeo da se okruži boljima od sebe.

Radoslav Veselinović, vlasnik kompanije "Galeb Group" iz Šapca

- Čovek mora prvo da sanja ono što bi u životu želeo da postane, da bi potom stremio ka tome što sanja. Ne kažu bankari u Americi slučajno – mi finansiramo vaše snove. Svoje ideje morate realizovati postepeno, korak po korak, iz više faza.- Jedna od važnih stvari za uspeh, kako u poslu, tako i u životu, jeste posedovanje dobre osobine odvajanja bitnog od nebitnog. Ova osobina je jako važna u uslovima kada ste pretrpani poslom i kada ne znate gde vam se glava nalazi.

Vojin Starčević, vlasnik i direktor preduzeća „Polimark“ iz Beograda

- Svako ko se odluči na preduzetnički korak mora prvo odmeriti svoje snage, mora da vidi da li ima dovoljno želje, dovoljno instinkta, mora tačno definisaati to čime želi da se bavi. Mora se, tako da kažem, odsanjati san. Nužno je postaviti cilj u budućnosti koji će vas vući.- Preduzetnik mora biti pošten, mora voditi računa o poslovnim partnerima, o tržištu, o zaposlenima, kako bi se na odgovarajući način dugoročno pozicionirao. Preduzetnici moraju biti spremni za stalno učenje, pošto su promene prisutne svuda oko nas.

ZAKLJUČAK

Čovek koji se bavi problemima stvaranja profita – preduzetnik, ima mnogo načina na

koje može uložiti svoj kapita, imovinu, resurse i svoj rad. Kaže se da je glavni problem naći

prave ideje i prave načine ostvarivanja tih ideja.

Rizik je ključni faktor koji prati sve poslove, posebno poslove investiranja i

berzanskog poslovanja.

Trenutno poslovanje u bilo kojoj grani delatnosti je vrlo turbulentno. Globalno tržište

je dovelo do toga da na nas i na naše poslovanje utiče širok dijapazon faktora sa raznih

prostora, svi ovi činioci dovode do toga da moramo raspolagati pravim informacijama kako bi

doneli prave odluke.

Preduznik je osoba koja mora da prati sva dešavanja oko sebe, kako poslovna, tako i

društvena i politička, bilo kojom oblasti biznisa da se bavi.

Vlade mnogih zemalja su shvatile važnost preduzetništva za razvoj društva pa su

preuzele korake za stimulisanje preduzetništva, kroz smanjenje poreskih stopa, smanjenje

kamata, umanjen rizik korišćenja preduzetničkih kredita, umanjivanje prepreke u protoku i

dotoku finansijskih sredstava namenjenih za finasiranje i osnivanje novih preduzeća i dr.

Naša vlada je osnovala agenciju za razvoj malih i srednjih preduzeća čiji je glavni cilj

da pruža podršku i omogućava njihov razvoj. Planirani rezultati će zavisiti od vrste i količine

podrške.

LITERATURA

[1] Petković, V., [2006.], Preduzetništvo, Viša poslovna škola Čačak, Čačak

[2] Sjfert, Z., [2004.], Preduzetništvo, Tehnički fakultet “Mihajlo Pupin”,Zrenjanin

[3] Perunović, Z., [1999.], Preduzetništvo, Megatrend, Beograd

[4] Pokrajac, S. i Tomić, D., [2008.], Alfa-graf NS, Novi Sad

Internet

[5] www.megatrend-info.com ( pristup internet stranici 08.10.2009. u 23.15.h)

[6] www.fabus.edu.yu ( pristip internet stranici 07.10.2009. u 22.00 h)

[7] www.ien.bg.ac.yu ( pristup internet stranici 09.10.2009. u 23.05.h)

[8] www.fonforum.co.yu (pristup internet stranici 18.09.2009. u 18.00 h)