1

Uvod

Finansijski izveštaji pružaju informacije o finansijskom položaju, uspešnosti i promenama u finansijskom položaju preduzeća. Kompletan set finansijskih izveštaja uključuje sledećesastavne komponente: 1) bilans stanja, 2) bilans uspeha, 3) izveštaj o tokovima gotovine, 4)izveštaj o promenama na kapitalu i 5) napomene uz finansijske izveštaje.

U savremenom privrednom životu bilansi se koriste kad god treba izraziti stanje i rezultatneke privredne aktivnosti. U računovodstvu bilans se koristi kada se iskazuje stanje i rezultatpreduzeća tako što se poslovni događaji, stanja i rezultati preduzeća iskazuju preko novčanihjedinica kao opšteg svodnog merila.Veoma značajna karakteristika bilansa jeste bilansna ravnoteža. Bilans stanja je finansijski izveštaj o stanju imovine, kapitala i obaveza na dan sastavljanja obračuna, odnosno na dan bilansiranja.

Bilans stanja predstavlja dvostrani pregled koji prikazuje bilansnu imovinu i kapital (pasiva) i način investiranja (ulaganja) kapitala (aktiva); aktiva iskazuje na levoj, a pasiva na desnoj strani, ili u vidu liste u kojoj aktiva prethodi pasivi. Aktiva predstavlja konkretne oblikesredstava sa kojima raspolaže preduzeće, a pasiva predstavlja izvore odnosno pripadnostsredstava preduzeća.

Za razliku od bilansa stanja, bilans uspeha se sastavlja za određeni izveštajni period u kome su iskazani svi prihodi i rashodi i na osnovu njih utvrđen dobitak ili gubitak.

Karakteristika bilansa uspeha je da se u njemu prihodi, rashodi i rezultat iskazuju u vidu više podbilansa i to: 1) poslovni prihodi, rashodi i rezultat; 2) finansijski prihodi, rashodi i rezultati; 3) neposlovni i vanredni prihodi, rashodi i rezultat. Međusobnim sumiranjem rezultata podbilansa dobija se ukupni bruto–rezultat preduzeća kao bruto-dobitak ili kao bruto-gubitak u obračunskom periodu. To znači da preduzeće u bilansu uspeha može iskazati bruto-dobitak i bruto- gubitak. Tako pozitivan finansijski rezultat se iskazuje na strani rashoda, a negativan finansijski rezultat iskazuje na strani prihoda, čime se ostvaruje bilansna ravnoteža.

Bilans stanja i uspeha predstavljaju dva povezana ali po funkciji različita finansijska izveštaja. Prvi pruža uvid u imovinsku situaciju i finansijski položaj preduzeća a drugi da omogući uvid u to koliko je preduzeće sposobno da ostvari zaradu.

Preduzeća su u obavezi da na kraju svake poslovne godine, nakon knjiženja svih poslovnih promena, svoje poslovne knjige zaključaju, u cilju utvrđivanja tačnog i konačnog stanja a koje za svrhu ima sastavljanje finansijskog izveštaja. Ovaj izveštaj sadrži podatke o finansijskom položaju, uspešnosti i svim promenama koje se tiču finansijskog položaja preduzeća.

2

Osnovni finansijski izveštajiBilans stanja

Ekonomska situacija preduzeća se ogleda u veličini i strukturi njegovih sredstava i izvora sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeća, potrebno je da se ona i formalno prikaže. U tu svrhu koristi se bilans koji suštinski i nije ništa drugo do formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzeću.

Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u određenom trenutku. Bilans se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrđenog inventarom.

Znači, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava određenog preduzeća na određeni dan. U nastavku je dat izgled jednog bilansa stanja.

Postoji više usvojenih principa u vezi sa unošenjem pozicija aktive i pasive u bilans. Po principu sigurnosti redosled je sledeći:

1. građevinski objekti 2. mašine 3. transportna sredstva 4. poslovni inventar 5. blagajna 6. tekući račun 7. materijal 8. sitan inventar 9. nedovršena proizvodnja 10. gotovi proizvodi 11. roba 12. kupci

 Dok je redosled u pasivi sledeći:

1. kapital2. dugoročne obaveze i 3. kratkoročne obaveze

3

 Svako preduzeće ima svoju specifičnu strukturu i veličinu sredstava i izvora, koja je

uslovljena vrstom i obimom poslovnih zadataka, ali i uspešnošću poslovanja. Bilans vodi poreklo od italijanske reči bilancio što znači vaga sa dva tasa. Kao što tasovi vage stoje u ravnoteži, tako su i aktiva i pasiva u bilansu uvek u ravnoteži. Ravnoteža proisitiče otuda što je i na jednoj i na drugoj strani bilansa dato stanje sredstava preduzeća i to na levoj strani po njihovoj nameni ili funkciji, a na desnoj po njihovom poreklu. S obzirom na to da se sredstva posmatraju sa dva aspekta, prirodno je da zbir  vrednosti dat sa dva aspekta bude jednak.

Vrste bilansa

U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:

1. Bilansi prema vremenu sastavljanjao Početni bilans - sastavlja se na početku poslovanja, kada se naziva i osnivački bilans ili na

početku poslovne godine.o Krajnji bilans - sastavlja se na kraju poslovne godine, odnosno na završetku obračunskog

perioda.2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja

o Redovni bilans - se sastavlja u tačno određenim vremenskim intervalima, na početku ili na kraju poslvnog perioda.

o Bilans fuzije - se sastavlja prilikom spajanja dva ili više preduzeća u jedno ili prilikom pripajanja jednog preduzeća drugom.

o Sanacioni bilans - sastavlja se u slučajevima kada preduzeće upada u poslovne teškoće i ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoći, odnosno sanirati njegovu situaciju.

o Likvidacioni bilans - sastavlja se prilikom prestanka rada preduzećao Deobni bilans - sastavljaju ga preduzeća kada dođe do organizacionih promena odnosno

do stvaranja novih preduzeća koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzeća u samostalna.o Konsolidovani bilans - sastavlja se za složena preduzeća u kom se eliminišu međusobni

imovinsko-pravni odnosi svih preduzeća u okviru složenog sistema.

4

U praksi, pod pojmom bilansa se podrazumeva finansijski izveštaj koji sačinjava preduzeće sa ciljem prikazivanja imovine i njene upotrebe, s jedne strane, i porekla te imovine sa druge strane. Inače, u literaturi se nalazi različito definisanje bilansa. Kod nas se koristi pojam bilans stanja.

Bilans u užem smislu podrazumeva bilans stanja, a bilans u širem smislu podrazumeva pored bilansa stanja i bilans uspeha.

Bilans prikazuje kategorije i vrednosti imovine preduzeća i nastale obaveze prema zajmodavcima i vlasnicima sredstava na određeni dan. Najvažnije kategorije imovine su:

tekuća imovina stalna imovina i neopipljiva imovina

 Ova imovina može biti finansirana iz sopstvenog kapitala, dugoročnih obaveza ili tekućih obaveza. Međunarodnim računovodstvenim standardom br. 7 je definisano koje informacije moraju biti prikazane u bilansu. Minimum informacija čine pozicije:

nekretnine, postrojenja i oprema (property, plant and equipment) nematerijalna ulaganja (intangible assets) dugoročni finansijski plasmani (long term financial assets) učešća u kapitalu drugih lica po nabavnoj ceni (investments accounted for using

the equity metod) zalihe (inventories) kupci i druga potraživanja (trade and other receivables) gotovina i gotovinski ekvivalenti (cash and cash equivalents) dobavljači i druge obaveze (trade and other payabels) potraživanja i obaveze za poreze (tax liabilities and assets) rezervisanja (provisions) uzeti kamatonosni zajmovi (interest bearning borrowings) manjinski interesi (minority interest) i upisani kapital i rezerve (issued capital and reserves)

 Kako je zahtev za verno i pošteno (true and fair) izveštavanje jedan od najvažnijih zahteva koje izveštaji treba da zadovolje, bilans treba dopuniti dodatnim pozicijama, i to:

potraživanja ili obaveze prema matičnom preduzeću potraživanja ili obaveze prema zavisnim preduzećima potraživanja ili obaveze prema pridruženim preduzećima i potraživanja ili obaveze prema drugim povezanim licima

 Pri sastavljanju bilansa potrebno je pridržavati se određenih pravila ili principa. Bilans se 

može sastavljati po principu opadajuće likvidnosti u aktivi - najlikvidnija imovina se stavlja na prvo mesto, a imovina koja nije namenjena prodaji na poslednje mesto.Ovakav bilnas nužno prati princip rastuće ročnosti u pasivi - prvo se stavljaju obaveze koje najpre dospevaju na naplatu, a na kraju sopstveni kapital.

Zlatno pravilo finansiranja u užem smislu nalaže da postrojenjska imovina bude finansirana sopstvenim i dugoročno pozajmljenim kapitalom, a obrtna imovina kratkoročnim kapitalom.

Sa druge strane, unošenje pozicija aktive prema principu opadajuće likvidnosti i pozicija pasive prema principu rastuće ročnosti, pojavljuje se u SAD kao posledica naglašavanja značaja

5

likvidnosti. Ovaj pricnip se naziva acid test, i zahteva jednakost između gotovine, menica i potraživanja, sa jedne, i kratkoročnog kapitala sa druge strane.

Bilans uspeha

Bilans uspeha prikazuje samo globalnu veličinu ili deo ukupnog rezultata ostvarenog u jednom periodu. Orijentisan je na prikazivanje uspeha iskazivanjem ostvarenog uspeha po vrstama, visini i izvorima.

Bilans uspeha predstavlja osamostaljeni i razvijeni potkonto sopstvenog kapitala na kome su obuhvaćeni svi prihodi i rashodi obračunskog perioda, na način da se jasno uočavaju vrste, visina i izvori ostvarenog rezultata. Informacioni zahtev vlasnika preduzeća, poverilaca, radnika i drugih će biti manje ili više zadovoljen, u zavisnosti od iskazane moći koja je određena formom, strukturom i sadržinom ovog izveštaja, što je povezano sa sledećim stavkama:

izvor forme prikaza način uključivanja pozicija prihoda i rashoda način obračunavanja rezultata dubine raščlanjivanja prihoda i rashoda

Rashodi nastaju potrošnjom aktive i povećanjem obaveza, a prihodi prouzrokuju povećanje aktive ili smanjenje obaveza.

Međunarodni računovodstveni standardi dozvoljavaju slobodu izbora između klasifikacije rashoda zasnovane na principu ukupnih troškova i na funkcionalnom principu.

Prema MRS minimum pozicija koje treba da budu prikazane u bilansu uspeha su:

prihod od prodaje (revenue) rezultat poslovnih aktivnosti (the results of operating activities) troskovi finansiranja (finance costs) pripadajući deo dobitka ili gubitak koji su ostvarila pridružena preduzeća ili koji

potiču iz zajedničkih ulaganja (equity method) porezi iz dobitka (tax expense) dobitak ili gubitak iz redovnog poslovanja (profit or loss from ordinary activities) vanredni prihodi i rashodi (extraordinary items) manjinski interesi (minority interests) neto dobitak ili gubitak perioda (net profit or loss for the period)

Kada se uspeh utrvrđuje na bazi metode ukupnih troškova, u bilans uspeha se mora uključiti vrednost promene vrednosti zaliha. Ovo smanjenje ili povećanje se može uključiti u bilans uspeha po:

bruto principu - koristeći podatke na kraju i na početku perioda i neto principu - kao razlika početnih i krajnjih zaliha.

 Ako se ovo povećanje odnosno smanjenje uključi na rashodnu stranu, bilans uspeha izgleda ovako:

6

Ukoliko se, pak to smanjenje odnosno povećanje uključi na prihodnu stranu, bilans izgleda ovako:

Pored ovoga, moguće je vršiti korekciju na obe strane, pri čemu se na rashodnoj strani evidentira smanjenje zaliha, a na prihodnoj strani povećanje zaliha i tada bilans izgleda ovako:

7

Iako se dobija isti rezultat, korektura vrednosti zaliha ne bi smela da se vrši na rashodnoj strani zato što metoda ukupnih troškova upravo ima za cilj da prikaže ukupne rashode perioda.

U našoj zemlji bilans uspeha je dat u formi liste, a primenjuje se metoda ukupnih troškova po neto principu sa korekcijom vrednosti zaliha na prihodoj strani.

 

Izveštaj o novčanim tokovima

8

Izveštaj o novčanim tokovima je finansijski izveštaj koji pokazuje odakle gotovina dolazi (gotovinski prilivi) i gde odlazi (gotovinski odlivi) za određeni računovodstveni period, kao i to, kakva je bila promena bilansa gotovine u toku perioda.

Cash flow ili priliv gotovine ili tok gotovine se koristi u svoja dva osnovna značenja:1) kao stalni protok primanja i izdavanja koji protiče kroz preduzeće ili kao razlika

između primanja i izdavanja i kao 2) suma dobitaka, amortizacije i drugih troškova koji ne prouzrokuju izlaz gotovine.Izveštaj o novčanim tokovima čini bitnu komponentu finansijskog izveštaja i smatra se

centralnim ciljem procesa finansijskog izveštavanja, a sa bilansom stanja i uspeha čini nerazdvojivu celinu. Na taj način se u sistem finansijskog izveštavanja uvodi još jedan važan finansijski instrument sa ciljem da korisnicima omogući da ocene sposobnost firme da generiše pozitivne tokove gotovine, odnosno da procene njegovu likvidnost i solventnost.

Preduzeće koje generiše dovoljan iznos novčanih tokova je u prilici da smanji zavisnost od eksternih izvora finansiranja, da servisira dospele obaveze, da finansira investicije itd. Sa druge strane, preduzeće koje nije sposobno da generiše dovoljno gotovine mora prestati sa radom bez obzira na ostvaren profit.

Razlikujemo dve metode za sastavljanje izvestaja o novacnim tokovima:1 ) d i r ek tna2) indirektna

Direktna metoda

Prati bruto tokove gotovine. Primena ove metode podrazumeva uspostvaljanje veze izmedju pojedinačnih prihoda i rashoda i njima odgovarajućih priliva i odliva. Bolja je za interne svrhe i interne korisnike; koristi se u procesu operativnog planiranja. Zahteva širu informacionu osnovu od indirektne metode - bilans uspeha(BU), bilans stanja(BS), napomene+dodatne informacije. Detaljnija je od indirektne metode u delu izveštaja koji se odnosi na novčane tokove iz poslovnih aktivnosti.

Zahtevnija i kompleksnija za primenu od indirektne metode. U Srbiji se može koristiti samo ova metoda, dok u većini zemalja postoji izbor izmedju ove dve metode.

Indirektna metoda

Polazi od neto dobitka i nastoji da ga prevede na novčani tok. Kaže se da prati neto tokove gotovine. Treba da utvrdi vezu izmedju neto dobitka i novčanog toka. Informaciona osnova za upotrebu ove metode su bilans stanja, bilans uspeha i napomene. Naročito je korisna za eksterne korisnike, a i jednostavnija je za primenu od direktne metode. Za izradu izveštaja o novčanim tokovima po ovoj metodi su nam neophodne informacije za najmanje dve godine.

Razlikujemo 3 segmenta: 1) Novčani tokovi iz poslovne aktivnosti (2 dela - deo iz bilansa uspeha i

deo vezan za promenu obrtne imovine i kratkoročnih obaveza)2) Novčani tokovi iz investicione aktivnosti3) Novčani tokovi iz aktivnosti finansiranja

IZVEŠTAJ O NOVČANIM TOKOVIMA

9

ELEMENTI 01.01-31.12.A. TOKOVI GOTOVINE IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI

1) Neto dobitak posle poreza2) Troskovi amortizacije3) Troskovi rezervisanja4) Iskoriscena dugorocna rezervisanja5) Prihodi od kamata

66480388009300

(17800)(550)

6) NOVČANI TOK IZ BILANSA USPEHA (∑ 1-5) 962307) Smanjenje (povecanje) zaliha8) Smanjenje (povecanje) potrazivanja od kupaca9) Smanjenje (povecanje) ostalih poslovnih potrazivanja10) Smanjenje (povecanje) AVR 11) Povecanje (smanjenje) primljenih avansa12) Povecanje (smanjenje) obaveza prema dobavljacima13) Povecanje (smanjenje) ostalih poslovnih obaveza14) Povecanje (smanjenje) PVR 15) Ucesca menadzmenta i zaposlenih u dobitku

(38600)(16800)(1300)

10003200

1910015001100

(14380)16) PRILIV (ODLIV) GOTOVINE PO OSNOVU PROMENA NAPOZICIJAMA OBRTNE IMOVINE (∑ 7-15)

(45180)

17) NOVČANI TOK IZ POSLOVNE AKTIVNOSTI (∑ A6+A16) 51050B. TOKOVI GOTOVINE IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI

1) Povećanje (smanjenje) nematerijalnih ulaganja2) Povećanje (smanjenje) osnovnih sredstava3) Smanjenje (povećanje) dugoročnih finansijskih plasmana4) Smanjenje (povećanje) kratkoročnih finansijskih plasmana5) Prihodi od kamata

-(69800)(1500)

900550

6) NOVČANI TOK IZ INVESTICIONE AKTIVNOSTI (∑ 1-5) (69850)C. TOKOVI GOTOVINE IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA

1) Uplate akcionara za upisani neuplaćeni kapital2) Povećanje (smanjenje) dugoročnih kredita3) Povećanje (smanjenje) ostalih dugoročnih obaveza4) Povećanje (smanjenje) kratkoročnih kredita5 )Div idende

1500013600

-5600

(19600)6) NOVČANI TOK IZ AKTIVNOSTI FINANSIRANJA (∑ 1-5) 14600

D. NETO NOVČANI TOK (∑ A17+B6+C6) (4200)E. SALDO GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA NA POČETKU PERIODA

9000

F. SALDO GOTOVINE I GOTOVINSKIH EKVIVALENATA NA KRAJU PERIODA

4800

Napomene

10

  A ) 2 ,3 → troškovi koji ne zahtevaju odlive gotovine

Trošak amortizacije umanjuje neto dobitak i zato da bismo neutralisali taj efekat ove troškove dodajemo.

4) Obračunavaju se na isti način kao i pri pripremanju izveštaja o tokovima NOK 5)Prihodi od kamata, dividendi i učešća po osnovu udela - nastaju po osnovu ulaganja u

finansijske plasmane i zapravo predstavljaju investicionu aktivnost,pa ih isključujemo u ovom segmentu.*U slucaju da nam nisu posebno dati prihodi od kamata uzimamo celokupan iznos finansijskih prihoda.

Troškovi kamata su sastavni deo neto dobitka i njih ne izvlačimo iz ovog segmenta iz prostog razloga što se krediti uzimaju zbog poslovne aktivnosti i zato su te kamate vezane za ovaj segment.

Drugi deo izveštaja o tokovima gotovine iz poslovne aktivnosti Prilivi i odlivi vezani za obrtnu imovinu i kratkorocne obaveze.Priliv: smanjenja pozicija obrtne imovine izuzev krtakoročnih gotovinskih plasmana,

gotovine i gotovinskih ekvivalenata i povećanja kratkoročnih obaveza izuzev kratkoročnih kredita i kratkoročnih HOV.

Odliv: povećanja pozicija obrtne imovine izuzev krtakoročnih gotovinskih plasmana, gotovine i gotovinskih ekvivalenata i smanjenja kratkoročnih obaveza izuzev kratkoročnih kredita i kratkoročnih HOV.**Odlivi u ovom delu izveštaja nastaju i po osnovu mogućih učešća zaposlenih i menadžera u dobitku.

15) Pretpostavljeno je da od ukupnog dobitka na učešća menadžera i zaposlenih se odnosi 14380, a 19600 na dividende.

B) Promene vezane za stalnu imovinu+ korekcija vezana za prihode od kamata

Prilivi: smanjenje pozicija u okviru stalne imovine, krtakoročnih finansijskih plasmana i prihoda od kamata, učešća u dobitku drugih preduzeća i dividendi.

Odlivi: povećanje pozicija u okviru stalne imovine i kratkoročnih finansijskih plasmana.

1)Promene na poziciji nematerijalna ulaganja utvrdjujemo na isti način kao i kod tokova NOK-a

Prilivi: emisija akcija, uplata akcionara za upisani, a neuplaćeni kapital, povećanje dugoročnih obaveza i kratkoročnih kredita i kratkoročnih HOV.

Odlivi: otkup sopstvenih akcija, smanjenja dugoročnih obaveza, kratkoročnih kredita i kratkoročnih HOV i isplata dividendi.**Obračun upotrebeljenog dobitka vršimo na isti način kao i kod tokova NOK-a

Komentar izvestaja tokovima gotovine

11

1) Omogucava nam da sagledamo sposobnost preduzeca da stvara pozitivne NT, servisira obaveze, finansira investicije iz sopstvenih izvora,da vraca dugove i placa dividende.

Na osnovu informacija iz ovog izvestaja mozemo izvoditi zakljucke o likvidnosti, profitabilnosti zasnovanoj na NT, kao i o efektima poslovnih i investicionih odluka na finansijsku strukturu preduzeca.

2) NT iz poslovnih aktivnosti predstavlja najvazniji deo ovog izvestaja. On pokazuje sposobnost preduzeca da stvara pozitivan NT. Ovaj NT bi trebalo da bude pozitivan; dozvoljene su kratkorocne oscilacije, a ako je negativan u dugom roku onda to sugerise da se preduzece krece ka likvidaciji.

3)NT iz poslovnih aktivnosti se sastoji iz dva dela:a) NT iz BUb) NT koji je posledica promena na obrtnoj imovini(sem kratkorocnih finansijskih

plasmana i gotovine i gotovinskih ekvivalenata) i kratkorocnim obvezama(sem kratkorocnih kredita i kratkorocnih HOV)

U prvom delu na osnovu naseg primera zakljucujemo da preduzeca ostvaruje znacajan pozitivan NT od 96230 dinara.Neutralisanjem efekata amortizacije i rezervisanja na NT jasno vidimo da je NT iz BU znacajno veci u odnosu na dobitak iskazan u BU.Na ovom mestu mozemo sagledati kakve efekte mogu imati pojedinacne racunovodstvene politike na iskazani dobitak preduzeca.

4) Iz drugog dela izvestaja o NT iz poslovnih aktivnosti mozemo zakljuciti da preduzece ostvaruje vece odlive od priliva. U ovom delu je iskazan negativan NT od 45180. Odlivi u ovom delu izvestaja su posledica dodatnih ulaganja u zalihe u iznosu od 38600, u dodatna finansiranja kupaca 16800 i u ucesca menadzera i zaposlenih u uspehu-14380. Na drugoj strani, glavni prilivi nastaju kao posledica rasta obaveza prema dobavljacima 19100, sto nam ukazuje da u ovom preduzecu postoji rast obima aktivnosti i da je taj rast jednim delom finansiran i na teret dobavljaca. Ovakva kretanja u ovom delu izvestaja uslovila su korekciju NT iz BU na 51050.

5) Da bismo ocenili kvalitet ovog NT potrebno je da njegovu visinu testiramo sa tri aspekta-sa aspekta likvidnosti, solventnosti i sa aspekta odnosa sa NT iz investicione aktivnosti. Sagledavajuci odnos NT iz poslovnih aktivnosti prema obavezama preduzeca mozemo zakljuciti da je visina ovog NT zadovoljavajuca. Ove rezultate potvrdjuju racia likvidnosti i solventnosti zasnovana na NT.RLNT=51050/109700=0,47:1RSNT=51050/226400=1,23:1

6) Tokovi gotovine iz investicione aktivnosti pokazuju sposobnost preduzeca da investira u stalnu imovinu i kratkorocna finansijska ulaganja i u isto vreme pokazuje kakav je odnos menadzmenta preduzeca prema investicionoj politici. Nova ulaganja bismo mogli tumaciti i kao ulaganja u buduce dobitke, NT i prinose za vlasnike.

Nase preduzece preduzima znacajna investiciona ulaganja i to prvenstveno u materijalnu imovinu. Verovatno najvaznije na ovom mestu je izvodjenje zakljucaka o sposobnosti preduzeca da podnese investicionu aktivnost (da ih finansira). Tu sposobnost procenjujemo prvenstveno iz odnosa izmedju NT iz poslovnih aktivnosti i NT iz investicionih aktivnosti i zakljucujemo da preduzece u celini investicije finansira iz interno stvorenih izvora sto je znak da dolazi do jacanja finansijske strukture preduzeca. Ukoliko je ovaj odnos manji od 100% to ne mora da znaci

Da se finansijska situacija pogorsava,vec treba da pogledamo i ciljanu strukturu kapitala.

12

7) NT iz aktivnosti finansiranja generalno nam pkazuju kakve efekte imaju poslovne i investicione odluke na finansijsku strukturu preduzeca. U ovom delu izvestaja pratimo prilive po osnovu emisije akcija i zaduzivanja i odlive po osnovu otkupa sopstvenih akcija, isplata dividendi itd.

Ostvaren je pozitivan NT od 14600 uprkos isplacenim solidnim dividendama 19600. Ovo je zbog toga sto je preduzece ostvarilo prilive po osnovu uplata ranije upisanog, a neuplacenog kapitala i prilive po osnovu dugorocnog kredita 13600 i kratkorocnog kredita 5000. Upravo zbog ovoga intezivne investicione aktivnosti nisu pracene znacajnijim zaduzivanjem sto znaci da nisu znacajnije ni poremetile finansijsku strukturu preduzeca.

8) Za potpunije zakljucke potrebno je da putem karakteristicnih racio brojeva povezemo neke pozicije iz izvestaja, da produzimo analizu na 3-5 godina, da rezultate poredimo sa desavanjima u grani i sa konkurentima.

13

Literatura

- Finansijsko izveštavanje, Zoran Petrović, Beograd, 2011.- Racio brojevi, Goran Mitić, Beograd, 2002.- Internet