KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2014. … izvestaji/Finansijski... · Konsolidovani Godišnji izveštaj o poslovanju na dan 31. decembra 2014. 2 OSNOVNI PODACI Credit

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI

IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA

2014. GODINU

Konsolidovani Godišnji izveštaj o poslovanju na dan 31. decembra 2014.

1

Sadržaj

Osnovni podaci ......................................................................................................... 2

Izveštaj izvršnog odbora ........................................................................................... 4

1. Poslovne aktivnosti i organizaciona struktura ...................................................... 5

1.1 Kratak opis proizvoda i usluga .................................................................. 5

1.2 Kratak opis kampanja za uvođenje novih proizvoda tokom 2014. godine 8

1.3 Unutrašnja organizacija i organizaciona struktura ................................... 9

2. Finansijski položaj i rezultati poslovanja .............................................................. 11

2.1 Makroekonomski pokazatelji .................................................................... 11

2.2 Neto rezultat Banke .................................................................................. 13

2.3 Ukupna aktiva Banke ................................................................................. 13

2.4 Neto prihod od kamata Banke .................................................................. 13

2.5 Neto prihod od naknada Banke ................................................................ 14

2.6 Ukupni krediti Banke ................................................................................. 14

2.7 Ukupni depoziti Banke .............................................................................. 15

3. Društvena odgovornost ........................................................................................ 18

4. Planirani budući razvoj ......................................................................................... 19

5. Aktivnosti istraživanja i razvoj .............................................................................. 20

6. Informacije o otkupu sopstvenih akcija, odnosno udela ...................................... 20

7. Postojanje ogranaka ............................................................................................. 21

8. Finansijski instrumenti .......................................................................................... 22

9. Upravljanje rizicima .............................................................................................. 22

9.1 Dugoročni ciljevi ........................................................................................ 28

9.2 Osnovna načela preuzimanja i upravljanja rizicima .................................. 28

9.3 Politike upravljanja rizicima ...................................................................... 29

10. Izloženost rizicima ............................................................................................... 30


2

OSNOVNI PODACI

Credit Agricole Banka Srbija AD Novi Sad je 100% u vlasništvu Credit Agricole Grupe, lidera u Francuskoj u oblasti poslovanja sa fizičkim licima koja je treća najveća banka u Evropi, a deveta na svetu. Matična grupacija, koja se još naziva i zelenom bankom zbog svojih istorijskih veza sa finansiranjem poljoprivrednog sektora, prisutna je u preko 70 zemalja sveta. Matična Banka Credit Agricole S.A. Pariz je lider u Francuskoj i Evropi u bankarskim poslovima sa stanovništvom i prvoklasan je partner privreda u kojima posluje.

Snaga njenih banaka za poslove sa stanovništvom uključuje 11.600 filijala širom sveta i ekspertiza njenih

specijalizovanih podružnica, daju Credit Agricole Grupi efektivno prisustvo u svim oblastima bankarstva i

finansija. Preko 150.000 zaposlenih radi na zadovoljavanju bankarskih potreba 49 miliona klijenata.

Credit Agricole Grupa namerava da ispuni svoju ulogu vodećeg evropskog igrača globalnih razmera,

istovremeno poštujući obaveze koje proističu iz njenih mutualističkih korena. Njen razvoj je posvećen

odgovornom rastu, fokusiran na servisiranje realne ekonomije.

Tokom 2009. godine nakon sistematske analize tržišta, imajući u vidu sveobuhvatni napredak u poslovanju,

strateških promena u organizacionoj strukturi i inovativnog napretka u izgledu i rasprostranjenosti mreže

filijala, Credit Agricole S.A. Pariz je omogućila svojoj podružnici u Srbiji, Meridian banci, da promeni ime u

Credit Agricole Srbija potvrđujući time svoj dugoročni plan o angažovanju na tržištu Srbije.

Lokalno, Credit Agricole Banka Srbije posluje kroz razgranatu mrežu od 82 filijala u svim većim gradovima

Srbije, sa namerom da svoju mrežu i dalje proširuje i unapređuje. Sertifikat kvaliteta ISO 9001 u oblasti

bankarskih usluga, korišćenje najsavremenijih bankarskih informacionih tehnologija, članstvo u MasterCard

International i VISA International, kao i u nacionalnoj DinaCard asocijaciji, samo su neke od obeležja Credit

Agricole Banke Srbije.

Credit Agricole Banka Srbija je na dan 31. decembra 2014. godine imala 914 zaposlena radnika ( 31. decembra

2013. godine : 917 zaposlenih).

Osnovni podaci o Banci

Naziv Banke: Credit Agricole Srbija AD Novi Sad

Sedište i adresa : Novi Sad, Braće Ribnikara 4‐6

Internet adresa: www.creditagricole.rs

Email:[email protected]

S.W.I.F.T. adresa: MEBA RS 22

Poslovni račun: 330‐1‐86

Revizor: Ernst&Young d.o.o Beograd

Matični broj: 08277931


3

Pregled najvećih akcionara Banke

Credit Agricole S.A. : 100% ukupnog učešća u akcionarskom kapital

Crédit Agricole Srbija a.d. Novi Sad je članica Saveta stranih investitora Srbije

Banka u 2014. godini ima jedno zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o., koje se bavi poslovima finansijskog

lizinga sa 100% učešća u kapitalu. Banka u skladu sa MRS 27 ”Konsolidovani i pojedinačni finansijski izveštaji”

sastavlja konsolidovane finansijske izveštaje sa CA Leasing d.o.o. primenjujući metod “stavka po stavka”, tako

što se sabiraju iste stavke obaveza, sredstava, kapitala, prihoda i rashoda. Međusobna potraživanja i obaveze,

međusobne transakcije i nerealizovani dobici i gubici eliminišu se u potpunosti.

Credit Agricole Banka a.d. Novi Sad i CA Leasing d.o.o. Beograd, u smislu ovog konsolidovanog godišnjeg

izveštaja o poslovanju, predstavljaju Grupu („Grupa“).

Osnovni podaci o CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd:

Naziv: CA Leasing Srbija d.o.o Sedište i adresa : Beograd, Milentija Popovića 5A Internet adresa: www.ca‐leasing.rs Revizor: Ernst&Young d.o.o Beograd Matični broj: 20310456

Sa tržišnim učešćem od 20%, društvo CA Leasing d.o.o. Beograd je postalo vodeći finansijer poljoprivrednih

mašina u Srbiji u 2014. godini. Prema podacima Agencije za privredne registre, CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd

je na prvom mestu u oblasti finansiranja poljoprivrednih mašina, uglavnom traktora i kombajna. Ovo potvrđuje

strateški fokus CA Leasing d.o.o. Beograd na razvoj poljoprivrede, što je u skladu sa tržišnim fokusom Credit

Agricole Grupe.

Društvo CA Leasing Srbija d.o.o. Beograd je na dan 31. decembra 2014. godine imalo 23 zaposlena radnika ( 31.

decembra 2013. godine : 18 zaposlenih).


4

IZVEŠTAJ IZVRŠNOG ODBORA

Credit Agricole Grupa – rezultati u 2014. godini

Grupa je ostvarila značajne rezultate u 2014. godini uprkos veoma teškoj makroekonomskoj situaciji. Grupa je i

u tako teškom poslovnom okruženju pronašla načina da poveća obim svog poslovanja tako da su ukupni

plasmani Grupe porasli za 9.1%, što je više od prosečnog rasta tržišta davalaca finasijskih usluga Srbije u 2014.

godini koji iznosi 6.4%.

Ukupni depoziti Grupe povećani su za 9% u 2014. godini što je potvrdilo poverenje klijenata u Credit Agricole

Banku a.d. Srbija. Ujedno, Grupa je u decembru 2014. godine potpisala ugovor o dugoročnom finansiranju sa

Evropskom Investicionom Bankom u iznosu od 60 miliona EUR. Time se ukupan iznos sredstava koji je Evropska

Investiciona Banka stavila na raspolaganje Grupi za plasmane malim, srednjim i velikim preduzećima povećao

na 110 miliona EUR.

Makroekonomska situacija u Srbiji je tokom 2014. godine dodatno pogoršana majskim poplavama čiji se

ukupan trošak na privredu Srbije procenjuje blizu EUR 2 milijarde. Credit Agricole grupa je pokazala svoju

posvećenost društveno odgovornom poslovanju odobravanjem posebnog šestomesečnog grejs perioda (u

okviru kojeg nije bilo obračuna kamate) za sve klijente sa pogođenih područja. Pored ovoga, dato je više

donacija institucijama i organizacijama sa područja Obrenovca. Takođe, zaposleni iz matične Credit Agricole

Grupe iz Pariza su donirali značajna sredstva za pomoć poplavljenima.

Zahvaljujući povećanju obima aktivnosti uz maksimalno uvažavanje prihvatljivog nivoa rizika, Grupa je uspela

da u 2014. godini uveća svoje prihode za 2,9% u odnosu na prethodnu godinu. U istom periodu troškovi

poslovanja su porasli samo za 1,3% zahvaljujući rigoroznoj kontroli. Ovi rezultati doveli su do porasta

operativnog dobitka za 24,5% u odnosu na 2013. godinu. Sveukupno gledano Grupa je završila godinu sa

dobitkom od 43 miliona dinara, što je treća godina zaredom kako Grupa posluje sa pozitivnim neto rezultatom.

Ovaj rast ostvaren je balansiranim razvojem sektora stanovništva i sektora za rad sa privredom. Ukupna

bilansna suma Grupe dostigla je 69,15 milijardi dinara na kraju 2014. godine, što predstavlja rast od 6.6% u

odnosu na prethodnu godinu.

Na dan 31. decembra 2014. godine Grupa je imala 263.040 klijenata. Najveći broj njih, oko 85% su fizička lica u

skladu sa fokusom banke na poslovanje sa sektorom stanovništva. Značajan broj klijenata dolazi iz segmenta

preduzetnici i mikro preduzeća (10%). Snažno širenje aktivnosti u oblasti finansiranja poljoprivrednih aktivnosti

rezultiralo je činjenicom da klijenti Agro sektora predstavljaju približno 5% od ukupnog broja korisnika

proizvoda i usluga.

Očekujemo da će i 2015. godina takođe biti godina izazovna sa stanovišta makroekonomskog okruženja i

geopolitičkih rizika u Srbiji i u Evropi. Credit Agricole Grupa uz punu podršku svoje matice, Credit Agricole S.A.,

je svakako dobro pozicionirana da nastavi uspešan rast i razvoj uz snažnu podršku razvoju privrede Srbije.


5

1. POSLOVNE AKTIVNOSTI I ORGANIZACIONA STRUKTURA

1.1 Kratak opis proizvoda i usluga

Tokom 2014. godine Crédit Agricole banka Srbija bila je siguran i pouzdan partner koji je pružio punu

podršku klijentima uz raznovrsnu paletu proizvoda, fleksibilnost i konkurentne uslove.

Stanovništvo

Ponuda namenjena stanovništvu u 2014. godini je bila raznovrsna u oblasti kako kreditnih tako i depozitnih

proizvoda.

Porodična ponuda – Credit Agricole banka je pripremila specijalnu „Porodičnu ponudu“ namenjena klijentima

koji u Banku dolaze na osnovu preporuke postojećih klijenata. Svi klijenti koji su otvorili paket račun u Credit

Agricole banci na osnovu preporuke člana porodice ili prijatelja koji već prima zaradu ili penziju u Banci,

ostvarivali su pravo na korišćenje paket računa bez naknade, u trajanju od 12 meseci od meseca kada je račun

otvoren.

Gotovinski krediti – u ponudi Banke su gotovinski krediti indeksirani u evrima sa

fiksnom i varijabilnom kamatnom stopom, i dinarski krediti sa fiksnom i varijabilnom

kamatnom stopom. Fokus u toku 2014. godine bio je na dinarskim kreditima sa fiksnom

kamatnom stopom, sa periodom otplate do 72 meseca.

Auto krediti – Credit Agricole banka, kao vodeća Banka na tržištu u finansiranju

kupovine automobila, u toku 2014. godine imala je raznovrsnu ponudu kredita za

kupovinu novih i polovnih vozila. U ponudi su krediti za kupovinu novih vozila

indeksirani u evrima sa rokom otplate do 84 meseca, dinarski krediti sa fiksnom

kamatnom stopom i rokom otplate do 72 meseca, kao i dinarski krediti sa

promenljivom kamatnom stopom i rokom otplate do 84 meseca. U saradnji sa velikim

brojem auto kuća, Banka je svojim klijentima omogućavala podnošenje zahteva za

kredit u prodajnim salonima dilera sa kojima ima zaključen Ugovor o saradnji.

Specijalna saradnja ostvarena je sa Mojauto.rs sajtom i ponuda unapređena Mojauto

beskamatnim kreditom za polovna vozila.


6

Stambeni krediti – u ponudi su krediti sa rokom otplate do 120 i 360 meseci, sa

fiksnom ili varijabilnom kamatnom stopom, sa i bez osiguranja kod NKOSK.

Platne kartice – ponuda je obogaćena: Dina bankomat karticom koja

klijentima omogućava podizanje gotovine na bankomatima svih banaka uz

50% nižu proviziju od standardne i bez troškova mesečnog održavanja, Bel

Medic karticom koja omogućava 5% popusta na veliki broj usluga

zdravstvene ustanove Bel Medic, MasterCard installment karticom koja

omogućava klijentima da sami biraju visinu svoje mesečne rate koja im

ostaje fiksna tokom celog perioda otplate

Štednja – široka paleta depozitnih proizvoda ponuđena je klijentima tokom godine i u

Nedelji štednje: štednja po viđenju, oročena štednja, štednja sa isplatom kamate unapred,

stepenasta štednja, dečja štednja, rentna štednja, kao i specijalan proizvod koji predstavlja

kombinaciju štednje i dozvoljenog prekoračenja.

Elektronsko bankarstvo – klijentima su omogućene nove funkcionalnosti kao što je funkcija internog transfera

novca između vlasnika i ovlašćenog lica po računu i plaćanje više transakcija jednim TAN kodom.

U cilju pružanja podrške građanima sa poplavama ugroženih područja, Credit Agricole banka je u maju 2014.

godine za sve klijente sa tih područja stavila moratorijum u periodu od 3 do 6 meseci za sve kredite koje imaju

u korišćenju.

Kupovina vozila na lizing‐ Finansiranje putničkog programa namenjeno je i fizičkim licima.

CA Leasing Srbija izlazio u susret zahtevima i mogućnostima klijenata koji mogu doći do željenog vozila uz

jednostavnu proceduru i brzo odobravanje.


7

Mala preduzeća i preduzetnici

Credit Agricole Srbija posebnu pažnju posvećuje malim preduzećima i preduzetnicima. Razumevanje

poslovanja malih preduzeća i preduzetnika doprinelo je razvoju specijalizovanih proizvoda i konsultativnih

usluga za ovaj segment male privrede.

Krediti za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava – klijentima su bili na raspolaganju krediti sa

fiksnom kamatnom stopom i periodom otplate do 18 meseci.

Krediti sa subvencijom Vlade Republike Srbije – Banka je učestvovala u programu

subvencionisanih kredita za likvidnost i trajna obrtna sredstva namenjena privredi, a za

sve klijente iz segmenta malih preduzeća i preduzetnika koji su se odlučivali za ovaj kredit

omogućila je besplatnu Visa Business debitnu karticu i posebne pogodnosti za Visa

business kreditnu karticu.

DobrodošliCA – specijalna ponuda koja je omogućavala veliki broj popusta i pogodnosti na

veliki broj proizvoda i usluga kao što su: dozvoljeno prekoračenje, višenamenska kreditna

linija, krediti za održavanje likvidnosti i finansiranje obrtnih sredstava, investicioni kredit,

Visa Business kreditnu karticu i otvaranje tekućeg računa.

Specijalne ponude – Credit Agricole banka je u saradnji sa kompanijom Agropanonka Novi

Sad pripremila specijalnu ponudu beskamatnog kredita za finansiranja kompresora, a sa kompanijom Extra

Care beskamatni kredit za kupovinu Galen informacionog sistema namenjenog efikasnijem poslovanju

apotekarskih ustanova.

Kupovina vozila i opreme na lizing ‐ Finansiranje putničkog i opreme programa namenjeno je i preduzetnicima

i pravnim licima.

CA Leasing Srbija izlazio je u susret zahtevima i mogućnostima klijenata koji mogu doći do potrebne opreme i

vozila uz jednostavnu proceduru i brzo odobravanje.


8

1.2 Kratak opis kampanja za uvođenje novih proizvoda tokom 2014. godine

Vodeći princip poslovanja Credit Agricole banke u Srbiji je kontinuirani dijalog sa klijentima kako bi se došlo do

saznanja koje su njihove prave potrebe i na koji način Banka može na njih najefikasnije da odgovori kreiranjem

novih proizvoda.

Kako bi klijenti bili upoznati sa svim novitetima u ponudi, koriste se različiti kanali komunikacije istih – interni i

eksterni.

Banka je tokom 2014. godine sprovela dve ATL kampanje koje su podrazumevale oglašavanje putem:

nacionalnih televizija, dnevnih novina i nedeljnih magazina, internet portala, socijalnih mreža. Svaka kampanja

je bila podržana štampanim materijom u formi postera i lifleta koji su bili izloženi u filijalama Banke. Takođe,

sve relevantne informacije su bile dostupne i posetiocima website‐a Banke i prilikom korišćenja bankomata.

Značajne događaje predstavljala su dva Sajma – Sajam automobila u Beogradu i Sajam poljoprivrede u Novom

Sadu, za koji je Credit Agricole banka pripremila štampani materijal u cilju informisanja svih posetilaca o

raznovrsnoj ponudi koja je bila pripremljena za ova dva događaja.

Sve kampanje u vezi sa uvođenjem novih proizvoda se komuniciraju kako eksterno, tako i interno ‐

zaposlenima CAS putem internog portala i internog magazina.

Na ovaj način su svi korisnici Credit Agricole proizvoda i usluga upoznati sa novim proizvodima i

funkcionalnostima istih.


9

1.3 Unutrašnja organizacija i organizaciona struktura

Unutrašnja organizacija, organizacione jedinice i njihov delokrug, utvrđuju se prema potrebama i planovima

rada i poslovanja Banke, tako da se obezbedi jedinstvo procesa rada, optimalno funkcionisanje Banke, puna

zaposlenost i racionalno korišćenje znanja i sposobnosti zaposlenih. Unutrašnja organizacija, odnosno

organizaciona struktura Banke treba da obezbedi podelu dužnosti, nadležnosti i odgovornosti zaposlenih na

način kojim se sprečava sukob interesa i obezbeđuje transparentan i dokumentovan proces donošenja i

sprovođenja odluka. Poslove iz delatnosti Banke zaposleni obavljaju primenom jedinstvene tehnološke,

ekonomske i organizacione povezanosti, u skladu sa standardima utvrđenim na nivou Banke i CA Grupacije.

Banka deluje i obavlja svoje poslovanje putem Divizija kao osnovnih organizacionih funkcionalnih jedinica.

U Banci su organizovane sledeće osnovne organizacione jedinice (Divizije):

Divizija pravnih poslova i globalnog razvoja,

Retail market Divizija,

Divizija prodajne mreže i multikanala,

Divizija za korporativno i poljoprivredno bankarstvo,

Divizija za operacije,

Divizija za finansije,

Divizija rizika i trajne kontrole,

Divizija za ljudske resurse,

Divizija interne revizije,

Divizija usklađenosti poslovanja banke i finansijske bezbednosti.

Unutar Divizija formiraju se unutrašnje organizacione jedinice i to: Sektori, Odeljenja i Službe, kao unutrašnje

organizacione jedinice, koje se obrazuju u skladu sa organizacionim potrebama rada.

Organi upravljanja Bankom su Upravni i Izvršni odbor, koji su organizovani i deluju u skladu sa odredbama

Zakona o bankama.

Posebne organizacione jedinice ‐ Odbori formirani u skladu sa Zakonom o Bankama i potrebama organizacije

rada su: Odbor za praćenje poslovanja Banke (Odbor za reviziju), Kreditni odbor, Odbor za upravljanje aktivom

i pasivom, Odbor za nagrade i naknade.

Organizacione jedinice koje su u Banci organizovane po teritorijalnom principu su: Regionalne filijale, Glavne

filijale i Filijale. Postoje 4 Regionalne filijale (Novi Sad, Beograd, Kragujevac i Niš), 14 Glavnih filijala (4 u okviru

Regionalne filijale Novi Sad, 4 u okviru Regionalne filijale Beograd, 3 u okviru Regionalne filijale Kragujevac i 3

u okviru Regionalne filijale Niš) i 81 Filijala (22 u okviru Regionalne filijale Novi Sad, 22 u okviru Regionalne

filijale Beograd, 21 u okviru Regionalne filijale Kragujevac i 16 u okviru Regionalne filijale Niš).


10

Skupština Banke

Upravni odbor

Izvršni odbor

Odbor za praćenje poslovanja

Odbor za upravljanje aktivom i pasivom

Interna revizija

Usklađenost poslovanja i finansijskа bezbednost

Divizija za operacije

Divizija za finansije

Divizija prodajne mreže

i multikanala

Divizija za korporativno i poljoprivredno

bankarstvo

Divizija rizika i trajne kontrole

Divizija za ljudske resurse

Divizija pravnih poslova i globalnog

razvoja

Sredstva

Pravni sektor

Sekretar za odbore Banke

Risk analiza za pravna lica

Rizici u poslovanju sa

stanovništvom i malim

preduzećima

Kontrola kreditnog rizika

Kreditno odeljenje za

mala i srednja preduzeća

Poslovanje sa malim i srednjim

preduzećima

Sektor razvoja prodaje i

organizacije mreže

Marketing, komunikacija i poslovanje sa fizičkim licima

Pregovori i naplata

Regioni

Odeljenje za Long Channel

Bezbednost

Podrška altern. kanalima

distribucije

Informaciono-komunikacione

tehnologije

Organizacija

Logistika i upravljanje

imovinom Banke

Podrška kreditnih poslova

Pozadinski poslovi depozita

Kotrola rukovodstva i

MIS

Računovodstvo

SME I MLCI

Komercijalna podrška i razvoj

Poljoprivredno bankarstvo

Služba za rad sa specijalnim klijentima

Razvoj zaposlenih

Kompenzacije i beneficije

Selekcija i odabir

Trgovanje

Finansijska bezbednost

Trajna kontrola

Divizija Sektor Radno mestoOdeljenje

Operacije plaćanja

Kotrola troškova i izveštavanje

Odeljenje za tržišne rizike

Retail market divizija

HR administracija

ORGANIZACIONA STRUKTURA CRÉDIT AGRICOLE BANKE

Odeljenje podrške mreži

filijala

Preuzimanje i prodaja

nepokretnosti

ORGANIZACIONA STRUKTURA CA LEASING SRBIJA


11

2. FINANSIJSKI POLOŽAJ I REZULTATI POSLOVANJA

2.1 Makroekonomski pokazatelji

Nakon rasta od 2.5% u 2013. godini, bruto domaći proizvod Srbije zabeležio je u 2014. godini realni pad od

1.8%. Posmatrano po tromesečjima, pad BDP iznosio je 0.2% u prvom, 1.2% u drugom, 3.8% u trećem i 1.8% u

četvrtom tromesečju.

Katastrofalne poplave koje su pogodile Srbiju u maju 2014. godine u značajnoj meri doprinele su ovom padu,

pogodivši najviše sektore rudarstva i proizvodnje električne energije. Ukupna šteta od poplava (direktna i

indirektna) procenjena je na 1.5 milijardu EUR.

Na nivou godine, industrijska proizvodnja je smanjena za 6.5%. Prerađivačka industrija zabeležila je pad od

1.4%, dok je sektor rudarstva ostvario pad od 16.7%, a sektor snabdevanja električnom energijom, gasom i

parom zabeležio pad od čak 20.1%.

Rast poljoprivredne proizvodnje u 2014. godini procenjen je na 1.5%.

U toku 2014. godine inflacija je dostigla rekordno niske vrednosti. Na kraju godine iznosila je 1.7% što je ispod

donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja NBS (4±1.5%). Niska godišnja inflacija je posledica niske

agregatne tražnje ali u značajnoj meri i izostanka rasta regulisanih cena.

Prema proceni Narodne banke Srbije, nakon januara 2015. godine očekuje se umereni rast međugodišnje

inflacije i njeno postepeno približavanje donjoj granici dozvoljenog odstupanja od cilja do sredine godine.

Vlada Srbije postigla je krajem 2014. godine sporazum sa Međunarodnim monetarnim fondom o standby

aranžmanu iz predostrožnosti u iznosu od oko 1.2 milijarde EUR u trajanju od 36 meseci, kao podrška

dogovorenom ekonomskom programu. Ovaj sporazum odobren je od strane Izvršnog odbora MMF‐a u

februaru 2015. godine.

Glavni ciljevi dogovorenog ekonomskog programa odnose se na jačanje javnih finansija, sprovođenje plana

strukturnih reformi i povećanje stabilnosti finansijskog sektora. Ostvarivanje ovih ciljeva treba da omogući

rešavanje makroekonomskih neravnoteža, pre svega uspostavljanjem održivog nivoa javnog duga, odnosno

njegovim smanjenjem počev od 2017. godine, jačanje finansijskog sektora i njegove uloge u podsticanju

privrednog rasta, kao i unapređenje konkurentnosti privrede. Na taj način stvoriće se osnova za održivi

privredni rast.

Radi postizanja ciljeva ekonomskog programa koji je podržan ovim aranžmanom, sprovodiće se mere fiskalne

konsolidacije, započete krajem 2014. godine a koje se odnose na štednju u javnom sektoru i ograničenje

državne pomoći državnim preduzećima.

Pored mera fiskalne konsolidacije koje uključuju smanjenje penzija i plata u javnom sektoru, Skupština Srbije je

na predlog Vlade u toku 2014. godine donela nekoliko izmena zakona koje imaju za cilj unapređenje poslovnog

ambijenta od kojih su najznačajnije izmene Zakona o radu.


12

Značaj mera fiskalne konsolidacije ogleda se u činjenici da je javni dug na kraju 2014. godine dostigao nivo od

70.9% BDP, dok je godinu dana ranije bio na nivou od 59.6% BDP. Fiskalni deficit u 2014. iznosio je 6.6% BDP.

Vlada R Srbije planira njegovo smanjenje na 5.8% BDP u 2015. godini.

Stopa anketne nezaposlenosti u četvrtom tromesečju 2014. godine iznosila je 16.8% dok je godinu dana ranije

iznosila 20.1%.

U toku 2014. godine, dinar je nominalno depresirao u odnosu na evro za 5.2% tako da je na kraju godine kurs

dinara prema evru iznosio 120,9583 (na kraju 2013. godine: 114,6421).

Narodna banka Srbije je u 2014. godini, nastojeći da ublaži prekomerne kratkoročne oscilacije deviznog kursa,

intervenisala u oba smera ‐ prodajom 1.880 miliona evra i kupovinom 260 miliona evra.

Prema preliminarnim podacima, izvoz robe i usluga je u 2014. godini porastao je 3,5%, dok je uvoz porastao za

1,7%. Deficit tekućeg računa platnog bilansa bio je na nivou od 6,3% BDP što predstavlja blagi porast u odnosu

na prethodnu godinu (6.1% BDP).

Narodna banka Srbije snižavala je referentnu kamatnu stopu tri puta u toku 2014. godine za po 50 baznih

poena, sa početnih 9,50% na 8,00% (poslednje sniženje u novembru).

U cilju podrške kreditnoj aktivnosti banaka, NBS je u novembru i decembru 2014. godine izmenila regulativu o

oblasti obavezne rezerve, tako što je smanjila stopu devizne obavezne rezerve (ukupno za dva procentna

poena, u zavisnosti od ročnosti) uz istovremeno povećanje dela devizne obavezne rezerve koji se izdvaja u

dinarima (ukupno za četiri procentna poena). Dodatno smanjenje stope devizne obavezne rezerve za jedan

procentni poen, uz povećanje njenog dinarskog dela za dva procentna poena, izvršeno je u januaru 2015.

godine.

Bankarski sektor Srbije je likvidan i dobro kapitalizovan, a najveći izazov predstavlja rešavanje pitanja

problematičnih kredita (NPL). Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima bankarskog sektora na kraju

trećeg tromesečja 2014. godine iznosilo je 23%. Ovo predstavlja stabilizaciju u odnosu na jun 2014. godine,

nakon šest uzastopnih tromesečja u kojima je ostvaren rast stope NPL.

U 2015. godini očekuje se da srpska ekonomija ostvari pad od 0,5%, dok se u 2016. godini očekuje rast bruto

domaćeg proizvoda od 1,5%.

Izvor: Statistički bilten NBS


13

2.2 Neto rezultat Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010 ‐ 2014)

2.3 Ukupna aktiva Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010‐ 2014)

2.4 Neto prihod od kamata Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010 ‐ 2014)


14

2.5 Neto prihod od naknada Grupe (apsolutni pokazatelji i grafički prikaz promena od 2010 ‐ 2014)

2.6 Ukupni krediti Grupe ( kratak opis tržišta kredita tokom 2014. i 2013. godine, udela na tržištu, grafički

prikaz promena datih kredita od 2010 – 2014.)

Plasmani korisnicima finansijskih usluga ostvarili su rast od 6,49% u 2014. godini. Do blagog oporavka

kreditne aktivnosti došlo je u trećem tromesečju 2014. godine, uglavnom kao rezultat subvencionisanih kredita

pravnim licima.

Učešće kredita sa valutnom klauzulom smanjeno je u toku 2014. godine sa početnih 73,2% na 69,0%.

U poslednje četiri godine, Credit Agricole Srbija ostvarila je kontinuiran porast tržišnog učešća u kreditima

klijentima sa 2,09% na kraju 2010. godine na 2,79% na kraju novembra 2014. godine1.

1 U trenutku izrade ovog izveštaja, nisu objavljeni statistički podaci NBS za kredite i depozite u bankarskom sektoru za decembar 2014. godine.

2.7 Ukupni depoziti Grupe (kratak opis tržišta depozita, strukture depozita, tržišnog udela Grupe u

depozitnom poslovanju, grafički prikaz primljenih depozita od 2010. ‐2014. godine).

Depoziti klijenata u bankarskom sektoru ostvarili su u 2013. godini rast od 3,3% (izraženo u EUR rast je

iznosio 2,4%), dok je u prvih jedanaest meseci 2014. godine rast depozita iznosio 6,1% (izraženo u EUR rast je

iznosio 0,9%). Time je nastavljen višegodišnji trend bržeg rasta depozita od kredita, što dovodi do smanjenja

racija krediti/depoziti.

U poslednje četiri godine, Grupa ostvarila je porast tržišnog učešća u depozitima klijenata sa 1,63% na 2,45%.

2.09% 2.16%2.47%

2.64% 2.79%

0.00%

0.50%

1.00%

1.50%

2.00%

2.50%

3.00%

dec.10 dec.11 dec.12 dec.13 dec.14

Tržišno učešće ‐ plasmani


1

AKTIVA Banka 2014

Struktura %Banka 2013

Struktura % Grupa 2014 Struktura % Grupa 2013 Struktura %

13,850,517 21.08% 11,669,942 18.96% 13,850,517 20.03% 11,669,942 17.98%

0 0.00% 93,843 0.15% 0 0.00% 93,843 0.14%

1,074,584 1.64% 0 0.00% 1,074,584 1.55% 0 0.00%

837,549 1.27% 4,491,944 7.30% 830,306 1.20% 4,491,900 6.92%

47,684,973 72.59% 43,168,029 70.12% 51,208,735 74.06% 46,505,522 71.67%

78,667 0.12% 78,667 0.13% 0 0.00% 0 0.00%

150,781 0.23% 170,389 0.28% 151,667 0.22% 172,017 0.27%

1,426,927 2.17% 1,461,477 2.37% 1,449,613 2.10% 1,485,345 2.29%

122,178 0.19% 126,469 0.21% 102,824 0.15% 106,327 0.16%

0 0.00% 0 0.00% 2,230 0.00% 6,040 0.01%

187,210 0.28% 195,619 0.32% 187,558 0.27% 196,127 0.30%

279,359 0.43% 107,659 0.17% 290,982 0.42% 161,569 0.25%

65,692,745 100.00% 61,564,038 100.00% 69,149,016 100.00% 64,888,632 100.00%

PASIVA Banka 2014

Struktura %Banka 2013

Struktura % Grupa 2014 Struktura % Grupa 2013 Struktura %

13,877,959 21.13% 13,469,436 21.88% 17,282,663 24.99% 16,735,069 25.79%

40,060,986 60.98% 36,510,480 59.30% 40,060,986 57.93% 36,510,480 56.27%

2,434,608 3.71% 2,316,433 3.76% 2,434,608 3.52% 2,316,433 3.57%

218,817 0.33% 112,268 0.18% 219,433 0.32% 113,116 0.17%

10,091 0.02% 0 0.00% 10,091 0.01% 0 0.00%

0 0.00% 14,087 0.02% 0 0.00% 14,087 0.02%

674,635 1.03% 705,467 1.15% 699,974 1.01% 732,768 1.13%

57,277,096 87.19% 53,128,171 86.30% 60,707,755 87.79% 56,421,953 86.95%

14,645,184 22.29% 14,645,184 23.79% 14,645,184 21.18% 14,645,184 22.57%

46,062 0.07% 32,116 0.05% 71,610 0.10% 62,928 0.10%

6,385,601 9.72% 6,417,717 10.42% 6,385,601 9.23% 6,417,717 9.89%

110,004 0.17% 176,284 0.29% 110,068 0.16% 176,284 0.27%

8,415,649 12.81% 8,435,867 13.70% 8,441,261 12.21% 8,466,679 13.05%

65,692,745 100.00% 61,564,038 100.00% 69,149,016 100.00% 64,888,632 100.00%

Rezervisanja

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, drugim f inansijskim organizacijama i centralnoj banci

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima

Gubitak

Rezerve

UKUPNO KAPITAL

UKUPNA PASIVA

Dobitak

KAPITAL

UKUPNE OBAVEZE

Ostale obaveze

Tekuće poreske obaveze

Odložene poreske obaveze

Tekuća poreska sredstva

Nematerijalna ulaganja

Nekretnine postrojenja i oprema

Investicije u zavisna društva

Subordinirane obaveze

Ostala sredstva

UKUPNA AKTIVA

Odložena poreska sredstva

Gotovina i sredstva kod centralne banke

Krediti i potraživanja od banaka i drugih f inansijskih organizacija

Krediti i potraživanja od komitenata

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

Investicione nekretnine

OSNOVNI POKAZATELJI POSLOVANJA BANKE I GRUPE

BILANS STANJA


2

PozicijaBanka 2014

Banka 2013

Grupa 2014 Grupa 2013

Prihod od kamata 3,890,457 4,071,407 4,110,541 4,272,654

Rashod od kamata 1,236,106 1,566,565 1,297,977 1,615,673

Neto prihod po osnovu kamata 2,654,351 2,504,842 2,812,564 2,656,981

Prihodi od naknada i provizija 1,516,695 1,484,051 1,531,156 1,500,666

Rashodi od naknada i provizija 398,539 371,185 428,018 395,689

Neto prihod na osnovu naknada i provizija 1,118,156 1,112,866 1,103,138 1,104,977

Neto dobitak po osnovu zaštite od rizika 244 245 244 245

Neto dobitak po osnovu f inansijskih sredstava raspoloživih za prodaju

93,320 0 93,320 0

Neto prihod od kursnih razlika i efekata ugovorene valutne klauzule

18,308 15,989 21,213 17,127

Ostali poslovni prihodi 198,970 108,709 158,236 84,226

Neto rashodi po osnovu umanjenja obezvređenja f inansijskih sredstava i kreditno rizičnih vanbilansnih stavki

321,282 286,157 326,158 289,367

UKUPAN NETO POSLOVNI PRIHOD 3,762,067 3,456,494 3,862,557 3,574,189

Troškovi zarada, naknada zarada i ostali lični rasodi 1,752,884 1,727,299 1,805,818 1,780,158

Troškovi amoritzacije 199,023 237,101 202,128 240,869

Ostali rasodi 1,745,598 1,481,128 1,781,712 1,521,111

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 64,562 10,966 72,899 32,051

Porez na dobitak 10,091 0 21,761 9,688

Dobitak po osnovu odloženih poreza 0 34,522 0 34,522

Gubitak po osnovu odloženih poreza 8,409 13,372 8,567 14,614

DOBITAK NAKON OPOREZIVANJA 46,062 32,116 42,571 42,271

REZULTAT PERIODA - DOBITAK46,062 32,116 42,571 42,271

BILANS USPEHA

Pokazatelj poslovanja Propisana vrednost Ostvarena vrednost 2014. Ostvarena vrednost 2013.Ulaganje u osnovna sredstva i lica koja nisu u finansijskom

sektorumaksimum 60% 19,10% 2,66 %

Izloženost prema licima povezanim s bankom maksimum 20% 3,26% 2,13%

Zbir velikih izloženosti banke maksimum 400% 84,39% 111,13%

Prosečni mesečni pokazatelj likvidnosti:

– u prvom kvartalu izveštajnog perioda minimu. 1,00 1,24 1,17

– u drugom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,14 1,18

– u trećem kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,11 1,20

– u četvrtom kvartalu izveštajnog perioda minimum 1,00 1,17 1,18

Pokazatelj deviznog rizika maksimum 20% 0.59 1,17%

Izloženost banke prema jednom licu ili grupi povezani lica maksimum 25% 18,26% 22,17%

Izloženost banke prema licu povezanim sa bankom maksimum 5% 3,23% 2,12%

Adekvatnost kapitala mininum 12% 16,40% 16,43%


3

Tabela tržišnog učešća CA Leasing Srbija d.o.o. na dan 31. decembra 2014. godine:

Ukoliko posmatramo lizing kuće po novim plasmanima tokom 2014. godine, CA Leasing Srbija d.o.o. je zauzeo 7% od ukupnog tržišta. Pri tom ne možemo, a da ne izdvojimo da je CA Leasing zauzeo prvo mesto u finansiranju poljoprivredne pokretne opreme kao i drugo mesto u finansiranju komercijalnih teških vozila na kraju 2014. godine. Izvor: Asocijacija lizing kompanija Srbije

3. DRUŠTVENA ODGOVORNOST

Crédit Agricole Srbija se priključila svetskom trendu aktivnog učešća u akcijama održivog razvoja,

korporativne društvene odgovornosti i Globalnog dogovora UN, na inicijativu Crédit Agricole grupe. Od tog

trenutka, u Crédit Agricole Srbija održivi razvoj i korporativna društvena odgovornost predstavljaju imperative

od posebnog značaja.

„Globalni dogovor“ očekuje od kompanija da prihvate, podrže i uspostave, u okviru svoje sfere uticaja, niz

vrednosti iz oblasti ljudskih prava, prava na rad, zaštite životne sredine i anti‐korupcione politike. Crédit

Agricole Srbija redovno izveštava o napretku u ovim oblastima i to je jedan od načina da se klijenti upoznaju sa

aktivnostima, uspesima i ambicijama za budućnost.

Jedan od prioriteta Banke je intenzivnija i celishodnija integracija u lokalnu zajednicu. Uz podršku svoje Grupe,

Credit Agricole Banka Srbija je kao odgovoran član srpske zajednice rešila da podrži obnovu poplavom

pogođenog Obrenovca.

Budući da je kvalitet života dece i omladine u Obrenovcu naročito bio

pogođen majskim poplavama, odlučeno je da se dodele tri donacije

koje bi bile u skladu sa opštom politikom Banke da se aktivno zalaže

za kvalitetniji život dece i promoviše njihova prava.

Prva donacija u vrednosti od 30.000 Evra dodeljena je osnovnoj školi

„Jefimija“ za obnovu kuhinje i dnevnog boravka‐trpezarije za učenike.

Rang Davalac Leasinga Bilansna Aktiva Učešće1 HYPO ALPE‐ADRIA LEASING DOO 8,993 14,0%

2 INTESA LEASING DOO BEOGRAD 7,378 11,4%

3 UNICREDIT LEASING SRBIJA DOO BEOGRAD 6,797 10,5%

4 VB LEASING DOO BEOGRAD 5,943 9,2%

8 CA LEASING SRBIJA DOO BEOGRAD 3,947 6,1%

UKUPNA AKTIVA 64,492


4

Druga donacija je dodjeljena Centru za dnevni boravak dece i omladine MNRO Obrenovac za nabavku specijalnog kombi vozila koje transportuje decu sa invaliditetom do Centra i olakšava im boravak u Centru.

Treća donacija u vrednosti do 10.000 evra dodeljena je Kajak‐kanu‐tenis klubu „Zabrežje“ za obnovu prostorija i nabavku kajaka koji bi nadomestili uništene.

Sve tri donacije su u direktnoj vezi sa kvalitetom života u zajednici i stoga se smatraju kao projekti koji su od značaja za očuvanje životne sredine u izvanrednim okolnostima, kao što su poplave nesagledivih razmera koje su se dogodile u maju 2014. godine.

Takođe, zavisno društvo CA Leasing Srbija d.o.o. svoj doprinos u očuvanju životne sredine i zdravog okruženja daje svakodnevnim adekvatnim ponašanjem, koje se ogleda kroz primenu štednje električne energije, reciklaže papira i elektronskog otpada.

Suočeni sa jakom konkurencijom tokom 2014. godine CA Leasing Srbija d.o.o je pripremio akciju subvencionisane kamate sa pojedinim dilerima. Akcija je imala značajan odjek u sektoru poljoprivrede što je rezultiralo da CA Leasingu pripadne 20% od ukupnog učešća AGRO sektora.

Tokom 2014. godine društvo je imalo značajnu akciju za fizička lica, što se odrazilo kroz saradnju sa dilerom FIAT AUTOMOBILI. Akcija je implicirala rast portfolia putničkih automobila u procentu od 7.6%.

U martu 2014. godine održan je Car Show (sajam automobila), na kom CA Leasing Srbija d.o.o. svake godine ima aktivno učešće.

4. PLANIRANI BUDUĆI RAZVOJ

Upravni odbor Banke usvojio je u januaru 2015. godine srednjoročni plan do 2017. godine i budžet za 2015.

godinu čime je nastavljena praksa prilagođavanja strategije u trogodišnjim vremenskom horizontu. Banka je

definisala svoje strateške ciljeve na sledeći način:

da nastavi da poboljšava dugoročnu profitabilnost;

da poveća ukupno tržišno učešće u određenim odabranim segmentima;

da obezbedi povećanje zadovoljstva klijenata i privuče nove klijente;

da poboljša pokazatelje produktivnosti;

da diverzifikuje izvore finansiranja;

da nastavi da poboljšava upravljanje rizicima.

Prilikom određivanja strateških ciljeva uzete su obzir karakteristike makroekonomskog okruženja u kome se

očekuje vrlo blag rast, kao i rezultati poslovnih politika primenjivanih u proteklim godinama koje su dovele do

rasta broja klijenata, smanjenja troškova finansiranja i poboljšavanja kvaliteta kreditnog portfolija.

Cilj je da se u narednom periodu obezbedi stabilan rast tako što će se pratiti oporavak privrede, inovirati

usluge i ojačati aktivnosti i segmenti poslovanja koji su se pokazali otpornim na krizne makroekonomske

uslove, te pozitivno doprinose ukupnoj profitabilnosti.

Takođe, CA Leasing Srbija d.o.o. je pripremio plan razvoja i napredovanja u predstojećem periodu. Ključni cilj je

u pronalaženju optimalne ravnoteže između obima novih poslova, troškova, rizika i profitabilnosti, ali i

učvršćivanje saradnje sa najboljim klijentima i dilerima.


5

CA Leasing Srbija d.o.o. ostaje fokusiran na rast porfolia, kao i na održavanju njegovog kvaliteta. To će biti

učinjeno kroz stalno praćenje i saradnju kako postojećih tako i novih klijenata. Program kontrole troškova se

nastavlja i biće veoma važan u budućnosti. Dodatno će biti istraživane mogućnosti smanjenja troškova u

svakom segmentu.

5. AKTIVNOSTI ISTRAŽIVANJA I RAZVOJA

Osnov poslovanja Grupe u Srbiji zasniva se na ulozi finansijskog savetnika koja podrazumeva kontinuirani fokus

na potrebe klijenata koje moraju da budu zadovoljene na pravi način.

Formulisanje strategije uvođenja novih proizvoda podrazumeva izbor izvodljivih strategijskih alternativa na

bazi uparene analize trendova iz okruženja, sa jedne strane, i internih resursa i kompetencija preduzeća, sa

druge strane. Jako je važno izvršiti analizu opšteg, konkurentskog i internog okruženja.

Jedan od značajnih inputa za definisanje strategije uvođenja novih proizvoda i poboljšanja funkcionalnosti

postojećih je Istraživanje zadovoljstva klijenata koje Banka sprovodi svake godine. Svaki odgovor i sugestija

klijenta predstavlja važnu smernicu za proces lansiranja novog proizvoda.

Taj proces podrazumeva i kontinuirano istraživanje i osluškivanje tržišta – posmatranje makroekonomskih

pokazatelja, kupovne moći stanovništva, stope inflacije, stope nezaposlenosti, i naravno, sve aktivnosti

konkurencije.

Svako uvođenje novog proizvoda podrazumeva i analiziranje profitabilnosti istog, pronalaženjem

najadekvatnijeg načina kojim bi se usaglasili interesi klijenata i Grupe. Neophodno je definisati profit po jedinici

proizvoda, IT troškove i ostale direktne troškove. Takođe, neophodno je sagledati pravni aspekt i kako proizvod

utiče na imidž Banke.

U skladu sa tim, a sve u cilju sagledavanja svih aspekata uvođenja novog proizvoda, Grupa saziva Komitet koji

se sastoji od svih relevantnih sektora koji moraju da provere adekvatnost proizvoda ‐ Pravni sektor,

Compliance sektror, Rizici i Permanentna kontrola, Finansije i Operacije. Nakon definisanja svih karakteristika

proizvoda usaglašavanjem internih i eksternih procedura, pristupa se komunikaciji proizvoda krajnjim

korisnicima tj. klijentima, putem različitih kanala komunikacije.

6. INFORMACIJE O OTKUPU SOPSTVENIH AKCIJA, ODNOSNO UDELA

Grupa nema otkupljenih sopstvenih akcija.


6

7. POSTOJANJE OGRANAKA

Poslovna mreža – adresa svih filijala i ogranaka:

Regionalni raspored filijala Banke u Republici Srbiji:

Na dan 31. decembra 2014. godine, CA Leasing Srbija d.o.o je imalo sledeće ogranke:

CA Leasing Srbija doo Beograd ‐ ogranak Novi Sad

CA Leasing Srbija doo Beograd ‐ ogranak Čačak

Rb Filijala Adresa1 Novi Sad, Metro PUT NOVOSADSKOG PARTIZ. ODREDA 5 (METRO), 2 Bačka Palanka KRALJA PETRA I 5, 21400 BAČKA PALANKA3 Novi Sad,Braće Ribnikar BRAĆE RIBNIKAR 4-6 (FILIJALA), 21000 NOVI SAD4 Novi Sad,Bulevar BULEVAR OSLOBOĐENJA 54, 21000 NOVI SAD5 Novi Sad,Mihajla Pupina BULEVAR MIHAJLA PUPINA 10, 21000 NOVI SAD6 Novi Sad,Futoški put FUTOŠKI PUT 42-44 (FILIJALA), 21000 NOVI SAD7 Sremska Mitrovica KRALJA PETRA I 5, 22000 SREMSKA MITROVICA8 Inđija NOVOSADSKA 17, 22320 INĐIJA9 Šid KARAĐORĐEVA 13, 22240 ŠID10 Stara Pazova SVETOSAVSKA 3, 22300 STARA PAZOVA11 Ruma GLAVNA 162, 22400 RUMA12 Novi Bečej MARŠALA TITA 11, 23272 NOVI BEČEJ13 Ada LENJINOVA 19, ADA14 Bečej ZELENA 52, 21220 BEČEJ15 Zrenjanin ŽITNI TRG 8-12, 23000 ZRENJANIN16 Vršac STERIJINA 26, 26300 VRŠAC17 Temerin NOVOSADSKA 326, 21235 TEMERIN18 Subotica,Metro SEGEDINSKI PUT BB, 24000 SUBOTICA19 Subotica DIMITRIJA TUCOVIĆA BR. 2, 24000 SUBOTICA20 Vrbas SAVE KOVAČEVIĆA 1, 21460 VRBAS21 Kikinda BRAĆE TATIĆ 2, 23300 KIKINDA22 Sombor DOSITEJA OBRADOVIĆA 9, 25000 SOMBOR23 Niš,Metro NASELJE MILKE PROTIĆ 1 (METRO), 18000 NIŠ24 Niš BULEVAR NEMANJIĆA 30, 18000 NIŠ25 Niš,Obrenovićeva OBRENOVIĆEVA 10, 18000 NIŠ26 Aleksinac KNJAZA MILOŠA 153, 18220 ALEKSINAC27 Knjaževac KNJAZA MILOŠA 41, 19350 KNJAŽEVAC28 Zaječar NIKOLE PAŠIĆA 1, 19000 ZAJEČAR29 Bor NIKOLE PAŠIĆA 30, 19210 BOR30 Prokuplje JUG BOGDANOVA 100, 18400 PROKUPLJE31 Pirot BRANKA RADIČEVIĆA 2, 18300 PIROT32 Leskovac BULEVAR OSLOBOĐENJA BB, 16000 LESKOVAC33 Vranje STEFANA PRVOVENČANOG 38, 17500 VRANJE34 Trstenik KNEGINJE MILICE BB, 37240 TRSTENIK35 Ćuprija KNEZA MILOŠA 44, 35230 ĆUPRIJA36 Paraćin KRALJA PETRA I, LAMELA 4, 35250 PARAĆIN37 Kruševac VECE KORČAGINA 23, 37000 KRUŠEVAC38 Jagodina VUKA KARADŽIĆA 1, 35000 JAGODINA39 Kragujevac,Metro LEPENIČKI BULEVAR 1A (METRO), 34000 40 Smederevska Palanka I SRPSKOG USTANKA 107, 11420 SMEDEREVSKA

Rb Filijala Adresa41 Velika Plana MILOŠA VELIKOG 79, 11320 VELIKA PLANA42 Požarevac VELJKA DUGOŠEVIĆA 42, 12000 POŽAREVAC43 Kraljevo VOJVODE PUTNIKA BB, 36000 KRALJEVO44 Svilajnac SVETOG SAVE BB, 35210 SVILAJNAC45 Novi Pazar STEVANA NEMANJE 10, 36300 NOVI PAZAR46 Kragujevac KRALJA PETRA I 7, 34000 KRAGUJEVAC47 Smederevo MILOŠA VELIKOG 1, 11300 SMEDEREVO48 Gornji Milanovac SINĐELIĆEVA 6, 32300 GORNJI MILANOVAC49 Požega TRS SLOBODE 3, 31210 POŽEGA50 Užice DIMITRIJA TUCOVIĆA 95, 31000 UŽICE51 Arilje SVETOG AHILIJA 20, 31230 ARILJE52 Čačak GRADSKO ŠETALIŠTE 185, 32000 ČAČAK53 Šabac CARA DUŠANA 1, 15000 ŠABAC54 Aranđelovac KNJAZA MILOŠA 222, 34300 ARANĐELOVAC55 Valjevo VUKA KARADŽIĆA 17, 14000 VALJEVO56 Lazarevac KARAĐORĐEVA 41, 11550 LAZAREVAC57 Bogatić PAVLA ORLOVIĆA 1, 15350 BOGATIĆ58 Obrenovac VOJVODE MIŠIĆA 190, 11500 OBRENOVAC59 Loznica TRG VUKA KARADŽIĆA BB, 15300 LOZNICA60 Krnjača,Metro ZRENJANINSKI PUT 11M (METRO), 11210 61 Pančevo KARAĐORĐEVA 21, 26000 PANČEVO62 Beograd, Kolarčeva 9 KOLARČEVA 9, 11000 BEOGRAD63 Beograd,Makenzijeva MAKENZIJEVA 37, 11000 BEOGRAD64 Beograd,Kraljice Marije KRALJICE MARIJE 17-19 (K. MARIJE), 11000 65 Beograd,Borča VALJEVSKOG ODREDA 45, 11211 BEOGRAD, 66 Beograd,Vidikovac IBARSKI PUT 20, 11000 BEOGRAD67 Beograd,Birčaninova BIRČANINOVA 33, 11000 BEOGRAD68 Beograd,Voždovac VOJVODE STEPE 71, 11141 BEOGRAD - 69 Beograd,Vidikovac VIDIKOVAČKI VENAC 2G, 11000 BEOGRAD70 Beograd,Požeška POŽEŠKA 70, 11000 BEOGRAD71 Beograd,Vojislava Ilića VOJISLAVA ILIĆA 45A-47A, 11000 BEOGRAD72 Beograd,Bulevar 2 BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 518, 11000 73 Beograd,Leštane SMEDEREVSKI PUT BB, 11309 BEOGRAD, LEŠTANE74 Beograd,Mirijevo MIRIJEVSKI VENAC 25B, 11000 BEOGRAD75 Beograd,Bulevar Kralja BULEVAR KRALJA ALEKSANDRA 103, 11000 76 Zemun,Metro AUTOPUT ZA NOVI SAD 120 (METRO), 11080 77 Beograd,Savograd MILENTIJA POPOVICA 5A, 11070 NOVI BEOGRAD78 Beograd,B92 BUL.ZORANA ĐINĐIĆA 64, 11070 NOVI BEOGRAD79 Beograd,Zemun 22. OKTOBRA 15, 11080 BEOGRAD, ZEMUN80 Beograd,Jurija Gagarina JURIJA GAGARINA 28, 11070 BEOGRAD, NOVI 81 Beograd,Surčin VOJVODJANSKA 100, 11180 BEOGRAD, SURČIN


22

8. FINANSIJSKI INSTRUMENTI

Detaljan prikaz finansijskih instrumenata Grupa je obelodanila u Napomenama uz konsolidovane

finansijske izveštaje za godinu koja se završava 31. decembra 2014. godine koje su dostupne na

službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs.

9. UPRAVLJANJE RIZICIMA

Rizik je karakterističan za bankarsko poslovanje, ali se njime upravlja posredstvom procesa neprekidnog

identifikovanja, merenja i praćenja, uspostavljanja ograničenja rizika i primenom drugih kontrola. Procesi

upravljanja rizikom su presudni za kontinuirano i profitabilno poslovanje Grupe i svaki pojedinac u Grupi

je u svom domenu odgovoran za izloženost riziku.

Struktura upravljanja rizikom

Upravni odbor i Izvršni odbor su odgovorni za sveobuhvatni pristup upravljanja rizicima kao i za

odobravanje strategije i principa upravljanja rizicima.

Odbor za reviziju ima odgovornost za praćenje sveobuhvatnog procesa rizika u Grupi.

Odbor za upravljanje rizicima ima sveobuhvatnu odgovornost za razvoj strategije upravljanja rizicima i

implementaciju principa, okvira, politika i limita. Odbor je odgovoran za fundamentalne nalaze po pitanju

rizika kao i za upravljanje i praćenje relevantnih odluka vezanih za rizik.

Sektor za upravljanje rizicima je odgovoran za implementiranje i održavanje procedura vezanih za rizik.,

čime se obezbeđuje nezavisni proces kontrole.

Odeljenje kontrole rizika je odgovorno za praćenje usaglašenosti sa principima, politikama i limitima

definisanim u Grupi. Svaka poslovna grupa ima decentralizovanu jedinicu sa sopstvenom odgovornošću

za nezavisnu kontrolu rizika, uključujući praćenje rizika prema postavljenim limitima, kao i praćenje rizika

koji proističe iz uvođenja novih proizvoda i složenih transakcija. Ova jedinica takođe obezbeđuje

kompletno obuhvatanje rizika u sistemu merenja i izveštavanja o riziku.

Odbor za upravljanje likvidnošću je odgovorno za upravljanje aktivom i obavezama Grupe kao i

sveukupnom finansijskom strukturom. Takođe, on je primarno odgovoran za finansiranje i likvidnost

Grupe.

Proces upravljanja rizikom u Grupi se kontroliše najmanje jednom godišnje od strane interne revizije,

koja ispituje adekvatnost procedura kao i usaglašenost Grupe sa usvojenim procedurama. Interna revizija

diskutuje rezultate svog rada sa rukovodstvom Grupe i izveštava Odbor za reviziju o svojim nalazima i

preporukama.

Rizici Grupe se mere korišćenjem metoda koji odražava očekivane gubitke koji mogu nastati u normalnim

okolnostima i neočekivane gubitke, koji predstavljaju procenu krajnjih gubitaka zasnovanu na statističkim

modelima.

Modeli koriste verovatnoću izvedenu na osnovu istorijskih podataka, prilagođenu tako da odražava

trenutno ekonomsko okruženje. Grupa takođe koristi metod najgorih scenarija koji se mogu desiti kao

posledica dešavanja ekstremnih događaja za koje postoji mala verovatnoća da se dogode.


23

Praćenje i kontrola rizika je prvenstveno zasnovana na uspostavljanju limita. Ovi limiti odražavaju

poslovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe. Kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da prihvati.

Dodatno, Grupa prati i meri kapacitet prihvatljivog nivoa izloženosti rizicima uzimajući u obzir ukupnu

izloženost svim tipovima rizika i aktivnostima.

Sakupljene informacije iz svih poslovnih aktivnosti se ispituju i obrađuju da bi se identifikovali, analizirali i

kontrolisali novi rizici. Ove informacije se prezentuju i objašnjavaju Upravnom odboru, Izvršnom odboru,

Komitetu za upravljanje rizicima i rukovodiocima svih poslovnih jedinica. Izveštaji sadrže ukupnu kreditnu

izloženost, prognozu plasmana, odstupanja od postavljenih limita, merenje tržišnog rizika, racia

likvidnosti i promene profila rizika. Više rukovodstvo Grupe kvartalno ocenjuje adekvatnost ispravki

vrednosti plasmana. Odboru za reviziju se najmanje kvartalno dostavlja opsežan izveštaj o rizicima koji

sadrži sve neophodne informacije za ocenu i izvođenje zaključaka o rizicima kojima je Grupa izložena.

Za svaki nivo u Grupi sastavljaju se posebni izveštaji o upravljanju rizicima, kako bi se obezbedilo da sve

poslovne jedinice imaju pristup opširnim, neophodnim i ažurnim informacijama.

Dnevni izveštaj se dostavlja svim izvršnim direktorima i relevantnim članovima Izvršnog odbora Grupe o

iskorišćenosti tržišnih limita, likvidnosti, deviznog rizika, kao i druge značajne informacije.

Grupa je izložena sledećim vrstama rizika: kreditnom riziku, riziku likvidnosti, kamatnom riziku, deviznom

riziku, operativnom riziku, riziku izloženosti prema jednom licu ili grupi povezanih lica (rizik

koncentracije), riziku trajnih ulaganja i riziku zemlje porekla.

Kreditni rizik

Kreditni rizik predstavlja rizik da pojedina potraživanja Grupe neće biti potpuno naplaćena pod uslovima

pod kojima su prvobitno odobrena, odnosno nemogućnost i/ili nespremnost dužnika da izmiri svoje

obaveze u skladu sa odredbama ugovora. Pod dužnikom se smatra svako pravno ili fizičko lice koje ima

bilansnu i/ili vanbilansnu obavezu prema Grupi.

Proces upravljanja kreditnim rizikom zasniva se na primeni opštih principa:

1) Primena konzistentnog pristupa i jedinstvenih standarda u procesu donošenja odluka o plasmanima Grupe;

2) Grupa utvrđuje limit ukupne izloženosti prema jednom dužniku, gde se pod jednim dužnikom podrazumeva i grupa povezanih lica u skladu sa odredbama Zakona o bankama;

3) Grupa prati i upravlja nivoom ukupne izloženosti dužnika u skladu sa usvojenom kreditnom politikom Grupe;

4) Sve pojedinačne odluke o plasmanima kao i sve materijalno značajne izmene zaključenih ugovora isključivo odobrava nadležni organ;

5) Nadležnost pojedinca u procesu odlučivanja o plasmanima Grupe utvrđena je u skladu sa njihovom kvalifikacijom, stručnošću i iskustvom, a što je predmet periodične provere.


24

Ključni element umanjenja kreditnog rizika su interni kriterijumi kreditnog rangiranja razvijeni od strane

Grupe. Ovi kriterijumi, osim što su u skladu sa regulativom Narodne banke Srbije, usklađeni su i sa

standardima i kriterijumima Credit Agricole Grupe. Metodologija kreditne procene dužnika se zasniva na

analizi: 1) finansijskih izveštaja klijenata iz prethodnog perioda (do 3 godine); 2) sadašnjih i budućih

planova i očekivanja u poslovanju klijenta; 3) kreditne istorije klijenta; 4) kvalitetu sredstava

obezbeđenja; 5) nefinansijskih parametara klijenata (organizacione strukture klijenta, kvaliteta

menadžmenta klijenta, konkurentne sposobnosti i imidža klijenta itd.); 6) kvalitetu i broju jemaca plataca

koji garantuju vraćanje kredita, itd, i to prvo prilikom pregleda i analize zahteva za odobravanje kredita, a

kasnije i prilikom praćenja i vraćanja kredita.

Svi jemci‐platci po svakom potraživanju Grupe, prolaze isti proces procene kreditne sposobnosti, kao i

osnovni dužnik.

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima Narodne Banke Srbije, u Grupi su formirane organizacione

jedinice za zaštitu od rizika kao i odeljenje za podršku korisnicima koje je zaduženo da obaveštava

klijente o njihovim obavezama prema Grupi, tekućim dospećima, mogućim kašnjenjima i otvorenim

pitanjima. Ovo odeljenje sprovodi i postupak prinudne naplate u slučaju neispunjavanja obaveza klijenta

u skladu sa ugovorenim rokovima i dostavlja podatke advokatskoj kancelariji koja pokreće dalje pravne

radnje u cilju naplate.

Rizici po potencijalnim obavezama srodni kreditnom riziku

Grupa izdaje garancije i akreditive svojim komitentima, po osnovu kojih Grupa ima potencijalnu

obavezu da izvrši plaćanje u korist trećih lica. Na ovaj način Grupa se izlaže rizicima srodnim kreditnom

riziku, koji se mogu prevazići istim kontrolnim procesima i procedurama.

Rizik koncentracije plasmana

Rizik koncentracije je rizik gubitka koji proizilazi iz velike izloženosti Grupe određenoj grupi dužnika ili

pojedinačnom dužniku. Koncentracija kreditnog rizika nastaje kada značajan broj komitenata pripada

istoj industriji, ili istom geografskom području, ili imaju slične ekonomske karakteristike, izloženi su istim

faktorima koji utiču na prihode i rashode komitenata što može biti od uticaja na izmirivanje njihovih

ugovornih obaveza u slučaju promena u ekonomskim, političkim ili nekim drugim okolnostima koje ih

jednako pogađaju. Da bi se i ostvario i održao sigurniji kreditni porfolio i da bi se minimizirao rizik

koncentracije, ustanovljavaju se mere bezbednosti definisanjem maksimalnog nivoa izloženosti i

kreditnih limita kao i redovnim praćenjem poštovanja ustanovljenih limita.

Detaljan prikaz upravljanja kreditnim rizikom Grupa je obelodanila u Napomenama uz konsolidovane finansijske izveštaje za godinu koja se završava 31. decembra 2014. godine koje su dostupne na službenim internet stranicama Banke www.creditagricole.rs.


25

Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je mogućnost nastanka negativnih efekata po finansijski rezultat i kapital Grupe usled

nemogućnosti Grupe da ispunjava svoje dospele obaveze kao posledice povlačenja postojećih izvora

finansiranja i / ili nemogućnosti obezbeđenja novih izvora finansiranja (finansiranje rizika likvidnosti), ili

teškoća u konvertovanju imovine u likvidna sredstva, zbog poremećaja na tržištu (rizik tržišne likvidnosti).

U skladu sa dugoročnim ciljevima, Grupa upravlja rizikom likvidnosti na način da postigne optimalno

prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat i kapital

Grupe.

Strategija Grupe je usmerena na obezbeđenje takvog nivoa likvidnosti koji zadovoljava očekivane i

neočekivane potrebe za novčanim sredstvima. Takvo planiranje obuhvata identifikaciju i predviđanje

poznatih, očekivanih i potencijalnih novčanih odliva, kao i izradu različitih strategija za upravljanje

aktivom i pasivom, kako bi se osigurale potrebe Grupe u pogledu priliva gotovine i uskladili prilivi i odlivi

gotovine Grupe.

Politikom upravljanja rizikom likvidnosti banka propisuje metodologiju za identifikaciju i merenje rizika

likvidnosti, mere za ublažavanje rizika likvidnosti, način uspostavljana sistema limita, proces odlučivanja

o poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja utvrđenih limita, kao i način i učestalosti stres‐

testiranja i mere preduzete u slučaju nepovoljnih rezultata stres‐testova.

Pored limita i mera za izloženost riziku likvidnosti koje je definisala Narodna banka Srbije svojim

propisima, Grupa takođe definiše svoje interne limite i mere. Interne mere i limiti likvidnosti se dele na

kratkoročne, koji se koriste za kratkoročno upravljanje rizikom likvidnosti i srednjoročne i dugoročne,

koje se koriste za srednjoročno i dugoročno upravljanje rizikom likvidnosti. Uspostavljene mere i limiti

odražavaju poslovnu strategiju i tržišno okruženje Grupe, kao i nivo rizika koji je Grupa spremna da

preuzme. Izloženost Grupe riziku likvidnosti i razvoj ove izloženosti se porede sa uspostavljenim limitima

rizika likvidnosti.

U cilju obezbeđenja pravovremenog i adekvatnog reagovanja u slučaju povećanog rizika likvidnosti,

Grupa je usvojila plan poslovanja u slučaju nastanka krize likvidnosti. Ovaj plan se testira na godišnjem

nivou i modifikuje ako je potrebno, u skladu sa rezultatima analize scenarija.

Diversifikacija izvora i stabilni rast baze depozita sa smanjenjem stope kredita prema depozitima je

srednjoročni cilj koji će banka postići prikupljanjem depozita fizičkih lica preko specijalno dizajniranih

proizvoda, a u oblasti malih i mikro preduzeća privlačenjem kupaca radi povećanja prometa preko računa

u Grupi.

Rizik promene kamatnih stopa

Kamatni rizik je rizik od mogućih negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe po osnovu

pozicija usled promena kamatnih stopa.

U skladu sa svojim dugoročnim ciljevima, Grupa upravlja rizikom kamatne stope na način da se postigne

optimalno prihvatljiv nivo rizika, sa ciljem da se smanje potencijalni negativni efekti na finansijski rezultat

i kapital Grupe.


26

Grupa kreira svoju politiku kamatnih stopa sa ciljem postizanja dobiti i u skladu sa monetarnom

politikom Narodne banke Srbije, kao i razvojem tržišnih stopa.

Grupa upravlja različitim vrstama rizika kamatne stope analizom predviđenih gepova aktive i pasive u

bankarskoj knjizi. Pored toga, Grupa vrši mesečne stres testove za analizu uticaja promene krive prinosa

na finansijski rezultat i kapital Grupe. Odbor za upravljanje aktivom i pasivom određuje limite izloženosti

riziku kamatne stope.

Politika Grupe za upravljanje rizikom kamatne stope propisuje metode za identifikaciju i merenje

kamatnog rizika, mere za ublažavanje rizika, metode za definisanje limita, proces odlučivanja o

poslovnim transakcijama koje dovode do prekoračenja postavljenih limita, kao i metod i učestalost stres‐

testiranja i korake koji se preduzimaju u slučaju nepovoljnih rezultata stres‐testova.

Strategija je da se postigne održiv nivo prihoda u odnosu na troškove na dugi rok strogim pridržavanjem

načela određivanja cena i stalnim praćenjem cena preko nadležnih organa Grupe (GMC, Kreditni odbor

itd).

Devizni rizik

Tržišni rizici predstavljaju mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe

usled promena u vrednosti bilansnih pozicija i vanbilansnih stavki koje proističu iz promena cena na

tržištu.

Tržišni rizici uključuju devizni rizik, rizik cena dužničkih hartija od vrednosti, cenovni rizik po osnovu

vlasničkih hartija od vrednosti i robni rizik, u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banaka.

Strategija Grupe je da se ne ulazi u pozicije sa špekulativnom namerom. Trenutno, Grupa ne zauzima

nikakve sopstvene pozicije u finansijskim instrumentima (sopstvena sredstva), i njen cilj je pružanje

usluga klijentima. Osnovna delatnost se odnosi na Sektor sredstava i stranih valuta. Takođe Grupa

upravlja nekolicinom terminskih poslova (Forward outright, kupovine ili prodaje na deviznom tržištu za

bilo koju isporuku osim promptnu koja se obavlja na nezvaničnoj berzi), u limitiranom broju i sa strogo

definisanim okvirom.

Operativni rizik

Operativni rizik je rizik od mogućeg nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat i kapital Grupe

usled propusta (nenamernih i namernih) u radu zaposlenih, neodgovarajućih unutrašnjih procedura i

procesa, neadekvatnog upravljanja informacionim i drugim sistemima u banci, kao i usled nastupanja

nepredvidivih eksternih događaja. Operativni rizik uključuje i pravni rizik.

Grupa identifikuje i procenjuje događaje i izvore zbog kojih mogu nastati gubici u vezi sa operativnim

rizikom, uzimajući u obzir sve značajne unutrašnje i spoljne faktore.

Grupa meri, odnosno procenjuje izloženost operativnom riziku uzimajući u obzir mogućnost, odnosno

učestalost nastanka tog rizika, kao i njegov potencijalni uticaj na Grupu, s posebnim osvrtom na događaje

za koje je malo verovatno da će nastati, ali mogu izazvati velike materijalne gubitke.

Grupa za potrebe izračunavanja kapitalnog zahteva za operativni rizik primenjuje pristup osnovnog

indikatora u skladu sa Odlukom o adekvatnosti kapitala banke.


27

Investicioni rizici

Investicioni rizici Grupe (ili rizik ulaganja) obuhvataju rizike njenih ulaganja u druga pravna lica i u

osnovna sredstva.

Grupa investira u osnovna sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Grupe je samo

ulaganje u osnovna sredstva neophodna za podršku poslovanju Grupe. Takođe, strategija je da se

ograniče ove investicije u odnosu na nivo kapitala Grupe i da budu sve vreme u skladu sa Odlukom NBS‐a

o upravljanju rizicima.

Strateški rizik

Strateški rizik je mogućnost nastanka negativnih efekata na finansijski rezultat ili kapital Grupe zbog

nepostojanja adekvatnih politika i strategija, ili zbog njihove neadekvatne primene, i usled promena u

okruženju u kome Grupa posluje, ili neuspeha Grupe da adekvatno reaguje na te promene.

U cilju ograničavanja strateškog rizika, Grupa vodi računa o konzistentnosti razvoja u vezi sa godišnjim

planom poslovanja i godišnje strategije rizika sa globalnom strategijom Grupe koja se definiše u okviru

srednjoročnog plana.

Rizici ulaganja

Rizici ulaganja Grupe, obuhvataju rizike ulaganja u kapital drugih pravnih lica i u osnovna sredstva.

U skladu sa regulativom Narodne Banke Srbije, Grupa prati visinu ulaganja i visinu regulatornog kapitala.

U skladu sa svojoj strategijom Grupa je definisala obim i dinamiku ulaganja. Grupa investira u osnovna

sredstva u skladu sa svojim poslovnim potrebama. Strategija Grupe je samo ulaganje u osnovna sredstva

neophodna za podršku poslovanju Grupe . Takođe, strategija je da se ograniče ove investicije u odnosu

na nivo kapitala Grupe i da budu u skladu sa zahtevima Narodne Banke Srbije. Osim toga Grupa nema

strategiju da investira u druge entitete u finansijskom i nefinansijskom sektoru.

Rizik zemlje

Pod rizikom koji se odnosi na zemlju porekla lica prema kome je Grupa izložena podrazumevaju se

negativni efekti koji bi mogli uticati na njen finansijski rezultat i kapital zbog nemogućnosti Grupe da

naplati potraživanja od ovog lica iz razloga koji su posledica političkih, ekonomskih ili socijalnih prilika u

zemlji porekla tog lica.

Izloženost Grupe ovom riziku je niska, jer Grupa nema u svom kreditnom portfoliu plasmane fizičkim

licima koja nisu rezidenti. Pravnim licima koja nisu finansijske institucije, Grupa plasira sredstva samo

onim licima koja su registrovana u Republici Srbiji. U slučaju lica sa sedištem, odnosno prebivalištem van

Republike Srbije, Grupa ne može da posluje sa zemljama čiji je rejting ispod rejtinga Republike Srbije.

Reputacioni rizik

Reputacioni rizik je rizik gubitka tekućeg ili budućih prihoda i kapitala zbog negativnog javnog mišljenja o

načinu poslovanja Grupe. Grupa nije izložena ovom riziku zbog konstantne interne politike upravljanja

ovim rizikom.


28

9.1 Dugoročni ciljevi

Dugoročni ciljevi za upravljanje rizicima Grupe su:

razvoj aktivnosti u skladu sa Poslovnom strategijom i mogućnostima i razvojem tržišta u cilju

stvaranja konkurentskih prednosti;

izbegavanje ili minimiziranje rizika u cilju održavanja poslovanja u okvirima prihvatljivog nivoa

rizika;

minimiziranje negativnih efekata na kapital Grupe;

održavanje potrebnog nivoa adekvatnosti kapitala;

diversifikacija rizika kojima je Grupa izložena;

Ciljevi upravljanja rizicima usklađeni su Planom poslovanja Grupe i mogu biti modifikovani tokom godine.

Proces upravljanja rizicima uključuje jasno definisanje i dokumentovanje profila rizičnosti, kao i

usklađivanje profila rizičnosti sa sklonošću Grupe za preuzimanje rizika.

Sklonost ka rizicima podrazumeva nameru Grupe da preuzme rizike radi ostvarivanja svojih strategija i

politika, kao i određivanje ovog preuzimanja na prihvatljivom nivou rizika.

9.2 Osnovna načela preuzimanja i upravljanja rizicima

Osnovna načela preuzimanja rizika:

utvrđivanje eksplicitnih i jasnih pravila za upravljanje pojedinačnim vrstama rizika, sa pratećim

politikama i porcedurama za upravljanja pojedinačnim vrstama rizika sa odgovarajućim ciljevima

delovanja na nivou Grupe,

prikupljanje potpunih, pravovremenih i istinitih podataka važnih za upravljanje rizicima i

obezbeđenje adekvatnih kapaciteta za čuvanje i obradu podataka;

konzervativnost preuzimanja rizika – podrazumeva da je odnos prema rizicima koje Grupa

preduzima takav da, očekivani prinosi značajno nadmašuju gubitke koji mogu nastati

preuzimanjem rizika;

donošenje poslovnih odluka na temeljima kvalitativnih i kvantitativnih analiza sa osnovom

primenjivih parametara rizika;

korišćenje većeg broja metoda za identifikaciju i merenje rizika – prilikom upravljanja rizicima

Grupa pored regulatorno propisanih okvira i pristupa za upravljanje rizicima primenjuje i interne

metode vodeći računa o njihovoj primenljivosti i opravdanosti sa stanovišta ulaganja u njihov

razvoj i opravdanost njihovih primena sa stanovišta složenosti i obima poslovnih aktivnosti;

razvoj mehanizma kvantitativnog modeliranja koji omogućava analizu merenja učinka promena u

poslovnom i tržišnom okruženju na profil izloženosti riziku Banke i dalji uticaj na profitabilnost,

likvidnost i neto vrednost Grupe.


29

9.3 Politike upravljanja rizicima

Prilikom upravljanja rizicima je utvrđeno:

sprovođenje strategije upravljanja rizicima po svim vrstama rizika: kreditni rizik, tržišni, kamatni, rizik likvidnosti i operativni rizik;

način organizovanja procesa upravljanja rizicima Grupe i jasno razgraničenje odgovornosti zaposlenih u svim fazama tog procesa;

način procene rizičnog profila Grupe i metodologije za identifikovanje i merenje, odnosno procenu rizika;

način praćenja i kontrole rizika i uspostavljanje sistema limita, odnosno vrste limita koje Grupa koristi i njihova struktura;

mere za ublažavanje rizika i pravila za primenu tih mera;

način i metodologiju za sprovođenje procesa interne procene adekvatnosti kapitala Grupe,

principi funkcionisanja sistema unutrašnjih kontrola;

okvir i učestalost stres testiranja, kao i pristupanje u slučajevima nepovoljnih rezultata stres testova;

Eksterno izveštavanje Grupe sprovodi se shodno zakonskim, podzakonskim propisima Narodne banke Srbije. Na mesečnom, kvartalnom i godišnjem nivou interno se izveštavaju organi Grupe (Upravni odbor, Izvršni odbor, Odbor za reviziju, ALCO, Kreditni odbor).


30

10. IZLOŽENOSTI RIZICIMA

Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost Grupe kreditnom riziku izražena je kroz bruto vrednost finansijskih sredstava u Bilansu stanja. Za garancije i obaveze produženja kredita, maksimalni iznos izloženosti jeste iznos obaveze. U 2014. godini iznos od RSD 11.441.100 hiljada se sastoji od RSD 871 hiljada neopozivih i RSD 11.440.229 hiljada opozivih obaveza (2013: RSD 951.679 hiljada opozivih i RSD 11.105.838 hiljada neopozivih obaveza).

Izloženost riziku likvidnosti

Izloženost riziku likvidnosti Grupa prati na nivou eksterno i interno propisanih limita.

Narodna banka Srbije propisala je minimalnu vrednost pokazatelja likvidnosti, što predstavlja eksterni

limit izloženosti riziku likvidnosti i isti iznosi:

najmanje 1.0 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu;

ne manje od 0.9 duže od tri uzastopna radna dana;

najmanje 0.8 kada je obračunat za jedan radni dan;

U skladu sa Odlukom o upravljanju rizicima banke („Sl. Glasnik RS“ br. 45/11, 94/11, 119/12, 123/12,

23/13, 43/13 i 92/13), Grupa je u obavezi da prati uži pokazatelj likvidnosti koji iznosi:

najmanje 0.7 kada je obračunat kao prosek pokazatelja likvidnosti za sve radne dane u mesecu;

ne manje od 0.6 duže od tri uzastopna radna dana;

najmanje 0.5 kada je obračunat za jedan radni dan;

Pokazatelj likvidnosti, Grupa obračunava svakog dana i mesečno i u propisanim rokovima i na propisani način dostavlja Narodnoj banci Srbije – dnevne i mesečne izveštaje o pokazatelju likvidnosti.

Klase finansijskih sredstava

Maksimalna bilansna izloženost kreditnom

riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost

kreditnom riziku

Maksimalna bilansna

izloženost kreditnom riziku

Ispravka vrednosti

od čega grupna procena

Neto bilansna izloženost

kreditnom riziku

Sredstva kod Centralne Banke 12.234.143 - - 12.234.143 10.026.727 - - 10.026.727

Finansijska sredstva koja se drže do dospeća

1.074.584 - - 1.074.584 - - - -

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - 93.914 71 71 93.843

Krediti i potražvanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

834.955 4.649 4.649 830.306 4.494.206 2.306 104 4.491.900

Krediti i potraživanja od komitenata 55.413.751 4.205.016 1.501.151 51.208.735 50.969.827 4.464.305 1.345.527 46.505.522

Ostala sredstva 113.121 50.501 35.473 62.620 116.280 53.024 33.986 63.256

Stanje na dan 31. Decembra 69.670.554 4.260.166 1.541.273 65.410.388 65.700.954 4.519.706 1.379.688 61.181.248

Plative i činidbene garancije 8.243.429 130.380 41 8.113.049 8.293.624 2.935 52 8.290.689

Nepokriveni akreditivi i dati avali 919.363 3 3 919.360 773.669 2 2 773.667

Neiskorišćene preuzete obaveze 11.441.100 2.409 2.409 11.438.691 12.057.517 2.646 2.646 12.054.871

Stanje na dan 31. Decembra 20.603.892 132.792 2.453 20.471.100 21.124.810 5.583 2.700 21.119.227

UKUPNO 90.274.446 4.392.958 1.543.726 85.881.488 86.825.764 4.525.289 1.382.388 82.300.475

31.12.2013. 31.12.2014.


31

Pokazatelj likvidnosti 2014 2013

Prosek za period 1.17 1.18

maksimalan za period 1.34 1.30

minimalan za period 1.00 1.06

Na dan 31. decembra 1.09 1.22

Uži pokazatelj likvidnosti 2014 2013

Prosek za period 1.05 1.07

maksimalan za period 1.23 1.19

minimalan za period 0.88 0.96

Na dan 31. decembra 0.97 1.10

Pored limita i mera izloženosti riziku likvidnosti koji su definisani eksternim propisima, Grupa takođe definiše sopstvene interne limite izloženosti riziku likvidnosti i iste prati kroz interne izveštaje o dinarskoj i deviznoj likvidnosti Grupe koji se dostavljaju rukovodstvu Grupe na dnevnom nivou.

Jedan od ključnih prioriteta Grupe je da osigura da se sve dospele obaveze izmiruju na vreme i da u isto

vreme u potpunosti ispunjava regulativu koju propisuje Narodna banka Srbije. S tim u vezi Grupa je

obezbedila adekvatan sistem za praćenje i planiranje likvidnosti koji omogućava efikasno upravljanje

imovinom, i obavezama sa gledišta finansijskih tokova, novčanih tokova i s gledišta njihove koncentracije,

a s ciljem usklađivanja novčanih priliva i odliva. Planiranje likvidnosti podrazumeva procenu budućih

potreba za likvidnim sredstvima imajući u vidu anticipaciju promena u ekonomskim, političkim i

zakonskim uslovima poslovanja. Takvo planiranje podrazumeva izradu različitih strategija upravljanja

imovinom i obavezama kako bi se osigurale potrebe Grupe za novčanim prilivima.

U cilju uspešnog upravljanja rizikom likvidnosti sprovodi se kontinuirani proces praćenja pokazatelja likvidnosti i GAP‐ova likvidnosti u skladu sa usvojenim limitima, po valutama (RSD i EUR), po segmentima, po proizvodima, po mesečnim kamatnim stopama, pri čemu podaci korišćeni za analizu strukture bilansa stanja Grupe obezbeđuju takođe i osnovu za uspostavljanje indikatora strukture i indikatora koncentracije koji se koriste za vrednovanje nivoa rizika likvidnosti.

Pokazatelj likvidnosti za 2014. godine i 2013. godinu je prikazan kako sledi:

Uži pokazatelj likvidnosti za 2014. godine i 2013. godinu je prikazan kako sledi:

Tabela u nastavku predstavlja analizu rokova dospeća sredstava i obaveza Grupe na osnovu ugovorenih uslova plaćanja. Ugovoreni rokovi dospeća sredstava i obaveza određeni su na osnovu preostalog perioda na dan bilansa stanja u odnosu na ugovoreni rok dospeća. Ročna struktura sredstava i obaveza na dan 31. decembra 2014. godine, prikazana je kako sledi:


32

Do mesec dana

Od 1 do 3 meseca

Od 3 meseca do 12 meseci

Od 1 do 5 godina Preko 5 godina Ukupno 2014.

AKTIVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 13.850.517 - - - - 13.850.517

Finansijska sredstva do dospeća - 538.797 35.787 500.000 - 1.074.584Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

830.306 - - - - 830.306

Krediti i potraživanja komitenata 4.079.680 579.127 8.142.615 21.319.212 17.088.101 51.208.735

Ukupna finansijska sredstva 18.760.503 1.117.924 8.178.402 21.819.212 17.088.101 66.964.142

OBAVEZEDepoziti i ostale obaveze prema bankama. DFO i centralnoj banci

3.453.800 50.000 389.261 7.477.347 5.912.255 17.282.663

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 24.903.347 2.092.613 7.259.208 5.774.771 31.047 40.060.986

Subordinirane obaveze 15.441 - - - 2.419.167 2.434.608

Ukupne obaveze 28.372.588 2.142.613 7.648.469 13.252.118 8.362.469 59.778.257

Ukupno kapital - - - - 8.441.261 8.441.261

Ukupno pasiva - - - - - 68.219.518

Ročna neusklađenost na dan:

-31. decembar 2014. godine (9.612.085) (1.024.689) 529.933 8.567.094 284.371

-31. decembar 2013. godine (410.462) (3.101.445) (2.224.116.) 1.122.088 3.255.481


33

Izloženost kamatnom riziku

Sledeće tabele prikazuje izloženost Grupe riziku od promene kamatnih stopa na dan 31. decembra 2014. i 2013 godine. Finansijska sredstva i obaveze su prikazane po datumu ponovnog određivanja kamate ili datumu dospeća u zavisnosti od toga koji je datum raniji:

Do mesec dana

Od mesec do tri

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

Nekamatonosno Ukupno 2014.

A KT IVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 5.842.852 - - - - 8.007.665 13.850.517

Finansijska sredstva do dospeća - 538.797 35.787 - 500.000 - 1.074.584

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

- - - - - 830.306 830.306

Krediti i potraživanja komitenata 1.145.218 198.760 91.045 6,839,424 42.427.318 506.970 51.208.735

OB A VEZ E

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralno j banci

565.599 478.018 1.816.374 1.095.357 12.733.506 593.809 17.282.663

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 11.045.729 1.425.218 962.986 6.167.489 9.148.829 11.310.735 40.060.986

Subordinirane obaveze - - - - 2.434.608 - 2.434.608

(4.623.258)

-31. decembar 2014. go dine

A KT IVA

Gotovina i sredstva kod centralne banke 5.022.626 - - - - 6.647.316 11.669.942

Finansijska sredstva raspoloživa za prodaju - - - - - 93.843 93.843

Krediti i potraživanja od banaka i drugih finansijskih organizacija

3.900.000 - - - - 591.900 4.491.900

Krediti i potraživanja komitenata 2.497.690 152.969 241.981 9.260.845 33.804.504 565.533 46.505.522

Ukupna f inansijska sredstva

OB A VEZ E

Depoziti i ostale obaveze prema bankama, DFO i centralno j banci

626.659 317.321 1.397.106 2.551.391 11.330.883 511.709 16.735.069

Depoziti i ostale obaveze prema komitentima 9.854.055 2.838.114 714.806 6.264.976 8.278.997 8.559.532 36.510.480

Subordinirane obaveze - - - - 2.316.433 - 2.316.433

Ukupno f inansijske o baveze

921.602

-31. decembar 2013. go dine

1.903.236

Nekamatonosno

Ukupno f inansijska sredstva

Ukupno f inansijske o baveze

66.964.142

11.611.328

11.878.191

Do mesec dana

Od mesec do tri

meseca

Od tri do šest meseci

Od šest meseci do godinu dana

Preko jedne godine

241.981

(1.172.649)

21.926.313 9.071.241 55.561.982

N eto izlo ženo st kamatno m riziku na dan: (3 .002.466) (1.869.931) 7.199.225(444.478)

11.904.544 59.778.257

10.480.714 3.155.435 2.111.912 8.816.367

9.260.845 33.804.50411.402.316 152.969 62.761.2077.898.592

Ukupno 2013.

N eto izlo ženo st kamatno m riziku na dan: (1.165.679) (2.652.528) 7.185.885(423.422) 18.610.375 (2.559.603)

2.779.360 7.262.846 24.316.943

6,839.424 42.927.318 9.344.9416.988.070 737.557 126.832

Documents

KONSOLIDOVANI GODIŠNJI IZVEŠTAJ O POSLOVANJU ZA 2014. … izvestaji/Finansijski... · Konsolidovani Godišnji izveštaj o poslovanju na dan 31. decembra 2014. 2 OSNOVNI PODACI Credit