Ekonomski fakultet u Beogradu

Preduzeće - pojam i karakteristikeSeminarski rad

Mentor: Paunović dr Blagoje Nevena Perović 1168/13

Beograd, april 2014

Sadržaj

1.Uvod...............................................................................................................................................................2

2.Pojam i način poslovanja preduzeća...............................................................................................................2

2.1.Kako preduzeće posluje?.........................................................................................................................3

3.Nastanak preduzeća kao privrednog subjekta................................................................................................4

4.Uslovi za nastanak preduzeća.........................................................................................................................5

5. Osnivanje i registracija preduzeća..................................................................................................................5

5.1. Osnivanje preduzeća...............................................................................................................................5

5.2. Registracija preduzeća............................................................................................................................6

6. Dokumentacija za osnivanje preduzeća.........................................................................................................7

7.Karakteristike preduzeća................................................................................................................................8

8.Zadaci i ciljevi preduzeća.................................................................................................................................9

8.1. Ciljevi preduzeća.....................................................................................................................................9

9.Elementi preduzeća......................................................................................................................................10

Sredstva za rad.............................................................................................................................................10

Organizacija..................................................................................................................................................11

Rezultati poslovanja.....................................................................................................................................11

10. Veličina preduzeća.....................................................................................................................................11

11. Preduzeće kao sistem.................................................................................................................................12

12. Najuspešnije kompanije u Srbiji 2011.godine............................................................................................13

Naftna industrija Srbije................................................................................................................................14

13. Zaključak....................................................................................................................................................14

Literatura:........................................................................................................................................................15

1.Uvod

Savremeni čovek teži da na što povoljniji način zadovolji svoje materijalne potrebe. U tom cilju pojedinci ili grupe ljudi, koji su sposobni za obavljanje odredjene vrste delatnosti odlučuju da se bave nekom privrednom aktivnošću. Ljudi sa svojim ili pozajmljenim novcem nabavljaju odredjena sredstva koja su im neophodna za izradu proizvoda ili za pružanje usluga. Takve proizvode ili usluge kupovaće oni ljudi koji nisu u mogućnosti da ih sami proizvode ili da nabavljaju po povoljnijim uslovima. Način bavljenja nekom privrednom delatnošću naziva se preduzeće. Preduzeće možemo videti u više sfera, kao što su uslužna i u oblasti proizvodnje. Što se tiče oblasti proizvodnje, preduzeće se bavi određenim proizvodnim procesom u cilju dobijanja proizvoda koji mogu da podmire potrebe široke potrošnje i potrebe reprodukcije. U odnosu na vrstu proizvodne aktivnosti, karakteristika i proces rada koji se obavljaju u samom preduzeću, možemo izdvojiti najvažnije i najosnovnije vrste proizvodnih preduzeća, a to su: industrijska, rudarska, poljoprivredna, građevinska, saobraćajna... U nastavku seminarskog rada imaćemo uvid u osnovne karakteristike preduzeća, kao i razvoj samog preduzeća od njegovih skromnih početaka do velikih uspešnih preduzeća.

2.Pojam i način poslovanja preduzeća

Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna organizacija ljudi i sredstva za proizvodnju, s odredjenim zadacima u okviru društvene podele rada. Kao osnovni privredni subjekt smatra se da se javlja u različitim oblicima, obavlja specifične delatnosti i po brojnim drugim karakteristikama. 1Postoje različite definicije preduzeća u zelji da se istaknu bitne karakteristike preduzeća, samim tim može se definisati na još jedan način: Preduzeće je samostalna organizacija ekonomskih resursa koja transformišući uložene resurse u rezultate stvara vrednost u cilju ostvarenja profita. 2Preduzeće se zasniva na društvenoj podeli rada i preduzimljivosti pojedinca ili grupa ljudi. Što se tiče preduzimljivosti podrazumeva grupu ljudi koja poznaje veštinu izrade odredjenih proizvoda, svojom uštedjevinama ili pozajmljenim novcem nabavljaju sredtsva kako bi inpute preradili u autpute. Novcem koji naplate od autputa, proizvodjači će obavljati svoju delatnost, a ostatak novca koji im ostane iskoristiće za kupovinu potrebnih životnih namirnica i za uvećanje imovine.

1 Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija”, Zavod za udzbenike Beograd 1996-2009. godine, srtana 14.2 Paunović, B.- “Ekonomika preduzeća”, Beograd 2014.godina, strana 27.

2.1.Kako preduzeće posluje?

Svoju delatnost preduzeće preduzimanjem odredjenih privrednih aktivnosti nabavljanjem odredjenih elemenata proizvodnje- radne snage i sredstva za proizvodnju razmenom za raspoloživ novac- kapital. Delovanje radne snage u tehnološkom procesu na materijal stvara se proizvod koji se prodaje na tržištu za novac. Dobijeni novac od prodaje preduzeće ponovo ulaže u pribavljanje elemenata neophodnih za proizvidnju i u svoj razvoj. Na osnovu prethodnog izlaganja, cilj preduzeća je uvećanje uloženog kapitala, koji se ispoljava u vidu profita kao prinos na uloženi kapital. Ljudi teže da na što povoljniji način zadovolje svoje materijalne potrebe. Te težnje u početku odvijale su se spontano, a kasnije sve više organizovano. Tako je došlo do uspostavljanja preduzeća kao osnovnog subjekta robno-novčane privrede, što je uslovljeno razvojem tržišne razmene i izražavanje svih ekonomskih vrednosti u novcu. Drugim rečima funkcionisanje preduzeća predstavlja proces u kome se transformišu odredjena ulaganja u rezultate. To je proces stvaranja vrednosti, koji obuhvata tri bitne faze a to su ulaganje reseursa u proizvodnju, pretvaranje ulaganja u rezultate i rezultati proizvodnje.

Slika 1. Proces stvaranja vrednosti u preduzeću

Izvor: Jones, G.R- Organizational Theory: Text and Cases, Prentice Hall, 2001.

4

3.Nastanak preduzeća kao privrednog subjekta

Razvojem ljudskog društva formiraju se svojevrsne organizacije u procesu privredjivanja. U tim organizacijama uspostavlja se podela rada izmedju članova kolektiva kao i uskladjivanje pojedinačnih ljudskih aktivnosti, čime se postiže što bolje zadovoljavanje ljudskih potreba. Kako se proizvodnja i uspostavljeni ekonomski odnosi usavršavali u skladu sa procesom privredjivanja, omogućavale su zadovoljenje svih vrsta ljudskih potreba. Društvenom podelom rada razvile su se specijalizovane organizacije za obavljanje aktivnosti u procesu privredjivanja, dok su se društvene podele zadovoljavale na drugačiji način, pomoću delovanja drugih kolektivnih jedinica. Proces razvoja trajao je hiljadama godina i razvijao se kroz karakteristične faze. U svakoj fazi formirali su različiti oblici nosilaca procesa privredjivanja koji su se stalno razvijali i usavršavali. Sa stanovišta razvoja nosilaca procesa privredjivanja, faze se mogu opisati na sledeći način:

U uslovima prvobitnog društva osnovni nosioci kolektivnog privredjivanja bile su poludivlje horde, a kasnije na višem stepenu kultivisanja čoveka plemena i rodovi. To spontano povezivanje ljudi ovladalo je prirodom radi zadovoljenja osnovnih potreba i produžavanja ljudske vrste. U tim uslovima vladala je primitivna proizvodnja sa malom efikasnošću kolektiva u procesu privredjivanja, jer tada ljudi su posedovali veoma skromna sredstvima za rad.

Pojavom klasnih odnosa i privatne svojine sredstva za proizvodnju, proces društvene proizvodnje obavlja se u usavršenijim organizacijama. Primer tih organizacija su robaovlasnička gazdinstva koja su organizovana na osnovu rada robova i privatne svojine nad njima i nad sredstvima za proizvodnju.

U epohi feudalizma proces privredjivanja organizovao se na feudima-zemljišnim posedima feudalaca. Karakteristično za ovu organizaciju da se privrdni život nije odvijao odvojeno od ostalih društvenih aktivnosti. Kmet je pripadnik potlačene klase bio je političkom prinudom vezan za posed feudalaca, čime je bilo odredjeno i organizovanje privrednih jedinica- feuda.3 Osnovni motiv organizovanja privredne aktivnosti u preduzeću je jeste profit, koji nastaje kao razlika izmedju ostvarenog prihoda i uloženog novca u nabavku neophodnih elemenata za proizvodnju. Motivisani profitom, vlasnici kapitala kao preduzetnici stalno usavršavaju organizaciju proizvodnje. Na usavršavanje procesa privredjivanja preduzeća su prinudjena delovanjem tržišne konkurencije, jer se opravdanost njihovog poslovanja proverava nadmetanjem na tržištu.

3 Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija” Zavod za udzbenike Beograd 1996-2009. godina, strana 15

5

4.Uslovi za nastanak preduzeća

Bitne karakteristike robno-novčane privrede jesu izražavanje elemenata i proizvodnje u novcu, kao i razmeni na tržištu. 4 Time je uslovljena mogućnost velike pokretljivosti radne snage, sredstva za proizvodnju i proizvoda. U naturalnoj privredi ekonomsko bogastvo izražavalo se u prirodnim jedinicama mere, a proces privredjivanja bio je vezan za odredjen zemljišni posed. Zahvaljujući ulozi novca kao izraza ekonomskih vrednosti, privrdni subjekti se uspostavljaju kao preduzeća. U tim uslovima razvila se i konkurencija, koja predstavlja tržišnu utakmicu izmedju privrednih subekata, kao i prebacivanje kapitala iz jedne u drugu delatnost, s jedne na drugu teritoriju. To doprinosi uspešnijem poslovanju, samim tim i poboljšanju materijalnih uslova društva u celini. U uslovima robno-novčane privrede i privatne svojine formirala su se mnogobrojna preduzeća kao subjekti raznih delatnosti u procesu društvene reprodukcije. Društvena podela rada uslovila je tržišnu razmenu jednog preduzeća za proizvode drugih preduzeća, pomoću novca kao mere vrednosti.

Razvijajući se kao samostalna organizacija, u konkuretskim odnosima sa drugim privrednim subjektima, preduzeće teži da što bolje iskoristi materijalne uslove i ljudsku radnu snagu. Odatle potiče i nastojanje preduzeća da postakne kod ljudi radne potencijale, to je naviše došlo do izražaja u periodu industralizacije privrede. Pojedinac se sada tretira kao stručnjak koji se više koristi znanje, a manje fizičkim sposobnostima. Cilj preduzeća je da angažuje što više takvih stručnjaka kako bi uvećao svoje konkurentske sposobnosti. Ovakvi razlozi uslovili su opredeljenje za razvoj tržišne privrede čiji su osnovni subjekti preduzeća.

5. Osnivanje i registracija preduzeća

5.1. Osnivanje preduzeća

Suština osnivanja preduzeća predstavlja ispunjenje niza pretpostavki kao zainteresovanost osnivača, njihova spremnost da uloće odredjena sredstva u preduzeću, da učestvuju u radu i upravljanju, das nose rizik neuspeha i sl. Postoje dva kritrijuma osnivanja preduzeća:

1) Sistem slobodnog osnivanja- preduzeće se osniva kada su ispunjeni zakonski uslovi. Ti uslovi mogu biti materijalni i formalini. Materijalni uslov za osnivanje predstavlja obezbedjenje sredstava za osnivanje i početak rada preduzeća. Formalni uslovi

4 Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija”, Zavod za udzbenike 1996-2009.godine, strana 16.

6

predstavlja donošenje osnivačkog akta. Osnivački akt sadrži sledeće elemente a to su naziv osnivača, naziv firme i sedište preduzeća, delatnost preduzeća, iznos sredstava za osnivanje i početak rada preduzeća, prava, obaveze i odgoornost osnivača prema preduzeću, uslove i načine rasporedjivanja raspodele dobitka i snošenja rizika, odredbe ozastupanju preduzeća, odredbe o zaštiti životne sredine I druga prava odredjena osnivačkim aktom.

2) Prema sistemu sistemu slobodnog odobrenja- osnivanje preduzeća je uslovljeno odobrenjem nadležnog organa. Pravo osnivanja preduzeća nije dato unapred svim osnivačima, prema ovom sistemu i ovaj sistem praćen upisom preduzeća u sudski registar. U većini zemalja vodi se kombinovani sistem, tj. kombinovanjem ova dva sistema.5

5.2. Registracija preduzeća

Da bi preduzeće moglo početi sa radom, odnosno obavljanjem neke odredjene aktivnosti prvo mora da se rgistruje. Uz registraciju preduzeće mora pružiti i odgovarajuću dokumentaciju.

Relevantni propisi koji se primenjuju u postupku registracije u Registru privrednih subjekata su:

- Zakon o privrednim društvima („Službeni glasnik RS“, br.36/11, 99/11)- Zakon o postupku registracije u Agenciji za privredne registre („Službeni glasnik RS“, br.

99/11)- Zakon o javnim preduzećima („Službeni glasnik RS“, br. 119/2012)- Zakon o zadrugama („Službeni glasnik SRJ“, br 41/96, 12/98,“Službeni glasnik RS“, br.

101/2005, 34/2006)- Pravilnik o sadržini Registra privrednih subjekata i dokumentaciji potrebnoj za

registraciju („ Službeni glasnik RS“, br. 6/12)- Odluka o visini naknade za poslove registracije i druge usluge koja pruža Agencija za

privredne registre („Službeni glasnik RS“, br. 119/13).

U skladu sa navedenim propisima u Registar se upisuju sledeće pravne forme:

- privredna društva (ortačko, komaditno, akcionarsko društvo I drutvo sa ograničenom odgovornošću)

- ogranak stranog privrednog društva- predstavništvo stranog privrednog društva- javno preduzeče- zadruga- zadružni savez

5 Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija”, Zavod za udzbenike 1996-2009.godine, strana 41.

7

- drugi subjekt ako je to propisano posebnim zakonom6

6. Dokumentacija za osnivanje preduzeća

Za osnivanje preduzeća neophodno je prilikom podnošenja zahteva APR-u priložiti odgovarajuču dokumentaciju. Dokumentacija privrednih društva se razlikuje. Postoje sledeća privredna društva, a to su ortačko, komaditno, akcionarsko društvo i doo.

Za društvo sa ograničenom odgovornošću, uz registracionu prijavu, prilaže se dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica), akt o osnivanju društva sa overenim potpisima osnivača, potvrda banke o uplati novčanog uloga na privremeni račun ili overena izjava osnivača o tome da je obezbedio novčani ulog, odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, overen potpis zastupnika.

Za ortačko društvo, uz registracionu prijavu, prilaže se dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša), ugovor o osnivanju društva, sa overenim potpisima osnivača, overen potpis zastupnika.

Za komanditno društvo, uz registracionu prijavu, prilaže se, dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica), ugovor o osnivanju društva, sa overenim potpisima osnivača, potvrda banke o uplati novčanog uloga komanditora na privremeni račun ili njegova overena izjava o tome da je obezbedio novčani ulog, odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, overen potpis zastupnika.

Za akcionarsko društvo uz registracionu prijavu, prilaže se dokaz o identitetu osnivača (fotokopija lične karte ili pasoša fizičkog lica), akt o osnivanju društva, sa overenim potpisima osnivača, izveštaj banke o upisanim akcijama, izveštaj banke o deponovanim novčanim ulozima na privremeni račun, dokaz o objavljivanju i sadržina javnog poziva za upis i uplatu akcija (prospekt), sa odobrenjem prospekta od strane nadležnog organa, procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača, odluka o imenovanju zastupnika društva, ako zastupnik nije određen osnivačkim aktom, overen potpis zastupnika.

Kod zatvorenog akcionarskog društva se ne prilaže se izveštaj banke o upisanim akcijama, dokaz o objavljivanju i sadržina javnog poziva za upis i uplatu akcija, procena ovlašćenog procenjivača vrednosti nenovčanog uloga osnivača.

Za preduzetnika, uz registracionu prijavu, prilaže se dokaz o identitetu ( fotokopija lične karte ili pasoša ).7

6 www.apr.gov.rs –Agencija za privredne registre7 Privredni registar Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 36/11, 99/11

8

7.Karakteristike preduzeća

Preduzeće ima određene karakteristike po kojima se razlikuje od drugih privrednih subjekata. Krakteristike preduzeća može se grupisati u nekoliko kriterija po kojima se ono razlikuje, a to su:

Osnovni subjekt tržišne privrede Organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstva za proizvodnju

Samostalno privredno-pravno lice.8Prva kriterija se zasniva na razmeni svojih proizvoda sa drugim privrednim subjektima posredstvom tržišta. Što se tiče drue kriterije, preduzeće predstavlja odredjeni skup ljudi i sredstva za proizvodnju skladno povezanih u celinu, tj. organizacioni sistem. Kada kažemo da je preduzeće samostalni privredni subjekt smatra da je samostalno u procesu privredjivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima društvene zajednice. Samostalnost preduzeća se ogleda u tome da vlasnik preduzeća ili menadzeri koji u ime vlasnika preduzeća upravljaju preduzećem donose samostalne odluke o tome sta će proizvoditi, na koji način će proizvoditi i kako će rasporedjivati rezultate funkcionisanja preduzeća. U toj osnovi, to su odluke o alokaciji resursa kojima preduzeća raspolažu. Preduzeće prilikom donošenja takvih odluka nije sasvim nezavisno, mora obratiti pažnju na niz ograničenja iz okruženja. Privredno lice preduzeća nastaje udruživanjem privrednih ličnosti članova radnogkolektiva, radi izvršavanja datog zadatka u procesu društvene reprodukcije. Udruživanjem članova radnog kolektiva, sa njihovim pojedinačnim ciljevima i interesima, u privrednom društvu kao oraganizacije ostvaruje se veći stepen privredjivanja.Pravno lice preduzeća ispoljava se kao odnos članova radnog kolektiva i prema drugim preduzećima i prema društvenoj zajednici. U procesu društvene reprodukcije, preduzeće se javlja kao samostalna organizacija. Ona se uspostavlja u okviru odgovarajućih odnosa elemenata proizvodnje, koiji su uskladjeni:

-Kvalitativno uskladjenost (uskladjenost izmedju elemenata proizvodnje predstavlja dobar izbor radnika odgovarajuće kvalifikativnosti za nabavku sredstava za rad i materijala)

-Kvantitativno uskladjenost (uskladjenost se ogleda kao srazmera veličine radnog kolektiva i obima sredstava za proizvodnju).

-Vremenska uskladjenost (uskladjenost se ogleda u obezbedjenu kontinuiteta poslovanja)

8.Zadaci i ciljevi preduzeća

8

9

Preduzeće je nosilac odredjenih zadataka u procesu privredjivanja koje obavljaju odgovarajućim sredstvima za rad. Zadaci preduzeća proističu iz društvene podele rada. Na osnovu toga, vlasnik preduzeća i radni kolketiv teži ka ostvarenju odredjenih ciljeva, tako što se specijalizujuza odredjenu delatnost. Vlasnik kapitala na osnovu istraživanja tržišta i procene svojih finansijskih sredstava, opredeljuje se za ulaganje u odredjenu aktivnost. Njegova odluka teži ka postizanju uspešnosti u poslovanju, odnosno sticanju profita na uloženi kapital.

8.1. Ciljevi preduzeća

Ciljevi preduzeća zavise od vrste delatnosti. Osnovni cilj preduzeća koja su u privatnom

vlasništvu je ostvarivanje profita.9Osnovni cilj javnih preduzeća  je efikasno obavljanje delatnosti

koje su od društvenog značaja.

Ciljevi svakog privrednog subjekta su:

postići zadovoljenje ljudskih potreba proizvodnjom odredjenih dobara, ili pružanjem

odredjenih usluga,

da se sa što manje ulaganja u elemente proizvodnje ostvari što veći rezultat,

obezbediti sopstveni razvoj, proširenjem postojećih kapaciteta,

ostvariti zadovoljenje ekonomskih potreba radnog kolektiva, putem odgovarajućih zarada

i uslova rada.

9 Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija”,Zavod za udzbenike 1996-2009.godine, strana 17.

10

9.Elementi preduzeća

Cilj svakog preduzeća je ostvarenje rezultata, što se postiže uskladjenim delovanjem osnovnih elemenata preduzeća. Da elementi preduzeća mogli biti uskladjeni pre toga moraju biti organizovano povezani u celinu. Na osnovu toga, proističe zaključak o strukturi preduzeeća.

Osnovni elementi svakog preduzeća su radni kolektiv kao nosilac radne snage, sredstva za proizvodnju, organizacija, rezultati poslovanja.10

Radni kolektiv

Radni kolektiv je nosilac radne snage i predstavlja skup umnih i fizičkih sposobnosti članova radnog kolektiva za odgovarajući rad i predstavlja osnovni elemenat proizvodnje. Uzimajući u obzir značaj radne snage kao bitnog elementa proizvodnje, radni kolektiv mora biti sastavljen od odredjenog broja radnika i odredjene kfalifikativnosti. Broj radnika i kvalifikativnost radnika uslovljena je vrstom delatnosti preduzeća i obimom posloanja preduzeća. Interesi pojedinaca i preduzeća u globalu usaglašeni. Oni mogu biti u uzajamnoj suprotnosti, koja se otklanja uskladjivanjem uslova rada, kao i prilagodjavanjem radnika mogućnostima preduzeča. Kako su ciljevi i interesi radnika i preduzeća više uskladjeni, stepen uključenosti pojedinaca u radni kolektiv je viši. Kakav će radni kolektiv postojati u preduzeću zavisi od sastava radnog kolektiva koji podrazumeva kvalifikativnosti radnika, odstupanje od optimalne veličine radnog kolektiva, kao i od stručnog usavršavanja, fluktuacija radnika, motivisanja radnika, zaštita interesa radnika. Radni kolektiv mora odgovarati delatnosti i obimu poslovanja preduzeća U preduzeću postoji posebna služba koja zapošljava radnike i bavi se njihovm obučavanjem za odredjenu aktivnost u preduzeću. Podelom rada u preduzeću svako radno mesto ima svoje parcijalne zadatke u okviru ukupnog poslovanja. Da bi se ti zadaci uspešno obavili mora postojati odredjena kvalifikativnost radnika tj. po vrsti stručne spreme mora odgovarati poslovima koje obavljaju na svojim radnim mestima. Takodje svaki suvšan radnim ometa uspešno obavljanje poslovanja preduzeća. Svako preduzeće teži optimalnom sastavu radnog kolektiva odnosno da zaposli radnike tako da se na svakom radnom mestu nadje radnik sa odgovarajućim kvalifikativnošću.

Sredstva za rad

Sredstva za rad su stvari pomoću koje radnik prenosi svoje delovanje svoga rada na predmete rada. Ova sredstva preduzeće nabavlja na tržištu, zato se ovaj elemenat proizvodnje gleda kao orudje koje radnik koristi kako bi preneo svoje delovanje na proizvod. Pre različitim tehničkim

10 Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija”, Zavod udzbenike 1996-2009.godine, strana 18.

11

karakteristikama ju procesu proizvodnje, razlikuje se nekoliko grupa sredstava za proizvodnju, a to su alati, mašine, postrojenja, uredjaji, gradjevine i slično. Svaka od ovih vrsta sredstava ima posebnu ulogu u procesu proizvodnje, različitu dužinu veka upotrebe i različitu vrednost izraženu u novcu. Sve karakteristike ovih sredstava za rad se održaavaju se na njegovo trošenje u procesu proizvodnje.

Organizacija

Da bi preduzeće moglo da funkcioniše, nephodna je dobra organizacija svih elemenata preduzeća. Organizacija poslovanja predstavlja povezivanje delova u celinu kao sistem, u cilju da što uspešnije deluje. Kao specifičan sistem, predstavlja da je jedan od vidova jeste preduzeće i karakteristiše se po to što je čovek neophodan element preduzeća. Za uspešno poslovanje preduzeća, pored obezbedjena elemenata preduzeća, neophodna je odbra organizacija. Organizacija je bitan elemenat i na njoj se posvećuje pažnja, i to ne samo u proizvodnji, nego i prilikom nabavke, prodaje i drugim aktivnostima.

Rezultati poslovanja

Rezulatati poslovanja preduzeća predstavljaju uslov podmirivanja materijalnih potreba, koje se zadovoljavaju proizvodnjom, razvojnom i opštom društvenom potrošnjom. Osnovni cilj preduzeća je sticanje profita. Profit je krajnji rezultat poslovanja preduzeća u jednom periodu. On predstavlja neto-efekat poslovanja preduzeća iz koga se podmiruju obaveze prema društvenoj zajednici i uvećava kapital preduzeća.

10. Veličina preduzeća

Za ekonomiju svakog preduzeća bitna je njegova veličina. Prema veličini preduzeća se mogu diferencirati na mikro, mala srednja i velika preduzeća.11 Ova preduzeća se ne razlikuju samo po veličini, nego se mogu razlikovati i po pravima i obavezama, ali isto tako i po načinu organizovanja, upravljanja, strukturi. Veličina preduzeća odredjuje njegovu ulogu i karakteristiku tih preduzeća. Osnovni problem kod podele prema veličini preduzeća je izbor indikatora veličine. Obično se veličina preduzeća izražava brojem zaposlenih, visinom sredstava kojom preduzeće raspolaže, visinom ukupng prihoda preduzeća, visinom profita i sl. Problem koji može nastati prilikom izbora indikatora veličine je da ovo merilo ne uvažava specifične karakteristike preduzeća i tako ne pokazije njegovu stvarnu veličinu. Jos jedan bitan faktor koji utiče na podelu preduzeća prema veličini je visina granične vrednosti izabranih indikatora. To

11 “Ekonomika poslovanja“ Dr. Blagoje Punović, Beograd 2014.godine, strana 43.

12

npr. znači: koliko radnika preduzeće treba da zaposli da bi se smatralo malim ili srednjim preduzećem, ili kolika treba da bude vrednost sredstava da bi se preduzeće smatralo velikim?

Klasifikacija prema veličini je bitna ne samo zbog proučavanja, možemo reći da to ima i posledice jer mala i srednja preduzeća mogu imati različita prava i obaveze u odnosu na veliko preduzeće.

Imajući u vidu prednosti podele i problemi koji mogu da nastanu u različitim privrednim granama, kao prvi pristup mogu se navesti indikatori veličine koji je usvojio Boltonov komitet osnovan od strane Velike Britanije sa zadatkom da prouči probleme malih preduzeća.

Ovaj komitet definiše malo preduzeće kao preduzeće koje u:

Industriji zapošljava do 200 radnika U trgovini ostvaruje prihod od 50.000 funti godišnje U gradjevinarstvu zapošljava do 50 radnika I u transport ima 5 vozila12

Prema našem zakonu malo preduzeća su ona koja ispunjavaju dva od tri sl. kriterijuma, a to su:

Prosečan broj zaposlenih u preduzeću veći je od 10, a ne prelazi 50 Godišnji prihod je veći od 700 hiljada, a ne prelazi 8,8 miliona evra u dinarskoj

protivvrednosti Prosečna vrednost poslovne imovine veća je od 350 hiljada, ali ne prelazi 4,4 miliona

evra u dinarsdkoj protivvrednosti

11. Preduzeće kao sistem

Radi boljeg razumevanja preduzeća i odnosa njegovih delova, kao i odnosa koji vladaju u preduzeću preduzeće moćićemo da posmatramo kao sistem13. Sistem preduzeća se sastoji od nižih sistema koji se nazivaju podsistemi.

Slika 2. Sistemi i podsistemi preduzeća

12 Shafto, T.,Old, J.-Bolton Committee Report on Small Firms, op.cit., strana 130.13 Gigch, J.P.-Applied General System Theory, Harper and Row, 1978.year, strana 1-55.

13

Izvor: Daft, R.L.-Rganization Theory anad Design, West Publishing Company, 1992.

Karakteristike preduzeća kao sistem su da je preduzeće organizacioni, složen i otvoren sistem.Kad govorimo da je otvoren sistem smatra se da preduzeće da bi opstalo često zavisi od okruženja, odnosno njeghove sposobnosti da iskoristi prilike u okruženju i da se snadbeva retkim resursima i da se prilagodjava neprestanim promenama u okruženju.

Preduzeće je organizacioni sistem jer predstavlja sistem koji je rezltat ljudskog stvaralaštva, jer ljudi ih osnivaju radi zadovoljenja ekonomsih ciljeva. Složenost preduzeća je rezultat raznolikosti elemenata njegove structure, kao i odnosa koji se uspostavljaju u okviru preduzeća.14 U početku se formiraju složeni odnosi izmedju samih ljudi a potom izmedju sredstava, ljudi i sredstava.

12. Najuspešnije kompanije u Srbiji 2011.godine

Najbolje preduzeće u Srbiji po ostvarenom poslovnom prihodu i dobiti u 2011. godine bilo je Naftna industrija Srbije (NIS), dok najveći gubitak je imala firma U.S. Steel Srbija, prema Agenciji za privredne registre. NIS je u 2011. godini ostvario tri puta veću dobit u odnosu na 2010. godinu. Kompanija je bila lider u vlasništvu Gasprometa, ali takodje je i ostvarila gubitke. Na drugom mestu se nalazi Telekom koja je imala rast dobiti sa 15,7 milijardi dinara na 22,2 milijardi dinara, kao Elektroprivreda Srbije koja beleži prihod od 126 milijardi dinara. Medju tim liderima se nalazi i Delta capital, Zeleznica Srbije i Hidroelektrana Đerdap. Privreda je 2011. godine ostvarila pozitivan finansijski rezultat, tj. ostvarena je neto dobit id 458 miliona dinara što je povećanje od 42,3% u odnosu na 2010.godinu. Medjutim u 2011. godini mnoge firme su osetile velike gubitke kao EPS, Zastava automobile, Vip mobile i US Steel.

Naftna industrija Srbije (NIS)

14 “Ekonomika preduzeća“ Dr. Blagoje Paunović, Beograd 2014.godina, strana 33.

14

NIS kompanija je u 2010. godini ostvarila dobit od 192 milijardi dinara, al i neto gubitak od 41 milijardi dinara. Prema statističkim podacima, NIS je smanjio zaposlenost sa 10.583 na 9.680 radnika. Kompanija je 2011. godine usvojila dugoročnu strategiju razvoja kompanije na Balkanu do 2020.godine, kojom su definisani pravci razvoja prema tri horizonta postavljenih ciljeva za period 2011.-2013.-2020.godine.15 Tom strategijom određeno je da obim prodaje naftnih derifata NIS-a preko kanala sa premijskom maržom, u 2020.godini dostigne 5 miliona tona. To bi značilo povećanje za 91% u odnosu na 2010.godinu. Planirano je da se obim prerade nafte poveća za 75%, a obim proizvodnje uveća za 306%. Cilj NIS-a je da 2020.godine postane kompanija koja je u stanju da konkuriše na tržištu Južne Evrope i da bude regionalni igrač sa najbržim rastom na Balkanu.16 Prema usvojenoj strategiji povećanje rentabilnosti poslovanja NIS-a najviše će doprineti razvoj proizvodnje i prometa, a to predviđa i aktivan razvoj na spoljnom tržištu.

13. Zaključak

Preduzeće imaju svoje nedostatke i prednosti, ali iz navedenih osobina, mislim da su preduzeća jedan važan element privrede, samim tim i bitan faktor jednog društva i države sa svojim stopm rasta i ekonomskom jačinom. Značajan razlog zašto treba formirati preduzeća jeste prednost zajedničkog rada ljudi u odnosu na jednog samog pojedinca. Kad ljudi rade zajedno oni predstavljaju celinu i to dovodi do nižih troškova, a isto tako do bolje efikasnosti u preduzeću u odnosu na pojedinca koji sam stvara vrednost odnosno proizvod. Veoma je bitno udruženje ljudi koji imaju jaku motivaciju i kreativnost, jer posao mogu da obave delotvornije, efikasnije, što dovodi do povećanja produktivnosti, prihoda, a time su zadovoljniji i vlasnici preduzeća. Proces stvaranja vrednosti u tržišnoj privredi ostvaruje se aktivnošću velikog broja preduzeća. Pošto preduzeća nisu jedini privredni subjekti, ali su najefikasniji oblik za obavljanje privredne aktivnosti. U savremenoj privredi postoji veliki broj preduzeća koji se razlikuje po mnogobrojnim karakteristikama.

Literatura:

15 www.nis.eu16 www.nis.eu

15

Paunović, B. –“Ekonomika preduzeća” ,Beograd 2014.godine Stavrić, B., Paunović, B., Bojović, B. -“Poslovna ekonomija”, Beograd

1996 -2009. Godine www.apr.gov.rs –Agencija za privredne registre Privredni registar Republike Srbije, Službeni glasnik RS, br. 36/11, 99/11 Gigch, J.P.- “Applied General System Theory”, Harper and Row, 1978.year www.nis.eu

16