Seminarski rad - Nastanak novca i njegov znacaj u privredi.pdf

UNIVERZITET U BEOGRADU

FAKULTET ORGANIZACIONIH NAUKA

SEMINARSKI RAD

NASTANAK NOVCA I NJEGOV ZNAČAJ U

PRIVREDI

Mentor: Student:

Prof. dr Dragana Kragulj Danijel ĐorĎević 829/11

Beograd, decembar, 2011. Godine

Seminarski rad Đorđevid Danijel 829/11

2

APSTRAKT

Novac je društveno-ekonomska kategorija koja je u svom dugom evolucionom procesu najuže

vezana za razvoj proizvodnih snaga, robnu proizvodnju i podelu rada dakle za razvoj drušva

u celini. On je osnova monetarnog sistema svake privrede. Novac je sve ono što služi kao

opšte prihvaćeno sredstvo razmene – odnosno sredstvo plaćanja. Novac je imovina koja se

uobičajeno koristi prilikom nabavke roba i usluga. On je takđe simbol moći, uspeha i

neuspeha, krvotok privrednog sistema. Treba razumeti da je novac stvar poverenja, poverenje

u osobu koja emituje novac koji koristi ili u ustanovu koja uvažava njegove čekove ili

transfere. Od kada je izmišljen novac bolje motivaciono sredstvo nije pronađeno. Ipak,

novcem možeš kupiti sat ali ne i vreme, novcem možeš kupiti položaj ali ne i ugled, novcem

možeš kupiti ličnog lekara ali ne i zdravlje.1

1 http://novac1.blogspot.com/search/label/novac


3

SADRŽAJ

APSTRAKT.............................................................................................................................. 2

1. UVOD.....................................................................................................................................4

2. RAZVOJ NOVCA KROZ ISTORIJU................................................................................5

2.1. Na početku trampa...................................................................................................5

2.2. Kovanice..................................................................................................................5

2.3. Papirni novac...........................................................................................................6

3. PRILOG - Prevara zlatara (bankara).....................................................................................7

4. CENTRALNA BANKA I NJENA ULOGA.......................................................................8

5. PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM..........................................................................8

5.1.Ponuda novca............................................................................................................8

5.2.Tražnja za novcem..................................................................................................10

6. FUNKCIJE NOVCA..........................................................................................................11

6.1.Novac kao mera vrednosti......................................................................................12

6.2.Novac kao prometno sredstvo.................................................................................13

6.3.Novac kao blago ....................................................................................................14

6.4.Novac kao platežno sredstvo..................................................................................15

6.5.Svetski novac..........................................................................................................15

7. NOVČANI AGREGATI.....................................................................................................17

8. KAKO BANKE STVARAJU NOVAC.............................................................................20

9. ZAKLJUČAK.....................................................................................................................23

LITERATURA........................................................................................................................24


4

1. UVOD

“Bogati su nadmudrili intelektualce, i to isključivo zato što su razumevali moć novca, taj

predmet koji se ne uči u školi.”2

"S novcem si zmaj, bez novca crv. Bolje je da ti zavide, nego da te sažaljevaju."3

Novac je simbol uspeha i neuspeha, motivaciono sredstvo, za generale je moć u ratu, za

revolucionare – okov rada, uzrok kriminala, pokretač čitavog sveta. Ljudi se zavode čarima

novca i njemu prilagoĎavaju svoj život. Ali novac ne utiče samo na moral i ideale, već je bez

njega nezamislivo funkcionisanje ekonomije. Novac je krvotok privrednog sistema, jer

omogućava protok robe i usluga.

Koliko se novac usadio u našem životu i koliko nam je bitan i šta bi sve uradili da bi došli do

njega dokazuju sledećeh nekoliko bizarnih činjenica:4

- Novac je jedan od glavnih uzroka bračnih svaĎa i razvoda

- U zameni za milion dolara čak 65% Amerikanaca bi pristalo na jednogodišnji samački

život u pustinji

- 60% ljudi bi za 10 miliona dolara bili spremni da promene pol i boju kože

- Jedna od 14 osoba bi za isti novac ubila

- 92% Amerikanaca bi radije bilo bogato nego srećno zaljubljeno.

Kako je došlo do toga da živimo u svetu u kome je veći deo novca nevidljiv, i vredi

onoliko koliko vrede brojke na ekranu kompijutera? Odakle je novac potekao?

2 Robert Kiosaki, američki finansijski i marketinški savetnik

3 Herodot

4 http://trosjed.net.hr/ekipa/saritta_1/blog/6300246/


5

2. RAZVOJ NOVCA KROZ ISTORIJU

2.1. Na početku trampa5

Prvi oblici trgovine bili su jednostavno trampa u kojima se jedan predmet ili roba razmenjivao

za drugi. Što je traženi predmet bio reĎi, to se više cenio pa je i predmet kojim se trampilo

trebao biti veće vrednosti. Budući da se odreĎena roba zamenjivala drugom približne

vrednosti, moglo bi se reći da je prvi novac bio uveliko promenljiv, no isto tako je jasno da je

“valuta” koja je bila cenjena u jednom delu sveta, mogla u drugom kraju da bude potpuno

bezvredna. Danas se u kontekstu prvog sredstva plaćanja najčešće spominje stoka, školjke,

krzno, žito i slično, o čemu svedoči i stari latinski naziv za novac “pecunia” koja potiče od

reči “pecus” što znači govedo.

Pri takvoj naturalnoj razmeni (trampi) javljale su se sledeće poteškoće:

1) Sve teže je bilo pronaći osobu koja je sa jedne strane imala proizvod koji se traži

(susret jednakih zahteva)

2) Dolazi do stvaranja velikog broja odnosa meĎu samim proizvodima koji su se

razmenjivali tj. teško je bilo odrediti vrednost robe jer su postojali mnogi odnosi (riba

za žito, riba za krzno, krava za ogrev…)

3) Kao poteškoća javljaju se veliki troškovi prilikom razmene velikog broja odnosa meĎu

proizvodima.

Sa sve većim razvojem trgovine, prekomorskim istraživanja i širenja svetskog tržišta, pojavila

se potreba za univerzalnim sredstvom plaćanja te se u tu svrhu sve više počinju koristiti

cenjeni metali – bakar, srebro, zlato.

2.2. Kovanice

Zlato je “znoj Sunca” a srebro “suza Meseca” 6

Ubrzo se pokazalo da ni takav oblik novca nije praktičan budući da se uvek iznova morao

vagati i procenjivati. Zbog toga je ubrzo uvedeno da svaka kovanica mora imatu utisnute tri

5 Veselinovid P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd, str.193.

6 Carstvo Inka


6

informacije – težinu kovanice, finoću metala i oznaka kovanice koja je izradila kovanicu.

Takav novac, sličan današnjem je nastao u 7. veku pre Hrista, dakle pre oko 2700 godina. To

se odigralo u maloj drzavi koja se zvala Lidija u Maloj Aziji. Taj se pranovac izraĎivao od

elektruma, pripodne legure zlata i srebra. Vremenom su plemeniti metali zlato i srebro

preuzeli primat u ulozi novca. Razlog za to je sto su oni u prirodi vrlo retki, a za njihovo

dobijanje je potrebno uložiti mnogo rada pa je za male količine takvog novca moguće dobiti

velike količine potrebne robe i zato što zlato ima fizičku i hemijsku nepromenljivost i trajnost.

Vrednost odreĎene kovanice je opšteprihvaćena konvencija. Za to je jamčio vladar države ili

poseda. Tako je nastao sistem robne razmene gde je vrednost svake robe predstavljena

odreĎenom količinom kovanica, a kovanice su predstavljale zamenu za vrednost robe koja bi

se mogla razmeniti. Dakle, same po sebi kovanice nisu imale vrednost osim one koju im je

davala roba za koju su se mogli zameniti. Nisu se mogli jesti, obući, koristiti za gradnju,

grejanje ili prevoz. Korišćenje ovih kovanica stvorilo je potražnju za metalom od kojih su se

kovale, pa je tako i odreĎeni metal imao veću ili manju vrednost na tržištu, što je zavisilo od

njegove potražnje. Kako se vremenom količina robe u razmeni povećavala, bilo je potrebno

sve više kovanica, pa je njihovo nošenje vremenom postalo nezgodno. Prvo se novac

izraĎivao potpuno ručno i ta se osnovna tehnika proizvodnje vrlo malo menjala sve do 16.

veka kada su nastale prve mašine za njegovo kovanje.

2.3. Papirni novac

Sa razvojem papirnog novca se takoĎe vezuje i nastanak banaka. Tada su na scenu stupili

zlatari nudeći svoje usluge. Kako su kovanice bile neprikladne za svakodnevno nošenje da bi

se njima trgovalo oni su se dosetili da bi mogli stanovništvu da ponude da svoje zlatne

kovanice ostave njima na čuvanje u njihovim dobro obezbeĎenim sanducima a za količinu

ostavljenog zlata ili drugih kovanica izdaju papirnatu potvrdu (priznanicu) na kojoj bi pisalo

koliko kovanica vlasnik ima na raspolaganju. Zlatari su zalagačima za ovu uslugu naplaćivali

odreĎenu proviziju. S vremenom je ovakva priznanica sve češće bila u opticaju kao sredstvo

razmene robe. Umesto da svaki trenutak dolazi i podiže svoje zlato, vlasnik zlata bi davao

priznanicu trećem licu u zamenu za robu, a ovaj je sa tom priznanicom mogao u svakom

trenutku da podigne kovanice kod istog zlatara. Priznanica se tako pokazala puno praktičnija i


7

postala je jako popularna, pa su kovanice sve više bile davane na čuvanje kod zlatara, a sve

manje čuvane kod vlasnika.

3. PRILOG - Prevara zlatara (bankara)7

Evo kako je izgledala cela priča kod zlatara. Na primer, izvesni stanovnik bi ostavio 20 funti

zlata a za to bi uzeo priznanicu od 20 funti. Prošlo bi i godinu dana a da se niko nije pojavio

da podigne svoje zlato. Jednostavno se trgovalo samo priznanicama. Za svo to vreme

vlasnikovo zlato bi samo stajalo. Kod zlatara se pojavio neki drugi gospodin i pitao zlatara jel

moze da mu pozajmi npr. 20 funti a da mu ih vrati za 6 meseci i da mu tu pozajmicu vrati sa

dogovorenom kamatom. Kao garanciju da će mu ih vratiti ponudio bi mu neku nepokretnost.

Zlatar je tada uvideo da bi se to moglo izvesti, jer se vlasnik koji je založio zlato ne pojavljuje

već godinu dana da podigne svoje zlato pa se verovatno neće pojaviti i u narednih 6 meseci,

tako da je odlučio da pozajmi vlasnikovo zlato drugom gospodinu koji je potražio pozajmicu.

Ali on zlato nije ni dao fizički već mu je samo izdao potvrdu da gospodin koji je tražio zlato,

kod njega ima založenih 20 funti zlata. Realno stanje bi bilo da su u opticaju bile 2 potvrde za

založenih 40 funti, a da je u stvari založeno samo 20.

To je dakle bila čista prevara, jer je zlatar znao da je izdao priznanicu za nepostojeće zlato.

Ali glavni deo prevare tek sledi jer izdavanjem druge potvrde, drugom gospodinu na 20 funti,

kreirana je nova zemena za vrednost, zapravo stavljena je u opticaj potvrda o postojanju

vrednosti koje realno nema. Ta vrednost se vodila kao dug, koji je stavljen drugom gospodinu

na teret, a koji će postati stvarna vrednost onda kada on taj dug otplati stvarnim radom i

stvarnom robom koju mora prodati.

Kada je zajmoprimalac vratio zlataru dug i doneo pravo zlato u iznosu od 20 funti plus

dogovorena kamata od npr. 10%, on je zlataru dao pravu vrednost od 22 funte stvarnog zlata

koje je kupio prodajom stvarnog rada i prodajom stvarne robe. Zlatar je meĎutim došao u

posed 22 funte zlata bez ikakvog stvarnog rada ili prodate robe jer pisanje priznanice nije

nikakav rad nego samo rizik da se prevara ne otkrije.

7 Izvor: http://razotkrivanje.net/2010/08/10/kako-je-nastao-novac/


8

4. CENTRALNA BANKA I NJENA ULOGA

Centralna banka - u savremenoj tržišnoj privredi je vodeća ustanova kreditno - monetarnog

sistema, čije su funkcije da osigura nesmetano funkcionisanje bankarsko - finansijskog

sistema i da vodi monetarnu politiku, to jest kontroliše količinu novca u opticaju u funkciji

osiguranja niske stope inflacije bez izazivanja visoke nezaposlenosti.8

Centralna Banka je u svim monetarnim sistemima u svetu i dalje zadržala ranije stečeno

monopolsko pravo da vrši kreiranje primarnog novca (štampanje novčanica i kovanje

novčića).

Guvernere Centralne Banke postavlja parlament, tj. vlada, pa samim tim ona i kontroliše njen

rad. Ipak je sve širi krug onih koji veruju da je stabilna moneta (nacionalna novčana jedinica)

baza uspešne ekonomije i da se (zlo)upotreba monetarne politike (za finansiranje budžetskog

deficita, smanjenje nezaposlenosti i sl.) može sprečiti samo nezavisnošću monetarne vlasti

(centralne banke) od izvršne (vlade).

5. PONUDA I POTRAŽNJA ZA NOVCEM

5.1.Ponuda novca

Cilj aktivnosti Centralne Banke nije profit, već ostvarivanje odreĎenih monetarno-političkih

zadataka i ekonomske politike zemlje. U tom smislu najodgovornija je funkcija Centralne

Banke u reguliranju novčanog opticaja i kreditnog volumena u zemlji te održavanje

monetarne stabilnosti. U okviru ostvarivanja mera kreditno-monetarne politike, centralna

banka ima nekoliko instrumenata kojima reguliše ponudu novca:

- Stopa obavezne rezerve - predstavlja minimalnu stopu rezervi gotovine u odnosu na

depozit koje moraju držati banke. Banke imaju slobodu da drže veći iznos rezervi, ali

ne mogu da drže manji iznos od propisanog. Da li će banka držati veći iznos gotovine

od onog koji odreĎuje stopa obaveznih rezervi zavisi od toga da li postoje rentabilne

mogućnosti za plasman (na primer za rentabilne mogućnosti za davanje na zajam ili

8 Šedibovid V. 2002., Ekonomija od A do Z, Beogradska otvorene škola, Beograd, 20. Str.


9

ulaganja u kupovinu državnih obveznica koje nose kamatu). Ukupna ponuda novca

zavisi od visine multiplikatora novca, koji predstavlja recipročnu vrednost veličine

obaveznih rezervi.

- Visina eskontne kamatne stope – predstavlja kamatnu stopu po kojoj centralna

banka pozajmljuje novac poslovnim bankama. Poslovne banke moraju jedan deo

depozita čuvari kao rezervu gotovine. Ako bi kojim slučajem došlo do povećanog

povlačenja depozita iz neke banke, ona bi mogla od centralne banke dobiti zajam uz

odreĎenu kamatnu stopu. Ako je ta stopa na nivou tržišne, to daje odreĎenu sigurnost

poslovnim bankama da plasiraju svoja sredstva sve do visine stope obavezne rezerve.

MeĎutim, ako bi centralna banka povisila ovu stopu iznad tržišne, banke bi se našle u

izuzetno rizičnoj situaciji, tj. da, u slučaju da dode do iznenadnog povlačenja depozita,

budu prinuĎene da pozajmljuju sredstva od centralne banke po stopi višoj od tržišne.

OdreĎivanjem eskontne stope na nivou višem od tržišne kamatne stope, centralna

banka primorava poslovne banke da drže dodatni iznos rezervi gotovine, što utiče na

smanjenje ponude novca

Slika br. 1. Ponuda novca: Slučaj promenljive količine novca i promenljivih kamatnih

stopa.9

9 Veselinovid P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd, str.193.


10

- Operacije na otvorenom tržištu – obuhvata kupovinu i prodaju hartija od vrednosti

od strane centralne banke. To je osnovni metod regulisanja kratkoročnog kreditnog

potencijala poslovnih banaka u razvijenim tržišnim privredama. Kupovinom, odnosno

prodajom kratkoročnih vrednosnih papira od strane centralne banke proširuje se ili

sužava kreditni potencijal poslovnih banaka. Ako centralna banka proceni da u

privredi postoji inflatorna napetost, ona može prodati državne hartije od vrednosti.

Kupci hartija od vrednosti platiće ih čekom na teret svog bankovnog računa, a

centralna banka će taj ček podneti na naplatu poslovnoj banci. Na taj način smanjuje

se iznos rezervi ove banke kod centralne banke. Ako centralna banka proceni da treba

povećati ponudu novca ona će vršiti kupovinu državnih hartija od vrednosti i na taj

način uvećati rezerve poslovnih banaka na računu kod centralne banke.

Najveći broj ekonomista se slaže da je najznačajniji instrument delovanja banke na ponudu

novca promena stope obaveznih rezervi. Porastom stope obaveznih rezervi realizuje se

restriktivna monetarno-kreditna politika a njihovim sniženjem ostvaruje se ekspanzivna

kreditno-monetarno politika. Kada centralna banka uvećava eskontnu stopu dolazi do

realizacije restriktivne monetarne politike, a u slučaju da centralna banka snižava diskontnu

stopu ostvaruje se koncept ekspanzivne monetarne politike.

5.2.Tražnja za novcem

Tražnja za novcem predstavlja novčani iznos koji ljudi žele da drže u obliku gotovine i

čekovnih depozita, pri različitim nivoima kamatne stope. Stanovništvo želi da drži deo svog

bogatstva u obliku gotovine ili čekovnih depozita iz različitih razloga. U osnovi tražnje za

novcem nalazi se transakcioni motiv, odnosno želja ljudi da imaju dovoljno novca za

svakodnevne transakcije, tj. za kupovinu najrazličitijih roba i usluga. Tu je i motiv

predostrožnosti, tj. potreba ljudi da drze deo svoje imovine u visoko likvidnom obliku u

slučaju nepredviĎenih dogaĎaja.


11

Slika br. 2. Tražnja za novcem u zavisnosti od kamatne stope10

6. FUNKCIJE NOVCA

Suština novca proističe iz njegovog robnog i nerobnog sadržaja. MeĎutim kod savremenog

novca ta suština izvire uglavnom iz njegovih funkcija. Novac ima pet osnovnih funkcija, koje

su se razvojem robne razmene hronološkom redosledom pojavljivale:

1) Novac kao mera vrednosti i merilo cena

2) Novac kao prometno sredstvo

3) Novac kao platežno sredstvo

4) Novac kao blago (tj. sredstvo za zgrtanje blaga)

5) Svetski novac

10

Veselinovid P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd, str.194.


12

6.1.Novac kao mera vrednosti

Ovo je prva i najznačajnija funkcija novca. U njoj novac vrši funkciju opšteg ekvivalenta.

Svojom količinom novac tada izražava vrednost svih drugih roba. Novac u funkciji mere

vrednosti robnom prometu daje materijal za izražavanje vrednosti svih drugih roba. Drugim

rečima, celokupni „robni svet“ novac u funkciji mere vrednosti svodi na zajednički imenitelj,

tj. sve robe čini istoimenim (uporedivim) veličinama, koje su kvalitativno jednake i

kvantitativno samerljive.

Zajedničke vrste robe nisu merljive preko novca i nije novac učinio različite robe meĎusobno

samerljivim. Svim robama je zajedničko da su rezultat manje ili veće količine ljudskog rada.

Upravo po tome, što su rezultat ljudskog rada, sve robe su istovetne i meĎusobno uporedive i

samerljive. I novac je roba, pa je on svojim nastankom samo učinio da se ta zajednička

osobina svih roba lakše prepozna i meĎusobno uporedi.

Da bi novac bio u funkciji mere vrednosti drugih roba nije potrebno da bude i realno, fizički

prisutan. Tj. da bi se veličina vrednosti neke robe izrazila u manjoj ili većoj količini novca, za

tu funkciju nije potrebna i fizička prisutnost novca. Zato zamišljeni ili idealni novac najčešće

služi kao novac u funkciji mere vrednosti. Vrednost neke robe izražena u manjoj ili većoj

količini novca predstavlja njenu cenu. Dakle, cena je novčani izraz vrednosti robe. Zato je

vrednost robe najznačajniji faktor koji odreĎuje nivo ili visinu njene cene. MeĎutim, cena

robe može da se menja iako njena vrednost ostaje ista. Do toga dolazi u slučaju ako se menja

ponuda ili potražnja za tom robom, ili u slučaju ako se menja veličina vrednosti novčane robe

(npr. zlata) ili se vrši promena merila cena.

U svakoj zemlji država putem zakonske regulative utvrĎuje novčanu jedinicu mere kako bi u

robnom obliku služio kao mera vrednosti. Država utvrĎuje monetu, kao jedinicu mere i kao

zakonsko sredstvo plaćanja i način njegove uporedivosti u odnosu na strane novčane jedinice.

Tako imamo dolar, evro, juan, funtu, dinar...


13

6.2.Novac kao prometno sredstvo

Funkcija prometnog sredstva je druga funkcija novca. U razvijenoj robnoj privredi razmena se

obavlja posredstvom novca. Novac se pojavljuje kao posrednik u razmeni R – N – R, odnosno

roba se prodaje za novac a zatim se za taj novac kupuje neka druga roba. Ta transakcija ne

mora da bude obavljena u isto vreme i na istom mestu. To znači da se u razmeni posredstvom

novca vremenski i prostorno odvajaju članovi prodaje i kupovine robe. Na taj način se prekida

njihova meĎusobna vremenska i prostorna zavisnost. Prodaja robe više nije uslovljena

kupovinom robe, a kupovina robe oslobaĎa se direktne zavisnosti od prodaje robe. Na taj

način se menja način funkcionisanja robnog sistema. Ta promena ima svoja pozitivna i

negativna svojstva.

Pozitivna svojstva ogledaju se u olakšavanju robnog prometa, tj. razmena robe postaje

jednostavnija, brža i efikasnija. Ne postoji više dvostruka zavisnost izmeĎu prodavaca robe i

kupaca kao kod trampe. Prodavcu je važno samo da pronaĎe kupca. On dobija novac za

prodatu robu, a zatim je kao kupac sasvim slobodan gde će i na koji način potrošiti svoj

novac.

Negativna strana je upravo poslednja stvar jer stvara mogućnost za poremećaj u robnom

prometu. Pošto prodavac ne mora više istovremeno da bude i kupac robe, može doći do

povlačenja odreĎene količine novca iz prometa i tako da se naruši kontinuitet prometa robe.

Zbog tog povlačenja ili zadržavanja novca van robnog prometa neki proizvoĎači će morati da

odlože prodaju svoje robe. Tako dolazi do privremenog prekida i poteškoća u kontinuiranom

odvijanju robnog prometa, odnosno u kupoprodaji robe.


14

6.3.Novac kao blago

Novac pored ostalih usluga u robnom prometu postaje i sredstvo za uvećanje bogatstva. Dva

su osnovna razloga zbog kojih novac može biti u funkciji blaga:

- jer novac predstavlja oličenje bogatstva i društvene moći

- jer postoji mogućnost njegovog izvlačenja i odsustva iz robnog prometa

Novac se meĎutim može u svako doba bez teškoće vratiti u robni promet i ponovo zameniti za

bilo koju robu. U savremenim uslovima blago predstavlja novac koji je povučen iz opticaja i

tezauiran kao oličenje vrednosti, bogatstva i društvene moći.

Kako prodaja robe nije više ostovremeno praćeno kupovinom robe, novac često izlazi iz

prometa i zaustavlja svoju cirkulaciju. Učesnici u robnom prometu tada počinju da

akumuliraju novac iz različitih razloga. U toj ulozi novac ima funkciju sredstva za zgrtanje

blaga.

Pristalice robne teorije novca isticali su da blago može predstavljati samo zlato, kao novac

koji ne može postati bezvredan i koji zadržava svoju vrednost. Danas se zlato čuva u

trezorima kao blago i služi za regulisanje potrebne količine novca u opticaju, kao rezerva za

obezbeĎivanje meĎunarodnih plaćanja ili održavanja stabilnosti nacionalne valute. I papirni

novac se danas tezauriše kao blago, pošto i on predstvlja izraz ekonomskih mogućnosti i

bogatstva. To obično čini stanovništvo kada izgubi poverenje u banke, pa pretežno čuva strani

konvertabilni novac.

Tezaurisanje novca ima i dobre i loše strane:

- loša strana je u tome što se jedan deo novca ne koristi kao kapital, čime se smanjuje

investiciona aktivnost privrednog subjekta

- dobra strana ogleda se u značajnoj ulozi novca kao blaga u regulisanju stihijskih

kretanja novčanog opticaja u toj funkciji novac zapravo čini rezervoar koji se u svako

vreme i na svakom mestu može angažovati u promet i na taj način ponovo biva u

funkciji privrednog razvoja.


15

6.4.Novac kao platežno sredstvo

Ova funkcija novca je proistekla iz funkcije novca kao prometnog sredstva ali se razlikuje od

nje. Nastanak ove funkcije novca se vezuje za pojavu odloženog plaćanja i koristi se u

kreditnim transakcijama. Da bi mogao da vrši ovu funkciju ostale funkcije novca moraju da

budu razvijene. U činjenici prostornog i vremenskog odvajanja čina kupovine robe od čina

prodaje robe dolazi do izražaja novac u funkciji platežnog sredstva. Kada kupac u momentu

kupovine robe plati njenu vrednost tada novac služi kao prometno sredstvo, meĎutim, u praksi

vreme isporuke robe u vreme naplate njene vrednosti se po pravilu ne poklapaju.

Novac u funkciji platežnog sredstva se javlja onda kada se vrši plaćanje robe i to bez

njegovog istovremenog prisustva odnosno na kredit. Novac nije fizički prisutan u momentu

kada roba prelazi iz ruke prodavca u ruke kupca. On tada služi samo kao obračunsko sredstvo,

koje će se stvarno pojaviti u prometu kada doĎe vreme za naplatu robe. Takav novac koji će

kupac odnosno dužnik isplatiti prodavcu nakon odreĎenog vremenskog perioda za ranije

isporučenu robu, pojavljuje se u funkciji platežnog sredstva.

6.5.Svetski novac

U današnjim uslovima svaka zemlja manje ili više je uključena u svetsku privredu. Za neku

zemlju nužnu pretpostavku njenog društveno-ekonomskog razvoja podrazumeva njeno učešće

u meĎunarodnoj podeli rada. Na primer Nemačka 1/3 svog BDP-a razmenjuje sa svetom ili

Holandiju koja to čini sa 2/3 svog BDP-a. Kako sve zemlje manje ili više prisustvuju na

svetskom tržištu, nameće se pitanje koji i kakav je to novac koji funkcioniše na svetskom

tržištu. To nije nacionalni novac neke zemlje, koji u nacionalnoj privredi i prometu obavlja

svoje funkcije. Efektivni nacionalni novac ili novac neke zemlje u obliku kovanog ili

papirnog novca, koji služi kao zakonsko sredstvo plaćanja u svim unutrašnjim finansijskim

transakcijama po nacionalnom tržištu se zove valuta. Valute se meĎusobno razlikuju po

nazivu (dolar, evro, juan, funta, dinar) ili monetarnom imenu, po merilu cene ili paritetu

(Valutni paritet je sadržaj zlata ili neke konvertibilne valute u nacionalnom novcu.), po obliku

i sastavnim delovima monete, po znakovima vrednosti itd. Kao takve valute funkcionišu, po


16

pravilu samo u nacionalnom granicama, a uzuzeto u platnim unijama (na primer u Evropskoj

uniji je moneta evro). Dakle, nameće se pitanje koji novac funkcioniše na meĎunarodnom, tj.

na svetskom tržištu.

Funkciju svetskog novca može vršiti samo novac pune vrednosti i bez nacionalnih obeležja

koja mu nameće neka država svojim zakonskim propisima. Zato svetski novac mora da skine

nacionalno tlo i da funkcioniše u svom izvornom obliku, na primer zlato. Iako je danas u

savremenom meĎunarodnom robnom prometu prestalo takozvano „zlatno važenje“ tj. ne

postoji više obaveza plaćanja u zlatu, ono se u toj ulozi može naći jer je zlato još uvek

najrasprostranjeniji i najmobilniji predstavnik nacionalnog bogatrstva. 11

Konvertibilnost znači mogućnost nacionalne valute ili potraživanja u toj valuti da u svako

doba bude konvertovana u valutu bilo koje zemlje po realno utvrĎenom tržišnom kursu.

Konvertibilna valuta je priznata i opšte prihvatljiva za plaćanje ili naplatu u meĎunarodnoj

robnoj razmeni.

U suštini su iste funkcije svetskog novca kao i funkcije novca u unutrašnjem robnom

prometu. I svetski novac obavlja funkciju mere vrednosti, prometnog i platežnog sredstva. U

praksi meĎutim najviše dolazi do izražaja funkcija svetskog novca kao sredstva plaćanja. To

je zbog prirode meĎunarodnog robnog prometa u kome se, po pravilu, kupoprodajne

transakcije obavljaju na kredit.

11

Međutim i valute nekih zemalja, a po pravilu su to privredno najrazvijenije zemlje, koje su opšte priznati kao čvrste valute, mogu da imaju ulogu svetskog novca. Danas su to, na primer, evro, američki dolar, švajcarski franak, japanski jen, tj. valute koje imaju opšteprihvadenu konvertibilnost.


17

7. NOVČANI AGREGATI

Moderan novac predstavlja isprave o dugu banaka ili države koje su proglašene zakonskim

sredstvom plaćanja.

Da bi se razumela uloga novca u tržišnoj privredi neophodno je definisati šta se sve

podrazumeva pod novčanom masom. Neophodno je precizno definisati novčane agregate koji

su se skraćeno u ekonomskoj literaturi obeležavaju kao M1, M2, M4, M4.12

Ukupna novčana sredstva jedne ekonomije sastoje se iz sledeća četiri agregata:

- M1 – novčani agregat (novčana masa u užem smislu)

- M2 – novčani agregat (novčana masa u širem smislu = novčana masa + kvazi novac)

- M3 – ukupna likvidna sredstva

- M4 – ukupni depoziti

Novčana masa M1 se u većini privreda podrazumeva količina novca koja postoji u privredi u

odreĎenom trenutku. Veoma je teško precizirati šta sve treba uključiti u novčanu masu. Kao

razlog tome se navodi pojava novih oblika finansijskih instrumenata koji imaju veoma slična

svojstva novcu budući da se po potrebi veoma jednostavno mogu transformirati u novac.

Novčani agregat M1 (novčana masa) predstavlja potpuno likvidna potraživanja nebankarskog

subjekata (preduzeće, države, stanovništva, vanprivrednih institucija, finansijskih institucija

van sistema banaka i inostranstva). On se sastoji iz gotovog novca u opticaju i depozitnog

novca. Gotov novac u opticaju sastoji se iz kovanog i papirnog novca koji cirkulišu van

banaka, a depozitni novac čine sredstva na žiro, tekućim i drugim računima sa kojih fizička i

pravna lica (osim banaka) obavljaju najrazličinija plaćanja.

Zašto se ova sredstva ubrajaju u novčanu masu? Zato sto se na račun tih depozita u bankama

mogu dobiti čekovi kojima se mogu platiti najrazličitija dobra, tj. koji se mogu pretvoriti u

gotov novac.

U novčani agregat M1 spadaju još i sredstva na zbirnim računima budžeta države i izdvojena

sredstva na posebnim računima za investicije, finansiranje javne potrošnje i stanbenu

izgradnju.

12

Veselinovid P., 2009.,Ekonomija,US, Beograd, str.190.


18

Novčani agregat M2 obuhvata novčani agregat M1 i kvazi novac. Kvazi novac čine drugi

depoziti tj. potraživanja nebankarskih subjekata prema bankarskom sistemu koji ne služe za

tekuća plaćanja ali se mogu jednostavno transformisati u gotov novac. U okviru ovog

depozita moguće je razlikovati štedne (neoročene) uloge sektora stanovništva u domaćoj i

inostranoj valuti, kratkoročne hartije od vrednosti nebankarskog sektora, oročene depozite po

kreditima i depozite za stambeno-komunalnu izgradnju oročene do jedne godine.

Novčani agregat M3 obuhvata novčani agregat M2 uvećan za ostala likvidna sredstva. U

ostala likvidna sredstva se ubrajaju oročeni depoziti (sredstva rezervi, sredstva za kupovinu

deviza i sredstva za pokriće po akreditivima, garancije kreditima u vezi sa poslovima u

inostranstvu, sredstva za doznake u inostranstvu) i udružena sredstva.

Novčani agregat M4 se sastoji iz novčanog agregara M3 i dugoročnih obaveza bankarskog

sistema prema nebankarskim subjektima u domaćoj valuti i devizama (dugoročna udružena

sredstva, dugoročne obaveze banaka po izdatim hartijama od vrednosti i po primljenim

sredstvima za stambeno-komunalnu izgradnju)

Kategorizacija je izvršena sa stanovišta likvidnosti, počevši od najlikvidnijih i

najpokretljivijih kategorija koje ulaze u novčanu masu, a završivši s onim novčanim

sredstvima koja su za njihove izvorne vlasnike odnosno depozitore nepokretna i nelikvidna.

Ukupna novčana sredstva predstavljaju monetarni potencijal. Naziv je prikladan jer upravo

ukupnost tih sredstava determinira potencijalnu veličinu monetarnih kretanja, pa i novčanog

opticaja u narednom periodu. Monetarni potencijal je širi pojam od monetarnog volumena jer

on ne obuhvata nelikvidna novčana sredstva kao što su blokirani depoziti i oročeni depoziti s

rokom dužim od jedne godine.


19

Tabela 1. Novčani agregati

Novčana masa M1 Kvazi novac M2 Ostala nelikvidna

sredstva M3

Obaveze prema

inostranstvu M4

-Gotov novac

-Depozitni novac

-Štedni ulozi

-Ostali depoziti

oročeni do 1. godine

-Oročeni depoziti

-Udružena stedstva

-Blokirani depoziti

-Oročeni depoziti

preko 1. godine M1

M2

M3

M4

Grafikon br. 1. Sastav novčane mase u Srbiji13

13

Jednak J., 2009., Ekonomija, BPŠ, Beograd, str. 389.

Gotovina

Depozitninovac


20

8. KAKO BANKE STVARAJU NOVAC

„Dobro je da ljudi ne razumeju naš bankarski i monetarni sistem, jer u suprotnom, verujem

da bi izbila revolucija pre sutra ujutro“14

Tema koja mnoge ljude oduvek fascinira. Kako je moguće da se nikada ne dogodi da kada

zajmoprimalac doĎe u banku i dobije odgovor kako ne može odmah dobiti kredit jer trenutno

nemaju dovoljno novca. Da mu kažu kako moraju da sačekaju da neko položi novac (oroči)

kako bi mogli izdavati nove kredite. Velika većina ljudi nije ni svesna kako stvari zaista

funkcionišu i kako banka iz jednog dolara može da stvori novih 3, 5, ili 10 novih dolara.15

Finansijski sastav se od svojih najranijih začetaka temelji na principu ponude i tražnje,

odnosno sučeljavanja viškova i manjkova finansijskih sredstava. U davno doba kada banke

još nisu postojale, kada se novac, odnosno zlato čuvalo kod zlatara shvatilo se da zlatarima

nije potrebno da čuvaju svu količinu zlata već da se dobar deo može pozajmiti onoma kojima

je trenutno potrebno, a da se samo mali deo može zadržati za podmirivanje tekućih potreba.

Tako se sada osim naknada za uloženo zlato u svojim sefovima zlatari počeli da zaračunavaju

kamate na pozajmljene viškove. Upravo na ovom principu se razvilo današnje moderno

bankarstvo.

Poslovanje današnjih banaka se temelji na prikupljenim depozitima – viškovima novčanih

sredstava stanovništva, preduzeća i drugih subjekata. Tako prikupljeni depoziti predstavljaju

obavezu banke u njenoj pasivi. Banka na tako primljene depozite jedan deo sredstava mora

izdvojiti u obliku obaveznih rezervi i rezerve likvidnosti (koju propisuje Centralna Banka)

kako bi mogla izvršavati svoje obaveze dok ostatak sredstava može da plasira u obliku kredita

svojim klijentima ili u neke druge oblike investiranja, banka ustvari transformiše vlastite

obaveze – primljene depozite (pasiva) i vlastita potraživanja – date kredite (aktiva).

Zabluda je da banke svoju profitabilnost temelje na razlici pasivnih (kamate na primljeni

depozit) i aktivnih (kamata na date kredite) kamatnih stopa pri tom misleći da banka na

14

Henry Ford 15

http://www.imamnovac.com/89.aspx


21

primljeni depozit od recimo 1000 dolara odobrava u istom ili manjem iznosu. To nije ni

približno tačno.

Ako banka prikupi 1000 dolara depozita i ako izdvoji 100 za obaveznu rezervu i 100 za

rezervu likvidnosti, ostaje joj 800 dolara za kreditnu aktivnost i to je njeni trenutni kreditni

potencijal. Ako predpostavimo da će banka uspeti da plasira svih 800 dolara u obliku kredita,

jedan deo tako odobrenog plasmana će se vratiti ili ostati u banci na računu (stopa

zadržavanja sredstava u banci). Ako predpostavimo da se od prvobitno odobrenog kredita 600

vrati u banku, tih 600 dolara predstavlja novi depozit i novu bazu za sledeći kredit. Banka

tako na osnovu jednog depozita multiplicira njegovu vrednost i vrši kreditnu ekspanziju. Ne

zaboravimo da je ovo bio primer modela jedne banke (banka A) gde je bila predpostavka da

će 600 dolara ostati i/ili vratiti se u banku. To znači da ostalih 200 dolara može doći i kao

depozit u neku drugu banku (banka B) – ta druga banka opet izdvaja sredstva za obaveznu

rezervu i rezervu likvidnosti i ostatak plasira u obliku kredita i tako se lanac nastavlja.

Na taj način dolazimo do tzv. multiplikacije odnosno ekspanzije kredita gde se na osnovu

prvobitno uloženih 1000 dolara depozita mogu odobriti mnogo veći iznos kredita i naravno na

ukupni iznos zaračunavati aktivnu kamatu.

Zbog toga kažemo da banke kreiraju depozitni novac (novac na računima) dok centralna

banka primarnom emisijom kreira primarni odnosno efektivni novac ( novčanice i kovanice).

Kreditna aktivnost na osnovu koje se stvara depozitni novac predstavlja ustvari sekundarnu

emisiju novca. Važno je naglasiti da na proces multiplikacije utiče i razvijenost

bezgotovinskog platnog prometa. Što je bezgotovinski platni promet razvijeniji, osnosno što

je manje efektivnog novca u opticaju baza za kreditnu aktivnost je sve veća.

Centralna Banka kao regulator monetarne politike posebnu pažnju pridaje tome da se ovaj

proces multiplikacije previše ne razuzda pa raznim restriktivnim merama utiče na proces

multiplikacije depozita. Tu su naročito bitne već pomenute: stope obaveznih rezervi i rezerve

likvidnosti. Što su ove stope manje kreditna ekspanzija će biti veća i obrnuto. Naravno, tu

dolazi do suprotnih mišljenja izmeĎu poslovnih banaka koje nastoje da što više povećaju svoj

kreditni potencijal a tako i svoju profitabilnost, i centralne banke koja nastoji da ograniči

kreditnu ekspanziju i izbegne moguću destabilizaciju finansijskog tržišta.


22

Čitava mudrost oko novca i monetarnih finansija se može sažeti u 3 osnovna principa i to bi

svako trebao naučiti kao tablicu množenja, jer onda niko neće moći da nam prodaje maglu:16

1. Novac je apstraktno javno dobro, stvar dogovora i zakona. Što manje supstance ima u sebi,

tim je više novac. Zato je papirni odličan, a žiralni ili bezgotovinski još bolji. Sam po sebi

novac nije vrednost ni bogatstvo, već samo služi da olakša razmenu robe i usluga, tj. pravih

vrednosti koje se proizvode u jednom društvu, što bi inače moralo da se radi prostom

trampom.

2. Novac sme da kreira i emituje isključivo država, tj. ovlašćena javna ustanova i državne

banke čija dobit ide u budžet, a ne privatnici kao što je danas slučaj, jer onda imamo na delu

kriminal i prevaru epskih proporcija sa katastrofalnim posledicama po društvo i ekonomiju.

3. I najzad, pare se emituju u produktivne svrhe, što čuva kupovnu moć novca i ujedno

podmazuje privredni mehanizam i celokupnu razmenu na dobrobit celog društva. Pokriće za

novac su roba i usluge koji se proizvode u jednoj zemlji. Ukoliko ne bi bilo robe i usluga

namenjenih razmeni, novac bi bio potpuno bezvredan, bio on od papira, zlata ili u vidu brojki

na tekućem računu.

„Kad bi se vratili svi bankarski krediti, niko nebi imao depozit niti bi bilo i jednog dolara u

opticaju. Ovo je zapanjujuća pomisao. Mi totalno zavisimo od komercijalnih banaka. Neko

mora da pozajmi sve dolare koji su u opticaju, keš ili kredit. Ako banke naprave dosta

sintetičkog novca mi cvetamo, ako ne, mi gladujemo. Mi smo apsolutno zavisni od stalnog

dotoka novog novca. Kad neko shvati celu suštinu slike, tragična apsurdnost naše beznadežne

pozicije je prosto neverovatna, ali je tu.“17

Ne ceni novac ni više ni manje nego što vredi. Novac je dobar sluga, a loš gospodar!18

16

http://www.conopljanews.net/krediti_bankarsko_zlo.html 17

Robert Hemphill, Kredit Menadžer, Federalne Rezerve SAD 18

Aleksandar Dima


23

9. ZAKLJUČAK

Danas uprkos činjenici da je tokom poslednjih pedeset godina kupovna moć novca opala, mi

smo i dalje manje-više zadovoljni papirnim novcem. Ali u suštini u njemu vrednosti nema.

Još je čudnije šro smo srećni zbog novca koji čak ni ne mežemo da vidimo. Današnji

elektronski novac može se premestiti od poslodavca do računa radnika u banci, pa do njegove

omiljene prodavnice odeće a da se fizički nikada ne materijalizuje. Upravo taj „virtuelni“

novac danas dominira onim što ekonomisti zovu novcem u opticaju. Gotovina u rukama

običnih amerikanaca iznosi samo 11% monetarnog agregata M2. Neopipljivost dela

današnjeg novca možda je najbolji dokaz njegove istinske prirode. Mnogi ljudi ne shvataju da

je novac stvar poverenja, poverenje u osobu koja emituje novac koji koristi ili u ustanovu koja

uvažava njegove čekove ili transfere. Novac nije metal. To je poverenje urezano u njega. I

izgleda da nije mnogo bitno na čemu je upisano: na srebru, glini, zlatu, papiru, ekranu od

tečnog kristala (LCD-u). Sve može da posluži kao novac – od školjki morskog puža sa

maldiva do velikih kamenih diskova koji se koriste na pacifičkom ostrvu Jap19

. I najzad, čini

se, u ovom elektronskom dobu, čak i „ništa“ može da posluži kao novac. Što više znamo o

novcu, sposobniji smo da ga kontrolišemo, uživamo u njemu, uvećavamo, trošimo i

poklanjamo.20

Na kraju treba reći da novac koji imamo omogućava nam izbore. Kada imamo novac možemo

da hoćemo, ili da nećemo. Niko ne može da raspolaže našom voljom i vremenom. Zato treba

imati novac!

"Kad sam bio mlad, verovao sam da je novac najvažnija svar u životu. Sad kad sam ostario -

to znam."21

19

N. Gregory Mankiw and Mark P. Taylor, 2008., Ekonomija, Data Status, Beograd 20

Izvor: Ferguson, Niall, 2010., Uspon novca : finansijska istorija sveta, Data Status, Beograd, str. 65. 21

Oscar Wilde, irski pisac


24

LITERATURA

1. Veselinović P., 2009.,Ekonomija, US, Beograd

2. Jednak J., 2009., Ekonomija, BPŠ, Beograd

3. Kragulj D., 2011., Ekonomija, Kragulj, Beograd

4. N. Gregory Mankiw and Mark P. Taylor, 2008., Ekonomija, Data Status, Beograd

5. Ferguson, Niall, 2010., Uspon novca : finansijska istorija sveta, Data Status, Beograd

6. Šećibović V. 2002., Ekonomija od A do Z, Beogradska otvorene škola, Beograd

7. http://razotkrivanje.net/2010/08/10/kako-je-nastao-novac/ (20.11.2011.)

8. http://www.conopljanews.net/krediti_bankarsko_zlo.html (18.11.2011.)

9. http://www.apafun.com/index.php?topic=24052.0 (21.11.2011.)

10. http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/zanimljivo/rekli-su-o-novcu (25.11.2011.)

11. http://bs.wikiquote.org/wiki/Novac (22.11.2011.)

12. http://www.crozona.net/showthread.php?2270-Izreke-i-poslovice-o-novcu

13. http://www.imamnovac.com/89.aspx (20.11.2011.)

14. http://virtuelnimentor.com/blog/?p=2941 (21.11.2011.)

15. http://trosjed.net.hr/ekipa/saritta_1/blog/6300246/ (18.11.2011.)

16. http://novac1.blogspot.com/search/label/novac (20.11.2011.)

http://razotkrivanje.net/2010/08/10/kako-je-nastao-novac/

http://www.conopljanews.net/krediti_bankarsko_zlo.html

http://www.apafun.com/index.php?topic=24052.0

http://www.sokobanja.com/zanimljivosti/zanimljivo/rekli-su-o-novcu

http://bs.wikiquote.org/wiki/Novac

http://www.crozona.net/showthread.php?2270-Izreke-i-poslovice-o-novcu

http://www.imamnovac.com/89.aspx

http://virtuelnimentor.com/blog/?p=2941

http://trosjed.net.hr/ekipa/saritta_1/blog/6300246/

http://novac1.blogspot.com/search/label/novac

Documents

Seminarski rad - Nastanak novca i njegov znacaj u privredi.pdf