Seminarski Rad-obrtna Srestva Preduzeca

REPUBLIKA SRBIJAVISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA

VRANJE

SEMINARSKI RAD

EKONOMIKA

Tema: Obrtna sredstva preduzeca

Profesor: Student: Prof. Dr.Svetlana Trajkovic Stefana Antic 286/PE

Vranje, 2015

SEMINARSKI RAD Tema:Obrtna sredstva preduzeca

Rezime: Analiza finansijske strukture preduzeća predstavlja značajano sagledavanje u okviru analize boniteta preduzeća. Ocena stabilnosti preduzeća bazira se na analizi finansijske strukture. Od kvaliteta finansijske strukture dobrim delom zavisi kako će se preduzeće prilagoditi ukupnom okruženju na tržištu. Obrtna sredstva preduzeća predstavljaju imovinu preduzeća i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utroše u procesu reprodukcije preduzeća. Pod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje. Njihov vek upotrebe je kraći od jedne godine. Po ovoj odrednici se razlikuju obrtna i osnovna sredstva.

Ključne reči: finansijska analiza, obrtna sredstva, obrtni kapital, bilans stanja i bilans uspeha.

Apstrakt: Analysis of the financial structure of the company represents a significant consideration in the context of the analysis of the creditworthiness of companies. Assessment of the stability of the company based on an analysis of the financial structure. The quality of the financial structure largely depends on how the company adjust the overall market environment. Current assets of the company are property of the company and part of the business assets that is entirely consumed in the reproduction process of the company. Under current assets are considered to be those operating assets that are disposable spending in the business processes of enterprises and whose substance (value) changes at least once a year. Their life span is shorter than one year. Under this heading are different working capital and fixed assets.

Keywords: financial analysis, working capital, working capital, balance sheet and income statement.

Stefana Antic 286/PE 2


Sadržaj:

Uvod

1. Pojam i klasifikacija obrtnih sredstava 52. Vrste i klasifikacija obrtnih sredstava finansijske analize 53. Kruženje obrtnih sredstava 74. Koeficijent obrta finansijske analize 85. Analiza obrtnih sredstava 96. Grafik poslovnih prihoda i obrtnih sredstva 107. Analiza neto obrtnog kapitala 118. Promene neto obrtnog kapitala 12

Zaključak Literatura



UVOD

Analiza finansijske strukture preduzeća predstavlja značajano sagledavanje u okviru analize boniteta preduzeća. Ocena stabilnosti preduzeća bazira se na analizi finansijske strukture. Od kvaliteta finansijske strukture dobrim delom zavisi kako će se preduzeće prilagoditi ukupnom okruženju na tržištu.

U ovom radu predstavljena je analiza obrtnih sredstava na hipotetičkom primeru »NN« preduzeća. Informacionu podlogu ove analize čine poslovne knjige tj. knjigovodstveni godišnji izveštaji - Bilans stanja i Bilans uspeha. U analiziranju se uglavnom (kako bi se stekla prava ocena) razmatra period proteklih pet godina poslovanja preduzeća.

Sredstva preduzeća su iskazana u aktivi bilansa stanja i njihovo sagledavanje predstavlja analizu imovinskog položaja. Imovinski položaj se određuje na osnovu strukture ukupne, poslovne i operativne aktive, strukture, stanja i iskorišćenosti fiksne imovine, strukture i brzine obrta obrtne imovine, i na osnovu koeficijenta obrta poslovne imovine. Ukupnu aktivu čini

1. poslovna i 2. vanposlovna aktiva

Poslovnu aktivu čine: dugoročni plasmani i operativna imovina, koju čine fiksna i obrtna imovina. Obim angažovanih ili upotrebljenih sredstava zavisi od vrste, strukture, obima i usluga, proizvodnje i prodaje.

Analiza treba da utvrditi prirodu pomeranja u strukturi sredstava. Ova pomeranja mogu da budu posledica sezonskih uticaja ili posledica teškoća na koje se nailazi u proizvodnji, prodaji ili naplati. Analizom treba identifikovati i sredstva koja ne doprinose dobitku, odnosno sredstva koja ne stvaraju korist i njih treba prodati ili otpisati.

Obim i struktura osnovnih sredstava određena je zadatkom poslovanja, a obim i struktura obrtnih sredstava uslovljena je instaliranim kapacitetima.



1.POJAM I KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA

Obrtna sredstva preduzeća predstavljaju imovinu preduzeća i deo poslovnih sredstava koja se u celosti utroše u procesu reprodukcije preduzeća. Pod obrtnim sredstvima se smatraju ona poslovna sredstva koja se jednokratnim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje. Njihov vek upotrebe je kraći od jedne godine. Po ovoj odrednici se razlikuju obrtna i osnovna sredstva.

Pretežni deo obrtnih sredstava čine predmeti rada. Kategorija obrtnih sredstava je, šira od predmeta rada. Pored predmeta rada u obrtna sredstva se ubrajaju i novčana sredstva, gotovi proizvodi, potraživanja i sl. Obrtna sredstva čine i deo osnovnih sredstava male vrednosti i roka trajanja do godinu dana.

Deo predmeta rada se fizički transformiše u novi proizvod i čini njegovu supstancu, a jedan deo služi stvaranju novih proizvoda. To su raznovrsni pomoćni i sporedni materijali. Novčana sredstva i potraživanja prate tokove procesa rada i poslovanja preduzeća.

Obim obrtnih sredstava uslovljen je: vrstom delatnosti preduzeća, cenama, vremenom obrta i korektivnim stavkama. Veće cene povećavaju a manje cene umanjuju obim obrtnih sredstava. Kraće vreme obrta uslovljava manji iznos potrebnih obrtnih sredstava, a duže vreme zahteva više obrtnih sredstava.Od korektivnih stavki koje utiču na nivo obrtnih sredstava posebno je značajna amortizacija, jer predstavlja transformaciju osnovnih sredstava u obrtna.

2.VRSTE I KLASIFIKACIJA OBRTNIH SREDSTAVA FINANSIJSKE ANALIZE

Obrtna sredstva se mogu klasifikovati: prema ulozi u ciklusu poslovanja preduzeća, prema izvorima, načinu pribavljanja, vremenskom angažovanju i dr.

Prema ulozi koju vrše u ciklusu proizvodnje, obrtna sredstva se mogu podeliti na:

1) sredstva u materijalnom obliku

2) sredstva u novčanom obliku

3) sredstva u obliku prava

Obrtna sredstva u materijalnom obliku čine: sirovine i ostali materijali za proizvodnju, nedovršena proizvodnja i poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventara i ambalaže.

Sirovine i ostali repromaterijali javljaju se u obliku osnovnih, pomoćnih, energetskih i potrošnih materijala. Prema stepenu izvršenja obrade predmeti rada se pojavljuju u vidu materijala, poluproizvoda, delova i nedovršenih proizvoda. Prema svrsi kojoj služi reprodukcioni materijal može biti osnovni, pomoćni i sporedni. Osnovni materijal ulazi naturalno u proizvod i čini njegovu osnovnu supstancu.



Obrtna sredstva u novčanom obliku, javljaju se kao gotov novac u blagajni i žiro-računima, a namenjen je za kupovinu raznovrsnih sredstava potrebnih za poslovanje preduzeća, ili pak odredjene finansijske transakcije preduzeća.

Novčana sredstva čine i devizna sredstva preduzeća u bankama, kao i raznovrsna potraživanja po osnovu prodaje i finansijskih aranžmana preduzeća.

Obrtna sredstva u obliku prava javljaju se u vidu potraživanja od kupaca, za isporučenu, a nenaplaćenu robu.

Trajna obrtna sredstva preduzeća obrazuju izdvajanjem iz dobiti ili iz sredstava kredita. Trajna obrtna sredstva mogu se obrazovati i iz sredstava dotacije osnivača, koja ovaj daje pri osnivanju preduzeća ili u toku njegovog poslovanja. Trajna obrtna sredstva (osim onih iz kredita), ulaze u poslovni fond preduzeća i potrebno ih je namenski koristiti.



3.KRUŽENJE OBRTNIH SREDSTAVA

Obrtna sredstva se u jednom proizvodnom ciklusu količinski utroše i vrednosno ulaze u nove proizvode. Ona se troše jednokratnom upotrebom.

Obrtna sredstva stalno kruže u procesu poslovanja preduzeća. To kruženje se može prikazati na sledeći način.

Ciklus obrtanja sredstava započinje novcem, koji služi za kupovinu sirovina, repromaterijala i drugih materijala potrebnih za rad i poslovanje preduzeća. Uz pomoć ostalih faktora reprodukcije (radna snaga i osnovna sredstva) stvara se gotov proizvod ili usluga. Gotovi proizvodi se prodaju – realizuju na tržištu – i za to se dobijaju novčana sredstva, koja se, ponovo, upotrebljavaju za nabavku predmeta rada i drugih faktora proizvodnje. Na taj način se zatvara krug kretanja obrtnih sredstava preduzeća.

( Slika br. 1. Kruženje obrtnih sredstava;)

Kruženje sredstava, odnosno stalno pretvaranje imovine preduzeća iz jednog u drugi oblik, sve do pretvaranja u polazni oblik, odredjeno je poslovnim procesom i delatnošću preduzeća. Medjutim, iako kružno kretanje obrtnih sredstava iz jednog u drugi oblik sve do pretvaranja u polazni oblik predstavlja celovit poslovni proces, u svakoj fazi poslovnog procesa ovo kretanje odvija se pod različitim uslovima vezivanja i korišćenja sredstava.

Gomilanjem obrtnih sredstava u jednom obliku, povećavaju se i ukupne potrebe preduzeća za obrtnim sredstvima. Preduzeće može imati raspoloživa obrtna sredstva jednaka ukupno potrebnim, ali se, zbog poremećaja u njihovoj strukturi, može pojaviti nedostatak raspoloživih obrtnih sredstava. Shodno tome, prelaz obrtnih sredstava iz jednog oblika u drugi, odnosno njihovo transformisanje, od velikog je značaja za ekonomiju svakog preduzeća. pa se mora neprekidno pratiti i analizirati.



4.KOEFICIJENT OBRTA FINANSIJSKE ANALIZE

Sa stanovišta ekonomije i finansiranja preduzeća, potrebno je da se proces poslovanja odvija kontinualno i što brže. Zbog toga se prati brzina obrtanja obrtnih sredstava i u tu svrhu izračunava koeficijent obrta. Sagledavanje brzine obrtanja obrtnih sredstava je značajno za ocenjivanje poslovanja obrtnim sredstvima u preduzeću.

Odnos izmedju utrošenih i korišćenih obrtnih sredstava predstavlja brzinu obrtanja tih sredstava u odredjenom periodu. Brzina obrtanja ukupnih sredstava preduzeća dobija se uporedjivanjem ostvarenog prometa sa prosečnim stanjem korišćenih, odnosno angažovanih obrtnih sredstava. Pod pojmom obrta podrazumeva se odnos dveju veličina od kojih jedna predstavlja kretanje sredstava, a druga je odredjena prosečnim stanjem obrtnih sredstava.

Najjednostavniji način izračunavanja prosečnog stanja obrtnih sredstava je kada se početno stanje i konačno stanje obrtnih sredstava saberu i podele sa 2. Medjutim, u slučajevima značajnih oscilacija tokom godine, zbog neravnomernog nabavljanja materijala i izrade i prodaje gotovih proizvoda, prosečno korišćena obrtna sredstva se mogu utvrditi na sledeći način:

(Početno stanje + 12 mesečnih stanja) / 13;

Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava predstavlja meru za ocenu uspešnosti upravljanja ukupnim obrtnim sredstvima. Utvrdjuje se iz odnosa sledećih veličina:

(Ukupan prihod po ceni koštanja) / (Prosečno korišćena obrtna sredstva);

Koeficijent obrta pokazuje koliko se puta obrtna sredstva obrnu u toku nekog vremenskog perioda (najčešće u toku jedne godine). Obično se smatra da je preduzeće uspešnije ukoliko je koeficijent obrta veći. Ukoliko je obrt sredstava veći, utoliko je neophodno manje angažovati sredstva za izvršenje odredjenih poslovnih ciljeva i obrnuto. Medjutim, visok koeficijent obrta može biti posledica malih zaliha i nedovoljnih narudžbina za njihovo obnavljanje. Nasuprot tome, nizak koeficijent obrta može ukazivati na sporu cirkulaciju obrtnih sredstava i pojavu nekurentnih zaliha.

Brža cirkulacija obrtnih sredstava ili veći koeficijent obrtanja, obezbedjuju preduzeću kvalitetnije poslovanje. Veći koeficijent obrta omogućava da se isti obim proizvodnje finansira sa manje sredstava. Manja količina utrošenih sredstava smanjuje ukupne troškove preduzeća, čime se povećava njegova ekonomičnost poslovanja. Bržim obrtom sredstava preduzeća moguće je sa istom masom angažovanih sredstava finansirati veći obim poslovanja, što pozitivno utiče na finalni rezultat i cilj preduzeća a to je masa dobiti.


R.bGodina

1 2 3 4 5Opis

I AKTIVA

1. Novčana sredstva 24984 21049 17578 19047 17903

2. Potraživanja 50859 103038 102323 94098 105936

3. Zalihe 164853 150851 156938 157687 197774

4. OBRTNA SREDSTVA (1 do 3) 240696 274938 276839 270832 321613

5. Osnovna sredstva 259177 309269 396661 277543 265295

6. Dug.finans.ulaganja 1819 1517 1517 1517 1517

7. STALNA SREDSTVA (5+6) 260996 310786 398178 279060 266812

8. POSLOVNA SREDSTVA (4+7) 501692 585724 675017 549892 588425

9. Vanposlovna sredstva 17159 25773 30441 0 0

10. UKUPNA AKTIVA ( 8+9 ) 518851 611497 705458 549892 588425

II PASIVA

11. Kratkoročne obaveze 59067 94474 145412 170481 264923

12. Dugoročne obaveze 6384 6384 6384 7702 7627

13. Trajni kapital 436241 485174 523109 371709 315875

14. STALNI IZVORI (12+13) 442625 491558 529493 379411 323502

15. POSLOVNA PASIVA (11+14) 501692 586032 674905 549892 588425

16. Vanposlovna pasiva 17159 25465 30553 0 0

17. UKUPNA PASIVA (15+16) 518851 611497 705458 549892 588425


5.ANALIZA OBRTNIH SREDSTAVA

Informacionu podlogu ove analize čine podaci iz izveštaja: Bilans stanja iBilans uspeha u proteklom petogodišnjem periodu – period koji omogućava da se stekne prava slika o poslovnim rezultatima i sredstvima preduzeća kako osnovnim tako i obrtnim.

Tabela 1. Bilans stanja u 000 dinara

Iz prezentiranog Bilansa stanja sledi da obrtna sredstva predstavljaju deo poslovnih sredstava preduzeća i u ukupnoj aktivi zauzumaju značajno mesto učestvuju sa 44-56%.



6.GRAFIK POSLOVNIH PRIHODA I OBRTNIH SREDSTVA

Ovaj odnos pokazuje da su za ostvarenje poslovnih prihoda angažovna velika obrtna sredstva. U pojedinim godinama skoro tri puta veća nego što je ostvaren poslovni prihod. Ovaj pokazatelj govori o nepovoljnom iznosu angažovanja obrtnih sredstava za ostvarenje prihoda.

Tabela 5. 1. Odnos obrtnih sredstava i poslovnog prihoda u 000 dinara



7.ANALIZA NETO OBRTNOG KAPITALA (FONDA)

Kod utvrđivanja kvaliteta stanja sredstava i njihovih izvora veoma je značajan podatak o

visini »neto obrtnih sredstava« (iz perspektive aktive) ili »neto obrtnog fonda« (iz perspektive

pasive). Reč je o istoj računskoj veličini koja predstavlja višak dugoročnog kapitala (sopstvenog

i tuđeg) preko neto imobilizacija (neto obrtni fond), odnosno višak obrtnih sredstava preko

kratkoročnih obaveza (neto obrtna sredstva). Najpouzdaniji pokazatelj o tendenciji i razvoju

finansijske strukture je neto obrtni fond (NOF) koji predstavlja deo dugoročnog kapitala koji po

pokriću imobilizacija ostaje preduzeću na raspolaganju. Neto obrtni fond odgovara računskoj

veličini koja se dobija iz razlike zbirova dugoročnog kapitala (sopstvenog i tuđeg) i neto

imobilizacija. Podaci na osnovu kojih se izvodi analiza NOF su sadržani u bilansu stanja.

Neto obrtni kapital (NOK) ili NOF je, u bilansnom smislu, fenomen pasive. Njemu u aktivi

odgovara koncept neto obrtne imovine (NOI) ili neto obrtnih sredstava (NOS). NOI predstavlja

deo obrtne imovine koji nije finansiran iz kratkoročnih obaveza (kratkoročnog tuđeg kapitala) te

se finansira iz sopstvenog i pozajmljenog dugoročnog kapitala, odnosno pokriva se neto obrtnim

kapitalom. Neto obrtna sredstva (NOS) odgovaraju računskoj veličini koja se dobija iz razlike

zbira obrtnih sredstava i kratkoročnih obaveza

Neto obrtni fond ukazuje na pokrivenost dugoročnih sredstava dugoročnim izvorima i

time daje uvid u dugoročnu likvidnost odnosno solventnost preduzeća. Tokom niza sukcesivnih

vremenskih perioda dolazi do promena u visini neto obrtnog fonda. Izvođenje zaključaka o

finansijskom položaju preduzeća na osnovu neto obrtnog fonda pretpostavlja poznavanje

njegovog kvantitativnog i kvalitativnog aspekta.



8.PROMENE NETO OBRTNOG KAPITALA (NETO OBRTNE IMOVINE)

Donošenje zaključaka o finansijskom položaju preduzeća, zasnovanim na analizi neto obrtnog

fonda, prikazano je u tabeli koja sadrži elemente bilansa stanja. Analizom je potrebno

identifikovati uzrok rasta odnosno pada NOF. Osnovni uzroci promena NOK i NOI su:

bruto dobitak shvaćen kao zbir neto dobitaka, amortizacije i troškova dugoročnih

rezervisanja ili gubitak nakon korekcije za ove troškove, koji će se pojaviti ako preduzeće

u bilansu uspeha zabeleži neto gubitak veći od amortizacije i troškova rezervisanja;

promene vrednosti stalne imovine nepokrivene promenama sopstvenog kapitala i dugoročnog

tuđeg kapitala, odnosno promene stalne imovine na teret ili u korist obrtne imovine ili

kratkoročnih obaveza preduzeća;

promene vrednosti sopstvenog kapitala bez recipročnih promena stalne imovine i dugoročnih

rezervisanja i obaveza tj. promene vlasničkog uloga u korist ili na teret obrtnih sredstava ili

kratkoročnih obaveza;

promene vrednosti dugoročnog poverilačkog kapitala (dugoročnih rezervisanja i obaveza) bez

potirućih promena stalne imovine i vlasničkog kapitala, dakle promene dugoročnih rezervisanja i

obaveza na teret ili u korist obrtne imovine i kratkoročnih obaveza.

promene kratkoročnih obaveza nekompenzovane promenama obrtne imovine tj. samo one

promene na kratkoročnim obavezama (uključujući i pasivna vremenska razgraničenja) koje su se

odigrale neposredno na teret ili u korist dugoročnih obaveza, sopstvenog kapitala i stalne

imovine.



Porast NOK može, dakle, nastati:

kao posledica smanjenja imobilizacija (prodaja i otpis osnovnih sredstava),

samofinansiranjem (ako su prihodi veći od ukupnih rashoda bez amortizacije),

zaduženjem (povećanje dugoročnih i srednjoročnih kredita, konverzije kratkoročnih u

dugoročne zajmove, povećanje dugoročnih obaveza prodajom novog kola obveznica),

povećanjem dugoročnog kapitala (dokapitalizacije, dobici, novi dugoročni zajmovi),

kao posledica prenosa sredstava sa izdvojenih fondova na redovan žiro račun.

Smanjenje NOF dolazi usled:

povećanja stalne imovine pribavljanjem nematerijalnih ulaganja, kupovinom, izgradnjom

ili izradom novih osnovnih sredstava

isplate anuiteta po osnovu dugoročnih zajmova tj. smanjenja dugoročnih obaveza

otplatom obveznica i eventualnom konverzijom dugoročnih u kratkoročne kredite

gubitaka

isplate dobitka u obliku povećanih ličnih dohodaka ili uplatom na posebne račune

fondova.



ZAKLJUČAK

Analizom obrtnih sredstava dobijaju se značajni pokazatelji strukture sredstava preduzeća

i izvode se ocene o brzini ciklusa ili obrta obrtnih sredstava, kao i o njihovoj strukturi. Za

rukovodstvo preduzeća ovi pokazatelji su vrlo bitni, naravno zajedno sa ostalim pokazateljima

finansijske strukture preduzeća.Periodičnom analizom treba da se utiče na njihovo poboljšanje

koliko god je moguće u ukupnom privrednom okruženju. Ove ocene čine deo boniteta preduzeća

i važne su i za nove investitore, kao i za banke. Analiza se prezentira i u sklopu izveštaja o

proceni vrednosti kapitala. Finansijska analiza se bavi analizom finansijskog stanja preduzeća i

mogućnostima promena u željenom pravcu. Znatan deo analize vrši se stavljanjem u odnos

određenih vrednosti iz bilansa stanja i bilansa uspeha.



LITERATURA:

L. Vera, P. Vladimir, V. Aleksandar: „Procena vrednosti kapitala, metodologija i primeri”, Ekonomski institut, Beograd, 1997. J.Kornbluth: „Linear programming in financial planning, accountancy age books”, London 1979.god.B. Mile, S. Gordana: "Tehno-ekonomska ocena", Bor, 2006.

Mr. Predrag Kapor „Bankarstvo“

Dr. Miroljub Hadžić „Bankarstvo“

Mr. Damir Šehović „Bankarski menadžment“

Prof. Dr. Slavko Vukša “Finansijsko računovodstvo” Banja Luka, 2006. Prof. Dr. Milenko R. Stanić “Poslovna ekonomija” Banja Luka, 2008.

Internethttp://www.link-elearning.com/lekcija-Pojam-finansijske-analize_1575http://74.125.77.132/search?q=cache:u0z_JicKrisJ:www.pazovacafe.com/uploads.http://www.milansavic.pondi.hr/Radovi/Revizija.pdf.

www.megatrend-online.com;

Finansijski portal www.24x7.co.yu


http://www.24x7.co.yu/

http://www.megatrend-online.com/

http://www.milansavic.pondi.hr/Radovi/Revizija.pdf

Documents

Seminarski Rad-obrtna Srestva Preduzeca