Seminarski rad_MIO.doc

8/18/2019 Seminarski rad_MIO.doc

1/26

Управљање рачунарским мрежама_____________________________ Семинарски рад

СЕМИНАРСКИ РАДиз предмета

МЕНАЏМЕНТ ИНФОРМАТИЧКИХ ОРГАНИЗАЦИЈА

Тема: Упра!а"е ра#$%ар&'им мре(ама

Студент: Борислав Радановић Професор: Доц. др Момчило Кокићбр. индекса: 3-3!"-3

Сремски Карловци# $ун# %&"'.

1


2/26


С(ДР)(*:

+,Д............................................................................................................................3

". /( *0 МР0)(......................................................................................................3

%. К1(С22К(42*( Р(5+6(РСК27 МР0)( 2 6(526 П,082,(9(.............

3. ПР0Д6С/2 Р(5+6(РСК27 МР0)(.................................................................

3.1. Заједничко коришћење информација (података)....................7

3.2. Заједничко коришћење хардвера и софтвера..........................8

3.3 ентра!и"овање администрације и подршке...........................8

. 60ДС/(42 Р(5+6(РСК27 МР0)(.................................................................;

#.1. $омп!ексност..........................................................................%

#.2. &еперсона!и"ација ком'никације............................................%


3/26


У)ОД

Да би човек олак?ао @рику@AаBе# @ренос# склади?теBе и обраду

@одатака @рибеCао $е ус@оставAаBу веDе са раDним иDворима информаци$а и

ствараBу мреEе ко$е би му омоCућило брD и ефикасан @ренос информаци$а.

6аCлим раDво$ем рачунарске теFнолоCи$е# @оCотово у @оследBиF "& Cодина и са

екс@лоDи$ом 2нтернета# бро$ корисника рачунара и рачунарскиF мреEа @очео $е

да расте невероватном брDином. Са све боAом и брEом рачунарском о@ремом

свакодневно се уводе нови сервиси# а истовремено се у умреEаваBу

@оставAа$у ви?и стандарди.

+мреEаваBе рачунара данас $е @остао уобича$ен# нормалан и релативно

@рост Dадатак. 4ене о@реме су на релативно ниском нивоу# беEичне мреEе су

@рактично досту@не свима# а и мреEна @одр?ка $е @остала $едноставна.

+мреEаваBем се @ре свеCа @остиEе @ренос @одатака и деAеBе ресурса.+?теда $е веома велика у односу на време када су се @одаци @реносили на

друCе начине# данас @от@уно DаборавAене Gдискете# @а@ири....H. МреEе

омоCућава$у# осим деAеBа ресурса и @овеDиваBе на интернет @реко $едноC

централноC @ослуEитеAа# @ри чему се та веDа о@тимално искори?ћава.

+ на$$едноставни$ем облику# мреEу чине два рачунара ко$а су @овеDана

каблом# ?то им омоCућава да Dа$еднички користе @одатке. +мреEаваBе се#

колико Cод да $е софистицирано# Dаснива на овом на$$едноставни$ем облику.

МоEда иде$а @овеDиваBа два рачунара кабелом данас не с@ада у врFунска

достиCнућа# али у @ро?лости $е била у@раво то I врFунско достиCнуће у области

комуникаци$а.

*+ ,ТА ЈЕ МРЕ-А

МреEа $е @овеDиваBе рачунара тDв. умреEаваBе# уD @омоћ некоC меди$а#

ради оствариваBа меJусобне комуникаци$е. Меди$ $е @о$ам ко$и @одраDумева

све рас@олоEиве облике с@а$аBа Eицом или беEично. 6ачин с@а$аBа Dависи од

брDине ко$а $е @отребна и од услова @од ко$и мсе с@а$а$у рачунари. При том се@рвенествено мисли на бро$ рачунара и BиFову меJусобну удаAеност. Код

умреEаваBа# на$ваEни$а $е брDина# односно начин @реноса на$веће моCуће

количине @одатака у на$маBем моCућем временском интервалу# а ту су беEичне

мреEе Dа неколик оредова величина с@ори$е. 2@ак# Eичне мреEе $е некад не?то

теEе @оставити# а DаFтева$у и каблове ко$и су @одлоEни о?тећену и @рекидима.

С беEичним мреEама нема таквиF @оте?коћа. не се користе када брDина

@релаDи у друCи @лан# а корисницима $е ваEни$а флексибилност.

3


4/26


.+ К/АСИФИКАЦИЈА РАЧУНАРСКИХ МРЕ-А И НАЧИН0О)ЕЗИ)А1А

МреEе се моCу класификовати @о раDним критери$умима. 6а$че?ће су то

следећи критери$уми:• 6а баDи домета т$. @рема рас@ростраBености

• По то@олоCи$и

• 6а основу односа иDмеJу чворова

• Према начину комуникаци$е иDмеJу чворова

На 2ази д3мета т4+ ра&пр3&тра"е%3&ти:

• KLM GKNOPQRST LONS MNUVQOWH @ерсонална мреEа или тDв. кућна мреEа

•XLM GXQYST LONS MNUVQOWPH локална рачунарска мреEа. ПросторнооCраничена унутар $едне DCраде или фирме

ZT[WS ". XQWSTRS OS\]RSOPWS ^ON_S GXLMH.

• `LM G`NUOQaQT[USR LONS MNUVQOWPH мреEе средBиF @одруч$а. ПовеDу$е

две или ви?е мреEа фирми ко$е сараJу$у

• bLM Gb[cN LONS MNUVQOWPH мреEе ?ириF @одруч$а. СаставAена од

већеC бро$а рачунарскиF мреEа

ZT[WS %. dNe[QRSTRS OS\]RSOPWS ^ON_S GbLMH.

• fTQgST MNUVQOW GhRUNORNUH @овеDу$е све мреEе на свету у $едну целину

4


5/26


На 3&%3$ 3д%3&а изме5$ #3р3а:

• МреEа равно@равниF надлеEности GaNNO-UQ-aNNOH. Код оваквиF мреEа

не @осто$и @осебан сервер# већ $е свака станица кли$ент!сервер.Сви

чворови су равно@равни и сваки рачунар функциони?е и као сервери као кли$ент. /акоJе# у оваквим мреEама не @осто$и централиDовани

начин у@равAаBа мреEом.

Слика 3. + мреEи равно@равниF корисника рачунари функциони?у и као кли$енти и као

сервери.

• Серверска мреEа. + $едном чвору $е сме?тен сервер# док су остали

чворови кли$енти. Кли$ент $е рачунар ко$и користи ресурсе мреEе# а

сервер $е рачунар ко$и има ресурсе и ставAа иF на рас@олаCаBе

кли$ентима. Док $е кли$ент свак ирачунар @рикAучен на овакву мреEу#

сервера има ви?е врста: сервер баDе @одатака# сервер а@ликаци$а#

сервери електронске @о?те# aO[RU сервери# bNg сервери# i[TN сервери.

Слика . Серверска мреEа.

03 т3п3637и4и+ 0рема ра&п3ред$ и %а#и%$ п3езиа"а #3р3а $ мре(и8

п3&т34е:

• DвеDдаста то@олоCи$а GPUSO RNUVQOWH користи централни уреJа$ Dа

@овеDиваBе# ко$и се Dове раDводник Ghub ili switchH. 1ако се дода$е нови

чвор али откаD раDводника Dначи откаD целе мреEе. /акоJе# ако $едан

рачунар откаEе# остали рачунари беD обDира на то# наставAа$у да

комуницира$у меJу собом. 6а$ос$етAиви$а тачка ове то@олоCи$е $ецентрални раDводник.

5


6/26


• @рстенаста то@олоCи$а GO[Re RNUVQOWH сваки чвор $е @овеDан са % друCа

чвора. Сваки чвор мора бити у моCућности да @рими и @о?аAе @оруку.

Пренос се вр?и увек у $едном смеру. (ко дод$е до @рекида $едноC линка

цела мреEа ис@ада иD рада.

•

маCистрална то@олоCи$а Gg]P RNUVQOWH Рачунари су @овеDани @рекоDа$едничке маCистрале ко$а @редставAа $единствени комуникациони

канал. 1ако се реалиDу$е и @ро?иру$е# ниска ци$ена али те?ко се

одрEава. (ко се $ави @роблем на маCистрали цела мреEа @ада.

ДодаваBе новиF рачунара о@терећу$е мреEу

• Fибридна то@олоCи$а

7ибридна то@олоCи$а $е нес@ецифична и Bен облик моEе да варира од

$едне конфиCураци$е до друCе. Код ове то@олоCи$е @осто$е додатне веDе

меJу чворовима ко$е су обично детерминисане економским раDлоDима.

0рема %а#и%$ '3м$%и'а9и4е:

6


7/26


• jQWNR d[Re. Користи меFаниDам Eетона Dа обеDб$еJиваBе @ристу@а

комуникационом меди$уму . +@отребAава се Dа @рстенасте то@олоCи$е

мреEа. k)етонl $е ниD битова ко$и не@рестано круEи од чвора до чвора.

5вор ко$и има Eетон има ексклуDивно @раво Dа у@отребу комуникационоC

меди$ума. 6акон стиDаBа @одатака на одреди?те Eетон се ослобаJа.• mUnNORNU+ Користи се Dа маCистралне и Dв$еDдасте то@олоCи$е.

Карактери?е $е сиCнал oLddhmd ко$и Dначи да $е маCистрала слободна Dа

слаBе @одатака мреEом"

+ 0РЕДНОСТИ РАЧУНАРСКИХ МРЕ-А

Данас# када су рачунари релативно досту@ни сваком и иDуDетно моћни#

@оставAа се @итаBе DбоC чеCа су мреEе нео@Fодне. РаDлоC $е та$ ?тоумреEаваBе @овећава ефикасност и смаBу$е тро?кове. ве две ствари

рачунарске мреEе @остиEу на три основна начина: Dа$едничким кори?ћеBем

информаци$а G@одатакаH# Dа$едничким кори?ћеBем Fардвера и софтвера и

централиDованом администраци$ом и @одр?ком. Конкретни$е# рачунари ко$и су

у мреEи моCу Dа$еднички да користе: документе Gмеморандуме# табеларне

@рорачуне# фактуреH електронску @о?ту# софтвер Dа обраду текста# софтвер Dа

@раћеBе @ро$еката# илустраци$е# фотоCрафи$е# видео и аудио датотеке# аудио и

видео @реносе# ?там@аче# факс ма?ине# модеме# op-dq` $единице. Посто$е и

мноCе друCе моCућности Dа$едничкоC кори?ћеBа.

+*+ За4ед%и#'3 '3ри;


8/26


+.+ За4ед%и#'3 '3ри;


9/26


@рема конкретним @отребама те орCаниDаци$е. *една од CлавниF намена у

кори?ћеBу рачунарскиF мреEа $есте @ристу@ великим баDама @одатака. (ко се

те баDе интенDивно меBаBу свакодневно# од стране великоC бро$а корисника#

онда $е нерационално чувати иF у ви?е ко@и$а на сваком месту кори?ћеBа.

*едно ре?еBе $е @оставAаBе баDе @одатака на $едан сервер и омоCућаваBе

мреEноC @ристу@а свим корисницима. Систем Dа у@равAаBе баDом @одатака

ће# са сво$е стране# водити рачуна о истовременим @оку?а$има раDниF

корисника да меBеBу @одатке у баDи.%

A+ НЕДОСТАЦИ РАЧУНАРСКИХ МРЕ-А

Поред @редности ко$е @руEа$у рачунарске мреEе# свакако да @осто$е и

недостаци али се о Bима маBе Cовори. /и недостаци свакако оста$у увек у

сенци @редности ко$е @руEа$у рачунарске мреEе.

A+*+ К3мп6е'&%3&т

uлавни недостатак рачунарске мреEе $есте Bена ком@лексност. Док

самосталним рачунаром кра$Bи корисник @о @равилу моEе сам да у@равAа# у

случа$у мреEе нео@Fодна $е интервенци$а стручBака. Пад иDолованоC рачунара

у оквиру фирме не @редставAа већи @роблем# али @ад мреEе моEе да буде

@рава катастрофа.

A+.+ Депер&3%а6иза9и4а '3м$%и'а9и4е

По$авом рачунарскиF мреEа до?ло $е до интенDивираBа комуникаци$е.

При томе ни$е @отребно ни @омерити се сместа да би се комуницирало са

друCима# чиме се @осте@ено Cуби Fумани карактер комуникаци$е меJу Aудима.

Слична $е @оследица и кори?ћеBа мобилниF телефона.

B+ )РСТЕ МРЕ-НЕ О0РЕМЕ

Да би уо@?те моCли сFватити @о$ам у@равAаBа рачунарским мреEама#

морамо се @рво у@оDнати са основним @о$мовима $едне мреEе и врсте мреEне

о@реме. Посто$е две врсте мреEне о@реме# @асивна и активна мреEна о@рема.

2 Одржавање школске рачунарске мреже s@ревод: Силвана 7оrићt# Светлост-5ачак БеоCрад#%&&.

9


10/26


B+*+ 0а&и%а мре(%а 3према

Када $е реч о рачунарским мреEама# @отребно $е увек кренути од

на$ниEеC нивоа# а то су каблови. снову било какве мреEе чине каблови.

9иFов иDбор ни$е нимало лак. Каблови с@ада$у у катеCори$у тDв. @асивне

мреEне о@реме# док су уреJа$и као ?то $е свич или Fаб активна мреEна

о@рема.3

CDE Ка263и

Кабл $е меди$ум кроD ко$и се @реносе информаци$е иDмеJу мреEниF

уреJа$а и рачунара. Посто$и неколико ти@ова каблова ко$и се у@отребAава$у у

мреEама. + неким случа$евима у мреEи ће се користити само $едан ти@ кабла#

док ће се у друCим мреEама у@отребAавати ви?е раDличитиF ти@ова. 2Dбор

кабла $е веDан Dа то@олоCи$у мреEе# @ротокол и величину мреEе. РаDумеваBекарактеристика раDличитиF ти@ова каблова и тоCа како они утичу на друCе

ас@екте умреEаваBа $е веома битно Dа @ро$ектоваBе квалитетне мреEе.

Каблови са у@летеним @арицама @осто$е у четири иDведбе: окло@Aени и

неокло@Aени. 6еокло@Aени GvjKH кабл $е на$@о@уларни$и и обично на$боAе

ре?еBе Dа мреEе. 2скуство Cовори да $е# уколико то средства доDвоAава$у

добро у@отребити окло@Aени кабл Dа вертикално каблираBе GZjK кабл# код

коCа $е свака @арица обави$ена металном фоли$ом ради Dа?тите од с@оAа?BиF

електромаCнетниF DрачеBаH.

Слика . Кабл са Р*-< конектором

*едно од оCраничеBа ко$е треба имати у виду код раDвлачеBа vjK кабла

$е да $едан сеCмент не сме @рећи "&&м дуEине.

кло@Aени кабл са у@летеним @арицама !енCл. Zn[NTcNc jV[PUNc KS[O GZjKH YSgTN

ZjK кабл се састо$и од @арица# од ко$иF $е свака обмотана металном

фоли$ом GтDв. екранH да би се с@речили с@оAа?Bи електромаCнетни утица$и

Gефекат @реслу?аваBа настао електромаCнетном индукци$ом од сиCнала иD

суседне @арице# с@оAа?Bи електромаCнетни утица$и и др.H. 6едостатак vjK

кабла $е ?то $е осетAив на ове утица$е# док ZjK кабл то ни$е.

К3а'&и4а6%и 'а26

3 Основе рачунарских мрежа w %&& `[YOQPQiU oQOaQOSU[QR

10


11/26


Коакси$ални кабл има $едан $едини бакарни @роводник у сво$о$ средини

G@овратни вод се доби$а уDемAеBемH. Пластични сло$ да$е иDолаци$у иDмеJу

централноC @роводника и металноC окло@а око BеCа. кло@ с@речава @о$аву

интерференци$а од флуоресцентниF лам@и# мотора и друCиF рачунара. 2ако Cа

$е те?ко инсталирати# има веома ?ирок @ро@усни о@сеC GмоEе да @одрEи

велике брDине @реносаH и веома $е от@оран на интерференци$е. МоEе се

у@отребити Dа @овеDиваBе рачунара на већо$ удаAености неCо vjK# Dа исте

битске @ротоке.

6а$че?ћи конектор у у@отреби код коакси$алноC кабла Gвеома

рас@ростраBен у видео теFници H $е xSyQRN-MN[TT-oQRYNT^SR GxMoH. Посто$е

раDличити ти@ови ада@тера Dа xMo кабл G/ ада@тери# терминатори ...H. Процес

монтираBа xMo конектора се вр?и крим@ кле?тима# @а се Dове lкрим@оваBеzGенCл. YO[^aH.

Фи2ер 3пти#'и 'а26

овим кабловима сте вероватно на$ви?е слу?али# @оCотово када вам

данима не ради телефон# $ер $е маCистрална мреEа /елекома уCлавном

@реусмерена на о@тичке каблове. 2ако се често криве Dа @роблеме утелекомуникаци$ама# о@тички каблови @редставAа$у веома @оуDдан и брD начин

@реноса @одатака. ни су сачиBени од влакана са централним стакленим

$еDCром обави$еним стакленим омотачем. ,лакна су Dа?тићена са неколико

сло$ева Dа?титне облоCе. КроD влакна се @реноси светлост Gко$у @роиDводи

ласерска или Xmp диодаH. Пот@уно су от@орни на било какве електро маCнетне

утица$е и на$че?ће чине основу тDв. кичму GgSYWgQRNH било ко$е оDбиAни$е

телекомуникационе мреEе. Када се @рави рачунарска мреEа# обично се иDмеJу

с@ратова @олаEе о@тички кабл Gвертикални раDводH DбоC великиF расто$аBа и

већеC @ро@усноC о@сеCа.

B+.+ А'ти%а мре(%а 3према

6акон увода у @асивну мреEну о@рему# на ред долаDи о@ис уреJа$а ко$и

ће у@равAати саобраћа$ем на мреEи. /о су такоDване активне ком@оненте.

4 nUUa:!!VVV.eP^-R[P.Nc].OP!cQVRTQSc!eNU!OSY]RSOPWN-^ON{N!">%.nU^T

11


12/26


6еке су софистицирани$е од друCиF# али има$у исту намену# да @одатке ко$е

?аAете транс@орту$у до одреди?та# као и да @одатке ко$е ви @отраEу$ете

до@реме до вас. ПовеDиваBем активне мреEне о@реме кабловима $о? увек ни$е

на@равAена рачунарска мреEа# $ер она @одраDумева и конфиCурисаBе мреEне

FGHDIJСвич GенCл. PV[UYnH $е уреJа$ ко$и ћете DасиCурно на$ви?е користити.

9иFова цена $е тренутно веома @овоAна те су тако у?ли и у на?е домове.

9иFова $е улоCа да реCули?у саобраћа$ на мреEи. МоEемо све на?е рачунаре

@овеDати на свич# а и свич на свич те тако @ро?ирити на?у мреEу. РаDлика у

односу на 7аб# иако исто иDCледа$у# $есте да свич води рачуна о томе ко$и

@одатак ком рачунару или мреEном уреJа$у @рослеJу$е. Свич $е у стаBу да

раDлику$е Gиндентифику$еH уреJа$е ко$и су @овеDани на BеCа.

2дентификатор уреJа$а @овеDаноC на свич $е BеCова фиDичка тDв. `Lo

GенCл. ̀ Nc[S LYYNPP oQRUOQTH адреса.

Слика >. o[PYQ oSUSTyPU %;'& XSyNO % PV[UYn. косница сваке оDбиAне мреEе

Свич @рику@и све адресе уреJа$а ко$и су укAучени у BеCове @ортове и

на@рави табелу Cде у@ару$е @орт и `Lo адресу. 6а та$ начин Dна да рецимо са

@орта < треба @ребацити неки @одатак на @орт "%. 2 ето комуникаци$е|

Свичеве моEете наћи у неколико вари$анти. +Cлавном се раDлику$у @о

бро$у @ортова и @о сте@ену у@равAивости. 6еу@равAиви или }Cлу@и} свичеви су

$ефтини и @раве се са до# рецимо "' @ортова. + BиF само укAучите уреJа$е ко$е

Eелите да умреEите и немате никаквоC утица$а на ток @одатака.

ДруCа катеCори$а# т$. у@равAиви свичеви има$у раDличите моCућности# као?то $е контрола о@терећаBа# @ротока# @оде?аваBе беDбедносниF @араметара#

меJусобно @овеDиваBе GPUSYW-оваBеH и @раве се са мин. "' или % @орта# а

максимално >. Потреба Dа додатним @ортовима се ре?ава веDиваBем свича

на свич. 4ена овиF уреJа$а $е далеко већа од цене @ретFодне катеCори$е и они

се користе Dа кичму GенCл. gSYWgQRNH мреEе.

И0 Адре&е

РеCистарска таблица на?иF рачунара на интернету $е тDв. 2П адреса. 2П

адресе се деле на $авне и @риватне. Сваки рачунар на интернету# ко$и $е $авнодосту@ан# као рецимо VVV.^[YOQPQiU.YQ^ има сво$у $авну и уникатну 2П адресу.

12


13/26


/а адреса се у@ару$е са симболичким именом# $едноставни$им Dа @амћеBе# @а $е

тако

VVV.̂ [YOQPQiU.YQ^ ~ %&.'.";%.% .%


14/26


@реносним меди$умима. Рутер моEете у@отребити да с@о$ите два

@редставни?тва фирме у два Cрада @реко телефонске иDна$мAене лини$е#

беEичне веDе или било ко$е друCе.

Слика ;. o[PYQ ">" модуларни рутер.

Као ?то $е рани$е на@оменуто рутер реCули?е саобраћа$ на основу hK

адресе кли$ента# Dа раDлику од свичева ко$и су то чинили на основу `Lo

адресе. (ко би @оку?али да у@ростимо об$а?BеBе ове раDлике# свич би био

еквивалент CрадскоC М+П-а ко$и $е DадуEен Dа реCулисаBе саобраћа$а у свом

Cраду# док би рутер био еквивалент Ре@убличкоC М+П-а DадуEеноC да

координира рад @олици$е у свим Cрадовима.

`Lo адреса не моEе да се @ростире ван сво$е мреEе. Свичеви моCу да

се иDборе са саобраћа$ем док не наиJу на рутер ко$и с@а$а две раDличите

мреEе. 5им @робамо да иDаJемо на интернет# @очиBу да ваEе нова @равила.

д сте@ена у@равAивости рутера GCе$тве$аH на ивици мреEе Dависи и брDина#

сте@ен искори?ћеBа мреEе и @она$ви?е беDбедност. /о $е тачка Cде Eелите да

обеDбедите сво$у мреEа. /о $е тачка над ко$ом Eелите @от@уну контролу..'# %&".


15/26


редом неколико адреса. ве адресе се наDива$у hK адресе $ер иF користи hK

@ротокол иD фамили$е joK!hK.

O+.+ М3де6 HFM MFH

Да би рачунари меJусобно комуницирали у мреEи# установAена су

одреJена @равила комуницираBа т$. тDв ПР/К12+ 0р3т3'36 $е ску@

@равила и алCоритама ко$има се стандардиDу$е рад некоC уреJа$а# Cру@е уреJа$а

или читавоC система. + рачунарским мреEама# Cде $е Dасту@Aен велики бро$

уреJа$а раDличитиF дименDи$а# функци$а и намене# сва комуникаци$а се одви$а

@о строCо одреJеним @ротоколима. Да би се @о$едноставио диDа$н и @римена

веома слоEениF @ротокола ко$и се користе Dа комуникаци$у у мреEи# @ротоколи

се @рема одреJеном @равилу деле на ви?е Fи$ерарFи$скиF нивоа.

6аче?ће кори?ћен @ример Fи$ерарFи$скоC моделоваBа мреEниF

@ротокола $е hZq qZh GqaNR ZyPUN^ hRUNOYQRRNYU[QRH модел# ко$и се састо$и од

седам нивоа:

*+ =изи#'и &634 GмеFанички и електрични детаAиH

.+ &634 езе G@ристу@ Fардверу# у@равAа оквирима# детекци$а и корекци$а

Cре?ака на фиDичком нивоу# фиDичко адресираBе картицаH

+ &634 мре(е GлоCичко адресираBе и рутираBе @акета I у@равAаBе

адресама одлаDниF @акета# декодоваBе адреса долаDниF @акетаHA+ тра%&п3рт%и GодCоворан Dа @ренос @орука - @одела @орука на @акете#

контрола тока# редослед @акетаH

B+ &634 &е&и4е Gус@оставAаBе сеси$е# @ре@оDнаваBе кори?ћениF

@ротоколаH

OP+ &634 презе%та9и4е Gре?ава раDлике у формату рачунара на мреEи I

формат @одатакаH

Q+ &634 ап6и'а9и4е Gа@ликаци$е и @ротоколи Dа @ренос датотека#

даAинско лоCоваBе# електронска @о?таH

Сваки сло$ лоCичаки комуницира са себи равним. Порука @ролаDи кроD

све сло$еве# @ри чему сваки од сло$ева дода$е сво$е у@равAачке @одатке на

тело @оруке --- тако формирана @орука @уту$е кроD фиDичку мреEу ---- на

@ри$емно$ страни се @роцес рас@акиваBа @оруке и тумачеBа у@равAачкиF

информаци$а одви$а у обрнутом редоследу.

МреEни уреJа$и су обично системи ко$и комуницира$у# а не мора$у бити

директно @овеDани GиDмеJу BиF се моEе налаDити читава мреEа раDличитиF

@реносниF @утеваH.

15


16/26


МреEни уреJа$и су отворени системи у ко$има су @о @равилу @римеBени

ниEи сло$еви qZh модела - они @оDна$у @акете# оквире# адресе# али нема$у @о$ма

о семантици @оруке.

Примери мреEниF уреJа$а су репетит3р Gко$и има само фиDички сло$H

или р$тер Gко$и има @рва три сло$а I до мреEноC сло$аH.'

O++ DIERHE пр3т3'36

joK! hK $е фамили$а @ротокола на ко$о$ $е Dаснована 2нтернет

комуникаци$а. joK!hK $е дефинисан ";>3. и @редставAа начин Dа раDмену

информаци$а меJу раDнородним рачунарима и мреEама. uодине ";>&.

6ационална научна фондаци$а GMZ€H $е основала мреEу ко$а се Dвала The

!te"!et ко$а $е седам Cодина касни$е @овеDана са LdKLMmj!ppM мреEом и тако

$е настао MZ€Mmj. на $е оку@Aала уCлавном академске институци$е# а

@рикAучила $о$ се и MLZL као и друCе дрEавне аCенци$е. /оком ";># и ";;.

Cодине ?ирио се vZmMmj I конференци$ски систем Cде се @рвобитно

раDмеBивало ми?AеBе о раDним стручним темама. hx` $е ";;. основао

xhjMmj мреEу ко$а $е укAучивала на$@ре универDитетске рачунаре у (мерици# а

касни$е G@ро$ект mLdMH у 0вро@и и друCим кра$евима света.

joK!hK @ротокол $е @одеAен @о сло$евима:

Ап6и'а9и3%и &634 - @ристу@ корисника сервисима мреEе GjjK# €jK#

Z`jK# pMZH:• jjK G[aNOjN‚UjOSRPaQOUH I Vеб странице €jK G€[TN UOSRPaQOUH I

датотекама

• Z`jK GP[^aTN ^S[T UOSRPaQOUH I долаDећа @оста KqK3 GaQPU Qii[YNH I

одлаDећа @оста

• pMZ GcQ^S[R RS^N PyPUN^H I имена сервера!hK

Тра%&п3рт%и &634 уDима @оруке# сеCментира у датаCраме# @рави

виртуелне веDе# @ренос GjoK# vpKH

И%тер%ет &634 GМреEни сло$# hK адресираBе и рутираBе I hK# ho`K#

LdKH:

• hK I основни Dа @ренос информаци$а

• hoK` I контролне @оруке I наслаBа се на hK I @оруке ти@а QPU

]RONSYnSgTN и moq Dа a[Re

• LdK I ScONP ONPQT]U[QR. Сваки уреJа$ има `Lo адресу Gкартице I >

битаH LdK I hK у `Lo# dLdK I `Lo у hK

6 nUUa:!!VVV.eP^-R[P.Nc].OP!cQVRTQSc!eNU!OSY]RSOPWN-^ON{N!">%.nU^T

16


17/26


Q+ У0РА)SА1Е МРЕ-ОМ

+@равAаBе мреEом се често дефини?е као @роцес надCледаBа

слоEене мреEе ради @овећаBа ефикасности и @родуктивнбости мреEе и

одCоворноC информатичкоC особAа. +@равAаBе мреEом GенCл. MNUVQOW^SRSeN^NRUH администраторима мреEа и теFничарима @омаEе да ус@оставе

одреJени ниво контроле над мреEним уреJа$има. + мноCим случа$евима# алатке

Dа у@равAаBе мреEом омоCућава$у администратору да @ровери Fардвер и

софтвер сваке станице# не одлаDећи до конкретноC рачунара. Поред тоCа# овим

алаткама се моEе обавити онсовно одрEаваBе рачунара Gкао ?то $е

дефраCментаци$а чврстоC диска ил иаJEурираBе у@равAаћкоC @роCрамаH ко$им

се у@равAа даAински# са централне у@равAачке конDоле. 5ак се моEе

@одесити и аутоматско обаве?таваBе администратора о насталим моCућим

@роблемима. Данас @осто$и велики бро$ моћниF у@равAачкиF алата као ?то суK qaNRƒ[NV# oQ^aS• hRP[enU `NRSeNO # pNTT qaNR `SRSeN [T [`SRSeN„

ком@ани$е fSUNVSy. /и алати се моCу инстаирати и на сервере и на радне

станице и моCу слати у@равAачко$ конDоли детаAне иDве?та$е о стаBу свакоC

рачунара.

T+ 0РИНЦИ0И У0РА)SА1А МРЕ-ОМ

дрEаваBе $едне мреEе и Bено администрираBе у Dнатно$ мери моCу дао@терете информатичке ресурсе. Да бисмо сFватили ваEност и @риоритет

у@равAаBа мреEом# треба да @оJемо од основниF Dадатака $едноC

администратора:

• 2нсталираBе и @оде?аваBе новиF радниF станица и сервера

• (EурираBе @осто$ећиF радниF станица и сервера

• (EурираBе о@еративниF система и у@равAачкиF @роCрама

• 2нсталираBе# додаваBе Dакр@а и аEурираBе а@ликаци$а

• 2нсталираBе новиF каблова

• 2нсталираBе и @оде?аваBе уреJа$а• ДокументоваBе интервенци$а

• (EурираBе документаци$е

• При$авAиваBе# Dа@исиваBе и реаCоваBе на у@оDореBа о

@роблемима

• МереBе и @раћеBе мреEниF @ерформанси

во $е само мали део оноCа ?то чини @осао $едноC администратора.

6екада $е то Dначило даноноћни рад на $едном рачунару# а данас# како су се

мреEе услоEBавале и @овећавале# сви ови @ослови су се морали обавAати

7 #ачунарске мреже$ инс%алирање$ одржавање и &о&рав'ање# ZUNanNR …. x[eNTQV# Публикум#БеоCрад# %&&.

17


18/26


мноCо брEе. /о некада ни$е био велики @роблем када $е буrет био мноCо већи и

фирме Dа@о?Aавале мноCо ви?е Aуди. (ли данас# када @редуDећа смаBу$у

сво$ буrет и бро$ Dа@ослениF# информатичка одеAеBа $едва DадовоABава$у

@отребе корисника.

U+ ЗА,ТО ЈЕ 0ОТРЕKНО У0РА)SА1Е МРЕ-ОМ

+@равAаBе мреEом @редставAа континуално надCледаBе и одрEаваBе

мреEе као и отклаBаBе насталиF @роблема. +Dмимо Dа @ример $едну осредBу

мреEу са %&-ак рачунара на ко$о$ администратор Eели да аEурира о@еративни

систем. Свак иадминистратор ће @рво @роверити да ли се Fардвер моEе

надоCрадити# а то Dначи @о$единачну @роверу свакоC рачунара. +D @омоћ алатки

Dа у@равAаBе мреEом# администратор моEе да @о@и?е Fардверске ресурсе

рачунара аутоматски и да на@рави детаBан иDве?та$ о свако$ конфиCураци$и#

?то ће му Dнача$но скратити време рада. ДруCи @ример би био# рецимо# ако

$едно @редуDеће донесе одлуку о Dабран идеAеBа софтвера. (дминистратор

ће лако уD @омоћ алатки Dа у@равAаBе мреEом# @роверити да ли сваки

софтвер на рачунару има лиценцу и да ли $е уо@?те инсталиран. +@равAачке

алатке то аутоматск ираде и о томе одмаF обаве?тава$у администратора.

*V+ ОK/АСТИ У0РА)SА1А МРЕ-ОМ

+@равAаBе мреEом се обично дели на < области:

МреEни @роблеми

2нсталираBе и конфиCурисаBе мреEе

МреEна беDбедност

Рад мреEе и

Процена тро?кова рада мреEе

*V+ *+ Мре(%и пр326еми

+@равAаBе мреEним @роблемима се састо$и од неколико корака:

ДефинисаBе @роблема

2дентификоваBе и иDоловаBе уDорка

тклаBаBе @роблема

Поновна @ровера мреEе

КAуч ус@е?ноC у@равAаBа @роблемима $есте откриваBе @роблема#

@ре@оDнаваBе @осто$ећеC @роблема. Помоћу алата Dа у@равAаBе мреEом#

администратори мреEа моCу ефикасние$ и брEе отклонити већи бро$ @роблема

18


19/26


20/26


**+ СТАНДАРДИЗАЦИЈА У0РА)SАЧКИХ 0РОЦЕСАРАЧУНАРСКЕ МРЕ-Е

8а у@равAаBе $едном мреEом нео@Fодан $е стандардан @ротокол ко$и

@одрEава ви?е раDличитиF мреEниF уреJа$а. ZM`K или Z[̂ aTN MNUVQOW`NRSeN^NRU KOQUQYQT @о$авио се ";>>. uодине у оквиру документаци$е dN•]NPU

iQO oQ^^NRUP Gd€oPH. d€o документи су дефинисали одновне @ринци@е рада

@ротокола ко$и ће @остати стандард Dа надCледаBе 2нтернета и у@равAаBа

Bиме. ва$ @ротокол $е Dатим @ослуEио као $единствена универDална Dамена Dа

оCроман бро$ @роCрама Dа у@равAаBе мреEом раDличитиF @роиDвоJача. д

тада $е ZM`K @остао веома @о@уларан алат мреEниF администратора.>

Дана?Bи о@еративни системи уCлавном садрEе ZM`K аCенте# а већина

@роиDвоJача рачунарскоC Fардвера данас нуди мреEне @роиDводе ко$и

@одрEава$у ZM`K. Документи d€o ко$и су се @о$авили @осле ZM`K-а отклонили

су @роблеме и до@унили иDворну стандардну баDу Dа у@равAаBе @одацима

`NRSeN^NRU hRiQO^SU[QR xSPN G h̀xH. Кра$ем ;&-тиF стандардна `hx

с@ецификаци$а $е @ро?ирена и наDвана dN^QUN MNUVQOW `QR[UQO[Re `hx Gили

d`qMH. на обуFвата ску@ ZM`K об$еката Dа аналиDу и надCледаBе мреEе.

Да би се Dа?титили @оверAиви @одаци# @о$авио се и Dа?тићени GенCл.

ZNY]ONH ZM`K Gили Z- ZM`KH# а @рви d€o документ о том стандарду @о$авио се

средином ";;%. uодине. ву верDи$у @роиDвоJачи Fардвера и софтвера нису

добро @риFватили.

2ако су ZM`K и d`qM ваEни и стандардни @ротоколи Dа у@равAаBе

мреEом# они нису и $едини на трEи?ту. Посто$е и друCи @ротоколи ко$е треба

имати на уму @риликом реалиDаци$е мреEе и BеноC у@равAачкоC система. /о су

p`h# jjK и bmx`

*.+ У0РА)SАЧКЕ МЕТОДЕ И РЕ,А)А1Е 0РОK/ЕМА

0р3#ита4те д3'$ме%та9и4$

(лати Dа у@равAаBе мреEом се често ком@лексни . Па би увек требало

@роучити BиFове моCућности. 6аучите како да @рви @ут идентифику$ете мреEне

урерJа$е.

С@атите '36и'3 4е а(а%а 2ез2ед%3&т

БеDбедност $е ваEна у у@равAаBу мреEом# @а би администратори

требало да @редуDму све моCуће мере како би с@речили неовла?ћено

@ристу@аBе мреEи# наро?ито администраторским @одацима.

0р3ерите иде%ти=и'3а%е $ре5а4е8 #ачунарске мреже$ инс%алирање$ одржавање и &о&рав'ање# ZUNanNR …. x[eNTQV# Публикум#БеоCрад# %&&.

20


21/26


Свак иадминистратор мора да идентифику$е уреJа$е и @ровери BиFово

стаBе. Кад у@равAачка @латформа идентифику$е мреEни уреJа$# мора$у се

@роверити реDултати. 6ео@Fодно $е @отраEити сервере# радне станице и

мреEне уреJа$е.

03де&ити реме иде%ти=и'3а"а $ре5а4а

+@равAачке @латформе обично има$у @одраDумевано време

идентификоваBа мреEниF уреJа$а. Било би добро @одесити време уDорковаBа.

0ри6а73дити пр3ераа"е $ре5а4а према а(%3&ти

Помоћу у@равAачкиF @роCрама# лако се моEе @одесити @ровера стаBа

@о$единиF уреJа$а иD Cру@е у раDличито време. Прику@AаBе таквиF @одатака

моEе @овећати саобраћа$ на мреEи# @а се Dадаци треба$у так одефинисати да

се @рво @роверава$у ваEни$и уреJа$и.

03де&ити реме &6а"а п3р$'а 3 7ре;'ама

насталим Cре?кама треба стално бити обаве?тен. +@равAака конDоласе сталн оаEурира да би обавестила администратора о на$нови$им# битним и

маBе битним доCаJа$има. (ко не седимо Dа рачунаром# моEемо @одесити да

нам се обаве?теBа ?аAу електронском @о?том.

0а(!и3 3р7а%из3ати $ре5а4е

+ свако$ мреEи се налаDи на$маBе %&-ак а некад и "&&-ак уреJа$а ко$ исе

мора$у орCаниDовати у лоCичке Cру@е ради лак?еC у@равAаBа. Помоћу

у@равAачкиF @роCрама то $е сасвим $еноставно урадити

Ор7а%из3ати изе;таа"е 3 д37а5а4има

МреEа ко$а има $ако @уно уреJа$а моEе да Cенери?е FиAаде @орука.

6еке од тиF @орука су информативне @рироде. Потребно $е елиминисати

суви?не и не@отребне @оруке и @римити само оне на$ваEни$е.

Иде%ти=и'3ати %еп3з%ате $ре5а4е

6ико нам не моEе Cарантовати да ће у@равAачки @роCрами адекватн

оидентификовати све мреEне уреJа$е. (ли на срећу у мноCим у@равABачким

системима# моCу се дефинисати @равила идентификаци$е. 1ако се на @ример

моCу дефинисати @равила ко$а ће идентификовати ?там@аче у мреEи.

Д3дати %3е $ре5а4еПосто$ећо$ мреEи се лако моEе додати нови уреJа$ беD аутоматске

идентификаци$е. Ручна идентификаци$а ?теди мреEне ресурсе.;

*.+ SУДСКИ РЕСУРСИ У РАЧУНАРСКИМ МРЕ-АМА

+ окруEеBу са неумреEеним рачунарима# сваки корисник @онаособ $е

одCоворан Dа @ерформансе своC рачунара. 6еки су ве?ти$и# неки маBе ве?ти#

али кад ствари крену ниDбрдо# колеCи$ална @омоћ $е увек добродо?ла. +

9 #ачунарске мреже$ инс%алирање$ одржавање и &о&рав'ање# ZUNanNR …. x[eNTQV# Публикум#БеоCрад# %&&.

21


22/26


умреEеном окруEеBу# у@равAаBе мреEом и Bено одрEаваBе DаFтева обучено

и @рофесионално особAе.

АДМИНИСТРАТОР МРЕ-Е

6и $една мреEа не моEе да функциони?е сама од себе већ $е реDултат

рада искусноC @о$единца т$. (дминистратора мреEе. (дминистратор мреEе

мора бити иDуDетно стручан и с@особан да иD мно?тва информаци$а у мреEи

иDвуче на$битини$е и да иDведе корисне DакAучке. Да би $една мреEа ис@равно

радила и да би мноCобро$ни @одаци у Bо$ били сиCурни# мреEа се мора

свакодневно надCледати и одрEавати. 6арочито велике и ком@лексне мреEе.

Рад администратора мреEе $е стоCа на$ваEни$и и на$одCоворни$и $ер се од BеCа

очеку$е да иD мреEе иDвуче на$ваEни$е. д самоC @очетка иDраде мреEе#

администратор мреEе мора да учеству$е у раDви$аBу таквоC @ро$екта. По

@равилу# иDбор администратора $е на$ваEни$е @итаBе у @ро$ектоваBу $еднемреEе.

ОСТА/О ОСОKSЕ

8а мреEе мале и средBе величине довоAан $е $едан администратор. 8а

одрEаваBе већиF и ком@лексни$иF мреEа @отребно $е додатно особAе.

Адми%и&трат3р 2ез2ед%3&ти

+ великим @редуDећима и великим мреEама $ако @уно @осла има око

беDбедности мреEе# те $е немоCуће да то обавAа сам администратор мреEе.

8ато треба да @осто$и администратор беDбедности ко$и се брине о додели

лоDинки @ристу@а# неовла?ћеном у@адаBу у мреEу# истраEиваBу у@ада# а

такоJе се бави и фиDичким @ристу@аBем мреEи.

Адми%и&трат3р 2азе п3дата'а

(дминитсратор баDе @одатака $е у @ринци@у одCоворан Dа @роCрамираBе

и одрEаваBе великиF релациониF баDа @одатака у мреEном окруEеBу. /акоJе

он треба @о$единцима да омоCући директно @ристу@аBе мреEи.

Р$'33ди6а9 рад%е 7р$пе

8адуEен $е Dа ре?аваBе @роблема у систему# Dа увоJеBе стандарда и

с@ровоJеBе ре?еBа# Dа @раћеBе @ерформанси мреEе# Dа @обоA?аBе учинка

@о$единца ко$и су као Cру@а @овеDани у $едну мреEу.

С6$(2а п3др;'е

8а@ослени у слуEби теFничке @одр?ке @омаEу администратору мреEе.

ни обавAа$у рутинске @ослове и ре?ава$у уобича$ене @роблеме а @о @отреби

обучава$у кра$Bе кориснике мреEе.

22


23/26


С6$(2а 3др(аа"а

ви Aуди су DадуEени Dа @о@равку и надоCрадBу Fардвера. 6а @ример

Dа @осатвAаBе каблова и @ро?иреBе мреEе.

GNW адми%и&трат3р

bmx администратор $е одCоворан Dа одрEаваBе и иDраду @реDентаци$е

ком@ани$е на 2нтернету. + BеCов о@ис с@ада иDрада садрEа$а @реDентаци$е#

аEурираBе садрEа$а да би @реDентаци$а корисницима била DанимлAиви$а и

@рвлачни$а.

*+ KЕЗKЕДНОСТ МРЕ-Е

+ раним фаDама раDво$а теFнолоCи$а на ко$има се баDира$у рачунарске

мреEе фокус $е био @оставAен на омоCућаваBе ?то веће брDине @реноса

@одатака са ?то маBом вероватноћом Cре?ке. Мала баDа корисника#

саставAена уCлавном од теFнички обраDованиF корисника# и ретке @рактичне

@римене омоCућиле су брD раDво$ теFнолоCи$а и довеле рачунарске мреEе до

@отенци$ала ко$им @рете да у @от@уности Dамене остале @о@уларне системе

комуникаци$е као ?то су телефони$а и телевиDи$а. МеJутим# растом

@о@уларности рачунарске мреEе су иDа?ле иD чисто теFничко-теFноло?коC

домена и све ви?е на BиFов раDво$ и @римену има$у економски и соци$алнифактори."&

2нтернет# као на$већу рачунарску мреEу данас# користе милиони

корисника @утем великоC бро$а досту@ниF сервиса. Путем ове мреEе се @реносе

лични @одаци корисника# обавAа$у @оверAиве @ословне видео-конференци$е и

раDCовори# обавAа$у финанси$ске трансакци$е# @реносе @оверAиве во$не и

дрEавне информаци$е# обавAа$у удаAени Fирур?ки DаFвати и $о? мноCо тоCа.

/ако да на @римеру 2нтернета моEемо DакAучити да се @утем рачунарскиF

мреEа све ви?е @реносе вредности реалноC света# често далеко веће неCо ?то

$е то случа$ код телефони$е и телевиDи$е. МеJутим# свака таква вредност са

собом носи на$че?ће велики риDик коCа $е циA елиминисати или у ?то већо$

мери умаBити. ПостиDаBе овоC циAа @ред инEиBере итеративно @оставAа

нове Dадатке ко$и се реDулту$у новим ре?еBима. /а ре?еBа моCу бити

$едноставне теFничке иDмене носећиF @ротокола или ком@лексни интелиCенти

софтверски системи ко$и уче и сво$е одлуке доносе @утем одреJениF метода.

uре?ке ко$е се $авAа$у на рачунарским мреEама и код ресурса ко$и су

@утем BиF досту@ни моEемо @оделити у четири катеCори$е на основу уDрока

BиFовоC @о$авAиваBа:

10 Младен ,еиновић# (лександар *евремовић# +ниверDитет СинCидунум# акултет Dаинформатику и рачунарство# 6ови Сад

23


24/26


". uре?ке ко$е се @о$авAу$у услед @ро@уста у дефиници$и FардверскиF и

софтверскиF ком@оненти рачунарскиF мреEа.

%. uре?ке ко$е се $авAа$у као @оследица неадекватноC диDа$нираBа

рачунарскиF мреEа и ненаменске у@отребе кори?ћениF ком@оненти.

3. uре?ке ко$е се $авAа$у услед неадекватноC кори?ћеBа рачунарскиF

мреEа од стране корисника недовоAно обучениF Dа рад.

. uре?ке ко$е се $авAа$у као @оследица искори?ћеBа @ро@уста у

дефиници$и FардверскиF!софтверскиF ком@оненти рачунарскиF

мреEа# BиFовом диDа$ну и GнеH@аEBи корисника а од стране

DлонамерниF корисника и у циAу оствариваBе одреJене користи од

на@ада на рачунарску мреEу или ресурс.

2ако Cре?ке свиF @оменутиF катеCори$а моCу имати катастрофалне

@оследице# на$ви?е @аEBе треба обратити на Cре?ке четвртоC ти@а $ер се оне

моCу класификовати као на@ади и са собом на$че?ће носе на$већи неCативанутица$ на @оверAивост и досту@ност ресурса и несметан рад мреEе.

ЗАКSУЧАК

+ дана?Bе време Cотово да $е неDамисливо Eивети и радити беD

у@отребе рачунара. 5ак и фирме са малим бро$ем рачунара меJусобно @овеDу$у

рачунаре да би била омоCућена раDмена @одатака. 6а?и кућни рачунари су

на$че?ће веDани у велику Cлобалну рачунарску мреEу - 2нтернет.

24


25/26


1окалне рачунарске мреEе су биле# $есу и остаће Cлавна @окретачка

снаCа информациониF система модерниF и великиF фирми и ком@ани$а# као

$едино средство Dа брD @ренос и раDмену раDличитиF врста информаци$а.

/еFнолоCи$а се# као и уви$ек# раDви$а. Про@усности мреEа вртоCлаво брDо расту

и обара$у Cранице# тако да би моCло доћи до ситуаци$е када @роблем неће бити

комуникаци$а и брDина @реноса на интернету или у било ко$о$ друCо$# како

Cлобално$# тако и локално$ мреEи# неCо ће @роблем @редставAати брDина рада

самоC рачунара и ком@оненти у Bему# какве иF данас @оDна$емо.

( @о?то $е ис@лативост уви$ек била Cлавна црта свиF мреEа# старе мреEе

би моCле @оEивети $о? дуCо уD маBу надоCрадBу. 8а то ври$еме# су@ер-брDе

@ро@усности ће морати чекати @от@уно нове и друCачи$е Cенераци$е рачунара#

чи$е ком@оненте неће каскати Dа о@тичким ком@онентама ко$е @овеDу$у

рачунарске мреEе# BиFове чворове и ком@оненте.

6еки реални на@редак у веома блиско$ и доста реални$о$ будућностимреEа моCао би се наћи у раDво$у нови$еC и сиCурни$еC мреEноC софтвера и

мреEниF о@еративниF система G$ер сиCурност рада на мреEи у DадBе ври$еме

@оста$е све актуелни$е @итаBеH# као и у увоJеBу новиF мреEниF и

комуникаци$скиF стандарда и @ротокола.

Данас се не моEе Dамислити рад беD рачунарскиF мреEа и у@равAаBа

тим мреEама. ПоуDданост и рас@олоEивост рачунарскиF система и мреEа

@остала $е све критични$а и од виталноC $е интереса да се обеDбеди адкватан

алат Dа BиFову контролу и надDор. + блиско$ будућности моEемо очекивати да

се рад администратора мреEа ви?е цени и траEи# наравно са @орастом буrета

ко$и се иDдва†а Dа hj.

/ИТЕРАТУРА

". Одржавање школске рачунарске мреже s@ревод: Силвана 7оrићt# Светлост-

5ачак БеоCрад# %&&.

%. Основе рачунарских мрежа w %&& `[YOQPQiU oQOaQOSU[QR3. nUUa:!!VVV.eP^-R[P.Nc].OP!cQVRTQSc!eNU!OSY]RSOPWN-^ON{N!">%.nU^T

25


26/26


. Младен ,еиновић# (лександар *евремовић# +ниверDитет СинCидунум#

акултет Dа информатик уи рачунарство# 6ови Сад

Documents

Seminarski rad_MIO.doc