Rasizam podrazumeva teorije o ljudskoj nejednakosti, o nadmoći određenođe rase u odnosu na druge koje se ocenjuju kao primitivne. Te teorije nisu nove, već postoje od početka ljudske civilizacije. Grci i Rimljani su sve druge narode nazivali “varvarima”. Primera ima nebrojeno mnogo. Iako neki smatraju da je rasizam davno prevaziđena pojava, pobornici takve ideologije su i danas veoma aktivni. Suština rasizma se, znači, ogleda u verovanju da su neke rase superiorne u odnosu na druge, i na taj način je status pojedinca u društvu određen. Ekstremni rasista je uglavnom nečim frustriran, nezadovoljan, neprihvaćen u društvu. Rasizam je karakteristika onih koji već imaju psihološke probleme. Onaj ko se ne oseća superiorno traži manjinsku grupu da pokaže superiornost i prema njoj transformiše svoju agresiju. Rasna netolerancija kao ideologija se posebno razvila tokom kolonijalizma, kada su evropski narodi počeli koristiti domoroce kao jeftinu radnu snagu, oduzimajući im imovinu ili čak i živote. Naravno, za rasizam je trebalo pronaći opravdanje kako bi postalo prihvatljivo za sve društvene slojeve. Opravdanje je ležalo u činjenici dad ok su evropske nacije tehnološki razvijale i uznapredovale, plemena Amerike, australije i većeg dela Afrike su još uvek bila na primitivnom nivou. Prema tome, bilo je očigledno da su te rase bile inferiorne. Nauka i religija su bile korišćene kao podloga za dalji razvoj rasizma, argumenti su se nalazili u njima i one su zloupotrebljavane u političke svrhe. Kreacionisti su poreklo rasizma pronašli u Darvinovoj Teoriji evolucije, i kao dokaz se navodi Darvinov zaključak “Favorabilne rase putem zaštite u prirodnoj selekciji i borbi za opstanak”. Međutim, teorija evolucije je nastala dva veka nakon dovođenja prvih crnih robova u Ameriku. I bitna činjenica je da darvin govori o “rasi” kao varijaciji unutar vrsta životinja, a ne kako bi evropskog belog čoveka označio kao superiornim. Što se tiče Hitlera, stvar je malo drugačije prirode, jer se on u opravdanju genocida nad Jevrejima i drugim narodima, pozivao na ideju Božanskog prava. Rasizam je pronašao način da kontaminira i hrišćansko mišljenje i delovanje. Jevrejima je pridodata sramna uloga u istoriji spasenja. Srednjovekovni teolozi sun a sledeći način interpretirali stihove Biblije: “Ham je bio jedan od trojice Nojevih sinova, a počinio je strašan greh videvši svog oca golog. Prokletstvo se nastavilo in a njegove sinove: Husa, Mesraina, Fuda i Hanana. U kolonijalno doba, ime Hus dobija doslovno značenje- crna koža.” Sa obzirom das u još u Nojevo doba ljudi crne kože bili prokleti da budu sluge evropskim potomcima, mnogi hrišćanski religiozni autoriteti tvrdili da Evropljani imaju pravo da porobe ostatak sveta. Ovaj teološki argument nije iščezao u modernom dobu, a dokaz za to je američki Kju Kluks Klan koji koristi ovaj argument. Na jugu Sjedinjenih Američkih Država, hrišćanski teolozi su rasizam potkrepljivali stihovima iz Jevanđelja po Luki, “Sluga koji ne sluša gospodara će dobiti batine”. Rasisti su tvrdili da među ljudskim rasama postoje biološke razlike koje se ne mogu prevazići i zbog toga je nedopustivo da se te rase međusobno mešaju. U nekim zemljama ovakva shvatanja dobla su i insitucionalni oblik. Čak jedan čitav vek posle ukidanja ropstva crnci nisu imali političkih prava, a mešanje rasa je dugo bio predmet osude. Na današnjoj političkoj sceni u Americi, neki se još uvek bore sa rasnom diskriminacijom. Barak Obama nema sreće što je pitanje rase pokrenuto baš kada se bori na preliminarnim izborima sa Hilari Klinton za nominaciju u Demokratskoj stranci, u Indijani, koja je bila severno uporište Kju kluks klana. Njegov mentor je izjavio da je Američka vlada izumela virus side kako bi zarazila crnce. To je veoma škodilo Obaminoj političkoj kampanji. Štab Klintonove je uspeo da ga predstavi kao crnog kandidata, a ne

1

kao kandidata koji je iznad bilo koje rase, kako on sebe rado vidi. Štab Klintonove poriče da im je to bila taktika.U Izraelu je stanje rasizma alarmantno. Izraelsko društvo dostiže nove nivoe rasizma koji uništava slobodu izražavanja i privatnosti izjavio je Sami Michael prilikom objavljivanja izveštaja o ljudskim pravima u Izraelu. Dalje, u izveštaju se navodi anketa koja pokazuje da 50% Izraelaca ne prihvata da živi sa Arapima u istoj zgradi niti da ima arapske prijatelje, čak ne bi dopustili svojoj deci da se druže sa Arapima. Ispitanici su takođe rekli da ne bi pustili Arape u svoje kuće. A skoro polovina Izraelaca želi da država podstakne arapske građane da se isele van Izraela, navodi se u ovom istraživanju. Vlada takođe ugrožava slobodu izražavanja arapskih novinara kroz pretnju, dolazi do ismevanja i odvajanja arapskih putnika na aerodromima, a nije im dozvoljeno ni priključivanje vojsci. Iako su priznati kao izraelski građani, mnogi izraelski Arapi su se žalili zbog diskriminacije u svim sferama života. Stopa siromaštva među Arapima u Izraelu je duplo veća nego kod jevrejske populacije. Ovakav rasizam se jedino može otkloniti kroz promenu rasnog mentaliteta izraelske vlade, a pre toga i promenom shvatanja i mišljenja svake osobe ponaosob. Što se tiče naše države, Srbije, dovoljno je da se podsetimo šta se desilo 9. novembra 2005. godine, na dan borbe protiv fašizma i antisemitizma na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Na tribinu je upalo dvadesetak pripadnika organizacije Nacionalni stroj, pri čemu su održali govor i fizički povredili aktere tribune. Žustro aktiviranje vodećih političkih partija, šefa države i žandarmerije je rezultiralo saopštenjem das u organizacije Nacionalni stroj, Skinhedi, Kr vi čast, Rasonalisti, neonacističke. Oni veruju u nejednakost, segregaciju, zabranu abortusa, narkomanije, pedofilije, homoseksualizma, pornografije. Ono što je zateklo javnost, jeste što Vlada Srbije i Skupština Srbije nisu odreagovale i time samo pružile podršku takvim organizacijama i aktivnostima. Obelodanjen je i udeo istaknutih funkcionera DSS i samog Koštunice u jačanju ekstremnih grupacija koje propagiraju fašizam, antisemitizam, ideološku, političku, nacionalnu i svaku drugu netrpeljivost. ?????????????????????????????Sledeća zanimljivost, bazirana na rasizmu je to što je Srpska radikalna stranka protestovala zbog izjave Miroljuba Labusa da će napustiti Vladu ukoliko kandidat radikala Tomislav Nikolić pobedi na predsedničkim izborima u Srbiji. U saopštenju radikala navodi se da takva Labusova izjava predstavlja poruku “političkog rasizma”. Posle takve izjave nameće se pitanje da li se radi o ličnim preferencijama Labusa ili je zaista reč o političkom rasizmu.Što se tiče rasizma u oblasti nauke i naučnih istraživanja, navode se sledeći događaji kao značajni.Londonski Muzej nauke je otkazao predavanje dobitnika Nobelove nagrade za medicinu Džejmsa Votsona. Votson je u svom radu sugerisao da su pripadnici crne rase manje inteligentni od belaca. Američki genetičar je izazvao lavinu neodobravanja kada je za britanski časopis "Sandej tajms" izjavio sledeće "čini me potištenim sam pogled na Afriku, jer su svi naši socijalni zakoni bazirani na činjenici da je intelektualni potencijal stanovnika Afrike jednak intelektualnom potencijalu belaca, iako svi testovi pokazuju suprotno". Votson je rekao da se nada da su svi jednaki, ali pretpostavlja da "ljudi koji rade sa zaposlenim crncima ne misle tako". Ova izjava je mu je onemogućila da održi predavanje u Muziju, sa obzirom da je izjava bila rasistički usmerena. Craig Venter je

2

rekao da nema temelja u znanstvenim činjenicama, o ljudskom genetskom kodu, za ideju da bi se na osnovi boje kože mogla predvidjeti nečija inteligencija.Sledeći naučnik optužen za rasizam, jeste Ričard Lin koji je diplomirao i doktorirao psihologiju na prestižnom britanskom Univerzitetu Kembridž. Sedamdesetogodišnji psiholog je u svetu poznat po kontroverznim tezama o velikim razlikama u inteligenciji između različitih naroda i polova. Njegovi radovi su često napadani u naučnim krugovima, a njegov američki kolega Leon Kamin optužio ga je za neobjektivnost, pogrešno postavljenje podataka i rasizam. Zgražavanje naučne javnosti su takođe izazvali i rezultati istraživanja profesora sa irskog Univerziteta Ulster prema kom su Srbi predstavljeni kao najgluplji narod na Starom kontinentu. I to sa prosečnim koeficijentom inteligencije 89, što bi značilo da svaki Srbin ima niži nivo inteligencije od proseka. Istraživanje kojim je rukovodio dr Ričard Lin pokazuje i da su najinteligentniji Nemci i Holanđani koji imaju prosečni koeficijent inteligencije 107, slede Poljaci sa 106, Šveđani sa 104, Italijani sa 102 i Austrijanci i Švajcarci sa po 101. Začelje tabele sa Srbima dele Rumuni s koeficijentom 94 i Turci sa 90. naravno, osude na račun dr Lina stižu sa svih strana. Dr Ranko Rajović, član borda direktora svetske "Mense" i izvršni direktor "Mense" u Srbiji i Crnoj Gori, najoštrije kritikuje to istraživanje. Ovo je dokaz za to da nije samo naneta nepravda, već da se vrši vrsta rasizma, uzdizanjem nekih nacija u odnosu na druge. Ono što bi trebalo da se učini, jeste da se vrši određena provera kako rezultata naučnih radova, tako i sadržaja objavljivanja naučnih radova.Sa druge strane, razvoj ekologije i epidemiologije pokazao da je raznovrsnost od ljučne važnosti za preživljavanje vrsta, i ljudske vrste. Ovo se može ilustrovati time da varijacije u rasama mogu doprineti tome da jedna bolest ne može uništiti celu ljudsku vrstu, jer su pojedine rase immune na različite vrste bolesti. Primer za to je španski grip koji je pogodio svet 1918. godine, ali ipak je ostalo živih ljudi. Tako, rasizam se može smatrati kako socijalnom, tako i direktnom opasnošću za opstanak ljudske rase.Ono što je usledelo na društvenom planu u XIX i XX veku, jeste izvrtanje značenja Teorije evolucije poznatog kao Socijalni Darvinizam. Teorija se koristila kao direktno opravdanje za potlačavanje “nižih rasa” ili za eutanaziju i sterilizaciju mentalno obolelih i retardiranih, tj. uvela se socijalna razlika u skladu sa rasnim osobinama. U polemici Maria Kalika o socio-kulturnom rasizmu u Srbiji, predstavljen je rasizam na društvenoj sceni. Sa obzirom da se društvo doživljava kao proctor u kom se odvija borba za opstanak i gde je prilično normalno i prihvaćeno da nemaju svi jednaka prava, rasizmu su širom otvorena vrata. Rasizam više nije samo razlika u vrednosti različitih rasa, već uključuje i fenomen da se neke društvene grupe tretiraju kao manje vredne, kao podljudske, pa bilo da je u pitanju rasa, nacija, klasa, pol ili nešto drugo. Iza političkih propagandi, krije se socio-kulturni rasizam koji potcenjuje stare, neobrazovane, rurarne. Da ova pojava uzima sve više maha, pokazuje događaj na Trgu Republike gde su se organizovale studentske i omladinske organizacije, sa ciljem da motivišu mlade da izađu na izbore. Sadržaj propagandnog letka bio je “Da li ti želiš da o tvojoj budućnosti presuđuju oni kojima je svejedno u kakvoj ćemo zemlji da živimo narednih 5 godina_ Oni koji su ionako najbolje godine već proživeli?”. Pri tome su se mogli videti studenti preobučeni u u penzionere i seljane koji su sprečavali mlade da glasaju. Nekada su se mladi i obrazovani borili za zajedničke društvene ideale, a dans su oni ti koji vrše ili

3

raspiruju društvenu diskriminaciju. I kako onda očekivati da to bolje sutra bude ispunjeno univerzalnim ljudskim vrednostima i normama?U Srbiji mržnja prema crncima ne može biti merilo rasizma, kao u Americi, jer je naš narod malo kontakata imao sa njima. U našoj zemlji, u vreme SFRJ, je studirao priličan broj studenata iz Afrike i Azije, a većina ih je živela u studentskim domovima. Zabeležen je događaj kada je lokalni siledžija terao crne sudente da se penju na drvo, jer “im je tamo mesto”. Sva sreća, takvih incidenata je bilo malo. Treba napomenuti da su domaći studenti tvrdili da su crnci prljavi i da smrde. Ono što se naglašava, jeste da je deo doma koji je zastupljen crncima, odisao čistoćom i dobrom higijenom, dok se to isto za deo domaćih studenata ne može reći.Što se tiče žute rase, o Kinezima se nije mnogo znalo dok nisu došli uglavnom zbog trgovine. Tada je počelo vladati mišljenje da su oni vredni, ali i prljavi. Posle toga se desio incident kada je ekipa kineske televizije dobila batine na demonstracijama, jer su izneli svoje poreklo. Još i danas, neke javne ličnosti reč “azijatski” koriste u pogrdnom značenju. Takve izjave i stavovi javnih ličnosti koje su mnogima uzor, budu prihvaćeni bez razmišljanja i proširuje se rasizam na šire narodne mase. Kada se slučajno zapitate da li kod nas ima rasizma, svakako ćete dobiti kategoričan negativnan odgovor, a grafite koji pozivaju da se Romi proteraju ili izbele u varikini, tumačiće se kao ispad pojedinaca. Ali izgleda da je situacija ipak nešto drugačija.Mnogi smatraju da su Romi degradirani, prljavi, da ne trebaju da imaju nikakva prava jer se ne smatraju ljudskim bićima. Slična mišljenja ouna mržnje vladaju i prema Hrvatima. I sve se to prenosi sa generacije na generaciju, i onemogućava se borba protiv rasizma. Teško je uhvatiti se u koštac sa nevidljivim rasizmom, kada ga mnogo ljudi nosi u sebi, a javno ga ne priznaje. Međutim, to što ga ne vidimo, ne znači i da ne postoji. Rezultati socioloških i socijalnopsiholoških istraživanja, koja su izvršena krajem 80-ih i početkom 90-ih godina u Srbiji, ukazuju na postojanje stereotipija i izrazito velike etničke distance prema romskoj populaciji od strane većinskog neromskog stanovništva. Zbog toga neki smatraju opravdanim koristiti naziv “antiromizam” kao oblik rasizma. Jedno drugo istraživanje etničke distance je vršeno na nereprezentativnom uzorku studenata I godine Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Pošto je reč o budućim medicinskim profesionalcima, oni bi trebalo a priori da budu oslobođeni etničkih (i svih drugih) predrasuda, budući da odnos lekar-pacijent pretpostavlja bezrezervno i potpuno angažovanje medicinskog profesionalca, bez obzira na rasu, naciju, veru, rod, životnu dob pacijenta. Iznenađujuće je što rezultati istraživanja pokazuju znatnu distanciranost pripadnika ispitane studentske populacije prema određenim etničkim, nacionalnim i rasnim grupama, posebno Romima.Svi navedeni primeri kao i drugi koji su zataškani ili prećutani, pokazuju ozbiljnost situacije u Srbiji i u svetu. Nije dovoljno objasniti stvari ekscesom pojedinaca i okrenuti glavu. Obaj problem je suviše ukorenjen da bi se mogao brzo istrebiti. Preduzeti su napori koje je sadržano u obraćanju lične predstavnice Predsednika Kancelarije OEBS za borbu protiv rasizma, ksenofobije i diskriminacije koja je usmerena i na netoleranciju i diskriminaciju prema hrišćanima i pripadnicima drugih religija. Oni nude jedinstveno rešenje za problem rasizma, jer su svesni nestabilnosti i priblema koje rasizam prouzrukuje, sa obzirom da je svaka država multinacionalna. Države učesnice su se obavezale na: jačanje svojih reakcija na zločine iz mržnje i incidente motivisane mržnjom, jačanje napora na prikupljanju i održavanju pouzdanih informacija i statističkih

4

podataka o zločinima iz mržnje i zakonodavstvu, jačanje napora na pružanju odgovarajuće obuke za reagovanje i prevenciju zločina iz mržnje zvaničnicima vlade i sprovođenju zakona i uvođenje obrazovnih programa koji promovišu toleranciju i nediskriminaciju. Sa obzirom da je predsednik Skupštine Srbije, Predrag Marković obavestio parlamentarnu skupštine Saveta Evrope i OEBS-a da Republika Srbija nastavlja članstvo i preuzima sva prava i obaveze, nadamo se većim naporom države u sprečavanju rasizma.

Problem rasizma je najbolje sagledati sa obe strane, kako pobornika antirasizma, tako i onih koji zastupaju rasizam. U Srbiji, postoji i deluje organizacija rasista pod nazivom “Rasonalisti”. Njihova ideja je zasnovana na tome da rasizam bran ii čuva orirodu i evoluciju, jer je prirodno das u evolucijom nastale rase različite vrednosti. Oni podržavaju prirodnu selekciju u smislu da treba uništiti “niže rase” kako oni ne bi bili na uštrb superiornijih rasa. Po njima “Jedna od istina o prirodi je da bi neke stvari preživele i procvetale neke druge stvari moraju da umru, da budu uklonjenape ili da rastu i razvijaju se negde drugde. Dobar primer za to, iz prirode, je gajenje useva krompira. Ti usevi su gajeni za prehranu. Usevi su sađeni na pogodnom prostoru - polju, recimo - vi ne želite da se išta drugo razvija na račun krompira. To jest, vi pokušavate da kontrolišete i štetočine i korov -  stvari koje mogu da nanesu štetu vašim usevima i ostave vas bez hrane. Prema tome, moraćete uzeti motiku i uništiti korov (ako sprovodite organske načine), ili ih kontrolisati na neki drugi način. U stvari, UBIJETE GA. Jednostavna činjenica, ili vaši usevi krompira, vaša hrana, ili korov. Možete da volite neke vrste korova i gledati na njih kao korisne, kao deo prirode i možete ih pustiti da rastu i razvijaju se negde drugde, na drugom delu zemljišta ili po ivicama polja. Ali zasigurno ne želite taj korov izmeđ vaših useva i prema tome ne interesuje vas ''osećanje'' korova koje ugrožava vaše useve. Uništavate ih.“ Ovo odražava ideologiju rasista, i oni smatraju da je to dovoljno dobar argument. Međutim, već smo napomenuli i objasnili da rasizam jeste opasnost za ljudsku vrstu, a ne „volja prirode“. Takođe, njihova ilustracija ipak nije dobra u poređenju dve ljudske rase kao, krompira i korova. Iako veoma logična, ova ideologija Rasonalista je zastupljena na pogrešnim tumačenjima i zloupotrebe nauke.

Svaki čovek ima pravo na svoje mišljenje, pa možda pod tom mislimo i na negativno mišljenje o drugoj rasi, naciji, grupi. I svako ima prava da se odluči da li će biti zagovornik rasizma ili ne. Po sopstvenom mišljenju, međutim, niko nema prava da fizički ili psihički maltretira pripadnika druge rase, niti da mu oduzme njegova osnovna ljudska prava. Jedno je distancirati se, a drugo napadati i smatrati drugog čoveka „korovom“ čovečanstva.

Smatram da svet ima veliki zadatak i težak, ako nastoji iskoreniti mržnju među rasama. Potrebni su ogromni i dugi napori za makar i malo vidljive rezultate. Prvi korak u toj borbi bi trebao podrazumevati ispitivanje i dublje razumevanje rasizma i svih njegovih savremenih oblika. Zati bi bilo povoljno vršiti istraživanja u te svrhe. Sledeći korak bi bio zakonom kažnjivo delo svako koje vodi ispoljavanju rasizma i povređivanju prava drugih. To je preko potreban korak koji bi presekao nit podržavanja i prećutkivanja rasističkih delovanja. I sledeća stvar koja se mora učiniti, jeste neka vrsta prosvećivanja širih

5

narodnih masa u svetlu antirasizma. To se može postići predavanjima i tribinama u školama, na poslu, preko mas-medija

6