seminarski planiranje

8/6/2019 seminarski planiranje

1/21

UNIVERZITET U ZENICIEKONOMSKI FAKULTET

SEMINARSKI RAD IZ NASTAVNOG PREDMETAPLANIRANJE U PREDUZEIMA

Finansijska funkcija u preduzeu ,,Ekoplant

PREDMET: Planiranje u preduzeima Mratovi Mevludin 292-R-06

MENTOR: Mustabai Emir 280-R-06Mujagi Almedina 575-Rsf-07Mai Emina 269-R-06

Zenica, maj 2011. godine


2/21

1

S A D R A J

Uvod .............................................................................................................................. .21. Finansijska funkcija u preduzeu ......................................................................... .3

1.1Finansijska funkcija kao podsistem preduzea ................................................... .41.2 Odnos finansijske i ostalih funkcija ................................................................... .51.3 Finansijska politika preduzea ........................................................................... .81.4 Faktori finansijske politike ................................................................................ .9

2. Finansijska funkcija u preduzeu ,,Ekoplant .................................................. 102.1Ostvareni i planirani ukupni prihodi .................................................................. 11

2.2 Struktura trokova ............................................................................................. 122.3Investiciona ulaganja ......................................................................................... 152.4 Bilans uspjeha ................................................................................................... 162.5Gotovinski tok ...................................................................................................172.6Ekonomski tok .................................................................................................. 18

Zakljuak...................................................................................................................... 19

Literatura ...................................................................................................................... 20


3/21


4/21

3

1. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU

Sa aspekta teorije sistema preduzee se moe objasniti kao organizacini sistem sa svim njegovim

karakteristikama. To znai, da se preduzee da opisati kao otvoren, dinamiki, stohastiki i ciljno

usmjeren poslovni sistem. Za nesmetano odvijanje poslovnog procesa je najvanija stabilnost

poslovnog sistema, a na stabilnost poslovnog sistema najee najvei uticaj ima prisutnost

konflikta izmeu ciljeva pojedinih podsistema poslovnog sistema.

Zbog toga poslovni sistem treba da uskladi ciljeve pojedinih podsistema u sinergijsku celinu, i na

taj nain onemoguci negativne tendencije konfliktnih ciljeva, koji se, ako su neusklaeni,

negativno odraavaju na stabilnost sistema kao cjeline. Savremeno preduzee predstavlja manje

ili vie sloenu drutveno-ekonomsku kategoriju sa definisanim ekonomskim ciljevima i

zadacima. Preduzee je, prema tome, sloen poslovni sistem iji je osnovni cilj i zadatak

obavljanje odreenih poslova u sklopu njegove individualne reprodukcije kao dela integralne

drutvene reprodukcije. Preduzee je sloen poslovni sistem, jer se unutar njegove individualne

reprodukcije izvrava sloen privredni zadatak, u vezi s tim i unutranja podjela rada.

U okviru jedinstvenog poslovnog sistema mogu se identifikovati sljedea tri podsistema:

izvoaki, informacioni i upravljaki.

U izvoakom podsistemu obavljaju se osnovne poslovne funkcije: kadrovska, nabavna,

proizvodna, prodajna i finansijska. Informacioni podsistem obuhvata informacione funkcije koje

se onose na procesiranje podataka o budunosti, o prolosti, kao i kontrolu i analizu podataka.

Upravljaki podsistem obuhvata sljedee funkcije: planiranje proizvodnih procesa, organizaciju i

kontrolu izvrenja proizvodnih zadataka.

Integralni zadatak preduzea se ostvaruje putem jednog funkcionalno-organizacionog

mehanizma, koji se kao cjelina naziva sloeni dinamiki poslovni sistem.

Preduzee je sloen dinamiki sistem i svaka funkcija sa svojom unutranjom organizacijom i

tehnikim instumentima predstavlja dio tog sloenog poslovnog sistema, pa se moe smatrati

posebnim prostim, ili manje sloenim sistemom ( odnosno podsistemom).


5/21

4

1.1 Finansijska funkcija kao podsistem preduzea

Finansijska funkcija svestrano je ukljuena u okviru procesa individualne reprodukcije, u

djelovanje svih ostalih funkcija. Sa stanovita organizacije, proces reprodukcije zapoinje

nabavkom, a zavrava se prodajom.

Poetna i zavrna faza su u novanom obliku, a novac je trebalo pribaviti ili imati , a takoe pod

izvjesnim uslovima i vraati. Preoblikovanje novca u procesu reprodukcije vri se cirkulacijom

sredstava dok je problem nabavke posedovanja i vraanja novca iz domena finansijskih odnosa.

Centralna kategorija finansijske funkcije je novac u svim njegovim osnovnim ulogama: mjerila

vrijednosti, posrednika razmjene, platenog sredstva, uvara vrijednosti, i raspodjelioca

drutvenog proizvoda. Dakle finansijski odnosi jesu odnosi izmeu ljudi, organizacija i drutvakoji proistiu iz znaaja novca u svim njegovim nabrojanim ulogama.

Kada su u pitanju pojedine faze procesa individualne reprodukcije, onda se novac javlja u

pomenutim funkcijama:

a) U fazi pribavljanja pojedinih faktora poslovno-proizvodnog procesa novac dejstvuje u obe

svoje funkcije. On je mjerilo vrijednosti pri kalkulaciji izvrenih nabavki, a istovremeno je i

sredstvo plaanja u smislu novanog izmirivanja ugovorenih kupoprodajnih obaveza prema

dobavljaima.

b) U fazi proizvodnje novac uglavnom funkcionie kao mjerilo vrijednosti pri utvrivanju

vrijednosti trokova u proizvodnji i pri kvantificiranju vrijednosti rezultata proizvodnje.

c) U fazi prodaje (razmene) novac ima, takoe, dvostruku funkciju: kao mjerilo vrijednosti pri

voenju i definisanju kalkulaciji cijena sopstvenih proizvoda i usluga, i kao sredstvo plaanja

pri naplati gorovih proizvoda i usluga od kupaca i korisnika.

d) U fazi raspodjele novac isto tako dvostruko djeluje kao mjerilo vrijednosti pri utvrivanju

ostvarene bruto dobiti.

e) Kao sredstvo plaanja pri dodeljivanju novanih iznosa pojedinim participantima u raspodjeli

dobiti (podmirenje opte i zajednike potronje).


6/21

5

1.2 Odnos finansijske i ostalih funkcija u preduzeu

Plan je instument preko koga se uspostavlja prva faza izmeu finansijske funkcije i komercijalne

funkcije, odnosno nabavke i prodaje. Sve vei znaaj imaju informacije o raspoloivim

novanim sredstvima za nabavku, pri emu je potrebna stalna saradnja i provera nabavne slube

da su sredstva obezbijeena za odreene vee, odnosno pojedinane nabavke.

Izmeu finansijske funkcije i nabavke treba da se ostvaruje stalna saradnja u vezi sa plaanjem

obaveza dobavljaima. Finansijska sluba ostvaruje saradnju s nabavnom slubom i u vezi sa

ostvarenjem naknadnih popusta vezanih za nabavku a koji su uslovljeni obimom nabavke po

koliini i vrijednosti.

Odnos finansijske funkcije i prodaje

Saradnja finansijske funkcije i prodaje zapoinje planiranjem sredstava za finansiranje zaliha

gotovih proizvoda i finansiranje potraivanja od kupaca i potraivanja po robnim i potroakim

kreditima. Drugo znaajno podruje saradnje finansijske funkcije i prodaje odnosi se na praenje

naplate potraivanja za prodate proizvode, robu i usluge.

Na osnovu navedenih podataka finansijska sluba prati naplatu potraivanja od kupaca,

raspodjeljuje naplaene iznose po osnovu zajednikog proizvoda, odnosno zajednikog prihoda,

prati ostvarivanje uslova za odobravanje naknadnih popusta u vezi s prodajom proizvoda,

odnosno robe, ili daje odgovarajue informacije prodaji na osnovu kojih prodaja odobrava te

popuste.

Saradnja finansijske funkcije i prodaje ostvaruje se na podruju informisanja prodaje o iznosima

potraivanja od kupaca koji nisu naplaeni, odnosno obezbijeeni u zakonskom roku, zatim o

razlikama u stanju potraivanja od kupaca, a naroito ako te razlike potiu iz osnova nerijeenih

reklamacija na cijenu ili druge uslove prodaje (kvalitet, oteenje u transportu i sl.).


7/21

6

Odnos finansijske funkcije i proizvodnje

Zadatak proizvodne funkcije jeste da proizvodi odreenu vrstu proizvoda, odreenog kvaliteta i

koliine, i uz odgovarajue utroke ivog i minulog rada, odnosno uz najmanje trokove.

Odnosi finansijske funkcije i proizvodnje realizuju se kao odnosi finansijske slube i slube

proizvodnje, u zavisnosti od toga koje koje slube u okviru proizvodnje dejstvuju, odnosno koje

zadatke obavljaju.

U vezi s tim treba imati u vidu da je proces organizovanja preduzea u oblasti materijalne

proizvodnje propraen i tendencijom obrazovanja odreenih slubi u preduzeu. Saradnja

finansijske i proizvodne funkcije ostvaruje se naroito na podruju angaovanja obrtnih

sredstava u zalihama materijala, nedovrene proizvodnje, poluproizvoda i dijelova gotovihproizvoda.

Odnos finansijske i raunovodstvene funkcije

Razgranienjem finansijske i raunovodstvene funkcije, dolo je i do promjena u njihovim

odnosima. U najkraim crtama, odnosi finansijske i raunovodstvene funkcije u svakodnevnom

poslovanju ogledaju se u sljedeem:

Izvjetaji finansijske slube o primljenim i izdatim instrumentima obezbjeivanja plaanja

slue kao podloga za knjienje u knjigovodstvu, pa ih svakodnevno ona mora dostavljati

knjigovodstvu;

Obrauni kamata na koritene zajmove i kredite;

Ukoliko se likvidacija ulaznih faktura vri u finansijskoj slubi, odnosno ukoliko ona vri

isplatu obaveza prema dobavljaima na osnovu fakture;

Raunovodstvene informacije i izvetaje (bilansi stanja, bilansi uspjeha, stanja potraivanja od

kupaca i obaveza prema dobavljaima,..);


8/21

7

Odnos finansijske i kadrovske funkcije

Dodirne take kadrovske i finansijske funkcije nalaze se, npr. u vezi sa preduzimanjem novih

investicija vezanih za proirenje kapaciteta, ili pak uvodjenja nove opreme, tehnologije i na tome

zasnovanog blagovremenog obezbeenja adekvatne kadrovske strukture. Odreene finansijske

informacije o kretanju ukupnog prihoda, trokova poslovanja i dobiti u jednom proteklom

vremenskom periodu mogu upuivati na potrebu za to racionalnijim korienjem postojeeg

kadrovskog potencijala.

Kretanje produktivnosti, ekonominosti i rentabilnosti poslovanja, putokaz je za definisanje

ciljeva kadrovske politike budueg perioda vezanih za eventualnu izmjenu kadrovske strukture,

rad na kontinuiranom usavravanju kadrova i prilagoavanju radnih uslova kadrovima.

Odnos finansijske i kadrovske funkcije

Neophodnost praenja i zadovoljavanja potreba, elja i ukusa postojeih i potencijalnih

potroaa, na jednoj strani, kao i obezbijeivanje finansijske podloge za takvu poslovnu

orijentaciju, na drugoj, osnovne su dodirne take marketing i finansijske funkcije. Finansijska

funkcija ima jo jedan vaan zadatak da marketing funkciju usmjeri u pogledu korisnika, tj.

segmenta potroaa kojima treba prvenstveno da plasira svoje proizvode, odnosno usluge.

Odnos finansijse i drugih funkcija

Tanije, analitiko-planska funkcija daje finansijskoj funkciji potrebne informacije o planovima

razvoja i tekuoj aktivnosti, te ove dve funkcije meusobno sarauju u fazi sastavljanja planova.

Finansijaka funkcija ima uspostavljene odnose sa funkcijom istraivanja i razvoja. Rije je o

saradnji pri izradi prijedloga srednjoronog i godinjeg plana razvoja i utvrivanja mogunosti

ulaganja. Sa funkcijom za opte i pravne poslove, koja priprema materijale za organe

upravljanja, stara se za sprovoenje odluka organa upravljanja i poslovnih ugovora, finansijska

funkcija sarauje i odrava stalnu vezu preko poslova prinudne naplate potraivanja, regulisanja

materijalno-finansijskog poslovanja itd.


9/21

8

1.3 Finansijska politika preduzea

Predstavlja kompleksnu aktivnost koja se na podruju finansijkog poslovanja sprovodi u

odredjenom vremenu koristei se odredjenim metodama, principima i sredstvima, a sve to u cilju

ostvarenja najpovoljnijih efekata u oblasti finansijskog poslovanja preduzea. Samim tim

koncipiranje i utvrdjivanje strategije i taktike dugoronog i srednjoronog delovanja finansijskog

poslovnog sistema kao dijela sloenog dinamikog sistema naziva se finansijskom politikom.

Sutina problematike finansijske politike je u sljedeem:

-otkrivanje i fiksiranje postojeih i potencijalnih problema finansijskog karaktera koji objektivno

mogu da ometaju realizaciju planiranih finansijskih konstrukcija u buduem poslovanju

organizacije;-sistemsko prouavanje karaktera fiksiranih problema, istraivanje moguih puteva za njihovo

pravovremeno rijeavanje i predlaganje metoda i mjera za njihovo otklanjanje u svrhu optimalne

realizacije svih planiranih finansijskih konstrukcija i operacija, kao znaajnih komponenata

efikasne realizacije kompleksne poslovne politike organizacije;

-sloenost i klasifikacija finansijske politike;

-irok dijapazon finansijskih poslova i problema implicira i irok domen finansijske politike.

S obzirom na osnovna podruja djelovanja finansijske politike moe se govoriti o:

-politici pribavljanja finansijskih sredstava,

-politici finansiranja proste i proirene reprodukcije,

-politici plasmana finansijskih sredstava,

-politici zajednikih ulaganja,

-politici stvaranja finansijskih rezervi,

-politici finansiranja obrazovanja kadrova,

-politici utvrivanja i raspodjele ukupnog prihoda i dobiti,

-politici likvidnosti,

-politici poslovanja na finansijskom tritu i

-politici finansijske stabilnosti.


10/21

9

Sve ove parcijalne finansijske politike su dijelovi integralne finansijske politike preduzea.

Izmeu njih djeluje zakon povratne sprege tako da vrlo esto parcijalne politike dimenzioniu i

struktuiraju integralnu finansijsku politiku i obratno.

Finansijska politika se moe podeliti prema:

-vremensko-genetikom aspektu na: politiku finansiranja, investicionu politiku, tekuu

finansijsku politiku i prema nekim autorima moemo dodati politiku osnivanja.

-vremenskom aspektu na: dugoronu politiku strukture i kratkoronu politiku likvidnosti.

-zadacima finansijske funkcije na: politiku nabavke, politiku upotrebe, politiku upravljanja

kapitalom.

-na osnovu kriterijuma dinaminosti mogua je klasifikacija finansijske politike na osnovnu,tekuu i razvojnu finansijsku politiku.

1.4 Faktori finansijske politike

Posebno podruje problematike finansijske politike jesu faktori finansijske politike. Njihovo

nepoznavanje moe da uslovi sasvim pogreno i nerealno koncipiranje osnovnih pravaca i

aspekata finansijske politike. Sve relevantne faktore ove politike moemo podeliti na interne i

eksterne.

Interni faktori finansijske politike su oni koji se nalaze i objektivno djeluju u samom preduzeu.

Najvaniji su:

-usvojena globalna poslovna politika,

-usvojen plan i program dugoronog i srednjoronog razvoja,

-stepen koritenja kapaciteta,

-kvalifikovna struktura zaposlenih,

-politika internih cijena,

-stepen likvidnosti i zaduenosti itd.

Eksterni faktori su oni koji paralelno sa internim egzistiraju i zakonomjerno djeluju u uem i

irem drutvenom i privrednom okruenju, a veoma utiu na realnost i konzistentnost koncepta

finansijske politike.


11/21

10

2. FINANSIJSKA FUNKCIJA U PREDUZEU ,,EKOPLANT

Firma ,,Ekoplant je relativno mlado i malo preduzee. Stoga u poetnim fazama svog

poslovanja nije bilo potrebe za posebnim angamanom vanjskih strunjaka i saradnika. Naime

sami pokretai ovog poslovnog poduhvata su ujedno i vlasnici preduzea i njegovi rukovodicoci.

Ono to je vano napomenuti jeste da finansijska funkcija nije odvojena kao zasebni sektor u

ovom preduzeu, iz razloga to se jo uvijek nije ukazala potreba za odvajanjem posebnih

funkcija. Obim poslovanja je jo uvijek na takvom nivou da ne zahtijeva formiranje posebnih

funkcija ( finansijske, marketinke, kadrovske, raunovodstvene, proizvodne itd,). Ipak imajui u

vidu da poslovanje svakim danom postaje sve sloenije i obimnije, vlasnici ove frime imaju u

planu da u skladu sa poveanjem preduzea i njegovih poslovnih aktivnosti ujedno rade i nauspostavljanju kompleksnije organizacione strukture, koja se sama po sebi namee s rastom

preduzea. Takva organizaciona struktura bi naravno ukljuivala i formiranje posebnog

finansijskog sektora, pored ostalih funkcija u preduzeu.

Trenutno su podjeljenje osnovne odgovornosti i nadlenosti izmeu vlasnika preduzea, iako

poslovanje nije organizovano na nain da postoje posebni sektori u preduzeu. Predsjednik

Upravnog odbora i veinski vlasnik preduzea, Dragan Krsti odgovoran je za poslovanje

preduzea, a upravljanje i kontrolu proizvodnje vri u saradnji sa druga dva investitora. Za

upravljanje finansijama zaduen je Dejan Savi, diplomirani ekonomista, a za administrativne

poslove Rajka Birovljev, bankarski slubenik.

Pored toga to finansijska funkcija nije izdvojena kao zasebna funkcija u preduzeu, ipak se

jasno mogu uoiti aktivnosti koje su obino predmet finansijske funkcije. To je iz razloga to

nijedno preduzee ne moe da obavlja svoju aktivnost bez vrenja zadataka i ciljeva finansijske

funkcije, koji se u prvom redu ogledaju u pribavljanju i upotrebi novanih sredstava, kao i

voenju odgovarajue evidencije o koritenju finansisjkih sredstava. Stoga je prilikom samog

osnivanja preduzea odmah dodijeljenja uloga bavljenja finansijama jednom od vlasnika

preduzea.


12/21

11

2.1 Ostvareni i planirani ukupni prihodi

Proraun ukupnog prihoda koji se ostvaruje prodajom proizvoda ( npr. organskog paradajza) vri

se na bazi proizvodnog programa proizvodnje paradajza od 30 kg po 1 m2, odnosno za povrinu

od 1440 m2 (14,4 ara). Planira se proizvodnja od 43200 kg u proljetnom zasadu (prvo polugodi-

te) i oko 10% manje (38880 kg) u jesenjem zasadu (drugo polugodite). To ini ukupnu godinju

proizvodnju paradajza od oko 82080 kg. Prosjena oekivana proljetna i jesenja cijena po 1 kg

iznosi 1,8 KM, pa je proraun za godinu dana: 82080 kg x 1,80 KM=147744,00 KM.

Navedeni prihod je realno ostvarljiv ako se uzmu u obzir elementi mikrolokacije, kao to su :

kvalitet zemljita, osunanost lokacije, zatita od vjetrova, zatienost od grada i poplave, dobar

vodni reim i dr. Treba uzeti u obzir da cijene mnogo variraju, poetkom proljea su dalekoiznad prosjeka, te postepeno opadaju, da bi naglo pale u ljetnim mjesecima.

U drugom polugoditu (jesenji zasad) cijene ostaju na prilino visokom nivou. Uzgajanje povra

u klimatski nepovoljnom dijelu godine (u periodu jesen-zima) obezbjeuje bar dio potreba

domaeg trita koje je inae u vansezoni uglavnom upueno na povre iz uvoza (zbog

nedovoljno izgraenih povrina pod plastenicima). To je glavni razlog zato su cijene ovih

proizvoda u zimskom periodu na visokom nivou, to za posljedicu ima da je prosjena godinja

cijena daleko vea od najmanje cijene po kojoj se proizvodi prodaju krajem ljetne sezone, kada

cijene padaju ispod 1KM.

U narednoj tebeli prikazan je ostvareni prihod od prodaje paradajza tokom 2009 i 2010 godine

poslovanja, te oekivani prihod za 2011. godinu:

Proizvod Ukupan prihod u 2009

godini (KM)

Ukupan prihod u 2010

godini (KM)

Planirani prihod u

2011 godini (KM)Paradajz 147744,00 242460,00 295488,00


13/21

12

U 2009. godini promet je ostvaren zahvaljujui proizvodnji na povrini od 1440 m2 koja

obuhvata sistem plastenika kojeg ine dva plastenika sa termogenima na lo ulje dimenzija 60 m

x 12 m = 720 m2 po plasteniku, odnosno ukupne povrine od 1440 m2 = 14,4 a = O,144 ha.

Budui da je tokom 2009 godine ostvaren maksimalan promet, koji je s ovim kapacitetima bilo

mogue ostvariti, preduzee se odluilo na proirenje kapaciteta sa jo jednim sistemom

plastenika takoe na povrini od 1440 m2. Ipak nisu nastavili sa proirivanjem, iz razloga to u

2010 godini kapaciteti nisu maksimalno iskoriteni, te stoga nema potrebe za daljim ulaganjem

finansijskih sredstava u povenje povrine koja je pod plastenicima.

2.2 Struktura trokova

Trokovi sirovina, osnovnog i pomonog materijala i drvene nepovratne ambalae (gajbica)odreuju se na osnovu podataka iz plana nabavke mnoenjem projektovanih koliina i

projektovanih cijena. Sve projektovane koliine i projektovane cijene ustanovljene su na osnovu

prethodnih nabavki koje su vrene kod istih dobavljaa, pri tome uzimajui u obzir i mogue

fluktuacije cijena na tritu.

Trokovi materijala

Naziv Iznos trokova u 2009

godini (KM)

Iznos trokova u 2010

godini (KM)

Planirani trokovi u

2011 godini (KM)

Sjeme/rasad paradajza 3000,00 6000,00 7000,00

Stajsko ubrivo 160,00 320,00 400,00

ivinsko ubrivo 360,00 720,00 700,00

Zatitna sredstva 700,00 1400,00 1400,00

Ambalaa 400,00 800,00 800,00

Ukupno

4620,00 9240,00 10300,00


14/21

13

Energija i gorivo

Naziv Iznos trokova u 2009

godini (KM)

Iznos trokova u 2010

godini (KM)

Planirani trokovi u

2011 godini (KM)

Elektrina energija 440,00 480,00 560,00

Dizel gorivo 1820,00 2000,00 2200,00

Benzin 2020,00 2220,00 2400,00

Lo ulje 180,00 200,00 220,00

Ukupno 4460,00 4900,00 5380,00

Amortizacija

Naziv Stopa amortizacije Iznos u KM

Plastenik 20 % 15400,00

Tehnoloka oprema 25 % 3500,00

Transportna sredstva 10 % 1700,00

Ukupno 20600,00

Trokovi radne snage

Naziv Mjesena plata Mjeseci Broj radnika Godinji iznos u KM

Stalni radnici 600,00 12 3 21600,00

Sezonski radnici 500,00 2 4 4000,00

Ukupno 25600,00


15/21

14

Trokovi investicionog odravanja

Opis Godinji troak investicionog

odravanja (KM)

Plastenik 460,00

Skladini prostor 200,00

Poslovni prostor 750,00

Sistem za navodnjavanje 50,00

Kamion 640,00

Ukupno: 2100,00

Trokovi su veoma vaan segment poslovanja u svakoj kompaniji, preduzee ne moe poslovati

bez trokova. U svakom ozbiljnom preduzeu vri se permanentna evidencija i obraun trokova

njegovog poslovanja. Jedan od brojinih razloga zbog kojih je potrebno raspolagati podacima o

svojim trokovima, jeste i ocjena sposobnosti preduzea da osigura neophodna finansijska

sredstva za neometano odvijanje poslovnih aktivnosti. Na osnovu ovih podataka, finansijska

funkcija u preduzeu moe da planira kada e doi do poveanog odliva novanih sredstava, te je

u stanju da unaprijed osigura potrebna novana sredstva.

Kao to se vidi iz navedenih tabela u firmi Ekoplant, trokovi se stalno evidentiraju, vri se

njihov obraun i planiranje za naredni period. Iz tog razloga finansijska funkcija ovog preduzea,

uvijek raspolae podacima kada e biti potrebno vie novanih izdataka nego inae, pa je u

stanju da ih i osigura na vrijeme, obezbjeujui na taj nain nesmetano odvijanje poslovnih

procesa bez ikakvih zastoja.

Postoje jo brojni drugi trokovi, koje ova frima ostvaruje tokom svog poslovanja, ali su

prikazani ovi osnovni zbog nemogunosti da se doe do detaljnijih podataka. U svakom sluaju

smatramo da su ovi podaci dovoljan pokazatelj naina na koji se vri planiranje upotrebe

novanih sredstava u firmi Ekoplant.


16/21

15

2.3 Investiciona ulaganja

Ve je na poetku navedeno da je frima, tokom prve dvije godine poslovanja vrila nova

investiciona ulaganja, koja su za cilj imala poveanje proizvodnih kapaciteta. Na taj nain

ostvaren je konstantan rast proizvodnje, ali i prometa odnosno prodaje proizvoda. Sve to je

naravno za posljedicu imalo i rast ukupnog prihoda, pa i zarade.

Ipak, za 2011 godinu ne planira se proirenje proizvodnje, niti se planiraju neka znaajnija nova

ulaganja. To je zbog toga jer je utvreno da se tokom prole godine postojei proizvodni

kapaciteti nisu iskoristili maksimalno. U svakom sluaju bez obzira na to to se firma nije

odluila na nova ulaganja, tokom 2011 godine planira se poveanje prometa, iskoritavanjem

postojeih kapaciteta do maksimuma, a za godinu poslije postoji ve plan ukljuivanja novih plastenikih sistema, ukoliko se uspije ostvariti promet na nivou postojeeg maksimalnog

proizvodnog kapaciteta.

NOVA ULAGANJA

Opis Iznos ulaganja(KM)

Osnovna sredstva

- Plastenik- Sistem za navodnjavanje

45600,002000,00

UKUPNO 47600,00

Pored potrebnih osnovnih sredstava, doi e naravno i do srazmjernog poveanja trokova,

ukljuujui trokove sirovina i materijala, energije i goriva, radne snage, amortizacije i ostalog.

Da li se isplati ii sa novim ulaganjima uprava firme e znati tokom 2011

godine, ukoliko padnepotranja ili cijene, odustat e se od plana proirenja poslovnih aktiovnosti za 2012 godinu. Ipak

oekuje se bolje iskoritavanje proizvodnih kapaciteta tokom 2011 godine, te iz tog razloga ve

se poelo s planovima za nova ulaganja u godini poslije.


17/21

16

2.4 Bilans uspjeha

U nastavku emo prikazati bilans uspjeha iz 2009 i 2010 godine, kao i planirani bilans uspjeha za

2011 godinu.

Naziv 2009 GODINA 2010 GODINA 2011 GODINA

I UKUPNI

PRIHOD

147744,00 242460,00 295488,00

II UKUPNI

RASHOD

78360,00 99270,00 106760,00

Trokovi sirovina,

materijala, ambalae

4620,00 9240,00 10300,00

Trokovi energenata 4460,00 4900,00 5380,00

Amortizacija 20600,00 39500,00 39500,00

Trokovi plata 25600,00 25600,00 25600,00

Investic. odravanje 2100,00 2 100,00 2100,00

Trokovi marketinga 1300,00 1650,00 2800,00

Ostali trokovi 15300,00 13200,00 18000,00

Kamata 3080,00 3080,00 3080,80BRUTO DOBITAK

(I-II)

69384,00 143190,00 188728,00

POREZ NA DOBIT 13876,80 28638,00 37745,60

NETO DOBITAK 55507,20 114552,00 150982,40

KUMULATIVNI

NETO DOBITAK

55507,20 170059,20 321041,60


18/21

17

2.5 Gotovinski tok

Odnosi (relacije) neto novanih tokova prikazane su u tabeli. Iskljueni su trokovi amortizacije,

a ukljuena otplata kredita.

Naziv 2009. godina 2010. godina Plan za 2011. god.

UKUPNI PRILIVI 147744,00 242460,00 295488,00

Ukupan prihod od

prodaje proizvoda

147744,00 242460,00 295488,00

UKUPNI IZDACI 101236,80 118408,00 135005,60

Trokovi sirovina,materijala, ambalae

4620,00 9240,00 10300,00


Trokovi plata 25600,00 25600,00 25600,00

Investic. odravanje 2100,00 2100,00 2100,00


Ostali trokovi 15300,00 13200,00 18000,00

Kamata 3080,00 3080,00 3080,00

Otplata kredita 30000,00 30000,00 30000,00

Porez na dobitak 13876,80 28638,00 37745,60

NETO PRILIV 46507,20 124052,00 160482,40

KUMUL.NETO

PRILIV

46507,20 170559,20 331041,60


19/21

18

2.6 Ekonomski tok

U prikazu ekonomskog toka sa aspekta preduzea iz odliva novanih sredstava su iskljueni

trokovi amortizacije i iznos otplate kredita.

Naziv 2009. godina 2010. godina Plan za 2011. god.

UKUPNI PRILIVI 147744,00 242460,00 295488,00

Ukupan prihod od

prodaje proizvoda

147744,00 242460,00 295488,00

UKUPNI IZDACI 71236,80 88408,00 105005,60Trokovi sirovina,

materijala, ambalae

4620,00 9240,00 10300,00


Trokovi plata 25600,00 25600,00 25600,00

Investic. odravanje 2100,00 2100,00 2100,00


Ostali trokovi 15300,00 13200,00 18000,00

Kamata 3080,00 3080,00 3080,00

Porez na dobitak 13876,80 28638,00 37745,60

NETO PRILIV 76507,20 94052,00 130482,40


20/21

19

Zakljuak

Preduzee Ekoplant ima jako dobre pretpostavke za uspjean nastavak svog poslovanja, ali je

neophodno da u narednom periodu angauje struno osoblje iz oblasti upravljanja preduzeem.

Iako dosadanja uprava ima iza sebe jako dobre rezultate, rast preduzea namee formiranje

sloenije organizacione strukture koja bi podrazumjevala postoajanje posebnih sektora,

ukljuujui meu njima i finansijsku funkciju.

Poslovi iz domena finansija postaju svakim danom sloeniji, te jedan ovjek nije u stanju da sam

obavlja takve poslove, a da se ujedno bavi i ostalim poslovnim aktivnostima poevi od

rukovoenja proizvodnim procesom, poslovima nabavke, prodaje, itd. Sami vlasnici su uvidjeli

ovu potrebu, jo prilikom osnivanja preduzea, te je jednom od osnivaa dodijeljena odgovornosti nadlenost nad finansijama. Ipak ne postojanje formalne strukture koja bi odvojila sve funckije

esto dovodi do toga da se osoba zaduena za finansije mora baviti drugim poslovima.

U preduzeu su ve poeli da rade na uspostavljanju posebnih odjeljaka ili sektora, te se

poetkom 2012 god. oekuje sasvim nova organizacijska struktura u firmi Ekoplant.


21/21

20

LITERATURA

Documents

seminarski planiranje