skola ikonopisa

Embed Size (px)

Text of skola ikonopisa

Slikanje ikona

Tehnika ikonopisa bizantskog razdoblja, koja se u pukoj umjetnosti u Rusiji ouvala do poetka 20. st., za razliku od enkaustike tehnike (slikanja voskom), slui se bojama pomijeanim sa umanjkom kao vezivnim sredstvom (tempera). Uzima se drvo koje daje iste daske i koje ne napuknu kod suenja, ne izluuju smolu i kasnije se ne savijaju. Kod svih grih ikona (osima italo-kretskih i dalmatinskih), kao i kod starih ruskih, srednji dio daske je udubljen, tako da vanjski rub predstavlja malo uzdignuti okvir oko slike. Premazana tutkalom daska se polae (grundira) slojem alabastra rastopljenog u itkom ljepilu. Na osuenu i izglaenu podlogu prenosi se crte, katkada putem mehanikog "opraivanja" kontura kroz rupice u slici koja se stavlja na dasku. Boje se rastapaju u octu ili u vodi s malim dodatkom umanjka. Osnova slike najprije se pokriva zlatom. Zatim se debelim kistovima pokrivaju bojama razliiti dijelovi slike; nakon toga "raskriva se" pozadina kompozicije palae, brda, drvee i drugi elementi pejzaa i arhitekture, a onda se jednom tamnom bojom grundiraju likovi. Poslije toga se tankim kistom vri monohromno postupno "osvjetljavanje" tih povrina istim bojama u nizu sve svjetlijih nijansa, ime se gradi reljef figure, tijela i obraza. Zavrni moment u modeliranju lica ini niz najsitnijih bijelih linija; one se na kraju miia, nad obrvama, u onim kutovima, na nosu i nosnicama i na gornjoj usnici spajaju u bijele mrlje (rehatus), koje se zovu "oivke". Osvjetljeni dijelovi slike esto se jo "probjeljuju" potezima rastopljenog zlata. Poto se izradi kosa i brada sitnim crticama i zavojcima, slikaju se natpisi zlatom ili cinoberom. Konano se ikona prekriva olifom lakom koji daje povrini sjaj i titi sliku. Mnoge su ikone prekrivene srebrnim ili mjedenim okovima, ponekad pozlaenima. Okovi su obino izvedeni tehnikom iskucavanja i ukraeni gravirama. Pojava okova na ikonama veoma je stara, a od 17. st. sve je ea. U Rusiji je njihova proizvodnja bila masovna. Ob balkanskih ikona s ovakvim okovima najvei broj sauvan je u Ohridu.

Nosioci slikanog slojaNosioci slikanog sloja su ono na cemu slikamo. U pravoslavnom ikonopisu srecemo sledece nosioce: Karton Pogodili ste, karton se koristi za vezbanje. Mozete koristiti kupovni karton iz slikarskih prodavnica, a mozete dohvatiti prvu kutiju na koju naidjete, rasporiti je makazama i iskrojiti parce zeljene velicine koje cete preparirati podlogom za ikonopis. Karton ce se savijati kada ga budete mazali preparaturom. Ovoj njegovoj nezgodnoj osobini doskocicete pomocu lepljive trake i to tako sto cete karton zalepiti

za sto. Celom duzinom ivica kartona pruzite lepljivu traku i pricvrstite karton za sto. Na ovaj karton nanesite dva, tri sloja preparature i sacekajte da se sve osusi. Kad karton bude potpuno suv, odlepite ga od stola i slikajte po njemu.

Primer ikone na kartonu

Daska (prirodno drvo) Tradicionalni nosilac koji se koristi jos od nastanka hriscanstva i ikonopisa svakako je prirodno drvo. U zavisnosti od regiona, za ikonopis se koriste razlicite vrste drveta. Najbolje je meko, listopadno drvo. Kod nas se najbolje pokazala lipa. Danas u prodaji postoji velika ponuda gotovih dasaka za ikone, tako da ovde necete naci upustva o tome kako da oterate veverice sa drveta, oborite ga, obradite i napravite svoju dasku. Daske koje se prodaju su zadovoljavajuceg kvaliteta i obrade i nisu mnogo skupe. Jedna daska se sastoji od vise medjusobno slepljenih dascica. Pored toga sto su ove dascice zalepljene jedna za drugu, one su sa straznje strane pricvrscene i sa dve poprecne daske koje se nazivaju kusaci. Glavna uloga kusaka je da sprece krivljenje daske. Sve sto je potrebno da znate o kusacima je to da oni ne smeju biti zalepljeni za dasku niti bi smeli da ispadaju. Idealno je ako su kusaci cvrsto uglavljeni u svoje zljebove. Nije problem i ako se mrdaju levo desno - pri nanosenju preparature na drvo ce poceti da "radi" i, gle cuda, kusaci ce cvrsto lezati u zljebovima. Daske su najcesce pravougaonog oblika, mada ima i cetvrtastih kao i onih sa zaobljenim gornjim delom. Ako je daska pravougaona najcesci odnos njene visine i sirine je 1.33:1, u korist visine. Dakle, ako je nosilac ikone sirok 10 cm, njegova visina ce biti 13,3cm. Taj odnos sirine i visine je idealan za ikone na kojima ce biti predstavljen dopojasni lik jednog svetitelja. Sa prednje strane daske najcesce se nalazi korito ili kovcezic. To je udubljenje od nekih 2-5 mm dubine koje zauzima najveci deo daske. Oko korita nalazi se ram koji ga uokviruje. Ram moze biti siri ili uzi, a postoje i mnoge ikone koje cu potpuno ravne, dakle nemaju korito. Pozadinu ikone naslikane na prirodnom drvetu je najbolje zastiti nekim zastitnim sredstvom protiv crva. Gledajte da bude lepe boje, neke tamono crvenkaste, na primer... Ako planirate vasu ikonu da kacite na zid, onda joj na sredinu gornjeg kusaka pricvrstite kukicu za kacenje slika.

Prednosti pravog drveta su cvrstoca i dugovecnost, a mane su krivljenje i nesvakidanje dobar ukus koji privlaci crvotocine.

Izgled daske od nazad - kusaci

Medijapan Medijapan se prozivodi od opiljaka prirodnog drveta i lepka. Danas se sve vise koristi u ikonopisu. Mozete ga nabaviti na mestima gde stolari kupuju sperpolocu, medijapan i ostali materijal od kojeg prave to sto prave. Ako mozete da birate, pazarite tamo gde "seku na meru". To ce vam mnogo olaksati zivot. Sto se cene tice - pet puta je jeftiniji od prirodnog drveta. Za cenu jedne daske od lipe moze se kupiti pet tabli medijapana istih dimenzija. Na medijapanu nema kusaka, nema udubljenja sa prednje strane (korito). Zadnju stranu medijapana mozete premazati cime god hocete jer crvi ne napadaju medijapan, sto je ujedno i njegova velika prednost. Predlazem da je obojite cigla crvenom akrilnom bojom za beton koja je vrlo lepa i mozete je naci u svakoj farbari. Jos bolje ako imate neku lepu mat farbu koja nece dozvoliti vodi da prodre u medijapan. Ostale prednosti medijapana: ne krivi se (zato ni nema kusake), pogodan je za velike formate jer je "iz jednog komada", a ne iz vise slepljenih dascica. Problem sa medijapanom je taj sto moze da upije vodu iz okoline, nabubri i raspadne se. Jos nisam video ovakvo parce medijapana, sem nekih komada koji su duze vreme bili na otvorenom. Ako se ikona slikana na medijapanu drzi u normalnim, kucnim uslovima ne bi trebalo da bude problema. U slucaju nepazljivog postupanja sa medijapanom moze doci do krunjenja njegovih coskova. Zbog toga ne bi bilo lose coskove premazati nekim lepkom i tako ih ojacati. Sve u svemu, posle prirodnog drveta, medijapan je najbolji nosilac ikone. Ponasajte se ljudski prema njemu i on ce vam to uzvratiti na najbolji moguci nacin.

Tabla medijapana

Sperploca Sperpoloca se pravi od vise medjusobno slepljenih furnira. To jest, uzme se daska i od nje se iseku tanki komadi po sirini. Kao kada sir secete na tanke komade. Onda se ti furniri zalepe jedan za drugi i tako se dobije tabla sperploce. Sperploca se moze naci u raznim debljinama. Iako deluje cvrsto, sperploca ima jednu manu kada je ikonopis u pitanju - moguce je da dodje do razlepljivanja furnira nakon nanosenja podloge za slikanje. Dogodi se da izmedju dva sloja furnira ne bude dovoljno lepka i kada se gornji sloj nakvasi u toku pravljenja podloge, on krene da "radi", bubri, pomera se i odlepi se na onom mestu gde nije bilo dovoljno lepka. Rezultat tog odlepljivanja bice grba, ispupcenje na vasoj podlozi.

Platno Ikone na platnu se slikaju akrilnim bojama. Mozemo slikati na: 1. Blind ramovima koji se u prodavnicama nalaze vec pripremljeni, raznih su dimenzija i nisu skupi. To su klasicna platna za slikanje koja su pricvrscena na drveni ram. 2. Platnu koje ce po zavrsetku slikanja biti nalepljeno na zid i tako postati svojevrsna "freska". Za izaradu ovakvih ikona - freski potreban nam je veliki drveni ram na koji cemo zategnuti platno. Posle zatezanja na platno nanosimo akrilnu podlogu u dva sloja. Slikanje bi trebalo izvesti u tanjim slojevima da bi se oslikano platno moglo urolati (zbog transporta) bez ostecenja slikanog sloja. Sem na zid, ovako oslikane ikone se mogu lepiti i na medijapan i sl.

Ikona na platnu spremna za lepljenje na zid

Priprema podlogeSudeci po vasim brojnim pitanjima vezanim za ovu temu, pravljenje podloge (levkas, djeso, grund) zadaje vam dosta problema. Lako moze biti da su ti problemi proizasli iz velikog broja receptura koje mozemo naci i koji zbunjuju pocetnika. Cesto su te recepture potpuno medjusobno suprotne, sto izaziva dodatne zabune. Ovde cu pokusati da izlozim nacin na koji ja pripremam podlogu za slikanje ikone. Ako u tekstu bude nekih nejasnih delova, slobodno otvorite novu temu na forumu. Jasno je da se slikanje ne moze izvoditi direktno na drvenoj podlozi, jer je nemoguce tako uglacati dasku da se njena zrnasta tekstura ne odrazi na slikani sloj. Zbog toga, ali i zbog nekih drugis stvari, pribegava se nanosenju podloge koja se sastoji od tutkala i nekog punioca. Uloga podloge je da obezbedi: glatkocu, cvrstinu, povrsinu koja se moze lepo polzatiti, obezbedjuje jednaku upojnost po celoj povrsini i garantuje dugovecnost naslikanog sloja. Impregnacija Da bi podloga bila cvrsta i kvalitetna dasku na koju cemo je nanositi prethodno moramo zasititi tutkalom. To cemo postici pomocu gusceg rastvora tutkala (7 - 10%) kojeg cemo u 2 - 3 sloja naneti na dasku. Potrebno je uvek sacekati da se prethodni sloj osusi, pa zatim naneti sledeci sloj. To moze da potraje od pola sa ta na vise, zavisi od temperature, vlaznosti vazduha i sl. Uglavnom, susenje se ne sme

ubrzavati na bilo koji nacin (fen i sl.). U slucaju da radite na medijapanu imregnaciju mozete obaviti u jednom sloju. Kada se tutkalo na dasci osusi mozete na nju nalepiti platno ili gazu. To mozete uciniti, ali i ne morate. Licno, platno lepim na dasku samo kada radim vece formate. Ako nemate dovoljno iskustva sa pravljenjem podloga za ikone