skraćeno - UPUTSTVO ZA ZAVRŠNE I DIPLOMSKE RADOVE

1

NOVI SAD – 21000, Ul.Bulevar Osloboñenja br.76

Telefon +381 (0)21 47 27 884 www.useens.net

UPUTSTVO

ZA IZRADU ZAVRŠNOG I MASTER RADA

- Novi Sad, 2011 -

2

SADRŽAJ

UPUTSTVO ................................................................................................................... 1

ZA IZRADU ZAVRŠNOG I MASTER RADA ........................................................... 1

1.UVODNE NAPOMENE ............................................................................................ 3

1.2. OSNOVNI OPERATIVNI POJMOVI U RADU ............................................... 4

2. POSTUPAK U IZBORU PROBLEMA I DEFINISANJU PREDMETA RADA ..... 6

2.1. PROJEKT ISTRAŽIVANJA-FUNKCIJA I STRUKTURA .............................. 6

3. PROCES PRIPREME, IZRADE I ODBRANE MASTER RADA ......................... 12

3.1. SARADNJA MENTORA I KANDIDATA U PISANJU RADA .................... 12

3.1.1. Jezik i formatiranje teksta .......................................................................... 14

3.1.2. Naslovi i podnaslovi .............................................................................. 15

3.2. PISANJE RADA ............................................................................................... 16

3.2.1. Uvod ........................................................................................................... 16

3.2.2. Metodologija .............................................................................................. 18

3.2.3. Poglavlja - Istraživački deo ........................................................................ 19

3.2.4. Operacionalizacija istraživanja .................................................................. 21

3.2.5. Sistemi citiranja i pozivne beleške (fus-note) ............................................ 21

3.2.6. Literatura i spisak referenci ....................................................................... 22

3.2.7. Prilozi ......................................................................................................... 23

3.2.8. Tehnička obrada završenog rada ................................................................ 23

4. ODBRANA RADA ............................................................................................. 24

5.PRILOZI ................................................................................................................... 25

3

1. UVODNE NAPOMENE

Uputsvom se daju preporuke za rad studenta po ispunjavanju predispitnih,

ispitnih i drugih obaveza na studiju i sticanju uslova za izbor teme za izradu završnog

rada na osnovnim akademskim i master rada na masterm akademskim studijama u

ovoj visokoškolskoj ustanovi. Uputstvom su obuhvaćene opšte i posebne napomene

za rad studenata u ovom procesu i precizirane razlike u zahtevima između ove dve

vrste radova, a ukoliko razlike ne postoje, u uputstvu se koristi izraz rad.

Ovo uputstvo (u daljem tekstu: Uputstvo), ima sledeće ciljeve:

- definisanje osnovnih operativnih pojmova u završnom i master radu,

- preporuke za izbor problema i predmeta rada,

- saradnju između studenta i metora,

- preporuke za pisanje rada,

- karakteristike plagijata, falsifikata i višestrukog objavljivanja teksta,

- prijavu rada, proceduru za prihvatanje i odbranu rada, i

- obrazloženje neophodnih uzoraka u procesu izrade rada.

4

1.2. OSNOVNI OPERATIVNI POJMOVI U RADU

Završni rad je pisani rad kojim kandidat treba da pokaže osposobljenost za

stručni rad, kao uslov za sticanje zvanja i obavljanje delatnosti na nivou bachelora.

Master rad je pisani rad kojim student pokazuje osposobljenost za samostalni

stručni i naučno-istraživački rad, kao uslov za sticanje zvanja i obavljanje delatnosti

na nivou diplomiranog stručnjaka (master).

Kandidat je student koji uspešno privodi kraju studije na poslednjem semestar

osnovnih ili master studija.

Mentor je nastavnik u stalnom radnom odnosu na fakultetu i kandidatov

savetodavac u izradi završnog i/ili diplomskog rada. Da bi neko područje ljudskog

znanja bilo prihvaćeno kao kauka, kao kandidatov savetodavac, pre svega, u izradi

završnog rada, mentor treba da ukaže kandidatu na osnovne konstituense nauke kao

što su: autentičan predmet istraživanja, teorija sa koherentnim naučnim činjenicama,

metod saznavanja sopstvenog predmeta i jezik, odnosno kategorijalni aparat kojim

kandidat treba da opšti u procesu saznavanja i izlaganja rezultata istraživanja.

Predmet nauke predstavlja poseban (specijalizovan) deo naučne discipline iz

okvira nekad jedinstvene nauke. Istovremeno, predmet je deo stvarnosti koji se širi sa

razvojem nauke i doprinosi daljem širenju (specijalizaciji) nauke i naučnih disciplina1.

Međutim, kako svaka nauka ima sopstveni predmet istraživanja, kandidata treba

uputiti u deo predmeta kojim se ne bave druge nauke sa svog aspekta. Primera radi,

ljudskom psihom bave se psihologija, psihijatrija, patologija, kriminologija,

kriminalistika, pri čemu svaka od njih ima svojstveni aspekt istraživanja, recimo

psihologija ličnosti izučava ljudsku psihu kao autentičan predmet istraživanja, a

kriminalistika istražuje zločine i prestupe, izučava sredstva, metode otkrivanja i

razjašnjavanja krivičnih dela, otkrivanje i obezbeđivanje dokaza kao i modalitete za

sprečavanje izvršavanja krivičnih dela itd.

Teorija nauke predstavlja čitav fond znanja kojim jedna nauka raspolaže2. Za

sve primenjene nauke, bitno je kakav je odnos između čulne praktične delatnosti i

teorijskog mišljenja, odnosno, teorije i prakse kao dva osnovna oblika svog saznanja.

1 Od relativno malog broja nauka na početku XX veka, smatra se da je na njegovom kraju bilo oko 2.000 nauka i naučnih disciplina. Op:. Slobodan I. Marković 2 Neki autori izdvajaju iz teorije naučne zakone i hipoteze dajući im poseban status u okviru nauke, kao i izvestan broj pojmova koji ponekad nisu definisani ni naučno protumačeni. Op:.S.I.M.

5

Naučna teorija i naučna praksa neposredno su povezane činjenicama. Naučna

teorija podrazumeva celokupnu čovekovu misaono saznajnu delatnost, dok je praksa

aktivna-proizvodno stvaralačka čulno materijalna svesna i celishodna ljudska

društvena delatnost3.

Teorija predstavlja osnov za osmišljenu naučnu delatnost.

Teorija i praksa konstantno se prepliću. Pri tom, teorija predstavlja indikator

potrebnih znanja o promenama u nauci, i otuda, i u praksi; odnosno teorija ukazuje na

praznine u saznanju koje bi trebalo upotpuniti osmišljenim (planskim) istraživanjem u

radu. Činjenice do kojih se istraživanjem dolazi, vraćaju se u teorijski fond, čine ga

potpunim i pouzdanim ili ga koriguju i usmeravaju ka novim naučnim istinama.

Metod nauke predstavlja način dolaženja do naučnog saznanja, a može se

definisati kao logički, metodološki i naučno utemeljen način za istraživanje određene

nauke.

Jezik nauke je neizbežan konstituens nauke koji se razvija paralelno sa

razvojem nekog područja znanja i njegovog prerastanja u nauku u kojem se formira

kao specifičan jezik primeren toj nauci. Jezik nauke zavisi od toga koliko je određen

predmet, izgrađena teorija i metod te nauke. Kandidat u istraživačkom radu može doći

u situaciju terminološkog sukoba koji se manifestuje kao različito shvatanje istih

jezičkih termina ili izraza. Pri tom je neophodno da se precizno definiše svaki

upotrebljeni termin i/ili jezički izraz. Polazeći od toga, izvedeno je jedno od pravila

prema kojem je komunikacija utoliko uspešnija ukoliko se upotrebljavaju termini i

izrazi tačnih i naučnih osnovnih značenja.

Naučno saznanje predstavlja završni deo istraživačkog rada, a definišu ga dva

osnovna činioca i to: praktična čulna delatnost i teorijsko mišljenje. Naučno saznanje

se najčešće javlja u konstatovanju činjenica koje mogu biti: čulno-iskustvene i

praktične, teorijske i podaci ili indikatori. Da bi zadovlojile kriterijume naučnog

saznanja, činjenice bi trebale da budu: objektivne (oslobođene emocija, pristrasnosti i

subjektivnih motivai interesa), istinite (precizne i na argumentima zasnovane),

relativno trajne (prihvatljive u nauci dok ne nastupe promene u predmetu o kome

predstavljaju znanje), relativno postojane (otporne prema beznačajnim promenama),

proverljive (dostupne verifikaciji, eventualnoj korekciji i odbacivanju ukoliko su

prevaziđene), relativno opšte (da predstavljaju znanje o što širem područnju

3 Dijalektičko-materijalističko shvatanje prakse. Op:.S.I.M.

6

stvarnosti-premetu saznanja) i nužne (neminovne u uslovima u kojim su prvobitno

konstatovane).

Tema (naslov) rada, odnosno predmet istraživanja, se definiše u dogovoru

između kandidata i mentora. Tema rada je u vezi sa nastavnim planom i programom,

ciljevima i ishodima studija, istraživačkim aktivnostima koje se realizuju na katedri,

kao i profesionalnim aktivnostima stručnjaka koji se obrazuju na Fakultetu. Tema

rada treba da bude formulisana kratko i da proizlazi iz problema istraživanja.

Odobrenje teme završnog rada daje Katedra, a teme master rada Nastavno-

naučno veće Fakulteta.

2. POSTUPAK U IZBORU PROBLEMA I DEFINISANJU PREDMETA RADA

Temu završnog ili diplomskog rada predlaže mentor ili sam kandidat. Kandidat

za izradu završnog dostavlja mentoru predlog strukture rada, a za master rad Idejni

projekt istraživanja.

Struktura završnog rada predstavlja predlog sadržaja rada sa kratkim

obrazloženjem, izvorima na kojim će se bazirati rad i popisom osnovne literature.

Idejni projekt istraživanja priprema kandidat za temu diplomskog rada koju je

dogovorio sa mentorom, da bi mentor po osnovu njega pribavio pozitivno mišljenje,

prema Prilozima 1/ a-c i proceduri koja je obrazložena u pitanju4.

2.1. PROJEKT ISTRAŽIVANJA-FUNKCIJA I STRUKTURA

Složenost prirodnih i društvenih pojava zahteva izradu projekta za celovit

proces istraživanja u izradi diplomskog rada.

Projekt istraživanja predstavlja zamisao za izradu diplomskog rada ili za

naučno rešenje nekog problema. U njemu se daju odgovori na pitanje: šta, zašto, kada

4 Proces pripreme, izradei odbrane mster rada

7

i kako treba istraživati. Bez odgovora na ova složena pitanja ne mkože se govoriti o

ozbiljnom diplomskom radu.

Bezbednosne pojave, kao predmet istraživanja iskazuju se u vidu složenog

strukturno-funkcionalnog modela. Kako ovaj model u bezbednosnim naukama nije

razrađen kandidat mora sam da ga izvede. Imajući u vidu da su bezbednosne pojave

interdisciplinarni predmeti istraživanja, kandidat za spoznaju tih pojava treba da

istraži niz sadržaja (uslova, aktera, stanja, organizacija, funkcija, sredstava, prostora i

vremena i td.) koje proučavaju prirodne i društvene nauke.

Struktura projekta istraživanja5 ima za cilj da omogući kandidatu da, uz

sugestija mentora, na samom početku uspostavi veze između strukturnih delova kao

celovite i sinhronizovane zamisli sa nizom instrumenata za izradu budućeg rada.

Načelno, projekt istraživanja treba da ima: naučnu zamisao i planove istraživanja6.

Naučna zamisao kandidatu treba da u teorijsko-logičkom delu projekta dođe do

naučnog rezultata odgovorom na tri osnovna pitanja: šta se istražuje; zašto se

istražuje i kako se istražuje. Na svako od navedenih pitanja daje se odgovor kroz

pojedine delove naučne zamisli. Tako se, primera radi, na pitanje: šta se istražuje,

daje se odgovor u predmetu istraživanja (naslovu rada); na pitanje zašto se istražuje,

daje se odgovor u ciljevima istraživanja, a na pitanje kako se istražuje, daje se

odgovor u načinu istraživanja (metode). Naučna zamisao još sadrži: pristup

problemu, hipoteze, naučnui društvenu opravdanost istraživanja.

Formulacija problema istraživanja predstavlja početni deo naučne zamisli

kojom se uspostavlja odnos između stvarne pojave, suprotnosti koje u njoj postoje,

naučnog, društvenog i drugog saznanja o toj bezbednosnoj pojavi (problemu

istraživanja), a sve radi preciznijeg i realnijeg izvođenja predmeta istraživanja7. Kroz

formulaciju problema kandidat treba da iskaže problem u meri koja obezbeđuje

nedvosmisleno shvatanje njegove suštine. Osnovno pitanje se formuliše jednom

rečenicom koja treba da bude na nivou preliminarnog određenja predmeta (naslova)

rada.

5 Među naučnicima nema jedinstvenih stavova o nizu važnih pitanja pa ni o projektu istraživanja. Veoma često se, umesto o strukturi govori o konceptualizaciji i rekonceptualizaciji projekta istraživanja, iako se projekt i koncept ne mogu identifikovati obzirom da koncept predstavlja početnu strukturu bez obaveze da izrazi veze između strukturnih delova, što je projektu to upravo cilj. Op:.S.I.M. 6 Neki autori uključuju instrumentarijum (koji logički pripada naučnoj zamisli) i plan obrade podataka kao poseban (treći) deo projekta. Op:. Slobodan I. Marković 7 Ovaj deo naučne zamisli u projektu se najčešće imenuje kao „pristup problemu“ ili „formulacija, odnosno razrad i formulacija problema“. Op:. S.I.M

8

Predmet istraživanja je deo naučne zamisli kojim se odgovara na pitanje: šta

se istražuje. Predmet istraživanja proističe iz formulacije problema i to neposredno iz

osnovnog pitanja, a posebno iz suštine problema rada. U odnosu na obim, predmet

istraživanja može biti jednak ili uži od problema, ali ni u kom slučaju širi od problema

istraživanaja. Predmet istraživanja odnosi se samo na jedno pitanje iz problema

istraživanja.

Preliminarno određenje se često poistovećuje sa formulacijom problema.

Međutim, ukoliko kandidat celovito obradi pristup problemu, preliminarno određenje

treba da relativno precizno i jasno formuliše naslov predmeta itraživanja.

Teorijsko određenje ima temeljnu funkciju u određenju predmeta istraživanja,

pa i u naučnoj zamisli. Njime se određuje teorijski okvir predmeta, odnosno, mesto

predmeta u teorijskom fondu nauke o bezbednosti i saznajni domet teorijskih

činjenica o datom predmetu istraživanja.

Kroz ovo određenje kandidat treba da: razgraniči naučno poznato od raznih

marginalnih saznanja i od naučno nepoznatog; izdvoji pojmove koji su sadržani u

predmetu istraživanja i označavaju sadržaj bezbednosne pojave koja se istražuje; kroz

definicije pojmova i termina da precizira značenje i sadržaj predmeta istraživanja. Da

bi to ostvario, kandidat treba, najpre da napravi analizu saznanja o pojavi kao

predmetu istraživanja, a zatim da napravi izbor i definisanje ključnih pojmova i

termina. Analiza kandidatu treba da posluži kao pomoć u istraživanju predmeta rada,

a saznanje može: da postoji kao naučno provereno; da postoji kao neprovereno; da

postoji kao iskustvo; i da uopšte ne postoji.

Operacionalno određenje predstavlja taksativno nabrajanje sistematizovanih

sadržaja kji su prethodno zahvaćeni i definisani u teorijskom određenju predmeta

itraživanja/rada. Tim određenjem dobija se konačan odgovor na pitanje: šta se

istražuje.

U istraživanju bezbednosnih pojava potrebno je da se za svaki predmet

istraživanja utvrđuju (analiziraju) sadržaji. Pri tom je moguće da sličnepojave imaju

slične sadržaje. Međutim, u svakom konkretnom istraživanju sadržaji (operacionalno

određenje) bi trebalo da se prilagode predmetu, a ne predmet ustaljenom modelu

teorijskog određenja. To je moguće učiniti dodavanjem ili izostavljanjem nekih

posebnih sadržaja i razlaganjem posebnih segmenata na osnovne (konkretne)

sadržaje.

9

Prostorno i vremensko određenje rada, odnosno istraživačko polje, mora biti

ograničeno. To znači, da bezbednosna pojava koja se istražuje mora biti lokalizovana

prostorno i vremenski i u okvirima naučne discipline.

Ciljevi i zadaci istraživanja su deo naučne zamisli kojim se odgovara na

pitanje: zašto se istražuje. Cilj svakog naučnog istraživanja jeste saznanje pojava,

svojstava, suštine problema i prakse u celini, a radi njihovog unapređenja u smeru

društvenog progresa. Zadaci ciljeva istraživanja jesu da se odredi nivo saznanja koji

se može postići istraživanjem i upotrebljivost rezultata istraživanja u bezbednosnoj

nauci i praksi. Saglasno tim zadacima, postoji više podela ciljeva istraživanja, a

kandidat se može zadržati na podeli na: naučne i praktične ciljeve istraživanja.

Naučni ciljevi su analogni nivoima naučnog saznanja čije je ostvarenje uslovljeno:

saznajnom prirodom bezbednosne pojave koja se istražuje; bezbednosnim naukama,

tj. naučnim nivoom prethodnih saznajna o datoj pojavi; saznajnom moći metoda

kojim može da se računa u istraživanju i sposobnošću kandidata u primeni metoda

istraživanja, materijalnim i drugim resursima.

Imajući u vidu specifičnosti bezbednosnih nauka, bezbednosnih pojava i stanja

kao i njihovog predmeta istraživanja, kandidat treba da razmotri i da se sa mentorom

konsultuje o primeni metoda za postizanje ciljeva istraživanja, odnosno nivoa

naučnog saznanja.

Naučni opis (deskripcija) je osnovni nivo naučnog saznanja na raspolaganju

kandidatu za spoznaju spoljne strane pojava ili procesa. Imajući u vidu da ovaj metod

nastaje posle realizacije metoda posmatranja, kandidat treba da ima u vidu da je

domet ovog metoda u konstatovanju: postojanja nekih pojava; trajanja pojave ili

procesa; učestalosti pojavljivanja i inteziteta delovanja ili kretanja.

U vezi sa ovim metodom, mentor treba da ukaže kandidatu, da je naučnim

opisom moguće odgovoriti jedino kako se neka pojava ili proces dešavaju, a da nije

moguće istražiti sadržaj, veze i odnose u pojavi, pa otuda ni odgovoriti na pitanje:

zašto se ta pojava upravo tako dešava. Primera radi, opisivanje bezbednosnih pojava u

vremenu njihovog stvarnog dešavanja otežano je iz nekoliko sledećih razloga: prvo,

jer su pojedine pojave obimne pa nije moguće da se nad njima uspostavi celovita

kontrala (posmatranje); drugo, jer su akteri u pojavi ( npr., organizatori izvora

nebezbednosti, njihovi ciljevi, sledbenici, postupci)najčešće skriveni; treće, jer se

subjekti u pojavi i subjekti u istraživanju nalaze u situaciji koja ograničava racionalan,

celovit, sistematičan pa i objektivan pristup istraživanju u stvarnom vremenu.

10

Naučno svrstavanje (sistematizacija) kao nivo naučnog saznanja nastavlja se

na naučni opis. Imajući u vidu da je u pitanju produbljeno saznanje (od spoljneg,

manifestnog ka sistematičnom) kandidat ima mogućnost da njegovom primenom

ostvari nov kvalitet naučnog saznanja koji je viši od naučnog opisa. Na značaj naučne

klasifikacije u istraživačkoj praksi, mentor treba da ukaže kandidatu ukoliko se u radu

ima pretenzija da se uspostavi pojmovni red u genezi ili strukturi pojave kao predmeta

istraživanja. Ovo ima veći značaj ukoliko se neizgube iz vida činjenice da su

bezbednosne pojave složene i raznovrsne i da se savko saznanje neminovno susreće sa

problemima razgraničenja različitih i izdvajanja istih ili sličnih sadržaja.

Naučno objašnjenje (eksplanacija) je najviši nivo naučnog saznanja, kojim se

odgovara na pitanje: zašto jedna pojava ili proces upravo tako nastaje, razvija se i

nestaje. Polazeći od toga da su njegove logičko-sadržajne,strukturalne, metodološke i

teorijske osnove veoma složene, mentor treba da podseti kandidata da naučno

objašnjenje nije jednodimnzionalanili jednoznačan nivo saznanja i da se u

metodologiji i istraživačkoj praksi susreću tri nivoa naučnog objašnjenja: objašnjenje

povezanosti; objašnjenje uzročnosti i objašnjenje zakonitosti. Naravno, potrebnoje i

da naglasi da su ti nivoi naučnog obješnjenja po saznajnoj dubini u hijerarhijskom

odnosu.

Naučno predviđanje je viši nivo naučnog saznanja od naučnog objašnjenja

kome prethodi naučno opisivanje i naučno objašnjenje. S tim u vezi, mentor treba da u

istraživanju bezbednosnih pojava kod kandidata potencira značaj istraživanja u cilju

spoznaje njihovih budućih (eventualni) oblika i sadržaja kao ii mogućnosti njihovog

predviđanja. U tom smislu, mentor treba da naglasi da, po objektu saznanja, naučno

predviđanje može biti usmereno na prošle i buduće pojave, da se prošle pojave

saznaju na nivou predviđenja pomoću tzv., ex post facto eksperimenata ili

rekonstrukcija i da je ovo predviđanje uvek okrenuto ka spoznaji budućih pojava.

Međutim, da bi pojava da se predviđa potrebno je da kandidat raspolaže sa: dobrim

znanjem osnovnih činilaca stanja bezbednosti,znanjem o mogućnostima kontrole i

tendencijama kao i sposobnošću za izvođenjeinduktivno-deduktivnih zaključaka o

promenama u nekom budućem vremenu.

Naučno otkriće, se kao cilj naučnog saznanja nikada ne projektuje kao naučni

cilj, a posebno u diplomskom radu, mentor ne treba da isključi ovu mogućnost u radu

sa kandidatima, posebno ako se ima u vidu naučno otkriće može imati različite

domete.

11

Hipoteze čine okosnicu naučnog sznanja i predstavljau nezaobilazni deo

naučne zamisli i projekta istraživanja. On predstavljaju misaone pretpostavke koje se

izražavaju u obliku pojmova i stavova o mogućim činjenicama budućeg saznanja o

još neotkrivenim svojstvima, odnosima, uzrocima i uslovima nastanka promena ili

razvoja. Polazeći od značaja hipoteza u istraživačkom radu, ovde mentor da pomogne

kandidatu da logički i teorijski postavi osnovnu pretpostavku za rešenje problema, da

doprinese da ona bude dovoljno konkretna, ukoliko se odnosi na konkretan deo

sadržaja predmeta i dovoljno opšta, ukoliko se odnosi na segment ili ceo predmet

istraživanja, da je pojmovno-jezički jasno i precizno formulisana, da se oslanja na

empirijske podatke ili činjenice, da je teorijski, a u empirijskim istraživanjima i

praktično proverljiva.

Indikatori su iskustveni objekti stvarnosti na kojima se pojava (kao predmet

istraživanja) najizrazitije manifestuje. U naučnoj zamisli istraživanja oni za kandidata

mogu biti pokazatelji prakse, odnosno izvori, na bazi kojih se može doći do podataka

za proveru hipoteza. To su na primer, vrednosti, činjenice, subjekti, objekti, sredstva,

aktivnosti, kvaniteti, kvaliteti, rezultati i slično. Pošto istraživanje ima za cilj spoznaju

sadržaja, važno je imati u vidu da indikatori (kao spoljne manifestacije) treba verno da

odražavaju suštinu pojave. Imajući u vidu odnos pojave i suštine, mentor pažljivo

treba sa kandidatom razmotri pitanje: da li je moguće utvrditi indikatore koji verno

odražavaju bezbednosne pojave, kao i to da odgovor na to pitanje treba tražiti u samoj

prirodi bezbednosne pojave.

12

3. PROCES PRIPREME, IZRADE I ODBRANE MASTER RADA

Prijava i odobrenje teme za izradu diplomskog rada predstavlja obavezan

postupak koga student pokreće na kraju završnog semestra diplomskih akademskih

studija (Master).

U dogovoru sa mentorom, kandidat u pisanoj formi dostavlja Naučno

nastavnom veću Fakulteta Predlog teme master rada sa kratkom biografijom i

Projektom istraživanja (Vidi:Prilozi –Prilog br. 1/a-c).

Naučno-nastavno veće razmatra predlog teme, podobnost kandidata i mentora

i nakon pribavljanja pozitivnog mišljenja mentor dozvoljava kandidatu da provede

dalju proceduru pripreme i izrade master rada koji mora biti originalan po predmetu-

nazivu i sadržaju8 što u izjavi na kraju rada kandidat mora i da potpiše (Videti uzorak

u prilogu: Izjava).

Po završenoj izradi master rada i prihvaćenog od strane mentora, mentor

dostavlja Izveštaj Naučno nastavnom veću Fakulteta, traži odobrenje za odbranu, za

predloženu komisiju, a zatim zakazuje odbranu.

Na osnovnim akademskim studijama naziv teme završnog rada, kao i mentora,

studentu odobrava Katedra, a po završenom i od strane mentora prihvaćenom radu

mentor sa voditeljem studijskog programa dogovara sastav komisije i zakazuje termin

za odbranu.

3.1. SARADNJA MENTORA I KANDIDATA U PISANJU RADA

Mentor mora voditi računa da rad kandidata bude fokusiran na: pitanje koje je

postavljeno u naslovu, kao pretpostavku da će kandidat u procesu istraživanja dći do

odgovora na postavljena pitanja u problemu i predmetu rada. Tom cilju se podređuju

8 Zakon o naučnoistraživačkoj delatnosti navodi da se naučnoistraživačko zvanje može oduzeti ukoliko je stečeno plagijatom. Time što je potpisao svoj rad, kandidat je istovremeno potpisao izjavu da je rad njegov i samo njegov. Odgovornost je mentora i članova komisije da uoče i spreče pojavu plagijata, falsifikata i kršenja autorskih prava.

13

konsultovana literatura, izvori, metode, tehnike i celokupan analitičko-sintetički

postupak.

Završni i master rad predstavljaju deo naučne zamisli na bazi koje kandidat

treba da dođe do odgovora na pitanje - zašto se rad piše/istaržuje. Mentor vodi računa

o radu i kondata podseća da svaki rad treba da ima dva osnovna cilja. Prvi cilj je

naučni. Taj cilj kandidat treba da ostvari proces saznavanja pojava, svojstava, suštine

problema i prakse bezbednosti u celini radi davanja naučnog doprinosa za

unapređenje bezbednosti i društvenog progresa uopšte. Drugi cilj je praktični. On

proističe iz potrebe da se spoznaju činjenice o bezbednosnoj pojavi, izazovima i

pretnjama u predmetu istraživanja radi unapređenja prakse radi čega mentor daje

potrebna uputstva za istraživanje konkretnih slučajeva. Tim ciljevima podređuje se

upotrebljivost rezultata rada i demonstrira obim ovladavanja kompetencijama

kandidata za samostalan stručni, odnosno naučno-istraživački rad. U svom radu

kandidat treba da iskaže da „zna kako“.

Rad mora biti originalan, rezultat ličnog intelektualnog truda i angažovanja

kandidata. Od kandidata se ne traži da otkrije ili dokaže nova znanja, ali je potrebno

da se uputi u originalnost, inovativnost i u druge slične osobine koje predstavljaju

doprinos kvalitetu i društvenoj koristi rada.

Tokom celog procesa izrade završnog i diplomskog rada mentor i kandidat

kolegijalno sarađuju. Osnovni cilj ove saradnje jeste da kandidat napiše rad koji

ispunjava prethodno navedene osobine. Osim toga, poseban zadatak mentora je da,

pre svega, prepozna da li kandidat raspolaže svim kompetencijama i znanjima koja su

potrebna za izradu rada na predloženu temu. Ukoliko to oceni pozitivnim, mentor

treba da pomogne kandidatu da ovlada znanjima koja mu nedostaju i da ga usmeri

prema onome što je bitno za oblikovanje i izradu rada. Zatim, mentor treba da ukaže

kandidatu na greške koje je uočio u izradi rada. Na kraju, mentor treba da kandidatu

pruži neopohodne informacije i/ili izvore, posebno one za koje oceni da su kandidatu

neophodni.

Konačno, da bi ispunio svoj pedagoški, stručni i naučni zadatak, mentor treba da

kandidatu pomaže savetima, sugestijama, predlozima i kriti čkim mišljenjem od

utvrđivanja problema i predmeta istraživanja (naslova) pa do drugih pitanja koja se

pojave tokom izrade i sve do odbrane samog rada.

3.1.1. Jezik i formatiranje teksta

Rad mora u potpunosti biti napisan

pravopisom. Pravopis propisuje sve faze i aspekte pisanja; od gramatike, preko

pisanja brojeva, upotrebe crte i crtice, korišć

do osnovnih pravila slaganja teksta.

ukazuje i na sledeće potrebe:

- Bez obzira na izbor, evropskiili američ

jasan, c) precizan, d) nepristrasan (prema tuđ

uzdržan.

Primer: evropski

- Rad treba biti uredno štampan i

- Grafičko uređenje (prelom

elementi) čitljivo i pregledn

- Između pasusa u radu ne praviti razmak, a prvi red u pasusu uvuć

- Preporučuje se: font

A4 (210 x 297), sa marginama leva 3 cm, desna 2,5 cm, gornja 2,5 cm, donja 2,5 cm i

prored 1,5 i redovi sa poravnanjem

- Za isticanje delova teksta (ključ

ne masna slova. Ne preporuč

- Tekstualni deo nastojati da bude

pitanja u strukturi i obradi rada, razumljivosti

14

Jezik i formatiranje teksta

mora u potpunosti biti napisan na službenom jeziku i


pisanja brojeva, upotrebe crte i crtice, korišćenja interpunkcije, pisanja stranih imena,

laganja teksta. Pored pravopisom uređenih pravila, ovde se

će potrebe:

Bez obzira na izbor, evropskiili američki, stil pisanja treba biti: a) kratak, b)

jasan, c) precizan, d) nepristrasan (prema tuđim i vlastitim gledištima) i e)

vropski stil američki stil

Rad treba biti uredno štampan i bez tehničkih grešaka.

č đenje (prelom-slog, naslovi, tabele, grafikoni i drugi grafič

edno.

đu pasusa u radu ne praviti razmak, a prvi red u pasusu uvuć

čuje se: font Times New Roman, veličina 12 tačaka, format stranice


sa poravnanjem desne ivice teksta.

Za isticanje delova teksta (ključnih pojmova, nalaza) treba koristiti kurziv, a

ne masna slova. Ne preporučuje se ukrašavanje teksta, zaglavlja, podnožja i grafikona.

Tekstualni deo nastojati da bude podređen lakoj čitljivosti , logič

pitanja u strukturi i obradi rada, razumljivosti i preglednosti.

na službenom jeziku i u skladu sa


ćenja interpunkcije, pisanja stranih imena,

đenih pravila, ovde se

til pisanja treba biti: a) kratak, b)

đim i vlastitim gledištima) i e)

, tabele, grafikoni i drugi grafički

đu pasusa u radu ne praviti razmak, a prvi red u pasusu uvući.

čaka, format stranice


čnih pojmova, nalaza) treba koristiti kurziv, a

čuje se ukrašavanje teksta, zaglavlja, podnožja i grafikona.

, logičkoj vezi

15

- Ilustracije se mogu posebno naglašavati, grafički i u boji u meri koja je bitna

za istraživanje.

- Strane trebaju biti numerisane, dno stranice u sredini.

3.1.2. Naslovi i podnaslovi

Naslovi se odnose na poglavlja, a podnaslovi na odeljke ili pitanja, a pitanja

dalje na podpitanja u okviru poglavlja (Videti: Šema-1 i Pregled br. 1).

Broj poglavlja u radu nema ključni značaj za postizanje kvaliteta rada.

Međutim, rad treba da bude dobro strukturiran, da zadovolji princip nemešanja celina,

da ispunjava kriterijume preglednosti i logičke celine pojedinih pitanja obrađenih u

okviru naslovljenog poglavlja.

Naslov rada se piše na naslovnoj strani (korici – videti Prilog).

Rezime na srpskom i na stranom jeziku se pišu na zasebnim stranama

diplomskog rada.

Ključne reči se označavaju rečima „Ključne reči:“ i pišu posle Rezimea -

Abstract-a.

Pregled br.1. ZAVRŠNI RAD, MASTER RAD

– Obim rada i odnos delova prema celini -

Naslovi glavnih delova rada Broj i procenat stranica ZAVRŠNI RAD MASTER RAD

Min Max % Min Max % PREDGOVOR 0,90 1,50 3,00 1,20 2,00 2,00 REZIME 0,45 0,75 1,50 0,60 1,00 1,00 SUMMARY 0,45 0,75 1,50 0,60 1,00 1,00 SADRŽAJ 0,90 1,50 3,00 1,80 3,00 3,00

UVOD 2,4 4,00 8,00 5,00 7,00 7,00 POGLAVLJE

ISTORIJSKO I TEORIJSKO IZLAGANJE

4,50

7,50

15,00

4,20

15,00

15,00

POGLAVLJE ANALITI ČKO-ISTRAŽIVAČKO

6,00

10,00

20,00

9.00

15,00

15,00


5,10

8,50

17,00

9,00

15,00

15,00


-

-

-

7,20

12,00

12,00

POGLAVLJE PERSPEKTIVI DEO (NAUČNO PREDVIĐANJE)

4,50

7,50

15,00

9,00

15,00

15,00

ZAKLJUČAK -OPERACIONALIZACIJA

2,40 4,00 8,00 4,20 7,00 7,00

LITERATURA 2,50 5,00 5,00 3,00 5,00 5,00 POPIS ILUSTRACIJA 0,90 1,50 3,00 1,20 2,00 2,00 UKUPNO 30 50 100 60 100 100

16

Šema 1: Hijerarhijska struktura pojedinih poglavlja

Struktura kvalitetnih radova, treba da ima bitne napred navedene elemente (Pregled

br.1 i Šema br. 1) sa orijentacionim odnosom broja stranica za svako poglavlje i rad u

celini.

3.2. PISANJE RADA

3.2.1. Uvod

Zadatak uvoda je da čitaocu pruži informacije o tome šta je poenta rada, kako

bi lakše razumeo ostatak rada. Uvod počinje time što se opisuje problem istraživanja.

Problem istraživanja je osnovni razlog zbog čega je istraživanje započeto i može biti

saznajni ili praktični. Česte definicije problema su: „Da li A utiče na B?”, „Da li je A

povezano sa B?”, „Da li A i B zavise od C?”, „Da li A zavisi od B pod uslovima C i

D?”, „Da li postoji A (i koliko)?”, „Ko upravlja sa (utiče na, želi, voli, kupuje...) A?”,

„Koje osobine ima A u grupi B”, „Postoji A”, „ A se nalazi u porastu”, „Uloga A u B”

itd.

U nastavku kandidat mora objasniti u čemu je sadržan značaj i zašto taj

problem zaslužuje da bude istražen. Problem mora biti baziran na nekoj protivrečnosti

ili teškoći, koja predstavlja motiv kandidatu da ga istraži i reši, a čitaocu da pročita

rad, npr. „Dualnost državne i društvene bezbednosti“. Kako će se objasniti značaj

Potpitanje 2.1.1. potpitanje 2.1.2.

potpitanje 2.2.3. potpitanje 2.2.2.

potpitanje 2.2.1.

Zaključak

Pitanje 2.3

Pitanje 2.2

Pitanje 2.1

Poglavlje 2, 3, 4 itd.

17

istraživanja opisanog problema, zavisi od samog problema i drugih aspekata. Na

primer, ako se proverava neka teorija, ukratko i nepristrasno se prikazuju

suprotstavljena mišljenja (teorije), ili se prikazuju protivrečni nalazi (ukoliko postoje).

Ako je problem praktičan, navode se teškoće u svakodnevnom životu koje mogu biti

otklonjene na osnovu rezultata istraživanja.

U daljem tekstu, kandidat treba da ukratko navede rezultate prethodnih

istraživanja u tom naučnom području ilustrujući ih pregledom postojeće literature i

osnovnih referenci. Pozivanjem na rezultate prethodnih istraživanja i referentne izvore

značajne za problem rada i predmet istraživanja kandidat treba da objasni šta je do

tada poznato o problemu i o predmetu i da istakne šta je za taj problem bitno u delu

kojeg on istražuje. U ovom objašnjenju kandidat treba da navede, pored korišćenih

izvora u referntnim radovima, i metode koje su primenjene u prethodnim

istraživanjima, uzorke ili statističke tehnike. Ukoliko svoj predmet istraživanja u

problemu bazira na protivrečnostima, nedostacima ili neujednačenostima postojeće

literature, kandidat to treba da ilustruje kratkim prikazom.

Dobro je ako se na osnovu opisa značaja problema i pregleda literature i

prethodnih istraživanja formira i ukratko definiše značaj predmeta nameravanog

istraživanja, a zatim i očekivani naučni ili praktični značaj njegovog saznanja za

rešavanje problema.

Na kraju uvoda, kandidat treba da ukaže na rešenje problema i da informiše

čitaoca šta će on konkretno ispitivati/istraživati. Očekivana saznanja za

rešenjeproblema kandidat treba da napiše sažeto - u nekoliko rečenica. U velikom

broju empirijskih istraživanja to znači da bi kandidat trebao da navede hipoteze ili

istraživačka pitanja. Pri tome treba imati u vidu sledeća jednostavna pravila.

Svako istraživanje mora imati barem jednu hipotezu. Hipoteze se izvode iz

teorije, kao teorijske predikcije ili implikacije. U tom slučaju, potvrđivanje hipoteze

znači potrđivanje teorijske predikcije. Hipoteze se ne formulišu na osnovu ad hoc

empirijskih očekivanja ili prethodnih podataka.

Hipoteza se formuliše kao iskazna rečenica koja sadrži: a) tvrdnju o

povezanosti dve ili više varijabli i b) jasne implikacije o tome da li se i kako ta

povezanost može proveriti, odnosno odbaciti. Najčešći tipovi hipoteza su oni koji

govore o povezanosti između varijabli ili razlici između grupa.

18

Hipoteze moraju biti inventivne za operacionalizaciju problema. Treba imati u

vidu da je osnovna hipoteza istraživanja obično već sadržana u problemskoj izjavi.

Nekada je dovoljna samo ta jedna, a retko više od pet hipoteza.

Hipoteze se testiraju statistički. Statističko testiranje hipoteza se sastoji iz

testiranja nulte hipoteze. Kandidat treba dobro da poznaje principe testiranja

značajnosti nulte hipoteze, ali statističke hipoteze ne treba spominjati u radu.

Deskriptivna, eksplorativna, kvalitativna i druga slična istraživanja nemaju

hipoteze, ali mogu imati istraživačka pitanja. Ona često počinju sa „šta“ ili „kako“ .

Istraživačka pitanja proističu iz problema istraživanja i pomažu kandidatu da sprovede

istraživanje i napiše rad na fokusiran način.

U deskriptivnim i eksplorativnim (kvantitativnim) istraživanjima dobijeni

statistici moraju se statistički evaluirati, odnosno izračunati njihove standardne greške,

prikazati intervali poverenja ili testirati njihova značajnost.

Ako je za teorijski ili praktičan aspekt istraživanja bitno ko su objekti onda ih

treba specificirati. Ukoliko problem to nalaže, u Uvodu treba objasniti i osnovne

konstrukte kojima se istraživanje bavi, tj. koji se pominju u hipotezama ili pitanjima.

To se odnosi na teorijski status, kauzalni status ili druge načelne aspekte konstrukata i

njihovih veza, ako oni nisu dovoljno poznati.

3.2.2. Metodologija

U ovom delu kandidat detaljno opisuje kako je sproveo istraživanje. Osnovna

svrha ovog poglavlja je da omogući da neki drugi autor ponovi takvo istraživanje (u

načelu, jer je istraživanje teško ponoviti).

Ovaj deo rada, obično ima poddelove, a oni mogu biti:

Uzorci koji se opisuju i obuhvatu: veličine (ako se dele u grupe, po grupama),

način izbora (tipa uzorka) i detaljanog prikaza izvora i razloga nastanka izazova,

pretnji, društveno-političkih, ekonomskih, prirodnih, tehničlkih i drugih obeležja

pojava, procesa, stanja itd. Uzorak treba detaljno opisati sa obrazloženjem karaktera

elemenata koji ga strukturiaraju.

Kao merni instrumenti u istraživanju se koriste varijable i koncepcijsko-

teorijske operacionalne definicije konstrukata, prikazuju testovi, upitnici ili analitički

delovi/celine. Za standardizovane, komercijalne merne instrumente navodi se njihov

19

naziv, verzija i drugi karakteristični podaci. Takođe, treba navesti izvore u kojima se

mogu pročitati dopunske informacije o instrumentima.

Komercijalni testovi su zaštićeni i u tom smislu treba navesti način na koji je

obezbeđena legalnost njihove upotrebe u radu: kupovinom, odobrenjem izdavača ili

autora i sl.

Za instrumente koje je kandidat sam konstruisao treba detaljno opisati način

konstrukcije i navesti njihova merna svojstva na konkretnom uzorku, a u Prilozima ih

treba priložiti in extenso. Ako je test nastao kombinacijom tuđih testova ili njihovom

modifikacijom, to treba vrlo jasno naglasiti i navesti izvor.

Za tuđe istraživačke testove treba citirati izvore i eventualnu saglasnost autora.

Ukoliko su takvi testovi prevedeni ili su menjani, treba opisati način kako su

prevedeni, ili navesti ko ih je preveo i detaljno opisati izmene. Na kraju, treba navesti

njihova merna svojstva. Ako se radi o prvom prevodu ili modifikaciji instrumenta,

treba ga priložiti in extenso.

Ako je istraživanje eksperimentalno ili kvazi-eksperimentalno, ili ako su

korišćene neke intervencije, sve ih je potrebno detaljno opisati.

Pored toga potrebno je opisati sve okolnosti koje su mogle uticati na rezultate,

primera radi,ukoliko je u pitanju anketa onda treba oipisati: način motivisanja

anketiranih, probleme sa motivacijom anketiranih, vreme anketiranja, mesto-proostor

i uslove, kao i eventualne iskrsle teškoće itd.

3.2.3. Poglavlja - Istraživački deo

U ovim poglavljima se opisuju prikupljeni podaci i prikazuju rezultati analize

koja je sprovedena na tim podacima, a koja je relevantna za istraživanje.

Prikupljeni podaci se prikazuju sažeto, najčešće opisujući njihovu distribuciju

(deskriptivna statistika). Pojedinačni i neobrađeni podaci se mogu prikazati samo

ukoliko se radilo o studiji slučaja, za ilustraciju i za druge slične namene.

Ovo poglavlje može imati potpoglavlja: po hipotezama, po varijablama, po

statističkim tehnikama, a može biti podeljeno na drugi način.

Po pravopisu, tačka se koristi za razdvajanje hiljada, a decimalni zarez za

odvajanje decimala. Na primer, 1.947,19. To je jedini ispravan način pisanja brojeva.

Leve nule ispred brojeva se ne stavljaju, na primer, 0156. Međutim, decimalni brojevi

20

manji od jedan se pišu sa levom nulom, na primer, 0,18, a ako su negativni, razmak se

ne piše iza znaka minus: –0,68.

Za prikaz rezultata statističke obrade koriste se dve decimale, sa zaokru-

živanjem. Izuzeci su vrlo retki, a jedan od njih su p-vrednosti statističkih testova gde

se mogu koristiti tri decimale.

Tabele treba koristiti za organizaciju prikazanih podataka i rezultata kad god je

to moguće (tzv. tabelarni prikaz).

Tabele koje sadržavaju nepotrebne elemente nisu pregledne. Tabele moraju

sadržavati sve elemente koji su suštinski za njihovo razumevanje.

Svaka tabela u radu treba da bude numerisana i da ima kratak, ali suštinski

naslov.

Izbegavati granične linije u tabelama, posebno vertikalne. Linije treba koristiti

samo gde je bitno da se razdvoje delovi tabele.

U tekstu nikada ne treba prepričavati tabelu. Ako tabela zahteva dodatna

objašnjenja, recimo šta znače neki brojevi ili znakovi u njoj, to se stavlja u napomene

(ili „legendu“) ispod tabele. Međutim, implikacije koje proističu iz podataka

prikazanih u tabeli, ako postoje, treba navesti u tekstu (tumačenje faktora i sl.).

A grafičko prikazivanje postoji niz grafičkih tehnika za sažimanje podataka

koje se danas standardno nalaze u statističkim paketima. Osnovni grafikoni su:

poligon frekvencija i histogram, kružni dijagram, grafikon „stablo i lišće“, grafikon

kutija, Q-Q grafikon, dijagram raspršenja i drugi.

Pri koncipiranju, crtanju i uključivanju grafikona u tekst treba imati u vidu

neka osnovna pravila.

• Ne preterivati i ne dekorisati. Brojni grafikoni razbacani po celom radu, koji

prikazuju sve moguće kombinacije podataka, u svim mogućim bojama i senčenjima

(kojima pisac iskazuje svoje umetničke sposobnosti), nisu korisni. Grafikoni moraju

biti informativni, pažljivo komponovani i samoobjašnjavajući. Kao i u slučaju tabela,

pogrešno je objašnjavati grafikon u tekstu.

• Grafikoni služe rezimiranju Nikako ne prikazivati sirove podatke. Grafikoni

su namenjeni sažetom prikazivanju struktura i sklopova u podacima.

• Grafikoni moraju biti određeni Ovo se odnosi, pre svega, na označavanje.

Svaki grafikon u radu mora biti numerisan, mora imati kratak i informativan naslov i

mora biti dobro označen (koordinatne ose, krive, stubići itd.).

21

3.2.4. Operacionalizacija istraživanja

U ovom poglavlju rad dobija rasplet. U njemu se očekuje da budu prikazano

nešto više osim prostih činjenica. To je mesto gde kandidat pokazuje svoje sposob-

nosti integracije znanja.

Na prvom mestu treba jasno napisati da li su hipoteze dobile podršku ili nisu

ili kakvi su odgovori dobijeni na istraživačka pitanja. Ako nije bilo hipoteza i

istraživačkih pitanja, treba istaći glavne i najzanimljivije nalaze.

Ako hipoteze nisu dobile podršku ili pitanja nisu dobila odgovore, treba dati

naknadna objašnjenja zbog čega se to moglo desiti.

Ne treba ponavljati ono što je napisano ranije.

Treba prikazati sličnosti i razlike dobijenih nalaza sa nalazima drugih autora.

Treba uzeti u obzir sve pretnje internoj i eksternoj validnosti istraživanja,

greške merenja i druga ograničenja koje je istraživanje imalo.

Poglavlje treba završiti razumnim i opravdanim zaključcima i objašnjenjima

dobijenih rezultata. Treba ih povezati sa objašnjenjima o značaju problema i

pregledom literature iz Uvoda. Treba razmotriti praktičan i teorijski značaj nalaza

(objašnjen u Uvodu). Treba istaći moguća alternativna objašnjenja dobijenih nalaza,

ukoliko postoje i komentarisati zašto ona nisu prihvaćena. Ukratko, sve što je čitaocu

obećano u Uvodu, ovde mora biti ispunjeno.

Sve što je utvrđeno mora biti komentarisano, moraju biti objašnjene dobijene

veze i razlike i sve to mora biti smešteno u jedan opštiji okvir kako ne bi bilo

trivijalno. Međutim, svaki istraživač oseća prirodnu želju da generalizira. Zato treba

paziti da zaključci ne prevazilaze, „transcendiraju” podatke, odnosno da se podaci ne

koriste samo kao alibi za iznošenje privatnih stavova.

3.2.5. Sistemi citiranja i pozivne beleške (fus-note)

Uobičajeno je da se koristi jedan od dva osnovna sistema pozivnih beležaka

a) američki sistem

- (prezime autora, godina, stranica) -(Buble, 2000., p. 402.) ili (Radović, 1995.,

1995.-a, 1995.-b, 1995.-c + za svaku bibliografsku jedinicu dodaje se stranica);

22

b) Evropski sistem beležaka ispod teksta – u podnožju stranice: 1 prezime, inicijal imena, naslov dela, izdavač, mesto izdanja, godina, stranica 1 Điniić, R.: Logistička bezbednost, Fakultet za pravne i poslovne studije, Novi

Sad, 2005., str. 123.

3.2.6. Literatura i spisak referenci

Popis konsultovane i korišćene literature navodi se po abecednom redu

prezimena autora na kraju rada.

Spisak referenci piše se na kraju rada, pre literature, služi da bi se precizno

identifikovali korišćeni citati i da bi se omogućilo njihovo lako pronalaženje.

Opšta pravila navođenja literature podrazumevaju da svaka referenca koja je

navedena u spisku mora biti barem jednom citirana. Svaka referenca koja je barem

jednom citirana, mora biti prikazana u spisku.

Broj referenci nije određen nekim čvrstim pravilom, ali spisak referenci

mnogo govori o radu. Okvirno i zavisno od teme, u završnom radu se očekuje

najmanje desetak referenci, od kojih je barem pola novijih od 5 godina, a poželjno je

da bude približno uravnotežen odnos strane i domaće literatura. U diplomskom radu

se očekuje najmanje 20 referenci, od toga 1/3 novijih od 5 godina, a poželjno je da

polovinu od toga predstavlja inostrana referentna literatura.

Korišćenje sekundarnih izvora se preporučuje samo izuzetno, na primer, ako je

originalan izvor redak, nije više u štampi, napisan na retkom jeziku i sl.

Pravopis predviđa dva načina pisanja stranih imena: izvorno i fonetski. To je

relevantno samo za citiranje u tekstu. U spisku referenci se koristi izvorno pisanje

imena, naziva itd.

U tekstu, imena autora se mogu pisati transkribovano, tj. fonteski, ali se

citiranje vrši izvorno.

Spisak referenci se sortira abecedno, tj. azbučno prema prvim slovima

reference i datumu.

U svakoj referenci se koristi uvlačenje svih redova, osim prvog (hanging

indent).

Reference ne moraju biti numerisane.

23

Reference mogu biti: knjige (monografije), periodika (časopisi) i on-line

izdanja (Internet).

3.2.7. Prilozi

Ovaj deo rada predviđen je za dodatke i priloge. Svaki dodatak i prilog mora

počinjati na novoj strani, sa kratkim i informativnim naslovom i biti numerisan

drugim nivoom naslova: Prilog 1 ili A, Prilog 2 ili B, Prilog 3 ili C itd.

U prilozima se obično nalaze kompletne kopije instrumenata koje je

konstruisao kandidat.

Takođe, tu se mogu naći i opisi drugih korišćenih tehnika za prikupljanje

podataka, zapisnici posmatranja, uputstva ispitanicima i saradnicima, prateće

fotografije, liste i spiskovi.

U prilozima se mogu naći i izvorni primerci prikupljenih podataka, odgovora,

slika i proizvoda, koji služe kao ilustracija onoga što su ispitanici radili, ili koji su

kandidatu poslužili da donese zaključke koje je doneo.

U prilozima se mogu dati i bitni rezultati analize, koji zbog obima nisu bili

pogodni za poglavlje Rezultati. Ne treba prilagati sve, ali treba priložiti sve što je

bitno.

U prilozima se mogu naći i listinzi računarskih programa i makroa koji su

korišćeni za prikupljanje ili analizu podataka, a koje je kandidat sam konstruisao ili

modifikovao.

Na svaki prilog mora postojati poziv u tekstu, na primer: (vidi Prilog A i B za

kompletan opis). Ako se na prilog ne poziva u tekstu, ne treba ga stavljati. Ako u

tekstu postoji poziv na prilog, on mora biti u Prilozima.

3.2.8. Tehnička obrada završenog rada

Tehničku obradu završenog rada obuhvataju:

- Lektura i korektura;

- O b r a d a korice ili omotne stranice (videti primer: Prilozi - Prilog 2);

- Obrada potkorice ili unutrašnju stranicu (videti primer: Prilozi -Prilog 2);

- Uvezivanje rada

24

4. ODBRANA RADA

Odbrana rada obavlja se pred komisijom od tri člana. Uobičajeno je da prvi član

komisije bude ujedno i njen predsednik, a treba izbegavati da mentor bude i

predsednik komisije. Komisija ima zadatak da utvrdi: kvalitet rada (sadržajni i

metodološki) i meru u kojoj je student ovladao problematikom koju je obrađivao u

radu.

Postupak odbrane, načelno, obuhvata ove faze:

a) predsednik komisije otvara postupak;

b) student izlaže osnovnu problematiku rada, metode kojima se služio,

poteškoće na koje je naišao u istraživanju i izradi rada, a zatim najvažnije rezultate do

kojih je došao u radu. U praksi, ovo izlaganje treba da traje do 10 minuta.

c) članovi komisije postavljaju usmena ili pismena pitanja studentu. Jedan član

komisije, u pravilu, može da postavi najviše pet pitanja.

d) student nakon kraćeg razmišljanja i pripreme odgovora, pristupa

odgovaranju na pitanja.

e) Posle studentovih odgovora na sva postavljena pitanja i eventualne rasprave

o pitanjima i odgovorima, komisija razmatra kvalitet odbrane rada, usmeno izlaganje

studenta o radu i njegove odgovore na postavljena pitanja, pa na osnovu kvaliteta

rada, odbrane i uspeha tokom studija utvrđuje konačnu ocenu rada.

Ocene završnog/ diplomskog rada su od 5 (pet) do 10 (deset).

25

5.PRILOZI Prilog 1. BIOGRAFIJA KANDIDATA I PRIJAVA MASTER RADA

a) CURRICULUM VITAE

Li čni podaci: Ime VERAN Prezime MATIĆ Ime oca Milan Datum rođenja 01.05.1980. Mesto rođenja Šabac, SRBIJA Bračno stanje Oženjen

Kontakt detalji Telefon +381 12 611 096 / 611 978 Mobile +381 63 6465 666 / +381 69 6867 666 E-mail [email protected] Adresa stana Dobrić, Ul. Miće Stojanovića 17/18. Sadašnji status:

- Zaposlen „Metal Trade“ D.o.o. Šabac,

− Koordinator za istraživanje tržišta. − Član saveta za borbu protiv korupcije u Opštini Novi Đeram. Prethodno radno iskustvo:

1. Stručni saradnik za bezbednost zdravlja na radu, „Farmacija Impex“, Bor, 2. Savetnik za poslove bezbednosti elektronskog poslovanja „NLB“ Beograd.

Obrazovanje:

− Diplomske akademske studije na Fakultetu za Pravne i Poslovne studije u Novom Sadu, Srbija, studijski program „Menadžment u poslovno civilnoj bezbednosti.

− Osnovne akademske studije (Bachelor), FPPS Novi Sad, − Srednja ekonomska škola, ekonomski tehničar, Majdanpek 1988.

Ostala znanja i kvalifikacije stečena tokom radnog iskustva:

− Specijalistički kurs za Bezbednost elektronskog poslovanja, ETF, Beograd, − Viši konverzacioni kures engleskog jezika - Institut za strane jezike u Bor,

(2005.) − Napredni kurs instruktora letenja, Vršac (2008.) − Seminar Kriminalistika u tranziciji privrede Srbije, (2010.) Poznavanje stranih jezika:

- Osnovno znanje engleskog i ruskog jezika.

26

Veštine

Poznavanje rada na računaru - korišćenje kompjuterskih programa za prelom i obradu štampe ( Adobe photoshop, adobe illustrator, adobe indesign.)

27

b) PRIJAVA MASTER RADA Predmet: PRIJAVA MASTER RADA FAKULTET ZA PRAVNE Ime i prezime studenta: VERAN MATIĆ I POSLOVNE STUDIJE Indeks br: 343/10 “Dr Lazar Vrkatić” NOVI SAD

PREDLOG TEME MASTER RADA:

KORUPCIJA KAO FAKTOR PRETNJE KORPORATIVNOJ BEZBEDNOSTI SRBIJE

Predlog mentora: Prof. Dr. Petar Petronić Mišljenje Naučno nastavnog veća: prihvaćen – za dopunu – odbijen____ (nepotrebno precrtava mentor i o rezultatu obaveštava kandidata)

28

c) PROJEKAT ISTRAŽIVANJA SA OBRAZLOŽENJEM


1. UVOD

1.1. Problem, predmet i objekt istraživanja 1.2. Radna hipoteza i pomoćne hipoteze 1.3. Ciljevi i zadaci istraživanja 1.4. Naučne metode 1.5. Vremensko i prostorno određenje rada 1.6. Izvori podataka

2. TEORIJSKE ODREDNICE KORUPCIJE I KORPORATRIVNE

BEZBEDNOSTI 2.1 Osnovna obeležja korupcije 2.1.1. Pojam korupcije i korporativne bezbednosti 2.1.2. Nastanak i pojavni oblici korupcije 2.1.2.1. Pojavni oblici korupcije u politici 2.1.2.2. Pojavni oblici korupcije u javnom sektoru 2.1.2.3. Pojavni oblici korupcije u civilnom sektoru 2.2. Međuodnos korupcije i korporativne bezbednosti 2.2.1. Misija korupcije u korporativnoj bezbednosti 2.2.2. Korupcija kao faktor rizika u korporativnoj bezbednosti

3. KORUPCIJA U FUNKCIJI PRETNJE KORPORATIVNOJ BEZBEDNOSTI 3.1. Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije do pada

„Berlinskog zida“ 3.2. Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije u

poslednje dve decenije 3.3. Ocena korupcije kao faktora korporativne bezbednosti u Srbiji na kraju

2010.godine

4. PREDLOG MERA ZA SMANJENJE KORUPCIJE I POBOLJŠANJE KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI

5. ZAKLJU ČAK

LITERATURA

29

Prilog: 2 Korice (omot) ili vanjska stranica završnog rada na osnovnim akademskim studijama

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE Dr LAZAR VRKATI Ć

NOVI SAD

DRAGAN RADOVANOVI Ć


ZAVRŠNI RAD

NOVI SAD, 2009.

Potkorice ili unutrašnja završnog rada na osnovnim akademskim studijama

30

Prilog 2 –a

FAKULTET ZA PRAVNE I POSLOVNE STUDIJE Dr LAZAR VRKATI Ć

NOVI SAD


ZAVRŠNI RAD

Predmet: KORPORATIVNA I INDUSTRIJSKA BEZBEDNOST

Mentor: prof. dr. sc. Slobodan I. Marković

Student: Dragan Radovanović Indeks br. 1500/2006.

Studijski program: Menadžment u civilnoj bezbednosti

Novi Sad, oktobar 2011.

Prilog br.3.

Struktura završnog rada na osnov

KORUPCIJA KAO FAKTOR PRETNJE KORPORATIVNOJ

1. UVOD

1.1. Problem, predmet i objekt istraživanja1.2. Radna hipoteza i pomoć1.3 Ciljevi i zadaci istraživanja1.4 Naučne metode1.5 Vremensko i prostorno određ1.6 Izvori podataka

2. TEORIJSKE ODREDNICE KORUPCIJE I KORPORATRIVNE

BEZBEDNOSTI 2.1 Osnovna obeležja korupcije2.1.1. Pojam korupcije i korporativne bezbednosti2.1.2. Nastanak i pojavni oblici korupcije 2.1.2.1. Pojavni oblici korupcije u politici2.1.2.2. Pojavni oblici korupcije u javnom sektoru2.1.2.3. Pojavni oblici korupcije u civilnom sektoru2.2. Međuodnos korupcije i korporativne bezbednosti2.2.1. Misija korupcije u korporativnoj bezbednosti2.2.2. Korupcija kao faktor rizika u korporativnoj bezbed

3. KORUPCIJA U FUNKCIJI PRETNJE KORPORATIVNOJ BEZBEDNOSTI

3.1.Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije do pada„Berlinskog zida“

3.2 Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije u poslednje dve

3.3 Ocena korupcije kao faktora korporativne bezbednosti u Srbiji na kraju 2010.godine

4. PREDLOG MERA ZA SMANJENJE KORUPCIJE I POBOLJŠANJE KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI

5. ZAKLJU ČAK LITERATURA

PRILOZI POPIS ŠEMA

31

Struktura završnog rada na osnovnim akademskim studijama

KORUPCIJA KAO FAKTOR PRETNJE KORPORATIVNOJBEZBEDNOSTI SRBIJE

redmet i objekt istraživanja adna hipoteza i pomoćne hipoteze

Ciljevi i zadaci istraživanja metode

Vremensko i prostorno određenje rada Izvori podataka

TEORIJSKE ODREDNICE KORUPCIJE I KORPORATRIVNE

2.1 Osnovna obeležja korupcije 2.1.1. Pojam korupcije i korporativne bezbednosti 2.1.2. Nastanak i pojavni oblici korupcije 2.1.2.1. Pojavni oblici korupcije u politici

Pojavni oblici korupcije u javnom sektoru 2.1.2.3. Pojavni oblici korupcije u civilnom sektoru

đuodnos korupcije i korporativne bezbednosti 2.2.1. Misija korupcije u korporativnoj bezbednosti 2.2.2. Korupcija kao faktor rizika u korporativnoj bezbednosti

KORUPCIJA U FUNKCIJI PRETNJE KORPORATIVNOJ

Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije do padazida“

Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije u decenije

Ocena korupcije kao faktora korporativne bezbednosti u Srbiji na kraju

PREDLOG MERA ZA SMANJENJE KORUPCIJE I POBOLJŠANJE KORPORATIVNE BEZBEDNOSTI

KORUPCIJA KAO FAKTOR PRETNJE KORPORATIVNOJ

TEORIJSKE ODREDNICE KORUPCIJE I KORPORATRIVNE

KORUPCIJA U FUNKCIJI PRETNJE KORPORATIVNOJ

Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije do pada

Osnovne karakteristike i pokazatelji korupcije u privredi Srbije u

Ocena korupcije kao faktora korporativne bezbednosti u Srbiji na kraju

PREDLOG MERA ZA SMANJENJE KORUPCIJE I POBOLJŠANJE

32

Prilog 4.

IZJAVA

Izjavljujem da sam master rad pod naslovom KORUPCIJA KAO FAKTOR

PRETNJE KORPORATIVNOJ BEZBEDNOSTI SRBIJE izradio samostalno pod

mentorstvom prof. dr. sc. Slobodana I. Marković primjenjujući metodologiju

naučnoistraživačkog rada i koristeći literaturu koja je navedena na kraju ovog rada.

Tuđa saznanja, stavove, zaključke, teorije i zakonitosti koje sam direktno ili

parafrazirajući naveo u diplomskom radu, na uobičajeni način citirao sam i povezivao

referencama s korišćenim bibliografskim jedinicama. Rad sam izradio u skladu s

nacionalnim i međunarodnim normama o autorskom radu i delu.

U Novom Sadu, 03.09.2011. Student VERAN MATIĆ

Documents

skraćeno - UPUTSTVO ZA ZAVRŠNE I DIPLOMSKE RADOVE