1. DEFINISANJE ODRŽIVOG RAZVOJA, OSNOVNE POSTAVKE

"Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih genaracija da zadovolje svoje potrebe." Održivi razvoj karakteriše solidarnost: među generacijama i među nacijama. "Održivi razvoj je razvoj koji zadovoljava potrebe sadašnjice, a istovremeno ne ugrožava mogućnost budućih genaracija da zadovolje svoje potrebe." [World Commission on Environment and Development (WCED), Our Common Future, Oxford 1987, p. 43]

On podrazumeva uravnoteženje potreba ove generacije, sa budućim potrebama naše dece, naših unuka i praunuka i njihove dece, kao i uravnoteženje potreba na lokalnom i regionalnom nivou, sa potrebama kontinenta i planete.

Održivi razvoj ima tri oslonca:

1. ekonomiju uz kreiranje standarda2. socijalnu pravdu kroz eliminaciju siromaštva i poboljšanje kvaliteta života3. životnu sredinu koja obezbeđuje da prirodni resursi budu sačuvani i za naredne generacije

Kao četvrti oslonac i važan faktor pominju se (politički) donosioci odluka.

Način delovanja ka održivom razvoju: štedeti energiju manje putovati avionom voziti bickl jesti manje mesa kupovati bio proizvode kupovati FER proizvode informisati druge i saradjivati

2. DEFINISANJE EKOLOGIJE-NAJVAŽNIJI EKOLOŠKI PROBLEMI

1. Promena klime - 51%2. Nedostatak vode - 29%3. Zagađenje vode - 28%4. Širenej pustinja - 28%5. Izumiranje nekih vrsta - 23%6. Zagađenje vazduha - 20%7. Deponije smeća - 20%8. Erozije tla -18%9. Smetnje ekosistema -17%10. Hemikalije - 16%11. Migracije ka gradovima - 16%12. Ozonska rupa -15%13. Upotreba energije -15%

Lista utvrđena na osnovu ankete radjene 2000. godine, ispitanici su bili 200 stručnjaka UNDP.

1

3. EKOLOŠKI FAKTORI – POJAM I PODELAEkoloski faktori su svi uticaji koji dolaze iz spoljašnje sredine i formiraju uslove životaneke biljne vrste.Osnovne osobine ekoloških faktora su:

deluju kompleksno (kao celina), neprekidno se menjaju u vremenu i prostoru međusobno su uslovljeni.

Svi ekološki faktori mogu se podeliti na:

• BIOTIČKE• ABIOTIČKE

• BIOTIČKI FAKTORI su organski faktori žive prirode :

Uticaj biljaka na biljke Uticaj životinja na biljke Uticaj životinja na životinje. Medusobni uticaj mikroorganizama i njihov uticaj na biljke I životinje Čovek kao poseban bioticki faktor, i njegov uticaj na prirodu.

ABIOTIČKI su faktori neorganskog porekla, potiču od nežive materije:

• klimatske faktore (voda, vazduh, vlažnost, svetlost, vetar, temperatura)

• geofizicke faktore (gravitacija,magnetizam, talasna kretanja)

• edafske faktore (fizicko-hemijske i biološke karakteristike maticnog zemljišta)

• orografske faktore (odlike reljefa)

Uticaj čoveka, s obzirom da je vrlo specifičan i značajan, izdvaja se kao poseban, antropogeni faktor.

Odnose faktora sredine određuju:

• priliv energije i njeno korišcenje

•priliv i kruženje nutrijenata (neorganskih hranljivih elemenata nastalih mineralizacijom organskih ili raspadanjem neorganskih materija npr. krecnjaka)

• promenljivost faktora sredine

4. NAČELA ODRŽIVOG RAZVOJA

Održivi razvoj se zasniva na šest načela:

KVALITET ŽIVOTNE SREDINE: Fizička izdržljivost životne sredine postavlja granice mnogim ljudskim delatnostima i ukazuje da se potrošnja prirodnih bogatstava mora smanjiti.Moramo živeti unutar tih ograničenja kako bismo svom potomstvu mogli ostaviti ovu planetu ustanju u kome će i dalje moći podržavati zdrav ljudski život.

2

BUDUĆNOST: Imamo moralnu obavezu da budućim generacijama ne ugrozimo mogućnost da namiruju svoje potrebe.

KVALITET ŽIVOTA: Ljudska delatnost, uz materijalne, ima i društvene, kulturne, moralne i duhovne dimenzije.

PRAVIČNOST: Bogatstvo, korist i odgovornost trebalo bi da se pravično raspodele kako međudržavama, tako i među različitim društvenom grupama unutar društva, uz poseban naglasak na potrebe i prava siromašnih i ljudi koji sa iz bilo kog razloga nalaze u neravnopravnijem položaju.

PREDOSTROŽNOST: Ukoliko nismo sigurni kakav će uticaj neki postupak ili razvoj događajaimati na životnu sredinu, trebalo bi primeniti načelo predostrožnosti i radije "pogrešiti" na stranu sigurnosti.

SVEOBUHVATNOST: Rešavanje složenog problema održivosti zahteva da u proces rešavanja budu uključeni svi faktori koji utiču na problem.

Održivi razvoj je odgovorno ponašanje prema životnoj sredini kao preduslovu za odgovoran društveni i ekonomski razvoj, i u dugoročnom smislu, preduslovu za ekološku bezbednost i za mir.

5. VAŽNI DATUMI U MEĐUNARODNOJ POLITICI U VEZI SA ZAŠTITOM ŽIVOTNE SREDINE

1968.Generalna skupština Ujedinjenih nacija prvi put raspravlja o globalnim problemima zaštite životne sredine. 1970.U SAD-u se sa Clean Air Act po prvi put donosi sveobuhvatan zakon o zaštiti čistog vazduha (1972. sledi Clean Water Act). 1973.Prva naftna kriza.1979.Prva svetska konferencija o klimi u Ženevi: usvojen je svetski klimatski program (WCP). 1982.Generalna skupština UN-a usvaja World Charter for Nature.1985.Otkrivena ozonska rupa iznad Antarktika.Bečka konvencija: doneseni su ciljevi redukovanja produkcije i korišćenja "ubica ozona" radi zaštite ozona. 1986.Nuklearna katastrofa u Černobilu. 1989.Prva Konferencija država potpisnica Protokola iz Montreala održava se u Helsinkiju. 1990.Druga Konferencija država potpisnica Protokola iz Montreala održava se u Londonu. Druga svetska konferencija o klimi u Ženevi.1991.Najgora naftna katastrofa desila se tokom rata u Zalivu kada je oko 570 miliona tona nafte izliveno u more iz uništenog naftnog tankera. 1992.Konferencija o zaštiti životne sredine i razvoju u Riju de Žaneiru - UNED. Deklaracijom iz Rija prvi put je formulisano opširno objašnjenje održivosti i zahtevana je nacionalna strategija o održivostidonesene još dve Konvencije o biodiverznosti i borbi protiv dezertifikacije i postavljeni principi zaštite šuma. Donesena Agenda 21.To je opširan akcioni program održivog razvoja u 21. veku 1993.Prvi sastank UN-ove komisije za održivi razvoj (CSD)1995.Prva Konferencija država-potpisnica Konvencije o klimi u Berlinu sa ciljem da se u roku od dve godine donesu propisi o smanjenju emisije štetnih gasova od strane industrijskih zemalja. 1996.Druga konferencija država-potpisnica Konvencije o klimi u Beču.

3

1997.Na Trećoj konferenciji država potpisnica Konvencije o klimi u Kyoto-u usvojen je Kyoto-protokol.Drzave-potpisnice se obavezuju da ce do 2012.god.smanjiti emisiju stetnih gasova na 5,2% ispod nivoa emisije stetnih gasova iz 1990.godine.2002.Sastanak na vrhu o održivom razvoju u Johanesburgu ("Rio+10") Doneseni su mnogobrojni zaključci na teme pitke vode, razvojne pomoći i Kyoto-protokol. Nažalost, nisu dati nikakvi vremenski rokovi i zaključci nisu pravno obavezujući.

6. MILENIJUMSKI CILJEVI RAZVOJA

Osam ciljeva koje su sve zemalje članice Ujedinjenih nacija dogovorile, da pokušaju da ostvare do 2015 godine Milenijumska deklaracija Ujedinjenih nacija, potpisana septembra 2000, obavezuje potpisnice na:

1. Iskorenjivanje ekstremnog siromaštva i gladi Smanjenje na pola broja ljudi koji žive sa manje od jednog dolara dnevno.Smanjenje na pola broja ljudi koji pate od gladi.Povećanje količine hrane za one koji pate od gladi

2. Postizanje univerzalnog osnovnog obrazovanja Osigurvanje da sva deca imaju bar osnovno obrazovanje.Da se osigura da sva deca ostanu u školi i steknu kvalitetno obrazovanje.

3. Promovisanje jednakosti polova 4. Smanjenje smrtnosti kod dece 5. Poboljšanje zdravlja majki 6. Borba protiv HIV/SIDA-e, malarije, i drugih oboljenja

7. Obezebeđenje ekološke održivosti Integrisanje principa održivog razvoja u politike i programe država;Smanjenje gubitka prirodnih resursa.Smanjenje na pola broja ljudi bez stalnog pristupa pijaćoj vodi. Postizanje značajnog poboljšanja uslova života za otprilike 100 miliona beskućnika, do 2020.

8. Stvaranje globalnog partnerstva za razvoj

7. POVELJA PLANETE ZEMLJE

Završni dokument inicijative Svetske komisije Ujedinjenih Nacija za životnu sredinu i razvoj iz 1987. godine. Povelja je nastala 1997. godine i zvanično usvojena u Palati mira u Hagu 29. juna 2000. godineNalazimo se u kritičnom trenutku za istoriju zemlje, u trenutku kada čovečanstvo mora da odluči kakvu će budnoćnost za sebe odabrati. Čovečanstvo je deo ogromnog promenljivog univerzuma. Naš dom, planeta Zemlja je živo biće koje karakteriše jedinstvena zajednica života. Globalno okruženje sa svojim ograničenim resursima je zajednička briga svih naroda.Da bismo ispunili naša težnje, moramo da prihvatimo osećanje univerzalne odgovornosti i da se identifikujemo sa čitavom zajednicom na Zemlji kao i sa našim lokalnim vlastima. Mi smo u isto vreme i predstavnici različith nacija i čitavog sveta u kome su lokalni i globalni aspekti povezani.

4

8. OSNOVNI PRINCIPI IZ POVELJE PLANETE ZEMLJE

I POŠTOVANjE I BRIGA ZA ZAJEDNICU ŽIVOTA1. Poštovanje Zemlje i života u svoj njegovoj raznolikosti 2. Briga za zajednicu života koja je ispunjena razumevanjem, saosećanjem i ljubavlju 3. Poštovanje Zemlje i života u svoj njegovoj raznolikosti 4. Čuvanje zemaljskog bogatstva i lepote za sadašnje i buduće generacije

II EKOLOŠKI INTEGRITET 1. Zaštitimo i obnovimo integritet ekoloških sistema Zemlje, uz poseban osvrt nabiološku

raznovrsnost i prirodne procese koji podržavaju život.2. Sprečimo nanošenje štete okolini, što bi ujedno bio i najbolji način očuvanjaprirodne

sredine, a slučajevima ograničenog znanja i svesti neophodno je da primenimo mere predostrožnosti

3. Usvojimo one načine proizvodnje, potrošnje i reprodukcije koji štite regenerativnekapacitete planete Zemlje, ljudska prava i dobrobit zajednice.

4. Unapredimo studije koje se bave ekološkom održivošću i promovišimo slobodnu razmenu i široku primenu stečenih znanja

III DRUŠTVENA I EKONOMSKA PRAVDA1. Iskorenjivanje siromaštva kao etički, društveni i ekološki imperativ.2. Osigurajmo da ekonomske aktivnosti i institucije na svim nivoima promovišu ljudski

razvoj na pravedan i održiv način3. Utvrdimo jednakost polova kao preduslov održivog razvoja i omogućimouniverzalni

pristup obrazovanju , zdravstvenoj zaštiti i ekonomskim mogućnostima.4. Podržimo pravo svih, bez diskriminacije, na prirodno i društveno okruženje

kojepodržava ljudsko dostojanstvo, telesno i duhovno zdravlje, sa posebnim osvrtom na prava urođenika i manjina

IV DEMOKRATIJA, NENASILjE I MIR1. Ojačajmo demokratske institucije na svim nivoima, obezbedimo transparentnost

iodgovornost vlasti, opšte učešće u odlučivanju i pravednost.2. Integrišimo i u formalno obrazovanje i u životno iskustvo, znanja,vrednosti i potrebne

veštine za održivi način života3. Poštujmo i uvažavajmo sva živa bića4. Promovišimo kulturu tolerancije, nenasilja i mira

9. PRAVCI KOJE TREBA SLEDITI PREMA POVELJI PLANETE ZEMLJE

Kao nikada pre u istoriji, zajednička sudbina nas nagoni da tražimo novi početak, takav novi pravac je obećanje koje proističe iz ovih principa Povelje planete Zemlje. Da bi ispunili ovo obećanje, moramo se maksimalno posvetiti prihvatanju i promovisanju vrednosti i ciljeva ove Povelje. To zahteva promenu načina razmišljanja i delovanja, novi osećaj globalne međuzavisnosti i univerzalne odgovornosti. Mi moramo da uz pomoć mašte razvijemo i primenimo viziju održivog načina života na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou. Naše kulturne razlike predstavljaju dragoceno nasleđe i različite kulture će pronaći sopstvene načine da realizuju ovu viziju.

5

Moramo produbiti i proširiti globalni dijalog iz koga je proistekla Povelja planete Zemlje, jer imamo još mnogo da naučimo izzajedničke potrage za istinom i mudrošću Život vrlo često podrazumeva i neslaganje između prioritetnih vrednosti što nameće težak izbor. Međutim, moramo pronaći način da uskladimo raznolikosti, ličnu slobodu sa opštim dobrom, kratkoročne sa dugoročnim ciljevima. Svaka jedinka, porodica, organizacija i zajednica mora da odigra ulogu od vitalnog značaja. Umetnost, nauka, religije, obrazovne institucije, mediji, biznis, nevladine organizacije i vlade se pozivaju da daju kreativni doprinos.Partnerstvo između vlasti, civilnog društva i biznisa je najvećeg značaja za uspešnu vlast. Da bi izgradili održivu globalnu zajednicu svi narodi moraju da potvrde svoju posvećenost Ujedinjenim Nacijama, da ispune svoje obaveze prema postojećim međunarodnim dogovorima i da podrže implementaciju principa Povelje planete Zemlje, uz pomoć međunarodnog pravno obavezujućeg instrumenta o životnoj sredini i razvoju. Neka naše vreme bude zapamćeno po buđenju svesti o poštovanju života, čvrstoj odluci da se dostigne održivost, ubrzavanju borbe za pravdu i mir i opštem slavljenju života.

10. PRINCIPI STRATEGIJE ODRŽIVOG RAZVOJA

Strategija održivog razvoja Srbije zasniva se na globalno prihvaćenim principima koji su definisani u Deklaraciji održivog razvoja iz Johanesburga, milenijumskim ciljevima razvoja UN i Strategiji održivog razvoja EU.Ti princip su:

1. Međugeneracijska solidarnost i solidarnost unutar generacije 2. Otvoreno i demokratsko društvo - učešće građana u odlučivanju. 3. Znanje kao nosilac razvoja 4. Uključenost u društvene procese 5. Integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike 6. Princip predostrožnosti7. Princip zagađivač/korisnik plaća, 8. uključenje troškova vezanih za životnu sredinu u cenu proizvoda 9. Održiva proizvodnja i potrošnja

11. NACIONALNA STRATEGIJA ODRŽIVOG RAZVOJA – SWOT ANALIZA

Strategija održivog razvoja definiše održiv razvoj kao ciljno-orijentisan, dugoročan (kontinuiran), sveobuhvatan i sinergetski proces, koji utiče na sve aspekte života (kulturni, socijalni, ekonomski, ekološki i institucionalni) na svim nivoima (lokalnom, regionalnom, globalnom).

12. PREDNOSTI-SWOT dobra geografska pozicija zemlje; potencijalno kvalitetna radna snaga; uspostavljene pravne osnove demokratskog i otvorenogdruštva; reformski procesi započeti unajvećem broju sektora; rast privatnog sektora; uspostavljanje poverenja na regionalnom nivou i podizanje ugleda Republike Srbije u

regionu; porast svesti o potrebi planiranja održivog razvoja na lokalnom nivou;

6

smanjenje tekućih disbalansa u finansiranju fondova socijalnog i penzijsko invalidskog osiguranja;

visok stepen biološke raznovrsnosti; raznovrsni prirodni resursi; visok stepen kulturne infrastrukture i kulturnih vrednosti; postojanje ekspertski i finansijski značajne dijaspore; očuvana životna sredina u neindustrijalizovanim oblastima.

13. SLABOSTI-SWOT nedovoljan nivo opšteg poverenjagrađana u institucije; visok stepen razlika u regionalnom razvoju; spor proces privatizacije; nedovoljan broj „greenfield” investicija; nedovoljno ulaganja u razvoj privrede; nedostatak saobraćajne i komunalne infrastrukture; nastavak odliva mozgova i nakon 2001. godine; veoma niska stopa izdvajanja za obrazovanje i nauku iz BDP niska stopa izdvajanja iz BDP-a za oblast socijalne zaštite; nedostatak konsenzusa o pravcima dalje regionalizacije i decentralizacije; etnocentrizam u delu vladajuće elite; nepovoljan društveno –ekonomski položaj mladih; nizak nivo učešća građana; neplanska eksloatacija prirodnih resursa; prekomerno zagađenje voda, vazduha i zemljišta; loša praksa upravljanja otpadom; nedostatak podsticaja za smanjenje zagađenja

14. ŠANSE-SWOT integracija u EU; uključivanje u fondove EU; saradnja sa dijasporom; uvođenje normi i standarda EU kojima se obezbeđuje kvalitet životne sredine; završetak procesa privatizacije; dalji razvoj i jačanje demokratskih institucija u oblastima društvenog razvoja; smanjenje korupcije i povećanje nivoa transparentnosti; jaka politička volja za sprovođenje zakonskih reformi; povećanje javno-privatnog partnerstva; uvođenje čistije proizvodnje; unapređenje energetske efikasnosti, racionalno korišćenje sirovina i smanjenje saobraćajne intenzivnosti.

15. PRETNJE-SWOT rastući stepen netolerancije- idruštvene podeljenosti; porast nezaposlenosti,siromaštvo, zaduženost usporen privredni razvoj; zaostajanje za regionom usled nerešenih političkih pitanja; mogućnosti nove izolacije zemlje (otvorene ili prikrivene); nerešena pitanja borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala; nepovoljni demografski trendovi; moguće odsustvo političke volje za sprovođenje zakonskih reformi;- nedovoljna

informisanost javnosti i nedovoljno razvijena javna svest;

7

princip „ne u mom dvorištu”; nedostatak investicija za izgradnju infrastrukture; pokretanje industrijske proizvodnje zastarelim tehnologijama (stvaranje „raja za

zagađivače”);- rastući nivo saobraćaja uz korišćenje goriva lošeg kvaliteta.

16. NACIONALNI PRIORITETI ODRŽIVOG RAZVOJA R. SRBIJE

Saglasno viziji, definisani su nacionalni prioriteti Strategije, kao i strateški i sektorski ciljevi održivog razvoja:

Prioritet 1. Članstvo u EU Prioritet 2. Razvoj konkurentne tržišne privrede i uravnotežen ekonomski rast Prioritet 3. Razvoj ljudskih resursa i povećanje zapošljavanja Prioritet 4. Razvoj infrastrukture i ravnomeran regionalni razvoj Prioritet 5. Zaštita i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa

17. TRANZICIJA I ODRŽIVI RAZVOJ PRIVREDE U REPUBLICI SRBIJI

Reforme u srpskoj ekonomiji, naročito nakon 2001. godine, donele su početak vladavine institucija. Međutim, one još uvek nisu dovoljno funkcionalne. Usvojen je novi Ustav, kao i desetine reformskih zakona, uravnotežen je budžet, uveden porez na dodatu vrednost, reformisana socijalna politika. Međutim, u Republici Srbiji tržišna privreda još ne funkcioniše na održiv način, pa čak ni na nivou naprednijih zemalja u tranziciji, budući da je mešanje politike u velikoj meri odlučujuće za ekonomski položaj, naročito preduzeća i ustanova u javnom sektoru. Naplativost duga je veoma niska, naročito od javnog i društvenog sektora i to ne samo zbog lošeg zakonodavstva, već i neefikasnog rada i nedovoljne osposobljenosti pravosuđa, policije i klijenata. Postignuta je veoma krhka makroekonomska stabilnost, pre svega na osnovu visokog deviznog priliva i politike „jakog” dinara, odnosno restriktivne monetarne politike, ali ne i na osnovu trajnih i održivih rešenja u privrednom sistemu, odnosno u izjednačenom položaju ekonomskih subjekata i njihovom tržišnom ponašanju. Privatizacija društvene svojine došla je kao rezultat njene neodrživosti i potrebe da se promeni privredna struktura. Međutim, prodaja nacionalnog kapitala radi privatizacije u dosadašnjem tranzicionom periodu obavljala se dobrim delom radi popunjavanja planiranih visokih budžetskih prihoda koji su na taj način stvarali privid budžetske ravnoteže. Najveći problem je održivost tog stanja, s obzirom na činjenicu da je reč o neponovljivim i jednokratnim prihodima, koji u najvećoj meri odlaze u potrošnju. Jedan od razloga nedovoljne konkurentnosti privrede je spora deregulacija i nedovoljno efikasna privatizacija društveno-državnog kapitala, odnosno jošuvek prevelike ekonomske intervencije koje se ogledaju posebno u visini državne pomoći (subvencija) koju dobijaju tzv. velika javna preduzeća koja prave najveće gubitke. Druga bitna činjenica koja oslikava problem nedovoljne otvorenosti i konkurencije je relativno visoka monopolizacija domaćeg tržišta. Razlog slabe konkurentnosti je još uvek jako prisustvo državnihmonopola, naročito javnih preduzeća na nacionalnom i lokalnom nivou, kao i preduzeća sa specijalnim i isključivim pravima, formiranje privatnih monopola, odnosno povezanost političke i privredne sfere javnog života. Monopolske strukture u Republici Srbiji u velikoj meri sprečavaju efikasno i održivo sprovođenje ekonomske tranzicije. To znači da je aktuelni reformski model u dobroj meri nedovoljan je i neodrživ i da se tek moraju ostvariti temeljne promene privrednog sistema, zakonodavstva, pa i ekonomskog ponašanja kako bi Republika Srbija postepeno gradila održivu ekonomiju zasnovanu na znanju. Rezultati ostvarenih reformi i rasta u periodu od 2000. do 2006., kako pokazuju relevantne domaće analize i empirijska istraživanja, ukazuju na to da je „vođena strategija frontalnog napada na sve prepreke” rasta, što je za posledicu imalo „konfuziju uekonomskoj politici i odsustvo jasne strategije rasta”.

8

18. PRIVREDA REPUBLIKE SRBIJE – ODRŽIVOST ZASNOVANA NA ZNANJU

Sadašnja privreda Republike Srbije funkcioniše na bazi ekonomske strukture, s datim prirodnim i finansijskim resursima, tehnologijom i ljudima, te je i dalje nepovoljna. Svi ti resursi su relativno oskudni. Deo ograničenja potiče od relativno slabe prirodne, tehnološke i finansijske osnove.Republika Srbija sa 7.397.651 stanovnikom (procena od 1. januara 2007. godine) i bruto domaćim proizvodom od 29,5 milijardi evra (procena za 2007. godinu) nije zemlja značajnog tržišta ili velikih ekonomskih potencijala, posmatrano na svetskom ili evropskom nivou. Republici Srbiji je neophodan održiv privredi razvoj zasnovan na porastu grupe ključnih ekonomskih pokazatelja:

• rast BDP-a, • zaposlenosti, • spoljnotrgovinske razmene, • konkurentnosti i izvoza, • investicija, 16 % i 18 %. • standarda stanovništva• uz smanjenje ekonomskog opterećenja po osnovu spoljnog duga, kao i uz ostvarivanje

trajne makroekonomske stabilnosti, boljeg kvaliteta života, ekološkog stanja i opšteg blagostanja društva.

To konkretno znači da se razvoj srpske ekonomije u pravcu održivosti može sagledati samo na osnovu ostvarivanja ekonomskog rasta, pre svega na osnovu znanja, informacija, ljudi, obrazovanja i kvaliteta veza među ljudima i ustanovama.

19. EKONOMIJA ZASNOVANA NA ZNANJU

EU je 2000. godine u Lisabonskoj strategiji i istakla da EU „do 2010. godine treba da postane najkonkurentnija i najdinamičnija svetska ekonomija zasnovana na znanju, sposobna za održiv ekonomski rast s više radnih mesta i s bolje plaćenim radnim mestima”.

EU je pri tom istovremeno osmislila i oko pedeset specifičnih mera i politika čije bi ostvarenje trebalo da vodi ka pomenutom cilju. Privredni razvoj, istorijski posmatrano, bio je zasnovan najpre na dominantnom učešću prirodnih faktora i fizičkog rada u agrarnom društvu.

U vreme širenja industrijskog društva, kako u proizvodnji tako i u trgovini, najvažniji proizvodni faktor bio je realni i finansijski kapital (novac, industrijska oprema, energija itd.). Usled tehnološkog razvoja postepeno se gubio značaj fizičkog rada, pa i same materijalne tehnologije, kao i prirodnih i finansijskih resursa.

Zbog toga se u XX veku počelo govoriti o„postindustrijskom društvu”, „informatičkom društvu” odnosno o tzv. „bestežinskoj ekonomiji” u kojoj dominiraju nematerijalni faktori. U društvu čija se ekonomija zasniva na znanju kao glavnom osloncu i komparativnoj prednosti ključni proizvodni faktor postaje čitav skup ili kompleks nematerijalnih činilaca (informacija, saznanje, veština, kultura rada i dr.) koji ostvaruju sve veći ekonomski učinak i dobijaju sve veću tržišnu vrednost.Društvo znanja i ekonomija zasnovana na znanju, međutim, ne podrazumevaju rigidno, faktografsko, školsko, odnosno udžbeničko znanje, već skup veština, sposobnosti i

9

zainteresovanosti (kompetencije) kojima se stvaraju inovacije, rešavaju problemi, sarađuje s drugima i deluje u cilju opšte dobrobiti.

U tom smislu, važno je uzeti u obzir različite vrste znanja, koja odgovaraju ne samo na pitanje „šta” ili „ko” već i „zašto” i „kako. Pri tome je sa ekonomskog stanovišta bitno sledeće:za društvo i privredu je dobro da se znanje kao javno dobro što šire i lakše koristi u interesu opšteg napretka, da bude što više i što lakše dostupno svim potencijalnim korisnicima; znanje kao privatno dobro treba da bude efikasno zaštićeno kao intelektualna svojina da bi moglo biti komparativna tržišna prednost i da bi omogućilo ostvarivanje dobiti za onoga ko ga poseduje. Znanje koje je u osnovi ekonomije i društva stvaraju ljudi koji su svojim obrazovanjem osposobljeni da kreativno i kritički misle, rešavaju probleme i međusobno sarađuju i koji će moći da stvaraju novu ekonomiju, stabilan društveni sistem i održivi razvoj. Novi ekonomski sistem i savremena struktura ekonomskih faktora podrazumevaju obrazovane ljude koji brzo uče, koji su inovativni i kreativni i koji menjaju sopstvene sposobnosti u skladu s tehnološkim razvojem i globalnim trendovima razvoja. Obrazovna politika u Republici Srbiji nije dovoljno jasno usmerena na stvaranje ljudskih resursa i ona ne odgovara ciljevima Lisabonske strategije postavljene za 2010. godinu u obrazovanju i obuci (povećan kvalitet i efektivnost, osiguranje dostupnosti znanja svima i otvorenost za širi svet).

20. OBRAZOVNA STRUKTURA STANOVNIŠTVA U SRBIJI – CILJEVI I NEPOSREDNE MERE ZA USPOSTAVLJANJE SISTEMA ODRŽIVOG RAZVOJA

Više od petine stanovništva starijeg od 15 godina nema potpuno osnovno obrazovanje, a skoro polovina stanovništva nema kvalifikaciju za zanimanje.

Znatan deo populacije i dalje nije uključen u obrazovni sistem, što se naročito odnosi na visok procenat dece iz socijalno osetljivih grupa, kao i seoskog stanovništva među kojim se oseća jaka potreba za obrazovanjem odraslih. Ne koriste se u celini prednosti ranog obrazovanja (sistem predškolskog obrazovanja nije dovoljno razvijen), osnovno obrazovanje ne pruža učenicima intelektualne veštine neophodne za samostalno učenje, kritičko mišljenje i rešavanje problema, nastava se ne oslanja u dovoljnoj meri na moderna saznanja o prirodi učenja i ne pruža dovoljno prilike za relevantne misaone aktivnosti učenika, niti za negovanje istraživanja i inovacija. Tako su rezultati osnovnog obrazovanja u Republici Srbiji, mereni 2006. godine PISA (Programme for International Student Assessment Program međunarodnog testiranja učenika) istraživanjem jezičke, matematičke i naučne pismenosti, mnogo ispod evropskog proseka. Neodrživ je broj ponavljanja razreda u srednjim, pa i u osnovnim školama Republike Srbije. Mnogi neuspešni učenici srednjih škola pojavljuju se kasnije na tržištu rada kao nekvalifikovani radnici. Svaka trinaesta generacija mladih ljudi (u proseku) iz sistema školovanja izlazi bez kvalifikacija. Veliki je broj mladih ljudi koji studiraju ili su pokušali da studiraju, ali je veoma mali procenat onih završavaju studije u roku koji se može smatrati korisnim i prihvatljivim za društvo (810 % od ukupno upisanih). Broj studenata koji ponavljaju prvu godinu studija je blizu 30 %. Sistem obrazovanja je neodrživ, nije dovoljno efikasan, ne obuhvata svu decu i omladinu i nema dovoljno kvalitetan ishod ni na jednom nivou.

10

Posledica toga je nizak opšti obrazovni nivo, velik procenat osipanja đaka iz školskog sistema na svim nivoima obrazovanja, veliki odliv školovanog kadra u inostranstvo, nedostatak standarda za osiguranje kvaliteta, rigidan i zastareo program, nedostatak složenih i savremenih veština neophodnih u obrazovanom procesu, kako među nastavnicima tako i među đacima/studentima. Širenje znanja o održivom razvoju u užem smislu jeste preduslov i važno oruđe za dobro upravljanje, donošenje odluka i promociju demokratije, jačanje kapaciteta pojedinaca, grupa, zajednica, udruženja i države u prosuđivanju i prilikom izbora u korist održivog razvoja. Da bi se to postiglo, obrazovanje za održivi razvoj mora da osigura integraciju znanja iz svih relevantnih sektora (životna sredina, ekonomija, društvo) s posebnim akcentom na primeni tih znanja da bi se obezbedio kvalitetniji život za sve građane. Da bi se uspostavio održiv sistem i način obrazovanja za XXI vek, Republika Srbija mora uz strogu racionalizaciju upotrebe javnih sredstava i reformu njihove upotrebe da

• poveća ulaganje u obrazovanje najmanje na 6 % BDP-• da poveća opštu pismenost stanovništva,• smanji broj stanovnika bez zanimanja i da • uskladi obrazovni sistem s potrebama tržišta rada i reformi, ali i s potrebama budućih

generacija zasnovanim na novim tehnologijama i načinu komunikacije, kao i da poboljša efikasnost samog sistema obrazovanja u celini.

Strategija preporučuje održivo obrazovanje u Republici Srbiji koje će biti: • konkurentno u skladu s naučnim, privrednim i tehnološkim potencijalima Republike

Srbije;• dostupno svima, a naročito deci i pripadnicima socijalno osetljivih društvenih grupa; • prilagodljivo i u skladu s potrebama tržišta rada; • dovoljno atraktivno i u skladu s društveno-ekonomskim promenama; • uključeno u evropski sistem obrazovanja; • moderno finansirano na bazi modela evropskog sistema finansiranja;• zasnovano na sistemu modernog upravljanja, sertifikacije, licenciranja i akreditacije.

Ciljevi i neposredne mere koje treba da doprinesu postizanju jedinstvenog cilja sistema održivog obrazovanja :

obezbeđivanje povoljnijih opštih uslova ekonomsko-finansijske, institucionalne i tehničke podrške reformi obrazovanja i obrazovanja za održivi razvoj;

promovisanje koncepta i prakse održivog razvoja i sistema održivog obrazovanja putem formalnog i neformalnog učenja;

odgovarajuću obuku o održivom razvoju za nastavnike svih nivoa obrazovanja; sistematski razvoj istraživanja u obrazovanju za održivi razvoj; stalno unapređivanje saradnje u reformi obrazovanja na nacionalnom, regionalnom i

međunarodnom planu.

II KOLOKVIJUM ODRŽIVI RAZVOJ 2015.21. ZDRAVLJE, DRUŠTVENO BLAGOSTANJE I KVALITET ŽIVOTA

11

Zdravlje (prema definiciji SZO- WHO) je stanje potpunog fizičkog, mentalnog i socijalnog blagostanja a ne samo odsustvo bolesti i drugih nesposobnosti.Definicija zdravlja usvojena je još 1946 godine, kada je usvojen Ustav Svetske Zdravstvene Organizacije I time se smatralo da je zdravlje jedno od osnovnih ljudskih prava.Očigledno je bilo da je ovako definisan pojam zdravlja retko stanje, više uslov za kojim treba težiti, više proces nego stanje.Društveno blagostanje u kontekstu Strategije podrazumeva one aspekte života ljudi kao preduslove za lični osećaj sreće, kvaliteta života i dobrobiti pojedinca. Kvalitet života, predstavlja subjektivan osećaj zadovoljstva sopstvenim načinom života pojedinca, na širem planu može se definisati kao odnos između pojedinca i njegovog životnog okruženja - fizičkog, zdravstvenog, društvenog i ekonomskog.Dostizanje željenog nivoa društvenog blagostanja u Republici Srbiji zavisi u prvom redu od a)usvajanja održivih životnih stilova u društvu, b)vrednosnih orijentacija i povećanja socijalnog c)kapitala, d)od društvenog i kulturnog identiteta, kao i e)od dostignutog ekonomskog razvoja.Održivost podrazumeva životni stil svakog pojedinca u društvu koji je: ekološki svestan, zdrav, bezbedan, solidaran, participativan i diferenciran.Održivost podrazumeva životni stil svakog pojedinca u društvu koji je:

1. ekološki svestan, 2. zdrav, 3. bezbedan, 4. solidaran, 5. participativan i 6. diferenciran

Nivo ekološke svesti u Republici Srbiji je relativno nizak. Prosečan građanin Republike Srbije nema izgrađen pozitivan stav prema potrebi da se deluje kako bi se smanjilo zagađenje, racionalno koristila energija i promenio odnos prema neobnovljivim resursima. Mnogi građani Republike Srbije imaju zdravstveno rizične navike: pušenje, konzumacija alkohola i psihoaktivnih supstanci Etnocentrizam i opasnost od njegove radikalizacijeOko 20 % građana Republike Srbije spremno je da prihvati etnocentričke stavove kojima se izražava nepoverenje u druge i vlastita superiornost. Kultura participacije u društvu nije dovoljno zastupljena: mali procenat građana učestvuje aktivno u radu političkih stranaka, udruženja i interesnih organizacija građana. Mogućnosti mladih da ostvare svoje potrebe za životnim stilovima su male.Strateški ciljevi u sferi siromaštva i socijalne isključenosti obuhvataju:1) unapređivanje ravnomernog pristupa svih građana koristima od društvenog i privrednog napretka i razvoja;2) obezbeđivanje pretpostavki za stvaranje socijalno-inkluzivnog društva;3) uklanjanje prepreka za prilike koje vode ka jačanju kompetencija krajnje siromašnih i siromašnih;4) sprovođenje posebnih programa socijalnog uključivanja i povećanje podrške onima koji su naročito izloženi riziku od siromaštva.

22. JAVNO ZDRAVLJE

12

U sistem zdravstvene zaštite, uključujući i javno zdravlje, veoma malo je ulagano tokom devedesetih godina dvadesetog veka (sve do 2000. godine), pa su zgrade ruinirane, oprema zastarela, a nova znanja ostala nedostupna zaposlenima u zdravstvu. U oblasti javnog zdravlja strateški ciljevi obuhvataju:1) jačanje preventivne zdravstvene zaštite;2) smanjenje morbiditeta, nesposobnosti i prevremene smrtnosti od najdominantnijih hroničnih nezaraznih bolesti (bolesti krvotoka, malignih bolesti i dijabetesa);3) smanjenje morbiditeta, nesposobnosti i prevremenog mortaliteta uzrokovanog povredama;4) smanjenje negativnih efekata zaraznih bolesti, posebno side i tuberkuloze na zdravlje ljudi;5) smanjenje opterećenja stanovništva bolestima usled depresije i drugih poremećaja mentalnog zdravlja;6) smanjenje nejednakosti u zdravlju između populacionih grupa tako što će se poboljšati zdravlje osetljivih populacionih grupa.Prioritet Republike Srbije u oblasti javnog zdravlja jeste razvoj adekvatnog informacionog sistema, praćenje osnovnih indikatora i stvaranje baze podataka na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Mere za unapređenje zdravlja pored ostalog podrazumevaju: razvijanje kapaciteta istraživačkih i akademskih institucija za istraživanje faktora rizika, obolevanja, umiranja, opterećenja društva bolestima; razvijanje ustanova primarne zdravstvene zaštite i programa prevencije; podizanje nivoa obrazovanja u oblasti javnog zdravlja; razvoj sistema za brzo reagovanje u nepredvidivim situacijama uključujući i kontrolu i nadzor nad zaraznim bolestima. Neophodno je usvojiti sektorske strategije, pre svih strategiju javnog zdravlja, koja bi bila osnov za donošenje zakona o javnom zdravlju.

23. SOCIJALNI KAPITAL

Socijalni kapital kao osnova obnavljanja šire društvene zajednice, u Republici Srbiji je slabo razvijen. Građani su veoma nepoverljivi prema drugim ljudima, ali i prema institucijama. Više se veruje tradicionalnim nego modernim institucijama. S druge strane, od 2000. godine primetan je trend promenljivog intenziteta koji vodi ka stabilizaciji demokratskog, tržišnog društva i integraciji u evropske i svetske institucije. Osim toga, upadljivo više je prisutna retorika tolerancije prema manjinskim i ugroženim grupama, a njihova prava su sve češće utvrđena posebnim zakonskim rešenjima.Na planu društvenih vrednosti, u Republici Srbiji u ovom trenutku dominiraju dva problema:Jedan je u razlikama unutar političke i ekonomske elite u pogledu normativnog okvira novog društvenog poretka, što omogućuje istovremeno postojanje tri modela društvene reprodukcije: komandnog, tržišnog i divljeg (neformalnog). To otežava proces kroz koji su prošle sve tranzicione zemlje-usaglašavanje vrednosnih obrazaca stanovništva s preovlađujućim normativnim okvirom. U Republici Srbiji takva neusaglašenost postoji i na makro nivou i na nivou većih društvenih klasa.Drugi problem je da otprilike podjednak procenat ljudi u Republici Srbiji smatra da bi zaštiti životne sredine trebalo dati prednost, čak i po cenu sporijeg ekonomskog razvoja i povećanja nezaposlenosti, odnosno da bi ekonomski razvoj i otvaranje novih radnih mesta morali da imaju prvenstvo, čak i po cenu izvesnog zagađivanja životne sredine.Republika Srbija se suočava s dva zadatka: prvi je da otkloni interne normativno -vrednosne protivrečnosti koje ometaju uspostavljanje stabilne društvene forme, drugi je da izbegne takve protivrečnosti na globalnom nivou i da se uklopi u svetski trend održivog razvoja.Dostizanje željenog društvenog blagostanja u Republici Srbiji otežavaju i različiti bezbedonosni rizici. To je posebno aktuelno otkako je pod uticajem savremenih ezbednosnih izazova i pretnji

13

(međuetnički sukobi i rivaliteti, organizovani kriminal, ugrožavanje životne sredine ) koncept bezbednosti pomeren s nacionalne bezbednosti i bezbednosti država na bezbednost pojedinca i društvenih grupa koji su kao referentni objekti bezbednosti primarno ugroženi.Bezbednost više nije samo pitanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta država, već i „sloboda od straha” od kriminala i drugih pretnji (socijalnih, ekonomskih) koje pogađaju pojedinca i društvene grupe u nemoći državnih ili društvenih kolektiviteta da im pruže efikasnu zaštitu. Otuda se bezbednost sve više određuje u preseku sposobnosti države da svojim mehanizmima zaštiti prava i slobode pojedinca i društvenih grupa od pretnji koje su prema njima usmerene.

24. STRATEŠKI CILJEVI U OBLASTI DOSTIZANJA DRUŠTVENOG BLAGOSTANJA U REPUBLICI SRBIJI

Strateški ciljevi u oblasti dostizanja društvenog blagostanja u Republici Srbiji obuhvataju:1) stvaranje povoljnijih ekonomskih uslova na makro nivou kroz povećanje stope rasta, udela ulaganja u BDP i greenfield ulaganja;2) promociju i razvoj održivih životnih stilova;3) promovisanje vrednosti baziranih na političkom liberalizmu, građanskoj participativnosti, tržišnoj privredi i socijalnoj pravdi kao dominantnih u javnosti i političkom životu;4) podizanje nivoa opšteg poverenja građana na 40 % i postizanje natpolovičnog poverenja građana u većinu modernih institucija;5) formulisanje politike identiteta kao dela dugoročne strategije razvoja kulture;6) uvećanje kulturnog kapitala očuvanjem, afirmacijom i prezentovanjem kulturne baštine Republike Srbije;7) razvoj politike upravljanja rizicima na nivou Republike Srbije.Prioritet -rešavanje nepovoljnog socio-ekonomskog položaja mladih, koji su današnji i budući nosioci održivog razvoja. Prioritet je i postizanje preovlađujuće društvene saglasnosti oko osnovnih elemenata pravaca društvenog i ekonomskog razvoja i integracija u evropske i globalne institucije. Neophodno je usaglasiti vidljivu i formalizovanu saglasnost svih vodećih političkih stranaka, udruženja i socijalnih aktera u utvrđivanju konkretnih nacionalnih ciljeva održivog razvoja i stvaranju mehanizama praćenja, ocenjivanja, ponovnog utvrđivanja i usklađivanja sa Strategijom održivog razvoja EU. Takođe, neophodno je postići saglasnost vodećih političkih stranaka oko osnovnih elemenata poželjnog društvenog uređenja (politički liberalizam, građanska participativnost, tržišna privreda, socijalna pravda) i vrednosne opredeljenosti većine aktivnog stanovništva ka takvom normativnom okviru.

25. STRATEŠKI CILJEVI POPULACIONE POLITIKE SRBIJEFenomen nedovoljnog rađanja je danas centralni problem u demografskom razvoju Republike Srbije. Karakteriše ga manji broj živorođenih nego što je potrebno za prosto obnavljanje stanovništva.Prirodni priraštaj je u centralnoj Srbiji i AP Vojvodini neprestano opadao, kako u apsolutnom tako i u relativnom iznosu. Nasuprot tome, u Autonomnoj Pokrajini Kosovu i Metohiji (u daljem tekstu: AP KiM) prirodni priraštaj je bio u stalnom porastu, a stopa je rasla sve do prve polovine sedamdesetih, a posle počinje da opada. Udeo mladih je nizak i opada, dok je udeo starih visok i stalno raste.Strateški ciljevi populacione politike obuhvataju:1) zaustavljanje i/ili usporavanje nepovoljnih demografskih tendencija tako što će se podsticati rađanje i stvarati uslovi za stabilizovanje broja stanovnika;2) stvaranje odgovarajuće politike rađanja i briga o mladima;3) uvažavanje starenja u svim aspektima politike razvoja;4) povećanje očekivanog trajanja života i povećanje broja godina u dobrom zdravlju;

14

5) smanjenje smrtnosti odojčadi u pravcu približavanja nivoima dostignutim u evropskim državama;6) podsticanje unutrašnjih migracija radi uravnoteženja prostorne raspoređenosti stanovništva i ukidanje faktora koji utiču na "odliv mozgova" tako što će se stvoriti povoljni uslovi za povratak i/ili investiranje dijaspore u Republici Srbiji.Za ostvarenje postavljenih ciljeva posebno je važno jačanje instrumenata finansijske podrške porodici, kao i razvoj obrazovanja i pravilno informisanje javnosti.Posebnu pažnju treba posvetiti specifičnostima seoskih područja i razvoju potrebne infrastrukture. Važno je da teme iz populacione politike budu u odgovarajućoj meri zastupljene u obrazovanju (na svim nivoima) i da se medijski promovišu da bi se pokrenula javnost i podstaklo rađanje (uz poštovanje osnovnih ljudskih prava).

26. ODRŽIVA PROIZVODNJA I POTROŠNJASvet je već poslednje tri decenije XX veka na različite načine pokušavao da izgradi sistem održive proizvodnje i potrošnje. Koncept se zasniva na proizvodnji što veće dodatne vrednosti uz što manji utrošak materijala i energije i sa što manje negativnih posledica po životnu sredinu da bi se ostavile bolje šanse budućim generacijama. Počelo se od posledica (rešavanje pitanja otpada, smanjenje posledica štetnih emisija, "zelena" pakovanja, reciklaža postojećih nusprodukata) da bi se nešto kasnije analiza usredsredila na čistu, materijalno i energetski štedljivu proizvodnju.Republika Srbija mora odmah da preduzme veoma oštre mere restrikcije "prljave" proizvodnje kao i mere protiv proizvodnog i potrošnog razbacivanja energije i materijalnih, naročito neobnovljivih resursa.Pre svega kao stimulativne (a po potrebi i restriktivne) mere, moraju biti okrenute ka proizvođačima/potrošačima. To sistematski podrazumeva:- ekonomske intervencije - plaćanje ukupne cene (uključujući eksternalije) energije, kao i prirodnih, naročito neobnovljivih resursa, dobara i usluga, pre svega na osnovu promena zakonodavne aktivnosti, u skladu s principom "zagađivač plaća" i "korisnik plaća";- stimulativne mere - podsticanje proizvodnje, što šire upotrebe i potrošnje "zelenih" i ekološki podobnih materijala (koji se mogu reciklirati) i obnovljive energije;- donošenje odgovarajućih zakona kojima se reguliše ekološki štetna i neprihvatljiva proizvodnja i potrošnja, odnosno uvoz i izvoz ekološki nepodobnih proizvoda i usluga;- edukaciju i obrazovanje za održivu proizvodnju i potrošnju na širokom frontu;- standardizaciju prihvatljivih proizvoda i usluga sa stanovišta ekološke i druge zaštite potrošača;- široku medijsku kampanju za održivi način proizvodnje i potrošnje;- demonstraciju zdravog života i sistema održive potrošnje korišćenjem efikasnijeg, ekonomičnijeg i čistijeg prevoza (gradski prevoz i bicikli umesto privatnih automobila);- podsticanje ljudi na odgovarajući odnos prema potrošnji energije, vode, hrane, zaštiti prirode i očuvanja biodiverziteta, kulturnih i drugih trajnih vrednosti;- odgovarajuću zaštitu potrošača i njihovo uključivanje u utvrđivanje mera i aktivnosti za sprovođenje koncepta održive proizvodnje i potrošnje.

27. ŽIVOTNA SREDINA I PRIRODNI RESURSI

Jedan od nacionalnih prioriteta za dostizanje održivog razvoja u Republici Srbiji odnosi se na zaštitu i unapređenje životne sredine i racionalno korišćenje prirodnih resursa. Od prioritetne važnosti je usvajanje i sprovođenje nacionalnog programa zaštite životne sredine uz odgovarajuće akcione planove, kao i usvajanje i primena nacionalne strategije održivog korišćenja resursa i dobara koje donosi Vlada. Usvajanje i primena nacionalne strategije održivog korišćenja resursa i dobara uticaće na smanjenje pritiska na prirodne resurse. Da bi

15

politika životne sredine postala sastavni deo ostalih sektorskih politika, posebno sektora prostornog i urbanističkog planiranja, treba jačati kapacitete za primenu strateške procene uticaja na životnu sredinu politika, planova i programa, u skladu sa zakonom. Usvajanje strategije prostornog razvoja Republike Srbije jedan je od prioriteta. Potrebno je dalje jačanje kapaciteta ministarstva nadležnog za zaštitu životne sredine, Agencije za zaštitu životne sredine Takođe, neophodno je ugraditi planove akcije a posebno poljoprivrede, šumarstva, vodoprivrede, ribarstva, rudarstva i drugih, čije je funkcionisanje i razvoj direktno povezano sa eksploatacijom prirodnih resursaRazvoj čistijih tehnologija, povećanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije, svakako će uticati na smanjenje zagađenja životne sredine. Najveći potencijal za povećanje energetske efikasnosti je smanjenje potrošnje toplotne energije (po procenama za više od 50 %) poboljšanom izolacijom u zgradama i smanjenjem broja domaćinstava koja koriste električnu energiju za grejanje. Veliki potencijal za poboljšanje energetske efikasnosti postoji i u industrijskom sektoru. Energetska efikasnost u industriji trostruko je niža od svetskog proseka, a neproporcionalno je visok stepen stvaranja industrijskog otpada po jedinici proizvoda i neracionalnog korišćenja sirovina. Uz to Republika Srbija ima izuzetno lošu modalnu strukturu transporta, uočljiv je nekontrolisan rast drumskog saobraćaja, propadanje mreže železničkih pruga, posebno sekundarne. Promovisanje obnovljivih izvora energije zahteva uvođenje podsticajnih mera, što će ohrabriti privatne investicije u energetski sektor i ojačati konkurentnost u energetici i ekonomiji uopšte.

28. FAKTORI RIZIKA PO ŽIVOTNU SREDINU; KLIMATSKE PROMENE I ZAŠTITA OZONSKOG OMOTAČA

Najveći deo teritorije Republike Srbije pripada umerenokontinentalnoj klimi s manje ili više izraženim lokalnim karakteristikama. Republika Srbija je ratifikovala i sva četiri amandmana Montrealskog protokola i Kjoto protokol. U Republici Srbiji se ne proizvode supstance koje oštećuju ozonski omotač. Ministarstvo nadležno za zaštitu životne sredine od 2004. godine prati i vodi evidenciju o uvozu i izvozu supstanci koje oštećuju ozonski omotač, kao i "alternativnih supstanci" koje ne oštećuju ozonski omotač, ali doprinose globalnom zagrevanju i do nekoliko hiljada puta više od ugljen-dioksida.Republika Srbija se, na osnovu stepena industrijske aktivnosti tokom poslednjih desetak godina, ne smatra značajnim emiterom ugljen-dioksida. Na teritoriji Republike Srbije taj gas uglavnom nastaje pri sagorevanju fosilnih goriva u termoelektranama i toplanama, u saobraćaju i u jednom delu stanova koji se greju na taj način. Identifikovani problemi su: nepostojanje nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte, nepostojanje strateških dokumenata koji se odnose na klimatske promene, neusklađena zakonska regulativa koja se odnosi na emisiju i imisiju sa regulativom EU.Sektorski ciljevi obuhvataju:1) usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti klimatskih promena i oštećenja ozonskog omotača s propisima EU;2) prilagođavanje postojećih institucija potrebama aktivnog sprovođenja politike zaštite klime i ispunjavanje obaveza iz međunarodnih ugovora (Kjoto protokola i dr.);3) prilagođavanje privrednih subjekata u sektorima energetike, industrije, transporta, poljoprivrede i šumarstva, 4) izradu akcionog plana adaptacije privrednih sektora na klimatske promene;5) razradu i primenu adekvatnog odgovora zdravstvenog sistema na posledice globalnih klimatskih promena.Ratifikacijom Kjoto protokola, kao zemlja koja je nečlanica Aneks B grupe Kjoto protokola, Republika Srbija je sebi otvorila mogućnosti da učestvuje u mehanizmu čistog razvoja.

16

Neophodno je izvršiti analizu nacionalnih potreba i razviti institucionalnu strukturu za primenu Kjoto protokola (za proračun emisija i izradu inventara gasova sa efektom staklene bašte, učestvovanje u fleksibilnim mehanizmima Kjoto protokola, sprovođenje politike i informisanje javnosti). Republika Srbija još nije pripremila inventar gasova sa efektom staklene, u čemu znatno zaostaje za okruženjem. Svi projekti suzbijanja emisije gasova sa efektom staklene bašte moraju se tretirati kao vredni nacionalni resursi kojima će Republika Srbija ispunjavati svoje buduće obaveze u pogledu smanjenja emisije gasova staklene bašte. Inače, tim efektima se može trgovati na svetskim berzama karbon-kredita kada se za to steknu uslovi, posle priključenja Republike Srbije grupi zemalja navedenih u Aneksu I Konvencije, odnosno Aneksu B Kjoto protokola. Kada će biti prihvaćeno članstvo u Aneks I grupe, predmet je strateške procene i usklađivanja s međunarodnim faktorima.

29. FAKTORI RIZIKA PO ŽIVOTNU SREDINU – OTPAD

Neadekvatno postupanje sa otpadom jedan je od najozbiljnijih problema u životnoj sredini. Organizovano se sakuplja oko 60 % komunalnog otpada i to samo u urbanim oblastima. Odlaganje na deponije koje nisu u skladu sa standardima i predstavljaju smetlišta, jedini je način organizovanog postupanja sa otpadom. Veliki je broj i "divljih" odlagališta. Upravljanja otpadom u Republici Srbiji se odnose na obezbeđivanje dobre pokrivenosti i kapaciteta za pružanje osnovnih usluga kao što su sakupljanje, transport i sanitarno odlaganje otpada. Nedostaje plan upravljanja sistemom upravljanja otpadom od ambalaže, čija količina se stalno povećava zato što je sve veći udeo nepovratne ambalaže, posebno (PET) i limenki. Nema organizovanog odvojenog sakupljanja, sortiranja i reciklaže otpada. Postojeći stepen reciklaže, odnosno iskorišćenja otpada nije dovoljno visok.Ne postoje pouzdani podaci o količini opasnog otpada koji stvara industrija. Na teritoriji Republike Srbije ne postoji deponija za odlaganje opasnog industrijskog otpada. Opasan otpad se privremeno skladišti u neodgovarajućim skladištima, od kojih neka postoje i više decenija. Problemi su sledeći: ne postoji adekvatna infrastruktura zbog čega se otpadom zagađuju zemljište i površinske i podzemne vode, često se zajedno odlažu komunalni i opasni otpad, ne postoje podaci o sastavu i tokovima otpada, ne postoji sistem dozvola za upravljanje otpadom, ne postoje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada, neadekvatno se postupa s medicinskim otpadom. Sektorski ciljevi upravljanja otpadom obuhvataju:1) usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama;2) donošenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom;3) uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja otpada;4) izgradnju infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom (regionalne deponije, postrojenja za reciklažu različitih vrsta otpada, postrojenja za kompostiranje i anaerobnu digestiju, postrojenja za tretman opasnog otpada, postrojenja za iskorišćenje energije iz otpada i dr.);5) sanaciju postojećih smetlišta komunalnog otpada i lokacija opasnog otpada;6) obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja otpadom.Prema Nacionalnoj strategiji upravljanja otpadom sa programom približavanja EU, predviđena je izgradnja 29 regionalnih (za više opština) deponija s reciklažnim centrima i zatvaranje postojećih deponija-smetlišta u svim opštinama, kao i ponovna upotreba i reciklaža otpada i iskorišćenje otpada za dobijanje energije, u skladu su s principima održivog razvoja. Neophodno je jačati institucije i organe zadužene za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje, kao i podsticati konkurenciju i uključiti privatni sektor u oblast upravljanja otpadom. EU. Nacionalna strategija upravljanja otpadom sa programom približavanja EU jasno navodi da postoji potreba za razvijanjem svesti svih proizvođača otpada. Treba stvoriti osećaj odgovornosti za postupanje sa otpadom na svim nivoima, osigurati uočavanje problema, obezbediti tačne i potpune

17

informacije, promovisati, podsticajne mere i partnerstvo javnog i privatnog sektora u upravljanju otpadom. Inicijative imaju za cilj da podstaknu stanovništvo na odgovorniji odnos prema otpadu i na postupanje sa otpadom na održiv način, kao što je smanjenje otpada na izvoru, ponovno korišćenje otpada, reciklaža ili odlaganje otpada na bezbedan način.

30. JONIZUJUĆE I NEJONIZUJUĆE ZRAČENJE

Od ukupnog broja izvora jonizujućih zračenja koji se koriste u Republici Srbiji, oko 80 % se koristi u medicini, oko 15 % u industriji i oko 5 % u ostalim delatnostima. Ne postoji postrojenje za tretman i skladištenje radioaktivnog otpada. Stanje jonizujućeg zračenja prati se prema Odluci o sistematskom ispitivanju sadržaja radionuklida u životnoj sredini dok se stanje nejonizujućeg zračenja ne prati. Četiri lokacije na teritoriji Republike Srbije (bez AP KiM) koje su kontaminirane osiromašenim uranom nakon NATO bombardovanja 1999. godine, dekontaminirane su 2007. godine. U oblasti zaštite od nejonizujućeg zračenja ne postoji nacionalna zakonska regulativa. Utvrđeni su sledeći problemi: regulativa nije usklađena s regulativom EU, nije adekvatna mreža praćenja radioaktivnosti i nejonizujućeg zračenja, ne postoji baza podataka o izvorima jonizujućih i nejonizujućih zračenja, ne postoji sistem rane najave vanrednog događaja i plan za delovanje u vanrednom događaju i ne postoji infrastruktura za propisano skladištenje radioaktivnog otpada.Sektorski ciljevi obuhvataju:1) harmonizaciju nacionalnih propisa iz oblasti zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja sa zakonodavstvom EU i propisima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA);2) rešenje problema skladištenja radioaktivnog otpada;3) izgradnju i modernizaciju sistema praćenja radioaktivnosti i nejonizujućeg zračenja, informacionog sistema, baze podataka i sistema obaveštavanja 4) kadrovsko, tehničko i organizaciono jačanje na svim nivoima u sprovođenju mera zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.Treba usvojiti zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj sigurnosti. Takođe, treba uspostaviti regulatorno telo za jonizujuće i nejonizujuće zračenje i obezbediti stručni kapacitet u institucijama nadležnih organa i organizacija. Da bi se efikasnije sprovodili novi propisi u oblasti zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja, treba ojačati administrativne i profesionalne sposobnosti zaposlenih i obezbediti punu informisanost stanovništva o stanju zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.

31. BUKABuka postoji kao problem u naseljenim mestima u Republici Srbiji i predstavlja rizik po zdravlje stanovništva. Osnovni uzroci buke u životnoj sredini jesu svi vidovi saobraćaja i razna industrijska postrojenja. Poseban problem predstavlja buka lokalnih izvora (ugostiteljskih i zanatskih radnji i sl.). Problemi su sledeći: nije usklađena regulativa s regulativom EU, ne postoje savremeni propisi za merenje buke, buka se ne prati redovno osim u nekim većim gradovima, ne postoje planovi za rešavanje pitanja buke ni na jednom nivou, ne poštuju se propisi o zvučnoj izolaciji u građevinarstvu.Sektorski ciljevi obuhvataju:1) usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti buke sa zakonodavstvom EU;2) uspostavljanje standarda za praćenje buke u naseljima i duž glavnih saobraćajnica - u fazama prema propisima EU i prema finansijskim mogućnostima;3) određivanje ugroženih zona i mera za smanjenje buke u njima, kao i zona tišine i mera za njihovo očuvanje;4) izradu strateških karata buke na osnovu kojih se donose akcioni planovi;5) uspostavljanje efikasnog sistema nadzora i informisanja javnosti.

18

Da bi se ovi ciljevi ostvarili, potrebno je uskladiti propise o buci s propisima EU. Pre svega potrebno je doneti zakon o buci u životnoj sredini, zatim novi pravilnik o merenju buke u životnoj sredini, kao i druge pravilnike koji su neophodni za usklađivanje sa evropskim propisima i posebno je važno uskladiti standarde za buku sa evropskim ISO standardima. Takođe, potrebno je osposobiti dovoljan broj akreditovanih institucija za merenje buke i dati im ovlašćenja, kao i uspostaviti referentne laboratorije.

32. PRIRODNE KATASTROFE POPLAVE,KLIZIŠTA, POŽARI I ZEMLJOTRESI

Zaštita od poplava predstavlja najznačajniji aspekt zaštite od štetnog dejstva voda. Potencijalno plavna područja u Republici Srbiji zahvataju površinu od 1,6 miliona ha i na njima se nalazi oko 500 većih naselja i 515 industrijskih objekata.U prethodnom periodu minimalno su održavani navedeni objekti, pa je funkcionalnost sistema za zaštitu od poplava bitno umanjena, a rizik od plavljenja povećan. Blizu 80 % površine ugrožene poplavama čini poljoprivredno zemljište. Oko 56.000 km2 teritorije Republike Srbije zahvaćeno je erozionim procesima različite snage, što govori o ozbiljnosti te pojave.. Poplava koja se desila 2006. godine bila je najveća poplava ikad zabeležena. Procenjeno je da je bilo poplavljeno, 5 % ukupnog obradivog zemljišta u Republici Srbiji. Oko tri miliona evra je utrošeno na radove za zaštitu od poplava.Rizik od klizišta se odnosi na moguće posledice po materijalne vrednosti koje mogu biti ugrožene, odnosno moguće štete koje nastaju aktiviranjem klizišta. Na osnovu dosadašnjih saznanja, oko 25 % teritorije Republike Srbije zahvaćeno je klizištima i odronima. Aprila 2006. godine, usled velikih poplava i višegodišnje nekontrolisane seče šuma. Šteta od klizišta 2006. godine procenjena je na 25 miliona evra. Veliki broj štabova civilne zaštite učestvovao je u spasavanju na terenu u saradnji sa organima lokalne samouprave.Veliki šumski požari koji su se desili 2007. godine na Staroj planini, u Deliblatskoj peščari, Mačvanskom okrugu i na drugim mestima u Republici Srbiji, zahvatili su 17.500 ha šuma. Decenije će biti potrebne da se obnovi šumski fond koji je izgoreo.Republika Srbija spada u seizmički aktivna područja. Poslednjih godina desila se serija manjih zemljotresa, ali ozbiljnija oštećenja nisu zabeležena.Utvrđeni problemi su: nedovoljno razvijena organizacija civilne zaštite za pomoć pri elementarnim nepogodama i katastrofama; nepostojanje sistema rane najave; nedovoljno razvijena svest potrebe korišćenja osiguranja protiv štete koja može nastati od elementarnih nepogoda i od požara i nepostojanje sistema državnog osiguranja protiv vanrednih događaja.Strateški ciljevi obuhvataju:1) institucionalizovanje sistema civilne zaštite;2) povećanje stepena zaštite od poplava;3) podsticanje osiguranja protiv šteta od elementarnih nepogoda.Opasnosti od poplava su direktno povezane sa sektorom životne sredine i svim društveno-ekonomskim sektorima. Zbog negativnih posledica plavljenja, šteta naneta licima i imovini tokom i nakon poplave velika je. Mere ublažavanja treba da obuhvate izradu detaljnih mapa oblasti koje su podložne poplavama, kao i mere podrške sistemima za ranu najavu i upozoravanje na opasnost od poplava. Takve mape bi koristile i potencijalnim investitorima koji ulažu u razvoj privrede. Potrebno je izraditi program procene rizika za teritoriju Republike Srbije, koji treba da obuhvati izradu karata rizika, proširenje baze podataka klizišta i procenu mera ublažavanja rizika. U toku je izrada katastra .Katastar klizišta omogućiće da se:- registruju sva klizišta -aktivna, povremeno umirena I slične pojave - odroni, bujice i sl;- procene uslovi i mogućnosti njihovog aktiviranja;- procene moguće štete koje bi prouzrokovalo aktiviranje procesa;- utvrdi prioritet za detaljna istraživanja, preduzimanje preventivnih ili sanacionih mera;- predlože preventivne mere koje bi opasnost od aktiviranja svela na najmanju meru;

19

- utvrde neophodne mere stalnog osmatranja i kontrole procesa da bi se moglo pravovremeno reagovati kako bi se zaštitili ljudi i materijalna dobra.Dobra organizacija sistema civilne zaštite za pomoć pri prirodnim katastrofama naglašava značaj uočavanja, procene, planiranja i rešavanja kriznih događaja na lokalnom nivou. Potrebno je civilnu zaštitu definisati kao kompleksnu međuresornu delatnost i osposobiti jedinice i ustanove za obavljanje poslova i zadataka u ovom domenu. Takođe, treba razvijati javnu svest o potrebama osiguranja imovine od elementarnih nepogoda i požara.

33. INDIKATORI ODRŽIVOG RAZVOJAIndikatori su veoma važni za uspešnu ocenu preduzetih mera i aktivnosti na sprovođenju Strategije. Izbor indikatora odražava vezu s ključnim predloženim instrumentima. Da bi bili međunarodno uporedivi, odabrani indikatori su usaglašeni s novom, revidiranom listom indikatora održivog razvoja UN koja obuhvata i indikatore sprovođenja Milenijumskih ciljeva razvoja. Svi indikatori su rodno podržani.

Teme Oblasti Ključni indikatori

Siromaštvo

Nedostatak prihodaProcenat stanovništva koji se nalazi ispod nacionalne linije siromaštva

Odnos prosečne zarade žena i muškaraca

Nejednakost

GINI koeficijent

HDI - Indeks ljudskog razvoja

Indeks regionalne nejednakosti u humanom razvoju

Pomoć siromašnima Stanovništvo obuhvaćeno programima državne pomoći i podrške

Životni uslovi Procenat izgrađenih socijalnih stanova u odnosu na ukupan broj završenih stanova

Upravljanje

KorupcijaCPI - indeks percepcije korupcije

Stepen opšteg poverenja građana

Kriminal Broj zabeleženih kriminalnih dela nasilja na 100.000 stanovnika

Efikasnost državne uprave Stepen e-vlade

Zdravlje

Smrtnost

Stopa smrtnosti dece ispod pet godina

Očekivano trajanje života u dobrom zdravlju

Godine života s nesposobnošću/invaliditetom (DALY pokazatelj)

Obezbeđenje zdravstvene brige

Procenat stanovništva koji ima pristup primarnoj zdravstvenoj zaštiti

Procenat žena koje koriste neku od savremenih metoda kontracepcije

Zdravstveni status i rizici

Prevalencija pušenja kod dece uzrasta od 13 do 15 godina

Prevalencija pušenja kod odraslih koji imaju 20 i više godina

Broj samoubistava

Obrazovanje

Nivo obrazovanja Procenat stanovništva sa VSS

Pismenost Stopa pismenosti odraslih

Nivo obrazovanosti stanovništva Stopa upisa u osnovno i srednje školstvo

Populacija Stanovništvo

Stopa rasta ukupne populacije

Stopa ukupnog fertiliteta

Odnos zavisnosti starog stanovništva

Pokazatelji unutrašnjih migracija stanovništva

Turizam Gustina turizma u glavnim turističkim regijama i destinacijama

20

Ekonomski razvoj

Makroekonomske performanse

BDP po stanovniku

Procenat učešća investicija u BDP-u

Unutrašnji i spoljni dug

Kretanje indeksa cena na malo

Zaposlenost

Stopa nezaposlenosti

Stopa zaposlenosti

Stopa nezaposlenosti žena

Stopa nezaposlenosti mladih ispod 28 godina

Kretanje nezaposlenosti po regionima

Informacione i komunikacione tehnologije

Broj aktivnih korisnika interneta na 100 stanovnika

Broj pretplatnika mobilnih telefona na 100 stanovnika

Istraživanje i razvoj Troškovi za istraživanje i razvoj kao procenat BDP-a

Globalno ekonomsko partnerstvo

Trgovina Trgovinski deficit

Eksterno finansiranje ODA kao procenat BDP-a

Potrošnja i proizvodnja

Uspostavljanje ravnoteže tekuće proizvodnje i

potrošnjeOdnos tekuće proizvodnje i potrošnje

Korišćenje energije

Potrošnja energije po glavi stanovnika

Energetska intenzivnost (utrošena energija po jedinici BDP-a mereno u kupovnom paritetu)

Učešće obnovljivih izvora energije u ukupnoj potrošnji energije

Stvaranje otpada i upravljanje

Stvaranje otpada

Stvaranje opasnog otpada

Količina otpada koji se podvrgava tretmanu

Transport Energetska intenzivnost saobraćaja

Prirodne katastrofe

Osetljivost na prirodne katastrofe

Broj smrtnih slučajeva od prirodnih i tehnoloških katastrofa

Procenat stanovništva koji živi u prirodno rizičnim oblastima

Atmosfera

Klimatske promene

Emisija CO2 po glavi stanovnika

Emisije gasova sa efektom staklene bašte

Oštećenje ozonskog omotača Potrošnja supstanci koje oštećuju ozonski omotač

Kvalitet vazduha Ambijentalne koncentracije zagađujućih materija u urbanim oblastima

Zemljište

Korišćenje zemljišta i status Promena namene zemljišta

Degradacija zemljišta

Dezertifikacija Zemljište degradirano sušom

Poljoprivreda

Učešće stalnih useva u strukturi ukupno obradivog zemljišta

Upotreba mineralnih đubriva

Upotreba pesticida

Šume Učešće šumskog zemljišta u ukupnom zemljištu

21

Ribolov Godišnji ulov pet najzastupljenijih vrsta ribe

Vode

Količina vode

Godišnja količina iscrpene podzemne i površinske vode, apsolutno i kao deo od ukupne obnovljive količine vode

Potrošnja vode po sektorima

Kvalitet vodaPrisustvo fekalnih bakterija u vodi za piće

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK) u vodotokovima

Šume Učešće šumskog zemljišta u ukupnom zemljištu

Ribolov Godišnji ulov pet najzastupljenijih vrsta ribe

Vode

Količina vode

Godišnja količina iscrpene podzemne i površinske vode, apsolutno i kao deo od ukupne obnovljive količine vode

Potrošnja vode po sektorima

Kvalitet voda

Prisustvo fekalnih bakterija u vodi za piće

Biohemijska potrošnja kiseonika (BPK) u vodotokovima

Procenat otpadnih voda koje se prečišćavaju

Biodiverzitet

Ekosistemi

Učešće zaštićenih oblasti u odnosu na ukupnu površinu

Površine pod izabranim ključnim ekosistemima

Indeks ugroženih vrsta ENDAN

VrstePromene u statusu ugroženih vrsta

Učešće ugroženih vrsta u ukupnom broju vrsta

34. LOKALNA AGENDA 21 – FUNKCIONISANJE

Donesena na Svetskoj konferenciji o zaštiti životne sredine i razvoju, u Riju 1992. godine. To je globalni akcioni program održivog razvoja u kojem su predviđene aktivnosti na svim nivoima i to tako da svi nivoi zavise jedan od drugog - od "globalne Agende 21" do mnogobrojnih projekata širom sveta u okviru "lokalne Agende 21". “Princip četiri E” Ekonomija,Energija, Ekologija i Socijalna pravda-EquityRazmišljati globalno - delovati lokalno

"Ne postane mnogo dokumenata tako poznato. Agendi 21 je uspelo ono što bi moglo da se poželi i mnogim drugim dokumentima i inicijativama. Umesto da završi u arhivama, ova Agenda je završila u rukama mnogobrojnih organizacija, shvatili su je mnogi i počeli delovati u skladu s njom.

Zajedno s njom na put je krenuo poziv gradovima i opštinama da zajedno sa svojim stanovnicima podstaknu razgovor o održivom razvoju i naprave pojedinačne nacrte delovanja

U Preambuli Agende 21 se kaže:

"Čovečanstvo se nalazi na odlučujućoj tački svoje istorije. Svedoci smo nejednakosti među narodima, siromaštva, gladi, nepismenosti, bolesti i oštećenja ekosistema od kojih zavisi naš dalji život.

Ujedinjavanjem razvojnih i interesa zaštite životne sredine, njihovim poštovanjem, može da nam uspe da obezbedimo pokrivanje osnovnih potreba čovečanstva, poboljšamo životni standard svih ljudi, te ostvarimo veću

22

na tom putu.

Ideja vodilja je bila: održivi razvoj mora da se odvija tamo gde žive ljudi, gde kupuju, gde imaju škole, gde planiraju građevinsko zemljište, gde imaju svoja radna mesta - dakle u gradovima i opštinama. Tako su i rođene vizije lokalne Agende 21."

[Bundesministerium für Umwelt, Naturschutz und Reaktorsicherheit (Hg.), Lokale Agenda 21 und nachhaltige Entwicklung in deutschen Kommunen. 10 Jahre nach Rio: Bilanz und Perspektiven, Berlin 2002, S. 24]

Put je cilj

Ne postoji idealan proces lokalne Agende 21 u smislu gotovog koncepta koji bi mogao da se upotrebi. Svaki grad i svaka opština se međusobno razlikuju i tokom debata i razgovora oni sami moraju da pronađu najbolji put za sebe.

zaštitu ekosistema, a da pri tome imamo veće prinose i da tako sebi obezbedimo budućnost.

Ovo nijedna nacija ne može da ostvari sama, ali je moguće da zajednički u globalnom partnerstvu delujemo u smislu održivog razvoja."

[Potpun tekst Agende 21 možete da nađete u online-ponudi Ujedinjenih

nacija i to na više jezika: AGENDA 21] Poglavlje 28 Agende 21 bavi se ulogom lokalnih zajednica:

"S obzirom na to da se mnogi problemi i rešenja koja se spominju u Agendi 21 tiču lokalnog nivoa, učešće lokalnih zajednica u ostvarivanju ciljeva imenovanih u Agendi 21 je od odlučujućeg značaja.

Lokalne zajednice su te koje upravljaju ekonomskom, socijalnom i ekološkom infrastrukturom, nadziru građevinske i urbanističke planove, odlučuju o lokalnoj politici zaštite životne sredine, o propisima u ovoj oblasti, te sudeluju i u sprovođenju nacionalne i regionalne politike zaštite životne sredine. Kao politički i upravni nivo koji je najbliži građanima lokalne zajednice igraju glavnu ulogu u procesu informisanja i mobilizovanja građana na putu ka održivom razvoju.

Svaka lokalna zajednica trebalo bi da započne razgovore sa svojim građanima, lokalnim organizacijama i privatnicima, te da zajedno s njima zaključi i donese nacrt 'lokalne Agende 21', specifične za svoje područje. Stalnim konsultacijama i postizanjem koncenzusa lokalne zajednice će u razgovoru sa organizacijama svojih građana, zantalija, privatnika biti u mogućnosti da formulišu najbolju strategiju održivog razvoja. Sa druge strane, stalnim konsultacijama menja se svest građana o pitanjima održivog razvoja." Kritika Agende 21:Samo tigar od papira?

23

Mogu da se nazru, uprkos tome, neki osnovni elementi i načini rada. Kao tipične KARAKTERISTIKE (IDEALNOG) PROCESA LOKALNE AGENDE 21 mogli bi da se navedu sledeći principi:

učešće lokalnih vlasti,učešće stanovništva, posebno žena, omladine, nevladinih organizacija i privatnika,dugoročan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekonomskih, ekoloških i socijanih aspekata,cilj je program delovanja s kojim se svi slažu (koncenzus) i koji je orijentisan ka osnovama održivog razvoja,radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici uče jedni od drugih,novi način razumevanja politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izražaja,postizanje cilja, odnosno kretanje ka cilju mora uvek nanovo da se ispituje tokom ovog procesa i to na osnovu jasnih indikatora.

Poštovanje ovih principa ne znači samo sprovođenje lokalne politike zaštite životne sredine. Idealan slučaj je ono što je predstavljeno u sledećem tekstu:

"Osnovne razlike leže u naglašavanju dugoročnog angažmana i u integraciji različitih oblasti politike. Moguće je, naravno, da se dosadašnji elementi lokalne politike pokažu kao održivi, iako se tom cilju u prošlosti nije

"Pojam 'Sustainable Development' (održivi razvoj) ... obuhvata i formulu za kompromis između (legitimnih) zahteva zemalja Trećeg sveta za većim tehničko-infrastrukturalnim razvojem i većim blagostanjem i zahteva grupa za zaštitu prirode i dugoročno očuvanje prirodnih bogatstava.

Ova konfliktna linija koja se nalazi između prekomerne upotrebe resursa i potrebe za postizanjem socijalnog izjednačavanja ima teoretsko rešenje: visoko-industrijalizovane zemlje moraju rapidno da smanje upotrebu resursa, a onaj deo sveta koji još nije industrijalizovan i gde industrijalizacija treba tek da se sprovede mora umereno da koristi resurse, tako da globalno dođe do smanjenja korišćenja istih.

Na Svetskoj konferenciji u Riju nije potpisan ugovor kojim bi se regulisalo korišćenje resursa u budućnosti ili bi se dale trgovinske olakšice za ekonomski slabije nacije, već je sa Agendom 21 otvorena nova scena: održivi razvoj se planira na osnovu postignutog koncenzusa, pritom se navodi mnogo različitih administrativinh i tehničkih predloga, ali ni u kom slučaju nisu ponuđena ograničenja.

Delegacije vlada mnogobrojnih država koje su bile prisutne na Konferenciji potpisale su ovu Agendu, jer ona nije sadržavala nikakva ograničenja ili obaveze. Nevladine organizacije koje su bile prisutne na Konferenciji bile su zadovoljne jer su po prvi puta imale pravo glasa.

Svaki poznavalac međunarodne političke scene može da prepozna da ovakav proglas poput Agende 21 ionako slabim Ujedinjenim nacijama nije mogao mnogo toga da donese."

[Heino Apel, Lokale Agenda 21 und Partizipation; in: Ausserschulische Bildung 2/1999, S. 137]

24

poklanjala velika pažnja.

Učešće građana je od velikog značaja. Građani se posmatraju kao jednako važni partneri u dijalogu unutar lokalne zajednice, a to zahteva spremnost lokalne politike i lokalne uprave na dijalog i saradnju."

[Eick von Ruschkowski, Lokale Agenda 21 in Deutschland - eine Bilanz; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 31-32/2002, S. 19, Online-Version]Ponuda za angažman građana u društvu

"Osnovu za proces Agende 21 koji obećava uspeh predstavlja što veća angažovanost aktera iz politike, uprave, ekonomije, sindikata, crkava i religioznih zajednica, udruženja i 'neorganiziranih' građana. Time lokalna Agenda 21 predstavlja interesantnu ponudu za društveni angažman građana. A upravo aktiviranje angažmana građana i aktiviranje dobrovoljnog rada prilikom urbanističkih i projekata planiranja iskorišćavanja građevinskog zemljišta može da da odlične impulse procesu Agende 21."

[Klaus Hermanns, Die Lokale Agenda 21. Herausforderung für die Kommunalpolitik; in: Aus Politik und Zeitgeschichte 10-11/2000, S. 3, Online-Version]

Faze procesa lokalne Agende 21

U sledećem dijagramu prikazane su četiri faze (idelanog) toka procesa lokalne Agende 21. Ono što je bitno da se uoči je da se proces ne završava nakon evaluacije. Radi se o stalnom procesu učenja, traženja, diskutovanja, prilikom kojeg se saznanja i iskustva prenose u sledeće cikluse.

25

Šta je postignuto?

Sledeći tekst predstavlja bilans stanja 10 godina nakon Konferencije u Riju i neposredno pred Konferenciju održanu 2002. godine u Johanesburgu:

"Ukoliko poredimo ono što je rečeno u Agendi 21 1992. godine u Riju i ono što se do danas postiglo, rezultati procesa su prilično razočaravajući. Niti je postignuta promena raspoloženja kod građana, niti se ostvarila mobilnost širokih masa i zalaganje za postizanje održivog razvoja, niti su ostvareni adekvatni ciljevi. Doduše, poglavlje XXVIII Agende 21 o delovanju i ne može da se uzme kao realistična mera. U vreme kada je donesena Agenda 21 nije bilo nikavih ranijih iskustava u ovoj oblasti i to je više bio teorijski koncept na papiru. Niko nije mogao da predvidi koliko će trajati da se ovaj koncept prenese u stvarnost i u društvo.

Zaključak je da treba da se oda počast onome što je do sada postignuto, ali i da ima još mnogo toga da se uradi. Iako lokalna Agenda 21 nije do kraja ispunila očekivanja u vezi sa pokrivanjem spektra problema i donošenja rešenja za probleme, mora da se konstatuje da je naišla na veliki odjek kod građana. Do sada, nažalost, još nije dostignuta ona kritična masa. Još uvek su procesi lokalne Agende 21 samo dobrovoljni, ali ne i obavezni i ne bave se kontroverznim temama kao što su finansije lokalne zajednice, dugoročan razvoj zajednice, integracija i jačanje manjina u zajednici i sličnim.

Princip da se koncept održivog razvoja sprovodi u lokalnoj zajednici predstavlja ogroman potencijal, no i lokalne zajednice moraju da prepoznaju ovaj potencijal te da se angažuju. Danas i dalje u politici dominiraju kratkoročni sektoralni programi delovanja."

35. KARAKTERISTIKE IDEALNOG PROCESA LOKALNE AGENDE 21 učešće lokalnih vlasti, učešće stanovništva, posebno žena, omladine, nevladinih organizacija i privatnika, dugoročan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekonomskih,

ekoloških i socijanih aspekata, cilj je program delovanja s kojim se svi slažu (koncenzus) i koji je orijentisan ka

osnovama održivog razvoja, radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici uče jedni od drugih, novi način razumevanja

politike (kooperacija i koncenzus) dolazi do izražaja, postizanje cilja, odnosno kretanje ka cilju mora uvek nanovo da se ispituje tokom

ovog procesa i to na osnovu jasnih indikatora.

36. KORISTI LOKALNE ZAJEDNICE OD LOKALNE AGENDE 21

Koje su koristi lokalne zajednice od Lokalne Agende 21?Proces pripremanja i implementacije Lokalne Agende 21 dobro organizovanoj lokalnoj vlasti može da donese mnogo. Izmedju ostalog:• Delotvornije suočavanje i upravljanje promenama u lokalnoj zajednici. Lokalna vlast trpi značajne strukturalne promene i reforme. Ovo uključuje povećana očekivanja od strane zajednice, pomeranje moći od države na nivo lokalne vlasti, ubiranje novih prihoda, ali i nove veće rashode i slično. Lokalna Agenda 21 može pomoći lokalnoj vlasti da se nosi sa ovim promenama, jer ona predstavlja kohezionu snagu koja ujedinjuje potrebe za planiranjem budućeg razvoja i nove strukturalne realnosti. To omogućava

26

lokalnoj vlasti da razvije odgovarajuće (lokalno) upravljanje promenama, a sve usmereno ka razvoju u narednom periodu.• Delotvorniji politički razvoj. Unapredjeno planiranje i poboljšana struktura poslovnih subjekata trebalo bi da budu rezultat dugoročnog procesa Lokalne Agende 21, što je u skladu sa osnovnim postavkama održivosti (“princip četiri E - Ekonomija, Energija, Zaštita životne sredine-Environment i Socijalna pravda-Equity”), i što se odražava na integraciji politike zaštite životne sredine, ekonomske politike, socijalne politike i učešća javnosti unutar zajednice. Kada se kao cilj postavi održivi razvoj, uskladjivanje aktivnosti ka ekonomskom razvoju, zaštiti životne sredine i pravednijem društvu sa elementima socijalne jednakosti moraju biti politički prioriteti lokalne vlasti.• Osposobljavanje lokalne vlasti da prepozna potrebe zajednice. Lokalna vlast mora da bude spremna i obučena da prepozna potrebe zajednice koju predstavlja, tako što će izgraditi integrisani pristup i što će se ozbiljno suočiti sa pitanjima kao što su: Šta su osnovne vrednosti zajednice? Šta želimo da ostavimo narednim generacijama? Kako postići postavljene ciljeve? Proces Lokalne Agende 21 potpuno je kompatibilan sa ovakvim pristupom i oslanja se na jasno definisane postavke dugoročnog planiranja i uključivanja javnosti u svim aspektima i delovima procesa.• Veća kohezija zajednice. Nedostatak kohezije zajednice, oličen u izolaciji suburbanih delova, nedostatku gradskih službi u pripadajućim ruralnim oblastima, povećanju stope kriminaliteta, itd., može biti umanjen uključivanjem ljudi u donošenje odluka u vezi planiranja budućeg razvoja. Uključivanje javnosti u proces Lokalne Agende 21 menja stavove ljudi i dugoročno utiče na promene koje idu u pravcu veće kohezije unutar zajednice.• Jače regionalno povezivanje. Princip održivosti zahteva saradnju izmedju mnogih subjekata koji su odgovorni za različite aspekte (na primer kvalitet vazduha, transport, egionalna ekonomska politika, itd). Jače regionalno povezivanje na problemima zaštite životne sredine i razvoja, posebno preko regionalnih zajednica gradskih uprava ili sličnih tela, omogućava koordinaciju i zajedničko planiranje, što može lokalnu vlast usmeriti ka boljim vezama i na drugim poljima.• Smanjenje troškova. Delotvorna politička integracija i dobro dugoročno planiranje može sačuvati resurse i, samim tim, novac.• Zdrava zajednica. U svom insistiranju na rešavanju dugoročnih ciljeva u ekonomskom, socijalnom i razvoju zdrave životne sredine, Lokalna Agenda 21 ohrabruje kreativna rešenja, kao što su, na primer, stvaranje uslova za atraktivne tehnologije - industriju koja je energetski efikasna ili tehnologije koje se bave reciklažom, što opet dovodi do otvaranja novih radnih mesta na zdravoj osnovi.• Primenljivost. Svojom transparentnošću Lokalna Agenda 21 pruža mogućnost da se prihvati sva imaginacija lokalne zajednice i da se ona može primeniti. Lokalna vlast sa ovakvim pristupom nije više samo servis zajednice, ona sada može da ima veliku ulogu u njenom razvoju.

37. PROBLEMI ODRZIVOG RAZVOJA R SRBIJE

27

Na problem odrzivog razvoja u RS uticu razliciti faktori rizika po zivotnu sredinu.Oni su:

Klimatske promene I zastita ozonskog omotaca Otpad Jonizujuce i nejonizujuce zagadjenje Buka Prirodne katastrofe – poplave, klizista, pozari, zemljotresi ...Problemi RS sto se tice klimatske promene i zastite ozonskog omotaca

su: nepostojanje nacionalnog inventara gasova sa efektom staklene bašte, nepostojanje strateških dokumenata koji se odnose na klimatske promene neusklađena zakonska regulativa koja se odnosi na emisiju i imisiju sa regulativom EU. Sektorski ciljevi su:

usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti klimatskih promena i oštećenja ozonskog omotača sa propisima EU;

prilagođavanje postojećih institucija potrebama aktivnog sprovođenja politike zaštite klime i ispunjavanja obaveza iz međunarodnih ugovora (UNFCCC, Kjoto protokola i dr.);

prilagođavanje privrednih subjekata u sektorima energetike, industrije, transporta, poljoprivrede i šumarstva,

izrada akcionog plana adaptacije privrednih sektora na klimatske promene; koncipiranje, razrada i primena adekvatnog odgovora zdravstvenog sistema

na posledice globalnih klimatskih promena.Da bi se ovi ciljevi realizovali neophodno je uraditi analizu nacionalnih potreba i razviti institucionalnu strukturu za primenu Kjoto protokola. Takođe je neophodno utvrditi prioritete u primeni fleksibilnih mehanizama iz protokola.

Kada je rec o otpadu indikovani problemi su : nepostojanje adekvatne infrastrukture zbog čega dolazi do zagađenja zemljišta, površinskih i podzemnih voda otpadom, često zajedničko odlaganje komunalnog i opasnog otpada, nedostatak podataka o sastavu i tokovima otpada, nepostojanje sistema dozvola za upravljanje otpadom, nepostojanje postrojenja za skladištenje, tretman i odlaganje opasnog otpada... Sektorski ciljevi upravljanja otpadom su:

usklađivanje propisa iz oblasti upravljanja otpadom sa EU direktivama; donošenje regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom; uspostavljanje organizovanog sistema reciklaže i podsticanje iskorišćenja

otpada; izgradnja infrastrukture za upravljanje komunalnim i opasnim otpadom sanacija postojećih smetlišta komunalnog otpada i lokacija opasnog otpada; obrazovanje i razvijanje javne svesti za rešavanje problema upravljanja

otpadom.Da bi se realizovali neophodno je jačanje institucija i organa zaduženih za planiranje, izdavanje dozvola, kontrolu i praćenje,podsticati konkurenciju i uključenje privatnog sektora u oblast upravljanja otpadom, postepena primena principa pune nadoknade troškova i to na osnovu količine proizvedenog otpada, a ne veličine nepokretnosti. Uvođenje naknada za odlaganje otpada na deponije će obezbediti podsticaje za smanjenja količine otpada koji se odlaže i pokrivanje troškova ulaganja u mrežu sanitarnih deponija po standardima EU.

U oblasti jonizujuceg i nejonizujuceg zračenja utvrđeni su sledeći problemi: : regulativa nije usklađena s regulativom EU, nije adekvatna mreža praćenja radioaktivnosti i nejonizujućeg zračenja, ne postoji baza podataka o izvorima jonizujućih i nejonizujućih zračenja, nepropisno se koriste izvori jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja; napušteni izvori jonizujućih zračenja u industriji i izvori van regulatorne kontrole, ne postoji sistem rane najave vanrednog događaja i plan za delovanje u vanrednom događaju i ne postoji infrastruktura za propisano skladištenje radioaktivnog otpada. Sektorski ciljevi obuhvataju:

harmonizaciju nacionalnih propisa iz oblasti zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja sa zakonodavstvom EU i propisima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA);

28

rešenje problema skladištenja radioaktivnog otpada; izgradnju i modernizaciju sistema praćenja radioaktivnosti i nejonizujućeg zračenja,

informacionog sistema, baze podataka i sistema obaveštavanja i reagovanja kada se dogode vanredni događaji;

kadrovsko, tehničko i organizaciono jačanje na svim nivoima u sprovođenju mera zaštite od jonizujućeg i nejonizujućeg zračenja.Da bi se ciljevi realizovali treba usvojiti zakon o zaštiti od jonizujućeg zračenja i o nuklearnoj

sigurnosti, kao i zakon o zaštiti od nejonizujućeg zračenja i odgovarajuća podzakonska akta. Takođe, treba uspostaviti regulatorno telo za jonizujuće i nejonizujuće zračenje i obezbediti stručni kapacitet u institucijama nadležnih organa i organizacija.

Buka postoji kao problem u naseljenim mestima u Republici Srbiji i predstavlja rizik po zdravlje stanovništva.Problemi su sledeći: nije usklađena regulativa s regulativom EU, ne postoje savremeni propisi za merenje buke, buka se ne prati redovno osim u nekim većim gradovima, ne postoje planovi za rešavanje pitanja buke ni na jednom nivou, ne poštuju se propisi o zvučnoj izolaciji u građevinarstvu. Sektorski ciljevi obuhvataju:

- usklađivanje nacionalnih propisa iz oblasti buke sa zakonodavstvom EU;- uspostavljanje standarda za praćenje buke u naseljima i duž glavnih saobraćajnica – u fazama

prema propisima EU i prema finansijskim mogućnostima;- određivanje ugroženih zona i mera za smanjenje buke u njima;- izradu strateških karata buke na osnovu kojih se donose akcioni planovi;- uspostavljanje efikasnog sistema nadzora i informisanja javnosti.

Da bi se ovi ciljevi ostvarili, potrebno je uskladiti propise o buci s propisima EU. Pre svega potrebno je doneti zakon o buci u životnoj sredini, zatim novi pravilnik o merenju buke u životnoj sredini, kao i druge pravilnike koji su neophodni za usklađivanje sa evropskim propisima i posebno je važno uskladiti standarde za buku sa evropskim ISO standardima. Takođe, potrebno je osposobiti dovoljan broj akreditovanih institucija za merenje buke i dati im ovlašćenja, kao i uspostaviti referentne laboratorije.Zaštita od poplava predstavlja najznačajniji aspekt zaštite od štetnog dejstva voda. Rizik od klizišta se odnosi na moguće posledice po materijalne vrednosti koje mogu biti ugrožene, odnosno moguće štete koje nastaju aktiviranjem klizišta. Veliki šumski požari koji su se desili 2007. god u Republici Srbiji, zahvatili su 17.500 ha šuma. Decenije će biti potrebne da se obnovi šumski fond koji je izgoreo. Republika Srbija spada u seizmički aktivna područja. Poslednjih godina desila se serija manjih zemljotresa, ali ozbiljnija oštećenja nisu zabeležena. Utvrđeni problemi su: nedovoljno razvijena organizacija civilne zaštite za pomoć pri elementarnim nepogodama i katastrofama; nepostojanje sistema rane najave; nedovoljno razvijena svest potrebe korišćenja osiguranja protiv štete koja može nastati od elementarnih nepogoda i od požara i nepostojanje sistema državnog osiguranja protiv vanrednih događaja. Strateški ciljevi obuhvataju:

1. institucionalizovanje sistema civilne zaštite; 2. povećanje stepena zaštite od poplava;3. podsticanje osiguranja protiv šteta od elementarnih nepogoda.

Opasnosti od poplava su direktno povezane sa sektorom životne sredine. Zbog negativnih posledica plavljenja, šteta naneta licima i imovini tokom i nakon poplave velika je. Mere ublažavanja treba da obuhvate izradu detaljnih mapa oblasti koje su podložne poplavama, kao i mere podrške sistemima za ranu najavu i upozoravanje na opasnost od poplava. Potrebno je izraditi program procene rizika za teritoriju Republike Srbije, koji treba da obuhvati izradu karata rizika, proširenje baze podataka klizišta i procenu mera ublažavanja rizika. Dobra organizacija sistema civilne zaštite za pomoć pri prirodnim katastrofama naglašava značaj uočavanja, procene, planiranja i rešavanja kriznih događaja na lokalnom nivou. civilne zaštite u Republici Srbiji nema promena tokom poslednjih deset godina, potrebno je civilnu zaštitu definisati kao kompleksnu međuresornu delatnost i osposobiti jedinice i ustanove za obavljanje poslova i zadataka u ovom domenu. potrebno je inicirati uvođenje državnog osiguranja od vanrednih događaja tako što će se stvoriti fond za vanredne situacije koji bi se formirao učešćem svih osiguravajućih kompanija, kao i simboličnim godišnjim učešćem svih domaćinstava u Republici Srbiji.

29

38. LOKALNA AGENDA 21

Donesena na Svetskoj konferenciji o zaštiti životne sredine i razvoju, u Riju 1992. god.To je globalni akcioni program održivog razvoja u kojem su predviđene aktivnosti na svim nivoima i to tako da svi nivoi zavise jedan od drugog - od "globalne Agende 21" do mnogobrojnih projekata širom sveta u okviru "lokalne Agende 21". Lokalna agenda 21 je svetski pokret za održivi razvoj. Za praćenje napretka i implementaciju Lokalne agende 21 nadležna je Komisija Ujedninjenih Nacija za održivi razvoj.“Princip četiri E” – osnovna postavka održivosti

Ekonomija, Energija, Ekologija i Socijalna pravda-Equity

Lokalna vlast treba da udje u dijalog sa svojim građanima, lokalnim organizacijama i privatnim preduzećima sa ciljem izrade dugoročnog akcionog plana na lokalnom nivou u cilju postizanja održivog razvoja. Kroz konsultacije i postizanje koncenzusa lokalna vlast bi učila od građana i lokalnih građanskih, društvenih, poslovnih i industrijskih organizacija i sakupljala informacije potrebne za formulisanje najboljih strategija.

KARAKTERISTIKE IDEALNOG PROCESA LOKALNE AGENDE 21 su:1. učešće lokalnih vlasti, 2. učešće stanovništva, posebno žena, omladine, nevladinih organizacija i privatnika, 3. dugoročan proces planiranja i razgovora, koji se bazira na integraciji ekonomskih, ekoloških i

socijanih aspekata,4. cilj je program delovanja s kojim se svi slažu (koncenzus) i koji je orijentisan ka osnovama

održivog razvoja, 5. radi se o procesu tokom kojeg svi sudionici uče jedni od drugih, novi način razumevanja politike

(kooperacija i koncenzus) dolazi do izražaja, 6. postizanje cilja, odnosno kretanje ka cilju mora uvek nanovo da se ispituje tokom ovog procesa i

to na osnovu jasnih indikatora. Sto se tice koristi lokalne zajednice od lokalne agende 21 mozemo reci da :Proces pripremanja i implementacije Lokalne Agende 21 dobro organizovanoj lokalnoj vlasti može da donese mnogo. Između ostalog:

Delotvornije suočavanje i upravljanje promenama u lokalnoj zajednici. Lokalna vlast trpi značajne strukturalne promene i reforme. Lokalna agenda 21 može pomoći lokalnog vlasti da se nosi sa ovim promenama, jer ona predstavlja kohezionu snagu, koja ujedinjuje potrebe za planiranjem budućeg razvoja i nove strukturalne realnosti.

Delotvorniji politički razvoj. Unapređeno planiranje i poboljšana struktura poslovnih subjekata trebalo bi da bude rezultat dugoročnih procesa Lokalne agende 21, što je u skladu sa osnovnim postavkama održivosti (princip četiri E) i što se odražava na integraciji politike zaštite životne sredine, ekonomske politike, socijalne politike i učešća javnosti unutar zajednice.

osposobljavanje lokalne vlasti da prepozna potrebe zajednice. Lokalna vlast mora da bude spremna i obučena da prepozna potreba zajednice koju predstavlja, tako što će izgraditi integrisani pristup i što će se ozbiljno suočiti sa pitanjima kao što su: šta su osnovne vrednosti zajednice, šta želimo da ostavimo narednim generacijama? kako postići postavljene ciljeve

Veća kohezija zajednice. Uključivanje javnosti u proces Lokalne agende 21 ne mora u osnovi da menja ljude, ali će svakako uticati na dugoročne promene koje idu u pravcu veće kohezije unutar zajedncie.

30

Jače regionalno povezivanje. princip održivosti zahteva saradnju između mnogih subjekata koji su odgovorni za različite aspekte (npr. kvalitet vazduha, transprot, reginalna ekonomska politika, itd)

Smanjenje troškova. Delotvorna politička integracija i dobro dugoročno planiranje može sačuvati resurse, i samim tim novac

Zdrava zajednica. U svoj insistiranju na rešavanju dugoročnih ciljeva u ekonomskom, socijalnom i razvoju zdrave životne sredine. LA 21 ohrabruje kreativne rešenja, kao što su npr. stvaranje uslova za atraktivne tehnologije – indsutriju koja je energetski efikasna ili tehnologije koje se bave reciklažom.

Primenljivost. Svojom transparentnošću LA21 pruža mogućnost da se prihvati sva imaginacija lokalne zajednice i da se ona može primeniti. Lokalna vlast sa ovakvim pristupom nije više samo servis zajednice, ona sada može da ima veliku ulogu u njenom razvoju.

39. NACIONALNA STRATEGIJA ODRVOG RAZVOJA R SRBIJE

Vizija R Srbije: Srbija je do 2017.godine institucionalno, ekonomski I infrastrukturno razvijena država, kompatbilna sa standardima EU, privredom zasnovanom na znanju, efikasno korišćenim I stvorenim resursima, većom efikasnošću I produktivnošću, očuvanom životnom sredinom, gde su jednake mogućnosti ya sve građane.

Saglasno ovom vizijom, definisani su I nacionalni prioriteti strategije, kao I strateski I sektorski ciljevi odrzivog razvoja.

PRIORITETI SU:Prioritet 1. Članstvo u EUPrioritet 2. Razvoj konkurentne tržišne privrede I uravnotežen ekonomski rastPrioritet 3. Razvoj ljudskih resursai povećanje zapošljavanjaPrioritet 4. Razvoj infrastructure I ravnomeran regionalni razvojPrioritet 5. Zaštita I unapredjenje životne sredine I racionalno korišćenje prirodnih

resursa.Strategija održivog razvoja R Srbije se zasniva na globalnim principima koji su

definisani u Deklaraciji održivog razvoja iz Johanesburga, milenijumskim ciljevima razvoja UN I Strategiji odrzivog razvoja EU. Ti principi su:

1. medjugeneracijska solodarnost I solidarnost unutar generacije2. Otvoreno demokratsko društbo3. Znanje kao nosilac razvoja4. Uključenost u društvene procese5. Integrisanje pitanja životne sredine u ostale sektorske politike6. Princip predostrožnosti7. Princip zagadjivač/korisnik plaća8. Održiva proizvodnja I potrošnja

Strategija održivog razvoja definiše održiv razvoj kao ciljno-orjentisan, dugoročan(kontinuiran), sveobuhvatan I sinergetski process, koji utiče na sve aspekte života (kulturni, socijalni, ekonomski, ekološki I institucionalni), na svim nivoima( lokalnom, regionalnom I globalnolnom). SWOT analiza daje prikaz prednosti, slabosti, šansi I pretnji za održivi razvoj R Srbije. Ona omogućava da se uoče pozitivni I negativni faktori koji utiču na ostvarenje opredeljenja, I uspostavlja ravnotežu izmedju internih sposobnosti I eksternih mogućnosti.

31