Slavenska mitologija

Jo i danas postoje neotkriveni dijelovi mitologije starih Slavena, ipak na temelju nekih arheoloki nalazaka i starih zapisa kroniara toga vremena, moemo dobiti uvid u astralni svijet Slavena. Cijela hijerarhija slavenskih boanstava nije do kraja poslagana, pa si jo uvijek dvoji ak i oko samog vrhovnog boanstva, ne zna se je li "nebeski ef"Svarog ili Perun,ali najea teza je da je Perun vrhovni bog Slavena, no da je njega stvorio Svarog.Za svaki aspekt slavenskoga ivota postojao je odreeni bog, tako da je o ratovima i proricanjem brinuo Svetovid, stadima i poljima je najvjerojatnije upravljao Volos, o zimi Stribog, Vesna o proljeu, a roenice o sudbini pojedinih Slavena. Svi ti bogovi suimali svoje hramove i svetita,prinoene su im rtveu nadi da e bogovi usliati elje svojih podanika. Oni koji su najee prenosili elju boanstava narodu, su bili sveenici, najugledniji i najmonija itelji slavenskih plemena. Njihova je mo ponekad i nadilazila mo samog kralja. Slaveni su takoertovali i svoje mrtve, vjerovalo se da pokojnikova dua prelazi u drugi svijet, s druge strane mora, zvan nav. U kratko reeno,Slaveni su posjedovali bogatu i snanu kulturu, pa tako i raznoliku religiju, koja je bila bitan komponent njihove svakodnevnice.

PERUN

Perun jebog pravde, rata i oruja, groma i munje(Gromovnik). Prikazivan kao sveto stablo, obino hrast, ije grane i kora predstavljaju ivi svijet nebesa i smrtnika, nebo i zemlju, a njegovo korijenje podzemlje, svijet mrtvih.Perun je bio vladar svijeta ivih, neba i zemlje, a esto simboliziran orlom koji je sjedio na najvioj grani i promatrao cijeli svijet.Stari Slaveni su vjerovali da grmljavina nastaje kada siloviti Perun izleti iz svojih dvora u koiji. Vjerovalo se je da se pojavljuje u proljee kako bi donio kiu, uinio zemlju plodnom, otjerao oblake i donio sunevu svjetlost. Perunovo magino oruje su strijele (munje). Nosi monu sjekiru, a katkad i eki. Sjekiru baca na zle ljude i duhove koja se uvijek vraa u njegovu ruku.Prikazivan je kao grub ovjek s bakrenom bradom.Prinosili su mu ivotinjske rtve, najee je to bio pijetao, ali se poklanjala i koza, medvjed, pa ak i bik koji se klao i prinosio na sveane dane. Kada je ivotinja bila rtvovana, vjernici su ivotinju trebali pojesti, jer je ona bila proeta manom ili bojom snagom, te e na taj nain itava grupa biti obredno ojaana.Njegovo ime nalazimo i u nazivu perunika (iris), katkad zvanoj i bogia ("boja biljka"), za koju se vjerovalo da raste na mjestu gdje Perun udari munjom.

SVANTEVID

U slavenskoj mitologiji Svantevid (Svetovid, Suvid, Svantovit, Sventovit, Zvantevith)povezivan je s ratovima i proricanjem. Opisivan je kao etveroglavi bog ije su dvije glave gledale naprijed, a dvije natrag. Ovako udruenih glava, on moe obuhvatiti pogledom sve strane svijeta (Svevid). Njegov konj bijele boje uvan je u njegovom hramu i o njemu su se brinuli sveenici. Vjerovalo se da Svantovid ratuje protiv neprijatelja jaui na ovom konju. Isti konj sluio je i za gatanje. O Svantevidu su ovisili uspjesi ratnih pohoda, trgovakih putovanja, bogatstvo etve. U isto vrijeme on je drao jedan luk ili ma, kao simbol rata, i rog za pie.Svantevidu su prinoene ivotinjske rtve. Baltiki Slaveni su ga prihvaali kao prvog ili najvieg boga. Vjeruje se da je dolaskom kranstva Svantevid i dalje ostao u slavenskom narodu kroz lik svetog Vida.

SVAROG

Svarog je, prema ruskim legendama,bog vatre i neba, stvoritelj svega na nebu i zemlji, prvo boanstvo Sunca kod Slavena. Svarog je iskovao sunce i postavio ga na nebo pa je tako povezivan s nebom, kovanjem eljeza i vatrom. ima dva sina: Daboga i Svaroia.

JAROVITJarovit (Jarevid, Gerovit) je boanstvo zapadnoslavenskog panteona. Usporeivan je s Marsom,bogom rata, srdbe, jarosti. Smatran je i boanstvom plodnosti. Korijen jar u Jarovitovom imenu znai nasilan. U Jarovitovom hramu u Wolgastu uvao se tit koji su iznosili svaki put kad su molili za pobjedu u borbi. tit je bio neobino velik i obloen zlatnim ploicama.

DABOGU slavenskoj mitologiji Dabog (Dajbog, Dabog) je Svarogov sin. Prema ruskoj legendi on je Perunov sin, bog-sunce, gospodar zemlje.On je bog rata, plodan bog, bog koji daje bogatstvo, bog vratar podzemnog svijeta, bog dragih metala, bog rudnika.U legendama esto se pojavljuje u obliku hromog vuka ili kao hromi Daba. U nekim legendama Dabog je gospodar zemlje, protivnik boji, "car na zemlji".U nekim mitovima se, kao njegova, druica spominje Dajbaba ili Baba.Pojavom kranstva pretvoren je u Sotonu.

SVAROI

Svaroi je u slavenskoj mitologijimladi bog Sunca, ognja i zadrunoga ognjita. Jedan od dva sina boga Svaroga, dijete neba i uvar vatre svoga oca. On je bog dobroinitelj, zatitnik ivota, zrai svojom toplotom i svjetlou, ali istovremeno ima i svoju razaraku snagu, moe se pretvoriti u katastrofu, unitavatelja i ubojicu. Stoga je bio potivan i kao bog rata, ali i borac protiv zlih sila, a vatra kada spaljuje i unitava, ujedno je i simbol oienja i preporoda.Njemu su pridonoene rtve - mukarci i domae ivotinje.Svaroi na glavi ima klobuk protiv ege, u desnoj ruci rog obilatosti, o lijevome boku ma, kojim je sjekao zloduha, jurei na svome konju.

VELESVeles, Volos ili Voloh u slavenskoj mitologijibog je zemlje, voda i podzemlja; povezivan je sa zmajevima, stokom, magijom, glazbenicima, bogatstvom i prijevarom. Perunov je glavni protivnik. Simbol mu je zmija ili zmaj.Stalno je izazivao Peruna kradui mu stoku, djecu (sina Jarila) ili enu. Perun je progonio Velesa po zemlji, napadao ga svojim munjama s neba, a Veles je bjeao pretvarajui se u razne ivotinje ili skrivajui se iza drvea, kua ili ljudi. Na posljetku je Perun uspio ubiti Velesa - otjerao ga je u njegovo vodeno podzemlje. U toj ritualnoj smrti, to god da je Veles ukrao, padalo bi iz njegova tijela u obliju kie s nebesa. Tako se objanjavala promjena godinjih doba.Veles je zatitnik stoke. esto ga se nazivaloskotji bog(stoni bog). Jedan od njegovih atributa bili su rogovi (bikovi ili ovnovi), a vjerojatno i ovja vuna.Veles je bio zatitnik pastira. U nekim se slavenskim narodima, ponajvie u Rusiji, ouvao etveni obiaj da se prvi snop ita povee u neku vrstu amuleta koji bi titio etvu od zlih duhova.Nakon dolaska kranstva Veles je podijeljen u nekoliko razliitih likova. Kao bog podzemlja i zmaj, naravno, povezan je s vragom. Njegove su dobre osobine povezivane s kranskim svecima. Kao zatitnik stoke, povezivan je sa svetim Blaom, odnosno svetim Vlahom. U mnogim je istonoslavenskim narodnim bajkama povezivan sa svetim Nikolom, ponajvie zbog osobine zatitnika bogatstva i stjecanja.

ROD

Rod je predstavljaovrhovno boanstvo zemljoradnje. Bio je bog koji je stvorio svijet i ivot: stvorio je ovjeka, osnovao obitelj i udruio naciju. Ujedno je i bog plodnosti i svjetlosti.Njegova ena je Roanica ("ona koja daje ivot"). Kod Slavena su postojale sveanosti koje su pratile roenje i na kojima su se pozivale Roanice i Rod. Roanice su bile uz ovjeka pri roenju i prilikom odreivanja njegove sudbine. U to vrijeme je poligamija bila uobiajena meu slavenskim narodima pa se smatra da je moda imao i vie ena.Nalazimo: Sudnice, Suenice, Sojenice, Sudiki kod Hrvata, eha, Slovenaca, Sreu kod Srba, Dolju kod Rusa, Urisnicu ili Orisnicu kod Bugara.

TRIGLAV

U slavenskoj mitologiji Triglav je Trojedini bog.Objedinjuje u jednu cjelinu tri hipostazije bia: Javu, Navu i Pravu. Triglav je olienje prostora u kojem se nalazi ivi ovjek.ovjeku se daje sloboda volje i mogunost da sam bira svoj put pravilan ili nepravilan.Jae crnoga konja.

STRIBOG

Stribog (Stribor) jeslavenski bog vjetra i ume. Bio je neumorni putnik koji se lako prebacuje s jednog mjesta na drugo. Zbog toga je zamiljan kao moni, streloviti vjetar. Poto se pojavljivao nekad silovito i razorno, a ponekad blago i plodonosno, pripisivan mu je nestalan karakter, koji je prelazio od bijesa do dobroudnosti. Tako se zimi ispoljavao nemilosrdno - zamrzavao vodu, nanosio snijeg pa kue i puteve i kanjava hladnoom. Suprotno ovakvom ponaanju, Stribog je u proljee radovao ljude aljui im, na krilima povjetarca, boginju Vesnu koja im je darovala novi ivot i raskonu ljepotu, zaodjenuvi im okolinu u zeleno, cvjetno i miriljavo ruho.Stribog je bio i ratnik, poput Svetovida, Gerovita i Triglava. Od njih se razlikuje po tome to ima krila. Ona mu omoguuje da brzo prelazi ogromna prostranstva na zemlji, ali su mu sluila i za prenoenje dua umrlih u drugi svijet, za to je bio zaduen.MOKO

Moko jeensko boanstvou slavenskoj mitologiji,boginja plodnost, zatitnica ena. Povezivana je s prirodnim enskim poslovima posebno predenjem. Zvana je Mati-Syra-Zemlya to bi u prijevodu predstavljalo plodnu Majku Zemlju. Po nekim slavenskim legendama ona je ena boga Svaroga. Na njen nagovor, Svarog je odluio stvoriti na zemlji bie koje e izgledom biti kao on. Udahnuo je ivot jednom hrastu iz kojeg je nastao prvi ovjek, Moko je udahnula ivot drugom ovjeku i nastala je prva ena. Njoj u ast prali su se kipovi i drugi idoli u vodi.

MORANA

Ime Morana (Morena, Marana, Marena, Mora, Mara, Marana) je u vezi s praindijskom rijei "mara" to znai silom umrijeti.Morana jeboginja smrti i zime, kie, studeni i leda. Stari Slaveni su vjerovali da sve zimske nepogode, studen, snijeg, led i smrt dolaze od Morane, te su je prozvali boicom smrti ljudskog, ivotinjskog i biljnog svijeta.Pojavljuje se u raznim oblijima. Najei je lik lijepe djevojke crne kose i izuzetno bijele puti vujih onjak i kandama na rukama. Morana je letjela na metli i plovila na ljusci od jajeta i ove odlike e, kasnije, biti pripisane novom duhovnom biu vjetici.Mnogi tumae da je njen drugi lik onaj Babe Jage (Baba Ruga,Baba Zima), rune stare vjetice. U nekim slavenskim narodima postojao je obiaj spaljivanja Morane ili Babe Ruge u znak da je zimska opasnost prola. U Dalmaciji i Sloveniji taj se obiaj i danas odrava u obliku povorke makara s lutkom Morane na elu, koju se spaljuje u prisustvu mnotva naroda.Kod Istonih Slavena, Morana je boginja plodnosti, zatitnica ena i enskih poslova posebno predenja. Na sjeveru Rusije nazivaju ju iMokuai u legendama ju prikazuju kao enu velike glave i dugih noktiju. Njen kult je bio rairen i kod Zapadnih Slavena.

JARILO

Jarilo je u slavenskoj mitologijibog proljea, proljetne vegetacije i plodnosti.U jednoj prii on je sin Daboga i Lade. Na Ladinu zapovijed otvara vrata neba i silazi na Zemlju donosei proljee, vraa se na nebo na kraju ljeta. Jarilo je mladi izuzetne ljepote, nosi krunu napravljenu od poljskog cvijea i sveanj klasja u rukama.U poetku, obino se poistovjeivao s bogom rata Jarovitom kao bog proljetne mladosti, snage i sile kojom bukti ivot, ali kasnije su neka plemena proglasila Jarovita, odnosno, Gerovita za svog boga rata, tako odvajajui ova dva boanstva.Postoji slinost izmeu bjeloruskog narodnog obiaja Jarila i hrvatskog Jurjeva. Uspomena na Jarila sauvana je u bjeloruskim proljetnim obredima u kojima je glavni lik, djevojka odjevena u bijelo s cvijeem u kosi, jahala na bijelom konju. U Bjelorusiji je puk Jarila predstavljao kao mladog ovjeka s bijelim platem koji jai na bijelom konju, a na glavi mu je vijenac proljetnog poljskog cvijea. U desnoj ruci dri ovjeju glavu, a u ljevici mu je klasje.Jarila se povezuje s Mjesecom, a njega sestra i ena Morana smatrana je kerkom Sunca. Oboje su djeca Perunova, roeni u noi nove godine. Ipak, iste veeri, Jarilo je ukraden iz kolijevke i odveden u podzemni svijet, gdje ga Veles odgaja kao svog sina. Tijekom Jurjeva, proljetnog festivala, Jarilo se vraa iz svijeta mrtvih, nosei proljee iz vazdazelenog podzemlja u svijet ivih. Tada susree svoju sestru Moranu i udvara joj se. Na poetku ljeta, Kupalo slavi njihovo boansko vjenanje. Sveta zajednica brata i sestre, djece vrhovnog boga, donosi plodnost i izobilje, osiguravajui bogatu etvu. Istovremeno, kako je Jarilo Velesov posinak, a njegova ena ki Perunova, ovaj brak donosi mir meu dva velika boga; drugim rijeima, osigurava kako nee biti oluja koje bi mogle natetiti etvi.Ipak, nakon etve, Jarilo postaje nevjeran svojoj eni te ga ona iz osvete ubija (vraa ga natrag u podzemni svijet), oivljavajui neprijateljstvo izmeu Peruna i Velesa. Bez njenog mua, boga plodnosti i vegetacije, Morana i itava priroda vene i smrzava se tijekom nadolazee zime. Morana postaje stara, uasna i opasna boica tame i leda, i naposljetku umire na kraju godine. itav se mit ponavlja svake godine, a prepriavanje njegovih kljunih dijelova pratilo je sve vee godinje festivale slavenskog kalendara.

DANICA

Danica jeistaknuti lik narodnog pjesnitva i slavenske pretkranske mitologije.Ona je svijetlaboica sutona. Drevni Slaveni smatrali su je u zatitnicom ljudskog sna. Prvo je svjetlosno tijelo to se pojavljuje na veernjem nebu - Veernja zvijezda ili Veernjaa, zapravo planet Venera pri svojem pojavljivanju na jutarnjem nebu. Njeno je mjesto na zapadu gdje se veernja vrata rasklapaju po mrkloj noi. Vidi se samo naveer poslije zalaza Sunca ili samo u zoru poslije izlaza Sunca. Danica je Suneva i Zorina sestra.Osim iznimnih nebeskih pojava moe biti najsjajnije trajno nebesko svjetlilo nakon Sunca i Mjeseca, u drutvu nebeskih tijela koja se mogu uoiti i danju, kao i uzrokovati sjenu.

ZORASvijetlaboica jutarnjeg svanua, mira i sloge, jutarnja zvijezda, zatitnica jutarnjeg rada. Ona daje Suncu snagu. Na izmaku noi, prije nego dan osvane ponovno se pojavljuje zvjezdana boica na istonom nebeskom svodu (dok se Danica pojavljuje na zapadnom).

VESNA

Vesna jeboica mladosti i proljea. S proljeem je najavljivala tople dane, plodne njive i brojna stada na panjacima.Osim zanosne ljepote, Slaveni su Vesni pripisivali i vlast nad sunevom toplinom bez koje ne bi bilo obnavljanja prirode u zeleno i cvjetno ruho, niti bi moglo biti klijanja i nicanja novih biljnih mladica.U ritualu boginji Vesni, djevojke su bile obuene samo u ruho od trave, granica, lia i cvijea (kao i Vesna) i kad je bilo dovoljno toplo, prisutni su ih polijevali vodom.Slaveni su vjerovali da Vesna, suprotno opasnoj Morani, pomae ljudima i da u proljee popravlja zimom narueno zdravlje, usklaujui rad srca i razuma. Time je ljude inila dobrima i blagima pa nije bilo prepreke da oni meusobno njeguju potovanje i slogu.Prikazivana je s cvijetom u kosi, u lijevoj ruci dri buket cvijea, a na kaiprstu desne ruke stoji joj lastavica. Vesnina kultna mjesta uvijek su bila pored vode, njezini predmeti su vijenci, lutke, jaja i zvona, ptice lasta i roda, a biljke breza, vrba, maslaak i cvijet breskve.

LADA

Lada jeboica ljeta, ljubavi, ljepote i raskoi, ujedno i najljepe ensko bie.Tijelo joj je bilo bjelje od snijega, a kosa zlatna. Na glavi je nosila vijenac od crvenih rua. Iza nje stoje tri krasne djevojke Milosnice a sa strane dva sina; Leljo i Guna.Vesnina je nasljednica, od nje preuzima probuenu prirodu da bi nad njom bdjela i omoguila joj razvoj do punih plodova. Lada nastavlja sve ono to je Vesna zapoela, pa e cijelog ljeta ljepotom biti ukraena naselja, livade, ume, planine i nebo.Ladi su pripadali sunce, topla no i kia. Njene ivotinje su bile pijetao, jelen, mrav, a biljke trenja, lipa, maslaak i bour. Djevojke su joj se molile za ljepotu, mukarci je prizivali u vrijeme ljubavnih patnji.U jednom ruskom mitu udana je za Daboga.IVA

iva (ivjena) je u slavenskoj mitologijiboica ivota.Na glavi je imala ukras, koji je podsjeao na suneve zrake; bila je ogrnuta lakim ogrtaem, golih grudi i ramena. U lijevoj ruci drala je klasje ita, u desnoj voku slinu jabuci.

BABA JAGA

U slavenskoj mitologiji Baba Jaga (Baba Ruga, Baba Zima) jearobnica koja ivi u umi, u kolibi postavljenoj na kokoje noge. Ograda od ljudskih kosti i lubanja okruuje kolibu. Umjesto brave postavila je vilice otrih zuba, kao klju joj slui ljudska ruka.Baba Jaga prodire ljude. Zamiljana kao runa starica ogromnih grudi, slijepa ili slabog vida.

VILE RUSALKE

U junoslavenskoj mitologiji enska natprirodna bia, naklonjena ljudima. Zamiljane su kaoizuzetno lijepe djevojke zlatnih kosa i s krilima, odjevene u duge, prozrane haljine i naoruane strijelama.One ive daleko od ljudi, po planinama (planinkinje, zagorkinje), pokraj voda (vodarkinje, brodarkinje) ili u oblacima (oblakinje). Vjerovalo se da se raaju iz rose, nekog cvijea, kad pada kia i grije sunce i kad se na nebu pojavljuje duga. Svoje dvorce, izuzetne ljepote i raskoi, grade na oblacima.Mogu se preobraavati u razliite ivotinje, prvenstveno u labuda, sokola, konja ili vuka. esto jau na konju ili jelenu, odlaze u lov, a jo ee igraju u kolu. Zaljubljuju se u junake, koje pomau i savjetima i djelima, a katkad su njihove posestrime. Naklonjene su i djevojkama, koje od njih mnogu izmoliti ljepotu ili zatitu. Vile osobito vjeto vidaju rane zadobivene u bojevima, i to razliitim biljem. Raspolau i sposobnou proricanja.Vile teko prataju uvrede i svojim strijelama ili pogledom usmruju one koji ih povrijede. Podinjavaju se samo onima kojima poe za rukom da im otmu odjeu, a ako im neko oduzme krila, preobraavaju se u obine ene.Mogu imati kozje, konjske ili magaree noge.

DOMAI

Domovoji ili Domai (I.B.Maurani) su bilikuni duhovi-zatitnici i svaki dom ih je imao.Obitavali su iza ili u pei i mogli su napustiti svoje mjesto ako ih se nije pravilno potovalo. U nekim dijelovima se vjerovalo da tek nakon to bi glava obitelji umrla u novom domu bi taj dom dobio svojeg prvog Domaeg.U srednjovjekovnoj Poljskoj zvali su ih iubozi. U legendama se pojavljuje u likumalog dlakavog starca, ponekad ima rep i rogove. Mogao je uzeti lik make, psa, krave, a rijee u zmije i abe. Brine se o blagodati kue, posebno o stoci to ga povezuje s bogom Velesom. esto se u kui mogao uti Domovojev glas koji je zvuao kao jecaj, inae je bio blag i umiriju. Opasno je bilo da ga ukuani vide.Raznim znakovima nagovjetava nedae i smrt. Njegova druicaDomovikaboravi u podrumu. Razliita su objanjenja o nastanku Domavoja. Jedno glasi kako je bog Svarog stvorio nebo i zemlju i pustio dio demona na zemlju. Oni koji su se spustili na krovove kua i dvorita ljudi postali su dobri i milostivi i pojavili se kao zatitnici domova te uvari dvorita, a neki su sili na polja i postali zatitnici polja i it. Drugi koji su pali u vodu ili ume postali su vodeni ili umski zli dusi.Slovenska mitologija

O starim Slovenima

Na sledecim stranicama emo se baviti Starim Slovenima, njihovom religijom i verovanjima. Pod pojmom Stari Sloveni smatraju se narodi i plemena Slovena pre primanja hrianstva ili u poetku pokrtavanja. Sloveni pripadaju grupi indoevropskih naroda, koje neki nazivaju i arijevskim narodima. Ova grupacija naroda dobila je ime indoevropski jer je njihovo prvobitno stanite bila teritorija dananje Indije, oblast Arije (odatle naziv arijevski narodi).Postoji dosta teorija o seobama Slovena, od onih neverovatnih, koje kau da su Sloveni zapravo Hiperborejci, ija je prapostojbina bila na Severnom polu, odakle su se preselili u Indiju, pa nakon toga u Evropu i od kojih su Grci preuzeli znanja o bogovima i astronomiji, do onih verovatnih, koje kazuju da su se Sloveni jednostavno preselili iz Indije, preko Persije, u Evropu. Where Slavs livedU Evropi prapostojbina Slovena bila je u okolini reke Dnjepar, Crnog i Baltikog mora. Iz ove prapostojbine poeli su usled mnogih ratova i najezdi drugih naroda iz Azije da se sele na jug i zapad. Veina prvih spisa koje pominju Slovene potiu od Vizantijskih uenika i misionara, jer je dosta teritorija koje su Sloveni naselili pripadalo Vizantijskom carstvu. Ostali pisani izvori o Slovenima potiu iz vremena kad su Sloveni napravili svoje prve drave, uglavnom od arapskih trgovaca i franakih svetenika (Kijevska Rusija, Bugarsko carstvo, Velika Morava, Samovo carstvo, eke, polapske, baltike, vislanske, hrvatske i srpske kneevine). Ovi spisi su uglavnom dosta subjektivno pisani, jer su svetenici na sve gledali kroz svoje uenje i dogme, a nisu eleli da dublje shvate slovensku kulturu. Tako se u tim spisima nalaze mnoga poreenja slovenskih bogova i mitskih bia sa Luciferom i drugim demonima.Kako su hrianski svetenici ve bili prisutni u predelima gde su iveli Sloveni, dolazi do pokuaja pokrtavanja Slovena. Hrianstvo je u to vreme postalo u Evropi oruem moi. Papa i patrijarh mogli su poslati krunu nekom slovenskom knezu i proglasiti ga kraljem i tako mu uveati ugled. Naime, hrianstvo su Sloveni primali ,,od vrha na dole. Kako su vladari eznuli za vie moi, mnogi su podlegli i dobrovoljno ili za obeanu krunu primili hrianstvo. Time su se postizali i dobri odnosi sa hrianskim susedima, koji su bili vrbovani od strane crkve da napadnu nehristijanizovane Slovene. Ostatak stanovnitva je hrianstvo primao pod pritiskom, koji su stvarali zajednikim snagama vladari i svetenici. Meutim, bilo je u ovom procesu dosta otpora i mnogi hrianski misionari izgubili su ivote. Pohansko vilage - Great Morava empire S druge strane, i mnoga sela koja se nisu podvrgla i primila hrianstvo popaljena su i stanovnitvo je pobijeno. Kipovi starih bogova su unitavani i paljeni. Svaki zapis o staroj veri je unitavan. Tako se stiglo i do skepticiz-ma nekih naunika koji dovode u pitanje injenicu da su Sloveni pre primanja hrianstva imali pismo. Naime postoji pisani izvor Crnorizca Hrabrog koji opisuje da su se Sloveni sluili ertama i rezama. Jedini koji su ee branili svoju veru do kraja su bili Polapski i Baltiki Sloveni. Sloveni nisu imali ime za svoju veru. Oni su jednostavno iveli na nain koji je ta vera propovedala. Vera starih Slovena ima iste korene kao i sve vere indoevropskih naroda, kao to su Indusi, Kelti, Germani, Persijanci, Grci. Njihova vera bila je zasnovana na silama prirode, ali ne u njihovom direktnom obliku, ve personifikovanim kroz razne bogove i bia. Sebe su smatrali potomcima bogova. Uprkos velikom potovanju pema ovim bogovima, Sloveni su im se obraali kao sebi ravnim. U nedostatku hramova, sveta mesta za molitve posveene bogovima bile su ume i gajevi. Kao to je to sluaj u mnogoboakim religijama, i Sloveni su prinosili tve da odobrovolje bogove. Meutim, gotovo da se ne moe sresti sluaj prinoenja ljudskih rtava, kakvi sluajvi se mogu sresti kod velikog broja naroda. Kroz obiaje su se sauvale mnoge uspomene na slovenske bogove i nain ivota. Meutim ovi obiaju su dobili veo hrianstva, iako oni prvobitno nisu bili povezani sa hrianstvom. Mnogi hrianski sveci dobili su osobine bogova, a dani posveeni nekom bogu su se preobratili u dane posveene svecu. Ovo ukazuje koliko je jaka bila vera starih Slovena. Ona se mogla pribliiti stanovnitvu i biti prihvatljiva samo ukoliko se obiaji zadre a bogovi ostanu, makar samo kroz svoje osobine. Ovakav sluaj nije vien ni kod jednog drugog naroda.Nikola Miloevi

Bogovi starih Slovena

Slovenske bogove jako je teko klasifikovati. Njihove funkcije esto se meaju, a sama njihova priroda je neizdiferencirana. Zbog toga nije mogue slediti neku od matrica kojom se najee sistematizuju mitologije ostalih naroda, kao to je recimo astroloka matrica ili matrica kabalistikog Drveta ivota. Zato smo bogove Slovena klasifikovalina dva naina, kao one tradicionalne i kao one netradicionalne. Da bi podela bila preciznija tradicionlane smo podelili na Kijevski i Polapski panteon, kao i na bogove koji su se oboavali na drugim teritorijama. Kijevski panteon je, naravno vezan za Istone Slovene, a polabski je bio vezan za Slovene koji su iveli izmeu reke Odre i Labe, dok je njihova granica na severu bila Baltiko more. Polapski panteon, meutim, obuhvata mnogo iru teritoriju na kojoj su ivela mnoga plemena kao to su Polabljani, Obotri i mnogi drugi. U netradicionalna boanstva spadaju preteno boanstva slovenskog vedizma, neopaganskog pokreta koji je zasnovan na knjigama Aleksandra Asova i Jurija Miroljubova. Meutim, u netradicionalne bogove stvaili smo i one ija je tradicionalnost diskutabilna, odnosno, za koje se ne moe sa sigurnou tvrditi da su slovenskog porekla.

Postoji mnogo naina na koje se mogu klasifikovati boanstva slovenske mitologije. Osim klasine, geografke podele moe se izvriti i podela po tradicionalnosti, odnosno, autentinosti slovenskih boanstava. Potreba za ovakvom podelom ukazala se nedugo posle nastanka slovensko-vedskog neopaganskog pokreta iju su rodonaelnici Jurij Miroljubov i Aleksandar Asov. Ako uzmemo u obzir podelu po tradicionalnosti, odnosno autentinosti, slovenske bogove moemo podeliti u tri osnovne grupe. U prvu grupu spadaju ona boanstva za koja sa sigurnou moemo tvrditi da su deo slovenske verske tradicije tj. da su to bogovi koji su imali svoje hramove, svetenike i potovaoce. U ovu grupu, spadali bi, recimo, Veles, Svetovid, Radgost i ostali bogovi koje moemo nazvati tradicionalnim boanstvima. U drugu grupu spadaju bogovi ije je slovensko poreklo diskutabilno i bogovi za koje se postavlja pitanje da li su boanstva po sebi ili su njihova imena zapravo samo drugi nazivi ve postojeih boanstava. Ovoj grupi mogli bi da pripadaju Horz, Devana, Zizileja (ije je ime, najverovatnije samo jedno od imena boginje ive) itd. Poslednja, trea grupa obuhvatala bi boanstva za koja sa sigurnou moemo tvrditi da nisu izvorno slovenska ve da su preuzeta iz nekog drugog religijskog sistema. Iako imena ovih entita postoje u razliitim varijacijama i u slovenskom jeziku, nemamo nikakve materijalne dokaze da su Sloveni oboavali ova boanstva. U treu grupu, dakle, spadaju boanstva slovenskog vedizma, pokreta o kome je ve bilo rei u uvodnom izlaganju. Boanstva koja su na ovaj nain postala deo slovenske mitologije svoje poreklo imaju u Rig vedi i ostalim svetim indijskim spisima. Krinji, Vinji i Mater Sva samo su neki od bogova koji su svoje mesto nali u neopaganskom sistemu slovenskog vedizma. Izmeu ostalih, tu je i Indra, koga emo ovom prilikom paljivije prouiti.Za kraj smo ostavili boanstva koja se samo uzgredno spominju u izvorima o staroj slovenskoj religiji.

Kijevski panteon

Perun

Dabog Moko

Veles Stribog

Horz Simargl

Polapski panteon

Svetovid

Radgost iva

Svaroi Prov

Pripegala Podaga

Ostala tradicionalna boanstva

Svarog Vesna

Gerovit Lada

Morana Triglav

Crnobog Mati Sira Zemlja

Lela

Boanstva ija tradicionalnost nije dokazana

Belobog Devana Koledo

Krinji Kupalo Trajan

Mater Sva Rod Vinji

Voden Zlata Maja

Neka manje vana boanstva

Crnoglav Jula Pizmar Porevit Rinvid

Turipid Turuvid Zizilelija Ei Leto

Vesna KakaevskiPerunPERUN, GROMOVNIK:Gospodar munje na nebu i vatre na zemljiPerun je najmoniji slovenski bog. Bio je gospodar oblaka, a slino e, u kasnijoj grkoj civilizaciji, vrhovni bog Zevs biti oznaen kao skuplja oblaka. Slovio je kao nepobedivi ratnik, jer je bio tvorac munje i groma. Pripadale su mu i zvezde, Sunce i Mesec. Gospodario je i vatrom na zemlji, pa su sile, koje su u drevno doba izazivale strahopotovanje, bile njegove.Za Peruna su vezane i duhovne pojave, stvorene pod uticajem kulta vatre: ale i ognjeni petao. Od ivotinja, Peruna je simbolizovao divojarac i izumrlo govee zubr, a od biljaka: hrast, perunika, alfija, penica, kopriva, jabuka i uvarkua. Perunova obeleja bili su i: balvani, kremen kamen, zastave i rog. Pred njegovim kipom, vernici su odravali litije (krstonoe) i obavljali zavete, uz biljne i ivotinjske rtve. Kad nisu imali hramove (na koje podseaju hrianske crkve), Sloveni su se molili Perunu u svetim gajevima, trebitima, ili ispod hrasta. Od toga se u hrianstvu zadralo oboavanje drveta - zapisa, obino hrastovog.Funkcije boga Peruna u hrianstvu pokrivaju: sveti Ilija i Pantelija i Ognjena Marija, a delimino i sveti Petar Bogiar, Nikola, Spas, Arhanel i Jelisije. Vreme slavljenja Peruna padalo je oko dananjeg Ilindana i to u etvrtak i naredni ponedeljak.Perunovi drveni kipovi sadravali su znakove Sunca, munje, kamena kremena, plodove hrasta i drugih biljaka. U ruci je drao rog, a kapa i delovi odee upuivali su na ratnika oklopnika.

SVETOVID (Svantevit, Zvantevith)

Svetovid je bio vrhovno boanstvo baltikih Slovena. Zbog vane uloge koju je imao u slovenskoj mitologiji posvetiemo mu neto vie prostora, pa e ovom boanstvu biti poveen jo jedan lanak.Ovo boanstvo bilo je, pre svega, vezano za ostrvo Rujan i utvrenje koje se na njemu nalazilo Arkonu. Na tom mestu Svetovidu je bio podignut velelepnim hram, po slovenskom obiaju napravljen od drveta i oslikan scenama iz mnogih bitaka. Sam hram okruivale su dve ograde, jedna prekrivena crvenim krovom a druga sastavljena od zastora koji su pridravala etiri stuba. Veliina hrama bila je otprilike 20X20m, to je otkrila ekspedicija koja je istraivala rujanske ruevine 1868. godine. U hramu se nalazila Svetovidova statua napravljena od vie drvenih delova, koji su bili tako sastavljeni da je izgledalo kao da je kip bio napravljen od jednog jedinog komada drveta. Svetovidove noge su na isti naobian nain bile utvrene u zemlju, pa su prilikom ruenja kipa od strane katolika noge kipa morale biti poseene. Kako je zapravo izgledao Svetovid?

Hroniari opisuju Svetovidov kip kao zastraujuu, osam metara visoku predstavu boanstva koje je imalo etiri glave. Dve Svetovidove glave bile su spreda a dve straga pri emu je svaka glava gledala u svom pravcu, zbog ega je delovalo kao da Svetovid gleda na sve etri strane sveta. Bog je u ruci drao luk, dok je pored njega bila tipina ratnika oprema: uzde, sedlo i ma. Svetovidu je takoe pripadao i beli konj koji je bio u vlasnitvu hrama, a o ovom konju brinuo se iskljuivo svetenik. Rujani su verovali da Svetovid nou jae svog konja budui da su ujutru zaticali konja dobrano oznojenog i blatnjavog. Svetovidov beli konj sluio je svetenicima za jednu vrstu gatanja koje se odvijalo a sledei nain: pred konjem bi bila postavljena grupa kopalja kroz koju bi konj trebalo da proe. U sluaju kada bi konj zakoraio desnom nogom, smatralo se da e ishod bitke biti pozitivan, a ako bi zakoraio levom, dralo se da e biti suprotno. Ovakva gatanja nisu se vrila samo pred odlazak u bitku, ve i u bilo kojoj prilici koja bi zahtevala nekakav izbor. Rujani su uvek potovali ishod predvianja, koji je za njih znaio manifestaciju volje Svetovida.Arkona nije bila samo verski ve i trgovaki centar. Ovde su dolazili trgovci koji bi u Svetovidovom hramu ostavljali najvredniji predmet iz svoje ponude pre nego to bi zapoeli trgovinu. Takav poklon hramu predstavljao je svojevrsnu rtvu Svetovidu, koji je imao da obezbedi pomo boanstva pri obavljanju trgovakih poslova. Na ovaj nain je riznica hrama bivala sve bogatija, a tome su doprineli i pokloni raznih vladara koji su eleli da ostanu u dobrim odnosima sa Rujanima. Na ostrvo Rujan (dananji Rgen u Nemakoj) dolazili su i Sloveni iz ostalih plemena. Oni su takoe odavali poast Svetovidu zbog ega su Rujani bili veoma ponosni.Meutim, Svetovidov kip iz Arkone nije bio jedina predstava boanstva na osnovu koje se moe rekonstruisati Svetovidov lik. Tu je i takozvani Zbruki idol koji je naen u Galiciji, na jugoistoku Poljske. Zbruki idol predstavlja statuu sa etiri lica koja gledaju na sve etiri strane sveta. Dva lica su muka a dva enska, pa se postavlja pitanje da li se ovde zapravo radi o etri razliita boanstva. Neki smatraju da je ovo istovremeno kip Mokoi, Ladi, Perunu i Svaroiu dok drugi misle da je ipak u pitanju Svetovid. Problem se moe reiti na slian nain kao i u sluaju Gerovita i njegove sedomoglave statue. Oba boanstva mogla bi predstavljati panteon u malom, ili pak razne aspekte istog boanstva oliene u razliitim boanskim oblicima. Moglo bi se i rei da se slovenski bogovi u predstavama Gerovita i Svetovida na Rujnu jo nisu izdiferencirali tj. da se jo nisu izdvojili kao boanstva sa posebnim funkcijama i identitetom.

Praznik Svetovida

Kakava je onda funkcija Svetovida? Ako etimoloki analiziramo njegovo ime moemo zakljuiti da se radi o boanstvu koje vidi svet svevideem boanstvu. Dva Svetovidova kipa predstavljaju boanstvo koje gleda na sve etri strane sveta, to je injenica koja govori u prilog ovoj teoriji. Ne bi bilo neobino da jedno vrhovno boanstvo ima takve moi kao Svetovid jer, ako se setimo, mnogi vrhovni bogovi paganskih panteona imaju iste sposobnosti. Tako grki Zavs posmatra svet sa svog Olimpa dok Odin nadgleda univerzum sedei na tronu Hildskjalfu. Meutim, koren vid ima i drugaije znaenje, mnogo ire od onog koje ima u rei videti. Sanskritska re ved znai znati iz ega su proizale rei vid znalac i vede znanja. Iz sanskritskog ved proizale su mnoge sline rei indoevropskih jezika pa tako imamo grku re oida (znam) ili norveku vet (znati). Svetovid bi tako bio boanstvo koje sve vidi i sve zna, dakle jedna sveznajua i sveprisutna kosmika inteligencija. Aleksandar Asov smatra da je Svetovid zapravo bio zemaljski car Svetogor koji je dostigao prosvetljenje i postao Svetovid onaj koji sve zna i sve vidi. Ovakvo shvatanje je, dodue, netradicionalno, meutim ono dosta govori o Svetovidovoj prirodi.Svetovidov praznik slavljen je u doba skupljanja letine. Tada bi njemu u ast bile rtvovane ivotinjske glave a vrilo bi se i gatanje. Ovo gatanje nije ukljuivalo belog Svetovidovog konja ve bi svetenik, odnosno, rec posmatrao stanje medovine koja je za vreme prologodinjeg praznika bila sipana u Svetovidov rtveni rog. U sluaju da je tenost u rogu opala, to bi znailo da e godina koja sledi biti siromana, dok je prepun rog znaio rodnu godinu. Nakon gatanja medovina bi se prosipala, a svetenik bi novu medovinu dolivao u rog. Za vreme Svetovidovog praznika ljudi bi se leili od bolesti oiju koristei pri tom izvorsku vodu i biljku vidovicu. Zabeleeno je da je Svetovid primao i ljudske rtve, koje su najee inili hriani, odnosno hrianski monasi. Postavlja se pitanje da li su te rtve vrene iz osvete za smrt slovenskih reeva koje su ubili katolici ili je ljudska rtva zaista bila deo slovenske tradicije. Dolaskomhrianstva Svetovida je zamenio sveti Vid, iji se praznik slavi 28. juna.Vesna Kakaevski

SVETOVID, ETVOROGLAVI:Svici, oko ratnika na belom konjuSvetovid je bog sa etiri glave, ali pod tom odlikom nije se podrazumevalo boanstvo-monstrum. U pitanju je samo mali panteon vanih slovenskih bogova: Peruna, Svaroga, Lade i Mokoe (kod Srba Vide). Ovako udrueni, gledali su na sve strane sveta i zasluili ime Svetovida (Svevida).Svevidost ovog boga podrazumevala je i sveobuhvatnost Univerzuma, pa je na Svetovidovim kipovima predstavljen gornji (duhovni) svet, zemaljski (ljudski) i donji (adski). Sloveni su stvorili predstavu o nonom jahau Domovoju, pa je konj na kipu Svetovida predstavljao gornji svet, srednji je prikazivala figura ene, a donji Dabo - istovetan predstavi avola u hrianstvu.Svetovid je i ratnik. Predstavljan je sa maem i rogom. Bio je vezan za svice (kresnice) i belog konja. Ratnik na belom konju predstavlja simbol pobede i do naih vremena. Od biljaka, Svetovida su simbolizovali: bour, vidovica, ivanjsko cvee, javor i jasen. Pored maa i roga, obeleja su mu zastave, gusle i amajlije od zlata, srebra, kamenja, roga, kosti i drveta. Kultna mesta su hramovi i trebita. Obredne radnje su oba-vljala kola omladine, predvoena rusalkama - u hrianstvu kra-ljicama. U ast Svetovida su se preskakale vatre i prolazilo se ispod cvetnih venaca i time su se slavili prolee, leto i jesen. Muzika je bila neprekidna, pa su ene padale u trans - padalice koje susreemo i danas u Istonoj i Junoj Srbiji. Dani Svetovida su od Svetog Vida do Ivanjdana. NJegove funkcije u hrianstvu, pokri-vaju: Sveti Vid i Sveti Lazar.

SVAROG i Svarga

Svarog predstavlja jedno od najviih boanstava Slovena. On nije bio moan kao neki drugi bogovi, kao na primer Perun, ali je on zato smatran gospodarem bogova. Nekad se smatra i inkarnacijom Roda.Svarog je otac i stvoritelj bogova. On je posle Roda nastavio stvaranje sveta. Postavio je dvanaest stubova na koje je posle naslonio nebeski svod. Iskovao je zvezde. Zvezdano nebo je zapravo toak koje obre Svarogov brat Perun i sadrzi dvanaest zodiaka, koji simbolizuju dvanaest glavnih boanstava. Iskovao je Sunce i postavio ga je na nebo. Prema legendi, kada je Svarog zavrio sa stvaranjem sveta, odveo je svoju enu Boenu Vidu (po nekim legendama njegova ena je bila Lada) na zemlju da joj pokae svoje delo. Dok se Svarog divio svom delu, Stvaranje oveka, Svarog i Vida, Vida je zaspala pod granama jednog stabla. Sanjala je kako svetom hode stvorenja slina Svarogu i njoj. Kada se probudila, rekla je Svarogu ta je sanjala. Svarog joj odgovori da je i on mislio da upravljanje svetom prepusti zemaljskim biima nalik na njih. Svarog ode do dva stabla i naini od njih ljude. Ti ljudi su bili su nemi i bez ivota. Jednom je Svarog udahnuo ivot, drugom Vida. Od hrasta kome je Svarog udahnuo ivot nastade mukarac, kome dadoe ime Dobravko. Od lipe kojoj je Vida udahnula ivot nastade mlada ena kojoj dadoe ime Ljubljanka. Svarog im je namenio dunost da naine potomstvo koje e iveti na zemlji i koje e samo krojiti svoju sudbinu. Tako Svarog zavri stvaranje sveta. Svarog je iskovao prvu burmu za brani par i postao time zatitinik braka. Nauio je ljude kako da obrauju elik. Premanekim legendama Svarog je eki upotrebio i pri stvaranju zemlje da bi Altirske planine prestale da rastu. Nakon toga, od iskri uzrokovanih udarcem po vrhu Altirskih planina su nastali mnogi bogovi.Svaroga su zvali i Vinji ili Svevinji (tako Srbi i dalje nazivaju sada hrianskog boga). Predstavljao je gospodara bogova i upravnika vasionskog poretka. Bio je gospodar Svarge. Re Svarga, Swarga na sanskritu, znai nebo, raj, nisko nebo. Svarga je u hinduizmu raj u kome borave pravini pre svoje reinkarnacije. Kod Slovena je Svarga predstavljala neto poput sveta bogova i mrtvih, slino nordijskoj Valahali. Takodje se pominje Irij kao deo Svarge, to je predstavljao raj, odnosno vrtove u Svargi.Vasiljev je izneo tezu o poreklu Svarogovog imena, koja jednostavno razdvaja ime Svarog na Svar (tj. Sunce) i og (odrednicu koja oznaava mesto) to bi znailo da je Svarogov domen mesto na kom Sunce ivi tj. vaseljena.

Time se naznaava i njegova uloga o uvanju vaseljenskog, odnosno poretka svemira i prirode.Svarog je potovan i kao bog Sunca, uvar vatre i zatitnik kovaa. Meutim, uloge boga Sunca i boga vatre preuzimaju njegovi sinovi. Dadbog postaje bog Sunca, a Svaroi bog vatre i ognjta (dokumentovano kod istonih Slovena). Ipak nije sigurno da li je Svaroi jedno boanstvo ili predstavlja sve Svarogove sinove. Svarogova mo nad vatrom je identifikovana i kao generativna i seksualna mo vatre. Generativna, ona koja raa, jer je on stvoritelj, a seksualni nagon i strasti imaju metaforine osobine vatre.Svaroga je kao simbol predstavljao kolovrat, Slovenska svastika (simbol Sunca) sa osam krakova. Na statuama Svarog je bio predstavljan sedei, na prestolu, poput kralja. Na prsima je imao orla, a u rukama dva ezla koja su imala izgled Sunca. Na glavi je esto imao lem sa bivoljim rogovima. Ostali bogovi su bili ispred njega. Dan posveen Svarogu je bio utorak. Najznaajniji praznik posveen ovom boanstvu je padao na 24. decembar (doba posle zimskog sunovrata). Postoji teza da je datum Badnje veeri i Boia izabran na ba ove dane jer je bilo nemogue iskoreniti ovaj praznik kod Slovena, te je zamenjen drugim, za Hrianstvo isto toliko bitnim. Zapravo u danima zimske kratkodnevnice skoro svi paganski narodi Evrope su slavili Sunce, te je Bozic zamenio ovaj praznik. Svarog je takoe posedovao veliki kovaki eki. Kultno mesto Svaroga je bilo i ognjite i uz njega su se esto vrili obredi posveeni Svarogu. Od ivotinja predstavljao ga je najee orao. Od biljaka bilo mu je posveeno pre svega ito. U Svaroga su se Sloveni esto kleli i ta re je morala biti ispunjena. Takoe, prilikom sklapanja bratstva, mira i drugih bitnih drutvenih i politikih dogovora, Sloveni su se kleli Svarogom i Suncem. Re data Svarogu je imala mnogo vee znaenje od rei datih drugim bogovima. Verovatno je to zato to je Svarog bio ipak uvar reda, kako nebeskog, tako i zemaljskog.Nikola Miloevi

SVAROG, SUNANI:Stvoritelj svega na nebu i zemljiBog Svarog nije moan kao Perun, Svetovid i Triglav, koji se slue prirodnim silama i koriste oruje ratnika, ali ih on nadmauje boanskim odlikama. Svarog je sunani bog. Stvo-ritelj je svega na Nebu i Zemlji i bogotvorac je. Nazivan je Vinjim. Izdvojen je od ostalih bogova, ime se nagovetava svojevrstan monoteizam u staroj slovenskoj religiji. Po jednoj legendi, Svarogova supruga Vida je zamolila Vinjeg da stvori oveka po svom obliju. Svarog je posluao i udahnuo je svoj dah jednom hrastu, od kojeg je postao prvi ovek - Dubravko. Drugom hrastu je podarila svoj dah Vida i od njega je postala prva ena - LJubljenica. Kipovi Svaroga u hramovima bili su u sedeem poloaju, poput kralja na prestolu. Na prsima je imao orla, a na glavi kapu s bivoljim rogovima. Drao je dva ezla sa figu-rom Sunca na svakom. Ispred njega su bili mali kipovi ostalih bogova, na kojima je pisalo da su Svaroii - njegova deca. Uz hramove, kultno mesto bilo mu je i ognjite. U ast Svaroga, Sloveni su ritualno stavljali na ognjite hrastov badnjak, koji je predstavljao duh predaka, dusi su razgorevali vatru Sunca. U ast Svaroga reci su pravili velike kolae, iza kojih su se "krili" i vernicima eleli da takvi kolai budu i idue godine. Za Svaroga su vezani razni fetii protiv uroka i lopatice ivotinja, na kojima se gatalo. Predstavljao ga je orao, leska, orah, ito i vinova loza. U njegovu ast odravane su makare i koledari. Vreme Svaroga padalo je od Badnje veeri do Poklada. Kao najmonijem bogu, pripadali su mu: Sunce, Mesec, duga, zvezde, a od duhovnih pojava vile. U hrianstvu, njegove funkcije ima Bog.VELES (Volos,Vales,Velinas)

Veles je boanstvo koje se pominje u mnogim aspektima. Njemu se pripisuje irok spektar osobina. Naime, Veles je bog stoke, useva, mudrosti, umetnosti, bogatstva, vlasnitva, magije, prevare, trgovine, proricanja, vrlina i vodi dua mrtvih. Veles je zatitinik pastira i arobnjaka (volhvov ili volhov). Mogue je da su naunici grekom Velesu dodelili epitet boga stoke, jer su se oslanjali na Nestorov spis, gde ovaj Velesa pominje u kontektsu skotjeg boga. Naime, zna se da su hrianski hroniari esto pogrdno govorili o paganskim bogovima, pa je i epitet skotji uz re bog dosta verovatno dodat zbog prezira prema slovenskom paganizmu. Veles je i zatitnik ugovora i date rei, poput Peruna. U skoro svim hronikama se govori da su se Sloveni zaricali i kleli na potovanje dogovorenog Perunom i Velesom. Nestorova hronika kae: Zaklinjahu se orujem i Perunom bogom svojim i Volosom skotijim bogom i utvrdie mir 907. godine.Veles je sin krave Zemun i Roda. Predstavljan je kao rogat, jak mladi (zbog toga sto je sin krave Zemun i jer je bog stoke), ali i kao sedi starac sa belom bradom i pastirskim tapom (ovde predstavlja zatitinika pastira i mudrosti, ali takoe i muevan, falini simbol plodnosti).Potovanje prema Velesu Sloveni su imali najpre iz razloga to su u njemu videli boga od kog im zavisi preivljavanje. On je bio zaduen i za useve i za polja i za ivotinje, kako divlje tako i domae. Kakva god zajednica da je bila, bilo stoarska, bilo lovaka, bilo poljoprivredna, zavislila je od Velesa. Takoe, magija i mudrost su veliku ulogu imali u ivotu naroda. Magija se povezuje i dan danas sa muzikom u mnogim religijama, pa otud i Velesova uloga kao zatitnika muzike. Muzika se uvek smatrala tvorevinom i jezikom bogova i neim magijskim. Muziari su bili ljudi sa talentom da prenesu boansku inspiraciju i stvore magijske melodije. Veles je po nekim osobinama uporediv sa grkim Panom i Prijapom. Volhovi su bili slovenski vraevi. U korenu imena za ove vraeve je Volosovo ime, tako da je on sigurno bio zatitnik i magije i vraeva.Veles kao bog zveri bio je predstavljan svojim drugim oblikom, teriomorfnim, u kom je on bio predstavljan kao medved. Medved je kod Slovena predstavljao umskog cara koji se brinuo o ivotinjama, umskim plodovima, kao i o umi samoj.

Prema mnogim legendama Veles je zakleti neprijatelj Peruna, boga gromovnika. Jedna legenda kae da je Veles ukrao Perunu stada, ene i podanike, pa je dolo do sukoba. Prema drugoj legendi, Veles je hteo Dodolu, Perunovu enu. Velesova sklonost da prevari vidi se upravo iz ova dva mita. Prema treoj legendi, borba izmeu Peruna i Velesa je metafora za veitu borbu nebesa i zemlje, poto je Perun na nebesima, a Veles na zemlji. Ova borba nije konana. Perun pobeuje, ali Veles se uvek iznova pojavljuje. Prema jednoj legendi, nakon Perunove pobede Veles je proteran u podzemni svet i tu namee svoju vlast. Za borbu Velesa i Peruna vezano je verovanje o dolazku haosa i pobede nad haosom. Verovalo se da tokom zime Velesova snaga, a time i haos, jaa, dok pre leta on biva pobeen i vraa se u podzemlje. Svetkovina kojom se slavio odlazak haosa bile su Velje Noi. Za vreme ovog praznika mladii, koledari, oblaili su se u kapute od ovije vune i nosili groteskne maske, lutali po selima i pevali pesme o tome kako su dugo putovali i kako su mokri i blatnjavi, verovatno zbog toga to je to aluzija na to da dolaze iz podzemnog sveta, i kom obitava Veles i koji su oni zamiljali vlanim. Glava kue koji bi ih primio darivao bi ih. Praznik je bio neka vrsta meavine dananje Noi vetica i karnevala. Ovaj ritual je predstavljen kod nekih autora i kao primer slovenskog amanizma. Takoe, verovalo se da Perun kada pobedi Velesa puta kiu u znak triumfa nad Velesom. Vjaeslav Vsevolodovi Ivanov i Vladimir Toporov rekonstruisali su ovu mitsku borbu komparativnom metodom koristei se spevovima, priama iz raznih indoevropskih religija. Prema njihovoj prii u svim indoevropskim religijama postoji borba izmeu gromovnika i velikog zmaja ili zmije. Oni su zakljuili da je velika zmija upravo Veles, koji obitava kod korena Drveta Sveta i pokuava da ode na vrh, gde obitava Perun i gaa ga gromovima.Velesova ena je bila Devana, boginja lova i boginja majka, gospodarica uma i umskih bia.Samo u keltskoj mitologiji postoji boanstvo slino Velesu, a to je Cernunnos, bog druida, prirode, rogatih ivotinja, a simbol mu je rogata zmija (a tako su prema Vjaeslavu Vsevolodoviu Ivanovu i Vladimiru Toporovu Sloveni nekad doivljavali i Velesa).U nekim slovenskim plemenima i Veles je doivljavan kao stvaralac sveta (u jednoj poljskoj prii se govori o stvaranju sveta od strane Velesa i Peruna).Uticaj Velesa je bio nesumnjivo velik, a njegov kult jak i izraen. On je pored Peruna jedino slovensko boanstvo koje su potovali svi slovenski narodi. O tome svedoi i veliki broj gradova, koji nose Velesovo ime.Dolaskom hrianstva, Velesovu ulogu preuzima sveti Vasilije, a kod Srba i sveti Sava, kao zatitinik pastira. Velesa su esto hrianski hroniari i svetenici u srednjem veku poistoveivali sa avolom, verovatno zbog toga to je bio predstavljan kao rogat mladi.

Zatitnik stoara i rataraU kolektivnom pamenju Slovena, bog Vesel je ostao due od ostalih bogova. Posebno kod balkan-skih i karpatskih Slovena. Po njegovom imenu je nazvana i srednjovekovna kneevina Vlaka. Na Balkanu su svi stoari nazivani vlasima u srednjem veku, a istovremeno ovaj socijalni naziv upotrebljavan je za oznaku nacionalne pripadnosti, pa su Vlasima oznaavani mnogi Srbi i esto su poistoveivani ili su smatrani za srodnike stanovnika Vlake u dananjoj Rumuniji. Austrijanci su zvali Vlasima i Srbe u Vojnoj Krajini, a srpsko podruje u Zapadnoj Slavoniji Ma-lom Vlakom.Veles je zemaljsko boanstvo; zatitnik stoara i ratara. Slavljen je u vreme setve, etve i ispae. Pripisivano mu je pomraenje Sunca. Velesu su pripadale i duhovne sile: zmajevi, ale i noni umski konjanik Lesovik. Velesova kultna mesta, pored hramova, bila su: njive, panjaci, torovi, trebita i groblja. Obredi su se sastojali od makara, vuara (imitacija vukova) i zavetovanja. NJegov simbol je bio tap, a simbolizovali su ga: trava, vuk, crni petao i domae ivotinje.Drveni kip Velesa bio je izrezbaren likovima: hromog belog vuka, goveeta, rala i krilatog lava s glavom orla. Lav (zmaj) je na vrhu repa imao cvet ljiljana. Velsova odea je raskona - kako i prilii zatitniku stoa-ra. Brada Velesa predstavljena je klasjem penice, pa, verovatno, otud izreka kod Srba: "Puna aka brade" - kad rodi godina i uspe trgo-vina.Funkcije boga Velesa u hrianstvu, pokrivaju sveci: Vasilije, Luka, Bla, Kornelije i Ivan, a delimino: Sava i MrataMOKO

Bognju Moko slavili su Istoni Sloveni. Meutim, neki oblici njenog imena pojavljuju se i meu Zapadnim Slovenima (Muke, Mukus, Mococize). Moko je boginja predenja, ali i zatitnica ena, koja se brine o njihovom zdravlju i porodu. Ona pomae porodiljama i titi njihovu decu, istovremeno pomoui eni da ouva dobar brak. Osim za predenje, Moko je vezana i za ostale enske poslova kao i za voenje domainstva. Ipak, predenje predstavlja delatnost koja je neraskidivo vezana ba za ovu boginju. Mnogo obiaji vezani su za Moko kao zatitnicu predilja. Slovenske ene bacale su u vodu kudelju koja se nazivala mokrica i koja je predstavljala rtvu Mokoi. Prea kudelje nije se smela ostavljati preko noi da je ne bi Moko oprela. Zatita ovaca i njihovog runa takoe je bila jedna od Mokoinih delatnosti, zbog ega su joj Sloveni takoe prinosili rtve. Makaze, bosiljak i premen vune stavljani su pod noge Mokoinom kipu to je imalo za cilj da omogui zatitu neostrienim jaganjcima. ak i posle prihvatanja hrianstva neka verovanja vezana za Moko su ostala. U severnoj Rusiji verovalo se da Moko ide od kue do kue za vreme velikog posta i nadgleda predilje. Smatra se takoe da Moko ima funkciju slinu suajama. Budui da je vezana za vreteno i preslicu, pretpostavljalo se da se Mokoina delatnost protee i na kosmikom planu kao delatnost boginje koja odreuje ljudsku sudbinu i see kratke niti ovekovog ivota.Jo jedna delatnost vezana je za Moko, a to je vraanje. ene koje su se u esnaestom veku u Rusiji bavile vraanjem nazivane su mokoama. Aleksandra Baji povezuje Moko sa Baba-Jagom, veticom iz ruskih bajki koja ivi u kolibi na kokoijim nogama i koja pomae mladiima i devojkama darujui ih magijskim predmetima. Meutim, pitanje je da li je Moko izvorno vetija boginja ili je to postala po prihvatanju hrianstva.[img width=360 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav20.jpg[/img]Mokose nalazila meu bogovima kijevskog panteona. Njen kip postavio je knez Vladimir 980. g. n.e. na brdu iznad Kijeva. Ovaj kip bio je poruen osam godina kasnije od strane samog kneza Vladimira koji se u meuvremenu preobratio u hrianstvo. Kako se predstavljala Moko? Na severu Rusije ona se zamiljala kao ena veilke glave i dugih ruku, dok istoriar Vollmer spominje Mokoin kip koji predstavlja figuru sastavljenu od delova razliitih ivotinja. Zbog ovog poslednjeg smatralo se da je Moko boanstvo runoe, muka i nevolja, kao i ovekovih strasti, no ovo shvatanje nema veze sa tradicionalnim prikazivanjem Mokoi.ta moemo saznati ako izvrimo etimoloku analizu imena Moko? Ime ove boginje najee se povezuje sa reju mek, pa je tako Moko u relaciji sa neim to je mekano. Budui boginja pletilja i zatitnica ovaca, najverovatnije je da se pridev meko odnosi na ovije runo. Takoe, Moko moe biti povezana i sa pridevom mokro, zbog ega su neki autori skloni da je identifikuju sa Majkom Vlanom Zemljom. Ova identifikacija svakako je utemeljena na jednoj od odlika boginje Moko. Naime, ona se, izmeu ostalog, shvata i kao boginja plodnosti. Zbog toga se kia ponekad naziva i Mokoinim mlekom. Inae, ime Moko pojavljuje se i meu Fincima, meu kojima postoji istovetno prezime. Smatra da su Finci ovo ime preuzeli od Slovena, odnosno, da onaj koji nosi prezime Moko ima slovensko poreklo.Ponekad se Moko identifikuje sa Vidom, enom Svarogovom. Ona je, zajedno sa Svarogom, zasluna za stvaranje ljudi i kao takva povezana je sa belom pelom, mitskim pretkom Slovena. Zbog toga je pela Mokoina sveta ivotinja, kao, naravno, i ovca, ali i zmija. Njene biljke su lipa, lan i kantarion. Lipa je, dakako, povezana sa prvom enom nastalom od drveta lipe, a za ije je stvaranje zasluna Moko. Lan je, pak, prema ajkanoviu biljka koja se esto koristi u vradbinama, dok se kantarion koristi u leenju enskih reproduktivnih organa.

Funkcije Mokoi preuzela je sveta Petka. Sveta Petka je takoe zatitnica ena, a ono to je interesantno jeste da vlake ene esto spominju ovu sveticu u kontekstu vrenja magijskih rituala. Neke od njih mole se svetoj Petki za pomo pri vrenju rituala, dok se jednom oveku ona ak pojavila lino i inicirala ga u vetiji kult. Mokoin sveti dan je petak, i taj dan ena ne sme da prede, inae e biti kanjena od strane Mokoi. Ova bognja slavila se izmeu 25. oktobra i 1. novembra, u zavisnosti od toga koji je dan petak. Kao to znamao, Sveta Petka se slavi dvadeset sedmog oktobra i taj praznik je fiksni (iako verovatno ne bitrebalo da bude, jer je petak posveen enskim boanstvima kao to su Freja (friday) i Venera (vendredi)). Na Mokoin praznik prinoene su rtve u lipovom gaju, a najee su se sastojale od biljaka i raznoraznog povra, ali zabeleeno je i da su ptice prinoene kao rtva ovoj boginji.

Vesna Kakaevski

[img width=320 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav103.jpg[/img]BOGINJA MAJKA:Ovce i pele, lan i lipaMada ime ovog boanstva podsea na muki rod, u pitanju je boginja, kod Srba nazivana i Vidom. (U srpskom jeziku je enskog roda slina imenica - koko) Moko je poznata i pod imenom Boginje Majke. Zatitnica je porodice, braka i svih kunih poslova. Po jednoj slovenskoj legendi, Vida je ena bogotvorca i stvoritelja Svaroga (Vinjeg Boga). Nagovorila ga je da stvori bie na Zemlji po sopstvenom obliju. Posluao je i udahnuo je ivot jednom hrastu. Od njega je postao prvi ovek - Dubravko. Vida je podarila svoj dah drugom hrastu i postala je prva ena - LJubljenica.Moko je uklanjala posledice urokljivih oiju i bila je vezana za duhovne pojave nonih jahaa Domovoja (kuni) i Lesovika (umski). simbolizovale su je ovce i pele, lipa, kantarion, kupina i lan. Pored hrama, kua je bila jedino kultno mesto ove boginje. Zato su njeni predmeti bili oni kojima se vernici slue u kui: vuna, preslica, vreteno, sito i ostali, uz obavezne amajlije i prsten. NJen kip u hramovima je u sedeem stavu, kao i Svarogov. Ima ukraenu kapu, poput skupocene kraljevske krune. Uz predmete domainstva, na dnu njene haljine izrezbareni su likovi ena, koji podseaju na prela, radi pree, pletenja i ipkanja. Dani Mokoe su oko Blagovesti, u prolee. Obred u njenu ast sastojao se od pranja kipova i drugih idola u vodi - Kupale. NJene funkcije u hrianstvu pokrivaju: Bogorodica i Sveta Petka, a delimino Sveta Magdalena i Sveti Todor.TRIGLAV

Triglav, vrhovni bog grada eina bio je oboavan preteno meu baltikim i polapskim Slovenima. Meutim, tragove njegovog kulta moemo nai i u Pomeraniji, Rusiji, kao i na teritoriji bive Jugoslavije (planina Triglav u Sloveniji). Ovo troglavo boanstvo imalo je svoje hramove u einu, Volinu, Braniboru i Arkoni, a ostaci njegovog hrama naeni su i u Skradinu, mestu koje se nalazi severno od ibenika.Znamo da su baltiki i polapski Sloveni oboavali preteno polikefalne bogove.Setimo se da je Ruevidova statua na Rujnu imala sedam glava, a Porevitova pet, dok je Svetovidov rujanski idol, kao i onaj iz Zbrua imao etiri glave. Triglav - Ni Triglav nije bio izuzetak.Ovo boanstvo uvek se predstavljalo sa tri glave, to se i vidi iz njegovog imena Triglav, odnosno, Troglavi. ta predstavljaju tri glave Triglava? Potovaoci ovog boanstva govorili su da Triglavove glave simbolizuju njegovu vladavinu nad tri sveta: nebeskim, zemaljskim i podzemnim svetom. Slian koncept uoava se i u ostalim mitolokim sistemima: nordijski Odin takoe ima tri lika koja su povezana sa tri razliite sfere, a tu je i grko trojstvo Selena Afrodita Hekata, tj. mesec (nebo), zemlja i podzemlje. Momir Jankovi smatra da Triglavove glave zapravo predstavljaju tri razliita boanstva: Svaroia, Sivu i Crnoboga. Kao to znamo, Svaroi je kao Sunce gospodar neba, Siva je boginja zemlje, a Crnobog boanstvo podzemlja. Postoji i jedno drugaije objanjenje: Triglavove glave oznaavale su tri letnja meseca tokom kojih je vladalo ovo boanstvo. Na slian nain tumailo se i postojanje Ruevitovih sedam glava. One su oznaavale sedam letnjih meseci, dok su glave njegovog brata Porevita predstavljale pet meseci zimskog perioda. Triglav je takoe bio i ratniko boanstvo. Njegov simbol bilo je koplje privezano za stub, a ovo koplje su Sloveni iz Volina potovali kao samog Triglava. Triglavova ivotinja bila je crni konj koji je u hramovima ovog boga sluio za divinaciju. Gatanje se u Triglavovom hramu vrilo na slian nain kao gatanje u hramu Svetovida: crni konj bio bi puten da prodje izmeu devet kopalja obojenih crnom i belom bojom, a od ishoda gatanja zavisilo je kakve e poteze povui plemeniski stareina i njegov narod. Ukoliko bi konj dotakao crno obojena koplja to bi se tumailo kao lo znak pa pleme ne bi nita preduzimalo, a ako bi konj dotakao belo koplje ishod gatanja smatrao bi se pozitivnim. U sluaju da se gatanje vrilo pred polazak u bitku, pleme bi odlazilo u rat samo ako Triglavov konj ne bi dotakao nijedno koplje. U suprotnom bitka bi bila odloena.[img width=480 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav22.jpg[/img]Kako su izgledali hramovi posveeni Triglavu? Hram koji je sagradjen u blizini Volina nalazio se na najvioj planini u okruenju, a po starom slovenskom obiaju bio je sagraen od drveta. Pored hrama bio je zasaen hrast a u samom hramu nalazila se statua Triglava obuena u odedu koju je katkad oblaio rec, preuzimajui tako na sebe ulogu boanstva. einski hram posveen Triglavu takoe se nalazio na planini. Njega je osnovao poljski knez Boleslav, a hram je bio znalaki ukraen scenama iz ivota koje su po miljenju mnogih posetilaca delovale izuzetno realistino. U sredini hrama nalazilo se drvo hrasta, koje je je za Slovene oduvek bilo sveto, zbog ega se hram verovatno gradio oko ve izraslog drveta (slian hram postojao je i u vedskoj, u Upsali, a u centru ovog hrama nalazilo se stogodinji jasen). Kip Triglava koji se nalazio u ovom hramu imao je na sebi maramu koja mu je prekrivala oi i usta, a ova mrama je bila proivena zlatom. Svetenici su maramom prekrivali Triglava da ne bi video i prepoznao ljudske grehe, to pokazuje ogroman pijetet koji su Sloveni gajili prema svojim bogovima. Setimo se samo Svetovidovog svetenika koji nije smeo da die da ne bi svojim ljudskim dahom okuio vazduh u hramu. Pored einskog hrama hriani su uskoro podigli svoju bogomolju i predloili Slovenima da se hrianski Bog i pagansko boanstvo podjednako potuju. Ubrzo nakon toga, katolici su unitili Triglavov hram pa su Sloveni prevarom bili naterani da prihvate hrianstvo. Na slian nain su katoliki svetenici unitili i Triglavov kult u Volinu: stanovnitvo koje nije htelo da se odrekne paganizma sakrilo je zlatni Triglavov kip u udubljenje jednog drveta, a novo Triglavovo prebivalite drano je u strogoj tajnosti. Katolici su zato poslali uhodu koji je govorio jezikom domorodaca da bi na prevaru otkrio lokaciju kipa koristei slovensku naivnost. Iako je Triglavov gaj bio otkriven, sama statua nije mogla da se izvue iz udubljenja drveta pa su katolici morali pribei uceni: pogodili su se sa Slovenima da se razmene ivote slovenskih robova za zlato od koga je bio sagraen Triglavov kip. Triglavov kult se, ipak, dugo zadrao u narodu. Sa dolaskom hrianstva Sloveni su prihvatili koncept svetog Trojstva pa su neko vreme Triglava potovali kao vrhovno boanstvo. Triglav je u narodu uzeo i lik Trajana, demonskog cara koji nou vri zlodela, dok se danju krije od suneve svetlosti. Ovo boanstvo nalo je svoje mesto i u sistemu slovenskog vedizma, neopaganskog pokreta koji je poslednjih desetak godina naao veliki broj svojih pristalica u Rusiji, Ukrajni pa i na naim prostorima. Zato emo ukratko objasniti neopaganski koncept Triglava.Velesova knjiga predstavlja Triglava kao jedno boanstvo koje se pojavljuje u tri razliita lika. Ovaj koncept preuzet je iz hrianskog ueja o svetom trojstvu ali i vedskog uenja o boanstvu po imenu Trimurti. Boanstvo Trimurti inila su tri boga (Brama, Vinu i iva) koji, iako imaju svoj boanski identitet, zapravo predstavljaju razliite kvalitete jedne kosmke sile (stvaranje, odravanje i unitavanje). U slovenskom vedizmu postoji vie skupina boanstava koja se nazivaju imenom Triglava: Veliki Triglav ine Svarog, Perun i Svetovid dok Male Triglave ine: Hors,Veles i Stribog, Vinji, Lela i Letenica, Radgost, Krinji i Koledo te Sivi, Jar i DabogVesna Kakaevski

[img width=344 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav221.jpg[/img]RATNIK:Crni konj u vreme nonoTriglav je bog sa izrazitim odlikama ratnika. Ima tri glave i zatitnik je Nema, Zemlje i Hada. Mora da je bio izuzetno potovan kad su mu prvi hriani zamenjivali ime pogrdnijim nazivima: Troglav Jabuilo, Trojan i Trajan. Dani Triglava padali su izmeu zime i prolea, a kultna mesta, pored hramova, bila su mu na trebitima i u planinama.No je smatrana vremenom delovanja boga Triglava. Mogue je da su mu, zbog toga, na kipovima oi na svim glavama bile pokrivene povezom. U njego-voj vlasti su bile vile i noni konjanici. Simbolizovali su ga: crni i hromi konji, labudovi i guske, a od biljaka: zova, planinsko cvee i groe. Zbog groa je Triglav imao u posedu bure, ija sadrina je i priliila monom ratniku, uz njegovu obavez-nu opremu: ma, koplje, sedlo i rog. Obredi u ast Triglava su: koleda - s preskakanjem vatre radi oienja i s igrom i pesmom radi izazivanja kie, gatanja i ma-zije - kad su okrivljeni morali da vade vrelo gvoe iz vode. Smatralo se da e nevini us-peti u tome, a da e krivci biti povre-eni.Na kipovima Triglava, dominirao je ogroman ma, koji je simbolizovao njegovu veliku snagu. Figura jelena ispod maa upuivala je na zakljuak da je Triglavovo stanite bilo u planinama i u umi. Ostale slike na kipu predstavljale su Sunce i planinsko bilje.U hrianstvu su funkcije boga Triglava prenesene na svece: Mihajla, Gavrila i Rafaela, a delimino i na Trifuna i Todora.U slovenskim zemljama, mnoge planine i njihovi vrhovi nose ime boga Triglava.RADGOST

Radgost je bio vrhovno boanstvo grada Retre. Retari su bili slovenski rod koji je pripadao plemenu Ljutia i koji je iveo izmeu reka Odre i Labe u Libekom zalivu. Danas je slovenski ivalj skoro potpuno nestao sa tih prostora, sa izuzetkom Luikih Srba. Drugi naziv za Retru bio je Radgoe, naziv oigledno izveden iz imena boga Radgosta. U Radgou, odnosno Retri, nalazio se hram ovog boanstva sagraen od drveta, predivno oslikan spolja i iznutra. Hram je stajao na osnovama koje su podseale na rogove, a na ove rogate formacije kaili su se mnogi predmeti koji bi omoguavali zatitu hramu, izmeu ostalog i pravi ivotinjski rogovi. Adam Bremenski opisuje Radgostov kip koj se nalazio u hramu kao velianstvenu konstrukciju prekrivenu zlatom na postolju od purpura. Sam kip je verovatno bio sagraen od drveta kao to je to sluaj sa ostalim kipovima slovenskih bogova. U Radgostov hram dolazili su Sloveni iz ostalih plemena zbog ega su Retari bili veoma ponosni. Ispred Radgostovog hrama se trgovalo, a unutar hrama vrilo se proricanje. Proricanje se vrilo na sledei nain: svetenici bi prvo izbuili rupe u zemlji, potom bi tumaili oblike koje bi iskopana zemlja formirala, a zatim bi u hram bio puten zeleni konj. Ovaj konj bio je sasvim obian konj koji je za svrhe proricanja bio prekriven travom. U zavisnosti od toga gde bi konj gazio tumaila bi se volja bogova. Radgostov hram bio je sagraen 1000. godine a spaljen 1066. godine od strane katolika.Radgost se, kao i neki drugi slovenski bogovi, predstavljao sa vie glava, dakle, bio je polikefalan. Jedna njegova glava bila je ljudska, a druga lavlja. Lavlja glava dokazuje veliku starost ovog boanstva budui da su lavovi nestali sa slovenske teritorije jo u doba Aleksandra Makedonskog. Kao i svako slovensko boanstvo i Radgost je imao ratnike atribute. U jednoj njegovoj ruci bila je sekira a u drugoj, pak, hleb i so. ta nam govore ovi atributi? Hleb i so predstavljaju simbol dobrodolice u slovenskim zemljama, pa tako moemo zakljuiti da je Radgost bio bog gostoprimstva. I njegovo ime govori o tome Radgost je rad gost, odnosno, drag gost, gost koga domain rado ugouje. Treba naglasiti da je gostoprimstvo poznata osobina slovenskih naroda koja od njih ini prijatne i dobrodunje ljude koji svom gostu nee uskratiti ni hranu ni krevet, a u nekim sluajevima domain e ponuditi ak i svoju enu (ovaj obiaj je postojao i meu skandinavskm narodima). Sloveni su uvek bili dobri domaini to se i dan-danas oituje u fenomenu slava prazniku posveenom odreenom hrianskom svecu koji predstavlja zatitnika porodice. Svetac ija se slava slavi zapravo je transformisani paganski domovoj, odnosno, predak kome su ostavljane rtve u hrani i piu. Za vreme slava domain se uvek trudi da ugodi gostima pa postoje i sluajevi da slave i proslave kod Slovena traju danima (Ivkova slava). ak je i Radgostova sekira bila simbol gostoprimstva ona je bila oruje kojim bi domain titio svog gosta u sluaju napada. Osim to je bio bog gostroprimstva, Radgost je bio i bog veselja. On je bio vezan za vino zbog ega su ga slavili vinari. Pomenute osobine Radgosta bile su razlog zbog ega je ovom boanstvu bio posveen onaj period u godini u kome su Sloveni najese neto slavili. To je bio zimski period godine koji se i dan-danas smatra dobom proslava.Kakve su se rtve prinosile Radgostu? Najee je u pitanju bila krupna stoka ili kakva krupna ivotinja kao to je, na primer, medved, ali zabeleeno je da je Radgostu bila prinesena i ljudska rtva. Biskup Jovan bio je rtvovan poto je odbio da se odrekne hrianstva, a njegovo ubistvo je zapravo predstavljalo osvetu za ubijanje slovenskih reeva (svetenika) koje su izvrili katolici. to se tie eventualne planetarne korespodencije, Spasoje Vasiljev navodi izvor po kome se Radgost identifikuje sa Merkurom. Meutim, u slovenskoj tradiciji nije postojao nikakav astroloki sistem pa su svi dananji sistemi planetarnih korespodencija koji ukljuuju slovenska boanstva isto proizvoljni. I sam spis koga navodi Vasiljev (Mater verborum) proglaen je kasnije nevaeim. Brojni imena i dan-danas su vezana za Radgosta. Radgoszcs je ime jednog sela u Galiciji, oblasti u jugoistonoj Poljskoj. Tu je i brdo Radhost u Moravskoj, na kome su se u stara vremena odravali rituali u ast Radgostu, obino u vreme letnjeg solsticija. Lino ime Radagost zabeleeno u Kranjskoj 975. godine, a tu je i slino ime Miligost (mio gost).Ostaje otvoreno je pitanje da li se Radgost moe identifikovati sa jo jednim boanstvom Retre Svaroiem. Ovaj problem potie iz injenice da su dva srednjovekovna hroniara govorila o istom boanstvu upotrebljavajui razliita imena. Tako Adam Bremenski govori o Radgostu, a Titmar o Svaroiu, iju je sliku zapazio u retrijanskom hramu. Sam Titmar smatra da je Radgost ime grada, a ne ime boanstva, a ovo miljenje deli i naunik Brikner. Ipak, kipovi Radgosta nadjeni su i na drugim lokacijama, tako da ovo boanstvo ne moemo smatrati iskljuivo vezanim za prestonicu Retara.Vesna Kakaevski

NA KUNOM PRAGU:Hleb i so, i ptica na ramenuBog Radgost je zasluan to su nai susedi davno uoili da je dua Slovena iroka. Iako je Radgost, u poreenju s drugim bogovima, imao suena zaduenja, njegov kult je bio iroko potovan. Moda je predstav-ljen sa dve glave zato to je bio zatit-nik gostoprimstva - jednom glavom je bdio nad domainom, a dru-gom nad gostom. NJegov kip u hramovima bio je tako izrezbaren da nije dozvoljavao nedoumicu oko domainovog ponaanja prema gostu. Figura ptice na Radgostovom ramenu predstavljala je radosnu najavu gosta. Sve to je ekalo gosta u domainovoj kui, bilo je predstavljeno na kipu Radgosta: hleb i zdelica soli, ime se i danas doekuju gosti u domovima Srba. Dalje, figure domaih ivotinja, zatim vepra, medveda, labuda i groa govore da gostu ne sme biti uskraeno nita sa domainove trpeze i ostave. Najvanija alatka svakog domainstva je sekira i ona je u desnoj ruci Radgosta.Od prirodnih pojava, Radgost je vezan samo za vetar, a od duhovnih za vetice i kunog duha - konjanika Domovoja. Posveivane su mu najbrojnije amajlije - od dragocenih metala, kamena i drveta. Simbolizovali su ga: zeleni konj, vepar, medved i orah. Bog Radgost se slavio u vreme letnje ravnodnevnice, a kultna mesta su mu, pored hrama, bila ognjite i kuni prag. Kod Srba se i danas kuni prag potuje, pa se prenosi preko njega i nevesta, a svakom namerniku koji ga prekorai, garantuje se potovanje i sigurnost u kui domaina.Funkcije Radgosta u hrianstvu prenesene su na Svetog Andriju i delimino na Svetu Trojicu.GEROVIT,JariloVITEZ SA SEDAM MAEVA

Sloveni su spirali grehe kupajui se u tekuoj vodi a prvo hriansko krtenje u reci Jordanu preuzeto je iz rituala Vodenboga. Ovog slovenskog boga preuzeli su i Skandinavci, nazvavi ga Odin. Ba kao to su Britanci svoje legendarne vitezove okruglog stola, izgradili na slovenskom boanstvu Gerovitu, na ijem titu je bio ugraviran beli, dvoglavi orao, Srbi ga, dakle, nisu preuzeli iz rimske civilizacije, kao to mnogi istoriari i heraldiari tvrde.Gerovit se moe shvatiti na dva naina: kao bog rata i kao boanstvo Sunca koje, kao Jarilo, oznaava donosioca plodnosti. Ispitaemo prvo Gerovitovu ratniku prirodu.Na ostrvu Rujan nalazio se hram u kome je najvanije mesto zauzimala Gerovitova statua sa sedam glava i osam maeva. Hram je bio sagraen od drveta i sastojao se od jedne prostorije u kojoj su se nalazila etri stuba, dok je na zidovima visila ljubiasta draperija. ta je simbolizovalo sedam glava Gerovita, odnosno, Ruevita, kako su ga zvali na ostrvu Rujan? Neki smatraju da je u ovom boanstvu sadrano svih sedam bogova kijevskog panteona dok je po drugima sedam glava simbol sedam letnjih meseci kojima je Gerovit vladao. Ista stvar stoji i sa sedam maeva, dok je osmi ma koji Gerovit dri u ruci njegov sopstveni i predstavlja tako Jarilo atribut jednog ratnikog boanstva. Tu je i tit prekriven zlatnim ploicama koji je kao sveti predmet uvan u hramu predstavljajui samog Gerovita. Ovaj tit noen je meu narod koji se sa potovanjem klanjao manifestacji svog bonstva.[img width=336 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav09.jpg[/img]to se tie planetarne korespondencije, Aleksandar Asov povezuje Jarila sa ratnikom planetom Mars. Mnoge injenice govore tome u prilog: Jarilova boja je crvena, dok je on sam povezan sa zodijakim poljem Ovna. Mesec belojar, koji u sebi sadri Jarilovo ime, poinjao je 21. marta, odnosno onog datuma kada Sunce ulazi u zodijako polje Ovna. Jare je takoe zadrano u imenu ovog meseca, a upravo je jagnje, kao mladune ovna, u stara vremena bilo rtvovano Gerovitu u ast. Takoe imamo imenicu jarost i povratni glagol razjariti se koji u sebi sadre Jarilovo ime i tako na savren nain opisuju njegovu ratniku prirodu. Dolaskom hrianstva sveti ore preuzima funkcije Gerovita. Sveti Georgije je svetac-ratnik koji se bori protiv sila mraka olienih u liku adaje. Smatra se da ova adaja oznaava paganska boanstva i sile koje je hrianstvo proglasilo demonima i upravo ove demone ubija sveti ore ubistvom adah. No ako uzmemo u obzir da je sveti ore niko drugi do Gerovit, ovakvo objanjenje postaje neodgovarajue, skrivajui pri tom mnogo jasniju mitsku sliku. Jer, ako otklonimo granice koje je postavila jedna vera, u ovom sluaju hrianstvo, dobijamo sliku jednog svetlog, pravednog boga, boga koji se pokorava zakonu Prava, koji unitava sile koje stoje na putu Svetlosti, tj. sile koje uzrokuju degeneraciju i propast svega to je dobro, lepo i pravedno. Upravo je planetarna sfera Marsa vezana za ovakvo boansko ienje i unitavanje onog to treba biti uniteno. Jo jedna injenica ide u prilog teoriji Asova o povezanosti Jarila sa planetom Mars. Grki Ares, odnosno, rimski Mars ljubavnik je boginje Afrodite, kojoj odgovara slovenska Lada, a kao to znamo, Gerovit i Lada predstavljeni su u slovenskoj mitologiji kao boanski par. Ova veza moe se shvatiti na dva naina: kao meusobno proimanje Ljubavi i Mrnje, ili odnos Ljubavi i Rata, koji moe postati drugo lice Ljubavi i obrnuto. No, moe se shvatiti i drugaije: kao odnos i povezanost dva boasntva plodnosti. Zbog toga prelazimo na analizu drugog aspekta Gerovita tj. prouavanje Gerovita kao boanstva plodnosti.Spomenuli smo ve da se Gerovitovih sedam glava moe odnositi na sedam letnjih meseci kojima on vlada. Njemu nasuprot stoji Porevit, koji vlada nad preostalih pet zimskih meseci, a koji je istovremeno Gerovitov brat iji se hram takoe nalazio na ostrvu Rujan. Shvaen kao boanstvo plodnosti, Gerovit predstavlja samo Sunce koje omoguuje da ito dobro rodi, dok kao bog-zatitnik on titi useve od razornog grda. Rituali vezani za Gerovita slave ga upravo kao boanstvo plodnosti. Njegovi praznici bili su u rano leto, a slavei njega, Sloveni su slavili ponovo buenje Sunca posle zimskog perioda. Jedan slovenski ritual veoma nalikuje na ritual koji su Kelti vrili u ast svog boasntva plodnosti Rogatog boga. U doba Jarilovoh praznika momci su pravili lutka od slame i zelenog granja, koji je predstvaljalo Gerovita. Ovu lutku Sloveni su bacali u vodu nadajui se da e to omoguiti rodnu godinu. Kelti su, kao to znamo, spaljivali lutke od prua iz istih razloga, dok se njihov Rogati bog predstavljao kao zeleno boanstvo obraslo u lie.

Vesna Kakaevski

Gerovit, sedmoglaviMA I BELI, DVOGLAVI ORAOBog Gerovit je bio zatitnik nejakih i nemonih. Predstavljan je kao vitez s ratnom opremom. Imao je sedam glava, a u nekim hramovima (i u kijevskom), ovo boanstvo predstavljeno je sa sedam odvojenih kipova. Znai, u pitanju je manji slovenski panteon - kao u sluaju Svevida, Triglava i Radgosta, ali, na alost, vekovna nebriga slovenskih intelektualaca o sopstvenom nasleu uzrokovala je gubljenje podataka o sedam bogova - vitezova. Na sreu, sauvana je uloga boga Gerovita, koji je delio nadlenosti sa bogom Svetovidom. Svetovid je bio svemoni i sve-videi ratnik, zaduen za velike i odsudne vojne protiv brojnih neprijateljskih vojnika, a Gerovit je suzbijao samo pojedinane neprijateljske upade u zemlju Slovena i krotio je silnike - pojedince, koji su zlostavljali i pljakali nezatieni narod. Gerovit nije bio krvoedan i eljan borbe po svaku cenu, nego je traio da meu ljudima vlada sloga i mir, to je na njegovom kipu bilo simbolizovano maslinovom granicom, koju je drao u jednoj, a ma u drugoj ruci. On je svoj ma koristio tek kad se sa neprijateljom, ili silnikom, nije mogao drugaije sporazumeti i kad ga je bilo nemogue urazumiti da ne ini nasilja nad nemonima. Na kipovima Gerovita, bilo je izrezbareno jo 6 maeva oko njegovog pojasa, tako da je lako odgonetnuti da su oni bili na raspolaganju jo estorici bogova-vitezova, ija imena nisu sauvana, ali koji su, verovatno, bili pomonici (ili saborci) Gerovita. Poprsje Gerovita pokriveno je gvozdenim mreastim oklopom, a ispod maeva bio je ugraviran tit, sa slikom belog dvoglavog orla. Verovatno je tako izgledao i veliki tit - koji je bio pozlaen i sluio je recima za obrede. Pojava dvoglavog belog orla na kipu slovenskog boanstva, potvruje da ovaj simbol Srbi nisu preuzeli ni od grke, ni od rimske civilizacije.

Njegovu ulogu u hrianstvu preuzeo je Sveti ore, ali je kod svih Slovena, narodni duh, kroz pesmu ili legendu, pronaao zemaljskog junaka - zamenu za Gerovita. Kod Srba je to Kraljevi Marko i nema sumnje da ciklus epskih pesama o ovom lanu dinastije Mrnjavevia, doslovno, nabraja sve odlike boga-viteza Gerovita. S obzirom da je Gerovit predstavljen kao skup od sedam vitezova, na njih neodoljivo podsea engleski kralj Artur s grupom Vitezova okruglog stola, za koje se ne moe utvrditi da li su istorijske linosti ili su samo plod na-rodne mate.Bogu Gerovitu bila je bliska Lada, boginja lepo-te, plodnosti i leta, ali stepen njihovih meusobnih odnosa nije lako objasniti, jer su podaci o tome, kroz stolea, izgubljeni. Ostaje nam samo da domiljamo, prema svojim ljudskim merilima, ta je sve mogao da bude sadraj bliskosti jednog viteza ratnika i jedne lepotice.Dani posveeni Gerovitu padali su oko urevdana (6. maj). Tad su vernici, od ranog jutra, donosili zeleno granje, lie i cvee, pa su kitili kue, kapije i torove. Pravljeni su venci i bacali bi se u reku ili potok, da bi ovce, krave i koze dale toliko mleka koliko vode protekne pod njima. Kroz vence i kolae sline dananjim evrecima, muzla se stoka, a zatim se kola lomio i davao stoki da ga pojede. Ne treba napominjati da se dosta od ovih obreda zadralo do danas. Stoka je rtvovana Gerovitu, a jagnjee ili jaree lopatice su stavljane u mravinjak - iz dva razloga: da jaria (jagnjia) bude kao mrava i da se na, od mrava, oienoj lopatici gleda u budunost (gata).Pored ovako prinesenih rtava od strane vernika, slovenski reci su Gerovitu rtvovali jelena, iju su glavu naticali na kolac, ili je polagali ispod Gerovitovog tita u hramu - ukraenog zlatnim ploicama. tit je bio veliki i reci su ga, obino, iznosili van hrama. Tad su se vernici sputali na kolena i elom dodirivali zemlju. Ovaj obred je dopunjavan ratnim zastavama oko kipa, i oko tita, tako da je kult ratnika bio ono najznaajnije kod Gerovita. Meutim, s obzirom da je on bio zatitnik nejakih i nemonih, u ove se, ponekad, ubrajao sav narod - kad su pretile sue. Tad su se Gerovitu, kao i nekim drugim bogovima, upuivale, kroz pesmu i igru, molbe da pomogne da kia nalije sunu zemlju.Gerovit je bio vezan za bujanje prirode, jer su mu dani padali u prolee, a od duhovnih pojava za: vile, vetice, adaje (kao i Sveti ore) i umskog jahaa Lesovika, koji je predstavljan kao mali ovek sa razvijenim genitalijama, zelene boje, bez obrva i trepavica. Imao je rogove, kozje ui i noge kao u jelena. Gerovitova kultna mesta su (pored hrama): ume, reke i groblja. NJegovi predmeti su: spomenici, venci, svirale i razne amajlije. Pripadaju mu sve umske i domae ivotinje, a od biljaka; urevak, trenja, zdravac i rua.U hrianstvu, pored Svetog ora, njegove funkcije prele su na svete: Jeremiju, Alimpija i Savu.VODEN(Voden bog)

Slovenski bog reka, jezera i mora, ukratko boanstvo voda. Vodenu, odnosno, Vodenom Voden molili su se ribolovci i mornari, prvi zbog dobrog ulova, a drugi radi line bezbednosti. Vodeni je isto tako mogao da utopi ljude kao to je mogao i da ih uva od davljenja ili brodoloma, a sve je zavisilo od toga da li e biti umilostivljen. Reklo bi se, tavie, da e on pre uradiiti ono prvo, budui da je njegova ena niko drugi do Morana - slovenska boginja smrti. Osim toga, Vodenova funkcija je i htonina - on vodi due u podzemni svet, odnosno Nav, do koga se stie upravo preko vode. Ova fukcija Vodena kao slovenskog Harona uticala je da on kasnije, dolaskom hrianstva, bude zamenjen svetim Nikolom. Kao to znamo, i sveti Nikola je entitet kome se mole mornari, zbog ega Momir Jankovi Nikoljdan smatra praznikom izvorno posveenim Vodenu. Kako su stari Sloveni prinosili rtvi Vodenu pokuavajui da ga odobrovolje? Slovenske ene bi zagazile u vodu i niz nju putale razne rtvene ponude: kolae, posude sa tamjanom i vence. Pretpostavlja se da su venci bili pleteni od vrbovog prua, budui da je vrba kao drvo koje raste pored vode bilo posveena Vodenu. Pored toga, postojao je i obiaj da se mlade devojke bacaju u vodu to je verovatno simbolizovalo ranije prinoenje ljudske rtve.Voden tj. Vodeni povezan je sa vlakim boanstvom Tartorom. Ovo tipino htonino boanstvo ivelo je u dubinama voda pomaui vlakim enama da ostvare svoje magijske ciljeve. Prema vlakom verovanju, tekue vode povezuju na svet sa onim podzemnim, zbog ega vlake ene koriste pomo htoninih sila koje svoje prebivalite imaju u vodi. Bog Voden takoe je slian ruskom Kupalu, boanstvu koje je bilo vezano za ritualno kupanje, vode, ali i bavljenje magijom. Postavlja se pitanje da li je Vodeni boanstvo ili zapravo vodeni demon koji se kao takav pojavljuje u jezerima i rekama, a vreba i iza vodenica, mesta koja su za Slovene uvek bila sablasna. Ovaj demon, Vodeni, ima svoju paralelu u ruskom Vodenoju, kao i Vodniku, biu iz folklora koje predstavlja duh nekrtenog deteta koje se udavilo. ta god da je u pitanju, Voden predstavlja jednu monu silu ijih se usluga nije trebalo liavati i koje se svakako moralo umilostiviti.

Slinost izmeu imena vodenog slovenskog boanstva i imena vrhovnog Boga Nordijaca Wodena navela je neke istraivae na zakljuak da se ovde radi o istom boanstvu. Meutim, germanski Woden zaista nema nikakve veze sa elementom Vode, ve pre sa elementom Vazduha (ako se uzme u obzir njegova povezanost sa planetom Merkur). Uz to, ova dva imena imaju potpuno drugaiji koren, a sa tim i potpuno drugaije znaenje. Voden je svakako proiziao iz rei voda, no Wodan je izveden iz rei Wodanaz to znai bes, jarost. Tako ime Wodan opisuje gremanskog boga Odina kao boga rata, dok Voden opisuje slovensko boanstvo kao boanstvo voda. Iako postoje odreene slinosti izmeu ova dva boanstva, pre svega njihov htonini aspekt i vezanost za magiju, ne postoje nikakvi razlozi koji bi nas naveli da izmeu ova dva boanstva postavimo znak jednakosti.

Vesna Kakaevski

Voden bog talasa i dugeNJEGOV DAN BILA JE SREDABog Voden je zatitnik vode, mornara i ribara. Slovenska naselja na morskim obalama, na velikim jezerima Evrope i Azije i na podrujima s renim slivovima, potocima i movarama uticala su na uzdizanje kulta boga Vodena. Pored hramova, u slavu Vodena, vernici su se okupljali na izvorima, jezerima i obalama mora, reka i potoka. Ovaj obiaj se odr-ava na urevdan i danas kod Srba pravoslavaca i muslimana. Obilje vode uzrokovalo je kod Slovena i kult higijene. U "Vles knjizi" je zapisano da su se Sloveni molili bogovima pet **** dnevno i da su bili obavezni, pre molitve, da operu ruke i da se umiju. Ovaj obred je unesen u "Kuran", mada u saudijskoj pustinji nije bilo dovoljno vode, ni za pie, pa nije teko zakljuiti da ga je Muhamed preuzeo iz stare slovenske religije.Kaoidrugimbogovima, SlovenisuseVodenumoliliinatrebitima - odabranimmestimavannaselja, gdesuseljuditrebiliodgrehova. Pri ovim obredima, koristila se vatra, kojoj je pridavana udesna mo. Ona se preskakala i oko nje se igralo i pevalo. Pored molbe za oprost uinjenih grehova, vernici su se trebili i od svojih zlih namera i nepravednih prohteva. Ovakvo opredeljenje je krasilo Srbe i u vreme hrianstva i tu ljudsku vrlinu prepoznajemo kao ojstvo u Crnoj Gori.Da bi se Voden umilostivio, obredi su najee obavljani oko vode. ene su sedele na obali s nogama u vodi i plele su vence, koje su putale niz vodu. Niz vodu su odlazile Vodenu i daice natovarene posudama s kolaiima, tamjanom i sveama. Oko vode se igralo, pevalo, meusobno se polivalo vodom. Momci su bacali devojke u vodu i taj se obiaj zadrao i do danas. Sloveni su smatrali vodu svetom, pa su je koristili za leenje. ene su zalazile u nju, drei kamen belutak, kojeg bi ljubile, a kragom bi polivale druge belutke na daici prekrivenoj maramom. I ta bi se daica putala niz vodu za boga Vodena. U hrianstvu je mnogo toga preuzeto od ovih Vodenovih obreda. Sloveni su spirali grehe kupajui se u tekuoj vodi i to upuuje na prvo hriansko krtenje u reci Jordanu. U hrianstvu se, takoe, lei svetom vodicom i ona je u rukama Svete Petke, Svete Lucije i Svetog Jelisije. Bogojavljenska vodica se nosi kui i pije kao lek. Slino Vodenovom obredu, hriani, na Krstovdan, putaju niz reku krst.Vodena su simbolizovali talasi i duga, a od ivotinja: riba, jelen i leptir. Njegove biljke su: vrba, peurke, paprat, zova, bosiljak i brest. Voden je bio gospodar: vilama, vodenim bikovima, zelenim demonima. Njegove funkcije u hrianstvu pokrivaju sveti: Nikola, Toma i ore, a delimino: Jovan, Jelisije, Varnava i svete: Petka i Lucija.Pored pomenutih obreda posveenih Vodenu, treba pomenuti gatanje i bajanje. Njegov dan je bio sreda.Sloveni su gajili kult higijene. U slavu Vodena, okupljali su se na izvorima i obalama. U "Vles knjizi" stoji da su se molili pet **** dnevno, a pre molitve su prali ruke i umivali se, i taj ritual preuzeo je Muhamed unosei ga u "Kuran", mada u pustinjama nije bilo vode ni za pie, pa je taj ritual izvoen peskom, ili praznim rukama.Kip boga Vodena ima u osnovi siluetu broda s kormilom na talasima. Bog dri u desnoj ruci trozubac, a u levoj udicu i upecanu ribu. Na centralnom delu kipa, izrezbarena je morska sirena. Sloveni su bili, prema grkim zapisima, umeni brodograditelji i veti pomorci.Nemci i Skandinavci su preuzeli boga Vodena i njegovo su ime neto izmenili. Zvali su ga Odin.MORANA

Morana je bila slovenska boginja zime i smrti. Kao boginja zime ona nikad nije bila omiljena meu starim Slovenima to se i moe razumeti ako se uzme u obzir podneblje u kome su oni nekad iveli. Jer Morana je bila duga i hladna zima, zima koja je sa sobom mogla da donese smrt u obliku gladi i neizdrive hladnoe, koja je mogla da bude uzrok bolesti ili pomora stoke. Zbog toga se njen dolazak uvek sa strahom isekivao a odlazak burno i radosno slavio. Njena suta suprotnost je boginja Vesna koju je narod pozdravljao slavljem i klicanjem dok je istovremeno sa radou ispraao Moranu- zimu. Brojni rituali vezani su za ovakvo ispraanje Morane. Najee se pravila lutka koje je predstavljala ovu boginju, koja bi potom bila ritualno unitavana. Lutku napravljenu od slame ili prua narod bi tako tukao motkama, da bi je potom bacio u vodu ili eventualno spaljivao. U mesecu martu praktikovao se jo jedan ritual vezan za Moranu. To su bile takozvane makare koje je inila maskirana povorka ljudi okupljenih sa ciljem da uplae i oteraju Moranu.Da vidimo u kakvom je odnosu bila Morana sa ostalim slovenskim bogovima. Predanja koja govore o ovim odnosima inae su veoma diskutabilnog porekla i sumnjive autentinosti, meutim, za ovu priliku posmatraemo ih kao relevantne izvore o slovenskoj mitologiji, budui da daju dosta informacija o prirodi Morane. Po jednom od ovih predanja, bog Sunca Dabog otiao je u podzemni svet Nav da trai svoju enu Zlatu Maju, ali je u Navu sreo Moranu koja ga je zavela. Poto joj je posle nekog vremena Dabog dosadio i poto je nala drugog ljubavnika- Julu Crnoboga, Morana je reila da otruje Daboga. Njega spasava iva nakon ega on spaljuje Moranu i proganja je natrag u Nav. Ova pria savreno objanjava proces kretanja Sunca tokom godine, jer Sunce, po verovanju svih paganskih naroda, zimi boravi u podzemnom svetu, odnosno slovenskom Navu. Njegova ljubavnica je tada sama zima koja mu ne doputa da izae iz podzemnog sveta dajui mu pie zaborava. Morana ipak ne moe doveka produiti svoju vladavinu jer se na kraju prie Dabog oslobaa a ona sama biva unitena. Po jednom drugom mitu Morana je povezana sa bogom Vodenom sa kojim ini jedan htonian boanski par. Voden, kao Moran, i Morana zajedniki dave ljude u svojim mranim vodama zbog ega su Sloveni pokuavali da ih odobrovolje i umilostive rtvenim ponudama. Kao vodeno boanstvo Morana seMorana - Ana Milojkovi Omi javlja i kao Modruna, vetica koja po verovanju uralskih Slovena ivi u barama. Ona se obino pojavljuje kao stara i runa baba ali se onom koji ne pokae strah pred njom pojavljuje kao mlada i lepa devojka. Reka Morava takoe nosi u sebi ime Morane a ovo je jo jedan argument vie u prilog teoriji da se Morana moe smatrati jednim vodenim boanstvom. Tim pre to je za Slovene voda skrivala u sebi mrane sile i bila povezana sa podzemnim svetom- Navom.[img width=240 height=480]http://www.godsbay.ru/slavs/images/slav18.jpg[/img]Morana se opisuje kao tamnokosa ena zatraujueg izgleda a identian opis vezan je za jo jedno bie sline prirode- Kugu. Kuga najverovatnije predstavlja samo jedan aspekt Morane isto kao to to predstavlja i Mora- enski demon koji nou napada ljude sedei im na grudima i uzrokujui im komarne snove. Vetice su takoe vezane za Moranu kao i ostala demonska bia, meutim, ne moe se rei da je Morana potpuno negativno boanstvo. Nijedan paganski sistem zapravo nema boanstvo sa takvim odlikama budui da je nerealna podela na savreno dobro i potpuno zlo dola tek sa hrianstvom. U pojavi Morane jednostavnio vidimo kako su nai preci potovali i ono to im nije donosilo dobro ve ih je plailo i uasavalo.Vesna Kakaevski

Morana s vetiijom metlomSTRAHOTNA BELA SMRTMorana je boginja smrti, zime i patnje (more). Negde se zvala i Vada (moda to je vadila due), a Mrzalom su je krstili esi, Moravci, Slovaci, Poljaci i Rusini. Ovo je razumljivo, jer su ovi na-rodi bili suoeni sa otrim i duim zimama, a one su, u davna vremena, bile teke za prei-vljavanje. Morana je pri-kazivana kao izdanak zime. Bila je obuena u belo, prsti su joj bili dugi - u obliku ledenica, a njeno oruje je bila metla, kojom je razbacivala ili skupljala sneg, stvarajui opasne smetove i zatrpavajui puteve. Time je izazivala, uz pomo i vukova, belu smrt za one koji su se, u vreme vejavice, zaticali daleko od kue. Zbog ovakvih predstava Boginje smrti, Sloveni su belu boju koristili kao znak alosti.

Morana je letela na metli i plovila na ljusci od jajeta i ove odlike e, kasnije, biti pripisane novom duhovnom biu - vetici. Inae, iz opisa Morane je proizilo i strailo zvano Baba Roga, jer je i Morana predstavljana sa rogom. Poput Baba Roge, nastale su Baba Ruga, Baba Kozma i Baba Jaga. Pored toga to je oduzimala ivote, Morana je uivala da nanosi patnju ljudima i ivotinjama. Ulazila je kroz kljuaonicu u kue, nou, da bi muila ljude, najradije decu, tako to ih je pritiskala i oduzimala im dah tokom sna. Time ih je, duhovno i telesno, slabila. Ova delatnost Morane propraena je kod Srba uzreicama: "Nona mora", "Pritisla me mora", "Guila me mora" itd, a ovi pojmovi su preneseni i na ostale ljudske nedae, pa je u naem reniku uspomenu na boginju Moranu (Moru) sauvalo i nekoliko drugih izreka: "Mori me e", "Mori me ljubav", "Smori me teret (teak rad)" i druge. A kad je u pitanju najgori oblik ispoljavanja boginje Morane, Srbi su zadrali o njemu izraz "Zavladala mora na ljudima". Ili, "Zavladala mora na stoci".Po ovome se vidi da je srpski jezik svojevrsna, bogata, arheoloka riznica.Poto je Morana ovako opasna, Sloveni su je prepoznavali u velikom broju oblika. Ona je bila skrivena u crnoj maki - kad prelazi put, leptiru - u tom obliku Morana prenosi due pokojnika, crnom gavranu, kukavici, miu (moda zbog toga izaziva i danas strah kod ena) petlu - kad kukurie pored prozora, svinji - kad se primakne kunom zidu, psu - kad zavija i sovi - kad kreti. Pojava crnog konja i crnog konjanika smatrana je preruenom Moranom. Srbi su smatrali da su smra i empres drvee mrtvih,