socijalna ekologija 2

5/19/2018 socijalna ekologija 2

1/37

1. ISTROENOST RESURSALjudska drutva zavise od mnogih resursa iz prirodnog sveta kao, to su, vode, ume, ivotinjski ibiljni svet. Oni se esto nazivaju resursima koji se mogu obnoviti, jer u ouvanom ekosistemuvremenom sami sebe automatski zamenjuju. Meutim, ako se narui ravnotea u potronji tihresursa, javlja se opasnost od njihovog potpunog iscrpljivanja. ostoje izvesni dokazi da moe do!ido ovakvog procesa. ogoranje stanja u kojem se nalaze obnovljivi resursi zadaje veliku brigumnogim ekolozima.

Voda

Moda smatrate da je voda izvor koji ne moe presuiti konano, ona se neprestano odravaputem kie. "ko ivite u #vropi ili $evernoj "merici, verovatno ne razmiljate mnogo oraspoloivim zalihama vode, osim, moda, povremeno, kad dolazi do restrikcija vode u letnjimmesecima. Meutim, za ljude u mnogim delovima sveta, obezbedivanje konstantnih rezervi vodepredstavlja hronino ozbiljan problem. % nekim gusto naseljenim podrujima, velika potranja zavodom, jednostavno, ne moe da se zadovolji raspoloivim resursima vode. % sunim predelimaseverne "&rike i $rednjeg istoka, na primer, nedostatak vode predstavlja uobiajenu pojavu. Ovatendencija sigurno !e postati izraenija u predstoje!im godinama.ostoji nekoliko razloga zbog ega je to tako. rvi je da !e veliki deo prognoziranog priratajastanovnitva u svetu, u toku slede!ih desetak godina, verovatno biti koncentrisan u onimoblastima koje ve! imaju problema sa nestaicom pija!e vode. $tavie, ve!i deo ovog priratajadesi!e se u gradskim sredinama, u kojima !e postoje!a in&rastruktura morati da zadovolji potrebesve ve!eg broja stanovnitva za vodom.'lobalno zagrevanje takode ima potencijalan uticaj na potronju zaliha vode (videti neto kasnije).*ako dolazi do pove!anja temperature na zemlji, bi!e potrebno sve vie vode za pi!e inavodnjavanje. Moe se, takoe, pretpostaviti da se podzemne vode ne!e obnavljati tako brzo kaoranije, jer !e se, sa pove!anjem temperature, pove!ati i isparavanje vode. *onano, klimatskepromene koje mogu pratiti globalno zagrevanje, verovatno !e uticati na postoje!e obrascepadavina i tako menjati pristup zalihama vode na naine koji se i dalje ne mogu do krajapredvideti.

Razaranje i pustoenje tla

rema Izvetaju Ujedinjenih nacija o Ijudskom razvoju (%+, -/), tre!ina svetskogstanovnitva izdrava se, manje ili vie, direktno od zemlje od onoga to gaje na njivama i oddivljai koju love. 0a je populacija, stoga, naroito osetljiva na promene koje utiu na njihovusposobnost da ive od zemlje. % mnogim oblastima "zije i "&rike, u kojima postoji brz priratajstanovnitva, problem razaranja tla preti da osiromai milione ljudi. 1azaranje tla jeste proces ukojem dolazi do pogoravanja kvaliteta zemlje, a njeni dragoceni prirodni sastojci sve vie nestajuzbog prekomerne 2upotrebe3, sue ili neadekvatnog naina ubrenja.ugoroni e&ekti razaranja tla ostavljaju ozbiljne posledice, a sam proces teko moe da sezaustavi. % onim podrujima u kojima je tlo loeg kvaliteta, dolazi do opadanja poljoprivredneproduktivnosti i sve je manje raspoloive plodne zemlje po glavi stanovnika. 4bog nedostatka

stone hrane teko je ili, ak, nemogu!e, uzgajati stoku. % mnogim sluajevima, ljudi su prinuenida migriraju u potrazi za plodnijom zemljom. ustoenje tla odnosi se na primere intenzivnograzaranja tla, to dovodi do pretvaranja ve!ih povrina gotovo u pustinje. *ao posledica ovepojave, dolo je do &ormiranja pustinjskih oblasti koje zahvataju povrinu koliko 1usija i 5ndonezijazajedno (videti sliku 19.6) izlau!i, na taj nain, riziku vie od --6 zemalja.

Neplansko krenje uma

$ume su osnovni element ekosistema7 one pomau u regulisanju rezervi vode, oslobaaju kiseoniku atmos&eru i spreavaju eroziju tla. One su takode znaajne za svakodnevni ivot ljudi, kaogoriva, hrane, drvene grae, boje i lekova. 5pak, uprkos njihovom izuzetnom znaaju, vie odtre!ine prvobitnih uma na zemlji je nestalo. +eplansko krenje uma je kao unitavanje

poumljenih oblasti, obino seom uma u komercijalne svrhe. Osamdesetih godina 86. veka,devastacijom uma zahva!eno je -9 miliona hektara zemlje, i to najvie u Latinskoj "merici i na


2/37

*aribima (gde je poseeno :,; miliona hektara) i u podsaharskoj "&rici (gde je poseeno ;,- milionhektara).5ako su mnoge vrste uma ugroene procesom neplanskog krenja, sudbina tropskih uma privlainajve!u panju. 0ropske ume, koje pokrivaju otprilike : < zemljine povrine, predstavljajustanite velikog broja biljnih i ivotinjskih vrsta, koje doprinose raznovrsnosti ivih bi!a na zemlji.One su takode stanite mnogih biljaka od kojih se dobijaju ulja za izradu lekova. 0ropske umedanas nestaju po stopi od otprilike - < godinje i mogle bi sasvim nestati do kraja 8-. veka, akose sadanje tendencije njihovog neplanskog krenja nastave. % mnogim oblastima =une "merike,u kojima tropskih uma ima najvie, one su spaljivane da bi se obezbedilo vie zemlje za ispaustoke. % drugim podrujima sveta, kao to su zapadna "&rika i =uni aci>k, potranja zaegzotinim vrstama tvrdog drveta podstakla je unitavanje tropskih uma. 0endencije pove!anjapotronje, stoga, podstiu zemlje u razvoju da izvoze svoja prirodna dobra to, s jedne strane,dovodi do unitavanja ivotne sredine, a s druge strane, smanjenja raznovrsnosti ivih bi!a.+eplansko krenje uma ima svoju cenu kako za ljude, tako i za prirodne sredine. *ad je u pitanjucena koju pla!aju ljudi to znai da neke siromane zajednice, koje su ranije bile u stanju daodravaju ili dopune sredstva za ivot pomo!u uma, to vie ne mogu. +eplansko krenje umapove!ava siromatvo marginalizovanih slojeva stanovnitva koji retko uestvuju u podeli ogromnihprihoda koji se ostvaruju od see uma. #koloki trokovi devastacije uma nastaju zvog erozije tlai poplava7 kada su netaknute, planinske ume vre vanu &unkciju u apsorbovanju i obnovi velikogdela vode koji se dobija od kia. *ada nema uma, kie se slivaju niz ogoljene obronke i dovode dopoplava, a kasnije i sua.


3/37

8. 1545* 5 ?$ ('LO@"L+O 4"'1#A"+=#)5zraz 2rizik3 spominje se esto u ovoj knjizi. Ae!i broj pitanja, koji je u vezi sa zatitom ovekoveokoline, usko je povezan sa rizikom, jer se ta pitanja javljaju kao posledica irenja nauke itehnologije. +auna otkri!a donela su mnoge koristi B treba se samo setiti dostignu!a u zdravstvu,ishrani ili in&ormacijskoj tehnologiji. $ druge strane, sve ve!e meanje nauke i tehnologije u naivot dovodi do velikih problema i neizvesnosti. 4aista, teko je uspostaviti ravnoteu izmeupotencijalnih koristi i mogu!ih katastro&a.% tre!em poglavlju (2$vet koji se menja3) uvedena je ideja o globalnom rizinom drutvu. anasivimo u jednom globalnom poretku u kojem se suoavamo sa rizicima po nau bezbednost,ukljuuju!i i ekoloke rizike, kojima prethodne generacije nisu bile izloene. %lrih @ek, sociolog kojije prvi doao na ovu ideju, smatra da su mnogi rizici sa kojima se ovek danas suoava po svomobimu globalni. Ovi rizici ne prave razliku na osnovu nacionalnosti, bogatstva ili drutvenogporekla B oni su potencijalna pretnja svim ljudskim drutvima. % ovom delu, istrai!emo dvaovakva sluaja rizika7 globalno zagrevanje i genetski modi>kovane organizme.

Globalno zagrevanje'lobalno zagrevanje mnogi ljudi smatraju najozbiljnijim ekolokim izazovom naeg vremena. "kosu mnoge naune pretpostavke tane, ova pojava ima mo! da nepovratno promeni &unkcionisanjeklime na 4emlji i proizvede itav niz razornih posledica po ivotnu sredinu u itavom svetu.'lobalno zagrevanje odnosi se na postepeno pove!anje prosene temperature zemlje usledpromena hemijskog sastava atmos&ere. $matra se da globalno zagrevanje, uglavnom, izazivajuljudi, jer su gasovi koji se gomilaju i menjaju zemljinu atmos&eru u velikoj meri posledica ovekovihaktivnosti.roces globalnog zagrevanja u tesnoj je vezi sa pojavom e&ekta staklene bate B sa, pove!anjemkoliine gasova koji, kao u staklenim batama, zadravaju toplotu unutar zemljine atmos&ere.rincip je vrlo jednoBstavan. $uneva energija prolazi kroz atmos&eru i zagreva povrinu zemlje.5ako zemlja direktno apsorbuje ve!i deo sunevog zraenja, odreden deo se i odbija. 'asovi kojistvaraju e&ekat staklene bate deluju kao prepreka ovom potonjem delu sunevog zraenja izadravaju toplotu unutar zemljine atmos&ere, slino kao i ploe na staklenicima (videti sliku19.). Ovaj prirodni e&ekat staklene bate jeste ono to ini da je temperatura zemlje u

podnoljivim granicama, tj. otprilike -C stepeni Delzijusa. *ad ne bi bilo ove uloge gasova kojiproizvode e&ekat staklene bate i zadravaju toplotu, zemlja bi bila mnogo hladnije mesto, saprosenom temperaturom od oko B -: stepeni Delzijusa.Meutim, kad se pove!a koncentracija atmos&erskih gasova koji stvaraju e&ekat staklene bate,dolazi do pove!anja temperature zemljine povrine. Od poetka industrijalizacije, koncentracijatakvih gasova znatno je porasla. +ajvie je dolo do pove!anja koncentracije ugljenBdioksida i toza gotovo E6


4/37

!retvaranje "lodnog tla u "ustinjsko. 'lobalno zagrevanje moe da doprinese pretvaranjavelikih povrina plodne zemlje u pustinje. odsaharska "&rika, $rednji istok i =una "zijadodatno !e biti ugroene procesom pretvaranja plodne zemlje u pustinje i intenzivnomerozijom tla.

#irenje zaraznih bolesti. 'lobalno zagrevanje moe prouzrokovati da odreeni organizmi,kao to su komarci, koji prenose zarazne bolesti, poput malarije i ute groznice, nastanjuju ione zemlje u kojima ih dotle nije bilo, te da se pojavljuju kad im nije sezona. *ada bi

temperatura porasla za E do 9 stepeni Delzijusa, broj obolelih od malarije pove!ao bi se za96 do /6 miliona godinje. $oe zetve. "ko bi se proces globalnog zagrevanja nastavio, poljoprivredni prinosi opali bi

u ve!ini najsiromanijih oblasti sveta. $tanovnitvo jugoistone "zije, "&rike i Latinske"merike sigurno bi najvie bilo ugroeno.

!romene klimatskih obrazaca. 'lobalno zagrevanje moglo bi da poremeti klimatskeobrasce koji su relativno stabilni ve! hiljadama godina. anas, ;C miliona ljudi ivi uoblastima koje mogu unititi oluje koje dolaze sa mora, dok mnogi drugi mogu stradati upoplavama i uraganima.

+eke tendencije koje su povezane sa globalnim zagrevanjem, kao da se kre!u mnogo bre nego

to su to naunici u poetku predvideli. ecembra -. godine, na primer, satelitsko istraivanjepokazalo je da se ledene kape "rktika smanjuju mnogo bre, nego to su naunici predviali. 0o jeproces koji moe imati dramatine e&ekte po svetsku klimu u narednim godinama (videti sliku-.). Mogu!e je da smanjenje leda moe biti posledica prirodnih promena, ali, bez obzira nauzrok, izgleda da se led topi izuzetno brzo. $atelitska merenja pokazuju smanjenje stalne koliineleda na "rktiku za : < u toku poslednjih 86 godina. rosena debljina leda smanjena je za ;6 kovani usevi u sutini sasvim nova sorta,niko ne moe biti siguran u to kakve !e e&ekte prozvesti kad se upotrebe u ivotnoj sredini. *od

mnogih ekolokih grupa i grupa za zatitu potroaa, pojavila se zabrinutost u vezi s potencijalnimrizicima u prihvatanju ove, u velikoj meri, netestirane tehnologije. 0a zabrinutost naroito jerairena u #vropi. % @ritaniji, neprijateljstvo prema komercijalnom gajenju genetski modi>kovanihuseva podstaknuto je otkri!ima dr "rpada utaija, meunarodno poznatog genetiara koji radi udravnoj laboratoriji u $kotskoj. % svojim istraivanjima, dr utai je testirao krompire koji susadrali gen za jedan poseban prirodni insekticid, protein poznat kao lektin, koji se dobija ododreene vrste cve!a. 1ezultati su ukazali da je kod pacova koji su jeli ovakav genetskimodi>kovan krompir dolo do znatnih ote!enja imunolokog sistema i usporenog rasta organa.+aiaze dr utaija kritikovali su drugi vode!i naunici i on je otputen iz dravne laboratorijenakon nastupa na televiziji, u kojem je priao o svojoj zabrinutosti u vezi sa upotrebom genetskimodi>kovane hrane.

'MJ bila je tada udarna vest gotovo svakog dana. Organizovane su brojne debate na radio itelevizijskim stanicama, i kontakt emisije sa tele&onskim ukljuenjem gledalaca i slualaca kako bise raspravljalo o ovom problemu. Aeliki deo britanskog javnog mnjenja izrazio je svoje protivljenjegenetski modi>kovanim usevimaG neki su ak uestvovali u 2direktnim akcijama3 i upali takveuseve sa oglednih parcela irom zemlje. %sledile su sline reakcije i u drugim evropskimzemljama. Ovaj talas konano se iri na "meriku, gde je prvobitno bilo malo rasprava o tompitanju. % %jedinjenom *raljevstvu, : od / velikih lanaca samoposluga promenilo je svoju politikuprema genetski modi>kovanoj hrani. +jih pet uvelo je potpunu zabranu genetski modi>kovanihsastojaka u proizvodima sa zatitnim znakom svojih kompanija, a sve odreda zahtevale su boljeobeleavanje artikala u prodavnicama. ve velike kompanije, =unilever i +estle, najavile su da !epovu!i svoj prethodno dat pristanak na upotrebu i prodaju genetski modi>kovane hrane. +eki

poljoprivredni proizvoai u $" koji su bili ukljueni u uzgajanje velikih koliina modi>kovanihuseva, vratili su se tradicionalnoj proizvodnji useva.


8/37

rotesti pobornika zatite ovekove okoline i grupa potroaa izvrili su glavni uticaj na sudbinukompanije Monsanto. 0okom -. godine, akcije ove kompanije izgubile su vie od tre!ine svojeprvobitne vrednosti. 1obert Kapiro pojavio se na televiziji da bi priznao da je njegova kompanijapoinila veliku greku7 2Aerovatno smo izazvali bes i protivljenje mnogo ve!eg broja 5judi od onogonaj koji smo ubedili da kupuju nae proizvode3, rekao je. 2+ae poverenje u ovu tehnologiju i naentuzijazam, koliko vidim, 5judi tumae, s pravom kao prezir ili ak aroganciju.3 @io je to izuzetanpreokret u odnosu na samopouzdanje sa kojim je ovaj ovek ceo svet ubeivao u prednost svojihproizvoda samo nekoliko meseci ranije. Monsanto je bio prinuden da potpuno napusti jedan odsvojih najkontroverznijih planova B ideju o upotrebi gena nazvanog 2terminator3. Ovaj gen trebaloje da omogu!i da seme koje bi Monsanto prodavao &armerima bude neplodno posle samo jednegeneracije. +a taj nain, &armeri bi morali svake godine da naruuju seme od ove kompanije.rotivnici Monsanta tvrdili su da je ova kompanija pokuavala da nametne &armerima neku vrstu2bioropstva3.+a kraju, Monsanto, kao to se jedan dosetljivi komentator izrazio, bio je prisiljen da bude ,,samsebi terminator3. *ompanija je izgubila veliku vrednost na tritu akcija, pa je svoje nezavisnoposlovanje okonala tako to se &uzionisala sa drugom >rmom, nakon ega je osnovano preduze!eJarmasia korporejn. Monsanto !e i dalje nezavisno poslovati u okviru nove kompanije. Meutim,malo je izvesno da !e novoosnovana korporacija nastaviti da proizvodi i prodaje nove genetskimodi>kovane useve. %prkos reima 1oberta Kapiroa, ovek se pita koliko su 5judi u Monsantuzaista promenili miljenje. % literaturi koja je objavljena u martu 8666. godine, predstavniciMonsanta su izjavili da su zahtevi protiv genetski modi>kovane hrane samo 2pobona retorika3.Oni koji se protive gajenju genetski modi>kovane hrane, nastavlja se u reenom dokumentu,2sebino nastoje da nametnu drutvu svoje sopstvene &etie i ubeenja 2+ovog doba po bilo kojucenu%prkos tvrdnjama 1oberta $apiroa, zabriitost protivnika genetski modi>kovane hrane je stvarna.+iko ne moe re!i sa sigurno!u da je proizvodnja genetski modi>kovanih useva bezbedna.'enetski kod je veoma sloen B dodavanje novih gena biljkama i organizmima moe prouzrokovatinepredvidljive bolesti ili druge tetne posledice. $ obzirom da je ta tehnologija tako malo poznata,nova otkri!a objavljuju se sa izneauju!om uestalo!u. % maju 8666. godine, britanska vlada jepriznala da je na hiljade hektara konvencionalno zasaene i gajene uljane repice, zapravo

zagadeno genetski modi>kovanim sastojcima. 5straivanje obavljeno u +emakoj samo nekolikonedelja kasnije, iznosi podatak da je gen, koji se obino koristi da modi>kuje uljanu repicu,preskoio prepreku u pogledu vrste ivih bi!a i da se moe na!i kod pela. % kratkom perioduizmedu ova dva zapanjuju!a otkri!a i sama kompanija Monsanto priznala je da modi>kovano zrnosoje B koja se najvie gaji u komercijalna svrhe B sadri neoekivane delove gena koji prethodnonisu bili oeni.0akva otkri!a jo vie idu u prilog pobornicima zatite ivotne sredine, koji ve! due ipozoravaju natetne uticaje genetski modi>kovane hrane. 5ako genetska modi>kacija moe imati ogromnepotencijalne koristi, istovremeno, rizici koji su s tim povezani, nepredvidljivi su i nemerljivi. *adase jednom nau u prirodnoj sredini, genetski modli>kovani organizmi mogu pokrenuti niz lananihe&ekata, koje je teko pratiti i konrolisati. % skladu sa ovom dilemom, mnogi ekologisti se zalau za

princip predostronosti. Ovaj princip sugerie da gde god postoji ozbiljna sumnja u vezi saprimenom lnovih postupaka, bolje je drati se postoje!e prakse nego je menjati.


9/37

9. O'L# % @%%+O$0 5 ?$ *"O $OD5OLOK*5 1O@L#Moto se nalazimo na poetku novog veka, ne moemo da predvidimo da li !e ovih novih stogodina biti obeleeno mirnim drutvenim i privrednim razvojem ili umnoavanjem globalnihproblema koji !e moda biti izvan ovekove mo!i da ih rei. 4a razliku od sociologa koji su pisalipre dve stotine godina, mi jasno vidimo da savremena industrija, tehnologija i nauka ni u komsluaju nisu do kraja korisne, s obzirom na posledice koje proizvode. $vet u kojem ivimo mnogoje naseljeniji i bogatiji nego pre, a opet, kao da nad njim lebdi ekoloka katastro&a. a li to znaida treba da se prepustimo ose!aju beznadaI $vakako, ne. "ko postoji bar jedna stvar koju namsociologija nudi, onda je to duboka svest tome da je ovek tvorac drutvenih institucija. Aidimo dasada postoji mogu!nost da kontroliemo nau sudbinu i oblikujemo nae ivote za boljubudu!nost, to je za prethodne generacije bilo nezamislivo. 5deja o odrivom razvoju, o kojoj smove! govorili, pomae u promovisanju nekih vanih inovacija na polju ekologije. 0u se, pre svega,misli na koncepte eko%ekasnosti i ekoloke modernizacije. #koBe>kasnost od nosi se na razvojnetehnologije delotvorne za ostvarivanje privrednog rasta, uz minimalne tete po ivotnu sredinu.0akore!i donedavno, do osamdesetih godina prolog veka, kada je objavljen @rundlandin izvetaj,uveliko se pretpostavljalo da je ve!ina oblika industrijskog razvoja u neskladu sa zatitom ivotnesredine. Dentralna ideja koja je ukljuena u tezu o ekolokoj modernizaciji jeste da je pomenutapretpostavka pogrena. %potreba ekoe>kasnih tehnologija moe dovesti do takvog oblikaprivrednog razvoja, u kojem dolazi do udruivanja privrednog rasta sa pozitivnim politikamazatite ovekove okoline. Mogu!nosti koje nudi ekoloka modernizacija mogu se objasniti naprimeru industrije koja se bavi ukianjanjem otpada B one industrije koja se bavi uklanjanjem tona itona otpadnih proizvoda, koje druge industrije i potroai stvaraju svakoga dana. $ve donedavno,kao to smo ve! videli, veliki deo otpadnog materijala jednostavno se spaljivao. Medutim, danas,celokupna industrija se menja. 0ehnoloki razvoj je uinio da je mnogo je&tinije proizvesti novinskipapir od recikliranog papira, nego od drvne celuloze koja je ranije za to kori!ena. $toga, postojivie valjanih ekonomskih razloga, kao i ekolokih, da se papir iskoristi i reciklira, nego da sebeskonano seku ume. +e samo pojedinane kompanije, ve! celokupne industrije, aktivno sledepolitiku zvanu 2nulti otpad3, tj. potpuno recikliranje svih otpadnih proizvoda za budu!u industrijskuupotrebu. roizvodai automobila, 0ojota i Fonda, ve! su dostigli nivo od /9< reciklaeautomobilskih delova. % tom kontekstu, otpad nije vie samo tetno gomilanje materijala, ve! i

resurs u industriji, a donekle, i sredstvo za podsticanje budu!ih tehnolokih inovacija.4naajno je da glavni doprinos reciklai materijala, samim tim i odrivom razvoju, dolazi izpodruja sa velikom koncentracijom industrija in&ormacijske tehnologije, kao to je $ilikonskadolina u *ali&orniji. 5n&ormacijska tehnologija, za razliku od mnogih nekadanjih oblika industrijskeproizvodnje, ista je u pogledu zatite ivotne sredine. Kto uloga te tehnologije u industrijskojproizvodnji bude ve!a, ve!a je i verovatno!a da !e se smanjiti tetni uticaji po ivotnu sredinu. 0ainjenica moe da ima odreenih posledica po budu!i razvoj siromanijih drava u svetu. Mogu!eje da, makar u nekim oblastima proizvodnje, te zemlje postignu brz privredni razvoj bez onogzagaivanja okoline koje je bilo karakteristino za starije industrijske ekonomije, jer !ein&ormacijska tehnologija igrati mnogo ve!u ulogu. Nak i najsnaniji pobornici ekolokemodernizacije moraju priznati da !e spasavanje globalne ivotne sredine zahtevati promene u

nivoima nejednakosti koji sada postoje u svetu. *ao to smo ve! videli, industrijske zemljetrenutno imaju samo oko jedne petine svetskog stanovnitva. 5pak, one su odgovorne za vie od:9 < emisije gasova koji zagaduju atmos&eru i ubrzavaju globalno zagrevanje. % proseku, osoba urazvijenom svetu troi prirodne resurse po stopi koja je deset puta ve!a od one u manje razvijenimzemljama. $iromatvo je to to najvie doprinosi onim aktivnostima koje vode ka ekolokoj teti unerazvijenim zemljama. Ljudi koji ive u tekim ekonomskim uslovima nemaju drugog izbora negoda u najve!oj mogu!oj meri koriste raspoloive lokalne resurse. Odrivi razvoj se stoga ne moeposmatrati odvojeno od globalnih nejednakosti.

,#votna sre-#na so!#olok# roblem4ato bi ivotna sredina bila predmet interesovanja sociologaI 4ar tu nije re o pitanjima koja

spadaju u oblast nauke ili tehnologijeI 4ar uticaj oveka na prirodu nije >ziki, stvoren poduticajem modernih tehnologija industrijske proizvodnjeI a, ali moderna industrija i tehnologija


10/37

nastale su tek u vezi sa odreenim drutvenim institucijama. oreklo naeg uticaja na je drutvene prirode, pa su takve i mnoge posledice do kojih on dovodi.$pasavanje globalnog okruenja, prema tome, podrazumeva!e kako drutvenu, tako i tehnolokupromenu. $ obzirom na ogromne nejednakosti u svetu, mali su izgledi da !e siromane zemlje urazvoju rtvovati svoj privredni razvoj zbog reavanja ekolokih problema, koje su, uglavnom,stvorile bogate zemlje. Meutim, izgleda da ova planeta ne poseduje dovoljno resursa da bi svi nanjoj iveli po standardima koje ve!ina ljudi u industrijalizovanim drutvima smatra normalnim.$toga, ako siromane oblasti sveta treba da sustignu bogatije, ove potonje mora!e da promenesvoja oekivanja u vezi sa kontinuiranim ekonomskim rastom. +eki 2zeleni3 autori smatraju daljudi u potroakog mentaliteta (konzumerizma) i vratiti se jednostavnijim nainima ivota, da bise izbegla ekoloka katastro&a.

RE/I'E- orast stanovnitva jedan je od najznaajnijih svetskih problema sa kojima se oveanstvo

danas suoava. Maltuzijanizam je ideja na koju je, pre dva veka, prvi razvio 0omas Maltus,po kojoj prirataj stanovnitva tei da premai raspoloive resurse neophodne za ivot.%koliko ljudi ne ogranie uestalost seksualnih odnosa, zavlada!e, zbog prekomernogprirataja stanovnitva, beda i glad.

8 +auka koja se bavi priratajem stanovnitva zove se demogra>ja. Aeliki deo demogra&skograda statistike je prirode, ali demogra>, takoe, pokuavaju da objasne zato sepopulacioni obrasci javljaju datim &ormama. +ajznaajniji koncepti u analizi stanovnitvajesu stope nataliteta, stope mortaliteta, &ertilitet i &ekonditet.

E romene u populacionim obrascima obino se analiziraju kroz procese demogra&sketranzicije. re perioda industrijalizacije i stope nataliteta i stope mortaliteta bile su visoke.$a poetkom industrijalizacije, dolo je do porasta stanovnitva, jer su se smanjile stopemortaliteta, dok su stope nataliteta jo neko vreme ostale visoke. *onano, uspostavljenaje nova ravnotea sa niskim stopama nataliteta koje su se izjednaile sa niskim stopamamortaliteta.

; redvia se da !e, do 8-96. godine, broj stanovnika u svetu premaiti ci&ru od -6 milijardi.Ae!i deo tog prirataja dogodi!e se u zemljama u razvoju, u kojima !e do!i do demogra&ske

tranzicije, to jest do brzog porasta populacije pre nego to doe do njenog stabilizovanja. %razvijenom svetu, do!i !e do neznatnog pove!anja broja stanovnika. $tanovnitvo !e bitisve starije, jer !e broj mladih biti sve manji. Ovakvi demogra&ski trendovi ima!edalekosene implikacije za trita rada, sisteme socijalne zatite, zatim, za raspoloivezalihe hrane i vode, za ivotnu sredinu i za uslove ivota u gradovima.

9 ostoji samo nekoliko aspekata prirodnog sveta na koje nije uticala ovekova aktivnost. $vadananja drutva zaokupljena su problemima zatite ovekove okoline B to jest pitanjem,kako najbolje spreiti tetne uticaje moderne industrije i tehnologije na ivotnu sredinu.5deja 2granica rasta3 popularizovana :6Bih godina 86. veka, podrazumeva da industrijskirast i razvoj nisu u skladu sa ogranienim koliinama resursa na 4emlji. Odriv razvoj, sdruge strane, znai da treba da doe do razvoja, ali na takav nain da se resursi ne

iscrpljuju, nego da se recikliraju.C $ve ve!a potronja u svetu odraz je privrednog razvoja, ali ona, takoe, dovodi do

unitavanja resursa ivotne sredine i do pove!anja globalnih nejednakosti. otronjaenergije i sirovina daleko je ve!a u zaBpadnim zemljama, nego u drugim oblastima sveta.5pak, negativne ekoloke posledice to ih uzrokuje pove!ana potronja, najve!e su usiromanjim zemljama.

: ostoji mnogo izvora opasnosti po ovekovu okolinu. +eki od njih dovode se u vezu sazagaenjem i otpadnim materijama koje se isputaju u atmos&eruG to su zagaenjevazduha, kisele kie, zagaene vode i vrst otpad koji ne moe da se reciklira. rugepretnje po ovekovu okolinu ukljuuju istroenost prirodnih resursa, kao to su voda, tlo iumeG na taj nain, dolazi do smanjivanja raznovrsnosti ivih bi!a.

/ Ae!ina ekolokih pitanja usko je povezana sa rizikom, jer ona nastaju kao posledica razvojanauke i tehnologije. 'lobalno zagrevanje odnosi se na postepen porast temperaturezemlje, koji prouzrokuju sve ve!i nivoi ugljenBdioksida i drugih gasova u atmos&eri.


11/37

otencijalne posledice globalnog zagrevanja su estokeG u njih ubrajamo poplave, irenjebolesti, vremenske nepogode i podizanje nivoa mora. 'lobalno zagrevanje predstavljapotencijalni rizik za celokupno oveanstvoG medutim, teko je organizovati napore da setome stane na put, jer su uzroci tih pojava i njihove potencijalne posledice veoma di&uzne.

'enetski modi>kovani usevi proizvode se promenom genetskog sastava biljaka. 'enetskimodi>kovana hrana je kontroverzno pitanje7 genetska modi>kacija moe dati ogromandoprinos suzbijanju gladi u svetu, no budu!i da se radi o jednoj sasvim novoj tehnologiji,njene posledice za oveka i prirodno okruenje mogu biti veoma problematine. rincippredostronosti sugerie da je tamo gde postoji opravdana sumnja da postoje rizici, boljepridravati se postoje!e prakse, nego primenjivati nova reenja.

-6 #koBe>kasnost se odnosi na tehnologije koje obezbeuju privredni rast uz minimalnougroavanje ivotne sredine. #koloka modernizacija jeste verovanje da se industrijskirazvoj i ekoloka zatita meusobno ne iskljuuju.


12/37

C. #*OLOK*" MO#1+54"D5="% svom razvoju, teorija ekoloke modernizacije rolaje kroztr# 0aze.Ove &aze de>nisane supromenama u &okusu teorijskih razmatranja i empirijskih istraivanja (Mol, $onnen&eld, 86667 ;B9)7

prva &aza (rane -/6Be) B ovu &azu obeleili su radovi =oze&a Fubera /0ose"h uber) oznaaju tehnikoBtehnolokih inovacija u re&ormisanju sistema zatite ivotne sredine,posebno u inustrijskoj proizvodnji. 0akoe, rana &aza u razvoju teorije ekolokemodernizacije obeleena je i kritikim osvrtom na ulogu biroktatizovane drave u

re&ormama, kao i ispitivanjem znaaja koji akteri na tritu imaju u dinamici odvijanjare&ormi u sistemu zatite ivotne sredine, posebno u radovima Martrna =anika /&artin0anicke). 5straivanja vrena u ovom periodu orijentisana su na nivo nacionalne drave.

druga &aza (od kasnih -/6Bih do sredine -6Bih) B u ovom periodu vie panje posve!enoje istraivanju odnosa uloge drave i trita u procesu ekoloke modernizacije drutava,kao i institucionalnom i kulturnom aspektu ovog procesa. ored istraivanja nanacionalnom nivou, sve vie su zastupljena komparativna istraivanja (posebno u okviruzemalja lanica O#D).

tre!a &aza (od sredine -6Bih) B analize su orijentisane na promene u obrascimapotronje i odnosa sa ekolokom modernizacijom. 0akoe, istraivanja se proiruju i naneevropska drutva.

oeci teorije ekoloke modernizacije uobiajeno se vezuju za radove nemakog autora Fubera.Fuber promovie ideju ekoloke modernizacije kao mogu!eg reenja socijalnoekoloke krizesavremenih drutava. ri tom, osnovna premisa od koje polazi jeste da ekonomski zahtevi(ekonomski rast, odnosno, pro>t) i zahtevi ivotne sredine nisu nuno suprotstavljeni inepomirljivi. rema Fuberu, re je o novom odnosu izmeu ekonomske i ekoloke ravnotee,odnosno, o ekologizaciji ekonomije i ekonomizaciji ekologije. % prvom sluaju misli se na promeneu dominantnim obrascima proizvodnje i potronje, dok se pod ekonomizacijom ekologijepodrazumeva procena ekonomske vrednosti ivotne sredine (prirodnih resursa) kao tre!egkljunog inioca proizvodnje (pored rada kapitala). 0akoe, Fuber istie da je nastavak procesamodernizacije taj koji omogu!ava kompatibilnost i komplementarnost ekonomije i ekologije. rema

njegovom miljenju, kljunu ulogu u u reavanju socijalnoekolokih problema savemenih drutavaima proces superindustrijalizacije koji podrazumeva promene u s&eri proizvodnje.$uperindustrijalizacija podrazumeva sistematsko uvoenje niza komplementarnih environmentall23riendli inovacija. Ove inovacije, prema Fuberu podrazumevaju bilo koju vrstu inovacija (tehnikoBtehnoloke, ekonomske, institucionalne, promene u ponaanju i sl.) koje omogu!avaju promenu,odnosno, unapreenje kvaliteta ivotne sredine. ri tom, Fuber u svojim radovima posebno stavljaakcenat na proces uvoenja i di&uzije tehnikoBtehnolokih ekoloskih inovacija, istrauju!i njihovuulogu u podizanju nivoa ekoBe>kasnosti. od tehnikoBtehnolokih ekolokim inovacijama Fuberpodrazumeva one proizvode i procese koji u potpunosti eliminiu, redukuju ili omogu!avajukontrolu rizika na ivotnu sredinu (npr. >lter sistemi za prei!avanje otpadnih voda, emisijatetnih gasova, nove 2iste3 tehnologije i sl.). ?ele!i da istakne vanost di&uzije tehnikoBtehnolokih ekolokih inovacija, Fuber (866E) posee za svojevrsnim redukcionizmom i govori otome da politika zatite ivotne sredine, zapravo, treba da bude politika tehnolokog razvojazasnovanog na principa ekoloke modernizacije. +aime, Fuber je miljenja da je naglasak natehnikoBtehnoloke ekoloke inovacije opravdan s obzirom na direktnu povezanost industrijskogmetabolizma sa metabolizmom ivotne sredine kroz postoje!i operativni sistem industrijskihdrutava (koji obuhvata odreeni model proizvodnje i potronje, tehnosistem i s&eru rada). *aokljune pretpostavke za uvoenje tehnikoBtehnolokih ekolokih inovacija Fuber navodipostojanje adekvatne regultive, pre svega odgovaraju!ih standarda, kao i ulogu nacionalnoginovacionog sistema (koji ine vladin sektor, sektor za razvoj nauke i tehnologije, inovativnoorijentisani privredni subjekti i, ree, potroai). %loga nacionalnog okvira (tzv. drava pionira) uprocesu uspostavljanja dobrih polaznih ansi za tehnikoBtehnoloke ekoloke inovacije je, premaFuberu, nezamenjiva, uprkos procesu globalizacije. =edna od glavnih prepreka intenzi>kacijidi&uzije tehnikoBtehnolokih ekolokih inovacija na globalnom niovu jeste razliit stepenrazvijenosti kako pojedinanih globalnih drutava, tako i, ue posmatrano, njihovih nacionalnihinovacionih sistema. Kirenju prostornog obuhvata di&uzije tehnikoBtehnolokih ekoloskih inovacija


13/37

doprinose, prema Fuberu (866:7 E-BE;) transnacionalne kompanije kao deo razliitih nacionalnihinovacionih sistema.ored Fubera, jednim od utemeljivaa teorije ekoloske modernizacije smatra se i Martin =anik.+jegovo interesovanje za socijalno ekoloke probleme i analizu prepostavki i mogu!nosti ekoloskemodernizacije javlja se sredinom :6Bih godina 86. veka, kada ovaj autor objavljuje prve radove uovoj oblasti. *ao i Fuber, i =anik istie da je glavni cilj ekoloke modernizacije podizanje nivoa ekoBe>kasnosti. Meutim, za razliku od Fubera, a u skladu sa svojim primarnim interesovanjera(teorija politike), svoja istraivanja u okviru teorije ekoloke modernizacije, =anik &okusira napitanja koja obuhvataju ekoloku politiku (odnosno, politike ekoloke modernizacije), njenoplaniranje i aktere koji u njoj uestvuju. 0ako, =anik de>nie politiku ekoloke modernizacije kao*uku"nost u"ravljakih aktivnosti usmerenih na stimulisanje ekolokih inovacija i njihovu di3uziju.+#koloka modernizacija se, prema =aniku, odnosi na proces modernizacije razvijenih trinihekonomija koje imaju ulogu drava pionira u implementaciji politike ekoloke modernizacije injenoj di&uziji. $ jedne strane, potreba za ekolokom modernizacijom rukovoena je potrebnomracionalizacije, a sa druge pritiscima konkurencije. 0o znai da ekoloka modernizacija treba daomogu!i razvijenim trinim ekonomijama da uspostave balans izmeu postoje!ih resursa (inputa)i zahteva potroaa za proizvodnjompotronjom odreenih usluga i dobara. +akon Fubera i=anika, ideja ekoloke modernizacije iri se van granica +emake. 4a ideje na kojima poiva teorijaekoloke modernizacije sve vie postaju zainteresovane ostale evropske zemlje (Folandija, Neka,Aelika @ritanija...), a postepeno se u raspravu o novom modelu zatite ivotne sredine ukljuuju i$". aralelno sa teritorijalnim irenjem, ideja postaje sve zastupljenija i u vansociolokimraspravama o socijalnoekolokim problemima i zatiti ivotne sredine. ored ovog, znaajan ipozitivan odaziv u nenaunoj javnosti ova teorija, pre svega, duguje injenici da se reavanjeproblema zatite ivotne sredine 2nadovezuje3 na postoje!i drutveni okvir.0eorija ekoloke modernizacije je stanovite o prirodi sadanjeg globalnog drutva i izvorimapromena u takvom drutvu. Ova njena karakteristika jeste i osnova za njeno vr!e sociolokoutemeljenje kao teorije drutvenih promena. 0ako bi se ovo stanovite mogla svrstati u grupu onihre&ormski orijentisanih teorija modernizacije drutva. itaju!i se o glavnom pokretau promena,meu zagovornicima teorije ekoloke modernizacije mogu!e je uoiti dve struje7 prvu ine oni kojisu tehnokratske orijentacije (proces supermodernizacije posmatraju sa tehnikoBekonomskog

stanovita, dok drugustruju ine oni koje nazivaju sociokratama, s obzirom na to da na ekolokumodernizaciju gledaju kao na proces institucionalnih re&ormi i re&ormi u obrascima ponaanja.0eorija ekoloke modernizacije polazi od stava da pitanje zatite ivotne sredine nuno mora bitideo ukupnog kako nauhoBteorijskog, tako i praktinoBpolitinog razmiljanja o drustvenomrazvoju. 4a razliku od ostalih stanovita koja se odlikuju apokaliptinim i esto &atalistikimvizijama budu!nosti savremenih drutava (uslovljenih socijalnoekolokom krizom), prema teorijiekoloke modernizacije, socijalnoekoloski problemi posmatraju se kao izazov, a ne nepremostivaprepreka u daljem razvoju savremenih drutva (@loPers, -:). % skladu sa ovim, teorija ekolokemodernizacije zastupa stanovite o postepenim promenema savremenih drutava. 0e promenepodrazumevaju7

prilagoavanje na postoje!e uslove ekoloke krize B u smislu prihvatanja socijalnoB

ekoloke krize kao &aktikog stanja i njenog prepoznavanja kao rizika za budu!i drutvenirazvoj,

ekonomske, politike, tehnikoBtehnoloke i kulturne re&orme glavnih 2stubova3modernosti (nauke, tehnike i tehnologije, dominantnih obrazaca proizvodnje i potronje,upravljanja, trita i sl.).

rema $onen&eldu ekoloka modernizacija ima tri kratkorona i dva dugorona cilja7 u prvomsluaju, to su smanjenje i potpuna redukcija otpada, obnavljanje raspoloivih resursa i njihovaponovna upotreba, dematerijalizacija, dok su na due staze, ciljevi ekoloke modernizacijekonzervacija prirodnih resursa i 2ista3 proizvodnja.4atita ivotne sredine kao pretpostavka i cilj razvoja savremenih drutava mora biti osnova zatemeljno preispitivanje dosadanjeg naina proizvodnje (u smislu njenog uticaja na ivotnu

sredinu), kao i promene drutvenih institucija koje !e podrati nov pravac drutvenog razvoja.0eorija ekoloke modernizacije smatra da glavni uzrok socijalnoekolokih problema treba traiti umodernizaciji (industrijalizaciji) i u tome se ne razlikuje od ostalih teorijskoBpraktinih stanovita.


14/37

Meutim, teorija ekoloke modernizacije istie da je upravo nastavak 5ndustrijalizacije adekvatnoreenje. $uperindustrijalizacija podrazumeva kompleksan niz promena i, s tim u vezi, istraivanjatih promena i njihovih meusobnih odnosa7

romene na2#n ro#zvo-nje zasnovane na razvoju naunih saznanja, posebno onihkoja mogu biti neposredno primenjiva u kreiranju i di&uziji tehnikoBtehnolokih inovacija B uzistraivanja promene u s&eri nauke i tehnologije, posebno njihove uloge u procesu ekolokemodernizacije. osebna panja obra!a se na istraivanje realnih drutvenih potreba za

novim operacionalinim saznanjima, istraivanje mogu!nosti generisanja takvih saznanja i,posebno, mogu!nosti njihove implementacije u neposrednoj praksi, kao i istraivanjeprepreka u preventivnom delovanju aplikativnih naunih saznanja u procesu ekolokemodernizacijeG

makroekonomske romene3 odnosno, promena sektorske strukture privrede uzistraivanje trita i trinih aktera (svih onih koji su ukljueni u procese proizvodnje ipotronje). Dilj je da se utvrde njihov uticaj na dinamiku i obim odvijanja procesa ekolokemodernizacijeG

romene -rtven#m #nst#t!#jama B posebno istraivanja uloge drave (njen uticaj u&ormiranju nacionalne politike ekoloke modernizacije)G istraivanjima na nacionalnomnivou, kao i komparacijom rezultata nacionalnih istraivanja, istrauje se uticaj odlika

globalne drutvene strukture na nain upravljanja nekim globalnim drutvom, odnosno, naodvijanje procesa ekoloke modernizacije) i drutvenih pokreta (radi utvrivanja promena uulozi, poloaju i drutvenoBpolitikim stanovitima ovih pokreta, posebno radi analizeuestvovanja ovih pokreta u donoenju odluka od znaaja za odvijanje procesa ekolokemodernizacije (zatite ivotne sredine)G

romene ol#t#!# zat#te 4#votne sre-#ne B odnosno, istraivanja pojave novihideologija, u smislu promena u vrednosnom sistemu savremenih drutava, posebno uvrednostima koje se odnose na pitanje zatite i kvaliteta ivotne sredine i, u skadu sa tim,promene u instrumentariju politike ekoloke modernizacijeG takoe, analiziraju se i promeneobrazaca ponaanja.

=edno od esto postavljanih pitanja jeste kakav je o-nos teor#je ekoloke mo-ern#za!#je #

stanov#ta Ulr#5a 6eka 7Ulr#!5 6e!k8 o r#z#2nom -rtv. @ekova ideja o rizinom drutvu(&ormirana -/6Bih) smatra se jednom od vode!ih ideja u objanjavanju odlika i promena strukturesavremenih drutava. +aime, analiziraju!i odlike savremenih drutava, @ek traga za njihovomzajednikom karakteristikom, kao i uzrokom promena, ali i problema. % tom pokuaju, @ek dolazido &enomena rizika kao imanentne odlike njihovih struktura. rema @eku, ljudska drutva suoduvek nastajala i opstajala u uslovima rizika B od prirodnih nepogoda, od neprijatelja, odpromene. Meutim, savremena drutva rizika su optre!ena rizikom 2iznutra3 Q rizikom koji jeposledica sopstvenog delovanja i razvoja. rema @eku, dve sutinske karakteristike savremenihrizika su7 globalnost B za razliku od rizika koji se javljaju u predmodernim drutvima i koji su

pojedinani iili lokalrii (ue prostorno oraeeni), savremeni rizici se odnose na sve s&ere

drutvenog ivota i rasprostiru se na sva savremena globalna drutva, ne pitaju!i pri tom, zastepen njihove razvijenosti ili 2sauesnitvo3 u stvaranju rizika. zro!# akteln#5 r#z#ka s savremen# B prema %rlihu @eku (866-7 E8BE9), uzroke

savremenih rizika treba traiti u procesu modernizacije i njenim posledicamaG to znai da rizikdanas bitno zavisi od naina drutvenog delovanja, sredstava i ciljeva kojima je to delovanjeusmereno. $avremeno tumaenje stanja rizika podrazumeva da on nije primarno tehnolokiuslovljen, ve! da je njegovo poreklo pre svega drutveno.

'ovore!i o ekolokim rizicima, @ek istie da oni proizilaze iz industrijske hiperprodukcije. 0o neznai da @ek zagovara tezu o primarno tehnolokoj uslovljenosti rizika, ve! ideju o njihovojuslovljenosti prinicipima (ekoloki) neracionalne, predimenzionirane proizvodnje i potronje.

$avremeni ekoloki rizici dovode do sistematskih i veoma esto nepovratnih ote!enja (npr.Nernobil, -/C. godine), a pri tom se odlikuju 2e&ektom bumeranga3. 0o znai da rizici usavremenim drutvima imaju povratan uticaj na one koji te rizike proizvode B savremeni rizici surizici od oveka ka ovekuR elovanje rizika moe se predstaviti pomo!u e&ekta 2grudve snega3,


15/37

kako sa prostornog, tako i sa vremenskog aspekta. $trogo posmatrano, rizik, po mestu nastanka,jeste lokalan (ve! pomenuti primer eksplozije nuklearne elektrane u Nernobilju), ali se njegove&ekat, odnosno, posledice poput grudve snega 2kre!u3 u prostoru, pri tom, uslonjavaju!i se idodatno pojaavaju!i svoje delovanje. $ druge strane, ovaj e&ekat, posmatran u vremenskojdimenziji, podrazumeva kontinuirano delovanje rizika u budu!nosti i izazivanje tetnih posledica inovih rizika.*ao posebno znaajan aspekt analize savremenih ekolokih rizika, @ek (866-7 98B9;) razmatra injihovu odreenost slojnomklasnom pripadno!u. 5ako su, kako je ve! istaknuto, ekoloki rizicisavremenih drutava globalni, to ne znai da ne postoji veza izmeu mesta koje pojedinacgrupazauzima u vertikalnoj strati>kaciji i njegove izloenosti rizika. *ako istie @ek (866-7 98B9;, C-BC8),slojnaklasna pripadnost jedan je od inilaca koji utie na &ormiranje tzv. socijalnih poloajaugroenosti. 0o, zapravo, znai da slojnaklasna pripadnost odreuje mogu!nost da se riziciizbegnuublae. rema @eku, u savremenim drutvima postoje zone preklapanja izmeu klasnog irizinog drutva. *Istorija ras"odele rizika "okazuje da se oni "o"ut dobara dr4e klasnog modela,samo obratno5 dobra se akumulirajuna vrhu, rizici na dnu... &aterijalnoj oskudici "ridru4uju senedostatak sigurnosti i ne"o4eljeno obilje rizika.+ (@ek, 866-7 98) 0o, zapravo, znai da irenje iintenzi>kacija rizika jaa i potcrtava odlike klasnog drutva.*ada je re o o odnosu teorije ekoloke modernizacije i stanovita o rizinim drutvima, trebaista!i da i jedno i drugo stanovite nastoje da se meusobno distanciraju. 0akoe, treba ista!i daistraivanje odnosa izmeu ovih stanovita postaje sve vaniji predmet sociolokih analiza. 0ako,govore!i o razumevanju odnosa izmeu teorije ekoloke modernizacije i stanovita o rizinimdrutvima, *oen naglaava da jo uvek nije de>nisan jedinstven okvir koji bi omogu!io njegovopotpuno razumevanje.Ono to se sa sigurno!u moe utvrditi kao zajednika odlika teorije ekoloke modernizacije i@ekovog rizinog drutva jeste to da se oba stanovita razvijaju paralelno (tokom -/6Bih), kao ida imaju poreklo u zapadnoevropskoj tradiciji. 0akoe, oba stanovita polaze od stava da je2glavni krivac3 za nastanak socijalnoekolokih problema savremenih drutava procesmodernizacije. %jedno, i teorija ekoloke modernizacije i stanovite o rizinim drutvima govore omehanizmima koji bi trebalo da omogu!e reavanje ovih problema, odnosno, koji bi trebali daomogu!e i da budu indikator drutvenog razvoja. % konkretnom, to znai da oba stanovita

analiziraju odlike i nune promene u politici zatite ivotne sredine. *ako istie Aejland, zajednikakarakteristika oba stanovita je i da sadre i analitike i normativne elemente.*oen daje jedan od zanimljivijih pokuaja za objanjenje odnosa ovih dvaju stanovita.olaze!i od stepena sigurnosti i nivoa razvijenosti, kao bitnih drutvenih obeleja, *oen konstruiemodel u kome se razlikuju dva osnovna tipa drutva B predmoderna i moderna, kao i njihovimogu!i modeli razvoja B ekoloki moderno drutvo i rizino drutvo. *ao nusproizvod industrijskeproizvodnje, na kojoj poivaju moderna drutva, nastaju socijalnoekoloki problemi. Kanse da nekodrutvo zapone proces ekoloke modemizacije uspostavljaju se kada ivotna sredina prestane dase posmatra kao 2potrona roba3, ve! kao vrednost. rema *oenu, to je tzv. stanje a koje seodnosi na stanje u kome se raspravlja i pregovara o mogu!im pravcima razvoja kao i opotencijalima za njihovu realizaciju. % stanju a, drutvo moe da krene putem " ili @. % prvom

sluaju, prema *oenu, re je o linearnoj ekstrapolaciji postoje!ih trendova razvoja drutva(odnosno, ekoloka modernizacija se shvata kao nuna stepenica u njihovom razvoju). 4a razlikuod puta ", razvojni put @ podrazumeva diskontinuitet. Ovaj razvojni model bazira se na stavu daproces ekoloke modemizacije drutva zapoinje 2skokom3 koji se mani&estuje kao promenainstitucionalnoBorganizacionog okvira (u smislu razvijanja njihove Seksibilnosti), de>nisanje novepolitike zatite ivotne sredine, kao i njenih novih instrumenata, uspostavljanje osnova zapromene u nainu svakodnevnog ivota. ri tom, potencijal za 2skok3 ka ekolokoj modernizacijinajvie zavisi od kulturnih odlika i politikog konsenzusa. %koliko 2skok3 ka ekolokoj modernizaciji(opisan u razvojnom putu @) ne bude uspean, tada drutvo kre!e na put D B odnosno, ka rizinomdrutvu. Meutim, na tom putu, drutvu se prua mogu!nost da se koriguje 2iznutra3 B *oenukazuje na stanje p (jaanje institucionalne Seksibilnosti, kritiki osvrt na rezultate naunih

istraivanja i sl.) kao potencijalnu prekretnicu ka uspostavljanju 2samokoriguju!eg3 rizinogdrutva /sel3correcting risk societ2 % Dohen, -:7 --8) koji pretpostavlja mogu!nost rizinogdrutva da razvije mehanizme za prevazilaenje stanja konstantne ugroenosti i straha. Ova


16/37

mogu!nost se, prema *oenu (Dohen, -:7 --8), odnosi na razvojni put koji je, kao i razvojniput @, diskontinualan.0eorija ekoloke modemizacije se, u sutini, odlikuje konzervativnim stavom koji joj je omogu!iopopularnost, posebno van naunih krugova. Ova teza proizilazi iz injenice da se de>nisanihipotetiki okvir za prouavanje ekoloke modemizacije jednostavno nadovezuje na postoje!etrendove. 1e je o stanovitu koje se, u teorijskom pogledu, nastavlja na teoriju modernizacijekoja, kao u biti evolutivna teorija, zastupa ideju o postepenim, re&ormskim promena (tranziciji).$tanovite se odlikuje pozitivistikim duhom, iskazanim kao vera u mo! nauke i tehnolokognapretka. Ono to sutinski razlikuje ovo stanovite od @ekovog rizinog drutva jeste to da teorijaekoloke modemizacije nedovoljno analizira problem razliitih interesa i konSikata koji se mogujaviti kao posledica razliite 2oprete!enosti3 pojedinih drutvenih grupa, slojeva ili drutavasocijalnoekolokim problemima ili koji se mogu pojaviti u procesu njihovog reavanja (de>nisanjamera i aktivnosti politike zatite ivotne sredine). ri tom, razmatranje razliitih interesa ikonSikata u procesu ekoloke modernizacije mogu!e je posmatrati na dva glavna nivoa7 prvi jemeunarodni nivo (interesi i odnosi drutava koji uestvuju u procesu globalne ekolokemodernizacije), a drugi je nivo jednog globalnog drutva (nivo nacionalne drave gde seposmatraju interesi i odnosi razliitih drutvenih aktera koji uestvuju u ovom procesu). 5ako se uokviru analize procesa ekoloke modernizacije razmatra pitanje uloge drave (kao re&erentnogokvira za de>nisanje nove politike zatite ivotne sredine), ekonomskih aktera, kao i ekolokihpokreta, 2dubljih3 istraivanja o njihovim meusobnim odnosima nema.@ekovo stanovite o rizinom drutvu se smatra jednim od najrazvijenijih i teorijskinajutemeljenijih stanovita o drutvenim posledicama promena u ivotnoj sredini. 4a razliku odpristalica teorije ekoloke modemizacije, @ek istie da drutveni razvoj, nastavljen premadananjim trendovima, nikako ne moe biti modernizacija modernizacije. +aprotiv, savremenimdrutvima potrebne su korenite ekonomske i drutvene promene kako bi se spreilo da sesocijalnoekoloka kriza pretvori u socijalnoekolosku katastro&u. Ove promene odnose se upravo naproces koji @ek naziva reSeksivnom modernizacijom. 1eSeksivnom modernizacijom kritiki seanaliziraju osnovne pretpostavke na kojima poivaju nauka i proizvodnja. 4a razliku od pristalicateorije ekoloke modemizacije, @ek je miljenja da su nauka i tehnologija daleko vie doprineleproizvodnji rizika, nego njihovom uklanjanju i prevenciji. Ovakav stav, posebno kada je re o ulozi

nauke u proizvoenju rizika, u vezi je sa @ekovim stavovima o misti>kaciji nauke (naunihistraivanja i rezultata), neeljenim posledicama primene naunih saznanja, kao i svojevrsnoj2tajnoj vezi3 izmeu nauke i interesnih grupa koje proizvodnju rizika vide kao izvor pro>ta. 4arazliku od teorije ekoloke modernizacije, @ek je miljenja da se postoje!i momenatstanje razvojasavremenih drutava, kao osnova njihovog budu!eg razvoja, ne vidi kao tranzicioni ve! kaomomenat radikalne trans&ormacije. =o jedan element koji razdvaja teoriju ekoloke modernizacijeod @ekovog rizinog drutva jeste taj to dobar deo @ekovih analiza posve!en pojedincu, odnosno,problemu njegove line nesigurnosti i ose!anja ugroenost od rizika.


17/37

:. #*OLOK*" $A#$0 $a promenama koje nastaju u prirodi kao posledica ovekovog 3prisvajanja prirode3proizvodnjom, a koje se ispoljavaju i u naruavanju ekoloke ravnotee, nastaje i svest o timpromenama ekoloka svest. Ona nastaje kako na osnovu njihovog empirijskog, oiglednogsaznavanja, tako i na osnovu njihovog naunog istraivanja. &eutim, ekoloka svest ne sadr4isamo saznanja o stanju i "romenama u pirirodi koje nastaju odnosom drutva "rema njoj, ve7sadr4i shvatanja o mogu7im "utevima i nainima reavanja ekolokih "roblema. #koloka svest sene iscrpljuje samo u kritici ekoloke situacije, ona pretpostavlja pored saznanja o stanju drutva iprirode i uzrocima toga stanja i saznanje o potrebi zatite prirode od daljeg naruavanja ekolokevrednosti u njoj, kako bi se ouvao prirodni okvir ivota oveka. % stvari, kako se esto istie, kadase razmatraju ekoloki problemi savremenog drutva, ekoloka kriza kao kriza industrijskogdrutva je kriza ivota pa bitnu komponentu sadraja ekoloke svesti treba da ini i svest o ivotu injegovoj ugroenosti i potreba njegovog ouvanja.#koloka svest je istorijska kategorija. Ona nastaje u istorijskom periodu kada odnos drutvaprema prirodi dovodi do naruavanja ekoloke ravnotee u prirodi, ekoloke krize. 4ato se iintenzitet ekoloke krize odraava na ekoloku svest. U stvari, ekoloka svest je i nastala u te4njida se nae reenje za ekoloku krizu, kao krizu "ostoje7e ciivilizaiije, kako bi se ouvala "rirodakao okvir 4ivota i kolevka ljudske civilizacije. 4ato ekoloka svestnije samo svest o ogranienostiprirode i svake mo!i u njoj i nad njom, ve! se ona zasniva i na saznanju da postoje!i izvori energijei sadanji ivotni uslovi oveka mogu za due vreme ili zauvek da se promene ili nestanu. a se tone bi desilo istie se potreba usaglaavanja ciljeva oveka i naina njihovog ostvarivanja saekolokim potrebama, pristupa &orBmulisanju optih principa ekoloke etike. 5z njih se izvodepravila ponaanja za oveka na osnovu kriterijuma ta je nedopustivoa ta dopustivo ponaanjeoveka kako sa ekolokog tako i sa moralnog stanovita. #koloku svest ine ne samo saznanja oodnosu prirode i drutva, o naruavanju ekoloke ravnotee i potrebi zatite prirode oddegradacije, ve! na tom saznanju i spremnost pojedinaca i drutvenih grupa da se angauju uzatiti prirode i time se odgovorno odnose prema drugim ljudima i budu!im generacijama. =er3Novek ivi i produuju!i se i zato je njegov odnos prema prirodi, ali i sadanjim generacijama,neodvojiv od odnosa prema budu!im generacijama, a time i od konzerviraju!eg, a ne samotroe!eg stava prema prirodi3 #koloka svest zato pretpostavlja da pojedinac i drutvene grupe

uvaavaju postojanje potreba drugih ljudi ili drutvenih grupa i da su svesni da se sva pitanjazatite i ouvanja prirodne sredine ne mogu reiti pravnim propisima, 3tj. da je zakonodavnaregulativa potrebna primarno tamo gde su manje akceptirane norme i drutvene vrednosti kaoekoloke vrednosti.3#koloka svest se razliito pojmovno odreuje. +jeno razliito pojmovno odreivanje nastaje kaorezultat teorijskih pristupa u njenom de>nisanju, razliitih sistema drutvenih vrednosti i razliitihdrutvenoBekonomskih odnosa drutava u kojima se pristupa njenom pojmovnom odreivanju.+ajkra!e se ekoloka svest odreuje tako to se kae da ona kao svest o okolini obuhvata (sadri)shvatanja, naine ponaanja, motive delovanja, elje i oekivanja koji se odnose i na ovekovuprirodnu okolinu. " kad se pristupi ukazivanju vanijih sadraja ekoloke svesti, onda se kao takvisadraji navode7 saznanja o ogranienosti prirode iji je integralni deo i ovekG saznanje o nunosti

ukidanja dominacije oveka nad prirodom i uspoBstavljanju dinamike ravnotee izmeu prirodnihsistema i ovekovog sistema, svest o ekolokoj krizi kao drutvenoj krizi, svest o globalBnomkarakteru ekoloke krizeG svest o reenjima ekoloke krize, svest o potrebi globalne strategijerazvoja kao cretpostavci opstanka ivota i svest o postojanju socijalnih snaga i njihovu sposobnostda komuniciraju i ostvare dinamiku viziju drutva.% stvari, ekoloka svest u sebi sadri vie dimenzija7 teorijsku dimenziju (nauno miljenje),vrednosnu dimenziju (ciljeve), socijalnu dimenziju (ideju nove zajednice), istorijsku dimenziju(mogu!nosti), politiku dimenziju (ako je delovanje socijalnih snaga) i subjektivnu dimenziju(pretpostavke, uverenja i elje). % stvari, za reavanje ekonomskih problema postoje dvauzajamno povezana imperativa7 ekoloki da ovek svoju delatnost usaglasi sa razvojem bios&ere imoralni B da se u saznanju pojavi novi tabu B ne zagauj prirodnu sredinu, ne radi suprotno

zakonitostima u njoj, 3poput principa 3ne ubij3 nastalog u poznom paleolitu i mezolitu3. *ra!e (ijednostavnije) reeno ekoloka svest sadri saznanje o ekolokoj situaciji, vrednosno odreivanjeprema njoj i ponaanje kojim treba da se ostvari ekoloko stanje kome se tei. rema tome, tri su,


18/37

u sadrinskom smislu, osnovna elementa ekoloke svestiG ekoloko znanje, vrednoBvanje ekolokesituacije i ekoloko ponaanje.8koloka znanja predstavljaju osnovni element ekoloke svesti. % ta znanja spadaju svakakosaznanje o ogranienosti prirode (tj. njenih resursa) i potrebi uspostavljanja dinamike vrednostiizmeu prirodnih sistema i drutvenih sistema koje stvaraju ljudi, o uzrocima koji dovode doekoloke krize i njenom globalnom karakteru i potrebi globalne strategije drutvemog razvoja kaopretpostavci opstanka ivota. % stvari, to su saznanja o sutini odnosa u sistemu 3drutvoBovekBtehnikaBprirodna sredina.3 Meutim, element ekoloke sveBsti su i saznanja o konkretnim oblicimanaruavanja ekoloke ravnotee koji omogu!avaju da se ekoloki problemi ne promiljaju samo naglobalnom planu ve! reavaju u konkretnim sluajevima. "li bez obzira da li se radi o saznanjimana globalnom ili (lokalnom) konkretnom planu, ona treba da izraavaju jedinstvo prirodnoBnaunogi humanistikog pristupa u saznavanju ekolokih problema.rednovanje ekoloke situacijeje drugi osnovni element ekoBloke svesti. On je odreen sistemomvrednosti drutva ili druBtvene grupe u kojoj se razvija ekoloka svest i izraava stavove drutvaili grupe prema ivotnoj sredini koju treba tititi i ouBvati kao vrednost. " to znai da o ekolokimpitanjima postoje razliita shvatanja u drutvu. 4ato ekoloka svest i nije monolitna poto jevezana za drutvene grupe i njihove sisteme vrednosti. % stvari, u druTvu 3postoje razliitivrednosni sistemi koji uporedo egzistiraju, a zavise od dominantnih vrednosti u drutvu (oko kojihse komponuju vrednosti 3nieg ranga3), to upravo dominantne vrednosti imaju na ekoloku svestbitan uticaj. #koloka svest je u tom smislu 3presek3 kroz sistem drutvenih vrednosti neke grupe,klase, kulture i sl., a koje bitno odreuju 3kvalitet ekoloke svesti3. Meutim, bez obzira toekoloka svest predstavlja ovakav 3presek3 u vrednovanju ekoloke situacije treba polaziti odsaznanja da je potrebno da drutveni progres bude zasnovan na naunim saznanjima koja neprotivuree zakonima prirode.8koloko "onaanje je tre!i bitan element ekoloke svesti. =er, ekoloka svest ne podrazumevasamo odreena saznanja pojedinaca i grupa o ekolokim problemima ve! i konkretnu drutvenu iindividualnu akciju koja ima za cilj reavanje ovih problema. " takve akcije nema bez ponaanjapojedinaca koji doivljava odreenu ekoloku situaciju, vrednuje je, na osnovu svog (i svoje grupe)sistema vrednosti i usredsreuje svoje ponaanje, tako da ga usaglaava sa ekolokom situacijom,tj. ponaa se tako da svojim ponaanjem doprinosi ostvariBvanju ekoloke situacije ijem se

ostvarivanju kao vrednosti tei. Meutim, ekoloko ponaanje nije odreeno samo ekolokimznanjima i vrednosnim sistemom. Ono je odreeno i drugim iniocima. +pr. osobinama linosti,ljudskim potrebama i mogu!nostima njihovog zadovoljavanja. 4ato se moe re!i da poeljnoekoloko ponaanje nastaje kao rezultat uticaja objektivnih i subjektivnih inilaca. MeButim, zapoeljno ekoloko ponaanje potrebno je kod ljudi razvijati i samopouzdanje, optimizam, da seekoloki poeljnim ponaanjem pojedinaca i drutva mogu reavati, i reiti, ekoloki problemi i daenergetska i sirovinska kriza i zagaenje ivotne sredine ne vode neizbeno unitenjuoveanstva.#koloka svest &ormira se (i razvija) ne samo pod uticajem ekolokih problema i pre svegadegradacije prirodne sredine koja ima karakter ekoloke krize, ni pod uticajem naunog saznanja okarakteru ove krize i mogu!nosti njenog reavanja. Ona nastaje i razvija se pod uticajem socijalnih

snaga i promena vrednosti sistema. +astaju!i pod uticajem ovih inilaca ekoloka svest, kaoosnova ekoloke politike, moe imati konzervativno ili progresivno obeleje. 0ako ekoloka svestmoe biti osnova tehnokratskih programa. Meutim, svako od ovih obeleja nema apsolutni ve!relativni karakter i zavisi od drutvenoBekonomskih okolnosti u kojima se razvija ekoloka svest iod pomeranja u njenom sadraju. % stvari, razvoj ekoloke svesti zavisi!e kako od promena udrutvu tako i od promena u vredBnosnim sistemima pojedinih zemalja. " takve promene uvrednosnim sistemima kako industrijski razvijenih tako i zemalja u razvoju su u toku i njihov tok semoe i predvideti5straivanje ekoloke svesti u =ugoslaviji je skromno kako po broju istraivanja tako i pomogu!nostima koje ta istraivanja pruaju za neko optije zakljuivanje. Meutim, i pored toga naosnovu rezultata i tih. skromnih istraivanja (pre svega, po broju) i saznanja o spontanim

reagovanjima graana na ekoloke probleme i njihovim stavovima prema ekolokim problemimamoe se re!i da ekoloka svest u =ugoslaviji jo uvek nije dovoljno razvijena. Ona nije razvijena usvojoj ukupnosti kao i u pojedinim njenim osnovnim elementima. re svega, ekoloka znanja kao


19/37

jedan od osnovnih elemenata ekoloke svesti nisu postala 3svojina3 ne samo graana ve! istrunih kadrova i naunika koji na jedan, ili drugi nain, vre usmeravanje drutvenog razvoja.0akva znanja nemaju se samo o globalnom odnosu sistema ovekBdrutvoBprirodna sredina ve! iispoljavanju zakonitosti u tom sistemu u naim konkretnim uslovima. +i vrednovanje ekolokesituacije (kao element ekoloke svesti) nije primereno savremenim zahtevima za ouvanjeprirodne sredine. % vrednosnom sistemu jugoslovenskog drutva (koji je vieslojan ikontradiktoran) zatita prirodne sredine jo uvek nema ono mesto koje bi trebalo da ima. 'na tomesto nema iz dva osnovna razloga5 zbog relativno nedovoljnog "oznavanja ekolokih zakonitostii njihovog is"oljavanja (sa prate!im posledicama) u nas i zbog relativnog siromatva naegdrutva, tj. niskog kvaliteta 4ivota (pre svega zbog niskog ivotnog standarda)"a se u te4nji zabrzim razvojem i una"reivanjem kvaliteta 4ivota "odizanjem 4ivotnog standarda (porastomprodukBtivnosti rada i na nain iscrpljivanja prirodnih resursa) nedovoljno uva4ava "rirodnasredina kao vrednost koju treba ouvati. Ova dva elementa ekoloke svesti odreuju i njen tre!ielement B ekoloko ponaanje. +eprilagoeno ekoloko ponaanje ispoljava se kako u izradiprojekata o izgradnji proizvodnih kapaciteta tako i u svakodnevnom ponaanju graana. *aoposledica ovakvog ponaanja ne samo da se uvozi ekoloki neprihvatljiva tehnologija ve! graaniu svakodnevnom ivotu doprinose degradaciji prirodne sredine.1azvijena ekoloka svest je znaajan inilac koncipiranja i ostvarivanja ekoloke politike. 4ato&ormulisanje njenih osnovnih pravaca u nas, zahteva (i pretpostavlja) i razvoj (unapreivanje)ekoloke svesti. Meutim, u preduzimanju mera za njen razvoj treba uzeti u obzir i &aktore koji suograniavali (ili, i ograniavaju) njen razvoj, kako bi se dejstvo tih &aktora ako ne eliminisalo, a onosvelo na to manju meru. ostoji ve!i broj takvih (ograniavaju!ih) &aktora, ali mi smatramo da semoe prihvatiti da su tri osnovna7 &aktor prolosti, &aktor sadanjosti i &aktor budu!nosti. JaktorproBlosti ispoljava se, pre svega, kroz shvatanja koja su postojala o odnosu oveka prema prirodikao odnosu ovekove dominacije nad prirodom i njegove mogu!nosti da prirodu neogranienoiscrpljuje, potinjavaju!i je svojim potrebama. Jaktor sadanjosti, ispoljava se u psiholokojadaptaciji oveka i drutvenih grupa na sve ve!e zagaivanje prirode, ime se smanjuje ovekovasvest o potrebi da reaguje na ugroavanje osnove egzistencije njegovog ivota. Jaktor budu!nostiispoljava se u ose!anju oveka i drutvenih grupa, ne samo da je savremeni svet ispunjenkonSiktima i neizvesnostima, ve! da to u budu!nosti moe biti i gore pa se time smanjuje prostor

za ovekovo razmiljanje o ekolokim alternativama. Ovi &aktori deluju ograniavaju!e na razvojekoloke svesti svi zajedno ili samo pojedini od njih. *ako !e delovati, i u kom intenzitetu zavisi odmnogih okolnosti, od linih svojstava pojedinaca do karaktera pojedinih drutvenih grupa kojimapripadaju i interesi tih grupa u drutvu. ri tom treba imati u vidu da ekoloka svest nije dovoljnorazvijena ne samo zbog nedovoljnih ekolokih znanja ve! i zbog raskoraka tih znanja i drutvenihinteresa da ekoloka znanja postanu osnova ekoloke akcije, tj. akcije za zatitu i unapreivanjeovekove ivotne sredine


20/37

/. 1"4A5="+=# #05*# ?5AO0+# $1#5+#$kup pozitivnih etikih vrednosti kao i skup etikih zabrana koju usvaja etika speci>nih dmtava!e na duge staze uvek da odraava uslove pod kojima moramo da ivimo i radimo kako bismoopstali. Ovaj iskaz je gotovo tautoloki, poto ako etika jednog drutva ne uzima u obzir sve to jepotrebno za opstanak, drutvo !e prestati da postoji. Mnogi od etikih standarda koje danasprihvatamo mogu da se objasne u ovim terminima. +eki od njih su univerzalni i mogu se smaBtratida donose dobrobit drutvu u gotovo svim uslovima u kojima ljudi ive. Oigledno je da drutvo ukome je doputeno da njegovi pripadnici nekanjeno ubijaju jedni druge ne moe dugo da traje.Obrnuto, roditeljske vrline ispoljene u podizanju dece, kao i druge vrline poput potenja, ililojalnosti prema grupi, uvrsti!e postojanu i trajnu zajednicu. ruge zabrane mogu da odraavajuspeci>ne uslove7 praksa koja postoji meu #skimima da ubijaju svoje stare roditelje koji vie nisuu stanju da se sami hrane, esto se navodi kao nuan odgovor na ivot u surovoj klimi. @ezsumnje je da !e postepene promene klimatskih uslova, ili migracija ka razliitim regionima uticatina nuno prilagoavanje etikih sistema.$ada se suoavamo sa novom pretnjom naem opstanku. $ve ve!i broj ljudi, zajedno sa nusproizvodima ekonomskog rasta je podjednako sposoban da ugrozi i nae i svako drugo drutvo,kao to su to inili i stari izazovi. o sada se nije razvila ni jedna etika koja bi bila sposobna da sesuoi sa ovom pretnjom. +eki od etikih principa koje imamo upravo su suprotni onome to namtreba. *ao to smo ve! videli, problem je u tome to se etiki principi sporo menjaju a premalonam je vremena ostalo da razvijemo etiku ivotne sredine. =edna takva etika bi trebalo da smatrada je svako ponaanje koje je tetno po okolinu etiki sporno, a oni postupci koji su neopravdanotetni su izvesno ravi. Ovo je jedna ozbiljna poenta koja stoji iza moje primedbe iznesene uprvom poglavlju, da su moralna pitanja koja se raaju vonjom kola ozbiljnija od onih koji seodnose na seicsualno ponaanje. =edna etika okoline mogla bi da ustanovi vrednosti u spasavanjui recikliranju sirovina, kao i poroke u estravaganciji i prekomernoj potrosnji. %zmimo samo jedanprimer7 na izbor rekreacionih aktivnosti nije etiki neutralan sa stanovita jedne etike ivotnesredine. $ada nam se, kao iskljuivo pitanje ukusa, name!e izbor izmedu vonje motornog vozila ibiciklizma, izmeu skijanja na vodi i ser&ovanja na vetru. a ipak postoji jedna sutinska razlika7vonja kolima i skijanje na vodi zahtevaju kori!enje &osilnog goriva kao i isputanjeugljenmonoksida u atmos&eru. @iciklizam, i jedrenje na talasima ne zahtevaju. "ko zaista ozbiljno

shvatimo potrebu da se sauva naa prirodna sredina, vonja kolima i skijanje na vodi ne!e bitinita prihvatljiviji oblik zabave nego to danas gledamo na draenje medveda u lancima.+ije teko naslutiti koji su glavni obrisi jedne istinske etike ivotne sredine. % samoj njenoj osnovi,jedna takva etika izgrauje uvaavanje prema svim osetljivim bi!ima, ukljuuju!i i budu!egeneracije koje se proteu u daleku budu!nost. +ju prati estetika potovanja prema divljoj ineiskvarenoj prirodi. +a detaljnijem planu, koji je primenjiv na ivote stanovnika veiikih i manjihgradova, ona se zalae za male porodice. (Ovde se ona dosta razlikuje od nekih postojecih etikihverovanja koji su zaostavtina iz prolosti, kada je zemlja bila slabije naseljenaG ona je takoe uprotivstavu prema implikacijama 3totalne3 verzije utilitarizma o kojoj smo raspravljali u etvrtompoglavlju). =edna etika ivotne sredine odbacuje ideale materijalistikog drutva u kome je uspehmeren brojem potronih dobara to neko moe da skupi. 4a razliku od toga, ona uspeh procenjuje

s obzirom na razvoj neijih sposobnosti kao i postizanju stvarnog ispunjenja i zadovoljenja. Onapromovie umerenost, poto je ona nuna kako bismo smanjili zagaenost i postigli da sve tokoristimo moe da bude vie puta ponovo upotrebljeno. +esmotreno bacanje materijala koji moeda se reciklira predstavlja &ormu vandalizma ili pak krau naeg zajednikog vlasnitva nadsirovinama sveta. $toga razliiti vodii i kiijige 3zelenog potroaa3 kojima nas savetuju kako daspasemo nau planetu B recikliraju!i ono to upotrebljavamo i kupuju!i proizvode koji u najve!ojmeri ne tete okolini B predstavljaju deo nove etike koja se danas trai. Nak se i oni mogu pokazatisamo kao prelazno reenje, sredstvo ka dolaenju do jedne etike u kojoj je sama ideja potronjenepotrebnih proizvoda dovedena u pitanje. $er&ovanje na vetru moe biti bolje od skijanja na vodi,ali ako nastavimo da kupujemo nove daske za jedrenje kako bi bili u toku sa najnovijim trendovimau dizajnu dasaka i jedara, razlika !e biti beznaajna.

Moramo da rede>niemo na pojam ekstravagancije. % jednom svetu koji se nalazi pod pritiskom,ovaj pojam se ne ograniava na klimatizovane limuzine i om erinjon ampanjac. 5sto tako jeekstravagantno ako koristimo drvenu grau koja potie iz kinih uma, jer je dugorona vrednost


21/37

ovih uma daleko ve!a nego ono za ta se ona upotrebljava. roizvodi od papira koji se bacaju suekstravagantni zato to su drevne ume tvrdog drveta pretvorene u debla i prodate proizvoaimapapira. 3Aonja u prirodi3 je ekstravagantna upotreba &osilnog goriva koji doprinosi e&ektu staklenebate. 4a vreme rugog svetskog rata kada je bilo nestaice benzina, pojavili su se posteri sapitanjem7 3a li je vae putovanje zaista neophodnoI3 ozivanje na nacionalnu solidarnostnaspram vidljive i neposredne opasnosti je bilo vrlo e>kasno. Opasnost koja preti naoj okolini jemanje neposredna i daleko manje vidljiva, ali tim nije nita manja naa potreba da se odreknemonepotrebnih putovanja kao i drugih oblika nepotrebne potronje.Kto se same hrane tie, ono to je velika ekstravagancija nisu kavijar ili peurke tru&e, ve!govedina, svinjetina, kao i ivina. +ekih E/< svetskih itarica se danas koristi u ishrani doma!ihivotinja, kao i velika koliina soje. +a ovoj planeti postoji tri puta ve!a koliina doma!ih ivotinjaod ljudi. $amo ukupna teina -.8/ milijardi grla stoke prevazilazi ljudsku populaciju. ok sanegodovanjem gledamo na broj roene dece u siromanijim delovima sveta, istovremeno se neosvr!emo na prekomeran broj ivotinja koje su uzgajaju na &armama, emu i sami doprinosimo.Ogromno rasipanje itarica koje se koriste u ishrani intenzivnog uzgoja ivotinja je ve! spomenutou tre!em i osmom poglavlju. " ovo je dodue samo deo tete koji se nanosi ivotinjama koje zanae potrebe uzgajamo. Metode &abrikih &armi u industrijalizovanim zemljama koje silno troeenergiju su odgovorne za potronju ogromnih koliina &osilnog goriva. Femijska ubriva, koja sekoriste kao dodaci itaricama u ishrani stoke, svinja i ivine, smetenih u bokseve, proizvodenatrijum oksid, jo jedan gas koji stvara e&ekat staklene bate. Onda treba spomenuti i gubitakuma. $irom sveta se isteruju stanovnici uma, bilo da se radi o ljudima ili ivotinjama. Od -C6.godine, raskreno je 89< uma Dentralne "merike za potrebe stoke. *ada se jedanput raskri ovosiromano zemljiste ono moe jedva nekoliko godina da se koristi za obraduG posle toga sezemljoradnici sele na novo zemljiste. +a naputenim panjacima navlai se ipraje, ali umaponovo ne raste. *ada su ume toliko raskrene da stoka moe da pase, u atmos&eru se oslobaamilijarda tona ugljendioksida. +ajzad, smatra se da ukupna koliina stoke u svetu proizvodi oko86< metana koji odlazi u atmos&eru, a da pri tom metan zadrava dvadesetpet puta vie suneveenergije od ugljenBmonoksida. 5 ubrivo iz &armiB&abrika takoe stvara metan jer za razliku odgnojiva koje na prirodan nain pada na zemlju, ovo se ne rastvara u prisustvu kiseonika. $ve nasovo navodi na obavezuju!e ponaanje, povrh onoga to smo rekli u tre!em poglavlju, u pogledu

vrste ishrane koja se uglavnom zasniva na biljkama.5sticanje odmerenosti i jednostavnog ivota ne znai da etika ivotne sredine gleda popreko nazadovoljstvo, ve! da zadovoljstva koja ona ceni ne rezultiraju iz sumnjive potroBnje. 4a razliku odovih, to su zadovoljstva koja potiu od toplih ljudskih i seksualnih odnosa, od bliskosti prema deci iprijateljima, razgovora, sporta i rekreacije koji su u skladu sa naom okolinom, a ne koji joj nanosetetuG od hrane do koje nismo doli eksploatacijom osetljivih stvorenja i izrabljivaBnjem zemljeG odstvaralakih aktivnosti i rada svake vrsteG i (sa dunom panjom da se ne pokvari upravo ono tose ceni) iz potovanja neiskvarenih mesta u svetu u kome ivimo.


22/37

. 5$01"?5A"N*5 1OD#$1azmotrimo sada &aze koje ine istraivaki rad79roblem koj# se #stra4je$vako istraivanje zapoinje od problema koje se istrauje. 0o je ponekad oblast o kojoj neraspolaemo injenicama, tako da, jednostavno, elimo da proirimo svoje znanje, recimo,pojedinim institucijama, drutvenim procesima ili kulturama. 5straiva moe postaviti ovakvapitanja7 koji procenat populacije danas ima jaka religiozna ose!anjaI a li 5jude zaista ne zanimakoliko njihova vlada ima lanovaI % kojoj meri ekonomska pozicija ena zaostaje za pozicijommukaracaI +ajbolje socioloko istraivanje, meutim, zapoinje postavljanjem problema, koji,istovremeno, predstavlja zagonetku. 4agonetka nije samo nedostatak podataka, nego i "raznina unaem razumevanju. 4natan deo vetine u sprovoenju valjanog sociolokog istraivanja, sastojise u pravilnom identi>kovanju zagonetki. %mesto da, jednostavno, prui odgovor na pitanje 2$tase ovde deavaI3, proces reavanja zagonetke treba da doprinese naem razumevanju togazatose neto deava na takav nain. 0ako bismo mogli da se zapitamo7 zato se menjaju obrascireligioznih uverenjaI $ta izaziva promenu broja ljudi koji izlaze na izbore poslednjih nekolikogodinaI 4ato su ene slabo zastupljene na visokim poloajimaI +ijedan podatak u istraivanju nestoji sam za sebe. 5straivaki problemi nastaju i u toku samog istraivakog radaG ponekad se sajednog istraivakog projekta moe pre!i na drugi, jer se javljaju pitanja koja istraiva nijeprethodno razmotrio. $ociolog moe da otkrije neko nerazjanjeno pitanje itaju!i knjigu nekogdrugog sociologa ili struni asopis ili tako to sam uoava pojedine tendencije u drutvu. +aprimer, poslednjih nekoliko godina, sve je ve!i broj programa koji zahtevaju da se mentalno obolelilee u zajednici, umesto da se smetaju u psihijatrijske ustaBnove. $ociolog moe, s tim u vezi, dapostaBvi pitanje7 ta je dovelo do promene stava prema mentalno obolelimaI *akve su mogu!eposledice takvog pristupa, kako po pacijenta, tako i po iru zajednicuI.

9regle- ran#j#5 #stra4#vanjaoto se identi>kuje problem, slede!a &aza u istraivakom procesu obino obuhvata pregledpostoje!e literature u datoj oblasti7 moda je u nekim ranijim istraivanjima problem ve! reen nazadovoljavaju!i nain. %koliko to nije sluaj, istraiva mora da proveri sve dotadanje relevantnestudije i ustanovi u kojoj meri mu one mogu biti od koristi. a li su raniji istraivai ve! uoili istu

2zagonetku3I +a koji nain su pokuali da je reeI *oje je aspekte problema njihoBvo istraivanjepropustilo da analiziraI 5deje drugih istraivaa mogu da pomognu sociologu da razjasni spornapitanja i odlui se za najpogodniji metod u svom sopstvenom istraivanju.

9re!#z#ranje roblema0re!a &aza podrazumeva jasno &ormulisanje problema koji se istrauje. "ko ve! postoji relevantnaliteratura, istraiva !e ve! u biblioteci ste!i uvid u najpogodniji pristup problemu. +aslu!ivanjeprirode problema moe, u ovoj &azi, ponekad da se pretvori u odreenu de>nitivnu hipotezu Bpretpostavku o pojavi koja se prouava. a bi istraiBvanje bilo valjano, hipoteza se mora&ormulisati na takav nain da prikupljeni materijala moe pruiti dokaze kojima se hipotezapotkrepljuje, ili odbacuje kao netana.

Izbor meto-a za r#kljanje o-ataka5straiva, u ovoj &azi, mora da odlui kako !e prikupiti materijal potreban za istraivanje. ostojiveliki broj istraivakih metoda, a koji !e biti odabran, zavisi od ukupnih ciljeva prouavanja, kao iod aspekata ponaanja koji se analiziraju. 4a neke sluajeve pogodno je anketiranje, u kojem seobino koriste upitnici. od nekim drugim okolnostima, moe biti uputnije koristiti metodeintervjuisanja ili posmatranja, koje je koristila "rli Fokild.

Srovo:enje #stra4#vanja% trenutku kada se ve! pristupilo istraivanju, mogu se javiti neoekivane prepreke praktineprirode. Moda nije mogu!e stupiti u kontakt s onima kojima treba poslati upitnik ili sa onima koje

istraiva eli da intervjuie. onekad >rme ili dravne institucije nisu spremne da dozvoleistraivau da u njima sprovede istraivanje. +a primer, ako se vri istraivanje o tome kako >rmesprovode programe. pruanja jednakih moBgu!nosti enama, moe se desiti da >rme koje takve


23/37

programe ne sprovode odbiju saradnju. % takvim sluajevima, moe se dogoditi da rezultatiistraivanja budu nepotpuni i, stoga, neobjektivni.

Interreta!#ja rezltata% trenutku kad je prikupljen materijal za analizu, problemi za istraivaa ne prestaju B moe sedesiti da tek poinjuR %stanoviti implikacije i izvesti zakljuke iz prikupljenih podataka i ponovo ihpovezati s problemom koji se istrauje, retko je lako. onekad je mogu!e do!i do jednoznanihodgovora na postavljena pitanja, ali se kod mnogih istraivanja na kraju ne dolazi do konanihzak5juaka.

9re-o2avanje rezltata5zvetaj o istraivanju obino se objavljuje u vidu lanka ili knjige, u kojima se prikazuje prirodaistraivanja i argumentuju zakljuci do kojih se dolo. % sluaju "rli Fokiled, to je bila knjiga :akorukovoditi srcem. Ovo je zavrna &aza samo za konkretan istraivaki projekat. Meutim, u ve!iniizvetaja navode se pitanja na koja tek treba dati odgovor i predlau smernice daljeg istraivanja.$vako pojedinano istraivanje predstavlja samo deo neprekidnog procesa naunog rada koje seodvija unutar socioloke zajednice.

Stvarnost se name;ezike. *ao i prirodne nauke, i sociologijase oslanja na pretpostavci da svi dogaaji imaju neki uzrok. riutveni ivot se ne sastoji odnasuminog niza dogaanja, bez reda ili razloga. =edan o glavnih zadataka sociolokog istraivanjazajedno sa teorijskim miljenjem B jeste utvrivanje uzroka i posledica.

Uzro2nost # korela!#ja%zronost se ne moe izvesti direktno iz korelacije. *orelacija znai postojanje konzistentne vezeizmeu dva skupa dogaaja ili varijabli (promenljivih). Aarijabla je bilo koju dimenziju u odnosu na

koju se pojedinci ili grupe menjaju. %zrast, razlike u prihodima, stopa kriminala ili klasne razlike,predstavljaju samo neke od mnotvo promenljivih koje izuavaju sociolozi. onekad se ini da dvepromenljive koje stoje u bliskoj korelaciji, moraju biti i u uzronoBposledinom odnosuG to,meutim, esto nije sluaj. ostoje mnoge korelacije bez ikakvog uzronoBposledinog odnosaizmeu promenljivih. +a primer, u periodu posle rugog svetskog rata, postojala je korelacijaizmeu opadanja broja ljudi koji pue na lulu i opadanja broja ljudi koji redovno pose!uju bioskop.=asno je da prva promena nije uzrok druge, a izmeu njih je teko prona!i bilo kakvu, makar inajudaljeniju vezu.Mnogo je primera, meutim, gde nije uvek tako oigledno da posmatrana korelacija nepodrazumeva i uzronoBposledini odnos. 0akve korelacije predstavljaju zamku za neoprezne, jerlako dovode do problematinih ili netanih zakljuaka. % svom klasinom delu iz -/:. godine, pod

naslovom ;amoubistvo, #mil irkem je pronaao korelaciju izmeu stopa samoubistva i godinjihdoba (urkheim, -98). % drutvima koje je irkem proavao, stopa samoubistva progresivno seuve!avala u periodu izmeu januara i juna ili jula. alje tokom godine, stopa se smanjivala sve do


24/37

decembra. 5z ovoga bi se moglo pretpostaviti da su temperatura vazduha ili klimatske promene uuzronoj vezi sa sklono!u pojedinaca ka samoubistvu. *ako temperatura vazduha raste, modaljudi postaju sve impulsivniji i razdraljivijiI Meutim, uzrona veza ovde verovatno nema nikakveveze sa temperaturom ili klimatskim uslovima. Ona predstavlja"rividnu korelaciju B povezanostizmeu dve varijable koja samo izgleda logino, a zapravo je uzrokovana nekim drugim &aktoromili &aktorima. "ko odemo korak dalje, vide!emo da ve!ina ljudi ima aktivniji drutveni ivot uprole!e i leto, nego u zimu. *od pojedinaca koji se ose!aju izolovano ili nesre!no, ova ose!anja seintenziviraju sa pojaanjem aktivnosti drugih ljudi. $toga je verovatno da !e se kod njih pojavitive!a sklonost ka samoubistvu u prole!e i leto, nego u jesen i zimu, kad je drutveni ivot ljudi,obino, manje intenzivan.

Uzro2n# me5an#zam%tvrivanje uzrone veze u korelaciji esto predstavlja teak proces. 1ecimo, u modernimdrutvima postoji visoka korelacija izmeu stepena obrazovanja i uspeha u karijeri. $to je nekouspeniji u kolovanju, to !e bolje pla!eno radno mesto da dobije. *ako se objanjava ovakorelacijaI 5straivanja pokazuju da nije re iskljuivo obrazovanjuG uspeh u kolovanju vie zavisiod porodice iz koje neko potie. eca iz dobrostoje!ih ku!a, iji roditelji vode rauna o njihovomkolovanju i koji su imali bogate ku!ne biblioteke, e!e postiu bolji uspeh u koli nego deca izporodica koje nemaju ove uslove. %zroni mehanizmi, u ovom sluaju, jesu stav roditelja premadeci, kao i uslovi za uenje koje im je obezbedila porodica.%zrone veze u sociologiji ne bi trebalo shvatati mehaniki. $tavovi koje ljudi imaju i njihovisubjektivni razlozi da delaju na odreeni nain, uzroni su inioci u odnosiBma izmeu promenljivihu drutvenom ivotu.

&ontroleri utvrivanju jednog ili vie uzroka koji objanjavaju korelaciju, potrebno je razlikovati nezavisneod zavisnih varijabli. +ezavisna varijabla ili promenljiva je ona koja proizvodi neki e&ekat nazavisnu promenljivu. romenljiva na koju se vri uticaj jeste zavisna. % navedenom primeru, uspehu kolovanju nezavisna je promenljiva, a primanja su zavisna varijabla. Ova razlika tie se pravcauzronog odnosa koji istraujemo. 5sti inilac moe biti nezavisna varijabla u jednom istraivanju, a

zavisna u nekom drugom. $ve zavisi od toga koje uzrone odnose analizujemo. "ko posmatramouticaj koji neija primanja imaju na. njegov nain ivota, u tom sluaju, primanja predstavljajunezavisnu, a ne zavisnu varijablu.a bismo saznali da li korelacija izmeu promenljivih ukljuuje i uzroni odnos, koristimo kontrole,to znai da neke promenljive odravamo stalnim, da bismo mogli da procenimo uticaj drugih. +ataj nain, u stanju smo da izvrimo procenu posmatranih korelacija, tako to !emo izdvojitiuzrone od neuzronih odnosa. +a primer, autori koji su se bavili prouavanjem razvoja deteta,tvrde da izmedu odsustva majke u detinjstvu i ozbiljnih problema linosti u odraslom dobu, postojiuzrona veza. *ako da procenimo da li zaista postoji uzrona veza izmedu odsustva majke udetinjstvu i kasnijih poreme!aja linostiI 0o !emo posti!i tako to !emo pokuati da kontroliemoili U2uklonimo3 ostale mogu!e uticaje kojima bi se mogla objasniti korelacija. =edan od razloga

odsustva majke u detinjstvu moe biti bolest deteta, zbog ega je ono primorano da provede duivremenski 3period u bolnici, odvojeno od roditelja. Meutim, da li je odvojenost od majke, uovakvim sluajevima, zaista presudnaI "ko je dete u detinjstvu primalo ljubav i panju od


25/37

*orelacija koja se istrauje moe se objasnitimnotvom mogu!ih uzroka. *ako da budemo sigurnida smo ih sve uzeli u obzirI Odgovor glasi7 ne moemo biti sigurni. +e bismo nikad bili u stanju dasprovedemo socioloko istraivanje i izvrimo interpretaciju njegovih rezultata, ako bismo biliprinueni da uzmemo u obzir sve inioce od kojih moe da zavisi uzroni odnos, a koje smatramopotencijalno relevantnim. %tvrdivanje uzronih odnosa obino se vri na osnovu prethodnihistraivanja vrenih u datoj oblasti. "ko unapred nemamo nekakvu uputnu ideju o uzronimmehanizmima koji se tiu neke korelacije, bi!e nam veoma teko da otkrijemo prave uzroneveze. % tom sluaju, naprosto ne!emo znati ta da testiramo.0eko!e koje se javljaju pri pokuaju da sa sigurno!u utvrdimo postojanje uzronog odnosa ukorelaciji, ilustrova!emo primerom istraivanja uzrone veze izmedu puenja i raka plu!a.5straivanja koja su dosad vrena, ukazuju na jaku korelaciju izmedu ova dva &aktora. uai suskloniji da obole od raka plu!a nego nepuai, a strastveni puai skloniji od onih koji pue manje.*orelacija moe da se prikae i na obrnut nain. Aeliki procenat onih koji obole od raka plu!a supuai, ili su bili puai u duem periodu. osad je ovu korelaciju potvrdilo tako mnogoistraivanja, da je postojanje uzrone veze izmedu puenja i raka plu!a sada opteprihva!eno.Meutim, precizno de>nisani kauzalni mehanizmi jo su, u velikoj meri, nepoznati.@ez obzira na prethodna istraivanja u bilo kojoj oblasti, uvek postoji sumnja da neki uzronimehanizmi nisu do kraja rasvetljeni. rugaije interpretacije korelacija uvek su mogu!e. 1ecimo,na osnovu nekih istraivanja, tvrdi se da oni koji imaju prediBspoziciju da obole od raka plu!a,imaju predispoziciju i da pue. 5z ovoga proizlazi da uzrok raka plu!a nije puenje, nego neka vrstaurodene sklonosti puenju, odnosno, oboljenju od raka.


26/37

-6. 5$01"?5A"N*# M#0O#

1. Etnogra=jarouavanje ljudi i grupa koje istraiva obavlja na licu mesta u toku izvesnog perioda, pri emuse koristi opservacijom ili intevjuima kako bi upoznao njihovo drutveno ponaanje. #tnogra&skoistraivanje ima za cilj da otkrije znaenja na kojima poiva drutveno delanje. 0o se obavlja takoto se istraiva direktno ukljuuje u interakcije koje ine drutvenu stvarnost grupe koja seprouava. $ociolog koji vri etnogra&sko istraivanje moe mesecima, ak, godinama da ivi ili radiu okviru grupe, organizacije ili zajednice koju prouava. On se esto aktivno ukljuuje u njihovesvakodnevne aktivnosti, posmatra ta se deava i trai objanjenja u vezi sa odlukama,postupcima ili ponaanjem lanova grupe. +ije dovoljna samo prisutnost etnogra&a u zajednici.#tnogra& mora da objasni i opravda svoje prisustvo lanovima zajednice. "ko eli da dobije validnerezultate, istraiva mora da zadobije poverenje i obezbedi saradnju zajednice i da ih, to jenajvanije, zadri u duem periodu. 0aj proces prihvatanja od strane grupe moe biti dugaak iteak, ali, vremenom, etnogra> uspevaju da sa lanovima grupe izgrade odnos zasnovan nameusobnom poverenju. % nekim sluajevima, istraiva uspeva da postane deo zajednice, a udrugim biva prihva!en kao istraiva, ali ipak tretira kao neko ko dolazi spolja. ugo se nijegovorilo o rizicima ili problemima koje treba prevladati kada se vre istraivanja zasnovana nametodu posmatranja sa ue!em, no u novije vreme objavljena su se!anja, odnosno dnevnici ukojima se otvoreno govori o problemima prilikom takvih terenskih istraivanja. 5straiva se estoosea usamljeno u zajednici koju prouava B nije lako uklopiti se u drutveni kontekst ili zajednicukojoj ne pripadate. 5straiva je esto &rustriran, jer lanovi zajednice odbijaju da iskreno govore osebiG direktno ispitivanje ponekad nailazi na dobar prijem, dok, u drugim sluajevima, izazivasamo ledenu tiinu kod sagovornika. % nekim vrstama terenskog istraivanja, istraiva se izlae i>zikoj opasnostiG na primer, ako se bavi prouavanjem bande delinkvenata, iji ga pripadnicimogu smatrati policijskim doBunikom ili pripadnikom rivalske bande.% tradicionalnim etnogra&skim radovima, uglavnom nije bilo rei o istraivau i problemima skojima se sretao u terenskom radu. Aerovalo se da je etnogra& u stanju da prui objektivnu slikuonoga to prouava. Nak ni istraivanje "rli Fokild, sprovedeno poetkom osamdesetih godina,ne prua mnogo in&ormacija o autorki ili prirodi njenog odnosa s ljudima koje je prouavala. %

novije vreme, pak, etnogra> sve vie govore i sebi i prirodi svog odnosa sa ljudima koje suprouavali.

Prednosti i nedostaci etnografje

#tnogra&sko istraivanje, pod uslovom da je uspeno sprovedeno, prua mnogo vie in&ormacija odbilo kog drugog istraivakog metoda. *ad se stekne uvid u ponaanje grupe 2iznutra3, postupcinjenih lanova mnogu postati mnogo jasniji. 0akoe, kroz etnogra&sko istraivanje moe se do!i dosaaznanja o drutvenim procesima koji se prepili!u sa situacijom koju prouavamo. #tnogra>ja seesto smatra kvalitativnim istra4ivanjem,jer se vie oslanja na subjektivno razumevanje, nego nanumerike podatke. #tnogra>ja omogu!ava istraivau mnogo elastiniji pristup od drugihmetoda. 5straiva je u stanju da se prilagodi novim ili neoekivanim okolnostima i da s njima

usklauje svoj dalji rad.Meutim, terenski rad ima i svojih velikih ogranienja. 0im se metodom mogu prouavati samomale grupe ili zajednice. %speh umnogome zavisi od vetine samog istraivaa da steknepoverenje pripadnika grupe, bez ega istraivaki postupak ne moe ni da pone. Mogu!a je iobrnuta situacija. 5straiva se, u nekim sluajevima, toliko poistoveti sa grupom da postane2jedan od njih3, ime gubi atribut objektivnog pomatraa.

>. Anket#ranje5nterpretacija podataka dobijenih etnogra&skim metodom, kao i drugim kvalitativnim itraivanjimaB obino izaziva teko!e pri uoptavanju zakljuaka. oto se na ovaj nain prouava samo malibroj pojedinaca, nikad ne moemo sa sigurno!u tvrditi da se ono to je utvreno u jednom

kontekstu, moe primeniti i u drugim situacijama, niti da !e dva razliita istraivaa do!i do istihzakljuaka, ak i ako prouavaju istu grupu. Ovaj problem nije toliko izraen kod anketiranja, jer suankete kvantitativnog karaktera. Dilj ankete jeste prikupljanje podataka koji se mogu statistiki


27/37

analizirati, kako bi se otkrili obrasci ili pravilnosti. "ko se anketa koristi na odgovaraju!i nain,dobijene korelacije se mogu uopteno primeniti na ve!i broj ljudi. ok su etnogra&ska istraivanjapogodna za detaljno prouavanje manjih segmenata drutvenog ivota, ankete su prikladnije zamanje detaljna prouavanja, iji se rezultati, meutim, mogu primeniti na ire oblasti.

%pitnici se koriste kao glavni instrument za prikupljanje podataka pri anketiranju. %pitnik sepopunjava ili lino pred istraivaem, ili se alje i vra!a potom ili eBmailom. 'rupu ljudi koja seprouava, sociolozi nazivaju populacija. % pojedinim anketama, populacija moe obuhvatitinekoliko hiljada ljudi.ri anketiranju se koriste dve vrste upitnika. % prvoj vrsti (zatvoreni upitnici) postavljaju se pitanjana koja je mogu!e dati ogranien broj odgovora B na primer, ,,danene znam3 ili 2vrloverovatnoverovatnomalo verovatnosasvim malo verovatno3. 0akvi upitnici imaju tu prednost tose lako porede ili prebrojavaju, poto je predvien samo mali broj varijanti odgovora. $ drugestrane, poto ne omogu!avaju ispoljavanje nijansi u miljenju ili verbalnom izraavanju, podaciprikupljeni na ovakav nain naje!e su ogranienog obima, a mogu da navedu i na pogrenezakljuke.ruga vrsta jesu upitnici koji sadre otvorena pitanja. 5spitanici imaju ve!u slobodu izraavanja, ito svoj

Documents

socijalna ekologija 2