SOCIJALNA MEDICINA - SKRIPTA -

BEOGRAD 2002.

I-1. TEORIJSKI KONCEPT ZDRAVLJA RAZVOJ SHVATANJA O ZDRAVLJU Razvoj shvatanja o zdravlju menjao se kroz istoriju. ANTIKI PERIOD Prva zabeleena shvatanja govore o zdravlju kao o stanju ravnotee. U KINI je smatrano da ako se narui red stvari u prirodi, mora nastati bolest. U ANTIKOJ GRKOJ zdravljem se bave lekari, ali i filozofi : '' Zdravlje je harmonija koja je osnov svakog moralnog ponaanja '' PLATON '' Ne treba se moliti bogu za zdravlje ono je u rukama samih ljudi '' DEMOKRIT HIPOKRAT : Priroda ima neprekidnu tenju da odri stanje stabilnosti, pa se zato svojim snagama adaptira na promene, kako bi odrala tu ravnoteu u toj ravnotei ovek je zdrav ! Kada se ravnotea narui, javlja se bolest. BIOMEDICINSKI MODEL Ovaj pristup se razvija od XVI veka. Dostignua u fizici se primenjuju na '' mainu ljudskog tela'', koja '' radi po zakonima fizike''. ZDRAVLJE je odsustvo bolesti, perfektan rad maine ljudskog tela. BOLEST je prirodno stanje, a zdravlje je ''neto to dolazi izmeu dve bolesti'' kae ova teorija. Ovaj model je dugo bio na snazi. ''ovek je mainerija, a bolest je kvar koji lekar treba da otkloni! ''. Pozitivne strane ovog metoda : Pomogao je ''naunom udu'',razvoju tehnologije... Negativne strane : Doveo je do porasta trokova zdravstvene zatite. RANI SOCIOMEDICINSKI MODEL Pokuano je da se ukae na znaaj ''eksternih faktora'' za zdravlje, ali je to bilo bez velikog odjeka. Oslanjajui se na korene antike medicine, naunici su tvrdili da je distribucija bolesti zavisna od socio-ekonomskih i kulturalnih uslova. (Npr. U ranom kapitalizmu neadekvatna ishrana, stanovanje, situacija, radni dan bez ogranienja dovodili su do prerane smrti u radnoj populaciji.) EPIDEMIOLOKI (PREVENTIVNI) MODEL Zdravlje definie kao ravnoteu agensa, sredine i domaina. AGENS SREDINA DOMAIN Agens deluje uvek negativno na zdravlje, domain se brani svojim zdravstvenim kapacitetom, a sredina, kada je povoljna, pomae domainu, a kada je nepovoljna, pomae agensu. Ovaj model je dobar za objanjavanje zaraznih bolesti. SUPERBIOLOKI (ADAPTACIONI) MODEL Hans Seli 1946. Zdravlje i bolest su rezultat uspene ili neuspene adaptacije na uslove sredine. Od biolokih mehanizama za adaptaciju, koje oboleli poseduje, zavisi da li e doi do ozdravljenja (adaptacije) ili ne. Pojedini faktori sredine deluju slabim intenzitetom, ali due vremena. ovek moe da se prilagodi, ali usled dugotrajnosti delovanja tih faktora vremenom dolazi do slabljenja adaptacionih mehanizama i nastupa bolest. SOCIO-EKOLOKI MODEL Nastaje sa ekolokom erom u nauci. Smatra se da ovekovo zdravlje zavisi od zdravlja prirodne sredine koja ga okruuje. Zdravstveno stanje individue je rezultanta odnosa dva univerzuma : 1. Internog (telesnog) 2. Eksternog (ini ga skup uticaja sredine) Osnovna slabost ovog medela je to ova dva univerzuma posmatra odvojeno. DEFINICIJE ZDRAVLJA Ne postoji ni jedna homogena, sveobuhvatna laika ili nauna definicija zdravlja.

Zdravlje je teko definisati iz sledeih razloga : 1. Zdravlje je normativni koncept i mnogo se tee objanjava od bolesti koju je mogue dijagnostikovati, leiti, prognozirati... 2. Zdravlje je jedinstveno dok bolesti ima vie 3. krakteristike zdravlja su nedovoljno prouene, a njegovi merljivi elementi nedovoljno determinisani. Ima vie definicija zdravlja : ''Zdravlje je produkt harmoninih odnosa oveka i njegove okoline.'' ''Zdravlje je kapacitet, potencijal, aktivnost, neto to oveku omoguava samoispunjenje.'' Javlja se i pojam ''lina, individualna odgovornost'' pod kojom se podrazumeva primena svih saznanja i tehnika za koje je potvreno da doprinose poboljanju zdravlja. ZDRAVLJE U DEFINICIJI SZO 1949. ''Zdravlje je stanje potpunog fizikog, mentalnog i socialnog blagostanja, a ne samo odsustvo bolesti.'' Zamerke : - nije dovoljno operacionalizovana nemoe se koristiti u svrhu merenja i poreenja - statina, jer govori o ''stanju'' * ANDONOVSKI ''Zdravlje je kontinuum'' - zalae se za idealan koncept koji se nemoe dostii. 1990. ''Zdravlje je multidimenzionalni fenomen u kome se integracija individue i njene okoline, kako fizika tako i socijalna, mora shvatiti kao celovita'' i da se termin ''stanje'' treba zameniti sa ''dinamika ravnotea''. Zdravlje ne treba shvatiti kao cilj ivota, ve kao izvor (sredstvo) za svakodnevni ivot.

I-2. NAJZNAAJNIJI FAKTORI KOJI UTIU NA ZDRAVLJE STANOVNITVA Medicina j neprekidno traganje za odgovorima na pitanja : Kako se zdravlje moe sauvati? Kako se bolest moe prevenirati? To je traganje za faktorima koji mogu da a) doprinesu ouvanju i unapreenju zdravlja; b) predstavljaju rizik i prete naruavanjem zdravlja. Faktori (determinante) zdravlja su faktori naslea i faktori okoline. FAKTORI NASLEA Problem ''nasleenog'' i ''steenog'' u bolesti i zdravlju ima neprekidnu aktuelnost, ali se ta dva pojma sve manje suprotstavljaju jedan drugom. Razvojem genetike saznalo se da je pojava nekih karakteristika i bolesti vezana za : - dominantne gene - visoko penetrirajue recesivne gene - rezesivne gene vezane za pol npr. krvne grupe, hemofilija... Uglavnom se osobine i bolesti razvijaju interakcijom genetskih i okolnih faktora ! Danas postoji mogunost ''SCREENING-a'' koji podrazumeva rano otkrivanje poremeaja kod neroene dece; tada se javlja etiki problem : ta uiniti ako se otkrije neka neizleiva malformacija? Zato se u praksi zdravstvena zatita mora koncentrisati i na faktore okoline. FAKTORI OKOLINE 1.Vodosnabdevanje i dispozicija otpadnih materija Sigurna voda i bazina sanitacija su meu prvim prepoznatim determinantama zdravlja i napori na njihovom unapreenju imaju vekovima dugu istoriju. Iz decenije u deceniju SZO belei stalni porast populacije koja se snabdeva istom vodom. Bazina sanitacija ( otklanjanje otpadnih materija) je prisutna 71% u urbanoj i 48% u ruralnoj sredini. *zapaena je povezanost izmeu :

Stopa mortaliteta (morbiditeta) od crevnih i drugih infekcija

Nereeno vodosnabdevanje i dispozicija otpadnih materija

2. Stanovanje Problem neadekvatnog stanovanja ima neosporiv uticaj i na zdravstveno stanje. Vremenom taj (lo) uticaj dobija na snazi. U nerazvijenim zemljama : -stanovnik ivi u kui od propustljivog materijala sa slamnatim krovom i podom od blata; usled nehigijenskih uslova esta je pojava parazitskih oboljenja, respiratornih infekcija, dijareje, trovanja ugljenmonoksidom... U razvijenim zemljama : -stanovnik predgraa ivi u nehigijenskim i neekolokim uslovima, te dolazi do raznih drugih problema : prenaseljenost, tekoe u transportu i komunikacijama, jonizujue zraenje, radon kao graevinski materijal, povean broj beskunika... 3. Zagaena okolina Tehnoloki razvoj i industrijalizacija su primarni ciljevi ukupnog razvoja niza zemalja. Cena za to su promenjeni uslovi ivotne i radne sredine , koji neposredno uticu na zdravlje: zagaenje vazduha, vode, zemljita i radne okoline. U gradovima koncentracija SO2 je vea od dozvoljene. Zemlje razvijeno sveta ine niz organizovanih napora da smanje zagaenje: ispravnost vozila, bezolovni benzin. U selima zagaenja izazivana sredstvima neophodnim za poljoprivredu i ekonomsku profit (ubrenja, prskanja i sl.) akutna i hronina trovanja. Opasno ubre toksini i radioaktivni otpaci veliki zagaivai! FAKTORI SOCIJALNE SREDINE Socijalna sredina je svojstvena samo oveku. Ona organizovanim oblicima delovanja u drutvu (dogovorima, konvencijama) deluje u smislu modifikovanja svih drugih faktora: Elementi socijalne sredine: 1. jezik informisanje 2. soc. institucije - brak, porodica, zakoni, obrazovanje 3. ekonomske institucije 4. ideoloko-vrednosni sistem: vrednosti, model, moral, politika 5. kulturoloki sistem: verovanja, obiaji, navike i sl. 1. Ekonomski faktori Povezanost niskog eko-standarda sa nizom indikatora zdravlja (visoka stopa smrtnosti odojadi, kratak ivotni vek) Porast eko-standarda u nerazvijenim zemljama je jako spor! U razvijenim zemljama,razlike u nivou zdravstvenog stanja su teritorijalne, ali se javljaju i meu grupama ljudi. 2. Kultura i obrazovanje Veza izmeu zdravlja i kulture, odnosno tradicije, navika, obiaja, religije i celokupnog duhovnog bogatstva naroda je opisana veoma tano! Teko se menja ono to je ukorenjeno i to se prenosi sa kolena na koleno u nerazvijenim zamljama: ishrana, poroaj, nega deteta i sl. obavezna za sve, bez iindividualizacije, koja raste sa rzvojem zemlje. Obrazovanje pokazuje neposrednu povezanost sa zdravljem: visok mortalitet odojadi, povezan sa majinim obrazovanjem. 3. Stil ivota

-

opti nain ivota nastaje interakcijom uslova ivota u irem smislu i individualnih obrazaca ponaanja on je individualni izbor jedinke i moe se menjati, mada na njega utiu i eksterni faktori individualni izbor ima uticaja u sl. oblastima: - puenje - konzumacija alkohola i droge - nain ishrane

A: puenje - najpoznatiji od rizik-faktora u populaciji - prema SZO 1/3 svih smrti je u vezi sa puenjem - mladi pue, jako rano poinju, mukarci pre i vie nego ene U naoj zemlji 50% mukaraca i vie pui! B: alkohol i alkoholizam Postoji konflikt : Interesi eko-politike sfere Interesi javno-zdravstvene sfere Slino puenju, s tim to se ovde javlja potreba da se razgranii : - socijalna konzumacija - zloupotreba alkohola Visoka povezanost nesrea i povreda je sa konzumacijom alkohola ! C: narkomanija Teko je proceniti broj narkomana i povremenih korisnika droge. Kada se u toj populaciji pojavio HIV u razvijenim zemljama su formirani programi za prevenciju i leenje sadanjih narkomana. D: ishrana Ishrana jako utie na zdravlje: Infektivne i parazitske bolesti su u vezi sa problemima ishrane * u nerazvijenim zemljama - nedostatak hrane (neadekvatnost) kao uzrok obolenja (kretenizam i oteenja mozga dece). * u razvijenim zemljama - preobilna ishrana dovodi do gojaznosti i posledica koje iz toga proizilaze. 4. Nezaposlenost i zdravlje Nezaposlenost izaziva: - pad ivotnog standarda - gladovanje, loa ishrana - preranu smrt U okviru porodice prouava se uticaj nezaposlenosti na : - raspodelu resursa - zdravlje lanova - podrka porodice nezaposlenom oveku. 5. Socijalna podrka i zdravlje Socijalna mrea broj ljudi sa kojima pojedinac komunicira, koji ga okruuju i na koje se moe osloniti kada mu je potrebna emotivna i praktina pomo Socijalna podrka kvalitet vie od socijalne mree: ''informacija koja dovodi pojedinca da veruje da je voljen, da neko o njemu brine, da je potovan i da je deo neke grupe'' Socijalna podrka nedostatak - socijalna podrka poveava prijemivost za odreene bolesti; Pozitivna strana - moe da smanji izlaganje stresnim situacijama. I 3. POTREBE,ZAHTEVI I KORIENJE U ZDRAVSTVU

Ljudske potrebe- njihovo prouavanje i odravanje je u porastu ''Bogatstvo oveka lei u bogatstvu njegovih potreba'' Potrebe: - nedostajanja (zadovoljavanje njih spreava da se javi bolest) - postojanja, raenja (zadovoljavanje pomae da se odri zdravlje) Hijerarhija ljudskih potreba po Maslovu : - potreba za samorealizacijom: realizacija ivotnih elja (kad porastem biu lekar!) - potreba za potovanjem: samopotovanje i potovanje drugih ljudi - potreba za ljubavlju: izraava se primanjem i davanjem ljubavi - potreba za sigurnou: kod dece - fizioloke potrebe: hrana,seks,e,seks,odmor,seks,seks,seks... Najnii nivo su fizioloke potrebe; zadovoljavanjem njih javljaju se potrebe sledeeg nivoa itd. ZDRAVSTVENE POTREBE I u irem smislu: sve ljudske potrrebe su i zdravstvene potrebe II u uem smislu: objektivno ili od strunjaka potvreno odstupanje od zdravlja u populaciji, porodici, ili kod pojedinca; ukljuujui i mere koje bi trebalo preduzeti da se ta odstupanja uklone i umanje. - spadaju u potrebe nedostajanja Zdravstvene potrebe : *opaene (vidljive) izraene neizraene prepoznaju se u vidu mortaliteta i morbiditeta, izraavaju zahtevima za zdr. zatitom. *neopaene (nevidljive) i.osobe oseaju simptome ili spadaju u vulnerabilno stanovnitvo , zahtevi retko stiu do z. slube, pa je potrebno aktivno istraivati. pojedinac Opaanje vri zdravstvena sluba zajednica Opaanje ova 3 subjekta se ne poklapa uvek: pr.1: neke zdravstvene potrebe ne opaa pojedinac (vakcinacija), ali ih opaa zdravstvena sluba pr.2: najee se opaaju potrebe vezane za mortalitet i manifestni morbiditet

mortalitet manifestu morbiditet zahtevi koji stiu do zdr. slube verovatni morbiditet simptomatski i povremeni morbiditet vulnerabilno stanovnitvo zahtevi koje treba aktivno istraivati zdravo stanovnitvo * Profesionalno definisane (normativne) potrebe - potrebe za uslugama zdravstvene slube koje prepoznaju eksperti ili profesionalci u zdravstvu! * Nauno potvrene porebe - rezultat u praksi potvrenog iskustva npr. potreba za vakcinaciom. ZAHTEV

- inicijativa da se opaena potreba zadovolji Da bi se potreba manifestovala zahtevom neophodno je da - postoji organizacija ili pojedinac kojoj se zahtev moe uputiti - da kod osobe pored potrebe postoji motiv koji inicira akciju Postoje prepreke prerastanju potrebe u zahtev (ekonomske, psihike, tehnike prirode): - osoba moe biti neupuena ne zna da moe dobiti pomo - moe izbegavati da trai pomo iz straha od bolnog tretmana ili nepovoljnog ishoda - moe iti optereena nepoverenjem prema lekarima - moe preferirati druge oblike leenja : alternativna medicina Zahtev se upuuje se zdravstvenoj slubi; starost i pol su bitne determinante zahteva za uslugama z. slube. Postoje primarni zahtevi (upuuje ih pojedinac) izvedeni zahtevi (upuuje ih z. sluba) na svaki prvi pregled u proseku doe dva ponovna pregleda. Zahtev realizovan nerealizovan , to zavisi od faktora : - ekonomskih (cena) - fizikih (dostupnost) - kulturnih (nepoznavanje jezika) -prethodno iskustvo

KORIENJE - predstavlja realizovan zahtev - u svetu stalno raste - moe se dovesti u vezu sa : 1) poveanim obimom prava na zdravstvenu zatitu 2) sve sloenije medicinske usluge 3) demokratske promene sve vie starih koji imaju sve vee zdravstvene potrebe - korienje se moe smanjiti: 1) suavanjem prava na zdravstvenu zatitu 2) uvoenjem participacije (lino uee korisnika u plaanju zdravstvenih usluga 3) poveanjem efektivnosti i kvaliteta zatite 4) orjentisanjem na preventivu EPIDEMOLOKI PRISTUP U PROCENI ZDRAVSTVENIH POTREBA: Tri sfere (tri kruga) : 1) Profesionalno definisane potrebe 2) Zahtevi 3) Korienje usluga b. kada se u potpunosti preklope: 1) i 2), potrebe se uzraavaju i zdravstvena sluba im izlazi u susret u vidu korienja usluga c. mogu da se preklope 1) i 3) : prinudna hospitalizacija d. mogu da se preklope 2) i 3) : hipohondrija

I 4. PROCENA ZDRAVSTVENOG STANJA STANOVNITVA

Zdravstveno stanje stanovnitva predstavlja osnovu za objektivnu identifikaciju prioriteta, stimulisanje i preispitivanje ciljeva zdravstvene politike strategijom tehnologije u zdr. zatiti. Zdravstveno stanje je : ''opis i/ili merenje zdravlja pojedinca, grupe ili celokupne populacije prema prihvaenim standardima uz pomo zdravstvenih indikatora''. CILJEVI procene zdravstvenog stanja stanovnitva su: e. unapreenje zdravstvenog stanja stanovnitva f. identifikovanje prioriteta zdravstvenih problema g. praenje promena zdravstvenog stanja tokom vremena h. uoavanje i analiza razlika izmeu razliitih teritorija ili populacionih grupa i. unapreenje menadmenta u zdravstvu j. preispitivanje zdravstvene politike, strategija u z.z. i zdravstvenih tehnologija POTREBA procene z. stanja stanovnitva proizilazi iz jednog od razloga: 1. za dobijanje osnovnih informacija o zdravlju za donosioce zdr.usluga 2. za merenje napretka u dostizanju ciljeva zdravstvene politike 3. za merenje vrednosti u zdravlju dobijene za uloeni novac u sistem z.z. INSTRUMENTI za merenje zdravstvenog stanja : - su indikatori (pokazatelji) z. stanja - varijable koje pomau da se izmere promene, direktno ili indirektno. - najvei broj njih su (ili nastoje da budu) kvantitativne prirode (predstavljene apsolutnim ili relativnim brojem), mada ima i kvalitativnih (u smislu konstatacije da neto postoji ili ne, ili u smislu gradacije: izuzetno dobro, dobro, ni dobro ni loe, loe, izuzetno loe) - relativni brojevi se najee koriste da bi se omoguila terit. i vrem. poreenja , i to : * prporcije (procenti) kao pokazatelji strukture * stope pokazatelji uestalosti ili nivoa neke pojave * nekim drugim odnosima IDEALAN INDIKATOR treba da bude: - validan: da meri samo ono to se pretpostavlja da meri - objektivan: rezultat merenja da bude isti ako ga vre razliiti ljudi u istim ili slinim okolnostima - osetljiv (senzitivan ) : osetljiv na promenu situacije koju odslikava - specifian : trebalo bi da reflektuje promene samo situacije na koju se odnosi KLASIFIKACIJE INDIKATORA 1957. : tri grupe indikatora: 1. pokazatelji povezani sa zdravstvenim stanjima osoba i stanovnitva na odreenoj teritoriji 2. pokazatelji koji se odnose na uslove srdine, a koji imaju vei ili manji uticaj na zdravlje ljudi 3. pokazatelj koji se odnose na zdravstvenu slubu i njene aktivnosti usmerene na poboljanje zdravlja

prema SZO :

a. b. c. d.

pokazatelji zdavstvene politike koju zemlja vodi socio-ekonomski pokazatelji povezani sa zdravstvom pokazatelji obezbeenosti stanovnitva zdravstvenom zatitom ui pokazatelji zdravstvenog stanja stanovnitva

RAZVOJ INDIKATORA KROZ ISTORIJU menjao se tokom veremena 1) Do kraja I svetskog rata kada su vodee bolesti bile masovne zarazne bolesti sa visokom smrtnou najbolji pokazatelji zdravstvenog stanja su bili: k. mortalitet l. letalitet (smrtnost od odreenih bolesti) 2) U periodu izmeu dva svetska rata, zahvaljujui masovnoj upotrebi antibiotika, masovne zarazne bolesti su nestale, a pojavile su se razliite akutne bolesti koje ne zavravaju smru. Najbolji pokazatelji zdravstvenog stanja: Stopa morbiditeta incidenca (broj novoobolelih) - prevalenca (broj ukupno oboleleih) 3) od oko1945. godine vodee bolesti su bile hronine bolesti usled starenja. Najbolji indikatori u ovom periodu su: - dani invalidnosti - dani bolovanja - skale zdravlja 4) danas, vodee bolesti su rezultati stila ivota, tetnih navika, ponaanja i drugih faktora rizika iz socijalne sredine. Najbolji indikatori - indikator kvaliteta ivota. I 5. IZVORI PODATAKA ZA PROCENU ZDRAVSTVENOG STANJA Indikatori osnovni instrumenti pomou kojih se procenjuje stanje zdravlja stanovnitva. Uglavnom su relativni brojevi -izraunavaju se iz podataka (slepo numerikih vrednosti o svemu to se odnosi na zdravlje); - neki se dobijaju organizovanim periodinim prikupljanjem i publikovanjem i odnose se na celu populaciju, a drugi se prikupljaju ''ad hoc'' prema potrebi IZVORI PODATAKA: 1) MATINE KNJIGE registri vitalnih dogaaja u populaciji, iz koje se dobijaju podaci o roenju, umiranju, sklapanju braka, razvodu, usvajanjima, m. iz ovih podataka se izraunavaju sledei indikatori: stopa nataliteta = broj ivoroenih / broj stanovnika x1.000 stopa fertiliteta = broj stopa reprodukcije opta stopa mortaliteta = broj svih umrlih / broj stanovnika x 1.000 specifina stopa mortaliteta po polu, starosti, obrazovanju, zanimanju i uzrocima umiranja stopa branosti = broj sklopljenih brakova / ukupan broj stanovnika x 1.000 stopa razvoda brakova stopa prirodnog prirataja = [ broj ivoroenih broj svih umrlih / broj stanovnika ] x1.000 2) POPIS STANOVNITVA proces sakupljanja, obrade i publikovanja demografskih, ekonomskih i drutvenih podataka koji se odnose na odreeno vreme i za sve osobe u ovoj zemlji ili na ogranienoj teritotiji.

Obezbeuje podatke o : - broj stanovnika i distribucije po polu i starosti (kao imenioce za izraunavanje veine pokazatelja zdravstvenog stanja) - snabdevenosti pijaom vodom, postojanje kanalizacije i dispozicije otpadnih materijala - prosean broj osoba po domainstvu, komfornost stanova i sl. 3) RUTINSKA ZDRAVSTVENA STATISTIKA - zapisana u medicinskoj dokumentaciji i evidenciji - obezbeuje podatke o korienju efikasnosti, i trokovima z. delatnosti : - to su podaci o morbiditetu (razboljevanju od pojedinih bolesti, koji se belee prilikom poseta zdravstvenim ustanovama) Za izraunavanje pojedinih zdravstvenih indikatora potrebi su podaci: - dijagnostike prirode (maternalni mortalitet, spcifini morbiditet i mortalitet od raznih bolesti) - podaci o merenjima (teina na roenju, masa, visina, obim nadlaktice) - podaci o aktivnostima z. slube - imunizacija, leenje uobiajenih bolesti i sl.) Izvor ovih podataka su : - medicinska dokumentacija - evidencija - izvetaji 4) REGISTRI BOLESTI Formiraju se za oboljenja socio-medicinskog karaktera odnosno granina masovna nezarazna oboljenja u populaciji! Svi sluajevi oboljenja se prijavljuju u tzv. Centralni registar vrlo znaajan izvor : morbiditet od odreene bolesti, leenje koje je prueno pacijentima, preivljavanje, letalitet 5) EPIDEMOLOKI NADZOR Kao aktivnost koja vodi ka sakupljanju korisnih informacija o epidemskim bolestima ili onima koja podleu posebnoj kontroli preko programa obavezne imunizacije. 6) ISPITIVANJE ZDRAVLJA - usmereno je ka obezbeivanju informacija o zdravstvenom stanju stanovnika 1) Deskriptivno 2) Eksplorativno 3) Tumaee (eksplanativno) - vri se pomou upitnika ili intervjua, na nacionalnom nivou, za dobijanje podataka o zdravstvenim potrebama stanovnitva i zahtevima (nerealizovanim) za uslugama z. slube kao i o plaanju iz depa korisnika za z. usluge 7) DRUGI IZVORI PODATAKA - odnose se na drutvenu statistiku i obezbeuju podatke iz sektora povezanih sa zdravljem. To su ekonomski razvoj, obrazovanje, kultura, ishrana, socijalna zatita i drugi.

I-6. UI ZDRAVSTVENI POKAZATELJI Ova grupa pokazatelja neposredno meri zdravstveno stanje stanovnitva i prema pristupu tom

procesu deli se na dve grupe : I - INDIKATORI POZITIVNOG ZDRAVLJA (I-7.) Procenjuju stanje uhranjenosti i psihosocijalnog razvoja. U ovu grupu spadaju indikatori koji se izraunovaju iz sledeih podataka : - Teina na roenju - Odnos teine i visine na roenju Antropoloke mere - Obim nadlaktice - Debljina konog nabora - Kvalitet ishrane - Indikatori psihosocijalnog razvoja - Divorcijalitet (brana stabilnost) - Stopa kriminala (nasilje) Br. novoroenadi sa TM manjom od 2.500gr 1) % novoroenadi sa malom TM na roenju = 100 Ukupan br. novoroenadi Br. dece sa niom TM (TM < 2 SD) za odr. starost 2) % dece sa niom TM za odreenu starost = Ukupan broj dece odreene starosti Br. dece sa niom TV (TV < 2 SD) za odr. starost 3) % dece sa niom TV za odreenu starost = Ukupan broj dece odreene starosti 100 100

Br. dece sa niom TM u odnosu na TV 4) % dece sa niom TM u odnosu na TV = Ukupan broj dece odreene starosti 100

Br. dece sa manjim obimom leve nadlaktice 5) % dece sa manjim obimom leve nadlaktice = (manjim od 2 SD od proseka) 100 Ukupan broj dece odreene starosti

II INDIKATORI NEGATIVNOG ZDRAVLJA (I-8.) Su pokazatelji smrtnosti u populaciji : Br. Umrle odojadi 1) Stopa mortaliteta odojadi = 1.000 ivoroene dece Br. Umrle dece od navrene 1. do navrenih 4 god. 2) Stopa mortaliteta dece 1-4 god. = 1.000 dece ovog uzrasta Br. Umrle dece od roenja do navrene 4 god. 3) Stopa smrtnosti dece do 5 god. = 1.000 ivoroene dece Br. Umrle dece do 5 god. 4) Proporcionalni mortalitet dece do 5 god. =

Ukupan br. umrlih Br. ena umrlih u trudnoi, na poroaju ili u puerperijumu 5) Stopa maternalnog mortaliteta = 100.000 ena u generativnom periodu Br. ena umrlih u trudnoi, na poroaju ili u puerperijumu 6) Odnos maternalnog mortaliteta = 100.000 ivoroene dece 7) Oekivano trajanje ivota = Prosean broj godina koje se oekuje da e doiveti osoba te starosti pod uslovima umiranja stanovnitva u vreme izraunavanja pokazatelja; Rauna se na roenju, a za izraunavanje se koriste tablice mortaliteta. DRUGI POKAZATELJI NEGATIVNOG ZDRAVSTVLJA 1) Struktura mortaliteta : Mortalitet opisuje umiranje u jednoj populaciji. Meri se stopama mortaliteta. Mortalitet moe biti: OPTI opisuje ukupno umiranje, meri se stopama opteg mortaliteta i nije dobar pokazatelj zdravstvenog stanja jer zavisi od starosti populacije; SPECIFINI opisuje umiranje pojedinih grupa ili umiranje od odreene bolesti; ee se koristi; Treba pomenuti specifini mortalitet po : polu, starosti, od odreene bolesti (letelitet), mortalitet odojadi, maternalni... Mortalitet odojadi : smrtnost dece od roenja do navrene prve godine ivota; jedan od najosetljivijih zdravstvenih indikatora; pokazuje i drutvenoekonomsko stanje i rad zdravstvene slube. Na smrtnost odojadi utie : - Zdravlje majke u trudnoi - Poroaj - Uslovi ivota u porodilitu Uzroci smrti : -Egzogeni - poroaj,uslovi (higijenski, nutritivni, socijalni...) -Endogeni genetski poremeaji... *Perinatalna smrtnost prvih nedelju dana po poroaju *Neonatalna smrtnost prvih 4 nedelje po poroaju *Postneonatalna smrtnost od 4 nedelje do navrhene 1.god. 2) Struktura morbiditeta : Morbiditet opisuje oboljevanje stanovnika na odreenoj teritoriji; rauna se na osnovu podataka zdravstvene slube i ne predstavlja pravu sliku, jer ima obolelih koji se ne registruju. Br. Svih obolelih Opta stopa morbiditeta = 1.000 Ukupan br. stanovnika Br. obolelih od odreene bolesti 10.000 Ukupan br. stanovnika

Stopa specifinog morbiditeta = (Prema uzroku razbolevanja)

Stopa specifinog morbiditeta = (Prema uzrastu)

Br. obolelih odreene starosti 10.000 Br. stanovnika te starosti

Br. obolelih odreenog pola Stopa specifinog morbiditeta = (Prema polu) 10.000 Br. stanovnika tog pola

Br. Novootkrivenih sluajeva oboljenja 3) Stopa incidencije = Br. Osoba izloenih riziku obolevanja Br. Svih obolelih od odreene bolesti 4) Stopa prevalencije = Br. Osoba izloenih riziku obolevanja 5) Prevalencija dugotrajne nesposobnosti invalidnost u populaciji I-9. SOCIJALNO-EKONOMSKI POKAZATELJI POVEZANI SA ZDRAVLJEM 1) Pokazatelji porasta stanovnitva mere se : Br. ivoroenih Br. umrlih Stopa prirodnog prirataja = , za 1 kalendarsku god. 1.000 stanovnika odreene teritorije Br. doseljenih i odseljenih Stopa unutranje migracije = , za 1 kalendarsku god. 1.000 stanovnika odreene teritorije 2) Nacionalni dohodak ili drutveni proizvod po glavi stanovnika u nacionalnoj ili internacionalnoj valuti 3) Proseni prihod po radno aktivnom stanovniku i raspodela prihoda po geografskim podrujima ili profesionalnim grupama. 1.000 1.000

4) Zaposlenost i uslovi rada procenjuju se : Br. lica koja trae posao -Stopa nezaposlenosti = 1.000 radno aktivnih stanovnika -Stopa nezaposlenosti ena Br. zaposlenih lica -Stopa zaposlenosti = 1.000 radno aktivnih stanovnika Br. mlaih od 16 + Br. starijih od 65 -Stopa zavisnosti stanovnitva= , za 1.god. 100 osoba od 16-65 na odreenoj teritoriji

5)Pokazatelji pismenosti i obrazovnog nivoa Br. nepismenih starijih od 10 god. -Stopa pismenosti = Ukupan br. stanovnika Br. dece (5-19 god.) obuhvaene kolskim sistemom -Stopa obrazovanja = Ukupan br. dece (5 -19 god.) 6) Uslovi stanovanja se mogu proceniti na osnovu : - Prosene stambene povrine po jednom stanovniku - Stope stambene izgradnje - Proporcija komfornih stanova 7) Dostupnost adekvatne ishrane Se procenjuje na osnovu : - Prosene kaloriske vrednosti dnevnog unosa namirnica. I-10. INDIKATORI OBEZBEENOSTI STANOVNITVA ZDRAVSTVENOM ZATITOM Obuhvat zdravstvene slube se meri na nekoliko naina : I Obuhvat stanovnitva prema nivoima zatite 1. Obuhvat primarnom zatitom (informisanost, vodosnabdevanje, sanitacija, imuniyacija... 2. Obuhvat sekundarnom zatitom ( bolnike i specijalizovane ustanove) II Obuhvat stanovnitva prema razliitim funkcijama, odnosi se na : Z.z. majke i deteta optu praksu z.z. starih z.z. hendikepiranih III Obezbeenost stanovnitva zdravstvenom zatitom prema razliitim konceptima, odnosi se na : 1. Dostupnost zdravstvne zatite : Procenjuje se iz odnosa stanovnika administrativnih jedinica (optina, region...) i zdravstvenih radnika (po profilima) ili zdravstvenih ustanova ( po vrstama) 2. Pristupanost zdravstvene zatite Procenjuje se na osnovu broja ili procenta stanovnika za koji se oekuje da e koristiti odreenu slubu ili odreene usluge, imajui u vidu fizike, emocionalne i kulturne barijere 3. Korienje se meri : odnosima (broj pregleda ili usluga po stanovniku) stopama ( stopa hospitalizacije) proporcijama ( prosena dnevna zauzetost bolnica) 4. Kvalitet kojim se procenjuje ishod rada slube je zdravlje pacijenta (u prim.,sec. I terc. Zdravstvenoj zatiti) kao i zadovoljstvo korisnika radom slube. 5. Obezbeenost esencijalnih lekova 6. Tretman najeih bolesti i povreda

7. Prevencija i kontrola epidemskih bolestti 8. Obuhvat imunizacijom. I-11. ZDRAVSTVENA POLITIKA ILI POLITIKA ZA ZDRAVLJE Postoje dva koncepta koji se mogu definisati : 1. iri, koji zdravstvenu politiku shvata kao ''politiku i praksu unapreenja zdravlja'' 2. Ui, koji je vidi kao ''politiku usmerenu na razvoj zdravstva,odnosno zdravstvenog sistema, zdravstvenog osiguranja, zdravstvenog obrazovanja i medicine Proces formulisanja zdravstvene politike Sastoji se iz niza aktivnosti koje slede jedna za drugom : - identifikacija problema ili potreba *1* - predlaganje reenja - Definisanje ciljeva i prioriteta *2* - Prevoenje ciljeva u planove - Prevoenje planova u akcije *1* Identifikaciji problema bi trebalo prilaziti sistematski; treba koristiti sledea 4 izvora pri izboru: -autoritet (osobe, knjige...) -statistike i opservacione analize -dedukciju - senzitivne analize, koje sadre naune hipoteze o kretanjima i razvoju pojava. *2* Definisanje ciljeva i izbor prioriteta Zdravstvena politika moe da istakne ciljeve razliitog karaktera : -Ciljevi, kao eljeni ishod jedne politike (ne moraju biti izloeni u merljivom obliku); to su opti ciljevi : ''Ouvanje i unapreenje zdravlja'' -Ciljevi, kao konaan ishod zdravstvene politike (moraju biti u mrljivom obliku) : ''do 2000. treba postii 100% obuhvat dece imunizacijom'' Izbor prioriteta : Koji je to oblik zatite koji mora da bude obezbeen pre drugih ? Koje su to mere i aktivnosti koje su prioritetne ? Zato definiemo prioritete ? Teko je zamisliti zdravstveni sistem koji moe da uvek obezbedi sve to je mogue na sadanjem stupnju razvoja. 1. postojanje dokazane veze izmeu oblika zatite i direktnih efekata na zdravlje ljudi 2. efikasnost i adekvatnost odreenih medicinskih slubi, usluga, procedura 3. kotanje usluga, slubi, procedura 4. socijalna oekivanja i individualna odgovornost 5. etike dileme Indikatori zdravstvene politike koju zemlja vodi I Politika saglasnost Odluka o dostizanju zdravlja za sve. Pokazatelj je kvalitativne prirode i predstavlja postojanje takve odluke i njeno ugraivanje u zakonodavstvo zemlje

II Raspodela sredstava Meri se proporcijom nacionalnog dohotka izraenom u % koja se izdvaja za zdravstvenu zatitu, obezbeivanje potrebne opreme, ustanova, kadrova...

III Ravnomerna distribucija resursa Pokazatelji : - trokovi za z.z. po stanovniku izraeni u nacionalnoj valuti - Broj stanovnika po lekaru Br. stanovnika / Br. lekara 1.000 - Broj lekara na 10.000 stanovnika Br. lekara / Br. stanovnika 10.000 - Broj posteljana 1.000 stanovnika Br. bolesnikih postelja / Br. stanovnika 1.000 IV Uee zajednice u dostizanju zdravlja; meri se stepenom njene ukljuenosti u donoenje odluka o zdravlju i zdravstvenoj zatiti i postojanjem mehanizama koji omoguavaju ljudima da izraze svoje zahteve i potrebe za zdravstvnom zatitom.

I-12. MEUNARODNA ZDRAVSTVENA SARADNJA Meunarodna zdravstvena saradnja podrazumeva jednu ili vie aktivnosti na prevenciji, dijagnozi i tretmanu bolesti koje trae kombinovana razmatranja i akcije vie od jedne zemlje. Akcije u okviru meunarodne zdravstvene saradnje su : - kontrola epidemija i zaraznih bolesti - meusobna razmena medizinskih i zdravstvenih informacija - meusobna standardizacija vitalne statistike, biolokih preparata, opasnih droga i sl. - kombinovana istraivanja, njihova koordinacija i pomo kod zajednikih problema - pomo zemljama u razvoju - saveti vladama i ministarstvima zdravlja u vezi sa zdravstvenim pitanjima od medicinskog znaaja - medicinski aspkti meunarodne kontrole zloupotrebe droga Svi ovi problemi se tiu opte populacije u bilo kojoj zemlji i prevazilaze nacionalne okvire jedne zemlje!!! Iz ovih razloga poinju da se formiraju meunarodne zdravstvene organizacije koje se direktno ili indirektno bave zdravstvenim problemima : - Neposredno po zavretku II sv.rata postojale su tri organizacije sa malim brojem zemalja lanica i uske u delovanju (za samo odreene probleme) - Danas imamo organizacije : nevladine Crveni krst i Crveni polumesec Vladine - Svetska Zdravstvena Organizacija (SZO) WHO (World Health Organization)- Svetska Zdravstvena Organizacija Prva inicijativa koja je pokrenula meunarodnu zdravstvenu razmenu, bila je 195. u San Francisku, donoenjem Puvelje o osnivanju Ujedinjenih nacija i njenih agencija. Tada potreba meunarodnog rada u oblasti zdravstva nije pomenuta ! Na inicijativu Brazila i Kine UN su imenovale 16 eksperata iz zemalja, za komitet koji e pripremiti meunarodnu konferenciju o zdravlju. 1. septembra 1948. poinje sa radom WHO. Danas WHO obuhvata 190 zemalja, sa ziljem da se dostigne najvii mogui nivo zdravlja za sve ljude. Funkcije : - da usmerava i koordinira meunarodne zdravstvene aktivnosti - da postavlja globalne standarde za zdravlje - da ohrabruje tehniku saradnju i pomo meu zemljama lanicama - da razvija i prenosi zdravstvene tehnologije, informacije i standarde Prva skuptina je odrana u glavnom seditu WHO u enevi. WHO se sastoji od : 1) Skuptine jednom godinje reava najbitnija pitanja-budet, odabir rukovodstva... 2) Izvrnog odbora zaseda 2 puta godinje; ini ga tim strunjaka iz zemalja lanica iji

mandat traje 3 god. 3) Sekretarijata ine ga brojni eksperti koji rade pri glavnom seditu WHO, u regionalnim kancelarijama i zemljama lanicama. To je regionalna organizacija : - regionalni komiteti - regionalne kancelarije - regionalni direktor Programi WHO 1) Proireni program imunizacije za zatitu dece od Poliomijelitisa, Difterije, tetanusa, tuberkuloze, malih boginja 2) Deklaracija o primarnoj zdravstvenoj tatiti (Alma-ata) 3) Globalna strategija za dostizanje zdravlja za sve do 2000. (proglaena) 4) Program za razvoj vakcine 5) Povelja o unapreenju zdravlja 6) Globalni program za AIDS Strategija ''Zdravlje za sve do 2000'' Ovo je program WHO iz 1981. god. Prihvatile su ga sve zemlje sveta i obavezale se da rade na ostvarivanju ciljeva programa ( ima ih 38, rasporeenih u 5 grupa) : I Generalni ciljevi (odnose se na glavne zdravstvene probleme) : - smanjenje mortaliteta odojadi - smanjenje maternalnog mortaliteta - produenje ivotnog veka - smanjenje mortaliteta od HIV bolesti i raka - smanjenje stope samoubistava i saobraajnih nesrea - iskorenjivanje osnovnih bolesti... - i sl. II Ciljevi koji se odnose na zdravo ponaanje : - suzbijanje rizinog ponaanja - reklamiranje zdravih stilova ivota - znanje i motivacija za zdravo ponaanje III - Ciljevi koji se odnose na zdravu okolinu - kontrola rizika u okolini - borba protiv zagaivanja : vode, hrane, zemljita, vazduha - zdravi uslovi stanovanja i rada IV Ciljevi koji se odnose na odgovarajuu primarnu z.z. V Ciljevi koji se odnose na potrebnu pomo podrku - istraivanja, politika - planiranje resursa, Za procenu uspeha izabrano je 65 indikatora podeljenih u 4 grupe : 1) indikatori zdravstvene politike 2) Socio-ekonomski indikatori u vezi sa zdravljem 3) Indikatori obezbeenosti zdravstvene slube 4) Ui zdravstveni indikatori Druge zdravstvene organizacije ( deo UN-a) : UNICEF, ILO, FAO, UNESCO, CIOMS, UNHCR. I-13. ZAJEDNICA I ZDRAVLJE Zajednica grupa ljudi koji ive na istoj teritoriji i dele zajednike bazine interese. Kao svaka

socijalna struktura, sastoji se od funkcionalno zavisnih delova, koji se odlikuju dugim trajanjem i relativnom stabilnou. Svaka zajednica ima podsisteme funkcionisanja : - ekonomski - politiki - zdravstveni - religijski socijalni ''Promene'' socijalni procesi koji su usmereni bilo na stvaranje novih oblika funkcionisanja ili ponaanja u zajednici, ili ak na stvaranje novih organizacionih struktura. Postoji 5 kategorija u koje je mogue svrstati stanovnitvo u zavisnosti od reagovanja na promene : ''Inovatori'' ljudi eljni promena, uglavnom neshvaeni od strane drugih ''Oni koji brzo prihvataju'' prulaze dobro u masi, budu birani za voe, vina ih potuje ''Rana veina'' imaju moto : ''ni prvi ni poslednji'' ''Kasna veina'' skeptici : ne prihvataju promene dok ne vide korist ''Oni koji zaostaju'' konzervativci, teko odstupaju od stavova i teko prihvataju promene. Uticaj zajednice na zdravlje je viestruk. ivei na istoj teritoriji sa mnogo toga zajednikog, pripadnici jedne zajednice imaju iste ili sline oblike ponaanja (pa i zdravstvenog). Zdravstveni sindrom zajednice : zajednike bolesti ili neke druge zdravstvene karakteristike koje su prepoznatljive za pojedince. RAD U ZAJEDNICI Postoji vie faza u kontinuitetu odnosa zdravstvenih radnika i lanova jedne zajednice : I Kontakt sa zajednicom Inicijalni deo : zdravstveni radnici obavetavaju lanove zajednice o potencijalnim aktivnostima koje se pokreu. II Ukljuivanje zajednice lanovi zajednice daju svoje komentare i vode postojee aktivnosti III Saradnja zajednice Postoji kontinuirano uee lanova zajednice i aktivnostima vezanim za zdravlje IV Participacija zajednice Visok stepen ukljuivanja : zdravstveni tim (ine ga zdravstveni radnici i predstavnici zajednice) Zdravstveni radnik vri sledee aktivnosti : -pruanje informacija, organizacija kampanjskih akcija, organizacija grupa za samopomo... DIJAGNOZA ZAJEDNICE Odreivanje zdravstvenog stanja zajednice i faktora koji na njega utiu. Cilj dijagnoze : - da indentifikuje probleme - da izdvoji prioritete za planiranje aktivnosti - da slui kao baza za razvoje programa z.z. Tri nivoa aktivnosti : 1) Deskriptivni nivo opisuje zajednicu i ljude koji u njoj ive; formulie profil zajednice koji se javlja u pet* osnovnih oblika : - opti profil (socio-demografske karakteristike zajednice) -zdravstveni i zdr.-org. profil (o zdravstvu i zdr organizacijama) - rizini profil (o potencijalnim zdr. rizicima u zajednici) - podaci o dosadanjim akcijama u oblasti zdr. Zatite *- samo su ova etiri navedena u knjizi !?! 2) Analitiki nivo trai vezu izmeu postojeih faktora u zajednici i karakteristika zdravstvenog stanja. 3) Nivo intervencije na osnovu dijagnostikovanih problema donosi procenu potrebe za

intervencijom u zajednici.

I-14. PORODICA I ZDRAVLJE Porodica primarna socijalna jedinica i primarna jedinica medicinske i zdravstvene zatite. Ne moe se shvatiti kao prost zbir lanova, ve se u njoj deavaju zbivanja : rast, razvoj, sazrevanje, zdravlje, bolest... UTICAJ NA ZDRAVLJE Uticaj porodice na zdravlje moe se analizirati na tri nivoa : I kroz bioloko (genetsko) i medicinsko iskustvo , ukljuujui i socijalna iskustva u formiranju odreenih oblika ponaanja u odnosu na zdravlje. II preko internog funkcionisanja porodice, vezanog za interakciju meu lanovima, dinamiku porodice, podelu uloga u njoj. III kroz eksterne funkcije porodice : komunikacije sa drugima, pokratljivost, druenje... Porodica je prva grupa u kojoj ovek ivi. Njen uticaj na zdravlje i z. zatitu je veliki : 1) Porodica je osnovna jedinica reprodukcije drutva na dete se prenose geni koji odreuju njegov razvoj. 2) U porodici se stie oseaj fizike, psihike i socijalne sigurnosti, vezane za funkcionisanje u drutvu 3) U najranijem detinstvu, dete prolazi kroz proces primarne socijalizacije stie znanja, razvija stavove i navike, stie ponaanje, stie i oseaj humanosti prema bolesniku-''porodica je jedinica nege i brige''. 4) Porodica je epidemioloka jedinica iste bolesti se prenose unutar porodice. Promene u savremenoj porodici : - porast broja zaposlenih ena - porast broja vanbrane dece - porast stope razvoda - porast fertiliteta (smanjenje broja dece u porodici) - smanjenje veliine porodice - porast broja starih ljudi PROCENA PORODINOG ZDRAVLJA Tri najee primenjivana pristupa : I Procena porodine rutine (naina ponaanja unutar jedne porodice)-omoguava predvianje reakcije porodice na faktor rizika II Porodina dijagnoza identifikacija onih karakteristika porodice koje utiu na zdravlje i bolest u njoj; to su : porodina struktura, izvravanje uloge, meusobni odnosi, bdet III Indikatori porodinog zdravlja : 1) Karakteristike porodice : veliina i struktura 2) Dogaaji u porodici : razvodi, usvajanja, smrtnost... 3) Indikatori rizika : okolinski, ishrana, geni... 4) Indikatori zdravlja : rast, razvoj dece... 5) Indikatori bolesti : incidenca i prevalenca odreenih bolesti,odsustvo iz kole/posla 6) Indikatori planiranja porodice : broj dece, gubitak dece, razmak trudnoa, pobaaj... 7) Oblasti funkcionisanja : komunikacije, podela posla, aktivnosti... I-15. KARAKTERISTIKE SOCIJALNIH BOLESTI Bolesti mogu nastati na dva naina :

I bolest je rezultat greke u genetskom materijalu kod oploenja II bolest koja nastaje kao razultat nemoi fetusa ili novoroene individue da se adaptira na uslove okoline Poznato je da se vodee bolesti (one od kojih u jednom istorijskom periodu oboli ili umre veliki broj ljudi) menjaju jedne nestaju, druge nastaju. Prvi teorijski okvir za definisanje socijalnih bolesti (Alfred Grothjand) 1) znaaj bolesti sa cocijalne take gledita odreen je frekvencijom pojave bolesti 2) potrebno je poznavati oblik i frekvenciju javljanja pojedinih bolesti 3) veza izmeu socijalnih uslova i bolesti : a. soc. uslovi mogu formirati ili favorizovati predispozicije za bolest b. prouzrokovati bolest direktno c. preneti uzroke bolesti d. uticati na tok bolesti 4) bolest deluje povratno na socijalne faktore 5) kod bolesti koje su znaajne sa socioloke take gledita, mora se proceniti da lj med. tretman moe dovesti do smanjenjea prevalence bolesti 6) socio-ekonomska okolina pacijenta ima znaajan uticaj na prevalencu bolesti, kao i na njen tok i ishod. Promene u mortalitetu i morbiditetu od ogromnog uea zaraznih bolesti do stalno rastueg uea nezaraznih, degenerativnih oboljenja nazvane su ''zdravstvena tranzicija'' Najznaajniji faktori zdravstvene tranzicije svrstani su u 3 grupe : I Pad fertiliteta Fertilitet demografski indikator; 1. U praistoriji i drutvima na niskom nivou razvoja reprodukcija je neregulisana i preputena prirodnim faktorima regulacije 2. Poetkom industrijalizacije zbok nedostatka radne snage zapoljavaju se ene i to menja njihovu ulogu u porodici to dovodi do pojave svesnog regulisanja ''eljenog broja dece'' to za posledicu ima pad fertiliteta i manji procenat mladih ljudi. Istovremeno, bolji uslovi ivota smanjuju rizik obolevanja (posebno odojadi), produavaju ivotni vek, ali dolazi i do rasta broja ljudi izloenih faktorima rizika za razvoj hroninih nezaraznih bolesti. II Napredak zdravstvenih tehnologija Otkria i primena zdravstvenih tehnologija doveli su do opadanja aktivnih zaraznih bolesti. U oblasti hroninih nezaraznih bolesti, nove tehnologije su pomogle u pronalaenju velikog broja lekova. Zdravstvene tehnologije su vrlo skupe i to ih ini nedostupnim u nerazvijenim zemljama. III Promene u faktorima rizika Preindustrijska drutva : nehigijenski uslovi, neispravna voda, nereen problem sanitacije Industrijska drutva : zagaivai : agro, industrijski, hemijski Posebna grupa faktora rizika odnosi se na ''stil ivota'' : - fizika neaktivnost - preobilna ishrana - puenje, alkoholizam, droga - rizino seksualno ponaanje * Socijalne bolesti : - rasprostranjene, veliki udeo u morbiditetu i mortalitetu - posledice su zdravstvene i socijalne (nesposobnost za rad...) - veliki uticaj socio-ekonomskih faktora U zavisnosti od mogunosti prevencije, sve bolesti moemo podeliti u tri grupe : I Grupa sa malom mogunou prevencije -genetska obolenja (uglavnom eliminisana pobaajem)

- druge bolesti determinisane u fetalnom stanju - bolesti kod kojih je dolo do okolinskih uticaja u prenatalnom periodu II Grupa preventabilnih bolesti -sva hronina nezarazna obolenja (npr. kardiovaskularna obolenja) iji se prirodni tok moe menjati tj. na koga se moe uticati. Faktori rizika : osobine, dogaaji ili navike koje poveavaju verovatnou pojavljivanja bolesti ili smrti kod individue ili grupe. Rizine grupe : grupe ljudi izloenih faktorima rizika. Faktori rizika mogu biti : bioloki, okolinski, socijalni; po drugoj klasifikaciji : promenjivi (puenje, droga...) i nepromenjivi (pol, godine...). Izvor faktora rizika moe biti : 1) u samoj individui -demografske karakteristike : pol, starost - zdravstvene : zdravstveni kapacitet, prethodne i pratee bolesti - socio-ekonomske : materijalni standard, obrazovanje, nain ivota 2) u sredini koja ga okruuje Faktore rizika prouavamo da bismo utvrdili ta je faktor rizika i kako deluje, odnosno na koga deluje (rizine grupe). Na osnovu ovoga moemo izvriti modifikacije koje su potrebne da bi se dejstvo faktora rizikasmanjilo, odnosno otklonilo. Faktore rizika prouavamo kroz ispitivanje prevalence faktora rizika u optoj populaciji i rizinoj grupi, a zatim izraunavanjem relativnog i atributivnog rizika. III Grupa potencijalno preventabilnih bolesti Ne nastaju kao posledica greke u fertilizaciji niti kao posledica uticaja okolinskih faktora, ali ne pokazuju nikakvo poboljanje pri promeni uslova ili otklanjanju prepoznatih faktora rizika. II1.SISTEMI ZDRAVSTVENE ZATITE I NJIHOVO FINANSIRANJE Zdravstvena zatita predstavlja sveukupne mere i aktivnosti zajednice kao celine, zdravstvene slube kao njenog integralnog dela i samog oveka na ouvanju i unapreenju zdravlja. Podela sistema zdravstvene zatite prema OECD-u (organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj) : 1) Sistem nacionalne zdravstvene slube (Beveridov model) -potpun obuhvat stanovnitva zdravstvenom zatitom -finansiranje putem poreza -dravno vlasnitvo ili samo kontrola nad zgradama i opremom u zdravstvu Ovaj sistem je uvela prvo V.Britanija, pa zemlje Skandinavije, pa Evrope. Raspadom socijalizma ovaj model je naputen (od tada su ove zemlje ''zemlje u tranziciji'') 2) Sistem socijalnog osiguranja (Bizmarkov model) -postojanje obaveznog zdravstvenog osiguranja svih zaposlenih -finansiranje preko doprinosa zaposlenih i njihovih poslodavaca -drutveno i/ili privatno vlasnitvo nad zgradama u zdravstvu Osiguranje : -Imovine ili Osiguranje : -obavezno -Lica -neobavezno -Socijalno osiguranje : obavezna materijalna zatita radnih ljudi kada usledi bolest, nesree na poslu ili van njega, iznemoglosti, starosti, ne mogu da rade i radom obezbede sebi i svojoj porodici sredstva za ivot. -zasniva se na naelima uzajamnosti i solidarnosti. 3) Sistem privatnog osiguranja (model nezavisnih korisnika) -dominira privatno zdravstveno osiguranje (lino ili preko korisnika)

-veliki deo stanovnitva je neosiguran -finansiranje z.z. preko doprinosa i/ili premija osiguranja -preteno privatno vlasnitvo nad zgradama i opremom

FINANSIRANJE SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE Postoje 2 kriterijuma za procenu zdravstvene slube : -ekonomski kriterijum (koliko se izdvaja iz nacionalnog dohotka na z.z.) -politiki kriterijum (ko odluuje o zdravstvenoj zatiti) Izvori finansiranja : 1. Porezi oblik javnih prihoda koje drava naplauje od fizikih i pravnih lica kao obavezna i nepovratna davanja za pokrie drutvenih potreba. Postoje opti (na line prihode, dohodak firme...) i specifini porezi (porez na luksuz...) 2. Doprinosi takoe prinudna davanja; razlika je u tome to su doprinosi naknada za posebne koristi koje pojedinci ili pravna lica stiu na osnovu akcija javnih organa koje oni ine u optem interesu. Doprinosi su srazmerni visini plate raspodela sa bogatijih na siromanije. 3. Participacija lino uee osiguranika u trokovima korienja z.z. Predstavlja doplaivanje odreene sume u fiksnom ili procentualnom iznosu od cene usluge u momentu njenog korienja 4. Plaanje pune cene usluga u zdravstvu 5. Dobrovoljni prilozi i pomo z. institucija, grupa i pojedinaca MODELI FINANSIRANJA SISTEMA ZDRAVSTVENE ZATITE Da bi se objasnili tokovi kretanja novca u sistemima z.z. definiemo 3 kljune interesne grupe : I Korisnici (potroai) zdravstvenih usluga II Davaoci (zdravstvena sluba) primarna z.z. III Posradnici osiguravajue agencije i ministarstvo zdravlja sekundarna (bolnika) z.z. Modeli : 1) Model nadoknade trokova korisnicima korisnici plaaju davaocima pun iznos cene, pa im to potpuno ili delimino nadoknadi zdravstveno osiguranje 2) Model ugovaranja predvia postojanje ugovornog odnosa izmeu osiguranja i nezavisnih davaoca usluga. Zdravstvene vlasti plaaju davaoce zdravstvenih usluga putem glavarine ili prema broju pruenih usluga 3) Model integracije osiguranja sa zdravstvenom slubom integracija onih koji plaaju usluge u zdravstvu sa onima koji te usluge pruaju. Drava je glavna za osiguranje i davanje usluga i stanovnitvo nema mogunost izbora osiguranja.

II 2. SISTEM ZDRAVSTVENE ZATITE U JUGOSLAVIJI Jugoslavija se prema nacionalnom dohotku svrstava u zemlje u razvoju. Po administrativnoj

strukturi sistem zdravstvene zatite je pluralistiki, izrazito centralizovan na nacionalnom nivou, sa veoma slabim funkcijama i integracijama federalne drave. Sistem pripada Bizmarkovom modelu, baziranom na obaveznom zdravstvenom osiguranju, kojim su obuhvaeni : - svi zaposleni, privremeno i povremeno zaposleni, - nezaposleni dok primaju naknaduu za nezaposlenost - samozaposleni - penzioneri - zanatlije - zemljoradnici - lanovi porodice osiguranika koje osiguranje izdrava Prava koja imaju zdravstveni osiguranici : - zdrastvena zatita - naknada zarade za vreme privremene spreenosti za rad - naknada putnih trokova u vezi sa korinjem z.z. - naknada putnih trokova Zdravstvena zatita koja se obezbeuje zdravstvenim osiguravanjem, obuhvata : - medijske mere i postupke za unapreenje zdravstvenog stanja - lekarske preglede i dr. vrste medicinske pomoi - leenje povreenih i obolelih i dr. vrste pomoi - prevencija i leenje bolesti usta i zuba - medicinska rehabilitacija - lekove i sanitetski materijal - proteze, ortopedska pomagala i sprave Izvor finansiranja : - doprinos (zaposleni i poslodavci) 80% - doprinos (zemljoradnici) 3% - doprinos (penzioni fond) 9% - doprinos (samostalna delatnost) 6% - participacija 2% OSNOVNA NAELA I PRINCIPI ZDRAVSTVENE ZATITE U JUGOSLAVIJI Proizilaze iz ustavnog opredeljenja, koje pravo na zatitu i zdravlje smatra osnovnim ljudskim pravom, a z.z. brigom zajednice u celini. Opte-drutveni principi : - pravo na zdravstvenu zatitu - planski razvoj zdravstvene zatite - uzajamnost i solidarnost - neposredno odluivanje korisnika o zdravstvenoj zatiti Principi zdravstvene delatnosti : 1) Opti : -jedinstvenost (zdravstvo je integralna celina svih mera zdravstvene zatite) -sveobuhvatnost (zatitom su obuhvaene sve kategorije stanovnitva) -dostupnost (fiziko postojanje slube, opreme, kadrova) -pristupanost (mogunost korienja onoga to je dostupno) -kontinuitet (neprekidnost zatite od zaea do smrti) -nauni prilaz reavanju problema -kontinuirano obrazovanje zdravstvenih radnika

2) Specifini : -adekvatnost (zatita koja odgovara stvarnim potrebama ljudi) -efikasnost (uspenost u odnosu na cenu) -efektivnost (uspenost metoda u postizanju cilja) -primena tehnolokih dostignua II 3. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEMI Nauna disciplina koja se bavi : stvaranjem, prenosom, uvanjem, obradom i distribucijom informacija zove se Informatika, a sam proces stvaranja, prenosa, uvanja, obrade i distribucije informacija, informacioni sistem. Komponente informacionog sistema : -softver (programi) -hardver (oprema) -orgver (organizacija procesa) -lajfver (ljudi koji rade) Informacija je skup poruka, podataka i znanja koji ine osnov za donoenje odluka. Informacija je podatak koji poveava nae znanje. U zdravstvu, informacija je svaki podatak koji nepostedno ili posredno slui za potrebe zatite. Jedinica za informaciju je 1 bit ( 8 bit-a = 1 byte). Pacijenti nose i stvaraju podatke koje uoavaju lekari. Od tih podataka, putem interpretacije i razmiljanja, dobijaju se informacije koje dalje usmeravaju lekare da preduzmu odgovarajue akcije. Faze ljudske aktivnosti : -posmatranje -razmiljanje -akcija Dijagnostiko-terapijski ciklus u zdravstvenoj zatiti : Pacijent ispria svoje tegobe; Lekar prikuplja podatke tokom pregleda (lab. Analize, rentgen...), dolazi do zakljuka u vidu dijagnoze a zatim prepisuje terapiju. U zdravstvu su potrebne informacije o tome : -ko, zato i gde koristi z.z. -ta sluba radi -koliko to kota Te informacije su neophodne za : -praenje i istraivanje pojava -planiranje -preduzimanje mera -rukovoenje i upravljanje. ZDRAVSTVENI INFORMACIONI SISTEM U okviru svakog informacionog sistema razlikuju se 4 skupa aktivnosti : I Prikupljanje podataka -veina podataka se uva u papirnoj dokumentaciji (sve uraeno mora biti dokumentovano). Dokumentacija koja je nosilac informacija u zdravstvu obuhvata : 1)Osnovnu medicinsku dokumentaciju ine je : -zdravstveni karton (za predkolsko, kolsko dete, stomatoloki karton) -istorija bolesti (izvetaj o hospitalizaciji, matini list, raun za bolniko leenje...) -protokoli (pregledanih, hospitalizovanih, otputenih, umrlih...) -rentgenski snimci, ekg... 2)Evidenciju vodi se na osnovu medicinske dokumentacije; najee je dnevna i mesena, a na osnovu obe piu se izvetaji. 3)Izvetaji se alju obraivaima podataka, i mogu biti individualni (za pojedinca) i

zbirni (za cele slube). *Prednosti papirne dokumentacije : -lako prenosiva -nema ''padova sistema'' -ne zahteva specifinu obuku -velika sloboda u nainu zapisivanja *Prednosti kompjuterske dokumentacije : -lak pristup -laka itljivost podataka -podrava struktuiran unos podataka -podrava analizu podataka -elektronska razmena podataka

II Obrada podataka III Baze podataka (skladitenje) Zdravstveni informacioni sistemi imaju sledee komponente : -demografsku bazu podataka -zdravstveno stanje -zdravstvena sluba (organizacija, kadrovi, mrea ustanova) -aktivnosti zdravstvene slube -kotanje i funkcionisanje z.z. -drutveno ekonomski sistem Baze podataka o zdravstvenom stanju (morbiditet, mortalitet...), aktivnostima slube i korisnicima, postoji u svakoj zdravstvenoj ustanovi u njenoj dokumentaciji ili evidenciji. Iz izvetaja zdravstvenih ustanova, u Zavodu za zatitu zdravlja formira se baza podataka o zdravstvenom stanju, aktivnostima slube, uslovima ivota i rada i higijensko-sanitarnim prilikama na odreenoj teritoriji. U Zavodu za zdravstveno osiguranje : -baza podataka o korienju, aktivnostima slube i trokovima zatite, koja se stvara na osnovu rauna za leenje koje dostavljaju zdravstvene ustanove te teritorije. U Zavodu za statistiku : -baza podataka o demografskoj i drutveno-ekonomskoj situaciji. IV Korienje podataka i informacija II 4. KLASIFIKACIONI SISTEMI U ZDRAVLJU Klasifikacija je proces kojim se veliki broj podataka razlikuje grupisanjem u kategorije ili klase prema odreenim kriterijumima za jednu ili vie namena. MKB Meunarodna klasifikacija bolesti, povreda i uzroka smrti, X revizija Klasifikacija bolesti se definie kao sistem kategorija u koje se, prema odreenim kriterijumima, svrstavoju sve bolesti. Kriterijum moe biti anatomski, patoloki, etioloki, kliniki, kombinovani. Od prve klasifikacije do danas-100 godina; aktuelna je IX, a upripremi je X recenzija. Ona se sastoji od : 1) liste sa 3 mesta (999 kategorija svaka bolest je ifrovana brojem koji ima tri cifre, sve kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i jo vie podgrupa) 2) detaljne liste sa 4 mesta (ima 999 kategorija i vie hiljada podkategorija, svaka bolest ifrovana brojem sa etiri cifre, sve kategorije podeljene u 17 grupa bolesti i vie podgrupa) 3) dodatne klasifikacije spoljnih uzroka, povreda i trovanja (200 kategorija od E800 do E999; nikada se ne koriste same, nego sa ciframa iz liste sa 3 ili 4 mesta.) 4) dodatne klasifikacije faktora koji utiu na zdravlje i kontakte sa zdravstvenom slubom (koristi se esto sama, 82 kategorije (V01-V82), njome se ifruju aktivnosti zdravstvene slube sa zdravim ljudima (npr. poroaj, vakcinacija...) Meunarodna klasifikacija bolesti,povreda i uzroka smrti sadri i Meunarodni obrazac za prijavu uzroka smrti (sadri 3 grupe podataka) : 1) o umrlom i osobi koja daje podatke

2) o uzrocima smrti 3) o vremenu kada su ti uzroci delovali Ovaj obrazac popunjava uvek lekar on predstavlja osnovu statistike mortaliteta. Pored ovog, postoji i prijava smrti koju popunjava laik (graanin koji nije medicinski obrazovan a zatekao se kao svedok smrti). II 5. ZDRAVSTVENE TEHNOLOGIJE Tehnologija predstavlja skup aktivnosti koje ukljuuju metode, procedure, tehnike, opremu i druga sredstva, planski usmeren ka dostizanju odreenog cilja. Zdravstvena tehnologija : Sistematski niz aktivnosti, upravljenih ka reavajnu nekog zdravstvenog problema. Predstavlja izbor izmeu razliitih varijanti, nainjen na osnovu raspoloivog naunog, tehnikog i tradicionalnog znanja. Ima naglaen cilj reavanje nekog zdravstvenog problema. Medicinska tehnologija podrazumeva : lekove, opremu, internistike i hirurke procedure koje se koriste u medicini, kao i organizaciono-potporni sistem u okviru koga se zatita prua. Ima naglaen praktini znaaj!!! Zdravstvene tehnologije imaju naglaen LOKALNI KARAKTER, ne mogu se prenositi nekritiki iz jedne zemlje udrugu ( npr. upotreba prezervativa u katolikim i muskimanskim zemljama je oteana, to onemoguava prostu primenu ovih tehnologija u borbi protiv AIDS-a) PROCENA TEHNOLOGIJE Predmet procene su karakteristike tehnologije : 1-efikasnost (korisnost za populaciju jedne tehnologije primenjene pod idealnim uslovima) 2-efektivnost (korisnost za populaciju jedne tehnologije primenjene pod prosenim uslovima) 3-sigurnost (verovatnoa pojavljivanja i prihvatljivost neeljenih efekata) Ciljevi procene : - da se sprei upotreba rizinih tehnologija - da se odbace zaostale, i pomogno razvoj novih tehnologija - da se izaberu ekonominije tehnologije (korisnije i jeftinije) - unapreenje razvoja, primene i irenja bezbednih i efikasnih tehnologija Proces procene tehnologije ima 4 faze : I Identifikacija izbor tehnologije koja e se procenjivati i izbor predmeta procene. Postoje sledee vrste tehnologija : - tehnologije budunosti - tehnologije koje se tek pojavljuju -nove tehnologija -rairene tehnologije -zastarele tehnologije II-Testiranje Kriterijumi za testiranje moraju biti unapred odreeni, specifini u pogledu 4 faktora : -koji je indikator kojim e se meriti oekivana dobit -medicinski problem za koji e se koristiti tehnologija -populacija na koju se odnosi -opis uslova korienja III Sinteza na osnovu rezultata dobijenih testiranjem i dostupnih interakcija iz literature; moe biti data u vidu preporuke ili ocene. IV Diseminacija zakljuka irenje zakljuaka dobijenih procenom; utie na ponaanje lekara,

ali i korisnika; vri se u naunim asopisima, na seminarima i ini ceo proces svrsishodnim. II 6. MENADMENT U ZDRAVSTVU Rukovoenje u sistemu zdravstvene zatite je oblast naunog menadmenta Savremeni menadment proces stvaranja i odravanja sredine u kojoj ljudi radei u grupama, mogu da ispune eljene ciljeve. To je univerzalan i kompleksan proces i sastoji se od : - planiranja - organizovanja - kadrovske politike - voenja (usmeravanja) - kontrole Aktivost dobrog menadera podrazumevaju bazine vetine koje e obezbediti ravnoteu ovih, medicinski povazanih komponenti. KARAKTERISTIKE MENADMENTA U ZDRAVSTVENIM USTANOVAMA Zdravstvene ustanove su poznate u teoriji menadmenta kao najkompleksnije organizacije, sa najkompleksnijim menadmentom, a na samom vrhu kompleksnosti je : savremena bolnica. Postoji est osnovnih uloga zdravstvene slube : 1) predstavlja deo nacionalne politike zemlja 2) zapoljava veliki broj ljudi 3) obezbeuje z.z. 4) obavlja razliite tipove istraivanja 5) vri kontinuiranu edukaciju 6) vana uloga kao faktor socijalne stabilnosti u zemlji Struktura ovlaenja menadmenta podeljena izmeu 3 centra moi i odgovornosti : I Upravni odbor Zakonski odgovoran za celu instituciju, ukljuujui i pruanje z.z. , komunikacije sa javnou i pomo pri nabavci sradstava; njega ine zdravstveni radnici i predstavnici zajednice. II Lekari Koji su u medicinskom kolegijumu, ali i ostali, imaju snanu ulogu u menadmentu jer su odgovorni za bolniku delatnost ustanove; oni uestvuju bar u 3 procesa menadmenta : 1) menadment pacijentom 2) menadment lekarskim timom 3) menadment zdravstvenom ustanovom III Administracija Koju ine direktor, naelnici odeljenja i efovi pomonih slubi. Direktor ima zadatak da planira, donosi odluke, koordinira i kontrolie aktivnosti zaposlenih, da bi obezbedio da rad sa pacijentima bude obavljen efikasno i efektivno. Pri rukovoenju, osim ove trostruke podele moi i odgovornosti, treba pomenuti i specifine odgovornosti : - prema pacijentu (najvea zatita, minimalni trokovi) - prema zaposlenima (uslovi, lini dohodak, unapreenja) - prema finansiskim donatorima - prema zajednici - prema sebi (usavravanje znanja i vetine menadmenta) PLANIRANJE U MENADMENTU 1) kooperativni planovi (za celo preduzee, za 5-25 god.) 2) rukovodei planovi (za 1 god.)

3) strateki planovi (uvoenje promena (za 2-5 god.) 4) operativni planovi (manje promene na lokalnom nivou) 5) finansijski planovi (za 1 god.) ORGANIZOVANJE U MENADMENTU Kada su formirani planovi, sledi ordanizovanje : interakcija svih resursa ustanove (zaposlenih, kapitala, opreme) ka najefikasnijem dostizanju cilja ! Formalna jasno govori ta ko radi i u kojoj meri slobodno radi Neformalna mora da se zasniva na odlinim interpersonalnim odnosima U organizovanju se najee javljaju 3 greke : 1) menaderi ne ostavljaju dovoljno slobode ostalim radnicima u donoenju odluka 2) premalo radnika odgovara jednom menaderu 3) ne primenjivanje motivacionih metoda (nagrada i kazna) KADROVSKA POLITIKA Odnosi se iskljuivo na ljudske resurse. Tehniki aspekti : Socijalni aspekti : -analiza posla -uticaj na ponaanje zaposlenih -kandidati za upranjena mesta -usavravanje zaposlenih -njihovo testiranje, selekcija -unapreenja -procena rada zaposlenih -savetovanja VOENJE U MENADMENTU Proces uticaja na zaposlene tako da se oni maksimalno zalau da radei zajedno, dostignu grupne ciljeve. Stil rukovoenja : -autokratski -demokratski -stil ''sve moe!'' Kakav e biti stil rukovoenja zavisi od : -vanosti rezultata -prirode posla -karakteristika zaposlenih -karakteristika rukovodioca KONTROLA U MENADMENTU Merenje i korigovanje efikasnosti preduzea, da bi se osiguralo dostizanje ciljeva i obezbedilo ispunjenje planova.

II 7. KVALITET U ZDRAVSTVU Kvalitet i efikasnost su glavni preduslovi usponog funkcionisanja zdravstvene slube. Pod kvalitetom se podrazumeva nivo pruanja zatite (usluga) u odnosu na utvrene standarde. Mnogo je razloga koji istiu kvalitet u zdravstvu i ovi se mogu analizirati sa nekoliko razliitih perspektiva : I Perspektiva zdravstvene profesije - pruiti najbolju moguu zatitu svakom korisniku - uspostaviti i ouvati poverenje pacijenta I Perspektiva medicinske nauke - upotreba najsavremenijih dijagnostikih i terapijskih dostignua - postoje razliiti profesionalni odgovori na iste probleme; kvalitetna zdravstvena zatita mora da utvrdi koji je to maksimalni nivo razlika koji se smatra prihvatljivim III Perspektiva zdravstvene zatite - kvalitetna zdravstvena zatita podrazumeva zatitu pristupanu svakom - teritorijalna distribucija zdravstvenih ustanova i zdravstvenih kadrova treba da bude

takva da je svima pristupana -irok opseg zatite za promenjive i rastue potrebe korisnika Kvalitet se moe posmatrati kao : 1) kvalitet strukture koja prua zatitu (objektivni preduslovi), gde spadaju : prostorna podobnost, oprema, materijalne mogunosti, programi rada, kvalitet kadra... 2) kvalitet procesa zatite (subjektivni preduslovi), gde spadaju : nain rada, organizacija i koordinacija, kontinuitet zatite 3) kvalitet ishoda (zavisi od 1 i 2), odnosno postignutih rezultata u psihofizikom stanju stanovnika i zadovoljstvu zatitom Efikasnost odnos izmeu rezultta rada i efektive (uloenih sredstava); moe se meriti indikatorima efikasnosti i kvaliteta. STALNO UNAPREENJE KVALITETA Osnovna filozofija tog pristupa, ukljuuje sledee : - kvalitet je centralni prioritet itave organizacije - korisnik ima znaajnu ulogu u unapreenju kvaliteta; povratna informacija mora stii do zdravstvenog radnika - radni proces u organizaciji rezultat je klinikog i menaderskog procesa - poboljanje kvaliteta je stalno poboljanje izvrenja organizacije Indikatori kvaliteta Postoje dve vrste indikatora : 1) kontrolni dogaaji, predstavljeni pojedinanim, visoko znaajnim dogaajima, kao to su iznenadna smrt pacijenta, poar u bolnici, zamena lekova isl. koji zahtevaju neposredno i hitno izraavanje 2) indikatori izraeni u vidu stopa : stopa intrahospitalizacijskih infekcija, traume koje zarastaju per secundum, stopa carskog reza; istrauju se detaljno kad odstupaju od standarda ili proseka.

II 8. PLANIRANJE ZA ZDRAVLJE Planiranje je proces pripreme niza odluka za aktivnost koja e se odvijati u budunosti i koje e biti usmerene na dostizanje ciljeva odreenim, izabranim sredstvima. Zdravstveno planiranje je proces : - definisanja zdravstvenih problema u zajednici - traenja resursa da se zadovolje zdravstvene potrebe - ustanovljenje prioritetnih ciljeva NIVOI (TIPOVI) PLANIRANJA I Normativno planiranje -odgovara na pitanje ZATO je potrebno planirati -ovde se zasednica opredeljuje za to kolika se vrednost pridaje zdravlju, kako se sve do zdravlja moa stii i ko sve realizuje odreene zadatke u ovoj oblasti II Institucijalno planiranje -odgovara na pitanje KO ?; bavi se problemima kompetencije kadra koji e nositi odreene planske aktivnosti III Strateko planiranje -odgovara na pitanje KAKO ? -bavi se izborom i definicijom ciljeva

-biraju se instrumenti kojima se ciljevi mogu dostii IV Strukturalno planiranje -odgovara na pitanje GDE ? -bavi se sredstvima (materijalnim i kadrovskim) i preduslovima za ostvarenje plana V Operacionalno planiranje -bavi se neposrednim i konkretnim zadacima u planu -ovde se razrauje detaljan plan da se sprovede izabrana strategija ETAPE U PROCESU PLANIRANJA I Pripremna faza zapoinju diskusije o potrebi rada na planu, razmatraju se zakonske obaveze, prave se dogovori, donosi se odluka o poetku rada na planu. II Analiza itav planski tim treba da dobije to detaljniju sliku o ''nultom planu'', onom stajnu koje e se planom menjati. III Selekcija prioriteta Analiza izdvaja itav niz problema koji je potrebno reavati; treba izabrati najznaajnije probleme, na koje e se usmeriti planska aktivnost (npr. preventivne mere moraju biti prioritet jer su efikasnije i jeftinije) IV Izbor plana to je opredeljenje za stepen egzaktnosti plana : najdetaljniji se operativni jednogodinji planovi, jer je kod dugoronih potrebna prognoza. V Definisanje ciljeva ciljevi su specifine izjave o onome to se oekuje od plana (mogu biti opti kada su opisani; i specifini izraavaju se numerikim vrednostima) VI Definisanje strategije vri se izbor aktivnosti, metoda i sredstava, koji e se koristiti za realizaciju pojedinih ciljeva. VII Sprovoenje plana sve on procedure koje omoguavaju da se plan sprovede u delo; treba biti spreman na prpreke u ovoj etapi. VII Evaluacija zavrna etapa procesa; treba da odgovori na pitanja : - da li su ostvareni postavljeni ciljevi ? - da li su ostvarivanjem ciljeva postignuti eljeni rezultati ? - kakav je odnos izmeu sprovedenih aktivnosti,postignutih rezultata i utroenih sredstava? II 9. PONAANJE I ZDRAVLJE ENGIOV PSIHOSOCIJALNI MODEL Ponaanje interakcija izmeu biolokih, psiholokih, socio-kulturalnih varijabli oveka i ono podrazumeva voljne i nevoljne aktivnosti, uslovne reflekse, obiaje, nauene odgovore, adaptaciju. Ljudsko ponaanje se razvija kroz procese primarne i sekundarne socijalizacije : - Primarna socijalizacija zapoinje u porodici, a sastoji se u prenoenju znanja, razvijanju stavova i vetina za ivot kod deteta; oblici ponaanja formirani u porodici su najtrajniji oblik ponaanja ! Kasnije, uticaj porodice slabi (kola, vrnjaci) a uticaj sredine raste. - Sekundarna socijalizacija pod uticajem socijalne sredine modifikuju se u porodici steeni oblici ponaanja Na ljudsko ponaanje utiu : - znanje - stavovi (formirana reakcija prema neemu) - motivi (unutranja pokretaka snaga) - vrednosni sistem (kategorije vrednosti pojedinih stvari u ivotu - vetine (praktine sposobnosti) - navike - tradicija - verovanja

- religija Zdravstveno ponaanje moe biti : 1) Pozitivno: -primarno pozitivno ''ne puim i nikad nisam puio'' -negativno izbegavajue ''puio sam ali sada ne puim'' 2) Negativno Zdravstveno ponaanje zavisi od tri faktora : - samog oveka - zdravlja (kako doivljava zdravlje) - vaspitanja (krou vaspitni proces se moe uticati na zdravstveno ponaanje) MODELI KOJI OBJANJAVAJU KAKO SE MOE RAZVITI ZDRAVSTVENO PONAANJE I - Model socijalnog uenja Zdravstveno ponaanje se razvija pod dejstvom okoline, delovanjem kazni i nagrada. Ovi faktori deluju na formiranje ponaanja i njegovo odravanje. Zdravstveni vaspitai treba da se koncentriu na razvoj ponaanja mladih II Model socijalnog marketinga Zdravstveno ponaanje se razvija pod dejstvom reklama, oglasa, emisija; oni odmah utiu na individualno ponaanje npr. reklamiranje kondoma poveava korienje. III Model verovanja u zdravlje ovek najpre treba da zna da je neka bolest opasna neizlaiva. Zatim mora da prepozna sebe kao kandidata za tu bolest, uzimajui u obzir svoje rizino ponaanje. Iz ove dve stvari razvija se oseaj ''line pretnje'', koji pokree promenu ponaanja ! Zdravstveno vaspitanje mora da bude prihvatljivo za oveka, da bi se promena ponaanja zaista desila ! IV Model akcije za zdravlje Primer za ovo je akcija ''Zdravlje za sve do 2000.''; to je akcija SZO koja podrazumeva akciju cele zajednice da se sauva i unapredi zdravlje ljudi u njoj ! DOKAZI O POVEZANOSTI PONAANJA I ZDRAVLJA Nalaze se u statistikim slubama : - ponaanje povezano sa pojavom, distribucijom i intenzitetom javljanja obolenja - za mnoge bolesti ponaanje izaziva bolest ! - za neke smanjen je rizik - 2/3 smrti uzroci bi se mogli prevenirati - faktori rizika II 10. VASPITANJE ZA ZDRAVLJE Zdravstveno vaspitanje je skup iskustava i situacija koje u ivotu pojedinaca, grupe ili zajednice, mogu da dovedu do promena njihovih verovanja, stavova i ponaaanja u odnosu na zdravstvene probleme. Posebne oblasti zdravstvenog vaspitanja : - z.v. u kolama - z.v. na radnom mestu - z.v. u zdravstvenim ustanovama i edukacija pacijenata - z.v. u zajednici CILJEVI ZDRAVSTVENOG VASPITANJA - da pomogne ljudima da poprave svoje zdravstveno stanje i promene stil ivota ako treba - da pomogne smanjenju trokova z.z. - da ukljui korisnika u odravanje svog zdravlja

*Ciljevi : -Kognitivni usmereni na obezbeenje odreenog nivoa znanja i na svest o znaaju zdravlja -Afektivni imaju zadatak da doprinesu formiranju svesti o mogunosti vlastitog uticaja na zdravlje -Bihejvioralni usmereni na donoenje odluke o promeni ponaanja -Socijalni usmereni na individuu Ciljevi vaspitanja se usmeravaju na razliite grupe : 1) Zdravi zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da omogue ouvanje i unapreenje zdravlja 2) Stanovnitvo sa rizinim ponaanjem - zdravstveno vaspitne aktivnosti treba da dovedu do suzbijanja i spreavanja bolesti (promene ponaanja) 3) Bolesni - zdravstveno vaspitanje je mera sekundarne prevencije; z.v. ima za cilj da kod bolesnika razvije nove (zdrave) oblike ponaanja. Bolesnici rado prihvataju promenu, ali je efekat mali. 4) Oporavljeni - zdravstveno vaspitne aktivnosti imaju za cilj odravanje novih oblika ponaanja. ZDRAVSTVENO-VASPITNI PROCES Podrazumeva dve osnovne etape : -Dijagnostika : traenje odgovora na osnovna pitanja u vezi sa ponaanjem i zdravljem -Intervencija : predlaganje mera i aktivnosti Uspeh zdravstveno vaspitne intervencije merimo : - poreenjem ''pre i posle intervencije'' - poreenjem sa geografskim teritorijama ili populacionim grupama gde nije bilo intervencija - poreenje ''planiranog prema izvrenom'' - poreenje razlika u razvoju jedne pojave bez intervencije i nakon intervencije Dobro sprovedena zdravstveno vaspitna intervencija dovodi do sledeih promena : - porast pozitivnog ponaanja (povean broj ljudi koji koristi kondome ;-) - zaustavlja pad pozitivnog ponaanja (da se ne zna za uticu, zapitajte se koliko bi ljudi pralo ruke !?! ha,ha,ha!!! ) - zaustavlja porast negativnog ponaanja (sve manje osnovaca na terapiji odvikavanja od alkohola !!! Ba sam neto duhovit danas ! ) - dovodi do pada negativnog ponaanja (manji broj puaa) Zdravstveni radnik : - razgovara sa ljudima, slua probleme - razmilja u cilju otkrivanja oblika ponaanja koji ugroavaju zdravlje - razmilja o tome koji bi zdravstveni problemi mogli biti prevenirani ili eliminisani izmenom ponaanja - trai i tei da razume razloge za odreeno ponaanje ljudi - pomae ljudima da trae uzrok nastajanja problema - pomae ljudima da trae reenja za svoje probleme - hrabri ljude da izaberu ona reenjakoja odgovaraju njihovim uslovima. II 11. PROMOCIJA ZDRAVLJA Prvi korak u pravcu promocije zdravlja uinjen je 1986. donoenjem povelje na konferenciji SZO (WHO) u Otavi, Kanada. Promocija zdravlja je proces koji osposobljava ljude da poveaju

kontrolu nad svojim zdravljem i da ga unaprede. Povelja je indentifikovala 5 prioritetnih oblasti za delovanje : 1) Formulisanje zdravstvene javne politike 2) Stvaranje okoline koja prua podrku 3) Jaanje akcije u zajednici 4) Razvoj linih vetina 5) Preorijentacija zdravstvene slube Promocija zdravlja ne nudi brze i kratkotrajne efekte, a najbolji rezultati se mogu oekivati kroz jedan dugi period ulaganja u nju. Promocija zdravlja moe da razvije i promeni stil ivota, kao i da utie na socijalne, ekonomske i okolinske determinante zdravlja. ODNOS SA VASPITANJEM ZA ZDRAVLJE Promocija zdravlja je esencijalna strategija novog javnog zdravstva. Vaspitanje za zdravlje je esencijalna strategija promocija zdravlja. Promocija naglaava potrebu promena socijalnih, ekonomskih i dr. okolnih determinanti zdravlja, a te promene se ne mogu postii samo vaspitanjem. Vaspitanje ima kljunu ulogu u iniciranju sociopolitikih promena. 4 prioritetne oblasti u formulisanju zdrave javne politike : -poboljanje zdravlja ene -hrana i ishrana -duvan i alkohol -stvaranje okoline koja prua podrku zdravlju. II 12. SADRAJ I METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA Sadraj rada na zdravstvenom vaspitanju zavisi od : -potreba -prioriteta -politike ue(izdvajaju specifine zdravstvene potrebe i predlau mere) ili ire(izdvajaju najzastupljenije zdravstvene potrebe i predlau mere) drutvene zajednice. ZDRAVSTVENO-VASPITNE POTREBE Zavise od stanovita, znanja i umenosti procenjivaa. Razlikujemo 4 tipa : 1) Normativne potrebe definie strunjak, profesionalac; one su vrlo esto definisane i zakonom 2) Opaene potrebe potrebe koje sami ljudi oseaju; to je ono to bi oni eleli da naue. Ove potrebe i njihovo izraavanje su esto ograniene pretpostavkama ta se moe dobiti ako se obrati za pomo. 3) Izraene potrebe su definisane onim to ljudi kau da im je potrebno; to su opaene potrebe izraene zahtevima 4) Komparativne potrebe definiu se komparacijom slinih grupa ljudi od kojih i dobijaju neke zdravstveno-vaspitn usluge. METODE ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA Vano je prilagoditi ih ljudima i problemima koji se tretiraju. A) Metode : -Didaktike klasini pristup, strukturno izlaganje materije -Sokratske moderan pristup koji podrazumeva diskusiju B) Metode : -Masovne predavanja, mas.mediji... -Grupne grupni rad -Individualne intervju SREDSTVA ZDRAVSTVENO-VASPITNOG RADA

-

auditivna (radio...) audio-vizuelna (filmovi, kompjuterski programi...) vizuelna (slajdovi, slike, mape, plakati...)

Klasifikacija zdravstveno-vaspitnih strategija (i metoda i sredstava) po Green-u (1982.) : I Komunikacijske metode -predavanja -diskusije -individualne metode (interviju, savet...) -medijske tehnike II Strategije sticanja vetina -grupni rad -demonstracije, vebe... -simulacije -edukativna istraivanja -modifikacija ponaanja III Organizacione metode -razvoj zajednice -drutvene akcije -drutveno programiranje i organizacioni razvoj II 13. METODE INDIVIDUALNOG RADA I Intervju Metod rada sa pojedincem u kom se, tokom interakcije izmeu osobe koja ima problem i osobe koja prua pomo u reavanju tog problema, razvija odnos poverenja i podrke. Mnogo se koristi u komunikaciji lekar-pacijent. Pomo se sastoji iz 4 faze : 1) definie se problem 2) definie se ZATO je TO problem 3) pomae se osobi da smisli nain za reenje problema 4) izbor najboljeg reenja Neophodno je da se razvija vetina komunikacije. Postoje 4 osnovne pozicije sa kojih se komunicira: - ''ja sam u redu, ti si u redu'' zdrava optimistika - ''ja sam u redu, ti nisi u redu'' samouverenost poniavanje sagovornika - ''ja nisam u redu, ti si u redu'' oseaj inferiornosti - ''ja nisam u redu, ti nisi u redu'' oseaj oajanja Paljivim sluanjem i razumevanjem problema, radnik (lekar) moe prikupiti potrebne podatke za rad i stei poverenje pacijenta za budue kontakte. II Savetovanje - davanje gotovih saveta za ivot u datim okolnostima - najjednostavnije za lekara, ali ima mali efekat (pacijenti ne sluaju uvek lekara) III Problemsko uenje Uenje kroz reavanje problema od pacijenta se trai da sam rei celi problem, a lekar koriguje njegova reenja ako nisu ispravna i navodi ga na prava. II 14. METODE GRUPNOG RADA Grupne metode zasnivaju se na poznatom uticaju grupe na ovekovu socijalizaciju. Formiranje grupe :

formira se od pojedinaca sa istim problemom ili motivom idealanbroj ljudi je 8 12 (ako je manje od 8 oseaju se kao pojedinci, a vie od 12 dovodi do problema ravnopravnog ukljuivanja) - seanse su u trajanju 1,5 2 h - za efikasan rad potrebne su sledee funkcije : o rukovodilac bira se iz redova lanova o zapisniar belei rezultate diskusija o posmatra posmatra rad grupe i iznosi zapaanja o struni konsultant zdravstveni radnik, ravnopravni lan grupe, ali pritom strunjak Etape u grupnom radu : I Poetak rada Prvi sastanak upoznavanje, vana je prijatna atmosfera... II Tehnike rada u grupi Ne treba se zavaravati da e diskusija poeti sama od sebe : 1) ''Okidai'' diskusije provociraju ljude da kau svoj stav o predmetu 2) Vrtlog ideja postavi se uopteno pitanje i svako odgovara ta im prvo padne na pamet 3) Moe se poeti tako to svi ''u krug, redom'' odgovaraju na jedno pitanje 4) ''grupne zujalice'' podele se na manje grupe, dobiju pitanje, odvojeno prodiskutuju, pa onda voa izlae miljenje 5) ''anonimnost'' odgovori se piu na papiru, bez potpisivanja METOD MALE GRUPE Mala grupa broji 10 15 lanova istih karakteristika (npr. trudnice) koje imaju zajedniki problem (istu bolest) ili isti interes (npr. da saznaju vie o pubertetu da bi razumevi svoju decu...). Grupa se sastaje vie puta, raspravlja o izabranim problemima, lanovi grupe iznose svoje dileme, iskustva, ogranienja i kroz zajedniku diskusiju trae zajedniko reenje za problem. Uloga lekara je da bude struni konsultant (kada grupa naie na problam); grupa izmeu sebe bira predsedavajueg, zapisniara, posmatraa. U grupi, ve na prvom sastanku zapoinje grupna dinamika : to je skup svih komunikacija i odnosa u grupi koji stvaraju koheziju izmeu lanova (oseaj pripadnosti grupi deluje stimulativno na lanove, oni se oseaju motivisanim i odgovornim za sudbinu reenja i ijem su nalaenju i sami uestvovali). METOD VELIKE GRUPE Velika grupa broji preko 30 i vie lanova. Ovde spadaju predavanja, dramske predstave, okrugli stolovi, panel diskusije isl. Predavanje je osnovni metod sa kojim se poinje zdravstveno vaspitni rad sa nekom grupom. Njegov osnovni zadatak je da prenese znanje i razvije interesovanje za dalje uee u programu kod slualaca. Motivacija lanova grupe zavisi iskljuivo od predavaa, odnosno njegove sposobnosti da zainteresuje sluaoce. Odrava se u zakazano vreme na zakazanom mestu. Pogodan metod je i ''pitanje-odgovor''. Zdravstveno vaspitno predavanje mora da ima poruku jasan odgovor na dilemu koja postoji. IVOTNA DEMONSTRACIJA -moe se koristiti u radu sa malom i velikom grupom -podrazumeva uenje na primeru (kroz iskustvo) -uesnicima ivotne demonstracije zdravstveni radnik pomae da ovladaju razliitim tehnikama (kupanje deteta, priprema hrane...) -osim znanja, ljudi stiu i praktine vetine i razvijaju samopouzdanje. III 1. OSNOVNI PRINCIPI ORGANIZACIJE ZDRAVSTVENE SLUBE Zdravstvena sluba ima za zadatak pruanje zdravstvenih usluga. Ne postoji ni jedan opteprihvaen ili najbolji nain organizacije zdravstvene slube, meutim postoji najmanji zajedniki

-

sadrilac svih naina pa se dalje vri nadogradnja. NIVOI ORGANIZACIJE ZATITE Podela je izvrane na osnovu : veliine populacije koju pojedini nivo obezbeuje, karakteristike oboljenja i stanja kojima se pojedini nivoi bave i nekih organizacionih karakteristika. I Samozatita -neprofesionalan, laiki nivo -ostvaruje se u porodici -populaciona grupa obuhvaena tim nivoom : 1-10 ljudi -na ovom nivou obezbeuju se mere za : 1) ouvanje i unapreenje zdravlja 2) prevenciju obolenja 3) samodijagnozu 4) samoleenje 5) podrku obolelom lanu Ovaj oblik zatite ima vekovima dugu tradiciju. Ranije je bio bez uea i interesovanja profesionalaca ! Danas SZO pokazuje interesovanje za alternativnu medicinu. II Primarna zatita Primarni, profesionalni nivo zatite koji ukljuuje : -lekara -zdravstveni tim : medicinska sestra, babica, patronana sestra, socijalni radnik, fizioterapeut -administrativna jedinica lokalna zajednica -populaciona grupa: do 2000 osoba na jednog lekara; 10.000-15.000 na jedinicu primarne zatite. Pored pruanja medicinske zatite (dijagnoza, leenje, rehabilitacija), tim primarne zdravstvene zatite ostvaruje i niz aktivnosti iz ouvanja i unapreenja zdravlja. Lekar primarne zatite je uvar kapije, za prolazak pacijenta na vie nivoe zatite. III Sekundarna zatita Nivo zatite koji se obezbeuje kroz specijalistiku slubu...Specijalisti opti : opti hirurzi, internisti, ginekolozi, psihijatri... Administrativna jedinica je okrug ili srez, a populaciona grupa 100.000-500.000 stanovnika. Na ovaj nivo upuuje se sa primarnog nivoa zatite. IV Tercijarna zatita Ovo je visoko specijalizovani nivo zatite i dostupan je samo u posebnim institucijama; zahteva subspecijalizovane kadrove; ostvaruje se po klinikama. Administrativna jedinica je region a populacija 500.000-5.000.000. Na ovaj nivo zatite upuuju se sa primarnog i sekundarnog nivoa ! III 2. VRSTE ZDRAVSTVENIH USTANOVA 1) 2) 3) 4) 5) 6) Dom zdravlja Apoteka Bolnica Zavod Zavod za zatitu zdravlja Klinika 7) Institut 8) Apotekarska ustanova 9) Zdravstveni centar 10) Kliniko bolniki centar 11) Kliniki centar

1) Dom zdravlja Obavlja osnovnu zdravstvenu delatnost za teritoriju jedne optine; primenjuje dispanzerski metod rada to je primena socio-medicinskog metoda u praksi. Prati i prouava : -zdravstveno stanje stanovnitva

-higijenske prilike -uslove ivota i rada Sprovodi mere aktivne i pasivne zdravstvene zatite. Sadri : - slubu opte medicine - ginekologije - pedijatrije - hitnu slubu - slubu medicine rada - stomatologiju - patronanu slubu Prua sve mere zatite na sve kategorije ljudi. Zdravstveni radnici rade u timu iji je koordinator lekar opte prakse! Dom zdravlja ima svoje zdravstvene stanice (u njima rade lekar i sestra) i zdravstvene ambulante (u njima radi sestra), radi to vee dostupnosti z.z. ljudima. 2) Apoteka Zdravstvena ustanova u kojoj se obezbeuje snabdevanje stanovnitva i zdravstvenog sistema lekovima i drugim lekovitim sredstvima, kao i informisanje o pravilnoj upotrebi lekova. Obavlja farmaceutsku zdravstvenu delatnost i obezbeuje : snabdevanje lekovima, izradu magistralnih lekova i zdravstveno vaspitanje (lekara o novim lekovima, i pacijenata o nainu upotrebe leka) 3) Bolnica Prua stacionarnu zdravstvenu zatitu i specijalistiko-konsultativne usluge. Moe biti opta i specijalna. Opta bolnica lei sve bolesti i sve kategorije bolesnika. Ima najmanje 150 postelja, rasporeenih u 6 odeljenja : interno, opte-hirurko, deije, gidekoloko-akuersko, fizikalna medicina. Ima i slube laboratorijske i rentgenske dijagnostike, transfuziju krvi, anesteziju, mogunost za izolaciju obolelih od zarazne bolesti i akutnih psihoza. Specijalna bolnica lei neke bolesti (zarazne...) i kod nekih kategorija stanovnitva (ene, deca). 4) Zavod Obavlja specijalizovanu zdravstvenu delatnost za nekeoblasti medicine ili neke kategorije bolesnika. Razvija struno-metodoloke kriterijume za rad. Moe da bude stacionarnog tipa. Kada obavlja naunu delatnost, onda je to institut. 5) Zavod za zdravstvenu zatitu Obavlja specijalizovanu socio-medicinsku i higijensko-epidemioloku zdravstvenu delatnost. Prati i prouava zdravstveno stanje stanovnitva, higijenske uslove i uslove ivota i rada, i preduzima mere zatite. Ima slube : -socijalne medicine -higijene -epidemologije -dezinfekciju, dezinsekciju, deratizaciju. 5) Klinika Institucija koja obavlja specijalizovanu, polikliniku i bolniku delatnost iz odreene grane medicine, odnosno stomatologije. Na njoj rade profesori fakulteta. Obavlja obrazovnu i naunoistraivaku delatnost. 6) Kliniko-bolniki centar Institucija koja obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz vie (odreenih) grana medicine i iz najmanje jedne oblasti zdravstvene zatite. 7) Kliniki centar

Obavlja polikliniku i bolniku delatnost iz vie grana medicine i z.z.; takoe obavlja i obrazovnu i nauno istraivaku delatnost. III 3. VANBOLNIKA ZDRAVSTVENA ZATITA To je izuzetno znaajan deo zdravstvenog sistema. - realizuje se prvi kontakt korisnika sa profesionalnom z.z. - pacijenti ne borave u institucijama, ve dolaze radi pregleda, tretmana, kontrole - posreduje tj. po potrebi upuuje na vie nivoe zdravstvene zatite VANBOLNIKE USTANOVE Njihov znaaj da se rasterete bolnice ; ekonomska korist Organizovana ambulantno-poliklinika odeljenja bolnica koja pruaju pomo od urgentnih do hroninih oboljenja : 1) hitna (urgentna) sluba 2) poliklinika (ambulantna) sluba prati bolesnika posle hospitalizacije, donosi odluke o potrebi prijema) 3) Institucije primarna zdravstvene zatite Institucije primarne z.z. (pacijent prvo tu sree zdravstvenog radnika) Vre sledee aktivnosti : - obezbeivanje primarne z.z. - doprinosi ukupnom fizikom, psihikom i socijalnom zdravlju individue i populacije Najee praeni pokazatelji primarne z.z. - br. lekara na 10.000 stanovnika - br. stanovnika na jednog lekara - upuivanje na vii nivo zatite = br. upuenih na 2 nivo / br. koji je koristio 1 nivo POKAZATELJI FUNKCIJE P.Z.Z. a) Pokrivenost i obezbeenost populacije : - % od ukupne populacije za koju je obezbeena pzz. - % od ukupnog broja lekara koji rade u pzz. - % od ukupnog broja lekara koji rade u optoj medicini - % od ukupne populacije kojoj je obezbeena besplatna pzz. - broj institucija pzz. - prosena udaljenost za stanovnika od institucija pzz. b) Korienje pzz. 1) Stopa korienja = br. poseta institucijama pzz. / br. stanovnika 2) Broj pregleda na jednog stanovnika = br. svih pregleda / br. stanovnika 3) % od ukupne populacije koji ima bar jednu posetu pzz. godinje. c) Optereenost kadra u pzz. 1) br. poseta po jednom lekaru pzz. = ukupan br. poseta pzz. / br. lekara u pzz. 2) br. stanovnika po jednom lekaru pzz. = ukupan br. stanovnika / br. lekara u pzz. 3) br. ostvarenih radnih dana u pzz. d) Pokazatelji sadraja rada, efikasnosti i kvaliteta : 1) % dece ispod 5 god. Obuhvaen imunizacijom 2) % ena u generativnom periodu koji koristi kontracepciju 3) odnos broja prvih i ponovnih pregleda 4) odnos prvih poseta u optoj medicini i prvih poseta specijalistima

5) br. upuenih na vie nivoe zz. na 1.000 pregledanih u pzz. III 4. BOLNIKA ZDRAVSTVENA ZATITA Bolnice ustanove za smetaj, negu i leenje bolesnika. Prema vlasnitvu mogu biti : -drutvene vlasnik je lokalna zajednica -dravne vlasnik je drava -karitativne osniva ih crkva ili neka dobrotvorna organizacija -privatne osnivaju ih pojedinci ili grupe ljudi Prema funkciji : -opte -specijalne -klinike POKAZATELJI STANJA I FUNKCIONISANJA BOLNICA I Pokazatelji strukture (stanja) Odnose se na mreu, opremljenost, osoblje; 1) Obezbeenost stanovn. bolesnikim posteljama = br. bol. postelja / br. stanovnika teritorije 1.000 2) struktura kreveta po nameni : -udeo kreveta za akutna stanja -za bolesnike sa psihikim poremeajima -za hronine bolesnike i gerijatrijske sluajeve 3) Struktura zaposlenih : -odnos zdravstvenih i ostalih radnika -udeo lekara specijalista, ostalih lekara i z. radnika u skupu z. radnika -odnos lekar / srednje medicinsko osoblje -optereenost : br. postelja po lekaru br. postelja po sestri 4) Opremljenost bolnica : Ne moe se direktno meriti; bolnice se klasifikuju na : bazine, proirene, kompleksne, bolnice zajednice. II Pokazatelji funkcionisanja 1) Pokazatelji obima rada : -Stopa hospitalizacije = br.prijema u toku god. / populacija potenc. korisnika 1.000 -Br. dana hospitalizacije = br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / popul. potenc. korisnika 1.000 -Prosena duina b. leenja =br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / br. bolnikih epizoda u god. -Prose. dnevna zauzetost bol.post.= br. ostvarenih bolnikih dana u toku god. / 365br.post. 100 -Obrt bol. post. = br. ostvarenih bolnikih epizoda / ukupan br. postelja -Br ispisanih pacijenata po lekaru / med. sestri 2) Pokazatelji kvaliteta rada : U teoriji : U praksi : -bolniki mortalitet -bolniki letalitet -morbiditet -smrtnost od invazivnih dijagnostikih procedura i hirurkih int. -ishod bolnikog leenja -informisanje pacijenata i njihovo zadovoljstvo bolnikim radom. 3) Pokazatelji trokova rada : -proseni godinji trokovi po bolnikoj epizodi -proseni godinji trokovi po bolesnikom danu -udeo trokova za ambulantno-polikliniko leenje u ukupnim trokovima.

III 5. KUNA NEGA I LEENJE Kuno leenje obezbeivanje zdravstvenih i drugih usluga u kui obolelim i invalidnim licima kojima nije neophodan smetaj u institucijama. Usluge : -zdravstvene -vezane za zdravlje (ishrana, higijena, nabavka, transport...) -pacijenti rado prihvataju ovaj vid leenja Postoje dva osnovna tipa kunog leenja : 1) kuno leenje kao proizvod razvijene vanbolnike slube u okviru koje ve postoje kune posete i druge zdravstvene usluge u kui 2) kuno leenje kao posledica napora za zadravanje rasta trokova bolnikog leenja. Kuno leenje se podrazumeva kod sledeih grupa : -starih ljudi -dece -poroaji (preporuljivo) -rehabilitacija Dijagnostiki testovi u kui : -fiziki pregled, pregled grla -termometar -samomera (za krvni pritisak) -tehnologija ''suva hemija'' : papirii i tapii koji reaguju menjajui b